Sadržaj

1.Uvod..................................................................................................................................................2
2.Karakteristike stakla..........................................................................................................................4
3.Prikupljanje i sortiranje stakla...........................................................................................................6
4.Razvrstavanje stakla i reciklaža........................................................................................................8
5.Pet razloga za reciklažu stakla.........................................................................................................11
6.Primeri reciklaže..............................................................................................................................13
7.Zaključak.........................................................................................................................................14
8.Literatura.........................................................................................................................................15

Reciklaža stakla

1. Uvod
Prirodno staklo poznato je još od davnina. Prvi poznati oblik stakla, dobijen je topljenjem
oštrog/poroznog peska, nalik morskom pesku. Forma stakla pojavila se prirodno, kada je žestoka
toplina tave iz erupcije vulkana otopila pesak i formirala tvrd, crni, stakleni oblik stene. Vrhovi strela i
noževa praistorijskih ljudi izrađeni su od vulkanskog stakla i pronađeni na raznim mestima širom
Zemljine kugle. 1
Za postojbinu veštačkog stakla smatra se Egipat gde su arheološkim iskopavanjima pronađeni
predmeti od stakla, ostaci radionica sa kalupima i delovima peći za topljenje stakla, veće količine
staklenog posuđa za kozmetička sredstva i razni stakleni nakit, naročito ogrlice, koje su služile za robnu
razmenu. Razvijenu proizvodnju stakla imali su Feničani, Asirci i Palestinci. Kasnije centar proizvodnje
stakla postaje Rim (do 5. veka), odakle se ova veština širi po rimskim provincijama.
Od stakla se izrađuju ukrasni predmeti i nakit, posuđe za kozmetiku, a u domaćinstvu je staklo
zamenilo posuđe od keramike i metala. Padom Rimske imperije (476. godine) centar proizvodnje stakla
postaje Vizantija, a u 12. veku Sirija. Padom Sirije pod Tursku vlast u 14. veku vodeću ulogu u
proizvodnji stakla preuzima Evropa, naročito Francuska i Engleska, a od 15. do 17. veka Venecija, koja
proizvodi staklo visoke umetničke vrednosti - ukrasno staklo, bojeno i slikano staklo za prozore, staklo
za ogledala i lustere i sl.2
Staklo je vrsta čvrste "tečnosti", odnosno skup molekula koji se međusobno ne drže toliko
čvrsto kao, na primer, metal ili drvo. Ono ima takozvani amorfhi oblik i po tome je slično vosku. Topi
se na visokim temperaturama i u ručnoj izradi stakla tako otopljena masa se oblikuje duvanjem kroz
naročitu dugu uzanu cev. Mašinska proizvodnja stakla je poverena velikim mašinama koje stvaraju
najraznovrsnije oblike, a naročitom obradom stakla dobija se kristal.
Staklo se temelji na sirovini koje u prirodnim izvorima ima u obilju. Njegova proizvodnja ipak zahteva
znatno ulaganje energije koja i je najbitniji činilac u proceni ekološke prihvatljivosti proizvodnje
staklene amabalaže. Drugi nedostatak stakla je njegova težina koja povećava negativan uticaj na
okolinu, a tu su još i transport i korišćenje. Industrija se intenzivno bavila tim problemima i kao rezultat
je postignuto smanjenje težine staklenih boca za 31% tokom zadnjih deset godina.
Prosečna težina boce od pola litra bila je smanjena sa 255 g na 177 g. Smanjenje težine, osim
uticaja na okolinu takođe omogućava proporcionalnu redukciju energije u proizvodnji staklene
ambalaže. Svojim svojstvima staklo postaje idealno za ponovnu upotrebu. Stoga ono i dalje ostaje
dominantni ambalažni materijal u industriji pića. Ipak, s vremenom bi reciklirana ambalaža poput PET
boca i aluminijumskih i čeličnih limenki, mogla postupno zameniti staklene boce. Sakupljanje i
recikliranje korišćene staklene ambalaže sprovodi se duže nego bilo koje druge vrste ambalaže.
Staklena industrija time je osigurala dobar ekološki imidž iz potrosačeve perspektive. Ukoliko se
sakupljanje staklene ambalaže ispravno organizuje, moguća je reciklaža u zatvorenom lancu. Glavna
briga vezana uz staklo je sakupljanje i sortiranje staklene ambalaže za reciklažu i rizik od zaraze.
1 Staklo je tvrdi materijal obično izbrušen i providan, napravljen u najvećem delu
od silicijuma i baza spojenih na visokoj temperaturi.
2 Магазин ‘’Екологија’’

