1.Objasniti prednosti primene MKE u dinamickoj analizi konstrukcija.

ODGOVOR:
-Konkretan problem prevodi u diskretan pomocu fizicke diskretizacije
-Problem definisan diferencijalnim jednacinama se prevodi na problem definisan p
reko algebarskih jednacina
-Lako se implementira u softver
-Pogodna za modeliranje stvarnog sistema
-Moze se primenjivati za sve tipove konstrukcija(linijski, povrsinski, prostorni
)

2.Ukratko objasniti metodu direktne integracije .
ODGOVOR:
-inicijalizacija pocetnog stanja pomeranja, brzine i ubrzanja u trenutku "t0" ka
o poznatog
-na osnovu pretpostavke o promeni ubrzanja u intervalu "t0+deltat" odredjuje se
stanje pomeranja, brzine i ubrzanja u trenutku "t1"
- uticaji u trenutku ,,t1,, su inicijalni za drugi interval - velicine na kraju
tog intervala odredjuju se na osnovu uticaja na pocetku intervala i pretpostavlj
enog nacina njihove promene u okviru intervala "delta t"

3.Ukratko objasniti i skicirati osnovne principe projektovanja gradjevinskih obj
ekata izlozenih dejstvu zemljotresa sa
aspekta dispozicije i izbora gradjevinskog materijala.
ODGOVOR:
- seizmicki parametri lokacije objekta-uzimaju se u obzir kroz koeficiente sigur
nosti
- geomehanicki parametri lokacije objekta-u zavisnosti od vrsta i osobia tla kao
i od seizmicke zone na lokaciji objekta, treba izabrati najbolji nacin fundiran
ja objekta, kao i konstrukcijski tip samog objekta
- znacaj i kategorija objekta-veci znacaj objekta podrazumeva vece koeficiente s
igurnosti
- ekonomski aspekti
- dispozicija objekta (simetricne i kompaktne, a ne razudjene i nepravilne osnov
e, izbegavanje torzije, koncentrisanje vecih
masa na manjim visinama, izbegavanje fleksibilnih prizemlja i spratova kao i nag
le promene krutosti)
- izbor materijala-celik bolje podnosi dinamicka opterecenja od betona
SLIKE (23.1.2013)
- rezerva nosivosti, stabilnosti i upotrebljivosti kod staticki neodredjenih sis
tema
- zidane konstrukcije (mala masa i kompaktnost, kriticna nosivost horizontalnih
spojnica, potreba uvodjenja vertikalnih i horizontalnih
AB serkla a za prijem horizontalnih seizmickih sila...)
- AB konstrukcije (velika masa, srednja cvrstoca, skeletni, panelni i kombinovan
i sistemi , polozaj jezgra i zidova za horizontalno
ukrucenje, duktilnost spojeva kod monolitnih i montaznih sistema, fleksibilni i
kruti medjuspatni elementi - tavanice...)
- celicne konstrukcije (mala masa, velika krutost i cvrstoca, iste karakteristik
e za pritisak i zatezanje, stabilno histerezisno
ponasanje i velika duktilnost, mogucnost gubitka stabilnosti i krtog loma zavare
nih spojeva...)

uticaji u konstrukciji dobijaju se na osnovu staticke analize za seizmike sile prvih "k" svojstvenih oblika .Ukratko objasniti kakve se.Ukratko navesti uzroke prigusenja i objasniti nacin na koji se moze uvesti u a . u principu.4. ODGOVOR: Spektar odgovora moze se primeniti u kombinaciji sa modalnom analizom. dobijaju razlike izmedju svojstvenih v rednosti odredjenih primenom matrice koncentrisanih masa i konzistentne matrice masa? ODGOVOR: Kada analiziramo rezultate svojstvenih frekvencija moze se zakljuciti da su rese nja za kruzne frekvencije dobijena primenom koncentrisanih masa priblizno tacna resinjima primenom matrice konzistentnih masa samo za prvi ton.ukupni uticaji se dobiju kao kombinacija svih oblika (kombinacija nije linearn a s obzirom na razlicite faze amplituda pomeranja i sila za razlicite svojstvene oblike) (neide u ovo pitanje) . se dobijaju nize vrednosti svojstvenih frekvencija od onih koje se dobijaju sa konzistentnom matricom masa.odgovor sistema dobija se kao kombinacija odgovora po svojstvenim oblicima (mo dalna superpozicija) . 6. Sa matricom konc entrisanih masa.seizmike sile izracunavaju se za prvih "k" svojstvenih oblika . na osnovu modalne analize odrede se periodi oscilovanja za najnize tonove pa za te period e sa spektra odgovora ocitamo max vrednosti pseudo ubrzanja i max relativno pome ranje pa se na osnovu toga dobijaju max (ukupne) seizmicke sile. Na koji nacin se moze uticati na tacnost resenja sv ojstvenih frekvencija u metodi konacnih elemenata? ili 5.nedovoljna tacnost s obzirom na pretpostavku o linearnom ponasanju i karakter superpozicije 5.kompleksna metoda . u principu.Uporediti vrednosti svojstvenih frekvencija (svostvenih vrednosti) odredjenih na dinamickom modelu sa matricom koncetrisanih masa i konzistentnom matricom masa. Za vecu tacnost kod visih tonova potrebno je primeniti veci broj konacnih elemen ata. ili SLAJD: Metoda modalne superpozicije .Ukratko objasniti primenu spektra odgovora za odredjivanje seizmickih sila kod sistema sa vise stepeni slobode ili(Ukratko objasniti kako se spektar odgovora odredjen na sistemu sa jednim stepenom slobode kretanja moze primeniti za odredj ivanje seizmickih sila kod sistema sa vise stepeni slobode kretanja) pomeranja.

