1.

O pojmu reije
Potie iz pozorine umetnosti. Subliminacija svih ostalih umetnosti.
Bitno je oseanje ivotnosti zato to se reprodukuje ivot. Iz haosa se organizuje
ivot. Reija je ustvari pretvaranje unutranjeg sveta u spoljanji, opipljiv, ulan.
U filmu ti usmerava reditelj panju, u pozorinu gleda ta oe tj smanjeno je to.
Glumci su u pozoritu opipljivi, ali u filmu nisu.
2.ta treba da ima jedan reditelj?
Da ima iskustvo ivotno, originalnost, poznavanje tehnologije i estetike izraza na
filmu, vizuelna memorija, zanat, da uoi nedostatke i prednosti teksta, da je izgraen
kao invidualac, ali da zna da radi sa kolektivom, poznavanje drutvenih nauka.
3.Faze rediteljskog rada na filmu
Odreuje temu, tema mora da bude saeta u to manje teksta, tipa kao reenica ili ak
kao re,najbolje da bude naslov. On odreuje ideju, koja mora da bude aktivna,
aktuelna i konkretna i istinita
Ideja ne smije da bude opte mjesto u smislu da moe da pone kao opte mjsto, ali
ne smije da se zavri, jer reditelj mora da ubaci neto svoje u to
4.ta je tema, a ta je ideja?
5.Razlike izmeu filmskog i fizikog prostora?
U FILMSKOM PROSTORU se vidi samo ono to je u granicama kadra, kamerom
moe da se manipulie, u fizikom prostoru je stvaran prostor kontinuiran, a u
filmskom nije, obojenost moe da se manipulie u filmu, kao i otrinom moe da se
manipulie u filmu,a u stvarnom ivotu, motion blur ne postoji,a u filmu moe
6. Filmski kadar
Osnovna jedinica u filmskom stvaranju. Tehniki je kadar deli filma snimljen
neprekinutim pokretom kamere, montaerski od reza do reda, snimateljski od
ukljuenja i iskljuenja. Kadar je prostor vien kroz objektiv i koliina filmske trake
koja se potroi od ukljuenja do iskljuenja filmske kamere. Kadar je osnovno
sredstvo u filmu kojem se ograniava filmski prostor.
7.Osnovne podele i odlike kadra
Montaerska podela- deli se na tehniki(radni) i umontirani(kompozicioni) kadar. U
odnosu na ugao snimanja, deli se na vodoravni, kosi i uspravni.
Vodoravni-optika osa objektiva je horizontalna tj voderavni
Kosi- optika osa objektiva je vertikalna, kada se snima odozgo, kamera gleda u
zemlju, odondo, kamera gleda u vis.
Uspravni-optika osa objektiva je vertikalna, kada se snima odozgo, kamera gleda u
vis, odozdo, kamera gleda u zemlju.
Kadar se deli na statian i dinamian, plitki i dubinski,dugi i kratki, subjektivni i
objektivni, prirodni i nagnuti tj kosi i uravnoteen i neuravnoteen.
Odlike kadra nemogunost da se vidi izvan okvira kamere, jedinstvo audovizuelno,
kadar je sastavljen iz kvadrata, kvadrat je statian, kadar dinamian, svrha je
upoznavanje jer je svako delo sastavljeno iz estica.
8.Funkcije filmskog kadra
Upoznavanje sa filmskim delom i prua mogunost zgunjavanja stvarnih dogaaja u
filmski, kadar kao izraz filmskog prostora.

