Izvod iz knjige ³Sport, kapitalizam, destrukcija´, Ljubodrag Simonovi , ³Lorka´, Beograd, 1995. Email: comrade@sezampro.

rs SPORT I ZDRAVLJE Ukoliko imamo u vidu prethodnu analizu, jasno je da sport, pogotovu "vrhunski", ne samo da ne doprinosi telesnom i mentalnom zdravlju, ve je sistematski obra un s zdravljem. Rana specijalizacija i bespo tedni trening sakate oveka i stvaraju od njega invalida. Sve ira upotreba sve razornijih "stimulativnih sredstava", bez kojih nema "razvoja vrhunskog sporta", dovodi do sve stravi nijeg uni tavanja ljudi. Uzmimo za primer anabolike. Na osnovu mnogih ispitivanja utvr eno je da upotreba anabolnih stereoida izaziva te ke posledice: pojavu akni, opadanje kose, pojavu edema (nagomilavanje vode i gasova u telu), abnormalan rast grudi kod mu karaca i dece, kao i smanjivanje grudi kod ena, uve avanje klitorisa, dublji glas, rast malja po telu a pogotovu brkova i brade, izaziva poreme aje kod menstruacije, pojavu netrepeljivosti i agresivnosti koja mo e da ima ekstremne dimenzije. Budu i da su anabolni stereoidi sinteti ki hormoni njihovo uno enje u organizam ugro ava normalnu proizvodnju prirodnih hormona i menja njihovu funkciju. Pove ana koncentracija anabolnih stereoida u krvi umanjuje proizvodnju tosesterona kod mu karaca, to dovodi do umanjivanja testisa kao i do smanjene proizvodnje spermatozoida. Istovremeno, oni pove avaju proizvodnju enskih hormona u organizmu to uzrokuje pove avanje grudi kod mu karaca. Anabolni stereoidi predstavljaju veliku opasnost za ene i decu. Tokom brojnih istra ivanja je utvrdjeno da se odredjene negativne promene u enskom organizmu, do kojih je do lo njihovom primenom, ne mogu popraviti, a da njihovo uno enje u organizam dece pred-pubertetskog uzrasta mo e da dovede do zaustavljanja rasta kostiju a time i rasta deteta. O te enje i rak jetre, pove anje krvnog pritiska, bolesti srca, prerana arterioskleroza, poreme aji imunolo kog sistema, rak prostate, uve ana ili umanjena seksualna potencija, krvarenje iz nosa, poreme eno spavanje i no e more - samo su neki od niza prate ih simptoma za koje je do sada ustanovljeno da nastaju kao posledica uzimanja anabolnih stereoida.(1) to se ti e boksa ("plemenite ve tine") svaki udarac pesnicom u glavu prouzrokuje smrt na desetine hiljada mo danih elija. Sli no je sa drugim "borila kim" ( itaj: krvavim) sportovima: svaki udarac nanosi te ku telesnu povredu. Jo je Hipokrat, "otac medicine", (kao i kasnije Galen u anti kom Rimu) ukazao na pogubnost boksa po mentalno zdravlje boksera. alosno je da su, me u braniocima i propagatorima boksa, najglasniji upravo oni koji su polo ili "Hipokratovu zakletvu". Francuski lekar Filip Tisije je jo 1919.godine postavio tezu: "Sportista je bolesnik." - imaju i u vidu da zamor do kojeg dolazi u sportu izaziva kod zdravog oveka svojevrsno "eksperimentalno obolenje" i to u oblasti "fiziologije elija" koja se, izmedju ostalog, manifestuje u pove anju temperature organizma. Bila je to "intuitivna pretpostavka" koju e potvrditi moderna sportska fiziologija.(2) O iluziji da sport doprinosi razvoju zdravlja govori i ameri ki sociolog i biv i ragbista D ek Skot: "Jedno od opravdanja za praktikovanje ragbija na koled ima je da on ne poma e samo da se izgradi karakter, nego i telo. To je glupost. Mladim ljudima se telo uni tava a ne razvija. Ustvari, mali je broj onih koji su napustili ragbi koji se igra na koled ima a da nisu na neki na in trajno o te eni. U toku etiri godine, zadobio sam slomljeni zglob, i a enje oba ramena, lanak koji se toliko izvrnuo da je pokidao luk stopala, tri la a potresa mozga i ruku koja je skoro morala biti amputirana zato to nije le ena na pravi na in. I jo sam bio jedan od onih koji su imali sre e." (3) Skot ne tedi ni sportske lekare: "Kada je igra povredjen, alju ga kod klupskog lekara koji obi no vi e vodi ra una o tome da vrati sportistu u igru nego o bilo emu drugome. Ova zamena prioriteta vodi ka