2

Reciklaža stakla
Sakupljanje otpadnog stakla je skupo i u ekološkom i u novčanom smislu, posebno u ruralnim
područjima i onima s malom gustinom stanovnika gde je efikasnost sakupljanja niska.
Sa stanovišta ekonomicnosti recikliranja, trenutno postoji više otpadnog stakla nego što ga se
može iskoristiti za ponovnu proizvodnju. Iz tog je razloga ono postalo sirovina u sektorima kao što je
građevinska industrija.
Staklo se iz otpada može u upotrebni ciklus vratiti na dva načina. Jedan je izdvajanje - sortiranje
po boji (bezbojno, zeleno, tamno) i pranje neoštećenih staklenih predmeta, uglavnom boca i njihovo
ponovno korišćenje (ponovna upotreba).
Drugi način je izdvajanje celokupnog staklenog materijala iz otpada, bez obzira ne stepen
oštećenja, potom ručno ili optičko sortiranje po boji i prerada svake od tako dobijenih frakcija
usitnjavanjem u jednobojni stakleni krš, koji se potom topi u staklarskoj peći i koristi za proizvodnju
novih proizvoda (recikliranje).
3

2. Karakteristike stakla

Staklo4 je neorganski materijal, amrome strukture visokih performansi. Staklo je jednobrazan,
proziran materijal, koji se dobija u složenom tehnološkom procesu. Zbog svojih karakteristika, staklo je
relativno čvrsto, inertno, prozirno i biološki neaktivno, a ima vrlo široku upotrebu u današnjem
vremenu.
Osnovne5 sirovine za proizvodnju stakla Čine:
• kvarcni pesak ( oko 56% ),
• soda (oko 12% },
• kalcijum - karbonat - СаСОз (oko 12% ),
• smola ( oko 4% ),
• dodaci za dekolorizaciju i kolorizaciju ( sulfid gvožda za braon boju, a jedinjenja hroma za zelenu).
Od svih ovih elemenata, soda najviše zagađuje životnu sredinu i to svojom proizvodnjom.
lt sode sadrži oko 950 kg NaCl ( natrijum hlorid), koji značajno povećava koncentraciju soli u vodama i
zemljištu. Od ukupne količine NaCl, koja se troši za proizvodnju sode, 26% se troši zbog proizvodnje
stakla.
U pomoćne sirovine spadaju :
• sredstva za bistrenje ( šaltira i arsenik, arsen pentoksid i dr.),
• sredstva za obezbojavanje (šalitra, serdioksid i dr.),
• sredstva za bojenje ( metalni joni, koloidno dispergovani metali, oksidi, sulfidi i dr.),
3 http://www.sfr.rs/razni/
4 http://www.buildmagazin.com/index2.aspx?fld=tekstovi&ime=bm1111.htm
5 http://sr.wikipedia.org/sr/
3

Reciklaža stakla
• sredstva za zamućivanje ( fosfati, titandioksidi, natrijumfluorid, i dr.),
• oksidaciona i redukciona sredstva ( npr. ugalj, salitra).
Tehnološki proces proizvodnje stakla obuhvata više procesa i to su:
- priremu sirovine,
- pripremu staklarske mase,
- topljenje,
- hlađenje,
- obrada stakla.
Osnovne faze tehnološkog procesa reciklaže stakla su:
• Separacija,
• Drobljenje i
• Ponovno korišćenje.
Osobine6 stakla su:
1. Specifična masa (gustina) : 2,5 (kg/ m3),
2. Modul elastičnosti: 0,07 ( N/ m2),
3. Zatezna čvrstoća : 30 ( N/mm2),
4. Koeficijent toplotnog širenja : 9x 10-6.
5. Optička svojstva stakla: propuštanje, refleksija i apsorpcija.
Sve osobine stakla mogu se pojaviti u različitim oblicima i kombinacijama što za posledicu ima veliki
broj proizvoda od stakla.
U zavisnosti od hemijskog sastava staklo moze biti krečno i olovno.
Krečno ( obično) staklo ima primarni značaj za primenu u arhitekturi i njegova osnovna sirovina od koje
se proizvodi krečno staklo jeste kvarcni pesak (Si0 2) od 69 % do 74% , u sastav krečnog stakla ulaze
jos :
• kalcijum - oksid (CaO) 5% - 12%
• natrijum - oksid (Na2O) 12% - 16%
• magnezijum - oksid (MgO) do 6%
• aluminijum - oksid (Аl0з) do 3%
Olovno staklo (kristal) se dobija kada se krečnjak zameni olovnim oksidom (PbO).
Staklu se dodaju sastojci koji poboljšavaju njegove fizičke i hemijske osobine, za prevenciju
kristalizacije dodaje se aluminijum - oksid (AI 2O3), a za bojenje stakla se dodaje:
• hrom - oksid (Сг20з) - zeleno
• kobalt - oksid ( CoO)- plavo
• bakar - oksid ( Cu20) – crveno
• selen ( Se) – ljubičasto
• uranijum- oksid( U 2O3) - žuto
Vrste stakla :
• Ambalažno staklo,
• Ravno prozorsko staklo,
• Armirano staklo,
6 http://portasigurnost.rs/stakloosobine.php
4

Reciklaža stakla

Kaljeno staklo,
Laminarno staklo,

3. Prikupljanje i sortiranje stakla
Prikupljanje stakla od građana obavlja se specijalnim posudama za tu nameru i njhovim
pražnjenjem posebno prilagođenim vozilima. Pražnjenje posuda za staklo obavlja se na samim
lokacijama zavisno od potrebne dinamike proizašle iz praćenja prikupljanja staklenog otpada na
određenoj mikrolokaciji.7
Prikupljanje stakla za reciklažu odvija se pomoću posuda za staklo koje se postavljaju na
određenim područjima pa se ukupan broj posuda raspoređuje zavisno od broja stanovnika i gustine
naseljenosti. Ključnu ulogu određivanja broja postavljenih posuda čini uslov za projektovanje i nadzor,
kojim se određuje tačan broj potrebnih mikrolokacija. Kompjuterskim nadzorom dobijaju se "up to
date" informacije o stanju reciklaže stakla po svim parametrima.
Održavanje funkcionalnosti kontejnera se u velikoj meri, radi rentabilnosti, obavlja na licu
mesta, a veće popravke obavljaju se u radionicama. Otpadno staklo prikupljeno iz mreže posuda za
staklo prerađuje se na pet različtih linija za preradu stakla zavisno od kvaliteta, vrste stakla i količine.
Proces prerade obuhvata granulisanje, odstranjivanje grubih nečistoća, odvajanje po bojama,
prosejavanje, fino čišćenje i završnu kontrolu. Takođe i ostale vrste neopasnog otpada (PET, otpadni
papir) za reciklažu i u raznim oblicima plasiraju kao sirovine ili poluproizvodi fabrikama koje
upotrebljavaju obrađeni otpad u svojoj proizvodnji.8
Kontejneri za staklo su obično zelene boje i u ovaj kontejner mogu se odlagati boce i tegle. Pre
odlaganja staklenu ambalažu treba isprazniti, skinuti čepove i zatvarače. Boce se ne moraju odvajati po
bojama jer se to radi naknadno u fabrici. U zelene kontejnere za staklo ne sme se odlagati prozorsko
staklo, keramičko posuđe, sijalice i ostale vrste stakla kao što je bolničko i laboratorijsko staklo.
Postoje tri oblika kontenera u kojima se sakuplja staklo.
1. Pojedinačni kontejneri za sakupljanje stakla - ovi kontejneri se koriste za sakupljanje mešovitog
(raznobojnog) stakla ili se mogu koristiti i za sakupljanje stakla po boji (providno ili obojeno
staklo).
2. Kontejneri sa dve pregrade za sakupljanje stakia - ovi kontejneri imaju dva razdvojena odeljka,
jedan za providno, jedan za obojeno staklo.
3. Kontejneri sa tri pregrade - ovi kontejneri imaju tri odeljka, jedan za providno, jedan za zeleno i
jedan za tamno staklo.
Svo ambalažno staklo koje se prikuplja reciklira se u fabrici za proizvodnju staklene ambalaže.
Ovde se staklo razdaja po bojama (providno, zeleno, tamno), ako to već nije učinjeno odlaganjem u
7 https://sr.scribd.com/doc/94986378/Recikla%C5%BEa-stakla
8 M.Đorđević, M.Trumić, “Uticaj vrste reagenasa na kvalitet recikliranog stakla”, 2006.god. str.

5

Reciklaža stakla
odgovarajuće kontejnere, ali moguće je stakleni otad ostaviti i mešano za proizvodnju staklenih
predmeta koji se neće koristiti kao ambalažni (ukrasi i sl.).

Odlično svojstvo stakla je da ga je moguće u potpunosti i bezbroj puta reciklirati. Udeo stakla
u kućnom otpadu iznosi oko 10 %. Bitan uslov za reciklažu staklenog krša je istovetnost hemijskog
sastava (npr. stakleni krš od prozorskog stakla ne može se upotrebljavati za proizvodnju ambalažnog
stakla i obrnuto). Stoga je važno da se u kontejnere za staklenu ambalažu ne ubacuju druge vrste stakla
osim ambalažnog.
Staklo se proizvodi od smese prirodnih sirovina i staklenog krša. Upotrebom staklenog krša u
proizvodnji stakla štedi se prirodna sirovina, energija, odlagališni prostor.
Na slici 1. vidi se primer deponije na kojoj je nepotrebno bačeno staklo koje se moglo reciklirati
i tako ne samo izbeći zagađenje zemljišta i narušavanje okoline već i uštedeti energija i obezbediti
prednosti koji se dobijaju recikliranjem.

Slika 1. Deponija stakla
Izvor slike – internet pretraživač

6

Reciklaža stakla

4. Razvrstavanje stakla i reciklaža
Razvrstavanje stakla ima veliki značaj. Nečistoće u staklenom kršu mogu da pokvare
proizvodnju stakla pa čak i da izazovu havariju peći za topljenje. 9
Zavisno od porekla staklenog otpada, stakleni lom sadrži različite primese u vidu nečistoća
(metalne, nemetalne, organske kao i stakla drugih boja). Stakleni lom iz reciklaže treba biti podeljen po
bojama, mora biti čist od stranih primesa i isključivo mora biti ambalažnog porekla. U staklenom lomu
ambalažnog stakla ne sme biti keramički i porcelanski otpad, laboratorijsko staklo, kristalno ili stono
staklo, ogledala, vetrobrani i prozorsko staklo kao i temperaturno otporna stakla i staklo rasvetnih tela.
Najčešće primese koja se pojavljuju u staklenom lomu su:
• metatni i žičani delovi zatvarača boca,
• olovni ovratnici za vinske i šampanjske boce,
• metalni zatvarači i prstenovi na grlima boce,
• čaše i ambalaža za opasne tečnosti i
• velika vlaga.
Stakleni lom10 je važna komponenta staklarske osnove, u kojoj ne samo da može da zamene
primarne sirovine do 1/3 mase sastava, već deluju povoljno na proces i ekonomiku topljenja i na
kvalitet proizvoda. Svaki procenat loma dodat u osnovu, štedi oko 0,3% potrebne energije za topljenje.
Drugi važan faktor dodavanja loma u staklarsku osnovu je taj, što pri njihovom odsustvu
temperaturu u peći treba povećati za cak 400 °C, sto se negativno odražava na njen životni vek. Da bi
stakleni lom mogao uspešno da se koristi u ponovnoj proizvodnji, neophodno je da bude
zadovoljavajuće veličine.
Ukoliko stakleni otpad nije dovezen razdvojen od ostalog otpada, proces reciklaže stakla
počinje njegovim odvajanjem od ostalog otpada. Ova separacija može se vršiti ručno ili pomoću
specijalizovanih uređaja.
Pri ručnoj separaciji, otpad se dovozi na pokretnu traku, pored koje stoje radnici zaduženi za
odvajanje stakla od ostalog otpada. Nakon izdvajanja stakla od ostalog otpada, sledi razvrstavanje po
boji na:
• Belo (prozirno) staklo,
• Braon staklo i
• Zeleno staklo.
9 http://zdravozdravo.blogspot.com/2014/04/eko-otok-kucni-otpad.html
10 http://www.cistocabl.com/staklo
7

Reciklaža stakla

Pri automatizovanoj separaciji se koriste uređaji raznih izvodenja. Za odvajanje magnetnih metala od
stakla se koriste magnetni separatori.

Slika 2.Magnetni separator
Izvor slike – Internet pretraživač

Za separaciju staklenog loma se koriste i specijalni separatori: centrifugalni i vibrirajući.

Slika3 .Centifugalni i vibrirajući separatori
Izvor slike – Internet pretraživač

8

Reciklaža stakla
Nakon odvajanja stakla od ostalog otpada i njegovog razvrstavanja po boji, sledi njegovo drobljenje.
Stakleni lom, koji je odbačen zbog nezadovoljavajuće veličine se ponovo vraća u drobilicu. Stakleni
lom koji je zaprljan većom količinom navedenih primesa može se upotrebiti za:
• pripremu osnove za puteve,
• pripremu asfalta,
• proizvodnju staklenih vlakana za izolaciju,
• peskarenje staklom itd.
Nakon11 izvršenog procesa drobljenja, vrši se topljenje u staklarskoj peći i koristi za proizvodnju
novih proizvoda (recikliranje). Priprema staklarske mase vrši se prema unapred zadatom hemijskom
sastavu stakla, odnosno recepturi stakla. Sastoji se od odmeravanja i mešanja određenih sadržaja, tačno
određenih količina pojedinih komponenata. Kvalitet staklarske mase procenjuje se na osnovu njene
homogenosti, vlažnosti, granulometrijskog sastava i sadržaja gasova koji nastaju u procesu topljenja.
Posle merenja sirovine se mešaju mešalicama. Pripremljena smeša se zatim uvodi na topljenje u pećima
sa loncima ili koritastim pećima.
Topljenje stakla je slozen fizičko-hemijski proces, koji se odvaja pod dejstvom toplote u cilju
dobijanja rastopa stakla iz staklarske mase. Na temperaturi od 1100 -1200°C dolazi do potpunog
topljenja obrazovanih silikata i masa rastopa postaje prozračna. Ukoliko se iz bilo kojih razloga izostavi
sortiranje po boji na isti način se dobija mešani stakleni krš koji se onda koristi za proizvodnju
obojenih staklenih predmeta. Korišćenjem staklenog krša za proizvodnju novog stakla ostvaruju se
značajne uštede primarnih sirovina, a posebno energije, racionalnije se koriste kapaciteti sanitarnih
deponija, a prethodnim izvdvajanjem stakla iz otpada, ili koji će se prerađivati u gorivo iz smeća (GIS),
dobija se kvalitetnije gorivo.

11 http://www.srpskafabrikastakla.com/kompanija/retsiklazha/
9

Reciklaža stakla

5. Pet razloga za reciklažu staklu
•Reciklaža stakla ukida troškove odlaganja na deponije
Težinski staklena pakovanja čine 8-10 % kućnog otpada. Svako povećanje količine stakla za
reciklažu, zato, znači uštede u troškovima sakupljanja. Recikliranje stakla smanjuje količinu čvrstog
otpada koja zauzima zemljšni prostor. Takođe, doprinosi očuvanju zdravog, prirodnog okruženja
čoveka.12
•Reciklaža stakla štedi energiju i manje oštećuje peći
Proizvodnja stakla od recikliranog stakla podrazumeva upola manju potrošnju energije od one
koja je potrebna da bi se staklo proizvelo od peska, sode, gline... Korišćenje recikliranog stakla snižava
potrebe industrije za energijom i redukuje troškove proizvodnje.
Izdrobljeno sakupljeno staklo se topi na nižoj temperaturi nego sirovine koje se koriste za
pravljenje stakla, što proizvođačima omogućava da ostvare uštede u energiji, u troškovima peska, sode i
krečnjaka.
Za staklene sudove, svakih 10% porasta recikliranog stakla smanjuje energiju potrebnu za
topljenje približno za 2.5%. Zbog nižih temperatura topljenja recikliranog stakla i zbog manje
korozivnosti u odnosu na sirovine koje se koriste za izradu stakla, reciklirano staklo smanjuje habanje i
oštećenje peči, čiji rezultat jeste produženi vek trajanja peći i uštede u održavanju.13
•Reciklaža stakla je važna za očuvanje okoline
Upotreba recikliranog stakla u pećima za topljenje, štedi stotine hiljada tona baznih sirovina
svake godine. Ovo smanjuje potrebu za sakupljanjem prirodnih sirovina i time, takođe, povoljno utiče
na okruženje. Recikliranje takođe znači i manje iskopavanje ruda i otpada koji nastaju prilikom
iskopavanja.
12 http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_upravljanju_otpadom.html
13 http://recikliraj.rs/reciklaza-stakla/
10

Reciklaža stakla
Svaka tona recikliranog stakla smanjuje količinu otpada u rudnicima za oko 250 kg.
Proizvodnja stakla od recikliranog stakla smanjuje zagađenje vazduha za 20% i zagađenje vode za
50%.14
•Proces recikliranja stakla upošljava novu radnu snagu
Osnivaju se za tu svrhu predviđeni centri, za čisćenje i dalje operacije postupanja sa korišcenim
staklom. Procesi sakupljanja, takođe, iziskuju lokalna radna mesta.15

•Recikliranje stakla povećava drustvenu svest o problemu otpada i koristima reciklaže.
Svaki pojedinac može uzeti aktivnu ulogu u očuvanju prirode/konzervaciji jednostavnim
ulaganjem staklene ambalaže ili podržavanju akcija sakupljanja, na primer, u datoj ulici, pored
ivičnjaka.
Pored toga što služi kao zaliha u proizvodnji novih staklenih sudova, reciklirano staklo može da
se koristi za izradu nekih drugih proizvoda Jedno od najuobičajenijih i vidljivih tržišta recikliranog
stakla jeste "glassphalt", materijal za izradu puteva koji predstavlja mešavinu asfalta i izdrobljenog,
raznobojnog stakla. Staklena vlakna, kao druga uobičajena upotreba recikiranog stakla, koristi se u
obliku staklene vune za toplotnu i zvučnu izolaciju. Koristi se i za proizvodnju reflektora i znakova na
auto-putu, dekorativnog stakla za ukrase i sl., frikcionih podloga za paljenje šibica i vatrene municije,
staklenog pudera koji se koristi kao mazivo za podmazivanje u livnicama, fabrikama metala. Stakleni
opiljci se mogu koristiti za čišćenje metala.16

6. Primeri reciklaže

U većini zemlja Evrope razvijena je svest potrošača o nužnosti organizovanog prikupljanja
otpadne ambalaže. U Švajcarskoj se od ukupne potrošnje stakla čak 95,7% uspe sakupiti i obraditi, a
uspešnost se zasniva na edukaciji građana tj. svaki Švajcarac je prosle godine vratio više od 40,9
kilograma otpadnog stakla. Time Švajcarci nisu samo poboljšali vlastiti državni rekord, već su postali
broj jedan na svetskoj rang listi recikliranja. Ovo je rezultat dobro osmišljenog načina s jasno
defmisanim odgovornostima i načinom finansiranja. U Hrvatskoj je ovaj procenat u 2004. godini
iznosio 17.4%. Kod nas ovaj procenat je još manji. Iz podataka o potrošnji ambalaže za osvežavajuća
14 http://recikliraj.rs/reciklaza-stakla/
15 http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/0/826_519_-_2013-05-29.pdf
16 http://www.sekopak.com/files/SEKOinfo%207.htm
11

Reciklaža stakla
pića u SAD-u najveći godišnji porast (6,1 %) vezan je uz plastičnu ambalažu, slede staklena ambalaža
(2,6 %) zatim papirna (2,5 %) i metalna ambalaža (0,2 %).17
Fabrikom upravlja Westem Isles Council. Počela je sa radom u aprilu 2004. godine i ima
nominalni kapacitet od 2 t/h. Poređenja radi, konvencionalne fabrike za reciklažu mogu da procesuiraju
do 30 t/h. Međutim, ove fabrike su tako locirane da kontejneri sa otpadom moraju da se transportuju na
veće udaljenosti, što nije isplativo. U fabrici se odvijaju dva osnovna procesa tj. postoje dva sistema:
• Sistem za lomljenje i usitnjavanje stakla koji je projektovan od strane Glass Aggregate Systems
(USA) i
• sistem za klasifikaciju koji razdvaja staklo po veličini, projektovan u Kason korporaciji.
Pre izgradnje ove fabrike, sav stakleni otpad je odlagan na deponiju na ostrvu zato što je cena
transporta na kopno radi reciklaže duplo veća od tržišne cene otpadnog materijala. Podaci govore da
oko 70 % stakla koje se reciklira u U.K. se koristi za pravljenje puteva (glassphalt) a ostatak se topi
radi pravljenja flaša i tegli.
Cena stakla koje se reciklira je oko 5 funti/t. Sa druge strane, metoda odlaganja stakla na
deponiju je postala neprihvatljiva jer je cena zemljišta postala veoma visoka. Cena odlaganja teretaje sa
28 funti/t za 2 godine porasla na 41 fimtu/t. Očekivana cena je oko 60 funti/t do 2010. godine.Kao
rezultat procesa u novoj fabrici javljaju se topljeni materijali i agregati, ali i razne vrste proizvoda koji
poseduju određenu vrednost. Inicijalno, fabrika je proizvodila dekorativno staklo.kao i ostale proizvode,
npr. staklo kao sredstvo za filtraciju ili frikciona podloga za izradu šibica i municije.18
„Svetski prvak" u recikliranju stakla je Švajcarska, u kojoj se čitava nacija stavila u službu zaštite
okoline, odnosno recikliranja stakla. 2003. g. je u Švajcarskoj procenat povrata iznosila je 95,7% (u
2002. 93,8%). Svaki Švajcarac je vratio više od 40 kilograma otpadnog stakla, čime su Švajcarci
poboljšali vlastiti rekord i ostali prvi na svetskoj rang listi recikliranja.
Očito je da su zapadnoevropske zemlje odavno shvatile ne samo ekološku, već i ekonomsku
nužnost recikliranja. Švajcarska ambalažna industrija je u 2003. godini upotrebila 91.500 tona
staklenog loma za proizvodnju novih boca, što je jedna trećina vraćenog otpadnog stakla. Time je
postignuta ušteda energije potrebne za proizvodnju stakla od 20 %. 141.000 tona stakla otišlo je u
izvoz, a 68.000 tona iskoristilo se izvan staklarske industrije - npr. kao zamena za šljunak u
gradjevinarstvu.

17 http://ekovrba.com/reciklaza-recilkiranje-.html
18 http://ekovrba.com/reciklaza-recilkiranje-.html
12

Reciklaža stakla

7. Zaključak
Reciklaža je deo integralnog sistema upravljanja otpadom. Predstavlja jedan stav o životnoj
sredini i održivom razvoju, korak do lepšeg i čistijeg života i ekonomski potencijal pojedinca, države i
celog sveta.
Uvećanje broja svetske populacije, praćeno masovnom proizvodnjom, u proteklom veku izazvali
su narušavanje prirodne ravnoteže. Čovek je ugrozivši postojanje mnogih vrsta, ugrozio i sopstven
ostanak. Ponestaje nam čiste vode, vazduha, sirovina i upotrebljivog zemljišta.
Negativne posledice čovek danas pokušava da spreči ispravljajući svoje greške, trudeći se da ono
sto je jednom uzeo od prirode sto duže zadrži i tako spreci rasipanje energije i zagadjenje životne
okoline. I dok je napravljen određeni pomak u procesu reciklaže PET ambalaže, pitanje staklenog
otpada ostaje nerešeno, a ono svakako ne može biti zanemareno, ni po količini prisutnim na
deponijama ni po energetskim uštedama koje bi se reciklažom postigle. Najviše toga možemo da
uradimo u našoj neposrednoj životnoj sredini, a to su gradska i prigradska područja, gde leži naša
velika odgovomost.
U Srbiji se 97% otpada nalazi na deponijama, što je najmanje ekonomična i ekološki opravdana
opcija za upravljanje otpadom. U 2010. godini od ukupnog amabalažnog otpada koji se procenjuje na
pola miliona tona, trebalo je da se sakupi i reciklira svega 5% ili 25000 tona. Sa 2,5 miliona tona
generisanog komunalnog otpada godišnje Srbija spada među poslednje zemlje u Evropi. A reciklažna
industrija je u fokusu svuda u svetu,tako da nam ostaje da se nadamo da će i naša država preduzeti
adekvatne mere u cilju zaštite životne sredine, i podizanje reciklažne industrije na adekvatan nivo jer
npr. reciklažom stakla se štedi velika količina energije.
Naime, sve je veća politička svest da se mora rešavati ozbiljno ovaj problem, sve je veća
urbanizacija i ona zahteva i adekvatne uslove življenja, a sve je veći u svetu nivo trgovine materijalima
pogodnim za reciklažu.

13

Reciklaža stakla

8. Literatura
1. M.Đorđević, M.Trumić, “Uticaj vrste reagenasa na kvalitet recikliranog stakla”, 2006.god
2. Магазин ‘’Екологија’’
Internet stranice
1. http://www.sekopak.com/files/SEKOinfo%207.htm
2. http://www.sfr.rs/razni/
3. http://www.buildmagazin.com/index2.aspx?fld=tekstovi&ime=bm1111.htm
4. http://sr.wikipedia.org/sr/
5. http://portasigurnost.rs/stakloosobine.php
6. https://sr.scribd.com/doc/94986378/Recikla%C5%BEa-stakla
7. http://zdravozdravo.blogspot.com/2014/04/eko-otok-kucni-otpad.html
8. http://www.cistocabl.com/staklo
9. http://www.srpskafabrikastakla.com/kompanija/retsiklazha/
10. http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_upravljanju_otpadom.html
11. http://recikliraj.rs/reciklaza-stakla/
12. http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/0/826_519_-_2013-05-29.pdf
13. http://www.sekopak.com/files/SEKOinfo%207.htm
14. http://ekovrba.com/reciklaza-recilkiranje-.html

14