Impresum:

U OVOM BROJU

Izdava: PRINT ART, Panevo

OD BROJA DO BROJA:
Vesti

SAVREMENE TEHNOLOGIJE:
Drager - Oprema za profesionalce

Glavni odgovorni urednik:

Janez Kranjc

STANOVNICI MORA:
krpina

Zamenik glavnog urednika:

Dragan Gagi

10

SEANJE
Ispod 1000 ft

Tehniki urednik:
Slobodan Gaji

13

TEST OPREME:
Novo u Mares-u

Direktor marketinga:
Ivana Orlovi

16

RONILAKI GLOBUS:
Hurgada

Filmovanje:
INFINITY,Panevo

18

KNJIGE:
Ronjenje na dah i podvodni ribolov

tampa:
PRINT ART, Panevo

21

REPORTAA:
Smrtonosni talas - Cunami

22

PREDSTAVLJAMO:
Festina

25

DIVE TECH, EDUKACIJA:

Deln servis

27

APNEA:
Zrenjaninci najbolji

28

LEPO, KVALITETNO I SIGURNO:

Downunder resources &
Hobotnica diving center

Saradnici:
Danilo kuri, Vladan
Milisavljevi, Miljan Kneevi,
Milorad ukni, Boana Ostoji,
Aleksandar Karjuk, Petar
Poua, ore Branisavljevi,
Aleksandar Miti, Predrag
Radifkovi, ivojin Milanovi,
Vlatko Taleski, Slobodan
Baranjin, Gradimir Ivani,Goran
Dimitri, prim.dr. Miodrag
ivkovi, Boko Alaica,
Gordana Karovi, Predrag
Radifkovi, Aleksandar Miti.

29

INICIJATIVA:
Predlog za prestrukturaciju sopas-a
u naelu

Kontakt:
svetronjenja@yahoo.com
+381 63 770 66 70

31

Naslovna strana:
foto: Janez Kranjc

U AKCIJI:
SDT Svet ronjenja

33

TRENING:
Panevaki bazen - oaza plavetnila

34
RONILAKI SVET 15

OD BROJA DO BROJA
Dani Ronjenja u Jagodini

Tokom aprila meseca u Jagodini se odravala

manifestacija Dani Ronjenja u organizaciji RK Svet
Ronjenja. Ceo dogaaj je imao za cilj popularizaciju
ronilakog sporta meu mladima i onima koji se tako oseaju.
Program manifestacije je u tu svrhu i zapoeo gostovanjima
na lokalnim televizijama, kursevima ronjenja, projekcijama
podvodnih lmova, dejim likovnim konkursom i izlobom
podvodne fotograje autora Janeza Kranjca. U Kulturnom
centru Jagodine bilo je izloeno etrdesetak fotograja,
snimljenih u podmorju Crne Gore na delu obale od anja do
Rosa. Autor je u veini sluajeva koristio makro i close-up
tehniku, a u manjem ambijentalno snimanje.
Takoe, posetiocima su prikazana i tri kratka
dokumentarna lma (Sigurnost u avanturi, RAS
MOHAMED autor Dragan Milutinovi, PALMA Dive Team
na Crvenom moru produkcija SVET RONJENJA).
Realizaciju manifestacije Dani Ronjenja je
znaajno pomogla SO Jagodina i njen predsednik Dragan
Markovi Palma, Zoran Gligorijevi predsednik JASA, kao i
lokalne televizije PALMA PLUS i TV Jagodina.
Uspeh ekipe snimatelja KPA Beograd
4. International Kemer Underwater Days odrani su
od 16. -19. maja 2005. godine u Kemeru, Antalija (Turska).
Organizatori ovog festivala su sad vec tradicionalno,
Underwater Archeological Research Association (ASAD) i
Foundation for the Promotion of Kemer (KETAV).

RONILAKI SVET 15

International Kemer Underwater Days sastoje se od

takmienja u podvodnom video snimanju i podvodnoj
fotograji , kao i seminara o podvodnom snimanju i fotograji
, seminara o podvodnoj arheologiji i izlobe deijih crtea na
temu podvodnog sveta.
Takmienje za podvodno video snimanje se odvijalo
u dve kategorije: Emre Omur Underwater Nature Video
Imaging Competition i Ekrem Akurgal Underwater Archeology
Video Imaging Competition. Kod podvodnih fotografa
je situacija bila slina: Nurdoan zkaya Underwater
Nature Photography i Jale Inan Underwater Archeology
Photography Competition.
U svim kategorijama
takmiari mogu koristiti
kamere bez ogranienja u pogledu formata, objektiva,
svetla, ltera itd. Snima se na unapred odreenom terenu
od strane organizatora, u ogranienom vremenu, postujui
sva ronilaka pravila ( roni se u paru, u krivulji sigurnosti,
max. dubina do 30 m. itd ). Ekipa KPA BEOGRAD (
ujedno predstavlja i SOPAS ) , u sastavu Milorad ukni i
Bruno Bratovi takmiila se u podvodnom video snimanju
u obe kategorije. Iako je meunarodna konkurencija je bila
veoma jaka, osvojeno je prvo mesto u Nature Video Imaging
Competition, i DRUGO MESTO u Underwater Archeology
Video Imaging Competition.
Valja napomenuti da je DRUGO MESTO u Nature
Video Imaging Competition i PRVO MESTO u Underwater
Archeology Video Imaging Competition, osvojio Danny
Van Belle iz Belgije , prologodinji pobednik Festivala iz
Antiba.
Na 4. International Kemer Underwater Days bili
su prisutni predstavnici Nemake , June Afrike ,Sejela ,
Belgije , Kipra, Spanije , Rusije i Turske.
Na Bogojavljanje
Peraevi prvi stigao do krsta
Tradicionalno plivanje za krst, koje se svake godine
odrava na Bogojavljenje na reci Neri kod Vraevgaja, odralo
se i 19. januara 2005. godine. lanovi KPA Bela Crkva su
aktivno uestvovali. Sam sveani in plivanja obezbeivali
su ronioci Savatovi Slobodan i Virag Oskar. lanovi kluba
Stevanovi Miroslav i Peraevi Dragan uestvovali su u
plivakoj trci, gde je Perasevi Dragan uspeo da prvi stigne
do ledenog krsta i preda ga Njegovom Preosvetenstvu
Episkopu Banatskom gospodinu Nikanoru.

OD BROJA DO BROJA
Okitili jelku pod vodom!
Poslednjih dana decembra prole godine, na Adi
Ciganliji grupa matovitih ronilaca je priredila ispraaj 2004.
godini okitivi jelku pod vodom. Naime, ronioci iz ronilakih
klubova Tuljani, Hidroarheolog, ARI, Big Blue i Svet
Ronjenja su se sakupili i pod vodu Savskog jezera poneli
novogodinje ukrase. Dan je bio sunan i neobino topao
za to doba godine, ali je zato voda bila izuzetno hladna, a
vidljivost fenomenalna! Optereena tegovima u korenu,
a na vrhu privezana za bovu jelka je pod vodom stajala u
savreno uspravnom poloaju. Ostalo je jo samo da se
okiti. Posebno pripremljeni (probueni) ukrasi nestvarno
su poeli da se pojavljuju na granama jelke. Nakon to su
jelku okitili, ronioci su krenuli u podvodno razgledanje Ade
Ciganlije. Neverovatna vidljivost i niska temperatura su uinili

da ronjenje ispod povrine Ade Ciganlije bude uzbudljiv

doivljaj. Nakon obavljenog zadatka druenje se nastavilo u
kau Red Shoes uz obavezan rotilj ....

NOVA PRAVILA IGRE

NOVE PRAVNE SMERNICE ZA IZVOENJE

PODVODNIH AKTIVNOSTI U VODAMA CRNE GORE
Regionalni Centar za kontrolu na moru, je 16.
maja sazvao sastanak na kojem su predoena najnovija
zakonska akta za ronjenje u vodama Crne Gore. Sastanku
je prisustvovalo dvadesetak predstavnika klubova iz SCG.
Razlog ovog okupljanja su bile izmene i dopune Pravilnika
za vrenje podvodnih aktivnosti u vodama Republike Crne
Gore (Slubeni list RCG, broj 051/05-253/1). Svi prisutni su
se sloili da je prologodinji tragini bilans (pet ronilakih
incidenata sa fatalnim ishodom) nedopustiv, te da se hitno
moraju preduzeti mere u spreavanju novih incidenata.
Iz tih razloga sa izuzetnom panjom su prezentovane novine,
koje imaju za cilj to veu bezbednost ronilaca u vodama
Crne Gore.
Novi pravilnik, doputa ronjenje kao organizovano ili
individualno. Pod organizovanim ronjenjem se podrazumeva
ronjenje koje obavlja ronilaki centar, ronilaki klub ili drugo
pravno ili ziko lice. Za ovakvu aktivnost neophodno je dobiti
dozvolu za obavljanje podvodnih aktivnosti koju izdaje RCUD
i reenje o registraciji izdato od nadlenog organa Republike
Crne Gore, pod stalnim nadzorom ovlaenog strunog lica
(voa ronjenja) i koje je upisano u dnevnik ronjenja. Voa
ronjenja mora najmanje biti ronilac sa tri zvezde (P***),
odnosno ronilac sa ekvivalentnom kvalikacijom neke od
meunarodnih ronilakih asocijacija i kola ronjenja. Pod
individualnim ronjenjem se smatra obavljanje podvodnih
aktivnosti pod nadzorom instruktora ronjenja koji ima
odobrenje za obavljanje podvodnih aktivnosti za instruktora,
izdato od strane RCUD, uz obavezno upisivanje u dnevnik
ronjenja. Odobrenje se izdaje nakon potpisanog sporazuma
izmeu RCUD i ronilakog instruktora, a ono vai tokom
jedne kalendarske godine i moe se obnavljati.
Dnevnik ronjenja izdaje organizator ronjenja,
posebno za svakog vou ronjenja. Dnevnik sadri, naroito
podatke o:

organizatoru ronjenja (ime, prezime, naziv i sedite

organizatora ronjenja), odobrenje za rad instruktora
i odobrenje za rad organizatora ronjenja izdato od
RCUD
- voi ronjenja (ime, prezime, kvalikacija, broj
ronilake kvalikacije, broj odobrenja za obavljanje
podvodnih aktivnosti, podaci o obavljenom
zdravstvenom pregledu)
- ronjenju (datum i sat ronjenja, mesto ronjenja, vrsta
ronjenja, planirano vreme trajanja i maksimalna
dubina ronjenja)
- uesnicima ronjenja (ime i prezime, broj ronilake
legitimacije, dravljanstvo i kvalikacija)
- planu ronenja i skici akvatorija
- svakom ronilakom udesu koji se eventualno dogodi
tokom izvoenja ronjenja
Dnevnik ronjenja overava Regionalni centar za
kontrolu na moru.
Organizator ronjenja mora na mestu ronjenja
imati: osnovni pribor za pruanje prve pomoi i pribor za
pruanje prve pomoi kiseonikom, sredstvo komunikacije,
istaknute telefonske brojeve rekompresionih komora i slubi
spaavanja i traganja na moru, program transportovanja
unesreenog ronioca i naravno, dnevnik ronjenja. U skladu
sa svetskim standardima, uvedeno je i obavezno osiguranje
koje mora imati voa ronjenja.
Sastanak je zavren sa usvojenim stavom da je
potovanje ovih propisa, jednakih za sve, neophodno ukoliko
se eli podii kvalitet, a pre svega bezbednost prilikom
ronjenja.

