You are on page 1of 16

UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOLOKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
ITALIJANSKI FILM I KNJIEVNOST
NAZIV TEME:

KARAKTERIZACIJA LIKA PINOKIJA IZ


KNJIEVNOG DELAPINOKIJEVE AVANTURE
AUTORA KARLA KOLODIJA I DIZNIJEVOG
ANIMIRANOG FILMA PINOKIO NA OSNOVU
ANALIZIRANJA NAINA NA KOJI NAS
STVARAOCI UVODE U PRIU

Student: Neic Marija

Mentor : Duica Todorovi

Broj indeksa: 2014/11419m


Smer: Jezik, knjievnost, kultura/ anglistika
Beograd 2014

SAETAK
Nekada davno bio jednom jedan kralj moji mali itaoci bi odmah rekli. Ne deco,
greite. Nekada davno bio jednom jedan komad drveta. (Collodi. C. 1901str.6) Ovako poinju
Pinokijeve pustolovine iji je glavni lik Pinokio, lutak dugog nosa koji je posato jedan od
najprepoznatljivijih likova na svetu za iji je nastanak zasluzan toskanski pisac Karlo Lorencini,
poznatiji kao Kolodi. Kasnije se ovaj lik razvijao u razliitim ekranizacijama I adaptacijama i
njegova se sutina kroz razne adaptacije promenila.
Pria o Pinokiju je postala svetski poznata, zabavila je mnogo dece irom sveta I inspirisala
mnogo pisaca I producenata, izmedju ostalih I mene. Pinokio je udan protagonist, najvie iz
razloga to na poetku knjievnog dela ne sadri mnogo osobina jednog protagoniste. Pinokio je
lenj, ne slua starije, mrovoljan je, upada Iz nevolje u nevolju ali je takoe I sposoban da voli I to
je na kraju krajeva ono sto e ga transformisati.

KLJUNE REI
Pinokio,

SADRAJ

Uvod1
Karlo Kolodi2
Pinokijeve avanture, Karlo Kolodi .3
Volt Dizni, Pinokio .4
Komparativna karakterizacija lika Pinokija 6
Zakljuak.11
Bibliografija.12

Uvod

U ovom tekstu planiram da se bavim analizom lika Pinokija u delu Karla Lorencinija
Pinokijeve avanture I lika Pinokija iz Diznijeve ekranizacije ovog knjievnog dela. Kakav je
sutinski karakter Pinokija I ta odvaja Kolodijev lik Pinokija od njegovih ekranizacija, pogotovo
Diznijeve ekranizacije ovog uvenog dela? Koje su slinosti I razlike izmedju ova dva lika?
emu to glavni lik tei I zato? ta je to to mu nedostaje? Koji su glavni motivi koji usmeravaju
postupke lika? To su samo neka od pitanja na koja zelim da istraim u ovom radu I na koja elim
da odgovorim. Ono na ta bih se posebno osvrnula pri izradi ovog rada je to na koji nain I kako
uvodne scene u knjizi I Diznijevom crtanom filmu u velikoj meri sutinski odreuju sam lik
Pinokija.
Ovom I slinim temama se bavilo mnogo ljudi pre mene kao to je na primer Rebeka
Vest(Rebecca West)1 I Sanja . Roi 2 budui da su I knjiga I crtani film doiveli ogroman uspeh
I popularnost, kako meu decom tako I meu odraslima. Probau da ovim radom pruim neki
novi uvid ili percepciju o ovom liku.
Krenucu sa genetickom metodom, tako to u prvo da istraim odakle I kako je ovaj lik nastao,
dakle krenucu od Autora. ta je to moglo da navede jednog pisca da stvori jednog ovako
kontraverznog lika?
U drugom poglavlju bih zatim elela da se malo bavim procesom samog nastajanja knjizevnog
dela, poto je pria o Pinokiju imala jako zanimljiv put od prve publikacije kratke serije priica
pa sve do celog romana par godina kasnije.
Zatim, naravno pre nego sto se upustim u detaljnu analizu elim da istraim takoe I malo o
tome kako je nastala Diznijeva ekranizacija Pinokija I zato I kako je lik Pinokija prikazan
drugaije nego originalni lik Pinokija.
U finalnom delu rada u se koristiti kontrastnom analizom dela I ekranizacije jer smatram da je
to nabolja metoda za dolaenje I predstavljanje sutinkih slinosti I razlika ova dva lika. to je I
krajnji cilj ovoga istraivanja. Komparacija dela I ekranizacije e se u veoj meri vriti
komparacijom uvodnih scena oba dela I njihovim uinkom na karakterizaciju lika Pinokija.
Kriterijum kojim sam se vodila pri izboru ove teme za izradu rada je taj to je Diznijev crtani
film Pinokio ostavio veliki utisak na mene kada sam bila dete , da bih tek nedavnim itanjem
knjige uvidela drstine razlike u prikazivanju glavnog junaka. Ja sam student anglistike I zanima
me kako se jedna strana tvorevina, tvorevina Italijanske knjizevnosti adaptira za anglo-saksonsku
1 West R. (2002)The Persistent Puppet: Pinocchio's Heirs in Contemporary Fiction and Film, The university of
Chicago library, digital collections. Preuzeto 3.1.2015 sa: http://fathom.lib.uchicago.edu/2/72810000/
2 Roi S. O drvenom lutku- od knjige do filma, Sveuilite u Zagrebu, Filozofski fakultet, republika hrvatska ,
preuzeto 17.1.2015 sa: http://moodle.fil.bg.ac.rs/pluginfile.php/56238/mod_resource/content/1/o%20drvenom
%20lutku.pdf

scenu a pogotovo koje se osobine glavnog junaka istiu, koje potiskuju, koji su aspekti izraeni a
koji prosto izgubljeni I zato bi to sve moglo da bude.