9. Principi kompozicije filmske slike

Kompozicija je struktura slike koja se odraava meusobnim odnosom sastojaka.
Kompozicijom se usredsreuje panja na objekte ili oobe koje su vee vanosti
Podela horizontalna- oseaj mirnoe i sigurnosti
Vertikalna- oseaj nadmonosti
Dijagonalna-Ostvaruje se oseaj dinaminosti
Geometrijska-Ostvaruje se oseaj vrstoe i homogenosti
I jo dva tipa kompozicije, druga podela
a)zatvorena-zavrava se u okviru filmske slike
b) otvorena-vue panju na neto to je izvan kadra i omoguava laki rez u montai
10. Dominantne linije i podela slike na segmente
Filmska slika je horizontalni pravogunaonik u kojoj postoje dominante linije, dve
horizontalne, dve dijagonalne, dve vertikalne, dve simetrale,sve su te linije u preseku
koje su presek filmske slike. Da bi filmska slika privlaila panju mora da bude
izvedeno iz sredine...
Fibonaijeva konstanta,deli ekran na treine.
11.Rakurs.
Rakurs je ugao snimanja odnosno poloaj kamere u odnosu na objekat koji se snima.
Postoji horizontalni ugao i on moe da se snima uspravno ili sa strane i slui da bi se
bolje upoznao objekat sa svih strane. Vertikalni, postoji donji,gornji i normalni. Donji
postoje lagani ili ekstremni, ekstremni je ablja perspektiva, gornji postoje lagani ili
ekstremni ,ekstremni je ptija perspektiva.
12.ta je filmski plan?
Filmski plan je rastojanje izmeu kamera i objekta snimanja.
iroki total-u eksterijeru, vidi se pejsa i horizont, ljudska figura nije prepoznatljiva,
Total- ljudska figura je prepoznatljiva,ne vidi se lice moe DA Bude u enterijeru ,
tipa, neka sala
Opti plan-vidi se cela ljudska figura, malo gore i dole
Ameriken-nastao je u vesternima, malo ispod ili iznad kolena
Medium shot-karakteristian za ruske filmove ( genitalni shot) srednji krupni (do
sredine grudi), krupni (glava,maro gole i malo dole) i vrlo krupni ( ne vide se linije
lica)
Detalj
13.Odnos veliine plana i trajanje kadra
Osnovna funkcija plana je odreivanje filmskog prostora ali se njime odreuje
poloaj protagoniste u tom prostoru. Veliina plana je odreena udaljenou kamere
od objekta koji se snima i objektivom koji se snima.Trajanje kadra odreuje sama
radnja najee. Postoje statini i dinamini kadar.
21Prilaenje po osi I pod uglom objektiva ( vrste sisteme objektiva )
Pribliavanje po osi znai primiemo se ili odmiemo dogoaju po osi i moraju da se
potuje ugao koje ine osa objektiva i rampa
Usvojeni pravac pogleda se ne menja
Manje se primeuje montani rez ako postoji pokret odnosno muv

On prikriva skokovito prelaenje iz jednog ugla u drugog

To skokovito prelaenje moe da bude namerno da bi se stavio akcenat na neto
Pribliavanje po uglom znai kamera se pomera u stranu od ose objektiva da bi nala
najbolju poziciju
Ima tri naina pribliavanje pod uglom
a) sistem paralelnih uglova- najjednostavniji oblik prilaenje pod uglom i dramska
situacija koja se razvija i najlake usvaja Razmetanjem kamera sa odrava
paralelnost osa (objektiva) u svim kadrovima Prednost ovog sistema ne menja se
dekor, svetlo je fiksirano i snimanje moe da se odvija bez prekida Primenjuje se
u eksterijeru nou ,vetakoj kii, vetru, pirotehnici tj na svim mestima gde je
neophodno brzo da se radi Mane sistema nije za kljune dramske situacije jer
zbivanje ne moe uvek da se prati iz najpovoljnijeg ugla, jer je situacija takva da
se glumci slikaju iz profila pa se ne vide dobro pogled i oi glumca
b) sistem suprotnih uglova ovaj sistem je zasnovan na mani prethodnoh sistema,
sistema paralelnih uglova jer se osa objektiva postavlja skoro paralelno sa rampe ,
vidokrug koji otkriva kamera se iri sa obe strane dramskog prostora , lice
glumaca se snima na najpovoljniji nain . Prednosti glumci se snimaju sa
dobrog poloaja, kamera glumcima prilazi pod uglom i otkriva uvek nov sadraj .
Glumci se snimaju odvojeno jedan od drugog Mane vidokrug se iri na obe strane,
pa je potrebno pokriti scenografiju Potrebno je pokriti scenografijom, dekorom i
statistima Iziskuje vie sredstava i vremena
c) sistem naizmeninih/unakrsnih uglova OVAJ SISTEM URI GRMI SJEVA
VRIJEME SE MIJENJA najvie prednosti u odnosu na ostala dva, snima se preko
lea jednog glumca i ostvaruje se kontakt izmeu glumaca Prednosti ostvaruje se
kompaktnost scene , glumci su i u igri i u uoavanju akcije meusobno dopunuju
Mane poto se glumci uvek vide, moraju na mestu reza ponavljati istu radnju i iste
pokrete ....Mora se promeniti svetlo kod premetanja kamera i scenografija i sve
to igra na objektu snimanja
Pravila
1 Uglovi moraju biti podudarni .Ugao koje sainjavaju osa objektiva i rampa moraju biti
iste Razliiti uglovi proizvode otre promene u konstrukciji prostora Ako se ne potuje
filmski prostor se raspada
2 Snimanje kadrova u parovima da bi se izrazio prostor i otkrila njegova celovitost, zato
se snimaju kadrovi u parovima jer tako stvaraju stabilnu sliku Kadrove zato treba
smenjivati u paru s tim to ve prvi kadar u sceni moe biti prvi kadar u paru jer pogreni
uglovi bi odveli poglede aktera (rampu) u stranu i razliite konstrukcije uglova oba kadra
u paru bi stvorila utisak razrookog gledanja i neprijatno oseanje da se pogledi glumaca
razilaze
3 Premetanje kamere pod uglom od preko 30 stepeni pomeranje se moe vriti najvie
do 90 stepeni jer bi se tako izgubila rampe Idealan poloaj je kad se pomera za 45
22.Filmski objektivi Podela i principi primene
Objektivi su sloena konstrukcija soiva to jest niz soiva spojeno u zajedniko telo
Aberacija i perspektiva