Ako bi matrica prigusenja bila proporcijonalna samo matrici masa (a1=0 i C=ao*M) relativno prigusenje bi bilo obrnuto proporcionalno kruznoj frekvenciji.slicno)Kako se kod sistema sa vise stepeni slobode pomeranja. odnosno u tom slucaju bi visi tonovi imali malo prigusenje. Uobicajno je da se prigusenje uvodi viskozno preko matrice prigusenja. odnosno u t om slucaju bi visi tonovi imali veliko prigusenje.oslonci). Ako bi matrica prigusenja bila proporcijonalna samo matrici krutosti (a0=0 i C=a 1*K)relativno prigusenje bi bilo proporcionalno kruznoj frekvenciji. odnosno u t om slucaju bi visi tonovi imali veliko prigusenje.jevo prigusenje). otpor u vezama (spojevi. histerezisno ponasanje ma terijala. Ako bi matrica prigusenja bila proporcijonalna samo matrici masa (a1=0 i C=ao*M) relativno prigusenje bi bilo obrnuto proporcionalno kruznoj frekvenciji. (6 pitanje . odnosno u tom slucaju bi visi tonovi imali malo prigusenje. Ako bi matrica prigusenja bila proporcijonalna samo matrici krutosti (a0=0 i C=a 1*K)relativno prigusenje bi bilo proporcionalno kruznoj frekvenciji. moze uvesti prigusenje u proracun? ODGOVOR: Uobicajno je da se prigusenje uvodi viskozno preko matrice prigusenja. koji se resava primenom modalne superpozicije. ODGOVOR: Frekventna jednacina sa konzistentnim masama: det(Knn-Wi2 Mnn)=0 n broj nepoznatih pomeranja Wi svojstvene kruzne frekvencije Knn matrica krutosti uz nepoznata pomeranja u globalnom koordinatnom sistemu Mnn matrica masa uz nepoznata pomeranja u globalnom koordinatnom sistemu Frekventna jednacina sa koncentrisanim masama: det(Kc-Wi2 M11)=0 Kc-Kondenzovana matrica krutosti Kc=K11-K12 K22 na(-1) K21 K11-Matriva krutosti uz nepoznata bitna pometanja K22-Matrica krutosti uz nepoznata nebitna pomeranja K12-Matrica krutosti uz nepoznata pomeranja cije su kolone uz nebitna pomeranja a redovi uz bitna pomeranja K21=K12transponovano M11-Matrica koncentrisanih masa Wi svojstvene kruzne frekvencije .cvorovi. Matrica p rigusenja se moze odrediti linearnom kombinacijom matrice masa i krutosti (Rayle igh .Napisati frekventnu jednacinu sa konzistentnim i sa direktno koncentrisanim ma sama i ukratko objasniti njene elemente.nalizu kod sistema sa vise stepeni slobode kretanja. viskozni otpor sredine.. Matrica p rigusenja se moze odrediti linearnom kombinacijom matrice masa i krutosti (Rayle igh .. ODGOVOR: Uzroci prigusenja:trenje izmedju materijalnih cestica. 7.jevo prigusenje). Coulombovo trenje.