Karlo Lorencini (Kolodi)


Roen je 1826. kao Karlo Lorencini, u Firenci. Otac Domeniko bio je kuvar, a majke
Anela Orcari, radila je kao sluavka. Pseudonim Kolodi, Lorencini je izabrao po selu koje se
nalazilo u Toskani (Italija), rodnom mestu njegove majke, gde je proveo detinjstvo i zavrio
osnovnu kolu. Po zavretku kole, Kolodi se kolovao za svetenika, ali se zapoljava kao
prodavac knjiga. Ubrzo Kolodi poinje da se bavi politikom, zahvaljajui irenju pokreta za
ujedinjenje Italije. Sa 22 godine postaje novinar koji je radio za pokret.
List koji je pokrenuo 1848. Uline svetiljke, ubrzo je ukinut, po naredbi Toskanskog Vojvode.
Ponovo je pokrenut1860. Njegov drugi list arka, imao je vie sree. Po ujedinjenju
Italije, 1861. prestaje da se bavi novinarstvom.
U periodu od 1856. do 1887. pie vie knjiga, ali tek pred kraj ivota stie slavu. Dejom
literaturom poinje da se bavi1875. godine, prevoenjem Peroovih pria (fr. Charles Perrault),
poput Uspavane lepotice i Maka u izmama. 1876. pie delo anetino, inspirisano delom
Aleksandra Luiija Paraviija aneto. Knjiga o Pinokiju se prvobitno zvala Pria o
lutku ital. Storia di un burattino i izlazila je u nastavcima prvom Italijanskom dejem aspisu
urnal za decu, iako prvobitno nije bila namenjena deci. Po izlasku iz tampe, knjiga je
preimenovana u Pinokijeve avanture. Danas je u svetu poznata i pod imenom Pinokio.
Iako je bio izuzetno cenjen tokom zivota kao italijanski pisac i komentator socijalnih tekovina,
njegova slava nije stvarno pocela da raste sve dok Pinokio nije preveden na engleski jezik 1892.
godine. Trenutno postoji Kolodijeva industrija u akademskoj kulturi koja parira industriji
popularne culture koja prozvodi igracke, filmove I drugo . Svake godine se napise na stotine I
stotine knjiga I clanaka posvecenih Kolodiju, a vecina njih je u vezi Pinokija.
Kolodi je ziveo u kompleksnom period italijanse istorije gde je postojalo veliko stremljenje ka
ujedinjavanju kao I mnogo ambivalentnosti oko toga ta bi to stremljenje moglo da donese jednoj
zemlji vrsto utemeljenoj u lokalnim tradicijama, stilu zivota I obiajima. Kolodi je iveo u
realnosti ujedinjene nacije, unifikaciji kojoj je on kao Republikanac podravao sa potpunom
ambivalencijom. Kolodijev voljeni rodni grad, Firenca, je bio prestonica novoformirane nacije I
Kolodiju se nije svidjao uinak na mesto koje je on dozivljavao kao veliku kuu u kojoj su se svi
stanari jako dobro poznavali. Voleo je tu neku zatienu, domainsku atmosveru koja je
5

prethodno vladala u Firenci. Voleo je red, disciplinu I strukturalizovane oblike vaspitanja ali je
takoe istrazivao o okultnom I magiji. Pokuavao je da razume tu blagu haoticnost ivota .
Nakon ujedinjenja Italije pokrenuto je mnogo razliitih programa za stvaranje Italijanskog
naroda; Kako je u poznatoj frazi Masimo DAzgelio rekao: Stvorili smo Italiju, sada treba da
napravimo Italijana.
Kolodiju je bila sumnjiva ova tenja za stvaranjem idealnog italijanskog stanovnika videi je
donekle kao pretnju individualizmu I linoj slobodi u koju je verovao. Iako je I sam Kolodi bio
zainteresovan za pedagoko pisanje. Sukob unutar Kolodija izmedju potrebe za redom I haosom,
moe se oslikati vrlo lepo I u Pinokiju.
Kolodi je umro 26. oktobra 1890. godine. Sahranjen je u Firenci. Posle njegove smrti, osnovana
je nacionalna fondacija koja je nosila njegovo ime i park posveen Pinokiu.

Pinokijeve avanture, Karlo Kolodi


Deija literature je bio relativno novi anr u Kolodijevo vreme. Bilo kakav pojam o
takvom anru je bio stran do sredine 19. veka kada su deca svrstana u posebnu klasu. Pinokio je,
ipak, knjiga I za decu I za odrasle. Pinokio se moze na neki nain itati kao bajka ali moe se I
takoe itati kao toskansko tradicionalno delo. Toskanska tradicija novele, ili kratke prie, see
do Bokacovog Dekamerona a takoe I do klasinih izvora kao to su Homer I Dante- da ne
priamo o Bibliji.
Pinokio je bio pisan I publikovan periodino, slino kao to je I fikcija arlsa Dikinsa bila
publikovana. Knjiga koju mi sada doivljavamo kao jednu celinu je bila publikovana u dva
odvojena dela tokom perioda od tri godine. Prvi deo La storia di un burattino (prica o lutku), je
bio objavljen tokom nekoliko meseci 1881 u Giornale per i bambini, popularnom deijem
asopisu. Poslednjih 15 poglavlja knjige su napravljena od ovih delova I u poslednjem delu,
Pinokio je obeen. Kolodi je ubio svog lika, bez ikakvih planova da ga vrati u ivot. Editor
Giornale casopisa ga je molio da nastavi sa pisanjem popularne prie, I tako je 1882 I 1883
kolodi objavio I drugi deo , Le avventure di Pinocchio, od kojeg su nastala od 16 do 36.
poglavlja knjige. Malo je poznato van Italije da se publikovanje Pinokija nastavilo, izasla je jos
jedna prica u nastavcima pod nazivom Pip o lo scimmottino color di rosa (Pipi, mali roze
majmun) u istom decijem magazine u period od 1883 do 1885. U ovoj Kolodijevoj prii
protagonista je bogat, posluan I jako dobar mali deak po imenu Alfredo koji je izgleda Pinokio
preobrazen u deaka. Ali je Alfredo mnogo dosadan u odnosu na Pinokija; Nije dobar mali
Alfredo onaj koji je ostao zapamen vec neposluni, svojeglavi Pinokio.
6

Volt Dizni, Pinokio


Pinokio je Ameriki fantastini muziki film Walt Disney produkcije koji je baziran na
deijem romanu Karla Kolodija pod nazivom Pinokijeve Avanture. Pinokio je bio drugi po
redu animirani film Dizni produkcije koji je napravljen 1940. godine posle uspeha Diznijevog
crtanog filma Sneana I sedam patuljaka(1937).
Zaplet u filmu nastaje kada stari drvodelja po imenu epeto napravi lutku po imenu Pinokio.
Lutku oivi plava vila, koja mu kae da moe da postane pravi deak ako dokae da je hrabar,
iskren I nesebian. Pinokijeve pustolovine u kojima tei da postane pravi deak obuhvataju
susrete sa raznoraznim likovima. Film su od Kolodijeve knjige adaptirali Aurelius Bataglia
(Aurelius Battaglia), Vilijam Kotrel (William Cottrell),Oto Englander( Otto Englander), Erdman
Pener (Erdman Penner),Dozef Sabo (Joseph Sabo), Ted Siars( Ted Sears), I (Webb Smith).
Produkciju filma je nadgledao je Ben arpstin i Hamilton Luske , a sekvence u filmu su u reiji
Normana Fergusona , T. Hia , Vilfreda Deksona , Deka Kineija , i Bila Robertsa . Pinokio je
bio revolucionarno dostignue u oblasti animacije efekata, dajui realno kretanje vozilima ,
mainama i prirodnim elementima kao to su kia, munje , sneg, dim , senke i voda . Film je
pustio u bioskope RKO Radio Pictures 23. februara 1940. godine prvi put .
Kritika analiza Pinokija ga identifikuje kao jednostavanu priu o moralu koja ui decu
prednostima napornog rada i vrednosti srednje klase. Iako je postao prvi dugometrani animirani
film koji je osvojio konkurentnog Oskara - Osvojivi dve za najbolju muziku , za originalnu
muziku i za najbolju muziku, za originalnu pesmu za " When You Wish Upon A Star "
Prvobitno su ipak karte za film bile jako malo prodavane . Film je kasnije ipak poeo da
ostvaruje profit ali tek u reizdanju 1945. godine i danas se smatra za jedan od najlepih
Diznijevih Animiranih filmova ikada napravljenih, I za jedan od najboljih animiranih filmova
svih vremena, sa rejtingom od ak 100 % na sajtu Rotten Tomatoes3 . Film i likovi su veoma
prisutni u popularnoj kulturi, Mogu se videti u raznim Diznijevim parkovima i na drugim
oblicima zabave . Godine 1994. , Pinokio je dodat u nacionalni registar Sjedinjenih amerikih
drava kao" kulturno, istorijski ili estetski znaajan . "4
3 Sajt Rotten tomatoes se bavi procenom filmova , analizom na stotine filmskih i televizijskih kritiara
dobija se procenat pozitivnih filmskih i tv kritika. http://www.rottentomatoes.com/m/pinocchio_1940/?
search=pino
4 25 filmova se po ovom kriterijumu unose u registar svake godine. http://en.wikipedia.org/w/index.php?
title=Category:United_States_National_Film_Registry_films&from=P
7