neverovatnim zloupotrebama. Jedna od naj e ih intervencija je davanje inekcije igra u pred utakmicu da bi se umrtvio bolni povre eni deo tela koji bi ga ina e spre io da igra. On mo e da igra, ali to mo e da dovede do novih povreda na tom delu tela koji je umrtvljen." (4) to se ti e tzv."masovnog sporta" (jogging i drugi oblici konzumerskog i narcizoidnog aktivizma), svake godine milioni ljudi zadobiju te ka telesna o te enja tako da vi e od polovine ortopeda u razvijenim kapitalisti kim zemljama ivi od sportskih povreda. Kada se ima u vidu praksa tzv. "sportskih lekara" postaje jasno da sportska, kao uostalom i itava medicina, nije usmerena na borbu protiv bolesti (preventiva, pre svega), nego na stvaranje to ve eg broja profitabilnih pacijenata. Novac koji se ula e na saniranje njihovih povreda umnogome prevazilazi sredstva koja se ula u za obezbe ivanje elementarnih zdravstvenih uslova stotinama miliona ljudi u nerazvijenim zemljama sveta. Zemlje, u kojima je smrtnost medju obolelima najve a, nemaju (po tvrdnjama Svetske zdravstvene organizacije) vi e od 4 dolara godi nje po glavi stanovnika! Imaju i u vidu da se potro a ki standard (u koji spada i tzv."masovni sport" kao oblik konzumerskog aktivizma) u najrazvijenijim kapitalisti kim zemljama temelji i na bespo tednoj plja ki svetske sirotinje, dolazi se do zaklju ka da kapitalizam ubogaljuju i jedne, uni tava druge ljude. to se ti e tvrdnje da ("vrhunski") sportisti " ive du e od obi nih ljudi", treba imati u vidu (ukoliko je ta tvrdnja uop te ta na) da se ivot sportista po zavr etku karijere sve vi e svodi na saniranje posledica bavljenja "vrhunskim" sportom. To nije radost ivljenja, ve gr evita borba za opstanak. "Prednost" sportiste, u odnosu prema "obi nim" ljudima, je u tome to je on u daleko ve oj meri (zahvaljuju i dugogodi njem "radu" na svome telu) svestan zna aja telesnih ve bi, to je disciplinovan i u najve oj mogu oj meri anga ovan (ukoliko mu nije "pukao film" zbog pada u zaborav i nije po eo da pije i i ivljava se u dranju) da bi o uvao ono to mu je od zdravlja preostalo. Za laika, telo je, kao i zdravlje, apstrakcija. On malo zna kako telo funkcioni e sve dok mu se ne to ne desi. Sportista je od malih nogu opsednut svojim telom. Nije to narcisoidnost, ve pragmati na opsednutost. Iskustvo ga u i da se u organizmu ni ta ne de ava slu ajno i da samo uporna i precizna preventiva mo e da spre i raspad organizma. U toku svoje karijere bespo tedno je gonio organizam na najve e napore da bi dosegao do medalje; sada e ga sa istom bespo tedno u goniti da ostane u ivotu. Telo "vrhunskog sportiste" podse a na trka ki automobil: samo puna mobilnost, rad "pod punim gasom" mo e da obezbedi njegovo uspe no funkcionisanje. Zato je "vrhunski sportista" do kraja ivota i bukvalno rob svoga tela. Telesni aktivizam nije stvar slobodnovoljnog opredelenja, ve egzistencijalni imperativ. "Tr i ili umri!"- to je pas-goni koji, iske enih eljusti, uvek iznova primorava oveka da smogne snage da pokrene stroj i da sa uva osmeh za javnost, koji sve vi e postaje samo gr koji treba da prikrije sve stravi nije kripanje, brektanje, truljenje raspadaju eg tela i koji treba da sa uva uspomenu na " ampionsku veli inu", na sjaj medalje koja visi negde na zidu, na "uspe ni ivot" koji je, pokazalo se, bio samo iluzija. I "legende" umiru u gr u jer, nakon svega, dobro znaju da nema te pobede i rekorda koji vrede toliko da bi se za njih rtvovao ivot. xxx Fusnote 1)Uporedi:Melvin H.Williams,Rekorde durch Doping?,107-109.s.;William N.Taylor,Anabole Stereoide im Leistungssport,131-133.s,Novagenics Verlag, Arnsberg,1990. 2)Uporedi:John Hoberman,Sterbliche Maschinen,42.s. 3)Jack Scott,The Athletic Revolution,60.s,The Free Press,New York,1971.

4)Isto,60.s. xxx