RONILAKI SVET 15

SAVREMENA TEHNOLOGIJA

Oprema za profesionalce
Bitna je razlika izmeu profesionalnog (tehnikog) i
rekreativnog ronjenja. Od ovog broja asopis Ronilaki Svet
poinje sa tekstovima u kojima
e predstavljati opremu koja
se koristi u profesionalnom
ronjenju
i
obavljanju
najkomplikovanijih ronilakih
zadataka. Poinjemo sa
jednim od lidera na svetskom
tritu Dreger Tehnika.
Daljina morske obale nije
bila prepreka pedantnim
i preciznim Nemcima da
razviju najsavremeniju i
najkvalitetniju opremu, kada
je tehniko ronjenje u pitanju.
Birajui proizvode koje bi
predstavili itaocima, naili
smo na mali problem meu
vrhunskim
proizvodima
trebalo je napraviti selekciju
i izabrati modele koje emo
prezentovati. Stoga smo
odluili da ovaj tekst podelimo
na dva dela, kako ne bi propustili neke od zaista jedinstvenih
Dreger proizvoda. Pa, da ponemo ...
The Personal Safety Sistem
Drager PSS Dive (The Personal Safety Sistem) je pre
svega namenjen profesionalcima. U osnovi je zamiljen
kao koncept koji omoguava pravljenje vae sopstvene
konguracije ronilakog kompleta. Ovaj sistem nudi
prilagodljiva reenja za svaki ronilaki zadatak.
Drager PSS Dive je odavno ve prihvaen u mnogim
organizacijama koje se profesionalno bave ronjenjem.
Nezaobilazan je u spasilakim ekipama (Emergency Rescue
Teams), vatrogasnim brigadama (Fire Departments), oblaskoj
strai (Coast Guards), u specijalnim policijskim i pomorskim
jedinicama (Navy Special Units), kao i komercijalnim
ronilakim rmama koje se bave podvodnim radovima.
Vana i fundamentalna karakteristika ovog sistema jeste
njegova sigurnost u radu i jednostavnost upotrebe. Celinu
ini nekoliko odvojivih delova: boce za vazduh (mogu biti
radnog pritiska 200 ili 300 bara) razne litrae (6,7 i 10 litara),
full face maska, oktopus regulator, komunikacioni sistem i
life deket.
U ovom kompletu se istie full face maska PANORAMA

NOVA koja sa dvosmernim

komunikacionim sistemom UT

402 omoguava ronjenje i u

najteim uslovima, ali o tome
emo vie malo kasnije.
Specijalno dizajniran BCD
(Wing sistem) sa izuzetno
kvalitetnim nosaem moe
nositi dvobocne ili jednobocne
aparate, u karakteristinom
poloaju. Zanimljivo je da
je ovaj BCD ergonomski
konstruisan tako da i kada je
maksimalno napumpan, ni u
jednom trenutku ne ograniava
pokrete ronioca. Sastoji se iz tri odvojive celine: nosa
(samar) sa sistemom kaieva, vazduna vrea sa inatorom
(Wing dizajn) i pojas za spasavanje ronioca koji se pumpa
nezavisno od vazdune vree. Na nosa se mogu montirati
depovi sa tegovima, koji su pozicionirani da ne smetaju
roniocu. Unutar BCD-ja se nalazi dvostruka vazduna
vrea, dok je sa spoljne strane Cordura 1000 to garantuje
vrstinu, izdrljivost i iznad svega bezbednost. Opcionalno
je predviena montaa dodatne male boce (0.5 l / 300 bar)
za doziranje vazduha u life deket (pojas za spasavanje).
Sistem za snabdevanje ronioca vazduhom se sastoji
RONILAKI SVET 15

SAVREMENA TEHNOLOGIJA

od visoko kvalitetnog prvog stepena regulatora (klipni

balansirani), radnog pritiska 300 bar na kojem se nalaze
kone konektori visokog pritiska (5/8). Zajedno sa drugim
stepenom regulatora koji je integrisan u full face masci,
ronilac dobija sigurnu i dovoljnu koliinu vazduha ak i na
velikim dubinama, to je od izuzetnog znaaja kod izvoenja
podvodnih radova. Konekcija creva srednjeg pritiska sa
maskom se obavlja brzo, lako i sigurno.
8

RONILAKI SVET 15

Full Face maska PANORAMA NOVA

Bez lane skromnosti, ovo je jedan od najboljih modela
koji se trenutno prodaju na tritu. Proveravana hiljadu puta,
uvek je iznova potvrivala svoju superiornost. Panorama
NOVA ima pet taki uvrivanja, koje omoguavaju idealno
prijanjanje maske uz lice ronioca. Iako izgleda komplikovano,
maska se skida veoma brzo. Vidno polje je veoma veliko, a

SAVREMENA TEHNOLOGIJA
Nitrox 200 NAVY

u masku je ugraen i sistem koji spreava magljenje.

Ronilac prilino lako izjednaava pritisak. Na
obrazini maske se nalaze tri prikljuka. Centralni
je namenjen za povezivanju sa drugim
stepenom regulatora, dok je jedan od
bonih konektora namenjen povezivanju
na komunikacioni sistem, a drugi za
prikljuivanje sigurnosnog regulatora.
Komunikacioni sistem UT 402
Dvosmerni komunikacioni sistem
UT 402 u kombinaciji sa Panorama
NOVA full face maskom predstavlja
kombinaciju koja u mnogome poveava
bezbednost i pojednostavljuje rad
pod
vodom. Podvodne inspekcije, detekcija terena, snimanje
trenutnog stanja na nekoj ronilakoj poziciji znatno se bolje
moe izvesti uz komunikaciju sa ekipom na povrini. Ta
komunikacija se obavlja bez smetnji i zvunih degormacija.
U sistemu mogu biti dva ronioca i jedan kontrolor. Veza je
konferencijska, to znai
da sva tri uesnika mogu
meusobno
razgovarati.
Postoje dve verzije ovog
ureaja:
UT
402
sa
komunikacionim kablom i
beini UT 402. Komunikacioni
kabl je duine od 50 do 80
metara. Ronioci u maskama
imaju po dva piezoelektrina

Sve popularniji Nitrox je odavno naao svoju primenu

u profesionalnom ronjenju. Zahtevi koji se postavljaju
pred ekipe profesionalaca su esto takvi da je neophodno
reagovati na licu mesta. Nitrox 200 NAVY je upravo takav
ureaj koji moe odgovoriti ovakvim zadacima. To je
manuelni ureaj za meanje i punjenje nitrox meavina. Sve
to je neophodno za njegov rad spakovano je u mobilnom
koferu, otpornom na atmosferske uticaje i udare. Na mikseru
postoje ventili za vazduh (200 bara) i ist kiseonik (200
bara), kao i dodatni konektori visokog pritiska. Sadri
digitalni manometar opsega od 0 do 300 bara
za vazuh, ili od 0 do 210 bara za kiseonik.
Takoe, pamti minimalni i maksimalni
pritisak. Analiza meavine je poverena
dregerovom ureaju TAC III, koji meri
koncentraciju kiseonika u meavini od 0 do
100%. Teina celog kofera sa kompletnim
ureajima je svega 9 kilograma.
Sa ovim smo samo otkrinuli vrata
iza kojih se nalaze ronilaki ureaji namenjeni
profesionalcima. U sledeem broju emo se malo vie
okrenuti logistikoj podrci. Tu pre svega mislimo na
kompresore, kiseonike pumpe, prenosive kontejnere i
hiperbarine komore.
Info telfon: 011/344-0001 Drager Tehnika

zvunika i jedan dinamiki mikrofon. Ovi dodaci se nakon

ronilake akcije veoma jednostavno demontiraju i odravaju.
Kontrolna jedinica je spakovana u malom, prenosivom koferu,
a autonomija baterije je 12 sati. Ceo sistem funkcionie do
dubine od 75 metara.
RONILAKI SVET 15

STANOVNICI MORA

KRPINA

foto: Janez Kranjc

10

RONILAKI SVET 15

STANOVNICI MORA
karpina ili krpina pripada porodici Scorpenidiae
koju sainjava oko 350 vrsta, koje se mogu nai preteno
u tropskim i toplijim morima, ali i u najhladnijim djelovima
sjevernih mora. Naseljavaju iskljuivo morsko dno, zavisno
od vrste od 1-2200 metara duboko. Nekoliko vrsta se moe
nai i u slatkim vodama (rijekama koje se neposredno ulivaju
u more).
Domaa karpina Scorpaena scrofa L. Ili red
scorpionsh (eng) se moe nai u: Atlantskom okeanu i oko
obala Senegala. to se tie Atlantskog okeana karpina ne
naseljava obale sjeverno od Kanalskih ostrva i poluostrva
Kontantena. Meutim, najuestalija je u Mediteranu. U
Jadranskom moru naseljava sve vrste dna (kamenito,
pjeskovito i muljevito) sa malom koliinom rastinja. Ne
naseljava velike posidonije ili drugo visoko rastinje, jedino
ukoliko nije rije o granici sa pijeskom, muljem ili kamenom.
Pravilo je da sa porastom dubine raste i prosjena veliina
karpine na koju nailazimo. Najmlai primjerci ive u samom
pliaku, do 5 metara, a odrasli od 5 do 400
metara dubine.
karpina ima zdepasto tijelo, koje
je vee u prednjem dijelu. Peraja su dobro
razvijena i zaobljena. Tijelo je u prednjem dijelu
prekriveno malim, dok su leno, bono i analno
peraje snabdjevene jakim bodljama. Pored
malih bodlji, glava joj je prekrivena naborima
koe, kao i karakteristinim izraslinama koje joj
slue u lovu. Funkcija malih bodlji na glavi nije
do kraja utvrena, jer se one potpuno razlikuju
od onih jakih i velikih na perajima. Po nekim
naunicima imaju ulogu zatite izbaenih
onih duplji. Vee bodlje na glavi su nastavci
izuzetno kotane lobanje. Ove izrasline kao i
disproporcija u odnosu veliine njene glave,
tijela i peraja pokazuju kako je karpina kroz
evoluciju ila neto drugaijim putem, i da se
od prvobitnog oblika mijenjala slabije nego
ostale riblje vrste. karpina ima velika usta, sa
vilicama punim malih i usko zbijenih zuba. Moe
narasti do 50 santimetara u duini, i teiti do 5
kilograma. to se tie njene boje, treba prvo
razlikovati karpinu koja ivi dublje, na pijesku
i mulju koja ima izrazito crvene nijanse, od one
koja ivi plie na kamenu koja je braon boje sa
tamnim mrljama po tijelu. to se tie spektra to
je kombinacija crvene, lila, i braon boje. Lena i
bona peraja su oran-crvene sa zeleno-braon
linijama. Grudna peraja su svetlija od ostalih.
karpina ima tu mogunost da prilagodi boju
odreenih djelova svoga tijela sa okolinom, i na
taj nain da kamuira svoj oblik tj. da se sakrije
na otvorenom i tako ostane neprimjeena od
strane svoje lovine. Ova osobina joj pomae
pri lovu. Zbog svog zdepastog tijela kretanje joj
je dosta ogranieno. Zato lovi preteno nou,
iz zasjede. Njen lov izgleda ovako: prvo se
sakrije na nekom pogodnom mjestu kao to je
mulj ili pjesak (na mulju i pijesku nastoji da se
to vie ukopa ili prekrije), meu kamenjem ili

algama. Iz svoje eke plijen privlai konstantnim pokretima

izraslina na glavi. To su ujedno i jedini njeni pokreti, jer je joj
je itavo tijelo kao skamenjeno (u tim trenutcima karpina
je izuzetno laka meta za podvodnog ribolovca). Kada plijen
prie, zahvaljujui svojim velikim ustima i munjevitom
pokretu glave i peraja hvata svoju rtvu. Hrani se manjim
ribama, malim mekucima, kao i ljuskarima iji oklop moe
slomiti. Mada svojim ustima moe zagristi i drastino vei
plijen nego to je to za nju uobiajeno.
karpina dostie svoju polnu zrelost sa dvije godine.
Mrijesti se ljeti (u naem moru u Julu i Avgustu). Za vrijeme
mrijesta kree se uz obalu i to u vie navrata. Polae jajaca
prenika 0,9 mm koja su u skupinama obavijene zatitnim
sluzavim omotaem. Ovakva sluzava tvorevina ima pelagijski
nain kretanja, tj. biva noena talasima kroz pliak. Na taj
nain jajaca bivaju ubaena u razne pukotine na stijenama
u pliaku i tu nastavljaju svoj dalji razvoj. Ostala jajaca,
koja ovim putem ne pronau sklonite postaju obrok drugim

RONILAKI SVET 15

11

STANOVNICI MORA
stanovnicima pliaka. Prije nego to poprime bentiki stil
ivota njihovih odraslih roaka, male karpine prvo vrijeme
svog ivota ive i dalje u pliaku krijui se u stijenama. Sa
porastom teine sve se vie odaljuju od obale i zalaze sve
dublje.
Interesantno za karpinu je to to mijenjaju svoju
kou, poput zmije 1-2 puta mjeseno (zavisno od ishrane).
Takoe je veoma izdrljiva i van vode moe dugo opstati, kao
i bez hrane, mnogo vie od ostalih ribljih vrsta. Odbrambreni
mehanizam kod karpina je tijelo puno bodlji. Prvi red bodlji
na leima sadri toksine materije koje kod ovjeka mogu
izazvati jaku bol koja moe potrajati i satima. Njen otrov gubi
svoja svojstva ako biva izloen toploti. Ako je to mogue,
povrijeeni dio tijela treba odmah utopiti u vruu vodu. Ako
ovo nije mogue, moe pomoi i ar cigarete, koji treba
primai na 2-3 mm od mjesta uboda. Nakon ovog tretmana
bol e prestati i otok e splasnuti.
Gledano iz ugla podvodnog ribolovca, karpina
je uvijek poeljna lovina. Zbog svojih zikih ogranienja,
naina lova i manjka straha od ostalih u moru, karpina
je laka meta. Treba je gaati u glavu (zbog anatomije se
nee skinuti sa strijele), po mogunosti odozgo, jer ovakav
pogodak omoguuje lako manipulisanje nakon pogotka
(ukoliko je rije o veem primjerku). Ako se ne dodaje na
amac, nakon pogotka joj treba odlomiti bodlje sa lea i
one sa krnog poklopca, pa tek onda pristupiti skidanju
sa strijele. Sa gastronomskog stanovitva, ovo je riba prve
kategorije. Po mom ukusu najbolja je leo, mada ne zaostaje
ni peena (ima malo tvre meso), ni na brodet.

12

RONILAKI SVET 15

karpina u moru ima mali broj prirodnih neprijatelja.

to je vea to je i sigurnija. karpine najvie stradaju nakon
izmrijeenja, kada su plijen svemu to pliva kroz pliak. To
su zakoni prirode, koji vae ve milionima godina i samo
to ne moe ugroziti ovu vrstu, niti joj smanjiti broj. Meutim
karpine, kao i ostalih vrsta koje se mrijeste uz samu obalu
je sve manje. Razlog tome, ovaj put nijesu ribolovne alatke,
ve zagaenje iz sve veeg broja divljih deponija smea i
fekalnih ispusta. Nadam se da e se u skoroj budunosti
pristupiti realizovanju planova o sprijeavanju zagaenja
naeg mora, te da e ono postati ekoloko, i da e onda
ove kao i drugih vrsta biti kao nekad.
Bistro more!
Miljan Kneevi

SEANJE

ISPOD 1000 ft
Ove godine, tanije 15.
marta, navrie se godinu
dana od traginog nestanka
oveka koji je prvi zaronio
preko granice od 1000ft sa
klasinom (lakom) ronilakom
opremom. Ovo je podseanje
na njegov podvig.
Poetkom novembra 2001. novinske
agencije irom sveta su objavile vest da
je Don Benet, bitanski tehniki ronilac
oborio sopstveni svetski rekord i postao
prvi ovek koji je zaronio ispod 1000ft
(308m) sa ronilakom opremom sistema
otvorenog kruga (Open Circuit Scuba).
On je obavio zaron na 308m kod Puerto
Galera na Filipinima 6. novembra
2001. koristei Open-Circut opremu i
meavinu gasova. Sa dekompresijom
zaron je trajao vie od 91/2 sati.

preterivanje rei da oni rone ne samo na granici zikih

mogunosti ljudskog organizma ve i znanja koje posedujemo
u ovoj oblasti ronjenja.
U svetu ronjenja, na opremi tipa otvorenog kruga,
mnogi pokuaji obaranja rekorda su izvoeni u tankovima
za ronjenje pod pritiskom (Fresh Water Sinking Holes).
Relativno idealni uslovi u ovim tankovima ine boravak u
njima
i logistiku podrku mnogo lakim nego to je to
u otvorenim vodama. Nepredvidive struje,
povrinski uslovi i ogromne temperaturne
razlike vode pri povrini i one u dubini su neki
od faktora koji se ne mogu zanemariti.

Iako su mnogi ronioci pre bili

na veim dubinama (u zvonima
snabdevanim gasom sa povrine i
sa posebnom opremom namenjenoj
ronjenju na velikim dubinama) oni koji
rone na velikim dubinama sa klasinom
opremom otvorenog kruga spadaju u
posebnu kategoriju koja se susree
sa neuporedivo veim rizikom. Nije
John Bennett PADI Master Instruktor
& Upgraded Staff Instructor
TDI Advanced Nitrox, Extended Range,
Tehnical Wreck, Advanced Gas Blending
Instructor and Instructor Trainer
IANTD Tehnical Instructor and
Rebreather Instructor
BSAC Advanced Nitrox and Extended
Range Instructor
DAN O2 Instructor
Roen u Engleskom gradu Portsmouth
1959. godine. Karijeru je zapoeo kao
pripadnik Britanske padobranske regimente.
Nakon zavretka vojne karijere mnogo je
putovao i svoj prvi kurs (OWD) je zavrio
po dolasku u Carnis, Australija. Ronilaka
putovanja su ga 1994. dovela na Filipine,
gde se pridruuje Captn Greggs Dive
School i gde poinje svoju karijeru tehnikog
ronioca. U godinama koje slede stekao je
zavidnu reputaciju po svojim revolucionarnim
metodama treninga. Pored obuke koju je
drao iz tehnikog i rekreativnog ronjenja,
Don Benet je eleo da istrai koliko duboko
je u stanju da zaroni, tako da je 1999. oborio

dubinski rekord ronjenja u tandemu (on

i Brus Drajver su zajedno otili na 200m).
Zatim je usledio rekord iz 2000. od 254
metra.
U julu 2000. pridruuje se ronilakom timu
Atlantis Dive Resort u Filipinskom gradiu
i ronilakom centru Puerto Galera, na
ostrvu Mindoro, gde osniva Atlantis Tech.
Posle viemesene pripreme 6. novembra
2001. obavio je zaron na 308m/1010ft koji
je uao u Ginisovu knjigu rekorda, a sve
to je dokumentovao National Geographic
u lmu Into the Deep. Ubrzo posle toga
sa porodicom, enom i dvoje dece, seli se
sa Filipina u Port Daglas (Australija), gde
je osnovao Tech Dive Academy odakle je
organizovao jednom godinje putovanja u
Puerto Galera.
Na veliku alost u ponedeljak 15. marta.
2004. u 12:45 prijavljen je njegov nestanak
prilikom spasilakog ronjenja na jednoj
olupini u blizini obala June Koreje. Njegovo
telo nikada nije pronaeno.

Don Benet je znao sa im se sve

mora suoiti i ta mora pripremiti pri
pokuaju obaranja vlastitog rekorda koji
je postavio 4. juna 2000., kada je zaronio
na 254m / 838ft u predivnim vodama
Puerto Galera na ostrvu Mindoro, koje
pripada Filipinima.
Odmah posle postavljanja tog
rekorda Don je znao da je mogao da
ide i dublje tako da je odmah poeo
da pravi planove za napad na granicu
od 1000ft. Takav podvig je iziskivao
viemeseno planiranje, pripreme i
trening, ali poto je doneo odluku, odmah
je prionuo i na posao. Samo sastavljanje
opreme prouzrokovalo je zakanjenje u
pripremama od dva meseca, tako da
je, umesto u septembru, sam zaron
odloen za novembar.
Prilikom izbora opreme opredelio se
za eksibilni set na leima od tri OMS
(Ocean Management System) boce
kapaciteta 20 litara u kojima se nalazio
gas koji je udisao i jednu kapaciteta 5,5
litara za snabdevanje suvog odela. Pored
njih sa sobom je nosio dve boce od po
11,1 litara tako da se ceo set sastojao
od pet boca. Prilikom izbora regulatora
odluio se za britansku rmu Apeks i
njihov model TX100, koji se pokazao
odlino u ekstremnim uslovima, suvo
odelo Womack Otto Extreme , lampe
OMS i Princeton Tec.
Fizike pripreme, koje su trajale
mesecima, sastojale su se u deset
RONILAKI SVET 15

13

SEANJE
zahtevao da niko od ronilaca iz tima ne silazi ispod 90m, ali
problem je bio u tome to niko nee znati ta je sa njim ispod
te dubine. Kompromisno reenje je naeno u tome to su
grupe rezervnih boca bile rasporeene tj. okaene na sajli
koja se protezala duboko ispod tih 90m. Don je znao da bi
dublja logistika podrka znaila i komplikovani prol celog
ronjenja, plan bi postao kompleksniji naroito u sluaju nekih
nepredvienih okolnosti. Kao medijum za disanje korieno
je est razliitih trimiks meavina.

nedeljnih treninga, pet aerobnih i pet za poveanje snage.

Pored toga dijete su bile vaan deo priprema i sastojale su
se od etiri obroka dnevno sastavljenih veim delom od
ugljenih hidrata, sa umerenom koliinom proteina i veoma
malo masti.
Puerto Galera nije odabrana za lokaciju celog poduhvata
samo zbog toga to je Don poslednjih godina tu iveo i
radio, ve prvenstveno zbog blizine duboke vode, odlinih
povrinskih uslova i mogunosti brzog snabdevanja potrebnim
gasom. Zaron iz juna 2000. na istoj lokaciji protekao je glatko,
tako da je tim koji je tada uestvovao i tehnika reenja koja
su u tom pokuaju primenjena, kao to je specijalno za tu
priliku napravljena plutajua dekompresiona platforma, bili
provereni i na raspolaganju za nov poduhvat.
Jedna od kljunih stvari za uspeh je bio tim ronilaca za
podrku. Sainjavali su ga: Mark Koks,
Targa Man, Ron Lus, Aksel Levald,
Kr Zorev i Horhe Markes, svi iskusni
ronioci od kojih je veinu Don Benet
sam obuavao i koji su sa njim inili
Atlantis Tech centar za obuku u
tehnikom i rekreativnom ronjenju. Uz
njih tu su se nali Frank Dojl, Dongin
Li i Do MekLari, veterani u tehnikom
ronjenju.
U zadnjih nedelju dana priprema
tim je razmotrio sve mogue scenarije
i rasporedio pojedinane uloge svakog
od lanova ovog poduhvata. Napravljen
je dogovor da e ronioci za podrku
ekati na 90, 66, 36 i 21m a potom i
na ostalim pliim dekompresionim
zastancima. Argument za ovaj nain
raspodele logistike podrke je
smanjivanje rizika po tim. Don je
14

RONILAKI SVET 15

6. novembra tim se okupio i oko 8 sati isplovio na lokaciju

koja je bila izabrana za pokuaj. Ve oko 9 Don se naao
u vodi. Stvari su se odvijale bez problema, sonar je potvrdio
dubinu i u 9:10 je poeo zaron. Prvih 90m (dubina na kojoj
je promenio gas) je dostigao sporije nego to je planirao,
posle 3 minuta i 45 sekundi, i tek posle 120m poeo je da
ubrzava. Sa 130m dola
je tama i hladnoa. To je
bio njegov sedamnesti
put da se sputao ispod
155m. Usredsredio se na
poloaj tela, rezerve gasa
i motrio znake HPNS-a
(High Pressure Nervous
Syndrome).
Kako se pribliavao
dubini od 250m osetio je
zlokobnu drhtavicu. Zbog
velike koliine helijuma u
meavini na toj dubini i pri
temperaturi vode od 4C
telo troi vie toplote nego
to moe da proizvede.
Na 275m drhtavica je postala izraenija i vid mu se
zamutio. Znao je da je u pitanju HPNS
ali na granici sa kojom se mogao izboriti.
Apeksov regulator TX100 i dalje je
perfektno funkcionisao bez promene
ili pojave otpora prilikom dostave gasa.
Don je uperio svetlo nadole meutim
nita nije video osim beskrajnog
crnila. Ubrzo zatim je primetio ispod
sebe svetla kamere kojom je National
Geographic snimao akciju na 308m
i ona su mu posluila kao orijentir.
Pritisnuo je dugme na inatoru i poeo
da puni BCD, ali sajla je istom brzinom
nastavila da mu klizi kroz aku.
Sekunde koje su protekle, dok su se
OMS-ov BCD i suvo odelo punili gasom,
izgledale su kao venost Donu koji
je posmatrao kako svetla postaju sve
blia. Znao je da ako do kraja sajle ne
uspori dovoljno, postoji velika opasnost

SEANJE
da prilikom udarca o njen kraj prosto otpadne sa nje i nastavi
put ka dnu. Kada je stigao do kamere i dalje je bio negativno
plovan, meutim uspeo je da se zaustavi. Otkaio je sa kraja
sajle ploicu sa oznakom dubine, proverio preostale zalihe
gasa i nakon kratkog pogleda u tamu ambisa ispod sebe
krenuo je ka povrini.
Minuti koji su protekli dok nije dostigao dubinu od 90m
su bili najdui u njegovom ivotu. Izranjao je sporo, oko
15m/min, pravei zastanke od 20 sekundi, prvo na dubini
od 200m, a zatim i na 175m. Prva promena gasa u izronu
usledila je na 150m i tom prilikom napravio je pauzu od
itavog minuta. Ubrzo mu je laknulo kada je stigao do
rezervnih boca zakaenih na dubini od 130m. Ron i Mark
su ga ekali na 100m i im su ga spazili poslali su signalni
balon na povrinu. Poto su ga spazili preostali ronioci na
povrini krenuli su da izvavaju dogovorene zadatke prema
unapred dogovorenoj proceduri, a koja je trajala narednih
devet sati.
Frank Dojl i Kr Zorev su saekali Dona na 66m. Iako
je sve izgledalo uredu, poto je nakon zastanka krenuo u
dalji izron Don je dobio jak napad vrtoglavice i narednih
10m je nekontrolisano povraao. Uz to izgubio je orijentaciju
i nije mogao da odredi u kom pravcu se nalazi povrina.
Poto je uspeo donekle da se smiri proverio je instrumente
i ustanovio da je potroio dosta meavine tokom napada
munine i dezorjentisanosti. Meutim uz pomo tima uspeo
je da prebrodi ovu krizu.

zaronio, Don se popeo na brod, izmoren ali i zadovoljan.

Odmah je stavljen pod medicinski nadzor i data mu je
infuzija kako bi nadoknadio izgubljenu tenost. Ustanovljeno
je da su vrtoglavica i povraanje posledica baro traume
srednjeg uha, to ga nije spreilo da se dve nedelje kasnije
vrati ronjenju i dranju kurseva. Naravno, i nova avantura je
bila na pomolu...olupina japanskog ratnog broda Yamashiro,
potopljenog u II svetskom ratu koji je leao na dubini veoj
od 200m.
Dragan Gagi

Ubrzo su Frenka i Kra, koji su morali krenuti u izron,

zamenili Targa Man i Aksel Levard zajedno sa Doom
Meklarijem. Do je odmah poeo medicinske provere na
Donu i mada je odmah ustanovljeno da ne postoje znaci
dekompresione bolesti veliku nedoumicu i zabrinost je
izazivalo pitanje zbog ega su se javili povraanje i neto to
se inilo kao trenutni, veoma kratki, gubitci svesti. Napadi
munine, vrtoglavice, povraanja nastavili su da mue Dona
i inilo se da narednih 8 sati nee dobro zavriti. Ali promena
opreme na 36m je dobro prola i mada je bio zahvalan to
je besprekorno funkcionisala, on je bio presrean to se
najzad oslobodio tereta koje su predstavljale tri OMS boce
kapaciteta 20 litara.
Na povrini su znali da je dostigao dubinu od 308m ali
su bili svesni i da je kraj daleko. Ubrzo su shvatili da je Don
predugo u vodi i da e se u akciju morati ukljuiti jo ronioca i
dopremiti dodatne koliine gasa. Poeli su se pripremati i za
najgori mogui scenario. Kao za nesreu i vreme je poelo
da se menja, podigao se jak vetar i doneo kiu to je samo
pogoralo ve teku situaciju.
Sati su prolazili. Dobra vest je bila da se Don poeo
oporavljati. Stigao i veliki broj ronioca iz Puerto Galera koji
su ponudili svoju pomo. Zadnji dekompresion zastanak se
odigrao na 6m i trajao je oko 90 minuta. Sunce je zalo pa je
tim upalio baklje i reektore. 9 sati i 37 minuta nakon to je
RONILAKI SVET 15

15

TEST OPREME

NOVO U MARES-U
ISOTHERM, EVOLUTION i ORIGIN
Najnovija generacija mokrih odela koja nam stiu iz MARES-a, predstavljaju
spoj lepog i modernog dizajna, ali i kvaliteta i funkcionalnosti u kojima e
ronjenje biti prijatno i zabavno.
Isotherm
Polusuvo odelo koje je nesumnjivo najpopularnije u svojoj klasi. Maresovi
strunjaci kau da je ovo najee kopiran model od strane konkurencije. Celi
kombinezon je napravljen od najkvalitetnije neoprena debljine 6,5 milimetara.
Na leima se nalazi vodonepropusni rajsferlus, koji se lako i sigurno otvara
i zatvara. Unutar odela nalazi se pododelo debljine 2 milimetra koje odealno
prijanja uz telo stvarajui tako toplotnu barijeru. Manetne na vratu i zglobovima
su dvostruke i odlino lee uz kou. Takoe, na delovima koji dolaze uz vrat i
lea ubaeni su tateks paneli radi breg suenja izmeu zarona. Na kolenima
su postavljena anatomska ojaanja od poliuretana, dok posebnu zanimljivost
ine poliuretanske obloge na podlakticama koje su tu postavljene zbog sigurnijeg
noenja
ronilakih instrumenata.
Evolution
Slobodno moemo rei da je ovo multifunkcionalno odelo,
sastavljeno iz tri komponente: kobinezon, orti sa
kapuljaom i kapuljaa posebno. Ovakav koncept daje
mogunost ronjena u razliitim temperaturnim uslovima.
Dakle, moete roniti u hladnim vodama, ali uz separatnu
primenu odreenih delova ovo odelo se moe primeniti i
na jo neke vodene sportove koji se sprovode u toplijem
okruenju. Rezultat svega je da se pred nama nalazi odelo
koje se moe koristiti za ronjenje u irokom temperaturnom
dijapazonu. To je najkompletnije i ujedno najkomfornije
ronilako odelo trenutno na tritu.
Kombinezon se pravi od neoprena debljine 5 do 7
milimetara, dok su svi ostali parametri kao kod
prethodnog modela. orti se proizvodi od neoprena
debljine 5 milimetara. Patent zatvara je na prednjoj
strani i onemoguava cirkulaciju vode. Takoe,
na ortiju su ubaeni tateks paneli koji doprinose
brem suenju. Posebna kapuljaa je nainjena
od neoprena debljine 5 milimetara i specijalnog
Glide Skin materijala.
Origin
Kombinezon sa integrisanom kapuljaom. Izuzetno lako se oblai. Pravi
se od neoprena debljine 5 milimetara, sa patent zatvaraem na grudima.
Idealan model za klubove i ronilake centre.
Korisna adresa:
Calypso, SC Tamajdan
011 322 22 32

16

RONILAKI SVET 15

BOGATSTVO KORAL

Ronilaki globus Hurgada

Ronilaki klub SVET RONJENJA je u martu
organizovao ronjenje na Crvenom moru. Bogatstvo
ivota i obilje boja jednostavno se teko mogu opisati
reima. Zato uivajte u fotograjama koje su snimili
Ivana Orlovi, Danilo kuri i Janez Kranjc.

LNIH GREBENA

KNJIGE
Izlaskom ove knjige ljubiteljima podvodne literature
su postale dostupne tajne jednog od od najstarijeg naina
lova tajne podvodnog ribolova. Kako je prvi tira brzo
rasprodat, bilo je logino da se autor i izdava potrude i na
trite izbace drugo, dopunjeno izdanje. ta jo vie rei?
Biblija podvodnog ribolova je ponovo meu itaocima!

ostalim podrujima ve godinama ne lovim.

Nadam se da su greke i propusti u drugom izdanju otklonjeni
i da sadri autentine podatke o lovnim vrstama i njihovoj
rasprostranjenosti..
U svakom sluaju Ronjenje na dah i podvodni
ribolov je ponovo pred itaocima u sasvim novom sjaju za

Meutim najbolji odgovor na pitanje Zato drugo

izdanje? naravno daje instruktor ronjenja (M3 CMAS,
CEDIP) i autor knjige gospodin Tomislav Petrovi:
Postoji vie razloga za drugo izdanje ove knjige, od kojih
navodim najvanije. Naime, od kada se Podvodni ribolov
pojavio na tritu, mnogi podvodni ribolovci su imali istu
primedbu: mali broj obraenih vrsta. Pokuaj da to opravdam
time da su ostale vrste beznaajne za podvodni ribolov, moji
sagovornici nisu prihvatili. Jedan od razloga za taj propust
svakako je bilo i moje iskustvo koje sam sticao preteno
na lovitima Istre, Kvarnera i Dalmacije na kojima su neke
vrste zaista retke (palamida, lica strela, kombar). Drugi
razlog je bilo potcenjivanje znaaja nekih neatraktivnih ili
sitnijih vrsta (trlja, drozd, vrana...), koje se, ipak, znaajno
love. Pored toga, od prvog izdanja do danas u Jadranu
su se masovno pojavile neke vrste kojih do tada praktino
nije ni bilo (barakuda, kostorog), a sa kojima se podvodni
ribolovci dans redovno susreu. Zbog toga je drugo izdanje
proireno za trinaest lovnih vrsta, od kojih su neke zaista
znaajne, posebno u Crnogorskom primorju. Bilo je takoe
primedaba na korienje osnovnih imena za neke vrste koja
su karakteristina za Dalmaciju, a u Crnoj Gori i Srbiji, gde je
knjiga uglavnom prodavana, su nepoznata ili se ree koriste.
U prvom izdanju, u toku tampanja nastala je greka, pa je
na strani 100, umesto lice, odtampana fotograja malog
gofa (felun). Greku su, istina, primetila samo dva itaoca,
ali ju je trebalo svakako ispraviti. Osim toga, neke fotograje
nisu bile odgovarajueg kvaliteta, na tritu se pojavila
nova oprema za podvodni ribolov itd. Imao sam potrebu
i da dopunim podatke o ponaanju nekih vrsta novim
opaanjima, s obzirom na specinosti crnogorskih terena,
na kojima lovim poslednjih godina. Takoe, trebalo je dopuniti
i podatke o rasprostranjenosti nekih vrsta i preispitati ocenu
o nekim lovitima. Treba napomenuti i to da su karte lovnih
podruja dopunjene znaajnim novim vrstama a ocene istih
revidirane samo za Crnogorsko primorje, s obzirom da na

koji je zasluan izdava RK Aquanaut iz Beograda. Ovaj

primerak je bez sumnje pravi dragulj u riznici podvodne
literature.

RONJENJE NA
DAH I PODVODNI
RIBOLOV

RONILAKI SVET 15

21

REPORTAA

26. Decembar 2004. godine, negde u Indijskom Okeanu ...

Duboko ispod morske povrine, jo dublje od morskog dna, u
srcu Zemlje, dolazi do pomeranja tektonskih ploa ili kako
se u prevodu kae zemljotres. Aparati raznih seizmolokih
ustanova uredno ga belee: 7 asova i 58 minuta. Par
sati kasnije, ambijent idilinih tropskih ostva se pretvara u
paklenu pozornicu na kojoj glavnu ulogu igra samo jedan
akter: cunami!

Naalost, ovo nije uvod u scenario lmova kao to

su Deep Impact ili Dan posle sutra. Pet dana pre kraja
2004. godine dogodila se najvea katastrofa u novijoj istoriji
ljudskog roda. Zemljotres iji je epicentar bio u vodama
zapadno od ostrva Sumatra, imao je za posledicu dinovski
talas cunami koji je za kratko vreme od rajskih ostrva
napravio predvorje pakla. Koordinate hipocentra, take u
zemljinoj utrobi, gde je dolo do pomeranja ploa, su 3 19 N,

NAJVEA KATASTROFA U NOVIJOJ LJUDSKOJ ISTORIJI

SMRTONOSNI TALAS

CUNAMI

22

RONILAKI SVET 15

REPORTAA
95 51.24 E i na svega 160 kilometara od obala Sumatre.
Dramatini dogaaj se odigrao na dubini od 30 kilometara.
Magnituda potresa je bila 9.0 to je najvee zabeleeno
pomeranje tla, jo od zemljotresa koji je pogodio Aljasku 1964.
godine, kada je magnituda bila 9.2. Tektonski poremeaji u
Indijskom Okeanu su imali za posledicu stvaranje ogromnog
cunamija koji na svom ruilakom pohodu nije imao milosti,
unitavajui sve pred sobom. Najvee razorno i ubilako
dejstvo talas je imao na obalama Indonezije, ri Lanke,
June Indije, Tajlanda, Maldiva ... Ovako snaan talas koji
dosee i hiljadama kilometara od svog epicentra se meu
naunicima naziva i telecunami. Svoj ubistveni pohod
cunami je zavrio 8000 kilometara daleko (Port Elizabeth,
Juna Afrika) od mesta nastanka.
A u trenutku zamljotresa poinje kao relativno mali
talas, ali koji se kree izuzetno brzo. Kako veliina talasa
raste, brzina mu opada tako da je do indoneanskih obala
stigla vodena masa visine preko 12 metara, kreui se
brzinom od oko 10 kilometara na as. Udar talasa, tanije
njegov nalet na obale, je bio nemilosrdan. Ukupna energija
koja se oslobodila cunamijem je bila ravna eksploziji 5
megatona klasinog eksploziva (TNT). Statistika kae da je
to dva puta vie eksplozivne energije nego to je upotrebljeno
tokom celog Drugog Svetskog rata.
Kada je vodena stihija protutnjala za sobom je
ostavila jezivu sliku. Bilans je 235.000 mrtvih i nestalih a
preko 1.500.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom. Podaci
govore da je samo u Indoneziji, tokom februara, dnevno
pronalaeno 500 tela, a da se taj tempo pronalaenja moe
oekivati do juna meseca 2005. godine. Najvie je pogoeno
domae stanovnitvo, dok se broj nastradalih turista kree
oko cifre od 9000. Meu turistima je najvei broj veana,
Italijana ...

potopljeni su za samo nekoliko minuta, a etvoro mladih nije

znalo nita o tome, jer su ve bili na puini.
Na brodiu je pored njih bilo jo petoro ljudi. Prvi talas
samo ih je odgurnuo, a u naletu drugog i treeg barka je udarila
u stene i raspala se. Devetoro putnika zavrilo je na pustom
ostrvu, bez hrane i vode, a na sebi su imali samo kupae kostime.
- Talasi su nas as bacali na obalu, a as vraali u more. Voda
nas je nosila po kamenju i liticama - pria Marija. - Nekoliko

Svedoenja naih ljudi

Studenti Milena Joksimovi, Marija Perii i njen brat
Milo Mijanovi, su posle razornog zemljotresa i cunamija, na
tajlandskom ostrvu Pi Pi proveli dva dana bez hrane i vode. Mladi
i dve devojke su pukom sreom proli samo sa ogrebotinama.
Marijini roditelji u Lazarevcu, Milenini u Kragujevcu i
Miloevi u vedskoj, strepeli su vie od trideset sati,
iekujui bilo kakvu vest. Tek u ponedeljak posle
podne, deca su im se javila i isriala ta su preiveli.
Marija i Milena, studentkinje kineskog jezika,
poslednjih devet meseci ivele su u Pekingu, kako bi usavrile
jezik. Poto su planirale da se vrate u januaru, odluile su da
Novu godinu doekaju na tajlandskom ostrvu. Sa njima su
poli Milo i njegova devojka veanka Tina Ju. U nedelju
ujutru mladi i tri devojke ukrcali su se u amac i krenuli na
ronjenje, a samo sat vremena kasnije, razoran zemljotres
potpuno je unitio ostrvo sa kojeg su isplovili. Kue i amci

puta sam padala u nesvest. Mislila sam da se to samo

nama dogodilo. Nismo ni znali da je izbio veliki zemljotres.
Izmorene, gladne i izgrebane studente, kao i preostalih
pet putnika, spasilake ekipe primetile su tek posle
vie od 30 sati. etvoro mladih odmah je prebaeno
u prihvatilite, odakle su se uli sa roditeljima.
Sada, kada je najgore prolo, Marija i drutvo se smeju
kao da se to dogodilo nekom drugom. I dalje ne mogu da
poveruju ta su preiveli. Najvei ok usledio je kada su

RONILAKI SVET 15

23

REPORTAA

Nemirno tlo oko Sumatre

videli ta je ostalo od Pi Pi ostrva, koje su napustili samo sat

vremena pre neko to ga je cunami opustoio, ispriala nam
je kroz smeh mama Bosa.
- Slike zemljotresa su pristizale sa svih strana,
ali nismo znali ta je sa njima - rekla nam je Marijina
majka Bosa, izmorena, ali srena. - Ipak, verovala sam
da su ivi. Imala sam oseaj da u ih opet uti i videti.
Spaavanje
Nasukani na pustom ostrvu, bez odee, hrane i vode,
Marija, Milena i Milo preiveli su zahvaljujui snalaljivosti.
Lizali su vodu sa listova, lomili kokos i pili mleko iz njega.
Kada su posle nekoliko sati poeli da se pojavljuju helikopteri,
spasioci nisu mogli da ih vide od gustog drvea. Milo i Tina
odluili su da plivaju dok ih neko ne primeti. Marija se tome
usprotivila, jer se plaila za brata. I pored njenih molbi da
odustanu od te namere, mladi par je ipak skoio u vodu.
Tek kada su bili nekoliko kilometara od obale, spacioci su ih
primetili. Izvukli su prvo njih dvoje, a zatim i ostale. Od tada,
prijatelji ih zovu Romeo i Julija.
24

RONILAKI SVET 15

Dva i po sata drhtale su iglice seizmografa. I u Beogradu.

Silan zemljotres koji je u crno zavio jugoistok Azije,
registrovali su u i aparati naeg zavoda. Smrtonosni
impulsi nemirnog tla oko Sumatre osetili su se i jue.
- Zabeleili smo vie od trideset naknadnih
podrhtavanja koja su listom jaa od svih potresa
zabeleenih kod nas
- zapoinje priu magistar Slavica Radovanovi,
direktor Seizmolokog zavoda.
- To je najjai potres od 1964. godine - nastavlja
naa sagovornica. - Sudarile su se tri geotektonske ploe.
Pacika stalno narasta i pritiska susedne. Na mestu
sueljavanja podvukle su se jedna pod drugu i nastao je
zemljotres. Kao kad dvoje klizaju, a jedan od njih padne.
Povue i ovog drugog. Stvorio se talas koji je na puini bio
mali, ali do obale njegova visina je porasla preko 12 metara.
Magistar Slavica Radovanovi objanjava da je vodena
ala dva sata putovala do Indije i ri Lanke. Dovoljno,
kae, da se evakuie stanovnitvo.
- Svi svetski seizmolozi su znali da preti cunami,
pa i mi ovde. Pretpostavljam da su promenu na okeanu
registrovali i sateliti. Meutim, kasnila je vest koja ivot
znai. Da je javljeno makar pola sata pre udara talasa
mnogi bi bili spaeni. Podvlaim da je cunami opasan
samo u zoni priobalja od 200 metara. Na Havajima, Aljasci
i u nekim dravama June Amerike postoje centri za
njihovo rano najvljivanje. Tamonji metani su uvebani,
pa kada zazvoni za uzbunu, bee glavom bez obzira. Ne
iznose iz kua televizore. Naalost, ljudi u Indiji, ri Lanki
i Indoneziji verovatno nisu znali kakva im opasnost preti.
Nama, sreom, ne preti opasnost od razornih zemljotresa.
Kako kae Radovanovi, na stabilnom smo delu
evroazijske ploe. Seizminost kod nas je umerena, a
najjai potresi ne prelaze esti stepen Rihterove skale.

PREDSTAVLJAMO

F E S T I N A
Festina je trenutno jedan i najstarijih od najpoznatijih svetskih proizvoaa runih
satova. Kako sam naziv Festina u prevodu znai - Pouri, to ovaj moto u potpunosti odgovara imidu koji je ova kua vremenom izgradila, poto predstavlja
jednu od vodeih marki u proizvoni sportskih satova dananjice. Tako je Festina ve godinama zvanini merilac vremena na biciklistikim trkama: Tour de
France, Vuelta de Espagna. Pored biciklistikih trka, Festina uestvuje i u
mnogim drugim sportovima: fudbal, hokej, skijanje, koarka, ronjenje...
Kod nas je Festina ve dugo poznata kao zvanini merilac vremena na Biciklistikoj trci kroz Srbiju, koja ima veoma dugu tradiciju
- od 1939. godine.
Od svog osnivanje do danas, Festina je postala jedan od
najprestinijuh marki na svetskom tritu satova. Festina je osnovana u vajcarskoj 1902. godine i tamo je radila sve do 1984. kada se
seli proizvodnju u paniju. I pored toga zadrava vajcarsku tehnologiju
i posveenost inovacijama i stalnom razvoju kako bi se postigao to bolji
kvalitet. Od tada Festina poinje svoj vrtoglavi uspon
to govore i sledee injenice:
- Prvo mesto u Evropi po broju prodatih satova
- Godinja proiyvodnja od preko 4 miliona satova
- Kolekcija koju ini oko 1000 razliitih modela
Danas poklonici satova najvie cene njihov kvalitet, inovativni dizajn kao i bogatu tradiciju. Svi njihovi satovi su napravljeni kompletno od
nerajueg elika. Festina ima bogat asortiman satova pa je prihataju
sve generacije.
Najvei deo ponude danas ini nekoliko kolekcija:
-sportska (sa metalnim, konim ili narukvicama od
kauuka). Tu se naroito istiu satovi za ronioce - u
sebi imaju kompjuter koji prilikom ronjenja automatski
belei temperaturu vode, trenutnu i maksimalnu dubinu, poseduje alarm brzog izrona, memoriju sa podacima o etiri poslednja zarona i jo dosta toga. Danas
je u ponudi ve trea generacija ovih satova koji
svojim kvalitetom nadmauju konkurenciju.
-Modeli od titanijuma koji karakterisa velika vrstoa i mala
teina.
-enski i muki modeli modeli sa pozlatom - bicolor.
Festina je danas jedna od vodeih marki u Evropi u proizvodnji satova od zlata (18 karata) u koje se ugrauju najkvalitetniji vajcarski ETA
mehanizmi i od kojih svaki sat pretstavlja malo remek delo.
Kvalitet i funckionalnost su osnovne odlike koje danas karakteriu ovu
marku. I kako sam naziv kompanije znai - Pouri, tako su oni pourili da to
pre dostignu svetski vrh u proizvodnji satova gde se danas svakako i nalaze.
Info telefon: 011/380-98-98
RONILAKI SVET 15

25

DIVETECH

B-TIMER
Firma Bauer je lansirala nov proizvod
za kontrolu rada kompresora. Re je o Btimeru, ureaju koji se lako i brzo montira
na lter sisteme kompresora.Upotreba se
predvia za lter sisteme P21, P31 i P41.
B-timer je samoaktivirajui mini raunar
koji se koristi za odreivanje:
radnih asova kompresora
zasienosti patrone lter sistema
kompresora
obaveze odravanja.
Zasienost patrone preraunava na
osnovu podataka o vremenu, temperaturi,
tipu patrone i kapaciteta kompresora.
Na displeju se prikazuje graki prikaz
zasienosti patrone u procentima. Takoer
na osnovu broja radnih asova obavetava
korisnika na obavezu odravanja kod 500,
1000 i 2000 asova ili nakon odreenog
vremenskog perioda.

B-timer ne zahteva nikakvo spoljanje

napajanje i konekciju na sistem
kompresora. Jednostavno je povezan na
telo ltera, uz pomo obujmice (elna) i
stoga je idealan kontrolni ureaj za mobilne
kompresore, posebno za benzinske i dizel
ronilake modele.
B-timer se koristi iskljuivo kao
kontrolni ureaj i ne oslobaa
korisnika od dodatnog nadzora i
testiranja kvalitete medicinskog
vazduha lter sistema u skladu sa
standardima za medicinski vazduh.
Ureaj se moe nabaviti u Deln
servisu sa prevedenim Uputstvom
za rukovanje. Struno osoblje
vri ugradnju i kratku obuku za
rukovanje ureajem.
Deln Servis, kontakt osoba:
Alajica Boko; 063/538-760.

EDUKACIJA
Meunarodna verikacija domaeg znanja

EVROPSKI SERTIFIKAT I BAUER

ZASTUPNITVO ZA DELFIN SERVIS
Be, Austrija
Polovinom aprila 2005. godine, u Beu je organizovan kurs za servisere
renomiranog proizvoaa kompresora BAUER POSEIDON. Tom prilikom Boko
Alaica, vlasnik DELFIN servisa je boravio u Austriji uspeno zavrivi obuku
prema strogim standardima ovog vrhunskog proizvoaa kompresora.
Ve due vreme ekali smo da doe do realizacije ovoga kursa, i kada se
prilika ukazala nisam se ni trenutka dvoumio. Kurs se sastojao iz teoretskog i
praktinog dela. Za teoriju je bila obezbeena savremena uionica sa svim
nastavnim sredstvima, dok se praktini deo obuke odvijao u samoj fabrici. Na
taj nain smo najbolje mogli da sagledamo sve
neophodne detalje vezane za servisiranje ovih
kompresora. elim da istaknem da je organizator
omoguio fenomenalne uslove za izvoenje kursa,
a sam prijem je bio srdaan i prijateljski, ali u isto
vreme i izuzetno poslovan kae Boko Alaica.
Boravak u Beu Alaica je iskoristio i za sklapanje
ugovora o zastupnitvu na prostoru Srbije i
Crne Gore koje e se odnositi na servisiranje
kompresora, prodaju novih modela, kao i rezervnih
delova i pratee opreme.
RONILAKI SVET 15

27

APNEA
ZRENJANINCI
NAJBOLJI
Poslednjeg dana aprila i prvog dana maja
meseca 2005. godine u Petrovcu su se okupili
najbolji takmiari Srbije i Crne Gore, u ronjenju
na dah. Organizatori takmienja su bili ronilaki
klubovi Hobotnica-Bar i Neptun-Mimoza Tivat,
dok su suorganizatori bili RK Tuljani, RK Begej
i Asocijacija Ronilakih Instruktora.
Prvog dana, takmiari su se oprobali u
disciplini Blue Jump. Ovaj, ni malo jednostavan
vid takmienja najbolje su uradili takmiari iz RK
Begej koji i imaju najvie iskustva u ovoj disciplini.
Stoga i ne udi redosled na pobednikom tronu:
1. Sinia Tei (Begej), 2. Ognjen Pea Tutorov
(Begej), 3. Radoevi Boidar (AquanautPodgorica) dok je u enskoj konkurenciji najbolja
bila Mirjana Gavrilovi (Begej).
Drugi dan takmienja je bio rezervisan za
nadmetanje u dubinskom ronjenju sa konstantnim
optereenjem (constant balast). Iako se oekivala
nadmo domaih takmiara, pokazalo se da
zrenjaninska kola ronjenja na dah, krupnim
koracima ide napred. Najdublje se spustio Sinia
Tei (41 metar). Drugo mesto je osvojio Ognjen
Pea Tutorov zaronivi na 34 metra, dok je tree
plasirani bio Srdan Dragoslavi (31 metar) iz RK
Aquanaut-Podgorica. U enskoj konkurenciji
najbolja je bila ponovo Mirjana Gavrilovi sa
dubinom od 29 metara.
Ukupno gledano, takmienje je proteklo u
najboljem redu, bez ikakvih incidenata a sudije
Aleksandar Karjuk i Goran Kauri su kvalitetno
obavili svoj deo posla. Za obezbeenje ronilaca
na maksimalnoj dubini pobrinuo se Petar Poua.
Bazni brod je bio Downunder koji se pokazao
idealnim za realizaciju ovakvih takmienja.

28

RONILAKI SVET 15

Lepo, kvalitetno, sigurno:

DOWNUNDER RESOURCES &

HOBOTNICA DIVING CENTER

Visok kvalitet usluge, maksimalna funkcionalnost

i hedonistika lepota motorne jahte Downunder su
razlog to ova ekipa nema konkurencije meu mobilnim
ronilakim centrima na crnogorskoj obali.
Gledajui ovaj brod na vezu u marini Bar, ovek se ne
moe oteti utisku da gleda u ostvareni san. Jer, ta moe
vie trebati jednom ambicioznom roniocu, koji eli dohvatiti
najskrivenije kutke podvodnog sveta, nego jedan ovakav
brod? Tanije, plovei ronilaki centar.
Downunder Resources LTD predstavlja jedan potpuno
nov nain uivanja u podmorju i avanturama koje ono nudi.
Ovaj tim je specijalizovan za jednodnevna, viednevna i
nedeljna krstarenja sa ronjenjem. Ili moda i sa pecanjem
na otvorenom moru? Zavisi od aniteta ...
Sve to je neophodno za zabavno i bezbedno ronjenje
smeteno je na samom brodu. Na jahti moe vie dana
boraviti est ronilaca, uivajui u punom komforu koji ona
nudi. Postoji osam kabina, kupatilo, dva salona, prostrana
pramana paluba, zaklonjena krmena paluba i veoma
funkcionalna zadnja platforma sa koje ronioci lako mogu ui
ili izai iz vode. Kapacitet za jednodnevna ronjenja je deset
ronilaca.
Motornu jahtu Downunder pokreu dva snana dizel
agregata od 500 HP. Proizvedena je u Holandiji i preko svega

ima duinu od 16 metara. Plovi pod zastavom Sjedinjenih

Amerikih Drava. Opremljena je sa dva rezervoara. Tank za
gorivo je kapaciteta 5 tona, a u rezervoar za vodu moe stati
tona, ove ne moru, dragocene tenosti. Ukupni deplasman
broda iznosi 35 tona. Od dodatne pomorske opreme tu su
radar, sonar i GPS. Sjajna atmosfera je dopunjena kvalitetnim
muzikim ureajima, televizorom, DVD plejerom ...
Jahtom se upravlja preko dva odvojena komandna mosta
od kojih je jedan zaklonjen u kabini, dok se drugi nalazi
na gornjoj platformi. Gornja platforma je centar logistike
podrke. Tu su smeteni kompresori za vazduh i nitroks,
a posebno je praktino to to je pneumatska instalacija
sprovedena na donju, krmenu platformu pa nema napornog
noenja boca. Na gornjoj platformi je smeten i brzi gumeni
amac marke Mercury sa motorom od 25 HP.
Sve u svemu, ovo je brod kojim se moe dospeti do
bilo kog dela crnogorske obale, pa i dalje ... Osim svega
navedenog, Downunder se pokazao veoma praktinim i
pouzdanim kao matini, bazni brod prilikom organizovanja
ronilakih takmienja.
Dakle, kada podvuete crtu, pred vama je brod sa
luksuznim kabinama, prvoklasnom logistikom podrkom i
ljubaznom i iskusnom posadom. Ostaje vam samo da ronite,
kao u snu ...
www.divemontenegro.comphone: +381 69 49 56 04

INICIJATIVA
PREDLOG ZA PRESTRUKTURACIJU
SOPAS-a U NAELU
Zbog loeg nansijskog stanja u Srpskom ronjenju
to uzrokuje i lou organizaciju i upravljanje Savezom,
napravljen je ovakav koncept predloga koji e se odnositi na
sve ronioce u Republici, bez obzira kojoj asocijaciji pripadaju,
a koji u naelu podrava dobar deo klubova i pojedinaca iz
ronilakog okruenja.
Ideja je da ovom koncepcijom Saveza napravimo
instituciju koja e realno pomoi razvoju ronilakih aktivnosti
i ronilakog sporta u Srbiji.
Kako trenutno stvari stoje, SOPAS poseduje najvru
liniju prepoznavanja u nadlenim institucijama Republike,
stoga je predlog da se ta linija iskoristi za dobrobit svih
ronioca i klubova u Srbiji.
Prvi korak je da se izvri evidentiranje asocijacija,
klubova, organizacija i pojedinaca koji se bave ronjenjem
u Srbiji. Evidentiranjem se obezbeuje prepoznavanje
subjekta u pravnim osnovama za dalju komunikaciju.
Omoguava se procena imovinskog i kadrovskog stanja
koje presudno pri konkurisanju za dobijanje kredita za
obnovu opreme i osnovnih sredstava. Takoe, omoguava
se tana evidencija obuenih kadrova i kvalitet obuke to je
presudno za preporuku od strane Saveza polaznicima gde
da ponu ili nastave svoju dalju edukaciju. Omoguava se
tana evidencija klubova i takmiara koji ostvaruju rezultate
i koji mogu konkurisati za dobijanje stipendija ili jednokratne
pomoi. Dostupan je taan uvid u raspored i razvijenost
ronilakih aktivnosti na teritoriji cele Srbije, to omoguava
plansko razvijanje istih povoljnijim kreditnim aranmanima
ili jednokratnom pomoi. Ima se uvid u organizacije koje
se bave podvodnim radovima, kao i u kvalitet i standard
opreme kojom iste izvode, pa shodno tome Savez istima
moe obezbediti kredit ili lizing za nabavku potrebne opreme
ili preporuiti udruivanje sa najbliom organizacijom u
regionu.
Konkretno je pronaen nain za ostvarenje ovakvog
plana u nansijskom smislu jer je napravljena struktura
nansijske podrke za ovakvu ideju. Najvei deo prihoda e
biti ostvaren donacijama Privrednih organizacija u kojima
su prijatelji ronilakog sporta, manji deo e se ostvariti
lanarinom. Ovakva struktura i uee svih koji se bave
podvodnim aktivnostima daje jak argument Savezu da
konkurie za deo sredstava koje e pridodati Ministarstvo.
Finansijska lica i Banke koje su ukljuene u ovaj plan e
pruiti podrku za konkretne projekte u smislu kreditiranja
istih ili obezbeivanja lizinga u sluaju osnovnih sredstava.
Preporuka Upravnom Odboru
Da sagleda svoju strukturu lanstva i eventualno izvri
zamenu kadrova koji nisu u stanju da isprate ovakvu

organizaciju koja zahteva veliku materijalnu i moralnu

odgovornost. Sa obzirom da lanovi upravnog odbora treba
rade bez nansijske nadoknade, isti bi trebalo da budu
nansijski nezavisni, u smislu da imaju prihode koji bi im
obezbedili slobodu da se posvete upravljanju Savezom.
Obaveza lanova upravnog odbora je da pored redovnih
zadataka, konstantno ire mreu donatora ili na drugi nain
pune budet Saveza.
Preporuka Nastavnoj Komisiji
Da uvrsti u svoje lanstvo sposobne Instruktore (iz
bilo koje svetske asocijacije) po regionalnom principu,
iji bi zadatak bio da budu stalno na usluzi klubovima ili
samostalnim instruktorima u svom regionu.
Preporuka Sportskoj Komisiji
Da uvrsti u svoje lanstvo ljude koji su se pokazali i
dokazali u dosadanjem radu i organizaciji takmienja po
regionalnom principu, iji bi zadatak bio da budu stalno na
usluzi klubovima i takmiarima u svom regionu.
Preporuka klubovima i samostalnim instruktorima
Da do kraja tekue godine svoje poslovanje usaglase
za zakonom o sportu ili sa zakonom o preduzeima. to
praktino znai da klubovi (udruenja graana) treba da
obavljaju samo delatnosti koje su vezane za neprofitabilne
organizacije. Samostalni Instruktori ili klubovi koji naplauju
obuku kandidatima da svoju delatnost prilagode zakonu,
to jest pravilu poslovanja u profitabilnim organizacijama ili
zakonu o poslovanju pojedinaca preduzetnika.
Poziv
Pozivamo sve zainteresovane iz ronilakog okruenja koji
vide sebe kao stalni kadar u ovakvom sistemu da se jave sa
predlogom ili idejama. Svi koji konkuriu za neku funkciju u
komisijama iji su kadrovi plaeni za svoj rad, pored optih
generalija treba da dostave u pismenoj formi svoje vienje
funkcije koju bi obavljali (sa pravima i obavezama) i okvirni
iznos nadoknade za koju bi obavljali pomenutu funkciju.
Za sva obavetenja ili predloge i konkurisanje za neku
funkciju moete se informisati ili poslati putem e-mail
SOPAS- a ili na e-mail petar_extremedive@yahoo.com ili
putem telefona u SOPAS ili na telefon +381 11 311 54 84,
kontakt Petar Poua.
RONILAKI SVET 15

31

SEAC SUB - MOSTAR

PREDSTAVLJENA OVOGODINJA KOLEKCIJA
Svake godine sve ozbiljnije i
kvalitetnije. Ova reenica najbolje
opisuje ovogodinju ponudu i novitete
proizvoaa ronilake opreme Seac
Sub. Ve drugu godinu za redom
ovaj italijanski brend u saradnji sa
distributerom za BIH, preduzeem
Beuti SPORT organizuje okupljanje
znaajnijih ronilakih klubova i centara
u cilju prezentovanja noviteta u svojoj
zaista bogatoj ponudi. Ove godine sastanku su prisustvovali
klubovi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske,
Srbije i Crne Gore. Prezentaciju je vodila gospoa Alesandra
Kouli (regionalni direktor) uz pomo jednog od tehnikih
direktora u Seac-u gospodina Fabricia Baronia.
Utisak je da je najvei kvalitativni iskorak napravljen kod
kompenzatora plovnosti, a zanimljiva je i kolekcija izuzetno
kvalitetnih ronilakih noeva. To nikako ne znai da ostala
oprema zaostaje, ve naprotiv kod pomenutih delova
kvalitet je toliko podignut da pomalo baca senku na ostatak
opreme. Naime, modeli BCD-ja ICARO TEC, ICARO i
PRO 2000 ADV plene nalnom obradom, funkcionalnou
i kvalitetom materijala. Serija ronilakih noeva RIP je

napravljena od najvrih vrsta nerajueg elika, izuzetne

otrine sa zadivljujuim tehnikim reenjima montae i
sigurnosnih sistema.
Ako se izuzme ocijelni deo prezentacije, sigurno je da je
mostarski miting bio prilika za meusobnu razmenu miljenja
kolega ronilaca iz bivih jugoslovenskih republika, kao i za
dogovore o buduoj saradnji.

SUBOTICA
SEMINAR RONILAKIH INSTRUKTORA
Seminari su uvek bili dogaaji na kojima bi ljudi iz brane mogli
da razmene iskustva i uju novosti iz njihove struke. Tako je bilo
7. maja, u Subotici gde je KPA Spartak bio organizator i domain
jednog ovakvog skupa. ore Branisavljevi je ispred domaina
pozdravio okupljene instruktore i ronioce naglasivi da je velika
teta to instruktorska savetovanja nisu ea i da se nada da e
subotiko savetovanje biti nastavljeno i narednih godina. Uee
u izlaganjima su izeli Petar Poua sa temom Opravdanost
upotrebe nitroxa i aparata poluzatvorenog i zatvorenog kruga u
rekeativnom ronjenju, zatim Predrag Bajeti koji je izneo krau
analizu akcije vaenja autobusa potonulog u Tisi, Draen Valerijev
direktor SSI na prostoru bive Jugoslavije i ore Branisavljevi
koji je komentarisao i objasnio inicijativu za rekonstrukciju
ronilatva u Srbiji kao i ideju o udruivanju SOPAS-a i RSS-a.
Iako su sve teme bile jako interesantne, posebnu panju
je privukla prezentacija Draena Valerijeva tokom koje je
predstavljena SSI (Scuba Schools International) jedna od
najmodernijih i trenutno meu najjaim kolama ronjenja u svetu.
Oigledna je bila reenost da SSI u narednom periodu nastupi i
u naoj zemlji, pa su se okupljeni instruktori i ronioci raspitivali o
sistemu obuke, crossover kursevima, administraciji i edukativnom
materijalu. Na savremen nain prezentovano je sve ta ovaj
sistem ronilake obuke nudi i u skorije vreme se moe oekivati
jo jedan takmac u ronilakoj utakmici.
32

RONILAKI SVET 15

U AKCIJI
SCUBA DIVING TEAM SVET RONJENJA

RONJENJA TOKOM CELE GODINE!

Ronilaki klub SDT Svet Ronjenja je jedan od retkih
klubova koji ima akcija tokom cele godine. Kontinuirana
obuka i teninzi rezultiraju sve veim brojem zaljubljenika u
podmorje. U narednim redovima prikazaemo samo neke
od njih.
Poslednjih dana decembra prole godine Ivana Orlovi
(OWSI), Janez Kranjc (AI) i Dragan Jovovi (DM) su sa
ostalim klubovima uestvovali u kienju jelke pod vodom, na
jezeru Ada Ciganlija. Iako je voda bila svega 4 C ronjenje je
bilo fenomenalno, a lanovi SDT Svet Ronjenja za narednu
godinu najavljuju dolazak u znatno veem broju.
Poetkom februara zavren je kurs za PADI Advanced
Open Water Diver. Ronioci su veoma uspeno savladali
teoretski i posebno praktini deo obuke. Ovo je prva
generacija ronilaca u naem klubu koja je zavrila ovaj
stepen obuke prema PADI AOWD programu.
Svoje vatreno/vodeno krtenje su tokom ove ekskurzije
imali i dive masteri koji su obuku zavrili u naem klubu.
Kurs su uspeno poloili Dragan Jovovi, Uro Risti,
Dragan Gagi, Predrag Jovanovi, Milo Jovanovi i Dejan
Romevi. Iako dolaze iz razliitih klubova, a i ronilakih
kola sa velikim oduevljenjem i entuzijazmom su prihvatili
i savladali PADI program obuke, stekavi na taj nain svoju
prvu profesionalnu ronilaku kategoriju.
Uskrnje ronjenje za Prvomajske praznike. Trenana
ronjenja naeg kluba se sa majskim danima uveliko
zahuktavaju. I ove godine smo izabrali akvatorij od uvale
Jaz pa sve do Rta Platamuni i crkvice Sveti Nikola. Poto su
nam vremenski uslovi ili na ruku, ostalo nam je samo da
uivamo u lepoti crnogorskog podmorja.
Ronjenja su svakodnevna na jezerima Srbije: Ada
Ciganlija, Bela Crkva, Kovinska ljunkara ... gde nai ronioci
stiu dragocena iskustva.
Scuba Diving Team SVET RONJENJA vas poziva da nam
se pridruite u narednim ronilakim akcijama. Ukoliko ste
poetnik zavrite neki od kurseva po PADI programu (OWD,
AOWD, RD i DM), a ako ste ve iskusan ronilac krenite sa
nama u nove ronilake pustolovine (Crnogorsko primorje,
Crveno More, kontinentalna jezera Srbije ...)!
Info:
+ 381 63 84 85 985, + 381 63 77 06 670
e-mail: svetronjenja@yahoo.com

RONILAKI SVET 15

33

TRENING

PANEVAKI BAZEN OAZA

PLAVETNILA
Na sportskom centru Strelite ve vie od
dvadeset godina se okupljaju svi oni iji sportovi
imaju zajedniki imenitelj: vodu. Naravno, re je o
panevakim bazenima koji posluju u okviru JKP
Mladost iz Paneva. Dolazak kupaline sezone
smo iskoristili da popriamo sa upravnikom bazena
gospodinom Maksimovi Milentijem.
U naem sportskom centru postoje tri bazena
od kojih je jedan otvoreni olimpijskih dimenzija i
dva zatvorena. Veliki zatvoreni bazen je 25 metara
dugaak a 17 irok, dok su proporcije malog 12
puta 7 metara. Ovi bazeni rade poslednjih dvadeset
godina i moemo se pohvaliti da iz godine u godinu
sve vie podiemo kvalitet naih usluga. Po kvalitetu
vode spadamo u sam vrh bazena u Srbiji. Da to nije
samo slovo na papiru govore rezultati analiza vode
koje tri puta nedeljno sprovode strunjaci Zavoda
za zatitu zdravlja. Ako dodamo da nai zaposleni,
svakodnevno, dodatno proveravaju vodu, nema
razloga da ne budemo sto procentno sigurni u
ispravnost vode na naim bazenima. Za punjenje
bazena se koristi vodovodska voda koju tretiramo
sa 0,4 % hlora po kubiku.- kae upravnik bazena
Maksimovi Milentije Maksa za RONILAKI
SVET. Zanimljivo je da se kompletna voda proltrira
dva puta dnevno. Temperatura vode je 25.5 C.
Na bazenima je uvek ivo i moemo rei da je
angaovan od jutra do mraka svakoga dana, osim
ponedeljka koji je dan rezervisan za odmor vode.
Dan poinje sa jutarnjim treninzima raznih sportskih
klubova. Smenjuju ih termini za rekreaciju graana
koji traju do poponevnih sati, kada se u bazen vraaju
sportisti. Na bazenu se rekreiraju i deca ometena
u razvoju, kao i deca sa posebnim potrebama. Od
klubova su redovni plivai, vaterpolisti, ronioci,
veslai ... kola plivanja sa svojim programom za
obuku neplivaa ima oko pet ciklusa godinje. Ovaj
program obuhvata sve uenike drugog razreda
osnovnih kola.
Jedna od novina na panevakom bazenu je
mogunost organizovanja roendanskih proslava u
okruenju malog ili velikog zatvorenog bazena, uz
obavezno prisustvo bazenskog spasioca.
Planovi uprave bazena su veoma ambiciozni
i veliki. U narednom periodu uradie se obnova
kompletne hidroizolacije korita bazena, zatim
nabavka robota za usisavanje dna, specijalna
maina za ienje ploica i jo puno toga ... Nama
ostaje da saekamo realizaciju ovih zaista dobrih
ambicija i da tada jo vie uivamo u korienju
panevakih bazena.
34

RONILAKI SVET 15

Vizija i entuzijazam - Maksimovi Milentije, upravnik panevakog bazena