Za razliku od Sneane I sedam pauljaka koja je bila kratka pria I time davala mnogo slobode
u adaptaciji Pinokio e bio baziran na romanu sa veoma fiksiranom priom. Zbog toga je pria
prola kroz drstine promene pre nego to se prvi put pojavila na platnu.5 U romanu je Pinokio
hladan, bezobrazan, nezahvalan ne ljudski stvor sa kojim je teko saoseati koji ui lekcije jedino
putem brutalnog malretiranja. Pisci su reili da modernizuju lutka I da ga oslikaju slinije Edgar
Bergensonovoj lutki arli Mek Karti ali jednako dramatinoj kao to je Pinokio iz knjige.
Na poetku su scene koje su animriali Frenk Tomas I Oli Donson prikazivale Pinokija ba kao
pravu drvenu lutku sa dugim iljatim nosem, iljatom kapom I golim drvenim rukama. Volt Dizni
nije bio zadovoljan radom na crtanom filmu jer je mislio da niko ne bi mogao da saosea sa
takvim likom I zaustavio je produkciju. Fred Mur je malo redizajnirao lutka da bi ga nainio
simpatinijim ali je dizan idalje zadrao previse drven dojam. Mladi I perspektivni animator Milt
Kal je mislio da su Tomas, Donson I Mur previse opsednuti idejom da ovaj deak bude drvena
lutka I mislio je da treba da zaborave na to da je on lutak nego da dizajniraju simpatinog malog
deaka. Naknadno je mislio da bi mnogo lae bilo samo da se dodaju drveni zglobovi I detalji da
bi Pinokio podseao na lutka. Hamilton Lusk je predloio Kalu da bi trebalo da demonstrira
njegovu zamisao tako to bi animirao test verziju. Kal je Dizniju predstavio test scenu u kojoj je
Pinokio pod vodom I trai oca. Ovom scenom je Kal preobliovao lik tako to ga je napravio da
izgleda vie kao pravi deak, sa etiri prsta kao to imaju klasini junaci crtanih filmova I
rukavicama poput Miki Mausovih. Dizniju se jako svidela Kalova scena I odmah je naredio
piscima da preoblikuju lik Pinokija u naivnijeg dobricu kakav bi vie pristajao uz Kalov dizajn.
Naknadno je ipak nastupio novi problem, Pinokio je bio previe bespomoan I previe su ga lako
odvlaili prevaranti. Tako je, leta 1938 godine Dizni I tim pisaca osmislio I lik cvrka. U
Originalnom delu Pinokia cvrak je bio samo manji lik koga je Pinokio ubio tako to ga je
zgnjeio ekiem I koji se kasnije vratio kao duh. Dizni je nazvao cvrka Dimini I nainio ga
likom koji e pokuati da navede Pinokia naprave odluke. Sa cvrkom je opet nastao problem jer
je prvo osmisljen kao pravi cvrak sa antenama I dugim nogama ali je Dizni opet eleo neto
simpatinije. Vord Kibalu je pripala ta uloga da animira Dimini Kriketa koga je on dizajnirao
kao malog oveka sa jajastom glavom, bez uiju za koga se jedino zna da je cvrak zato to ga
tako nazivaju u crtanom filmu.

5 No Strings Attached: The Making of Pinocchio, Pinocchio (Dokumentarni film) DVD, (2009) Sjedinjene
amerike drave: Buena Vista home entertainment

Komparativna karakterizacija lika Pinokija


Postavka kompletne uvodne scene I likova u knjizi I filmu o Pinokiju se drastino
razlikuju. U radnju knjge nas na samom poetku uvodi nepoznati narator koji nam govori o
majstoru crvenog nosa Cilegiji koji zeli od komada drveta da napravi nogu od stola. Kada je
uzeo da obradi drvo ono je odjednom progovorilo tankim glasiem. Majstor je prvo pomislio da
umilja ali kada je drvce ponovo kriknulo kada ga je udario majstor se prenerazio, mislio je da
glasi moda dolazi od nekud spolja ali je za svaki sluaj poeo je da treska drvo okolo naokolo I
ono tada nije govorilo, ali im je krenuo da ga delje drvce opet ispusti glasi. U tom momentu u
radnju ulazi epeto koji je takoe majstor. epeto ima viziju da napravi udesnog lutka koji zna
plesati maevati se I raditi salta I trai pogodan komad drveta od Cilegia za pravljenje takvg
lutka. U tom se trenutku oglasi onaj komad drveta I epeta nazva Polendina to znai budala.
epeto se zbog toga pobije sa Cilegijom mislei naravno da ga je on tako oslovio. Poto su se
siti isprebijali I pomirili epeto mu potrai drvo I Cilegia zgrabi da mu da onaj komad to ga je
prvobitno muio ali komad iskoi I udari epeta po nozi za ta je epeto okrivio Cilegiju I njih
dvoje se opet pobie I opet pomirie. Nakon toga epeto uze onaj komad drveta I ode.
ta moemo da vidimo iz ove scene, moemo da vidimo da je radnja prilino dinamina I
naracija je animirajua I zabavna ali samo na povrini. Kada se zagrebe dublje vidimo jednog
majstora crvenog nosa, neki bi moda pomislili da je to moda I znak alkoholizma. Ali ta iz
ovog poetka moemo rei o naem glavnom junaku Pinokiju? Ono to je odmah oigledno je da
je on iv, jo mnogo pre nego to je dobio konkretan oblik lutka, moemo opaziti da on takoe I
govori I ne samo da govori nego je I bezbrazan od samog poetka. Pinokio vrea epeta I pada
mu na nogu kad ovaj hoe da ga uzme. Iako me cela ova scena gde se Cilegio I epeto biju po
naraciji asocira vise na kominu tuu iz nekog arli aplinovog filma ipak realno gledano ova
scena ne govori bas najbolje o epetu.
Nakon to je epeto uzeo onaj komad drveta , vidimo ga kako stie svojoj kui. Tu nam odmah
postaje jasno da epeto ivi u tekom siromatvu. U kui ima samo jedan lo krevet I lou
stolicu I stoi. Izleda da nema ni nekog osvetljenja u kui osim svetlosti stuba od spolja.
Nigde se na poetku knjige ne pojavljuje ni jedan enski lik, nikakva materinska figura. epeto
je kretaor tanije animator ve ivog predmeta usmeren samo eljom da stvori lutka koji zna
9

plesati, maevati se I raditi salta da bi njime obiao svet I zaradio komad kruha. Njegov motiv za
stvaranje ovog bia je u prvu ruku isto materijalistiki. Mi iz svega ovoga ipak ne moemo da
zakljuimo kada je Pinokiu podaren sam ivot I ko mu ga je podario te ne mogu da tvrdim da su
mu prvi susreti sa svetom upravo preko Cilegije I epeta ali da jesu na koji bi nain on mogao
da shvati svet? Cilegio ga je im ga je dobio lupao po zidovima, bio je svedok 2 tue izmeu
epeta I Cilegija a takoe je uo epeta kad je rekao da hoe da napravi lutka da bi obiao svet I
zaradio komad kruha. Moda iz ovog ugla I nije udno ono to e se dalje zbivati.
Kada je doao kui, epeto se odmah bacio na pravljenje lutka od onog drveta meutim pre nego
to e poeti da ga pravi epeto mu prvo dade ime Pinokio I to sa obrazloenjem da je to dobro
ime jer je znao celu porodicu Pinokija od kojih je najbogatiji bio prosjak.
epeto onda prvo na drvetu izreza oi koje ga poee gledati, pa nos koji poe rasti, zatim usta
koja odmah poee da se smeju I da ga zadirkuju. Ovde epeto poe da mu preti da prestane da
se smeje. epeto mu zatim napravi I ruke koje mu odmah otee tupe sa glave I stvaie na svoju
te se Pinokio zamalo ne udavi. epeto se onda rastui I smrkne I onda mu ree:
Nevaljalo dete! Nisi jo ni dovren a ve nema potovanja prema svome ocu! Zlo mome moj,
zlo!6
Ovo je takoe dinamian I zabavan odlomak ali ako zagrbemo dublje takoe vidimo da se I
epeto moda malo podsmeva Pinokiju time to ga imenuje po prosjacima, kao da mu stvaraoc
na taj nain unapred odreuje sudbinu, vidimo da Pinokio odmah pokazuje agresivno ponaanje
ali to nije nita to do sada nije video od samog epeta. Mislim da je u trenutku kada je epeto
video da se Pinokio zamalo udavio tupeom shvatio da mu je stalo do lutka I da osea
odgovornost prema njemu kao njegov stvaraoc. Tu ve vidimo da iako ga epeto kritikuje u isto
vreme pokazije time da mu je stalo I u istoj reenici prvi put sebe predstavja kao Pinokijevog
oca.
Hajde sad da vidimo kako je cela pria I postavka tekla u crtanom filmu pa emo se vratiti
kasnije ponovo na knjigu.
Pria u crtanom filmu poinje potpuno drugaije. Narator naime nije nepoznat, Narator je cvrak
Dimini Kriket koji poinje pevajui pesmu When you wish upon a star za koju je ovaj crtani I
nagraen. Pesma govori u principu o tome kako kada poeli elju kada vidi zvezdu padalicu,
ostvarie ti se svi snovi. Dimini Kriket onda otvara knjigu da nam ispria priu o tome kako se
elje ipak ispunjavaju. Volt Dizni nam ovde u samom startu uvodi lik Dimini Kriketa koji e biti
jedan od znaajnijih likova u ovoj ekranizaciji dok ga u knjizi uopste nema. U knjizi emo videti
cvrka u dva navrata ali je on jedna od manjih uloga. Sam cvrak izgleda kao mali ovek sa
6 Osnovna kola Odra Zagreb ,ELektire.skole.hr, Collodi, C. (1901)Pinocchiove Pustolovine: pria o jednom
lutku (prev. Zvonimir Bulaja) (13str.)Link: http://os-odra-zg.skole.hr/upload/os-odrazg/images/static3/788/File/collodi_pinocchio.pdf

10

cilindrom I frakom u prilino ofucanom odelu. Cvrak nam onda govori o tome kako je on
jednom prilikom traei sklonite od mraza video upaljeno svetlo u samo jednoj kuici I kroz
prozor je u kui video vatru te on odlui da ue unutra da se ugreje. Ovo je bila epetova kua
ali ona nije ni nalik epetovj kui iz knjige. U epetvoj kui je gorela lepa vatrica, zidovi su bili
prekriveni raznoraznim arenim satovima sa ptiicama I igrakama I figurama ceo ambijent je
jako ivopisan. Dok je Dimini razgledao kuu opazio je na polici lutka, marionetu. Lutak je kao
to sam ve pominjala prilino izgledao kao pravi deak sem to je imao onako drvenaste
zglobove I mali okrugli nos. Onda vidimo epeta kako dolazi da dovri mariontu docrtavi mu
obrve I usta etkicom I daje mu ime Pinokio.
Pinokio je u crtanom filmu ovde ve dovren lutak ali njemu nije dat dar ivota, on nije taj dar
posedovao kao u knjizi jo pre nego to mu je uopte dodeljen oblik
epeto je takodje na samom poetku crtanog filma prikazan dosta drugaije od epeta iz knjige,
on je dobroudni starac sa crenom kapicom koji izgeleda kao da je iz deda mrazove radionice.
epeto je veseo, on ima I kune ljubimce maka Figara I zlatnu ribicu o imenu Kleo , prema
kojima pokazuje veliku ljubav. Maka I ribu naravno ne moemo videti u knjizi.
epetu se mnogo svia lutak koga je napravio I on se sa njime igra, atmosvera je vesela, svi
igraju I pevaju. Dolazi vreme spavanja, svi satovi u kui zvone naglaavajui da je kasno.
jepeto se pozdravlja sa svima I sa Makom I sa ribom sa puno ljubavi I ide u krevet. Ni
njegova soba u crtanom filmu ne odraava siromatvo , sve u njoj deluje lepo , prijatno I
ususkano. Figaro, maak takoe ima svoj krevet. Figaro zatim otvara prozor I epeto kroz njega
ugleda zvezdu padalicu kojoj se jako obraduje I stade da zamisli elju. Poeleo je da Pinokio
postane pravi deak I zatim legao da spava. Na narator cvrak Dimini Kriket ne moe da zaspi
I on nam pripoveda ta se dalje desilo. U sobi se od one zvezde stvorila prelepa plava vila koja je
reila da epetu ispuni elju zato to je on tako dobar I nesebian prema drugima. Vila dolazi do
Pinokija I oivljava ga. Ovo je jako bitan momenat po mome miljenju. ini mi se da je nekako
pria u crtanom filmu malo izokrenuta u potpuno drugaijem moda I malo povnijem pravcu
time to govori o tome da ako neto stvarno eli to e ti se I ostvariti. To nam I cvrak govori od
samog poetka filma pesmom. Ovaj motiv recimo u knjizi uopte nemamo. Tkoe mi je posebno
zanimljiv motiv plave vile. Dok je u knjizi drvo oduvek imalo ivot dok mu jde epeto podario
formu I pokretljivost tanije animirao u filmu vidimo drugaiju priu. Iako je epeto lutku
podario formu ivot mu je podarila enska na neki nain moglo bi se onda I rei, materiska
figura. Ona je takoe lepa, nena I dobroudna I od samog poetka ga usmerava na pravi put ne
na silu ve ga puta da sam izabere svoje dobro I dobro epeta.
Kada Pinokio shvati da je iv on odmah pita da li je on pravi deak. Vila mu objanjava da je
epeto zasluan to je on iv jer je epeto poeleo da Pinokio bude pravi deak ali da samo
Pinokio moe da mu ispuni tu elju ako se pokae kao iskren, hrabar I nesebian I da e jednog
dana postati pravi deak. Pinokio mora da naui da izabere izmeu dobrog I loeg I on se pita
kako e znati ta je dobro a ta lose, tu se javlja na narrator cvrak koji mu kae da je to lako da
11

smao treba da sledi svoju savest, Pinokio ga pita da li je on njegova savest I vila onda odluuje
da cvrka imenuje za Pinokijevu savest. Vila odlazi, Pinokio I cvrak pevaju I probude epeta
koji je prvo uplaen ali je na posletku mnogo srean jer mu se ispunila elja da Pinokio oivi. Svi
su sreni I pevaju, Pinokio se u jednom trenutku igra sa sveom I malo zapali prst ali ga epeto
brzo ugasi I oni onda leu da spavaju.
Pinokio je znai dobio materinsku stvaralaku energiju, nesebinog oca, dobio je prijatelja I
savest Diminija, Klea I Figara, srean dom I dobio je dobru motivaciju da bude dobar deak. U
njegovom procesu nastanka ne vidimo ni jedan negativan elemenat niti susret sa bilo ime
negativnim. Iako je Pinokio na trenutak opekao prst, nije se prikazalo da je osetio bol niti da je
imao posledice. Oni legoe da spavaju I Pinokio ujutru krene u kolu.
Hajde sad da se vratimo malo na knjigu da vidimo kako se tamo dalje razvijala radnja.
Kada je epeto zavrio pravljenje Pinokija, pomagao mu je malo uei ga da hoda, im je
Pinokio nauio da hoda poeo je da skakue I tri I dao se u beg. epeto ga je jurio niz ulicu ali
nije mogao da ga stigne. Celu tu buku je uo policajac I zaustavio je Pinokija uhvativi ga za nos,
onda ga je dao epetu. epeto mu je rekao da e se obraunati kad dou kui na ta je Pinokio
napravio toliku dramu da su se ljudi okupili I saalili te je epeto na kraju odveden u zatvor a
Pinokio se vratio kui.
Istina je da ne vidimo da epeto do pre toga pokazuje agresiju prema samom Pinokiju ali vidimo
njegova ponaanja prema Cilegiju I znamo Pinokijevo dotanje iskustvo sa ljudima. Iz te
perspective nije toliko udo to je Pinokio odluio da se da u beg I to je napravio dramu kad je
trebalo da se vrati.
Kada je stigao kui Pinokio opazi zrikavca. Zrikavac mu kae da je u toj kui iveo preko sto
godina. Pinoio mu kae da je soba njegova I da ode meutim zriko mu stade pripovedati. Re mu
da stradaju deaci koji bee od kue. Pinokio mu ree da odlazi da ga ne bi poslali u kolu.
Zrikavac mu na to ree da ako ne ide u kolu da e postati magarac I dvi e mu se rugati I da bar
onda izui zanat. Pinokio kaze da jedini zanat koji e izuiti je jesti , piti, zabavljati se I spavati.
Zrikavac mu na to ree da svi koji tako ive zavre u bolnici ili zatvoru. Pinokio poe da preti
zrikavcu. Zrikavac mu ree da mu ga je ao er ima glavu od drveta, Pinokio ga gtaa ekiem I
ubije.
Iz ove scene vidimo da se I u knjizi kao I u crtanom filmu pojavljuje lik cvrka tj zrikavca ali su
ova dva lika u velikoj meri razliita. Pod jedan, cvrak u filmu od poetka zauzima veliku ulogu
time to je I narrator I to je postavljen za ulogu savesti Pinokija dok je cvrak u knjizi kratkog
veka, pojavljuje se samo jo jednom kao duh na kratko pri kraju knjige. Cvrka u knjizi vie
zamisljam kao uticaj neke stare mudre osobe jer se za njega se kae da je tu iveo sto godina,
nesumnjivo je pametan I pun iskustva a takoe I spor. On pokuava Pinokiju koji do tada jo
uvek nije spoznao mnogo nenosti prenese pouku da on treba da ivi svoj ivot na odreeni
nain vie iz straha on nekih kazni I posledica koje bi ga u suprotnom doekale nego zbog nekog
12

pozitivnog motiva. Pinokio naravno samo hoe da bude srean I da mu bude lepo, emu valjda
tei svako dete koje je dolo na ovaj svet. Ovde verovatno vidimo I malo tog Pievog bunt ka
konformitetu I restrikcijama obrazovanja u njegovo vreme I jednu veliku tenju ka slobodi koja
se deci oduzima.
Pinokio se vrlo brzo opet suoava sa surovou sveta kada shvata da je mnogo gladan a da u kui
nema niega za jelo, od sveg oaja I nervoze on zeva I raste mu nos. Na kraju nae jaje ali taman
kad je eleo da ga razbije iz njega izlete pile, pozdravi se I ode. Pinokio tada u sred noi krene ka
gradu da prosi za malo hrane gde ga jedan starac obeavi mu hleb poli vodom sa prozora I
Pinokio se najzad mokar, gladan I promrzao vrati kui I stavi noge pored vatre da se ugreje.
Ujutru se epeto vrati iz zatvora I poe kucati na vrata da mu Pinokio otvori ali Pinokio samo
ustade I pade jer su mu noge izgorele od vatre. On to ree epetu ali mu epeto ne poverova I sa
ljutnjom ue u kuu da bi na posletku primetio da ga Pinokio nije lagao I silno se rastui kad mu
je Pinokio ispriao kroz ta je sve proao te noi.Ovde je Pinokio takoe prvi put oslovio epeta
tata.
Kako se pria u knjizi razvija vidimo Pinokija koji prolazi kroz pregrt nemilih situacija ili je
njihov svedok ali sada takoe ovde vidimo jedan dirljiv trenutak iskrene povezanosti izmeu oca
I sina. Jedan od retkih izraza istinske nenosti. A tek kada nastupi ta nenost ona je ta koja sve
menja. Pinokio je naravno idalje nastavio kao sva deca da ispituje svoje granice, dokle ta nenost
I saoseanje see.
Kukajui tako da je gladan epeto izvadi I dade mu 3 kruke koje je bio ostavio za sebe ali
Pinokio ne htede da ih jede dok mu ih epeto na posletku ne oljuti. Pinokio ih smaza ali htede
da baci sredine ali ih epeto kao I kore odvoji na stranu. Rekavi mu da ne treba mnogo da bira
u jelu jerk o zna gde e ga put navesti. Pinokio kako pojede one kruke shvati da je jo gladan,
onda mu one sredine I kore vise nisu bile mrske te I njih smaza I tek je onda bio skroz sit.
Mislim da je ovde pinokio moda I nauio vanu lekciju zato to je ona dol iz nenosti I
postupnosti , ali daleko od toga da je ovde kraj Pinokijevim nestalucima.
Pinokio tada obea da e biti dobar deak I da e ii u kolu I da e brinuti o epetu u starosti
ako mu napravi nove noge, to epeto posle nekog vremimena I uradi. Ostavi ga neko vreme da
naui lekciju pa mu ponovo dade slobodu kretanja s verom da e poi pravim putem.epeto mu
takoe da bi ga opremio za kolu napravi I odelce od papira, cipele od kore drveta I kapicu od
sredine hlebajo mu je samo falio bukvar koga je trebalo kupiti a niko od njih nije imao par ate
epeto izae I prodade svoj jedini zimski kaput u sred zime I donese mu bukvar. Pinokio je sada
bio spreman za kolu I uistinu ga vidimo kako ujutru sa namerom kree u kolu. Ali daleko od
toga kao to rekoh da je ovde kraj njegovim nestalucima, ovo je tek poetak.

13

Zakljuak

ta na kraju moemo rei o ova dva lika?


Dizni je Pinokija iz crtanog filma da bi stvorio vie saoseanja iz publike lik Pinokija napravio
da bude dopadljiv I simpatian, kao naivno, nevino I dobroudno detence iz porodice pune
ljubavi I svetla, koje je delovalo na posletku toliko naivno da je Dizni morao da preoblikuje lik
cvrka da bude njegova savest da bi mogao na neki nain da ga okrene od loeg jer je sam bio
koncipiran kao previe naivan I poverljiv. I sam cvrak je uraen dopadljivo, vie kao mali ovek
nego kao cvrak. Pinokijev jedini nedostatak u crtanom filmu je moda ta naivnost I lakovernost
mi u njegovom ponaanju u toku crtanog filma nigde ne moemo da vidimo drskost,
razmaenost, pakost ili bilo koju negativnu osobinu osim to Pinokio u jednom trenutku slae.
Pinokijo iz Kolodijeve knjige je potpuno drugaiji, deluje mnogo nekako vre I
samopouzdanije, on je neposluan, testira granice, ne slua kad mu neko neto kae nego je
uglavnom potpuno svojeglav pa esto krene glavom I kroz zid. Pinokio kao takav onda takoe
prolazi I kroz mnogo gore situacije I traginije. On nema nikakve pozitivne enske utiacaje I
likove do pola knjige maltene . Pinokio je takoe puten da luta svetom bez nekog cilja vieg.
Tek negde pri kraju same knjige saznajemo da eli da postane pravi deak to u crtanom filmu
filmu on eli od samog trenutka njegovog stvaranja. Kao to sam ve pomenula Kolodi je svom
liku podario bunt I sveoptu tenju ka slobodi I neogranienosti. Njegov Pinokio bukvalno ivi I
oslikava ove osbine, one mu takoe donose I hrabrost ali ne I mnogo saoseanja prema drugima,
to je neto to on postepeno ui usput kroz pregrt jako traginih iskustava I situacija.
Dizni je vie teio dopadljivosti svojih junaka te je on simaptian, dobar I naivan. Naveden je na
greke najvie samo usled te naivnosti koja proistie iz istote njegovog duha mnogo vie nego
nekog bunta, zova slobode ili nekog slinog motiva. Diznijev Pinokio tei viem dobru dok
Kolodijem tei linom dobru na poetku dela.
Iako su njihovi ivotni putevi slini, mogu sa sigurnou da tvrdim da su ova dva lika
dijametralno razliita u svakom pogledu. Njihov svet I situacija su drugaiji, njihovi motivi su
drugaiji, njihove osnovne karakteristike su drugaije kao I njihovo poreklo ak je I njihov cilj u
veoj meri drugaiji.

14

Bibliografija
Internet sajtovi:
Wilson C. (2013) Pinocchio: Characterizations in Book and Disney Film, Preuzeto 2.1. 2015.sa:
http://ufkidlit.wordpress.com/2013/04/12/pinocchio-characterizations-in-book-and-disney-film/
West R. (2002)The Persistent Puppet: Pinocchio's Heirs in Contemporary Fiction and Film, The
university of Chicago library, digital collections. Preuzeto 3.1.2015 sa:
http://fathom.lib.uchicago.edu/2/72810000/
Autor nepoznat (2010)The Esoteric Interpretation of Pinocchio, The truth
seeker ,preuzeto 20.12.2014 sa: http://www.thetruthseeker.co.uk/?p=11985
Vie autora, Rotten tomatoes ,preuzeto 6.1.2015 sa:
http://www.rottentomatoes.com/m/pinocchio_1940/?search=pino
Roi S. O drvenom lutku- od knjige do filma, Sveuilite u Zagrebu, Filozofski fakultet,
republika hrvatska , preuzeto 17.1.2015 sa:
http://moodle.fil.bg.ac.rs/pluginfile.php/56238/mod_resource/content/1/o%20drvenom
%20lutku.pdf

E-Knjige:
Osnovna kola Odra Zagreb, ELektire.skole.hr Collodi, C. (1901)Pinocchiove Pustolovine:
pria o jednom lutku (prev. Zvonimir Bulaja) Link: http://os-odra-zg.skole.hr/upload/os-odrazg/images/static3/788/File/collodi_pinocchio.pdf
Film:
arpstin , B I Hamilton, L.(Producenti), I Ferguson, N. & Dekson,W Hi, T. & Kini, J. &
Roberts, B.(Reija) (1940) Pinokio (Igrani film), Sjedinjene amerike drave: Walt Disney
Productions
No Strings Attached: The Making of Pinocchio, Pinocchio (Dokumentarni film) DVD, (2009)
Sjedinjene amerike drave: Buena Vista home entertainment

15

16