Ukratko opisati razlike u odgovoru sistema sa jednim stepenom slobode pomeran ja pri slobodnim oscilacija za slucajeve podkriticnog.Ukratko opisati sta je cilj seizmicke rejonizacije. 9. ODGOVOR: Ako je prigusenje podkriticno sistem ima oscilatorno kretanje. U koliko nema mo pocetne uslove postoji samo ustaljeni odgovor (partikularni deo resenja) i to je priblizno resenje.Podkriticno prigusenje.Prolazni odgo vor se brzo amortizuje vec posle nekoliko ciklusa oscilovanja i u analizi se moz e zanemariti. ODGOVOR: Moze se primeniti za sistem sa jednim stepenom slobode pomeranja kome je zadata harmonijska poremecajna sila cije je dejstvo nezavisno od kretanja razmatranog m ehanickog sistema. kriticnog i nadkriticnog prigusenja.periodicno kretanje cija se ampl ituda u toku vremena stalno umanjuje pa se zato ova vrsta kretanja naziva amorti zovano periodicno kretanje.Karta prikazuje intenzitete za srednje uslove tla. 10. Wd=Wna2-Ena2 vece od 0. MOze se primeniti samo za podkriticno prigusenje. Amplituda se umanjuje prema zakonu geometrijske prog resije. on napravi jednu ili nijednu ocilaci ju i postepeno se vraca u prvobitno stanje. Za posebne gradjevine ( visoke brane.8. a pred nadriticno m i kriticnom prigusenju sistem ne ociluje. Zeml jotresne sile se proracunavaju tako da se svakom stepenu intenziteta pripise odredjeno ubrzanje tla kao ulazni podatak za proracun.Objasniti ogranicenje primene dinamickog koeficienta kod analize prigusenog si stema sa jednim stepenom slobode pomeranja izlozenog dejstvu harmonijske poremec ajne sile.Nadkriticno prigusenje-kretanje je neperiodicno sa opadanjem prem a eksponencijalnoj funkciji. a postoje samo u slucaju postojanja pocetnih uslova. Podriticno prigusenje je najcersce u gradjevinarstvu.Resenje predstavlja zbir homogenog i patikularnog dela odnosno ukupni odgovor se dobija kao zbir prolaznog i ustaljenog odgovora. nuklearne elektrane) moguce se upotrebiti kartu izradjenu za 1000-godisnje povratni period . KSI vece od 1. a za gradjevine ogranicenog trajanja ili za proracun opreme moze se upotrebiti karta izradjena z a povratno razdoblje od 50 godina. ODGOVOR: Seizmicke karte (seizmicka reonizacija) SeizmoloSka karta prikazuje podrucja jed nakih intenziteta zemljotresa merodavnih za proracun za izabrani povratni period.Karta se i zradjuje za zemljotrese sa definisanim godisnjim povratnim periodom. .

.velike i/ili brze promene intenziteta dejstva i male inercijalne sile .velicina i raspored masa.(3) . ODGOVOR.velicina i raspored prigusenja.impulsna opterecenja (velika brzina nanosenja i rasterecenja) . stabilnost i upotrebljivost konstrukcije 12. 11. ODGOVORTo su modeli sa velikim masama na velikim visinama REZERVOAR ZA VODU-za njih se moraju primeniti dinamicki modeli (kolokvijum 2013) 14.promene intenziteta dejstva i/ili inercijalne sile koje ugrozavaju nosivost.aperiodicna opterecenja (slozena frekventna karakteristika) ..periodicno promenljiva opterecenja (harmonijska i neharmonijska) .velicina i raspored krutosti..udarna opterecenja (velika brzina nanosenja i krace ili duze trajanje) .velike inercijalne sile .Dati primer neophodne primene nekog dinamickog modela. Rangirati osobine dinamickih dejstava prema uticajima na sigurnost konstrukc ije.(2) .kriticno prigusenje-kretanje je amortizovano aperiodicno.KSI=1... Rangirati elemente dinamickog i statickog modela prema kompleksnosti modelir anja ODGOVOR-( u zagradi kako hoce raseta)1-najmanje kompleksno a 3 najvise .(1) Po profesoru je najkomleksnija masa 13.. Ovo je granicno stanje izmedju vibracionog i nevibracionog kretanja.Rangirati tipicna dinamicka dejstva u odnosu na ugrozavanje sigurnosti konstr ukcije ODGOVOR-rangirano je od najnepovoljnijeg .

uslova oslanjanja stuba i grede i veze na spoju stuba-grede ODGOVOR-Sa povecanjem visine stuba i raspona grede frekvenca se smanji.ali ov aj model ima za posledicu manju tacnost aproksimacije realnog dinamickog ponasan ja sistema.Navesti prednosti i nedostatke svakog od njih. a sta sopstveni oblik oscilovanja. pri kojem amplitude pro gresivno rastu i ogranicene su samo velicinom prigusenja 18. Analizirati promenu sopstvene frekvencije sistema usled promene : .Koja su osnovna pristupanja formiranju dinamickih modela.krutosti stuba i grede . a smanjim stubova i stavim zglobove ( vodim racuna da nije labilno) .visine stuba i raspona grede . ODGOVORImamo modele sa koncentrisanim masama i sa raspodeljenim masama.povecam krutost greda. Sta je sopstvena frekvencija. a povecam krutost stubova frekvenca se smanjuje u odnosu kada i stub i greda su kruti -ako povecamo krutost greda . a smanjimo krutost stubova dobijamo najmanje frekv encije -zglobne veze stuba i grede smanjuju frekvencije a krute povecavaju NAJVECA FREKVENCA.povecam krutost i stubova i greda i stavim sva ukljestenja NAJMANJA FREKVENCA. ODGOVOR-Sopstvena frekvencija oscilovanja je broj punih oscilacija u jednoj sekundi f=1/T=w/(2pi) -Svojstveni oblik oscilovanja je definisan svojstvenim vektorom i odgovara svojs tvenoj frekvenciji. ali je tezi za pr oracun.Model sa raspodeljenom masom daje tacniji rezultat. -Raspored masa treba da bude takav da odgovara realnoj konstrukciji -Prednost modela sa koncentrisanim masama je laksa numericka manipulacija.15.kada smanjimo vi sinu stuba i raspon grede frekvenca se povecava -kada povecamo visinu stuba a smanjimo raspon grede frekvenca se smanjuje -kada smanjimo visinu stuba a povecamo raspon grede frekvenca se poveca -sa povecanjem krutosti stubova i greda frekvenca se povecava -ako smanjimo krutost greda .Objasniti ulogu prigusenja u pojavi rezonancije.Ako podelimo sistem sa koncentrisanim masama na veci broj onacnih elemena ta dobijamo tacnije resenje -najveci problem u formiranju dinamickog modela predstavlja definisanje uticaja prigusenja.Broj svojstvenih oblika jednak je broju stepeni slobode 17. ODGOVORRezonancija-poklapanje sopstvene i prinudne frekvencije. 16.

