You are on page 1of 42

SPOJNA SREDSTVA

Namena:

Koriste se za spajanje više različitih elemenata koji čine jedinstvenu celinu
sposobnu da prihvati sva projektom predviđena opterećenja
Kod ĉeliĉnih konstrukcija konstruktivni sistem nije monolitan, veće se sastoji
od delova koji se pojedinaĉno izraĊuju u radionici, a potom meĊusobno
povezuju na gradilištu

Iz tog razloga se, pri izgradni ĉeliĉnih konstrukcija razlikuju sledeće faze:
izrada elemenata (delova) u radionici, na osnovu radioniĉke dokumentacije
transport elemenata konstrukcije do gradilišta
montaža konstrukcije
Izrada elemenata obavlja se u radionici prema utvrĊenoj proceduri od
standardnih proizvoda (profili, limovi), ukljuĉujući i njihovo povezivanje i
nastavljanje.

Nastavljanje i povezivanje elemenata ĉeliĉnih konstrukcija moţe se
ostvariti:
- mehaničkim spojnim sredstvima ( zakivci, zavrtnjevi, itd.),
- tehnološkim postupcima ( zavarivanjem )
U zavisnosti od mesta izvoĊenja, postoje dve vrste nastavaka:
- radionički nastavci
- montažni nastavci
Radionički nastavci izvode se u radionici najĉešće zavarivanjem, a
reĊe zakivcima ili zavrtnjevima.
Montažni nastavci se izvode na gradilištu. Pomoću njih se
meĊusobno povezuju radioniĉki segmenti (podsklopovi i sklopovi),
tako da obrazuju jedinstvenu celinu.

Danas se montaţni nastavci se izvode skoro
iskljuĉivo zavratnjevima (retko zavarivanjam)
Razlog:
-veća brzina montaže
- kvalitetna veza
-obezbeđenje projektovane geometrije

montaţni nastavak

radioniĉki nastavak

ZAKIVCI
Danas se zakivci veoma retko primenjuju i to samo za rekonstrukciju
postojećih objekata spojenih zakivcima.

a) zakivak sa polukruţno m glavom, b) zakivak

sa poluupuštenom glavom, c) zakivak sa upuštenom glavom.
Obeleţavanje zakivaka u crteţi ma :

a) zakivak na montaţi , b) rupa i zakivak na montaţi , c) i d) poluupuštena glava

OBIĈNI ZAVRTNJEVI
Zavrtnjevi predstavljaju savremeno mehaniĉko spojno sredstvo pri
izradi montaţnih nastavaka u zgradarstvu i mostogradnji

a

Primena zavrtnjeva
u zgradarstvu (a) i (b)
i mostogradnji (c)

b

c

Zavrtnjevi se izraĊuju u fabrici mašinskim putem, a na montaţi se vrši
samo njihova ugradnja.
Prednosti zavrtnjeva:
Ugradnja zavrtnjeva je jednostavna i izvodi je relativno mali broj radnika.
Vremenske prilike ne utiĉu na kvalitet izvedene veze.

OBLICI I VRESTE OBIĈNIH ZAVRTNJEVA

Jedan kompletan zavrtanj sastoji se iz sledećih delova, prema slici:
-šestougaone glave (a)
-cilindriĉnog tela koje se završava navojem (b)
-šestougaone navrtke sa otvorom i sa unutrašnjim navojem (c)
-podloţne plo ĉice najĉešće kruţno g oblika sa otvorom u sredini (d)

Slika .....

Delovi zavrtnja

Nazivnu meru zavrtnja definiše debljina tala zavrtnja van navoja
pa je oznaka zavrtnja Md .
Na primer M20 oznaĉava zavtanj ĉiji preĉnik tela
van navoja iznosi d=20 mm .

Md
d

Dimenzije svih delova zavrtnja su standardizovane prema standarduJUS
M.B1.068.
Oblik navrtki odreĊen je prema standardu : JUS M.B1 601/65
Oblik podloţn ih ploćica odreĊen je prema standardu: JUS M.B2.015

Za graĊevinske konstrukcije se najĉešće upotrebljavaju zavrtnjevi ĉije se
dimenzije sastavnih delova date u sledećoj tabeli ( sa oznakama prema
predhodnoj slici ).

