18 КРАГУЈЕВАЧКЕ

Четвртак, 7. јануар 2010.

www.kragujevacke.rs

KG duh

ZORAN SPASOJEVI] PASKE

Uz dobar ide i zao duh
Kragujevac ima svog duha, ali on voli da se igra skrivalice – nestaje kada je „gusto”. Prvi put se sakrio 11. avgusta 1999. godine od pomra~ewa Sunca, pa bi neko pomislio da je pla{qiv
Потеру води Милан Пурић oznat je kao pisac kratkih pri~a i drama, za koje je vi{e puta nagra|ivan. Tako|e je uspe{an crta~, grafi~ar i karikaturista. Sve {to radi „ka~i” na svoj sajt, tako da je neprestano „izlo`en” javnosti. Zaposlen je, ina~e, u Po{ti. A kako se li~no predstavqa Zoran Spasojevi} Paske? Sin Miladina i Dragiwe Spasojevi}, ro|en 1949. godine u Kragujevcu. Ostalo je ameri~ka biografija i mogla bi, ako bi insistirao, da ispuni mnogo prostora. [ta zna~i kratka pri~a ili vizuelna internet poruka koja se u trenu shvati? Vreme u kome `ivimo ozna~eno je nedostatkom vremena i odsustvom voqe da saslu{amo drugoga. Komunikacija me|u qudima je u stalnom procesu redukcije. Neu~tivo je biti dug i naporan. Kratka pri~a je posledica op{te nespremnosti da se saslu{a drugi. I-mejl art ili, prostije re~eno, vizuelna inernet poruka, neka je vrsta crtane kratke pri~e. I-mejl art, kratka pri~a i kratka drama su idealne forme za 21. vek. Kakva je uloga sporta u tvom `ivotu? Sport me odr`ava u dobroj fizi~koj i mentalnoj kondiciji. Vi{e se ne bavim "te{kim" sportovima. Sada, shodno mojim godinama, upra`wavam ve`be oblikovawa, plivawe i pe{a~ewe. Ina~e, kao „te`ak” individualac volim uglavnom individualne sportove: atletiku, plivawe, tenis, boks... Od kolektivnih pratim samo fudbal i vaterpolo. [ta je zna~ilo {ezdesetih godina voziti za tada{we uslove brz auto? Je l' bilo kaznenih poena? Godine 1968. dobio sam od tetke na poklon "fijat 124", kao nagradu za uspe{no upisivawe na fakultet. Dobar i brz automobil za onda{we prilike. U to vreme ulice su bile skoro bez automobila, tako da je po gradu bilo mogu}e voziti znatno br`e nego danas. Uve~e, kada nema nikoga, trkali bismo se oko [umarica. Nije bilo radara, ni kaznenih poena, a saobra}ajne milicije bilo je mnogo mawe nego danas. Pored koje generacije pisaca iz Kragujevca si stasavao? Samosvojna sam li~nost i nisam se dru`io s piscima uop{te. Moglo bi da se ka`e da sam stasavao sam. [ta predstavqa porodica u razvoju ~ovekovih vrednosti? Porodica je osnovna }elija qudskog dru{tva. Ona je mesto na kome smo voqeni onakvi kakvi smo. Porodica koja dobro funkcioni{e stvara dobru decu i odgovorne odrasle. Moja porodica je prva u meni prepoznala talenat i obezbedila mi da se bezbri`no bavim "umetni~kim radovima". Radi{ u Po{ti sa qudima. Kakvi su na{i sugra|ani? Uglavnom nervozni, a ponekad i spremni na sva|u. ^ini mi se da su do pre desetak godina to bili drugi qudi. Imam utisak da im 21. vek ne prija. Koliko dnevno radi{ i kako je to povezano sa inspiracijom za pisawe i crtawe? Po{to ne volim mnogo da radim, slobodno bi moglo da se ka`e i da nemam radni dan. Pisawe i crtawe za mene su laki rad ili, prostije re~eno, razonoda. Moje tekstove i crte`e prvo "napravim" u glavi, a onda kada se na|em u ku}i sve izru~im u ra~unar. Obi~no nema ispravki. ^itawe je ozbiqnija stvar od pisawa, tra`i ve}u posve}enost i moglo bi da se svrsta u rad. Da uozbiqim, ~itawe je neophodno kao priprema za dobro pisawe, uz bogato `ivotno iskustvo. Kako izgleda Internet prostor u kome se {ire tvoje ideje? Koje ~itaoce vi{e uva`ava{ i ima li mogu}nosti da se razvije dijalog sa ~itaocima? Za sada izgleda slobodno i neograni~eno. Bukvalno: ~itav svet ti je na dlanu. Za razliku od srpskih medija tu vlada debela demokratija. Moji sajtovi i sajtovi za koje radim dozvoqavaju komunikaciju s ~itaocima putem komentara i elektronske po{te. To je dobro za proveru va{ih ideja. Ne pravim razliku me|u ~itaocima i "gledaocima" mojih likovnih radova. Uva`avam ih podjednako, bez obzira da li me hvale ili kritikuju. Kad si otkrio da „Amerika ima rupu“? Je l' to bilo vizionarstvo? Kratka pri~a "Amerika ima rupu" nastala je 1993. godine, a TV drama istog naziva 1998. Zna~i, osam godina pre nego {to je Amerika stvarno dobila rupu. Kroz svoje tekstove i digitalne grafike predvideo sam jo{ mnogo toga {to nam se kasnije de{avalao, ali da ne nabrajam. Da, to je vizionarstvo. Kako do`ivqava{ Kragujevac? [ta je on u tvom `ivotu? Kragujevac do`ivqavam kao svoj grad. U wemu sam ro|en, u wemu sam stvorio porodicu, u wemu

П

}u, kako sam planirao, verovatno i da zavr{im "karijeru". On je u mom `ivotu, prosto re~eno, komocija. Fizi~ka i duhovna. U wemu sam kao riba u vodi. Neko vreme sam poku{avao da `ivim na Zapadu, ali mi se nije dopalo. Nedostajala mi je le`ernost i sigurnost porodice koje sam imao ovde. A tamo se brate radi po ~itav dan. Dodu{e, da ne gre{im du{u, moglo bi i tamo lepo da se `ivi, ali samo ako ni{ta ne radi{. Ima li Kragujevac svog duha i kakav je on? Kragujevac ima svog duha, ali on voli da se igra skrivalice: nestaje kada je "gusto". Prvi put se sakrio 11. avgusta 1999. godine od pomra~ewa Sunca. Eto, neko bi mogao da pomisli da je pla{qiv. Da li je kragujeva~ki duh samo onaj dobri? Suprotnosti se privla~e. Postoji belo i crno, lepo i ru`no... Verovatno da uz dobar ide i zao duh. Bavi{ se slikarstvom, o kwi`evnosti da ne govorim, a {ta je sa muzikom? Talenat koji mi nedostaje je talenat za muziku, ali to mi ne smeta da je slu{am. Radim iskqu~ivo uz muziku, u ra~unaru imam mno{tvo linkova interaktivnih radio-stanica. Moja generacija je slu{ala uglavnom rokenrol: - Bitlse, Stonse, Hendriksa... Slu{ao se i "skidao" sa Radio Luksemburga, a izvodile su ga i kragujev~ke grupe na i-

grankama: na ko{arka{kom igrali{tu, Domu omladine, Domu kulture... Koja mesta u Kragujevcu za tebe predstavqaju deo kragujeva~kog duha? Kragujeva~ki duh {ezdesetih, sedamdesetih i do 1999. godine, kada se sakrio, mo`e da se sretne u tragovima u Glavnoj ulici, Velikom parku i na jezeru u [umaricama. Meni su ta mesta va`na, jer su se tu doga|ale neke lepe i va`ne stvari u mom `ivotu. I daqe se doga|aju. Kakav }e Kragujevac biti za 20-30 godina? To je te{ko da se predvidi. Grad se ubrzano mewa, u posledwih deset godina promenio se vi{e nego za predhodnih dvadeset. Pretpostavqam da }e biti lep i ne mnogo glomazan. Taman po meri ~oveka. [ta si ”pokupio” od kragujeva~kog duha, a {ta je on dobio od tebe? Mislim da smo izvr{ili razmenu. Pokupili smo jedan od drugog verovatno samo najboqe. A {ta je to ta~no - ne znam.

Razgovor u`ivo sa Zoranom Spasojevi}em mo`ete gledati u subotu od 20 sati na Televiziji Kanal 9. Do tada vam je na raspolagawu telefon 331509 za pitawa sagovorniku i Milanu Puri}u koji predvodi poteru na kragujeva~ki Duh.