vec s amo ods vremenskog intervala naziva se kratkotrajni impuls. Kod ovakvih opterecenja moze se izracunati kretanje sistema samo posle prestanka dejstva opterecenja. Ako je tlo boljih karakteristika koefici ent dinamicnosti (kd) je manji.47 kd=0.) 22.33 kd=0.) ODGOVORSa povecanjem kategorije tla smanjuje se ukupni seizmicki koeficient.0 do 0.7.Postoji neka pretpostavk a o promeni opterecenja kroz vreme. (slika 6. kd=0. Koeficient dinamicnosti zavisi od kategorije tla. ODGOVORSustinska karakteristika je da se inercijalne sile ne mogu zanemariti. za koji izazvani uticaj ne zavisi vidno od vremena trajanja impulsa. lamda=1 pri srazmerno sporom porastu opterecenja (najslicitije staticko m opterecenju) lamda u granicama od 1 do 2 Pri relativno kratkom opterecenju t1 manje od T/4 maksimalno pomeranje zavisi od intenziteta impulsa.9/T .5/T .treca kategorija tla (lose tlo) kd=1. dok je nezavisno od trajanja opterecenja.19. ili (ukratko objasn iti kako koeficient kategorije tla utice na vrednosti pseudoubrzanja elasticnog spektra odgovora u horizontalnom pravcu (EN1998-1). dk ne zavisi od njegovog oblika. 20.Sta je sustinska karakteristika dinamickih dejstava. Ukratko opisati uticaj vrste tla na stepen seizmicnosti. pa je zato uticaj prigusenja na gasenje mehanicke energije zanemarlj iv.1T. ODGOVORImpulsno opterecenje je kratkotrajno opterecenje velikog intenziteta koje nemenj a smer dejstva. inercijal ne sile se moraju uzeti u obzir pri anlizi konstrukcija. Ukratko opisati oscilacije sistema sa jednim stepenom slobode kretanja usled impulsnog opterecenja.druga kategorija tla (srednje tlo) kd=1. Ukratko opisati uticaj brzine porasta sile na odgovor sistema sa jednim step enom slobode kretanja koji je izlozen dejstvu naglo nanete konstantne sile.0 do 0. Pri relativno dugom trajanj u opterecenja t1 vece od T maksimalno pomeranje uglavnom zavisi od brzine porast a opterecenja. ODGOVOR- . kod kog vazi t1 manj e od 0.2012. Pri analizi kretanja nastalog usled dejstva naglo nanetog opterecenja jednos tavnog oblika moze se poci od vec dobijenih resenja.7/T .60 21.0 do 0.prva kategorija tla (dobro tlo) kd=1. i cija je brojna vrednost integrala po vremenu konacna velicina Maksimalno pomeranje konstrukcije usled dejstva impulsnog opterecenja javlja se dosta brzo. Impuls sa proizvoljnom fo rmom. lamda=2 pri naglo nanet oj sili.