Tabela:

Osnovne dimenzije delova zavrtnja

M12

M16

M20

M22

M24

M27

M30

b

19.5

23

26

28

29.5

32.5

35

i

2.5

3.0

4.0

4.0

4.5

4.5

5.0

e

20.88

26.17

32.95

35.03

39.55

45.20

50.8
5

h

8

10

13

14

15

17

19

s

19

24

30

32

36

41

46

R

0.6

0.6

0.8

0.8

0.8

1.0

1.0

13

16

18

19

22

24

Navrtka
m

10

Podloška
d1

14

18

22

24

26

30

33

d2

24

30

37

39

44

50

56

ĉeliĉnim konstrukcijama upotrebljavaju se zavrtnjevi sa metričkim
navojem. Tako pomenuta oznaka za zavrtanj Md oznaĉava zavrtanj sa
metriĉkim navojem (napr. M20). ( Ranije su bili u upotrebi zavrtnjevi sa
Vintvortovim ili colovnim navojem)
U

Najvaţniji deo zavrtnja je telo zavrtnja koje prenosi silu putem smicanja
i pritiska po omotaĉu rupe.

Nije dopušteno da se u spoju upotrebi zavtranj ĉiji navoj ulazi u paket
koji se spaja.
Zbog toga se u graĊevinskim konstrukcijama primenjuje podloţn a
ploĉica debljine 8 mm, za zavrtnjeve ĉija se duţina menja na po 5 mm,
tako da navoj ostane izvan ravni smicanja.

Telo zavrtnja ( l1 ).

Podložna ploča.

Prema taĉnosti izrade tela zavrtnja, postoje dve vrste zavrtnjeva:
obrađeni zavrtnjevi ( ili upasovani , ili zavrtnjevi sa taĉnim naleganjem),
kod kojih obradom na strugu postiţe razlika izmeĊu preĉnika rupe i tela
zavrtnja d0 – d = 0.3 mm)
neobrađeni zavrtnjevi ( ili neupasovani ili zavrtnjevi bez taĉnog naleganja)
kod kojih je razlika izmeĊu preĉnika rupe i tela zavrtnja
d0 – d = 1 mm

Na primeru zavrtnja M20 ilustrovana je razlika izmeĊu obraĊenih i
neobraĊenih zavrtnjeva
- ObraĊeni zavrtanj M 20:

nominalni prečnik
prečnik tela zvrtnja
prečnik rupe

d = 20 mm
d = 21 mm ( za proračun)
d0 = 21 mm

- NeobraĊeni zavrtanj M 20 :

nominalni prečnik
prečnik tela zvrtnja
prečnik rupe

d = 20 mm
d = 20 mm
d0 = 21 mm

Na radioniĉkim crteţ ima se, radi preglednosti i izbegavanja grešaka,
zavrtnjevi predstavljaju posebnim oznakama . Oznake su
standardizovane i date su u tabeli
Tabela: oznaĉavanje zavrtnjava u crteţim a

Na crteţi ma se u razmeri 1:10 i manjoj, prikazuje se glava zavrtnja,
dok na crteţ ima u razmeri 1:5 i većoj, veliĉina oznake odgovara preĉniku
rupe

KLASE ĈVRSTOĆE ZAVRTNJEVA

Zavrtnjevi se izraĊuju od ĉelika koji su svrstani u odreĊene klase
ĉvrstoće, prema JUS-u M.B1.023 .
Klase ĉvrstoće oznaĉavaju se sa dva broja, koji su odvojeni taĉkom.
Obiĉni zavrtnjevi se uglavnom izraĊuju u sledećim klasama ĉvrstoće:
4.6, 4.8, 5.6, 5.8, 6.8.
Prvi broj u oznaci klase ĉvrstoće predstavlja stoti deo nazivne vrednosti
ĉvrstoće na zatezanje u MPa, f u / 100 
Drugi broj oznaĉava desetorostruki odnos nazivne granice razvlaĉenja i
ĉvrstoće na zatezanje 10 f y / f u 
Tako na primer oznaka za zavrtanj klase 5.6 dobijena je na sledeći
naĉin.
f y  300

MPa

.

f u  500

f u / 100  500 / 100

MPa ( mehaniĉke karakteristike ĉelika )

=5

10 f y / f u  10 . 300 / 500

=6

RAD VEZA SA ZAVRTNJEVIMA

Kod veza sa zavrtnjevima ostvaruje se diskontinualno spajanje
elemenata konstrukcije preko odreĊenog broja taĉaka.
U takvim vezama sila se iz jednog elementa prenosi u drugi putem
zavrtnjeva:
a. raspored sila na zavrtnju
b. dijagram pritisaka po
omotaĉu rupe
c. dijagram smiĉućih
napona

Slika... Naprezanje zavrtnja u vezi.

Ravnoteţa sila u elementima veze uspostavlja se naprezanjem zavrtnjeva na
pritisak po omotaču rupe.
Naprezanja na pritisak po omotaĉu rupe upravna na osu zavrtnja i suprotnih
smerova u ravni spoja (smicanja) izazivaju smicanje tela zavrtnja.

U proraĉunu

zavrtnjeva se usvaja konstantan raspored napona po
omotaĉu rupe kao i konstantan napon smicanja tela zavrtnja u ravni
smicanja.
Na taj naĉin se znaĉajno pojednostavljuje proraĉun, bez bitnih
posledica na njegovu taĉnost, a samim tim i pouzdanost nosivosti
veze.

Na mestu veze, u preseku koji je oslabljen rupama dolazi do pojave
koncentracije napona u blizini rupe, koji neposredno uz ivicu rupe
mogu da dostignu vrednost na granici razvlaĉenja ĉelika.

MeĊutim zbog plastififikacije veze dolazi do preraspodele naprezanja u spoju i do
postepenog ublaţavan ja koncentracije napona, tako da pri punoj plastifikaciji
popreĉnog preseka, stvarni dijagram odgovara proraĉunskom,

Sa povećanjem broja zavrtnjeva u pravcu sile, ne veţi v iše ravnomerna
raspodela sila po pojedinim zavrtnjevima.
Zbog toga vaţe ći standardi ograniĉavaju broj zavrtnjeva u redu u pravcu sile
na najviše šest.

max 6 kom

max 6 kom

PRORAĈUN NOSIVOSTI ZAVRTNJEVA

Postoje tri osnovna sluĉaja naprezanja kojima mogu biti izloţeni zavrtn jevi u
vezama elemenata ĉeliĉne konstrukcije:
smicanje
zatezanje
kombinovano naprezanje

Prema funkciji koju imaju u vezi zavrtnjevi mogu biti:
statički, ako su nemenjeni za prenošenje sila u vezama
konstruktivni, kada imaju samo funkciju spajanja elemenata u smislu
formiranja popreĉnog preseka i sl.
Prema naĉinu naprezanja zavrtnjeva u spojevima i sami spojevi
mogu da se podele na:
-smičuće spojeve SS 
kod kojih se sila prenosi smicanjem tela neobraĊenog zavrtnja i
pritiskom po omotaĉu rupe .
zatežuće spojeve ZS 
kod kojih se sila prenosi sa jednog elementa na drugi zatezanjem
zavrtnjeva u pravcu njihove poduţne ose.
kombinovane spojeve
KS 
-kod kojih su zavrtnjevi istovremeno napregnuti na smicanje i
zatezanje

Pri proraĉunu nosivosti zavrtnjeva uvode se odreĊene pretpostavke
koje znatno pojednostavljuju proraĉun:
- svi zavrtnjevi u vezi podednako učestvuju u prenošenju sile, pod
uslovom da u vezi ima najviše šest zavrtnjeva u istom redu u pravcu
delovanja sile.
-usled smičuće sile u telu zavrtnja se javlja konstantan napon smicanja
-pritisak po omotaču rupe je konstantan po površini projekcije
kontaktne površine zavrtnja i veznih limova na ravan upravnu na
pravac sile
-zanemaruje se savijanje i zatezanje zavrtnjeva u smičućim spojevima.

Tabela 2.8 Dopušteni naponi za neobraĊene zavrtnjeve (MPa)

Tabela 2.9 Dopušteni naponi za obraĊene zavrtnjeve (Mpa)

NOSIVOST ZAVRTNJEVA NA SMICANJE

Kod veze zavrtnjevima prelazak sile iz jednog elementa u drugi je
diskontinualan i ostvaruje se smicanjem tela zavrtnja u ravni spoja.
Nosivost na smicanje odreĊuje se po formuli:

d2
Fv  m
 dop
4
gde je :
m – sečnost zavrtnja
d – prečnik tela zavrtnja

 dop

- dopušteni napon smicanja za zavrtnje prema
Tabelama 2.8 odnosno 2.9
Zavisno od broja ravni smicanja zavtenjevi mogu biti:
- jednosečni (m =1)
- dvosečni (m =2)
- višesečni (m > 2)

NOSIVOST ZAVRTNJEVA NA PRITISAK PO OMOTAĈU RUPE
U proraĉun se uvodi konstantan napon pritiska po omotaĉu rupe ( zbog
plastifikacije ĉelika)
Površina preko koje se prenosi pritisak jednaka je zbiru kontaktnih
površina svih limova koji su napregnuti u istom pravcu.
Nosivost zavrtnja iznosi:
gde je

Fb  min  t d  b ,dop

minimalna debljina svih limova koji
prenose silu u istom pravcu
d - prečnik tela zavrtnja

min  t

 b, dop

- dopušteni pritisak po omotaču rupe

t1
min  t  min 
t 2

za jednoseĉne zavrtnjeve

t1  t3
min  t  min 
za dvoseĉne zavrtnjeve
t 2
NOSIVOST ZAVRTNJEVA NA ZATEZANJE
Nosivost zavrtnja na zatezanje odreĊuje se u preseku na mestu
navoja ( jer je ovaj presek manji nago u telu zavrtnja) , koji se
naziva ispitni presek
Površine ispitnog preseka A za pojedine zavrtnjeve date su u
s
tabeli 2 10:
Tabela 2.10 Površine ispitnih preseka

Nosivost zavrtnja na zatezanje odreĊuje se po obrascu:

Ft  As  t ,dop
gde je: A - površina ispitnog preseka
s

 t ,dop

-

dopušteni napon na zatezanje prema
Tabeli 2.10.
Ispitni presek
Nt1

Veza zavrtnjevima koji su opterećeni
na zatezanje

Nt1

KOMBINOVANO NAPREZANJE ZAVRTNJEVA
Ukoliko su zavrtnjevi jednovremeno napregnuti nasmicanje i na
zatezanje tada pored pojedinaĉnih provera nosivosti zavrtnja na
smicanje:

V1  Fv , dop

N t ,1  Ft ,dop

i nosivosti na zatezanje:

mora biti zadovoljan i sledeći uslov:
 V1

F
 v,dop

2


 Nt ,1 
  
 1

F 

 t ,dop 

gde su :

V1
N t ,1

sila smicanja koja se javlja u posmatranom
zavrtnju
sila zatezanja koja deluje u pravcu ose posmatranog zavrtnja.
U oba sluĉaja indeks 1 znaĉi da se radi o sili koja deluje na jedan
zavrtanj

KONSTRUISANJE VEZA ZAVRTNJEVIMA

Pravilno konstruisanje veze zavrtnjevima jeste preduslov da će
veze sa dovoljnom sigurnošću prenati zadata opterećenja.
Posebno treba obratiti paţnju na:
- izbor prečnika spojnog sredstva
- raspored i broj spojnih sredstava
- kvalitet spojnih sredstava.
Nastavci se po pravilu konstruišu simetriĉno sa istim brojem
zavrtnjeva sa obe strane spoja.

Minimalni broj zavrtnjeva sa jedne strane spoja iznosi
2 komada u zgradarstvu , odnosno 3 komada u mostogradnji.
Minimalni prečnik zavrtnja za konstrukcije u zgradarstvu iznosi
M12, a u mostogradnji M16

PREĈNIK ZAVRTNJEVA

Optimalni preĉnik zavrtnja moše da se odredi iz uslova da je
nosivost na smicanje Fv  jednaka nosivosti na pritisak
po omotaĉu rupe  Fb 
MeĊutim, najĉešće se koristi sledeća empirijska
formula:
t2

d

5 t min  0.2

cm

gde je:

t m in 

minimalna debljina
elemenata u spoju

t1

Veza I nosaĉa za stub zavrtnjevima
tmin = min

t1
t2

VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI
Namena:
Koriste se kod izuzetno napregnutih spojeva, a posebno kod spojeva
izloţenih dejstvu dinamiĉkig opterećenja
Ovi zavrtnjevi se izraĊuju od ĉelika visoke klase ĉvrstoće (sa granicom
razvlaĉenja u opsegu od 640 do 1080 MPa), koji se prilikom ugradnje
prednapreţu kontrolisanom silom zatezanja. Ovakve zavrtnjeve
nazivamo prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi.
Sila prednaprezanja, koja izaziva zatezanja tela zavrtnja, preko
navrtke, podloške i glave zavrtnja, vrši pritezanje elemenata u spoju.

IzmeĊu pritisnutih površina javljaju se sile trenje koje prenose smiĉuću silu
u spoju

Sve dok je spoljašnja sila smicanja manja od sile trenja u kontaktnom spoju,
meĊusobna pomeranja elemenata u vezi su zanemarljivo mala
Na osnovu toga se moţe zak ljuĉiti da se primenom prednapregnutih visokovrednih
zavrtnjeva znatno se smanjuje deformabilnost veze i povećava otpornost na zamor
kod dinamiĉki opterećenih konstrukcija.
Kod zateţućih spojeva nosivost ovih zavrtnjeva je znatno veća od nosivosti
obiĉnih zavrtnjeva, kako zbog kvalitetnijeg materijala tako i iz razloga što
sile zatezanja dobija na prirastu tek kada savlada kontaktni pritisak u spoju
Nedostaci prednapregnutih zavrtnjeva
- veća cena u odnosu na obične zavrtnjeve
- zahteva se posebna obrada tarnih površina u spoju
- neophodna stalna kontrola kvalitete zavrtnjeva i uređaja za unošenje sile
prednaprezanja, kao i koeficijenta trenja neposredno na gradilištu.

Napomena: Visokovredni zavrtnjevi mogu da se koriste i bez prednaprezanja
U tom sluĉaju proraĉun je isti kao za obiĉne zavrtnjeve
U zavisnosti od vrste naprezanja i naĉina prenošenja sile u vezi ovi spojevi
se dele na:
- Tarne spojeve (TS) kod kojih se sila sa jednog na drugi element prenosi
pomoću trenja u spoju

-

Tarne spojeve sa tečnim naleganjem (TST) kod kojih se sila prenosi
trenjem i smicanjem tela upasovanih zavrtnjeva

-

Zatežuće spojeve (ZS) kod kojihse sila sa jednog elementa na drugi prenosi
zatezanjem zavrtnja u paravcu ose

-

Kombinovane spojeve (KS) koji predstavljaju kombinaciju TS ili TST i ZS
spojeve

OBLIK I DIMENZIJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA

Visokovredni zavrtanj sastoji se od:
- Cilindričnog tela sa glavom na jednoj i navojem na drugoj strani
(JUS M.B1. 066)
- Šestougaone navrtke ( JUS M.B1.629)
- Podložne pločice ( JUS MB2 030)
Podložne pločice se uvek postav
ljaju ispod glave i ispod navrtke
Debljina podložne pločice iznosi
3 do 6 mm

Navoj kod visokovrednih zavrtnjeva mora se napraviti valjanjem( utiskivanjem)
a ne narezivanjem, tako da se materijal plastično deformiše i povećava gustinu

OBELEŢAVANJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA

U radioniĉkim crteţi ma se, radi preglednosti i izbegavanja grešaka
visokovredni zavrtnjevi predstavljaju posebnim oznakama:

KLASE ĈVRSTOĆE

Visokovredni zavrtnjevi se izraĊuju od ĉelika visoke ĉvrstoće
U nosećim ĉeliĉnim konstrukcijama se koriste visokovredni zavrtnjevi od ĉelika
klase ĉvtstoće 8.8, 10.9, i 12.9. ĉije su mehaniĉke karakteristike prikazane u tabeli:

s

Diagram s – e za razne klase
ĉvtstoće i za meki ĉelik (Ĉ0361)

e

UNOŠENJE SILE PREDNAPREZANJA

Unošenje sile prednaprezanja ostvaruje se uvrtanjem navrtke zavrtnja
Usled unošenja sile prednaprezanja u zavrtnju se javljaju aksijalni i smiĉući
naponi ( od momenta torzije usled trenja)
Maksimalna sila prednaprezanja koja sme da se unese u zavrtanj , a da on pri tom
ostane u elastiĉnoj oblasti ponašanja iznosi:

F p   1 f 02 As
gde su

1

Koeficijent redukcije (  1 <1)

f 02

Tehniĉka ( konvencionalna) granica razvlaĉenja ĉelika

As

Površina ispitnog preseka zavrtnja

za elastiĉno ponašanje

Vrednosti sile prednaprezanja za visokovredne zavrtnjeve klase
Ĉvrstoće 10.9 date su u tabeli

Kontrola intenzitete sile prednaprezanja vrši se indirektno, merenjem momenta
kojim je izvršeno pritezanje zvrtnja M u koji se odreĊuje po izrazu:
0.7 za k  0.14
M u  F p d k Gde je: d Nazivni preĉnik zavrtnja
1  
0.8 za k  0.14
F Ostvarena sila prednaprezanja

k  0.13  0.17

(odreĊuje ga proizvoĊaĉ)

p

k Koeficijent koji zavisi od stanja površina navoja

Uvrtanje navrtke se izvodi pomoću momentnih kljuĉeva
Ovi kljuĉevi se predhodno baţd are u laboratoriji, a konstruisani su tako da se
ostvari zahtevani moment uvrtanja , daju svetlosni ili zvuĉni signal ili se
automatski iskljuĉuju, kako ne bi došlo do prekomernog naprezanja zavrtnja.
Vrednosti momenta uvrtanja ( Mu )
za uobiĉajenu vrednost koeficijenta k date
su u predhodnoj tabeli 2.15

PRORAĈUN NOSIVOSTI VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA

I SMIĈUĆI SPOJEVI
A. VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI BEZ SILE PRITEZANJA

Visokovredni zavrtnjevi bez sile prednaprezanja se ponašaju kao obiĉni zavrtnjevi
A jedini su veći dopušteni naponi obzirom na bolji kvalitet ĉelika
Nosivost VV zavrtnjeva odreĊuje se po već poznatim obrascima:

d2
 dop
F  m
Fv ,dop  min  v
4
 F  min
 t . d . b,dop
 b

B PREDNAPREGNUTI VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI

Nosivost smiĉućih spojeva sa VV zavrtnjevima sa punom silom
prednaprezanaja zavisi od:
- kvaliteta materijala od koga je zavrtanj napravljen,
- vrednosti ostvarene sile prednaprezanja,
- koeficijenta trenja izmeĊu kontaktnih površina,
-sluĉaja opterećenja.
Prema našim vaţeĉi m standardima kriterijum za dimenzionisanje
visokovrednih zavrtnjeva je proklizavanje .
Da bi se spreĉilo proklizavanje u spoju sila koja se javlja u zavrtnju pri
eksploatacionom opterećenju mora da bude manja od njegove nosivosti
na prolizavanje koje se odreĊuje po obrascu:

Fs ,dop

 Fp

2

Gde je:

m
koeficijent ternja prema tabeli
Fp - sila prednaprezanja data ranije ( F p   1 f 02 As )
 2 - koeficijent sigurnosti na proklizavanje koji
zavisi od sluĉaja opterećenja i zazora izmeĊu
rupe i tela zavrtnja.- tabela 2.19

U sluĉaju upasovanih visokovrednih zavrtnjava sa punom silom prednaprezanja
Smiĉuća sila u spoju se delimiĉno prenosi trenjem , a delimiