Vasa Cubrilovic, Beograd RAZMISLJANJA O VELEIZDAJNICKIM PROCESIMA U PRVOM SVETSKOM RATU Veleizdajniéki procesi austrijskih vlasti u Bosni i Hercegovini posluzili su istori¢arima kao osnov za prouéavanje uzroka i povoda koji su doveli do sukoba jugoslovenskih naroda sa Habsburskom Monarhijom, sukoba koji su, u suStini posmatrano, bili povod za poéetak prvog svetskog rata 1914. godine. Mislim da je taj nagin prouéavanja veleizdajnitkih procesa u Bosni i Hercegovini u toku ovog rata vrlo dobar, jer daje osnovu za druga ispitivanja velikih nacionalno-politiékih i drustvenih su- koba u Habsburgkoj Monarhiji koji su i u naSem prostoru do’li do izraza, dobili medunarodne razmere i doveli do prvog svetskog rata. Kao istori¢ar novog veka bavio sam se tim problemima, a ra- zumljivo samo po sebi, jer sam li¢no dozivljavao i istoriju odnosa drugtveno-politickih i nacionalnih u jugoslovenskim zemljama uop- Ste, a pod Habsburskom Monarhijom poscbno, u poéetku ovog ve- ka. Tako sam sticao i liéna gledanja na istorijska zbivanja u Evropi i kod nas koja su u potéetku ovoga veka dovela do tako o8trih su- koba izmedu nas i Habsburgke Monarhije, a koji se mogu reSavati samo ratom. juci ova pitanja, sam na sebi sam osecao koliko mo- ji lieni dovivijaji iz tih vremena uti¢u na moja istorijska gledanja pa protekla zbivanja iz onoga doba. Medutim, to je bilo u mojoj ranoj mladosti kad sam se, ponekad, javljao kao aktivan uéesnik u zbivanjima, ali nisam mogao delovati na njih usmeravajuce. Za- to mi se sad, u starosti, ponekad Cini da je to bilo nesto sto se zbivalo gotovo izvan mene. Medutim, opti utisci su ostali trajni i © zbivanjima i o ljudima koji su u njima uéestvovali. Mi istoriéari smo kroz svoju nauku nauéili da pristupamo pro- uéavanju proglosti strogo nautnim metodima, krititkim odbirom. izvora i literature i da na osnovu toga, utvrdujuci ¢injenitno sta- nje, stvaramo svoje sudove. Dok vrsimo analize i utvrdujemo Cinje- niéno stanje mozemo se dréati strogo nauéno-krititkih metoda trazivanja. Kad stvaramo sinteze to je veé davno utvrdeno u na- Soj nauci — i posmatramo kroz njih proSlost, onda i sami podleze- mo subjektivistiékom gledanju svoga narastaja i svoje proglosti. Mo- ramo biti svesni toga kad obradujemo neko doba iz nage proSlosti. u 1VELEIZDAINICKT PROCES U BANTALUCT Iz referata na ovom Skupu vidim da se o tome vodilo racu- na. Svuda se osecaju napori da se kroz strogu analizu dinjenica Sto vise pribliZi istorijskoj stvarnosti kako se ona razvijala u Bosni i Hercegovini pred prvi svetski rat i u toku toga rata. Sve me je to navelo da i ja uéestvujem u radu ovoga Skupa i da kao uéesnik i kao istrazivaé istorijskih zbivanja doprinesem njihovom potpunijem rasvetljavanju. Svoja izlaganja usredsredio bih na nekoliko osnovnih pitanja © kojima je bilo govora na ovom Naucnom skupu. Prvo, cela isto- rijska pozadina dogadaja u Bosni i Hercegovini, Habsburskoj Mo- narhiji i Evropi uop8te. Zatim, oslobodilacki pokreti na Balkan- skom poluostrvu protiv Turskog Carstva i Habsburske Monarhije u poéetku ovoga veka kao pogonska snaga sli¢nom pokretu u Bosni i Hercegovini. Pri tome se pre svega imaju u vidu jugoslovenski na- rodi: Srbi, Hrvati, Slovenci, bosanski Muslimani i njihova borba protiv Habsburgke Monarhije. Ona je u potetku ovoga veka dovela do sukoba izmedu njih i nje i dala povod za potetak prvog svel- skog rata 1914. godine. Na ovom Skupu u vezi sa veleizdajnitkim procesima, najvise se govori o procesima protiv srpskog naroda i njegovih kulturnih i,polititkih organizacija i protiv daékih udruzenja u srednjim &ko- Jama kao pokretu pod imenom »Mlada Bosna«. Ovakve pojave u istoriji naroda trage istrazivanja dubljih_po- zadina da bi se mogle razumeti. One sc mogu na¢i u istoriji pojedi- nih naroda i njihovih zemalja, ali se ne smeju ispuStati iz vida op- Sta druStveno-politi¢ka stremljenja Sirih razmera koja dejstvuju kroz sebe na uze zajednice, pa i na pojedince. Kad to kazem, mis- lim na Evropu, njeno drugivo u poéetku ovoga veka i HabsburSku Monarhiju kao Siru zajednicu naroda i zemalja koja se okupljala oko dinastije Habsburga u srednjem Podunavlju. Treba imati u vi- du velike krize koje zahvataju ovu Monarhiju pod uticajem razni nacionalno-politi¢kih i dru&tvenih stremljenja koja ona nije kadra da savlada. Posle drugog svetskog rata, savremena austrijska istoriografi- ja, uz saradnju sa istoriéarima susednih zemalja, trudi se da kroz kriti¢ku, objektivnu obradu izvora i literature pokaze kako se Mo- narhija razvijala od revolucije 1848. godine naovamo. ZaSto je usla u krizu, pa svesno i u rat 1914. godine i za8to je propala: ne samo zbog poraza na bojnim poljima nego i zbog unutragnjih kriza nas- talih usled klasnih sukoba masa i oslobodilatkih pokreta njenih naroda. Sa ovoga stanovista mora se ocenjivati uzrok sukoba i izme- du jugoslovenskih naroda i Habsburgovaca. Moramo se_ potruditi da udemo u uzroke i razloge koji su doveli Habsburgku Monarhiju da mora povesti rat na jugu 1914. kako bi sa¢uvala svoje june pokrajine. 2VASA CUBRILOVIC: RAZMTISLIANJA O VELEIZDAINTCKIM PROCESTMA Austrijski istori¢ari su u velikoj istoriji Habsburske Monarhi- je od 1914. do 1918. pokazali kako se ta velika drzava, sastavljena od raznih naroda okupljenih oko jedne dinastije, neujednateno raz- vijala, nikako ne uspevajudi da teZnje svojih naroda usmeri u prav- cu povezanosti oko te dinastije. Branila se od kriza tarelim bi- rokratsko-policijskim metodima, za vreme ratova pooStrenom voj- nom diktaturom. Tako je radila i za vreme ratova francuske re- volucije 1789—1815. U metodima Franca I u toku tih ratova i me- toda Franje Josifa u prvom svetskom ratu, u su&tini nije bilo ra like. Habsburski vojni i policijski aparat dejstvuje na isti nadin. Nije sluéajno da je Gavrilo Princip sa drugovima bio zatvoren yojnom zatvoru Terezijenstat gdje je nekada bio zatvoren Hi: -Loja, poznati sarajevski hodza i bund#ija za vreme okupacijgy 184! Isto tako nije slu¢ajno da je najveci logor bosanskih Srba z& vr me prvog svetskog rata bio u kazamatima tvrdave Arada na Maro- Su. Tamo su bili zatoéeni, a mnogi povegani i streljani, madarski generali posle kapitulacije pred Rusima 1849. godine. Habsburska Monarhija je prema nama imala o8triji stav nego prema drugim oslobodilaékim pokretima kod svojih naroda iz vi- Se razloga. Prvo, nage zemlje daju Monarhiji izlaz na more. Drugo, stvaraju bazu za dalje prodiranje na Balkansko poluostrvo. Treée, pokreii za ujedinjenje kod jugoslovenskih naroda toliko su bili jaki eé u XIX veku da se kod vodetih krugova wu samom Beét iskris- talisalo migljenje kako se to mora ostvariti u okviru same Monar- _hije. Ovakve misli su se naroéito ukorenile jo’ od poéetka XVIII veka u vojnim krugovima Monarhije, u krugu oko Evgenija Savoj- skog. Iste misli su se probudile za vreme ratova francuske revolu- ije poéetkom XIX veka kod nadvojvode Karla i njegove okoline. Zatim ih je nastavio feldmarSal Radecki za revolucije 1848—49, a prihvatio i preneo u XX vek, te najo%trije zastupao Sef austrijskog General&taba Konrad od Hezeendorfa sa svojim drugovima iz voj- nog rukovodstva Monarhije. U toj sredini polako sazreva uverenje da i po cenu rata i unis- tavanja Srbije i Crne Gore, kao nezavisnih dréava, treba ostvariti jugoslovensko ujedinjenje u okviru same Monarhije, Ovako zao8tre- ni stavovi vojnog rukovodstva Monarhije dolaze do izraza najpre iz- radom ratnih planova protiv Srbije i'Crne Gore veé 1906, kad je poéeo carinski rat izmedu Srbije i Austro-Ugarske. Praveci savez Sa Ferdinandovom Bugarskom prilikom aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine, vojni krugovi u Beéu planiraju sa Bugarskom podelu Srbije, ali se bore da pod svojom vlaS¢u odrze put dolinom Velike Morave i put dolinom Vardara ka Solunu. Kad se sve to ima u vi- du, ne treba se éuditi dréanju generala Pogoreka, poglavara Bosne i Hercegovine pred prvi svetski rat. Ne treba se Cuditi njegovim voj- nim merama, ratnim sudovima i njegovom insistiranju na Sto o8tri- jim merama prema Srbiji kao glavnoj prepreci prodoru Monarhije prema Solunu. Br 2)XVIL-veka_ bili VELEIZDAINICKI PROCES U-BANJALUCT ¢ Skupa, jedna nasil Pri tome Van svake sumnje je, Sto se vidi i iz referata s: da’ su veleizdajniéki procesi u Bosni i Hercegovini b ni¢ka vojno-policijska mera protiv vlastitih podan je bilo mnogo nezakonitosti, pa i nasil; Ipak mislim da je, u_suStini gledano, Habsburska Monarhija Bila pravna driava. Njeno Ginovnistvo, dovedeno u Bosnu posle 1878. potovo iz svih zemalja ove velike driave, imalo je za svoje vreme dobre struéne kvalifikacije. Ali ono nije bilo mnogo zagrejano da brani drzavu koja ga je poslala na Balkansko poluostrvo upravo 7a- to da &titi njene interese. Nezakonitosti je bilo u okviru uticaja voj- nih viasti, ali onome ko je do’ao pred gradanske sudove sudilo se po zakonu. I mi iz Sarajevskog atentata i procesa smo to iskusili. Tako se sa svima postupalo u bosanskim zatvorima u_prvom svet- skom ratu. Bio sam u njenim zatvorima, gradanskim i vojnim, od 19141918. godine. U vojnom zatvoru u Melersdorfu imali smo stra- gare iz betkih pukova. U pocetku su bili strogo povuéeni, ali nikad nasilnici. Od februarske revolucije u Rusiji 1917, i to se promenilo. Tad su_postali pristupaéniji, spremni za razgovor i pr’ ateljski ras- pologeni. Menjala su se vremena, pa i ljudi. Istoriéar mora imati to u vidu kad prikazuje vremena kakva su bila u prvom svetskom ratu i kad govori o svojim bivSim neprijateljima. Sva istorijska istrazivanja o uzrocima u povodu nageg sukoba sa Habsburskom Monarhijom pokazuju da je to bio samo deo os- lobodilaékih pokreta naroda srednjeg Podunavlja i Balkanskog_po- Juostrva protiv strane vlasti predstavljene Turskim Carstvom i Habsburskom Monarhijom. Sto se tiée Monarhije, svaki jugosloven ski narod je u svojoj proslosti pokazao da je nezadovoljan njenom vla8éu kad je bila nad njim, da se bori protiv njenih nastojanja da njega ukijuéi pod svoju vlast kad je pokuSavala da ga potdini. _ Prougavanje istorije srpskog n: 1 a naroéito u XIX i XX Veku, jasno to pokazuje. Bosanski Muslimani su _od—konca ~glavna-prepreka_prodiranji vojske Hasburske Mo- narhije u Bosna i Hercegovinw. Za vreme austrijske okupacije Bos- né i Hereegovine 1878. godine, veé je morala tamo poslati gotove -dve stotine hiljada vojnika, pa je vodila krvave borbe nekoliko me- seci da bi slomila otpor bosanskih Muslimana. Taj se otpor kasni- je odra%ava kroz borbu za versko-prosvetnu autonomiju. _Iste-otpore, samo na svoj natin, pruzaju Hrvati_i_Slovenci. Odnosi se zaoStravaju-koncem XIX-i-poéetkom XX veka, kako nji- hovom borbom protiv dualisti¢kog sistema u Monarhiji, tako i pod uticajem novih stremljenja u njihovom druStvu, noSenih radnitkim i seljaékim pokretima. Iz veleizdajnitkih procesa u Bosni i Hercegovini za vreme pr- vog svetskog rata vidi se da vodstvo Habsburske Monarhije ose¢a opasnost od jugoslovenske ideje i Zelje jugoslovenskih naroda da se ujedine na temelju njenih rugevina. Ali ona u srpskom narodu, u njegovim driavama Srbiji i Crnoj Gori, vidi svoje glavne protiv- 4VASA CUBRILOVIC: RAZMISLIANIA O VELEIZDATNICKIM PROCESIMA nike, Odatle koncentracija napada u tome pravcu. Smatrala je da joj je glavni protivnik. Ne sme se dozvoliti da mala Srbija u ujedi- njenju jugoslovenskih naroda odigra onu ulogu koju je polovinom proglog veka odigrao Pijemont u ujedinjenju italijanskog narod: To je politi¢ka pozadina izrazito protivsrpske politike u Bosni Hercegovini pred prvi svetski rat i u toku toga rata, pre svega iz- ra¥ena kroz veleizdajnicke procese. Ovi procesi su vodecim krugo- vima u Becu posluzili kao opravdanje za8to je zapoéet rat protiv Srbije, koji je prerastao u svetski rat 1914. Drugo, htelo se iskoris- titi rat da se polome snage najveceg i najotpornijeg jugoslovenskog naroda njihovoj ancksionoj politici na Balkanskom poluostrvu. Sve Sto je ovde reveno na ovom Skupu o veleizdajniékim pro- cesima, dokaz je za ovo tvrdenje. Sad se postavlja pitanje koliko su stavovi Beéa i PeSte bili opravdani, da li su optu%be njihovih sudova bile temeljene na ¢ njenicama i kakve je koristi iz toga izvukla Habsburska Monarhija? Pokugaéu da odgovorim na ova dva pitanja. Stanje na jugu Habsburske Monarhije bilo je zabrinjavajuce u potéetku ovoga veka. Drzava se iz temelja tresla pod udarima drus- tvenih kriza, nacionalnooslobodilaékih pokreta njenih naroda. To se narotito oseéalo u njenim jugoslovenskim zemljama, u kojima se poostrila borba protiv dualistikog sistema, Ona je polako preras- tala u opstu borbu protiv Monarhije. Pre svega se to odrazilo u Bosni i Hercegovini. One su tek bile anektirane od Habsburske Mo- narhije uz veliki otpor naroda u njima. DruSivene krize u jugoslo- venskim zemljama izrazene kroz radnitke pokrete i borbe selja3tva protiv starog feudalnog poretka, samo su pooStravale odnose u ju- goslovenskim zemljama Habsburske Monarhije sa centralnim vias- tima u Betu i Budimpedti. Tome treba dodati bujanje oslobodila¢kih pokreta na Balka- nu protiv vlasti Turskog Carstva u Evropi. Oni ce na kraju dovesti do uni8tenja te vlasti u prvom balkanskom ratu 1912. Sve je to ima- lo veoma te8ke posledice za Habsbursku Monarhiju, za njen polo- aj kao velike sile u jugoistocnoj Evropi, a pogotovo za njene- od nose prema nama. Balkanski ratovi 1912. i 1913. godine imali su takav odraz na nage neprijateljsko raspologenje prema Monarhiji, na njen poloz%aj kao velike sile uopSte, pa se moze razumeti zasto su vojni krugovi te Monarhije veé onda Zeleli rat protiv Srbije. Voj- ne viasti su veé tada primenile izuzetne mere protiv Srba u Bosni i Hercegovini. Sad se postavlja pitanje da li su te izazovno neprijateljske me- re vojnog i polititkog vodstva Habsburgke Monarhije prema srp- skom narodu uopste imale svoje opravdanje? Je li to trazenje’ op- ravdanja za svoju agresivnu politiku na Balkanu koja ée dovesti do prvog svetskog rata? Ili je doista postojala opravdana bojazan u balkanksim ratovima progirene, Srbija i Crna Gora, sliéno P: montu u Italiji, posluz kao centar za ruSenje Monarhije i ujedi- 3)VELEIZDAINICKI PROCES U BANIALUCL njenje njenih jugoslovenskih pokrajina sa Srbijom i Crnom Go- rom stvarajuci novu drzavu? Kad se dublje ude _u ovu problemati- ku stiée se utisak da su oba razloga uticala na Franju Josifa i nje- gove saradnike u Beéu i PeSti za onako postupanje, pre svega pre- ma Srbima pred prvi svetski rat. Ovi razlozi ce dovesti do veleiz- dajnitkih procesa u Bosni i Hercegovini. Postavlja se jos jedno pitanje: da li je nepoverenje vlasti Hab- sburgke Monarhije prema Srbima bilo opravdano u to doba? Oni su se na procesima trudili da dokaZu naSe antidrZavno dejstvova- nje. Kao prvi dokaz uzet je atentat na Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine. Zatim, kao Sto vidimo iz procesa, prikupljeni su po- daci protiv svih onih za koje se verovalo da su imali protivdrzavne teinje i planove, te da su u tom pravcu dejstvovali. Objektivno posmatrano, habsburske viasti su imale puno op- ravdanje $to nam nisu verovale. Odnosi izmedu nas i Habsburske A monarhije od XVIII veka naovamo, naroéito od stvaranja dveju b srpskih drzava u XIX veku, Srbije i Cre Gore, bili su izrazito ne- f prijateljski, TeZnji Monarhije da zaposedne zapadni deo Balkanskog | poluostrva, mi smo suproistavili nagu teznju da izgradimo nezavis- \/{) + nu drvavu. To smo joj stalno pokazivali u okviru njenih granica, ili izvan tih granica u toku XIX veka. Odatle toliko nepoverenje pre- ma nama, pre svega kod vojnih krugova Monarhije. Oni se nama i | \ Balkanom jo8 najvi8e bave. Poslednji put od Berlinskog kongresa’ 1878. do majskog prevrata u Srbiji 1903. godine, Monarhija je ima- la kakvu-takvu kontrolu nad politiékim zbivanjima kako u jugo- slovenskim pokrajinama pod svojom vlas¢u, tako i u Srbiji za vre- me poslednjih Obrenoviéa. Onda nastaje prelom. Novi, XX vek do- tieo je razvojem prve industrijske revolucije u Evropi nove drugtve- ne i politiéke krize i oslobodilatke pokrete naroda koje stara po- lufeudalna HasburSka Monarhija nije mogla preziveti. Njeno vod- stvo u Betu i BudimpeSti osetilo je to na prostoru cele Monarhije, a posebno u njenim jugoslovenskim zemljama i na Balkanu gde je vladalo Tursko Carstvo. Jo’ tada je njeno politi¢ko i vojno ru- kovodstvo bilo toliko zasenjeno njenom problematikom da je Aus- trougarski GeneralStab veé 1906. razradio strateSke planove u slu- éaju ratova u Evropi u kojima ¢e Srbija ucesivovati protiv Mon hije, bilo u savezu s Rusijom ili sama. Po tim planovima ratovaée habsburgka vojska 1914. godine protiv Srbije. Po njima, napad na Srbiju vrgice se ne iz ugarskih ravnica preko Save i Dunava, doli- nom Velike Morave prema jugu, nego preko Drine iz Bosne, kroz zapadnu Srbiju na istok. I laik u vojnoj strategiji zna da je napad na Srbiju iz juzne Ugarske, kroz dolinu Velike Morave, neuporedivo laksi nego preko Drine i neprohodnih planina zapadne Srbije. I to se u leto i jesen 1914. pokazalo kao taéno. Srpska vojska je dva puta, u bici na Jad- ru i bici na Kolubari, tukla habsburske vojske. Pobedila je zahva- ljujuéi dobrim delom tome Sto su se one zaglavile u neprohodnim 6VASA CUBRILOVIC: RAZMISLIANJA O VELEIZDAINICKIM PROCESIMA planinskim oblastima zapadne Srbije. Kad su za to docnije optu- Fivali generala Pocoreka, komandanta habsburSke vojske protiv Srbi- je, branio ga je njegov Scf Generalstaba, Kondor od Hercendorfa, uz obrazlozenje da je postupio po planovima General8taba iz 1906. dine. Napad sa Drine je preduzet stoga Sto nisu bile izgradene |jezniéke veze izmedu Bosne i ostalih oblasti Monarhije, a posto- jala je i opasnost od ustanka Srba u Bosni i Hercegovini u sluéaju rata ako glavna vojska bude operisala iz juzne Ugarske protiv Srbije. Postavlja se pitanje da li je postojala tolika opasnost od us- tanka u Bosni i Hercegovini da bi navela GeneralStab Monarhije da tome prilagodi svoje operativne planove protiv Srbije? U osnovi posmatrano, ta bojazan nije bila opravdana. Habsburske vlasti u Bosni i Hercegovini pripremile su se jo8 u poéetku rata da masov- nim interniranjem srpskog kulturnog i politi¢kog rukovodstva ugu- Se u zametku svaki pokuSaj. Onda se postavlja drugo pitanje: da li je kod srpskog naroda Bosne i Hercegovine bilo takvo antidrzavno raspologenje protiv Monarhije da su vojni krugovi te Monarhije to- liko bili ubedeni u udarac s leda u sluéaju rata sa Srbijom i Crnom Gorom, pa su tome podvrgli éak i operativne planove protiv tih drzava? Planirali su u isto vreme éitay niz izuzetnih mera pre svega u toku rata, o kojima se na ovom Skupu i raspravija. Sto se tige raspolozenja srpskog naroda u Bosni i Hercegovi- ni u to doba, dozivljavao sam ga i se¢am se dobro. Doista, narod pokazao u svim prilikama od 1903—1914, narogito za’ vreme aneksione krize 1908—09. i za vreme balkanskih ratova 1912—13, da je protiv te Monarhije. Nismo to bili samo mi Skolci nego i lju- di iz Cargije, obiéno radnici iz fabrika i seljaci, tako su to- iskazi vali spontano, svuda i na svakom mestu da habsburgkim generali- ma i politi¢arima nije bilo tesko steéi uverenje da ce sa tim sve- tom biti tesko izlaziti nakraj u sluéaju nekog rata. Zato su pravili veleizdajnicke procese ,i gradili koneentracione logore. Opravdani su prigovori vojnom i politiékom rukovodstvu Hab- sburgke Monarhije, njihovom naéinu postupanja kroz ratne sudove, veleizdajni¢ke procese, koncentracione logore, u odnosu na viastite podanike. Isto tako, s pravom je medunarodna javnost jo’ u toku prvog svetskog rata osudila nasilniéko ponaSanje vojske Habsbur- Ske Monarhije prema civilnom stanovnigivu i ratnim zarobljenicima iz Srbije i Crne Gore za vreme njenih ratnih operacija i okupacije od 1914—1918. Medutim, njihova dréava imala je od toga vi8e Stete, a njihove vo. jo$ viSe Zrtava zbog takvih shvatanja u odnosu prema nama. Vojni struénjaci koZu da u ratu pobeduje onaj ko na- meine svoju volju protivniku. Mi smo je u toku prvog svetskog ra- ta nametnuli Habsburskoj Monarhiji kad smo prisilili njen General- Stab da, pla8eéi se nasih ustanaka u Bosni i Hercegovini, operaci- je protiv Srbije vodi sa Drine umesto preko Save i Dunava. Istorija njihovog ratovanja govori da se tre¢ina vojske u leto i jesen 1914. borila protiv Srbije i Crne Gore, a neSto vie od dve treéine pro- 7VELEIZDAINICKI PROCES U BANJALUCT tiv velikog_ruskog carstva. Sef Austrougarskog generalStaba na- vodi u svojim uspomenama da se 1. decembra 1914. na srpskom i crnogorskom frontu nalazilo éetiri stotine bataljona vojske, a na ruskom devet stotina bataljona. Poslije bitke na Kolubari, kad je ta vojska proterana iz Srbije, ostalo je od nje nesto oko sto do sto pedeset hiljada vojnika prema popisu iz polovine januara 1915. godine. Bitkama na Jadru i Kolubari 1914, HabsburSka Monarhija je u_stvari izgubila rat protiv Srbije. Umesto nje, od 1915—1S18, u Srbiji i na Balkanu uzima rukovodstvo Nematki Rajh sa svojom vojskom. Habsbur’ka Monarhija odlazi u drugi plan. Sa_ovog stanoviSta treba posmatrati znaéaj veleizdajni¢kih pro- cesa u Bosni i Hercegovini pred prvi svetski rat i za vreme rata. Mi smo u tome ratu mnogo podneli kroz razne vrste nasilja i ne- éoveénih postupaka, pa i kroz veleizdajnitke procese. Ali dini mi se da je neprijatelj platio jo8 vi8e. Na koncu je i sam sebe upropastio kad mu se raspala dréava 1918. godine. Na ovom Skupu utvrdene su dve vrste procesa. Neki se odng- se na one protiv omladinskih organizacija u srednjim Skolama, a drugi na veleizdajniéke procese protiv saradnika »Narodne odbra- ne« koji su odréani u Banjaluci. Referati na ovom Skupu govor preteZno o tome. Ocene su, po mom miljenju, krititke i objektiv- ne. Ipak se meni Gini da se ponegde suvise usko gleda i nedovo povezuju dejstvovanja kako pojedinaca tako i njihovih u#ih i zajednica. U to doba bio sam vrlo mlad, ali sam mnogo Sta doziveo i na sebi osetio, Sto je imalo raznovrsniji znataj nego Sto se to po- negde prikazuje. Prilikom obrade ovakvih pitanja, kad se govori o istorijskim dogadajima iz 1914—1918, stalno treba imati u vidu neoborivu istorijsku Ginjenicu: bio je to pocetak dubokih promena u istoriji, ne samo nagih naroda nego i cele Evrope. One ée se odraziti jo8 u toku prvog svetskog rata pojavom velike socijalistié- ke oktobarske revolucije u Rusiji 1918. sa svim svojim posledicama za savremeni svet, pa i za naSe narode, kako u toku prvog svetskog rata slomom HabsburSke Monarhije i stvaranjem burvoaske jugo- slovenske drzave, tako i krizama koje time slede sve do. drugog svetskog rata 1939—1945. i njegovih posledica za savremeni svet. Kad prouéava ova vremena, istoriéar mora biti sposoban da polazi od sitnih ka krupnim analizama i sintezama. Pri tome mor: imati u vidu, pored sve raznolikosti pojava, jedinsivo koje vuée me ge kad se dogode medunarodni i klasni sukobi u okviru jedne za- jednice, Kad kao uéesnik u dogadajima prougim tokove prvog svet- skog rata u nasim zemljama, ovaj mi se metod sam po sebi namecée posto su i moja liéna iskustva takva. Ne moze se dobro razumeti pokret nacionalno-revolucionarne omladine u Bosni i Hercegovini, Koji nazivamo »Mlada Bosna«, ako se ne polazi od ovakvog na¢ina istrazivanja. Na na&e dréanje uticala je sredina u kojoj smo se ro- 8VASA CUBRILOVIC: RAZMISLIANJA 0 VELEIZDAINICKIM PROCESIMA dili i odrasli, bilo na selu bilo u gradu. Uticale su nase Sire kultur- ne i politiéke zajedince, pa su veoma vazna i kulturna strujanja toga vremena, ne samo kod nas nego i u Evropi uopSte. Sve je to uticalo na moj nara8taj koji je pre prvog svetskog rata i8ao u sred- nju Skolu. Ono Sto smo nauili kod kuée u Bosni, Sto smo dobijali preko Skole i svojih nastavnika, kako je uticao na nase politicko opredjeljenje pokret jugoslovenske omladine uopSte, koje su kul- turne i druStveno-politi¢ke snage i stremljenja dejstvovali u prav- cu nageg prelaza od uskosrpske ili uskohrvatske dru8tveno-politié- ke orijentacije na Siroku jugoslovensku. Na primer: moja porodica je bila izrazito srpska i odgoj mi je bio takav, ali sam za vreme Skolovanja dogao pod uticaj jugoslovnske ideje kako iz Hrvatske, uéedi njihovu istoriju nagih naroda u XIX veku i jugoslovensko orijentisane pokrete, Iirski preporod, Strosmajerova narodna stran- ka, jugoslovenske nacionalne omladine iz ovoga veka, tako podl: guéi i uticajima novih jugoslovenskih stremljenja novog narasta omladine skolovane u Srbiji. Na éelu toga su bili ljudi kao Sto su Jovan Cvijié, Jovan Skerli¢ i drugi. Tome treba dodati nemirno vre- me u nagim zemljama onoga doba koje je bilo praceno, narogito u Bosni, prvim radniékim pokretima i selja¢kim bunama za reSava- nje agrarnih pitanja, pa razumeti zaSto je jedan deo bosanske om- ladine burno reagovao na polititka zbivanja kako u Bosni tako i u okolnim jugoslovenskim zemljama: aneksija Bosne i Hercegovine 1908—09, borbe u Hrvatskoj protiv komesarijata, nemimo stanje u Habsbursko} Monarhiji uopSte, a na Balkanu borba protiv Turskog Carstva koja je 1912. prvim balkanskim ratom dovela do njegovog sloma i do oslobodenja Stare Srbije i Makedonije. Svi ovi kulturni i politiéki Ginioci su sami po sebi delovali na formiranje politicke svesti jugoslovenske nacionalne omladine pred prvi svetski rat. To je bio osnov za njeno opredeljenje da treba silom rugiti Habsbur- Sku Monarhiju i na njenim rusevinama, ujedinjenjem njenih jugo- slovenskih pokrajina, stvoriti novu jugoslovensku drzavu. Zbivanja su tako bila zgusnuta, a reagovanja na njih tako brza, da se nije imalo ni vremena za stvaranje nekog Sireg revoluci- onarnog programa kod jugoslovenske omladine uop&te, pa i one u Bosni i Hercegovini. Tezilo se ru’enju Monarhije i ujedinjenju. Ka- ko ée biti organizovana ta ujedinjena dréava? Po kakvom drustve- nom i politiékom uredenju? O svemu tome se tek ponegde potelo iazmisljati. Zato nije éudo da se veliki deo te omladine kako u Bosni i Hercegovini, na primer Mladen Stojanovié, Nikola Nikolié¢, Akif Seremet i drugi, tako i u drugim jugoslovenskim zemljama prikljugi svetskom komunistitkom pokretu koji se stvarao posle pobede oktobarske revolucije u Rusiji. Sa ovog stanovista posmatrano, mislim da se jedino moze razmatrati postanak i razvoj jugoslovenske nacionalno-revolucionar- ne omladine pred prvi svetski rat i u toku toga rata,VELEIZDAINICKI PROCES U BANIALUCT Austrijske vlasti u Bosni i Hercegovini su tek posle Sarajev- skog atentata uoéile znagéaj revolucionarnih pokreta u bosanskim srednjim skolama. Zato su ubrzano poéele istrage po njima i or- ganizovani su procesi koji su posredno ili neposredno vezani za Sarajevski atentat. Traze¢i opravdanje za rat protiv Srbije na su- denju atentatorima u Sarajevu u oktobru 1914, preteZno su izno¥e- ni podaci o revolucionarnoj aktivnosti omladinskih organizacija pod uticajem iz Srbije. To se samo delimiéno moglo dokazati upravo u vezi sa samim Sarajevskim atentatom. Postojale su neposrednije veze, i kulturne i politiéke, sa Zagrebom i Ljubljanom, ali se o to- me nije planski govorilo. Na ovom Nautnom skupu je opravdana povezanost veleiz- dajniékih procesa protiv kulturnih, sportskih i politiékih druStava kod Srba u Bosni, imajuci u vidu »Narodnu odbranue. Istina, ove optuzbe su ograniéavane samo na srpska udruyenja i organizacije te vrste, i to sa planom. Nije se moglo izbeci povezivanje pokreta medu omladinom u srednjim Skolama Bosne i Hercegovine sa op- tuzbama protiv uskosrpskih udruzenja i drustava: prvo, jer je hab- sburskim vlastima bilo potrebno da pred siranim svetom dokazu opravdanost svojih optuzbi najpre protiv Srbije i srpskog naroda, a onda protiv svih dru8tvenih pokreta kod jugoslovenskih naroda uopste, koji su opet imali oslonac na Srbiju. Drugo, pravo da se kaze, za mnoge od nas Srba daka iz toga vremena i nije bilo razli- ke izmedu jednog i drugog. Pored veza koje smo kao djeca imali sa naSim drugovima iz omladinskih organizacija u Bosni i drugim jugoslovenskim zemljama, mi smo uéestvovali u radu kulturnih i sportskih organizacija nageg naroda »Sokolu«, »Pobratimstvu«, po- secivali smo narodne itaonice, i sli¢no. Postojala su i datka pevaé- ka dru8tva. Pored toga su neki daci iz visih razreda odlazili veé u komiiske éete u Srbiji i Crnoj Gori, uéestvovali u prvom i drugom balkanskom ratu, saradivali sa ljudima iz »Narodne odbrane«, Tako se spajaju male i velike struje kod srpske jugoslovenskih naroda uopite, istina iz razligitih sredina nja, jedinstven pokret protiv Habsburske Monarhije. Na ovom Skupu dati su dbori referati o postanku i razvoju ve- leizdajnitkih procesa protiv politi¢kih, kulturnih i sportskih orga- nizacija uopSte, a posebno srpskog naroda u Bosn’ U toku prvog svetskog rata leZao sam u zatvorima sa Ijudima koji su osudeni u tim procesima. Cenio sam i cenim njihovo dréa- nje u toku tih procesa, bilo pre ili posle presude. Oni su se branili smisljeno, ne tako otvoreno i agresivno kao mi omladinci. A za to je‘ bilo i razumljivih razloga. Po svemu sudeci, habsburgki sudovi u Bosni nisu se mogli pohvaliti velikim uspesima na svojim veleizdaj- ni¢kim procesima. naroda i stremlje- Mene je joS od 1914. zanimalo jedno pitanje, jo§ za vreme procesa protiv sarajevskih atentatora u jesen te godine. Veliki broj lica na procesu bili su stariji Ijudi, a né djeca, kao pomagadi u or- 10VASA CUBRILOVIC: RAZMISLIANIA © VELEIZDAINICKIM PROCESIMA izvodenje atentata. A ipak smo mi bili glavni krivei i optuzenici, I naga izlaganja davala su liniju tumaéenja zasto je up- ravo u jugoslovenskoj ideji, koju smo mi zastupali otvoreno, bilo teziste sukoba izmedu jugoslovenskih naroda i Habsburske Monar- hije uop8te. Bicée to zato Sto smo mi djeci otvoreno zastupali ideju njihovog oslobodenja i ujedinjenja na rugevinama Habsburske Mo- narhije. Stariji su u tom pogledu bili uzdréljiviji i dobrim delom pokazivali uskosrpske ciljeve svoje borbe prilikom istrage i sasluSa- vanja na sudu. Medutim, nijedan od njih se nijednom reéju nije ogradio od ih agresivnih izjava protiv Monarhije, pre svega ne od Gavrila Principa. Tako je Sarajevski proces dobio svoj pecat izrazito opste- jugoslovenske antihabsburske revolucionarne linije. Koliko znam, sliéno se de8avalo i na drugim procesima. Omladinci su se izjagnja- vali kao izraziti Jugosloveni, a stariji se nisu od toga adili. S tim se veleizdajniéki procesi ljudima iz »Narodne odbrane« i svih drugih kulturnih, prosvetnih i sportskih ustanova slivaju zajedno sa datkim procesima u jedinstven ideolo&ki front protiv habsburske vlasti, ka- ko u Bosni i Hercegovini, tako i u svim jugoslovenskim zemljama uopste. Mislim da ovo treba imati u vidu kad se raspravlja o tim vele- izdajniékim procesima, jer su oni bili samo jedan deo op%teg pok- reta jugoslovenskih naroda protiv Habsburske Monarhije, u éemu je srpski narod imao samo znaéajan udeo, ali ipak ne treba ispusti- li iz vida Ginjenicu da je bio samo deo toga pokreta. To je najbolje pokazala 1918. godina, kad se pod pritiskom svojih naroda raspala Habsburska Monarhija, a njene jugoslovenske zemlje se voljom svo- jih naroda ujedinile u Jugoslaviju. U ovome vidim velitinu i znaéaj veleizdajniékih procesa u to- ku prvog svetskog rata. a}