Glavne forme oscilovanja sa frekvencijom wk se dobijaju kada na koncentrisane ma se deluju odgovarajucer inercijalne sile (formula Iik=mi*Cik*wk na2).u svojstvenom obliku oscilovanja odnosi amplituda masa su konstantni . Navesti osobine svojstvenih oscilacija. odnos izmedju velicina pomera nja pojedinih masa ce se neprekidno menjati. kada imamo usporen porast opterecenja tada imamo male vrednosti pomeranja koje su bliske st atickom ponasanju opterecenja. Na ovaj nacin smo ukupnu inercijalnu silu konacnog elementa rasporedili ravnomer no na dve koncentrisane sile na njegovim krajevima tj. Takve oscilacije i njima odgovarajuce forme se nazivaju glavne forme svojstvenih oscilacija. Kod ovakvih oscilacija med jusobni odnosi pomeranja koncentrisanih masa su konstantni.Ukratko opisati osobine svojstvenih oscilacija? ODGOVOR: Kretanje koncentrisanih masa jednog sistema je slozeno jer predstavlja superpozi ciju n oscilovanja sa n razlicitig frekvencija tj.) 23.7.2012. ODGOVOR. U slucaju pravog prizmaticnog stapa sa konstantnim poprecnim presekom njegova ukupna masa moze da se podeli na dva jednaka dela i koncentrise na njego vim krajevima. Broj glavnih formi svojstvenih oscilacija je jednak broju stepeni slobode kretanja. Ukratko objasniti nacine za formiranje matrice masa linijskog konacnog eleme nta u dinamickoj analizi. Mozemo zadati takve pocetne uslove da se ostvare oscilacije koncentrisanih masa sistema samo sa jednom frekvencijom. Dinamicki koeficient zavisi od vremena t1. Dinamicki faktor ne zavisi od brzine porasta opterecenja u slucaju linearnog por asta opterecenja. Matrica mase konacnog elementa postaje dijagonalna i naziva se matrica koncentrisanih ma sa 24. ODGOVORAko se pri odredjivanju matrice masa pretpostavi da je deformisani oblik stapa p ri dinamickom opterecenju isti kao i pri statickom pri istim granicnim uslovima po pomeranjima onda se dobija konzistentna matrica masa konacnog elementa. Ako svaku inercijalnu silu podelimo sa inercijalnom silom prve mase dobijemo semu sila koj .Maksimalna vrednost pomeranja nastaje pri brzom porastu opterecenja. u cvorovima sistema.svojsteni vektori su ortogonalni vektori 25. U ovom slucaju je ekvivalentno inercijalno cvorno opterecenje jednako nuli jer masa postoji samo u cvorovima no saca.broj svojstvenih oblika jednak je broju stepeni slobode .svojstveni oblik oscilacija je definisan svojstvenim vektorom i odgovara svojs tvenoj frekvenciji . (slika 6. Ona je simetricna i pozit ivno definitna kvadratna matrica.

Pri velikoj vrednosti amplitude prinudne sile mogu da nastanu veoma mala pome ranja sistema ukoliko su je p>>w.Nabrojati svojstva prinudnih oscilacija.) ODGOVORSvojstva prinudnih oscilacija: 1. Na koji na cin se moze dobiti dijagonalna matrica prigusenja pri odredjivanju odgovora sistema sa vise stepeni slobode pom eranja metodom razvijanja po svojstvenim oblicima. 3.ili (Ukratko objasniti osobine prinud nih prigusenih oscilacija usled harmonijske poremecajne sile koja deluje na sist em sa jednim stepenom slobode pomeranja. 26. Na koji nacin se moze proceniti ucesze pojedinih tonova pri odredjivanju odg ovora sistema primenom spektralne modalne analize ODGOVORMoze se proceniti preko faktora participacije. Pri maloj vrednosti amplitude prinudne sile mogu da nastanu vrlo velika pomer anja sistema ukoliko su frekvencija prinudne sile i svojstvena kruzna frekvencija bliske zbog pojave rezonancije. tada su kolicnici inercijalnih sila jed naki kolicnicima amplituda pomeranja ispod ovih sila. Sile ne zavise od amplituda oscilovanja ve c samo od njihovog kolicnika. Kada su mase sistema medjusobno jednake. 5. Frekvencija prinudnih oscilacija je jednaka frekvenciji prinudne sile i ne za visi od karakteristika sistema tj. Ukoliko je p<w smer pomeranja i sile su isti. 6. st o je veca efektivna masa veci je udeo tona u odgovoru sistema. ODGOVOR: Matrice K(nadvuceno) i M(nadvuceno) su dijagonalne zbog uslova ortogonalnosti do . 28. Ortogonalnost glavnih formi se sastoji u tome da rad spoljasnjih (inercijalnih) sila jedne glavne forme na pomeranjima druge glavne forme bude jednak nuli.Koji uslov omogucavava formiranje dijagonalnih matrica krutosti i masa pri od redjivanju odgovora sistema sa vise stepeni slobode pomeranja metodom razvijanja po svojstvenim oblicima. 4. Raseta) 27. Ukoliko je p>w smer pomeranja i sile su razliciti SLIKA(25 str. odnosno preko efektivnih masa. Prinudne oscilacije se ne amortizuju kroz vreme pri postojanju prigusenja. prinudna sila namece sistemu svoju frekvenciju.a odredjuje glavnu formu oscilovanja. 2.

nedovoljna taCnost s obzirom na staticki karakter metode. korak po korak. i njenu primenu u seizmic koj analizi konstrukcija.konstruise spektar pseudoubrzanja? ODGOVOR: Kod dimenzionisanja konstruktivnih elemenata najcesce nas interesuju ekstremne v rednosti odgovora konstrukcije. brzina i ubrzanje. Jednostavna metoda. Spektar odgovora se dobija na osnovu analize sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja izlozenog seizmickom dejstvu. pa se ne koristi spektar odgovora za odredjeni zemljotres..Navesti prednosti i nedostatke metoda za seizmicku analizu konstrukcija. Tacnost rezultata se poboljsava skracivanjem v remenskog inkrementa proracuna Metoda modalne superpozicije kompleksna metoda. Ukratko objasniti sta je i kako se . Metoda ekvivalentnog statickog opterecenja Zasnovana na spektralnoj analizi..kompleksna metoda Ova metoda je tipa. 30. ODGOVOR: Odgovor sistema dobija se kao kombinacija odgovora po svojstvenim oblicima (moda lna superpozicija) -seizmiCke sile izracunavaju se za prvih "k" svojstvenih oblika -uticaji u konstrukciji dobijaju se na osnovu staticke analize za seizmicke sile prvih "k" svojstvenih oblika -ukupni uticaji se dobiju kao kombinacija svih oblika (kombinacija nije linearna s obzirom na razlicite faze amplituda pomeranja i sila za razlicite svojstvene oblike) -kompleksna metoda -nedovoljna tacnost s obzirom na pretpostavku o linearnom ponasanju i karakter s uperpozicije 31. ali umesto vremenskog toka ubrzanja pretpost avi se vremenski tok opterecenja. ODGOVOR: Metoda direktne dinamicke analize (ili Metoda direktne integracije) Prednosti-velika tacnost metode . g . vec se koristi prosecan. nedovoljna tacnost s obzirom na pretpostavku o linearnom pona sanju i karakter superpozicije.modalne superpozicije. 29. dok je vremenski tok odgovora od manjeg interesa . Spektar odgovora predstavlja dijagram pr omene maksimalnih velicina odgovora sistema sa jednim stepenom slobode kretanja za razlicite vrednosti perioda oscilovanja i prigusenja. napona i sila Nedotatci.mogucnost primene realnih nelinearnih modela p onasanja i dobijanje istorije promene velicina pomeranja.. Pod odgovorom se najces ce podrazumevaju pomeranje. Kod projektovanja konstrukcija nemamo tacne podatke o buducem zemljotresu. Ukratko objasniti metodu .k matrica C(nadvuceno) nije dijagonalna ali pretpostavljamo da je matrica C takv a da jednacina C(nadvuceno)=f(transponovano)*C*f pretstavlja nacin njene transfo rmacije na dijagonalnu matricu.

Pri analizi kretanja nastalog usled dejstva naglo nanetog opterecenja jednos tavnog oblika moze se poci od vec dobijenih resenja. Ukratko uporediti staticki i dinamicki model konstrukcija zgrada.Posto nas pr i dimenzionisanju najcesce interesuju ekstremne vrednosti odgovora oni se mogu n ajjednostavnije izracunati primenom spektra odgovora u kombinaciji sa modalnom a nalizom. tj spektar pseudoubrzanja: Spa=w*Spw= w na2 *Sd Spektri pseudo brzine i pseudo ubrzanja su proporcionalni max potencionalnoj ene rgiji i max unutrasnjoj sili u elasticnoj konstrukciji.ladak spektar koji je definisan propisima.3. Ukratko opisati ponasanje sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja izloz enog dejstvu impulsa. ODGOVOR: Dinamicki modeli su dosta jednostavniji od satickih jer imaju samo translatorno pomeranje (vertikalno i horizontalno) 2 stepena slobode pomeranja na mestima kon centrisanih masa Staticki model ima 3 stepena slobode pomeranja u svakom cvoru(horizontalno i ver tikalno pomeranje i rotaciju ) . 34. S=m*Spa 32. pa je zato uticaj prigusenja na gasenje mehanicke energije zanemarlj iv. Za odredjivanj e vremenskog toka odgovora koristi se metoda direktne numericke integracije.2013. 35. Sta omogucava primena metoda direktne numericke integracije i kakve to posle dice ima na resenje problema dinamike konstrukcija koji je definisan sistemom di ferencijalnih jednacina kretanja ODGOVOR: Zbog svoje slozenosti se primenjuje samo u izuzetnim slucajevima. ODGOVOR: Impulsno opterecenje je kratkotrajno opterecenje velikog intenziteta koje nemenj a smer dejstva i cija je brojna vrednost integrala po vremenu konacna velicina. Ukratko uporediti metode direktne numericke integracije i modalne analize u resavanju problema dinamike konstrukcija ODGOVOR: Metoda direktne numericke integracije je dosta kompleksna. dok metoda modalne su perpozicije sistem simultanih diferencijalnih jednacina transformise u sistem me djusobno nezavisnih jednacina gde mozemo svaku jednaèinu resavati metodama koje se koriste pri resavanju sistema sa jednim stepenom slobode pomeranja.) 33. (slika 25. Maksimalno pomeranje konstrukcije usled dejstva impulsnog opterecenja javlja se dosta brzo.

Podsetnik:y(t)=Ce na(-Et)sin(wd*t+alfa)+Np sin(pt-fi) ODGOVOR: Diferencijalna jednacina prinudnih prigusenih oscilacija: y:(t)+2Ey.+w na2y=(Po/m)sin(pt) Resenje predstavlja zbir homogenog i partikularnog dela odnosno ukupni odgovor s e dobija kao zbir prolaznog i ustaljenog odgovora.Napisati diferencijalnu jednacinu kretanja za sistem sa jednim stepenom slobo de pomeranja koji je izloze dejstvu prinudne harmonijske poremecajne sile (Dalam berov princip) i ukratko objasniti resenje diferencijalne jednacine kretanja.g+lamda*Y stat Dinamicki koeficijent-lamda je odnos dinamickog i statickog ugiba usled dejstva poremecajne sile.ukupni seizmicki koeficijent za horizontalan pravac. Objasniti kada se harmonijska poremecajna sila koja deluje na sistem sa jedn im stepenom slobode pomeranja bez prigusenja moze smatrati da ima staticki. a dinamicki kada je lamda>1(max lamd a=2 samo kod naglo nanete sile.36. Oscilacije su slicne slobodnim oscilacijama oko sstvenog ravnot eznog polozaja (strana 37. kod harmonijske nesme biti 2 mora manje). Ukratko objasniti kako se odredjuje spektar odgovora za naglo nanetu koncent risanu silu. Ukratko objasniti od cega zavisi ukupni seizmicki koeficijent za horizontaln i pravac u metodi ekvivalentnog statickog opterecenja pri oderdjivanju seizmicki h sila po domacim propisima. ODGOVOR: Naglo naneto opterecenje je opterecenje koje se naglo nanese i ostaje da deluje na konstrukciji. ODGOVOR: Ukupna horizontalna seizmicka sila S odredjuje se prema obrascu: S = K*G gde je: K . Ukoliko nemamo pocetne uslova dobija se priblizno resenje 37. Prolazni odgovor se brzo amor tizuje i u analazi se moze zanemariti. RASETA) 38. a postoji samo u slucaju postojanja pocet nih uslova. 39. . Napomena: razmatrati slucaj sa i bez prigusenja i skicirati oblik s pektra odgovora. a ka da dinamicki karakter. ODGOVOR: Ydin=Y stat. Sila ima staticki karakter kada je lamda=1.

Objasniti kada se naglo naneta koncentrisana sila koja deluje na sistem sa je dnim stepenom slobode pomeranja bez prigusenja moze smatrati da ima staticki. 43. uticaji dobijeni za pojedine tonove se mogu sabrati. pa je wi priblizno jednako wd. tada dolazi do oscilacija sistema (dinamicki koeficie nt lamda=2). Ukupni seizmicki koeficijent K proracunava se prema obrascu: K = Ko Ks Kd Kp gde je: Ko koeficijent kategorije objekta.G . -Oscilacije pri pojedinim tonovima su staticki nezavisne. pa vazi princip superpozicije . Kd koeficijent dinamicnosti.i.Objasniti kada se javljaju maksimalne vrednosti pomeranja sistema sa jednim s tepenom slobode pri prinudnim prigusenim oscilacijama usled harmonijske poremeca jne sile? ODGOVOR: Pri maloj vrednosti amplitude prinudne sile mogu da nastanu vrlo velika pomeranj a sistema ukoliko su frekvencija prinudne sile i svojstvena kruzna frekvencija bliske zbog pojave rezonancije. 42.ukupna tezina objekta i opreme prema. -Trajanje opterecenja je dugo u poredjenju sa periodama konstrukcije. pojedine svojstvene fr ekvencije nemaju priblizno jednake vrednosti 41. Minimalna vrednost ukupnog seizmickog koeficijenta K ne sme biti manja od 0. Kp koeficijent duktiliteta i prigusenja.02. Ks koeficijent seizmickog intenziteta. -Seizmicko opterecenje je zastupljeno sa sirokim opsegom frekvencije. 40. a kada dinamicki karakter. i tada se javljaju maksimalne vrednosti pomeranja.Ukratko objasniti prednosti i nedostatke multimodalne analize sa spektrima od govora pri odredjivanju seizmickih uticaja. -Prigusenje je malo. ODGOVOR: -Ponasanje konstrukcije je u elasticnom podruciju. ODGOVOR: Statiki nacin nanosenja sile predvidja njen postepen poras od nule pa sve do pun e vrednosti uz zanemarenje pojave inercijalnih sila (dinamicki koeficient lamda= 1) i u tom slucaju imamo male vrednosti pomeranja Kada se sila nanese naglo. Ukratko objasniti ogranicenja primene metode ekvivalentnog statickog opterec enja po domacim propisima za odredjivanje seizmickih sila. ODGOVOR: .

