You are on page 1of 25

1 .

Uvod u modelirawe

Savremen razvoj tehnike i tehnologije inicira stalno
preispitivawe, promene i usagla{avawe sadr`aja i na~ina
obrazovawa. Pri tom obrazovawe obuhvata sticawe, usvajawe i
usavr{avawe ve{tina i znawa u razli~itim etapama i na razli~itim
nivoima, saglasno civilizacijskim potrebama i potrebama okru`ewa.
Zna~aj i uticaj, a i neminovnost informacionih tehnologija javqaju se
u razli~itim oblastima qudskog `ivota i rada te i u obrazovawu.
Obrazovawe u oblasti tehni~kih disciplina, konkretno, ali ne
iskqu~ivo ma{inske struke, neizostavno ukqu~uje intenzivnu
primenu informacionih tehnologija.

Oblast projektovawa proizvoda i procesa predstavqa okosnicu
obrazovawa kadra ma{inske struke. Wen polo`aj i zna~aj, kao i
konkretna implementacija, neretko su odraz dru{tvenih, ekonomskih,
kulturnih, pa i politi~kih okolnosti, koje se uz to neprestano mewaju.
Me|utim, procesi globalizacije, pre svega u tr`i{nom, ali i u
privrednom, industrijskom i ekonomskom smislu, doveli su do
uspostavqawa novih koncepata kako u samoj oblasti projektovawa
proizvoda i procesa, tako i u sferi obrazovawa. Moderni proizvodni
koncepti promovi{u istovremenost (paralelnost) odvijawa ve}eg broja
konstrukcionih i proizvodnih aktivnosti. Ciq takvog pona{awa i rada je
skra}ewe vremena potrebnog za razvoj proizvoda od ideje do
realizacije, uz postizawe visokog kvaliteta. Saglasno tome, koncepti
obrazovawa kadra spremnog da prihvati navedene izazove baziraju
se na intenzivnoj primeni ra~unara u okviru stru`nih disciplina,
podrazumevajući pri tom visok nivo ra~unarske pismenosti i
osposobqenosti. Ti koncepti su u Srbiji uglavnom prihva}eni i
primewuju se u mawoj ili ve}oj meri ve} niz godina. S druge strane,
nea`urnost u permanentnim promenama u metodologiji i pristupima
ukazuje na neophodnost (ponovne) identifikacije kqu~nih sadr`aja
pojedinih disciplina, wihovih odnosa i redizajnirawe kuri-kuluma radi
obezbe|ivawa efikasnog obrazovnog procesa.
1
4 . Materijal za izradu remewa

Za izradu remenova koristi se najkvalitetniji deo gove|e ko`e
koji se naziva krupon.Ko`ni remenovi su vrlo elasti~ni i gipki.
Osetqivi su na vlagu i temperaturne razlike te se primewuju u
zatvorenim prostorijama prose~ne vla`nosti. Ko`ni remenovi su
vrlo skupi.
Tekstilni remenovi se izra|uju od pamuka, svile, kudeqe. Izra|
uju se od beskrajne trake te se ne vr{i spajawe.
Za remenove koji rade u vla`nim sredinama i temperaturnim
promenama koristi se kamilina dlaka.Osnova im je izvedena od
kamiline dlake a potka od pamuka. Redovno se impregniraju i
boje.
Naj{iru primenu kako kod pqosnatih tako i kod klinastih
remenova imaju remenovi izra|eni od gume sa
tekstilnim ulo{kom. Vi{e slojeva tekstilnih vlakana impregniraju
se gumom a zatim vulkaniziraju ( izla`u se pritisku na odre|enoj
temperaturi ) . Obzirom da su jeftiniji od ko`nih remenova
danas se najvi{e upotrebqavaju.
Remenovi se izra|uju ili u obliku beskrajne trake pa se posle
name{tawa na remenicu zate`u, ili u obliku traka kona~ne
du`ine te se krajevi spoje.

Prenosni odnos

Zbog pojave proklizavawa remeni prenosi ne rade sa
konstantnim prenosnim odnosom, te ni obimna brzina gowene
remenice nije jednaka obimnoj brzini pogonske remenice. Ovo
klizawe izra`eno je kod prenosnog odnosa koeficijentom
klizawa ξ=0.97-0.99.
Uzimaju}i u obzir koeficijent klizawa prenosni odnos iznosi
i=n1/n2=D2/D1x .

2
5 . Remenice

Konstruktivno re{ewe remenica mora biti tehnologi~no, to
jest:
-da svojim konstruktivnim re{ewem ne dovede do pojava
zna~ajnih unutra{wih napona , koji se u procesu livewa ili
zavarivawa mogu stvoriti
-da su sve mase materijala remenica simetri~no raspore|ene u
odnosu na osu obrtawa
-da su u eksploataciji bezbedne kako po radnika tako i za okolinu ,
odnosno da pouzdano prime obimne i centrifugalne sile
-da su stati~ki i dinami~ki uravnote`ene
-da su ekonomi~ne i lake za izradu.

6 . Izbor materijala
Materijali za izradu remenica moraju imati sposobnost da ,
bez vidnih o{te}ewa , izdr`e radne uslove, kao {to su :

-mehani~ka naprezawa
-proces habawa
-temperaturna –toplotna naprezawa
-atmosferski uticaji i tako daqe.
Remenice se naj~e{}e izra|uju od sivog liva , ~elika , legiranih
hrom ~elika, lakih legura, plasti~nih masa, drveta , odnosno iz
materijala koji se mogu obraditi na mere i tolerancije propisane
normama i standardima.Prema na~inu izrade i vrsti materijala
upotrebqenog za izradu remenice, remenice se mogu razvrstati
na :
-livene iz sivog liva, ~elika , ~eli~nog liva, aluminijumskih legura,
izra|ene u vidu polufabrikata. Zavr{ne mere i tolerancije izrade
posti`u se naknadnom obradom skidawem strugotine

3
-zavarene iz ~eli~nih limova sa posebnom glav~inom ,
proizvedene u vidu polufabrikata. Zavr{ne mere i tolerancije
izrade ostvaruju se metodom skidawa strugotine
-presovane- livene iz plasti~nih masa u vidu finalnog proizvoda
bez naknadnih mehani~kih obrada

4
-kombinovane- sklopne , sastavne odnosno bimetalne konstrukcije
koje se sastavqaju iz gotovih polufabrikata posredstvom vijaka ,
zakovica , zavarivawem , zalivawem ili upresovawem. Zavr{ne
mere i tolerancije posti`u se naknadnom mehani~kom obradom u
celini ili delimi~no.

Livene remenice moraju imati materijal sa sitnozrnastom
strukturom . Pore , {upqine u zavr{noj obradi remenice , kao i
naprsline i rupe , nastale kontrakcijom na paocima , glav~ini ili
obodu ne smeju se pojaviti.Povr{inski nedostaci metalnih remenica
, izuzev onih na paocima , mogu se popraviti gasnim zavarivawem
ili tvrdim lemqewem , ali da se pri ovim tehnolo{kim operacijama
ne izazovu naknadni unutra{wi naponi.Kategori~ki je zabraweno
da se upotrebqava olovo , kit ilidrugi sli~an materijal za
ispuwavawe defektnih mesta.Kod brzohodih remenica sa ~estim
ukqu~ivawem – startovawem i promenqivim brzinama , remenice
se izra|uju iz aluminijumskih legura. Ove remenice , u upore|ewu
sa remenicama iz sivog liva , imaju mawe gubitke pri ko~ewu i u
toku rada , a rade i sa ve}im obimnim brzinama.

Remenice iz lakih legura , radi poboq{awa ~vrsto}e pri
te{kim uslovima rada izvode se u vidu bimetalne konstrukcije.
Bimetalna konstrukcija izvedena je iz raznorodnih materijala i to
naj~e{}e ulivawem jednog materijala u drugi.Primer , u remenicu
izra|enu iz aluminijumske legure , na mestu provrta u glav~ini ,
ulije se sivi liv ili ~elik . Bimetalna konstrukcija remenice je lak{a i
za 60% od remenice izra|ene iz sivog liva a istih konstruktivnih
mera.

Remenice izra|ene iz plasti~nih masa , lovewem- presovawem
predstavqaju visoku tehnologi~nost.Ove ramenice u odnosu na
metalne remenice imaju mali zamajni momenat.Kod ovih remenica
je koeficijenr trewa ne{to mawi nego kod remenica izra|enih iz
metala.

Centrifugalna sila u obodu remenice ima vidan uticaj u procesu
odabirawa materijala iz kojeg }e se ista izraditi.

5
6
7 . Izrada-proizvodwa remenice

Konstruktivno funkcionalne povr{ine moraju se obraditi u
duhu propisanih preporuka a u zavisnosti od vrste izrade ,
tehnologije rada , uslova eksploatacije , ekonomike i bezbednosti
pogona.
@qebovi remenica za klinaste remenove i druge , moraju biti
zavr{no obra|ene , no`em ili drugom tehnolo{kom operacijom ,
tako da ne postoje vidqivi tragovi obrade i sa potrebnom
ta~no{}u.
Provrt glav~ine treba fino obraditi.
Ivice provrta glav~ine i `qebova treba oboriti , a dno `qeba
zaobliti.
Spoqni i unutra{wi pre~nici po celoj {irini remenice moraju
biti konstantni.
Sve remenice moraju se stati~ki uravnote`iti.
Dinami~ki se moraju uravnote`iti remenice koje rade sa
velikim obimnim brzinama ili ~ija je {irina oboda velika u odnosu
na pre~nik remenice.Posabna pa`wa mora se posvetiti
remenicama koje pored svojstvenog za datka imaju i ulogu
zamajca. Remenice-zamajci moraju se vrlo precizno
prokontrolisati i pouzdano dinami~ki izbalansirati , odnosno
uravnote`iti.

8 . Remenice za klinasto remewe

Remenice za klinasto remewe sastoje se iz glav~ine , venca i
paoka.Izra|uju se kao masivne od livenog gvo`|a , legure
aluminijuma ili kaolake od ~eli~nog lima.

7
Da bi remen pravilno nalegao bo~nim povr{inama , ugao
`qeba remenice mora biti mawi od ugla profila remena.
Na slici 4 je predstavqen profil `qeba remenice a na slici 5
slu~aj pravilnog i nepravilnog nalegawa remena u `qebu
remenice.

Sl. 4 – Klinasta remenica sa osnovnim veli~inama

8
Sl. 5- Pravilno i nepravilno nalegawe remena u `qebu remenice

Ugao `qeba α zavisi od pre~nika remenice i mo`e biti :

-za profil Y 36o ili 32o
-za profil Z 38o ili 34o
-za profile A , B , C , E , 38o ili 34o .

Na slici 6 je predstavqena remenica kod koje je glav~ina
izra|ena od punog materijala , a venac od ~eli~nog lima . Spajawe
glav~ine i venca izvr{eno je zakivawem. Na slici 7 je predstavqena
remenica sa dva `qeba , a na slici 8 remenica sa limenim
umecima , koji se mogu skidati radi boqeg nalegawa remena.

Sl. 6 – Klinasta remenica sa vencom od ~eli~nog lima

9
Sl. 7 – Klinasta remenica sa dva reda paoka

Sl. 8 – Klinasta remenica sa limenim umecima

Klinasti remeni prenosi izvode se i sa promenom prenosnog
odnosa.
Na slici 9 je prikazana jedna takva konstrukcija.Pode{avawem
{irine
`qeba pomo}u naro~itog mehanizma , istovremeno za jednu i

10
drugu remenicu , dolazi do smawewa nominalnog pre~nika jedne
remenice a pove}awa nominalnog pre~nika druge remenice.

Sl. 9 – Klinasti remeni prenos za promenu prenosnog odnosa

Za promenu prenosnog odnosa klinaste remenice rade se i kao
stepenaste remenice. Jedna takva remenica je prikazana na slici
10 .

11
Sl. 10 – Stepenasta klinasta remenica

Konstruktivni parametri klinastih remenica :

Ra~unski pre~nik remenice ( dp )

dp1 , male remenice , prora~unava se i odabira prema
preporukama datim u tabelama

dp2 , velike remenice , izra~unava se po formuli

12
dp2 =idp1ξkl

i preporu~uje se da se dobijena brednost uskladi sa vrednostima
standardnih brojeva a pri tome treba voditi ra~una i o prenosnom
odnosu.

Spoqni pre~nik remenice ( de )

izra~unava se po obrascu

de = dp +2b

b se uzima iz tabele za odgovaraju}i profil `qeba . Dobijene
vrednosti se zaokru`uju na ceo brpj ali uvek navi{e .

Unutra{wi pre~nik remenice ( di )

di=dp-2h

h- uzeti iz tabele za odgovaraju}i profil `qeba.

Dobijene vrednosti se zaokru`uju na ceo broj ali uvek nani`e.

Broj `qebova ( z ) odre|uje se prora~unom. postoje preporuke o
maksimalnom broju `qebova na remenici u funkciji profila remena
:
Y , Z , … E , SPZ , SPA, SPB , SPC .

Ugao `qeba remenice ( α )
odabira se iz tablice u zavisnosti od profila `qeba i pre~nika
remenice.

13
[irina remenice ( B ):

B=( z-1 ) e+2f

Vrednosti za e i f uzimaju se iz tablica.

Visina krutosti rebara :

f1=k+0.02B oja~awe na obodu remenice
f2=f1 oja~awe na glav~ini

Otvor u glav~ini , provrt ( d )

Bira se na bazi prora~una pre~nika vratila na mestu gde se
postavqa remenica.

Broj paoka ( N ) :

Orijentaciono se mo`e izra~unati po obrascu :

N= ( 1/6-1/7 )dp1/2

Ako je {irina remenice B>300mm treba paokepostaviti u dva
reda.
Pri tome broj paoka birati prema tabeli. Ako je broj paoka N<3
umesto paoka postavqa se disk – plo~a debqine k1 .

Rastojawe izme|u paoka ( m )

usvaja se po obrascu :
m= (0.4-0.5 )B .

14
[irina glav~ine ( L ) :

L=( 1.5-2.0 ) d .

Usvaja se vrednost u skladu sa propisima JUS – standarda za
klinove a na bazi prora~una nosivosti klina u spoju sa
remenicom.

[irina otvora u glav~ini za izlaz no`a ili radi skra}ewa du`ine
nalegawa klina ( L2 ) :

L2=L-2L1

gde se 2L1 bira kao i {irina glav~ine ( L ) .

Pre~nik glav~ine ( d1 ) :

d1=( 1.8-2.0 )d

Otvor u glav~ini za izlaz no`a ( d2 ) :

d2 ≥ 2t-d

gde je t merna vrednost `qeba klina koja se odabira po propisima
JUS
standarda u funkciji pre~nika vratila odnosno osovine i vrste
tolerancijskog nalegawa spoja klina , remenice i vratila .

[irina `qeba klina ( bk ) odabira se po istom propisu JUS
standarda .

Debqina paoka na obodu remenice ( b1 ) :

15
b1=0.8b0 .

Radijusi na prelazu paoka na mestu oboda i glav~ine :

R1=0.7b1 ; R2=0.7b1 ili se usvaja .

Sko{ewe ivica otvora ( c ) :

Ugao sko{ewa je 45° .

16
9 . Remenice za pqosnati remen

Remenice su to~kovi preko kojih se postavqaju remenovi.
Remenica se sastoji iz venca ( 1 ) , glav~ine ( 2 ) i paoka (3 )
( slika 11 ) . Remenice malih dimenzija umesto paoka imaju
plo~u , koja mo`e imati otvore radi smawewa te`ine. Izra|uju se
jednodelne i dvodelne.Remenice pre~nika preko 2000mm izra|
uju se iz dva dela.

Sl. 11 – Elementi pqosnate remenice

Remenice se izra|uju od ~elika , ~eli~nog liva , livenog gvo`|
a , aluminijumskih legura , a za male brzine i od drveta.
Pre~nik remenice odre|uje se u zavisnosti od prenosnog odnosa i
standardizacije.
Debqina venca ( Sv ) odre|uje se u zavisnosti od pre~nika
remenice ( D ) prema empirijskom obrascu ( slika 12 ) :

Sv=0.005D+2 ( mm )

Pre~nik glav~ine ( d’ ) i du`ina ( Lo ) odre|uju se prema izrazu :

17
d’= ( 1.6-1.8 ) d+ ( 10-20 ) ( mm )
Lo= (1.2-1.5 )d
gde je d pre~nik vratila.

Sl. 12 – Pqosnata remenica sa osnovnim veli~inama

[irina venca remenice ( B ) usvaja se prema {irini remena ( b ) iz
tablice.

18
Remenica {irine B> 300 mm izra|uju se iz dva reda paoka ( slika
13 ) . Du`ina glav~ine kod ovih remenica uzima se :

Lo=0.6B-100 ( mm ).
Ovako duga~ke glav~ine obi~no se izra|uju sa pro{irewem u
sredwem delu. Dodirna du`ina uzima se :
L1=0.5d.
Razmak izme|u redova paoka uzima se :
L2= ( 0.5-0.6 )B.

Paoci remenica izra|eni odlivenog gvo`|a obi~no imaju
elipti~an presek.Ve}a osa elipse postavqa se u sredwu ravan
remenice. Odnos velike i male ose elipse uzima se 2:1 do 2.5:1 .
Broj paoka ( i ) izra~unava se prema izrazu :

ip =0.45D

gde je D pre~nik remenice .

19
Sl. 13 – remenica sa dva reda paoka Sl. 14 – Pqosnata remenica sa
ispup~enim
vencem

Remenice se izra|uju sa ravnim i sa ispup~enim vencem.
Ispup~ewe se obi~no izra|uje na gorwoj remenici i onemogu}ava
spadawe remena. Ukoliko su brzine ve}e ( ve}e od 25 m/s )
potrebno je ispup~ewe izraditi na obadve remenice.
Na slici 14 predstavqena je remenica sa ispup~enim vencem .
Prema zadatku remenice mogu biti radne i prazne. Radne
remenice vr{e prenos obimne sile na vratilu i sa vratilom su
~vrsto spojene. Prazne ili la`ne remenice sa vratilom su spojene
pomo}u le`aja i one ne prenose obimnu silu na vratilo.Primewuje
se da se omogu}i iskqu~ivawe i ukqu~ivawe prenosa bez skidawa
remena. Na slici 15 predstavqena je radna i prazna remenica. Kod
ovog prenosnika na pogonskom vratilu remenica ima {irinu koja
odgovara {irini radne i prazne remenice na gorwem vratilu.

20
Sl. 15 – Radna i prazna remenica Sl. 16 – Stepenasta remenica

Pqosnati remeni prenos primewuje se i za promenu
prenosnog odnosa. Za tu svrhu slu`i stepenasta remenica
predstavqena na slici 16 .
Svaka stepenica predstavqa za sebe jedan prenosnik.
Preme{tawem remena sa jednog para remenica na drugi , vr{i se
promena prenosnog odnosa.

10 . Zakqu~ak

Iz svega {to je do sada re~eno o remenim prenosnicima mo`e
se zakqu~iti da remeni prenosnici imaju va`nu ulogu u ma{inskim
konstrukcijama i to kao elementi za prenos snage . i pored
nedosteteka koje imaju ( veliki pritisak koji stvaraju na vratila i

21
le`ajeve , prenosni odnos nije konstantan i mali vek trajawa ) imaju
i svojih prednosti zbog ~ega se primewuju , naro~ito za prenos
snage kod vratila koja se nalaze na ve}oj udaqenosti , rad im je vrlo
tih , zbog elasti~nosti remena prigu{uju udare .

[to se ti~e modelirawa mo`e se zakqu~iti da u dana{wim
uslovima `ivota vreme igra zna~ajnu ulogu . te`i se da se vreme
koje protekne od ideje do realizacije izrade nekog proizvoda smawi
a da se u isto vreme pojeftini proces proizvodwe . U tu svrhu slu`i
modelirawe proizvoda .

Da bi neki proizvod dospeo na tr`i{te i na wemu postigao
uspeh , mora da pro|e nekoliko razli~itih faza . Jedna od
najzna~ajnijih faza je svakako analiza i testirawe wegovog
pona{awa u uslovima eksploatacije. Izrada prototipova je bila i
ostala najpouzdaniji metod za sprovo|ewe takvih analiza.
Modelirawe je proces u kome se stvara artikal-proizvod od ta~ke
usvojenog idejno-kreativnog re{ewa pa sve do usvajawa nultog
probnog uzorka proizvoda , koji kasnije u procesu serijske
proizvodwe predstavqa model prema kome se izra|uju svi ostali
komadi u seriji. Odavde su proistekli i mnogi novi metodi za
opisivawe geometrije modela koji ne vode ra~una samo o
predstavqanju objekta ve} i o na~inu wegove izrade. Na osnovu
toga mo`e se zakqu~iti da }e se u budu}nosti i}i ka tome da se
modelirawe shvati kao nezaobilazan korak ka izradi novih i
savr{enijih proizvoda i osvajawa tr`i{ta.

22
11 . Literatura

1 . Spasoje Drapi} - Ma{inski elementi 2 ,
Beograd 2003 .
2 . Spasoje Drapi} - Ma{inski elementi sa
konstrukcijama,
Beograd , 1976 .
3 . Predrag Raki} - AutoCad 2002 {kola crtawa i
projektovawa na ra~unaru ,
Beograd 2004 .
4 . Spasoje Drapi} - Ma{inski elementi sa
tehni~kim
crtawem , Beograd 1984 .
5 . Gligorije Mirkov – Modelirawe ma{inskih
elemenata i
konstrukcija , Beograd 2002 .

23
Sadr`aj

1 . Uvod u modelirawe
……………… 1
2 . Prenos snage remenom
……………… 5
3 . Vrste remenih prenosnika
……………… 6
4 . Materijal za izradu remewa
……………… 7
5 . Remenice
……………… 8
6 . Izbor materijala .
…………… 8
7 . Izrada-proizvodwa remenice
…………….. 10
8 . Remenice za klinasto remewe
……………… 10
9 . Remenice za pqosnati remen
……………… 18

24
10 . Zakqu~ak
……………… 22
11 . Literatura .
……………... 23

25