U stvarnom prostoru nema dubinske otrine nego je sve otro,za razliku od filmskog
prostora Objektivi ograniavaju faktor otrine, nee svi elementi na slici biti otri
Jedan od zadataka reditelja jeste da u 2D prostoru stvori utisak 3D prostora ina
daljina je jedna od najvanijih karakteristika objektiva to je razmak od sredine soiva
objektiva do mesta gde se seku zraci Jedni su objektivi sa fiksnom inom daljinom, a
drugi sa promenljivom Objektivi sa fiksnom inom daljinom se dele na a)
irokougaone iroko vidno polje i iina daljina je manja od 10.12 mm, trei plan
vie dolazi do izraaja, otrina po dubini i dinamika slike
b) normalci- manje vidni ugao to su oni objektivi ija je iina daljina jednaka
dijagonali formata na kojoj se slika slika koja je priblina ovekovom vienju
stvarnosti (30-55 mm)
c ) uskougaoni, odnosno teleobjektivi jo manji , iina daljina je vea 135,180,200
mm skrauju rastojanje po dubini, prostor se zbiva, svodi se na jednu TOKU
23.Kako filmski objektivi crtaju prostor?
irokougaoni -Postie se velika dubinska otrina i vea otrina itavog kadra,to
omoguava da se jasno razaznaju objekti na razliitim udaljenostima od kamere ime
se efektno uspostavljaju iskazuju odnosi meu njima i postie vei stepen
dramatinosti, prostori izgledaju mnogo dublje i prostranije
Normalci- postiu prirodnu perspektivu, slika postia na ovekovo vienje stvarnog
sveta
Teleobjektivi-Prostor se zbija,dubina se redukuje i jasno vidljiv prostor svodi se na
jednu taku, kadar deluje zgusnuto,nema oseanje prostranosti
24. Pokret na filmu ta se sve kree na filmu?
Kretanje aktera pokret unutar filmske slike
Kretanje kamere
Kretanje ljudskog oka po planu (posledica spoja prethodna
dva, kree se akter, kamera za njim, nama oko uvek u centru jer
je akter u centru)
Montani pokret (izvodi spoj pokreta dva kadra)
25.Vrste pokreta kamera.

Relativni to su svi oni pokreti gde kamera stoji u mestu i rotira

se oko neke od svoje tri ose (ne kree se stvarno kroz prostor).
Ukoliko kamera rotira oko svoje vertikalne ose taj pokret se zove
horizontalni venk ili pan panorama. Ukoliko rotira oko
horizontzalne ose to je vertikalni venk ili tilt, a ukoliko rotira oko
druge horizontalne ose to se zove roll ili dutch tilt (ovaj poslednji
je redak pokret i koristi se samo kad pokazujemo da je stanje
posmatraa izvan neke normale). Prva dva se esto koriste i
kombinuju.
Svaki venk ima statinu fazu, fazu ubrzanja ,fazu
konstantnog kretanja, fazu usporenja i opet statinu fazu jer
se usporio.

Uvek se venkuje od manje zanimljivih do vie zanimljivih

radnji
Korekcioni venk da bi se iskorigovala kompozicija kadra
AKO SJEBE NETO KOREGIJU
Opisni opisuju prostor(panorama)
Kombinovani Pratimo aktere unutar kadra.
Stvarni to su pokreti kod kojih se kamera stvarno kree kroz
prostor
(dok je ukljuena). Razlikujemo translatorne vonje
(napred i nazad ka i od objekta), paralelne vonje (kretanje
paralelno s objektom). Vonje su kretanja kamere kroz prostor po
horizontalnoj ravni. Imamo i kretanje kamere po vertikalnoj ravni
i to se zove kran (lift- dominantno kretanje i izvodi publiku iz
poloaja)
Optiki to su takozvana ZUM kretanja i mogu se izvesti sa zum
objektivima, odnosno onim koji imaju promenljivu inu daljinu.
Ako mi u toku snimanja menjamo inu daljinu, menja se
perspektiva (produbljuje se kod irokougaonih objektiva, kod
teleobjektiva perspektiva se smanjuje, odnosno odnos izmeu
objekata)
Trik pokreti objekat koji snimamo stoji, a mi pravimo iluziju
kretanja. Akteri se snimaju ispred platna, a na platnu putamo
snimljen pejza objekata npr. Kamerom snimamo aktere, a
imamo front ili back projekciju. Danas se umesto toga koristi
green screen ili blue screen.
26.Zato pokreemo kameru?
U poetku su pokreti kamere bili samo deskriptivni, ali vremenom
poprimaju sve vie psiholoko znaenje. Sve manje slue samo zato da
opiu prostor ili prate neko lice, a sve vie slue da bi prostor i lica
postavile u meusobne odnose ili da izgrade dramski prostor. Filmski
stvaraoci su vrlo rano otkrili ogranienost vidnog polja svog objektiva i
u tenji da ga proire pokrenuli su kameru u njenoj osnovi, nastojei da
tako udovolje interesu gledalaca. Kamera se ne moe i ne sme kretati
bez stvarnog razloga ili potrebe. Ona se pomera u onom trenutku kada
je potrebno pomeriti gledaoca u novu taku posmatranja, kada je
potrebno na neto skrenuti panju,...
27.Razlike kod stvarnih i optikih kretanja?
28. Pojam mizanscena i osobenost filmskog mizanscena
Mizanscen je jedan od faktora kretanja unutar slike i znai pokret na
sceni. Pojam je preuzet iz pozorita. Mizanscen slui da bi se razvijala
dramska radnja. Pod mizanscenom se kod nas podrazumeva postavka i
kretanje aktera i igrajue rekvizite unutar sccene. Mizanscen je
kretanje glumaca, kroz njega gledamo karakterizaciju lika i neki glavni
sukob. Moramo razlikovati mizanscen od glumake interpretacije
(kretanje po sceni je samo deo interpretacije). Da bi postavili
mizanscen potrebno je znati sledee-izuiti scenario tj. Utvrditi osobine

lika, deifrovati likove i njihov razvoj, odrediti osnovnu ideju i ustanoviti

kao odnos izmeu likova.,kamere,objekta. Odluiti se za ritmiku i
vremensku organizaciju filma i utvrditi stilsko i anrovsko odreenja.
29. Funkcionalni mizanscen obezbeuje se da glumci igrajui
objekte obavljaju zadate radnje na logian i za gledaoce prihvatljiv
nain,a da obavljanje radnje bude vidljivo za kameru.Kreativni
mizanscen-Zavisi od stilskog i anrovskog odreenja filma.On se
odreuje u odnosu ritma filma.
30. Mizankadar, kadar sekvenca
Nametnuti samo jedan kadar se zove MIZAN- KADAR (komplikovano i
dugo kretanje unutar jednog kadra) moe biti zanimljivo, ali je to ma
sa dve otrice.