izvedena je za zemljotrese koji su se pr e dogadjali.te i te povr ine raseda (na dubini 5km60km) -epicentar .d ubina zarista zemljotresa (slika slajd 190) Moze se uvesti preko spektara odgovora 47. Nedostatci-sobziromda je metoda izvedena za sistem sa jednim stepenom slobode te sko da ce se konstrukcija tako ponasati. 45. ODGOVOR: Odovor od harmonijske sile je staticko dejstvo pomnozeno sa dinamickim koeficien tom. ukljucujuci i deo korisnog opterecenja.centralna projekcija hipocentra na povr inu zemlje -"e" .hipocentralno rastojanje . koncentrise u nivou tavanica. 44.mesto nastanka seizmikog talasa . ODGOVOR: Zemljotres je ubrzano pomeranje tla koje izaziva inercijalne sile u konstrukcija ma. Promena dinamickog koeficienta prakticno reprezentuj e neki spektar odgovora za harmonijsku silu koja deluje na sistems sa jednim ste penom slobode pomeranja.Utom cilju uobicajeno je da se tezina objekta.rastojanje epicentra "E" od tacke na zemljinoj povrsini "X" -"h" . to znaci da kako se menja dinamicki koeficient tako se menja i uticaj od ha rmonijske poremecajne sile.rastojanje hipocentra "H" od epicentra "E" . moze se primeniti za sisteme i sa jednim i sa vise stepeni slobode.T ime se od jednog slozenog dinamickog modela sa kontinualno rasporedjenom masom p relazi na znatno jednostavniji dinamicki model konstrukcije sa koncentrisanim ma sama.Ukratkov objasniti kako se formira dinamicki model pri seizmickoj analizi arm iranobtonskih konstrukcija zgrada.Prednsti-jednostavna metoda. ODGOVOR: Dinamicki model konstrukcije treba da bude formiran tako da moze da se analizira i resi uz razuman utrosak truda i vremena.Uobicajeno je da se mase koncentrisu u cvorove i svaka masa se translatorno pomera(horizontalno i vertikalno) zbog cega su ovakvi modeli jednostavniji. Zanemariti prigusenje.Nabrojati karakteristike zemljotresa i nacine na koje se dejstvo zemljotresa moze uvesti u dinamicku analizu.epicentralno rastojanje .Ukratko objasniti elemente frekventne jednacine napisane pomocu matrice kruto sti (reakcija). 46. . -hipocentar .Odrediti spektar odgovora za slucaj harmonijske poremecajne sile.

Ukupna seizmicka sila u horizontalnom pravcu prema nasim propisima odredjuje se pomocu izraza S = Ko Ks Kd Kp G. a 15 posto se uzima da deluje na vrhu objekta 49. Kp . Kd .koeficijent dinamicnosti odredjen je na bazi spektra odgovora na osnovu spe ktralnih krivih za odredjene kategorije tla. 4)Tehnicka frekvencija oscilacija-broj punih oscilacija u jednom minutu. 3)Svojstvena frekvencija oscilovanja-broj punih oscilacija u jednoj sekundi.koeficijent duktiliteta i prigusenja omogucuje korekciju seizmickih sila ob jekta koje zavisi od parametara prigusenja i duktiliteta. ODGOVOR: Ko .ODGOVOR: det(K-wi na2*M)=0 K-matrica krutosti(reakcija) M-matrica masa wi-kruzna frekvencija 48.koeficijent seizmickog intenziteta zavisi od intenziteta (stepena) zemljotr esa i normiran je u odnosu na ubrzanje zemljine teze. .Ukratko objasniti znacenja sledecih pojmova: 1)Inercija-svojstvo svih tela da se odupru promeni kretanja.seizmika sila za sprat "i" Gi .te ina mase za sprat "i" Hi . Ukratko objasniti znacenjke koeficienata u p rethodnom izrazu i objasniti kako se sila S raspodeljuje po visini konstrukcije. Ks .koeficijent kategorije objekta zavisi od znacaja objekta i posledica koje m ogu da nastanu u slucaju ostecenja ili rusenja objekta. 6)Sinhrone i sinfazne oscilacije-pretpostavka da su sve frekvencije i fazeni usl ovi oscilacija masa jednaki.visina sprata "i" Za objekte koji imaju vise od pet spratova 85 posto od ukupne sile se rasporedju je prema izrazu za Si. 5)Krutost dinamickog sistema-pretstavlja silu koja je potrebna da deluje na sist em da bi se masa pomerila za jedinicnu vrednost u pravcu oscilovanja. Si=S*((Gi*Hi)/(suma (Gi*Hi)))-VAZI DO 5 SPRATOVA OVAJ IZRAZ Si . 2)Oscilacije-kretanje koje se ponavlja u odredjenim vremenskim intervalima i vrs i se uvek po istoj putanji.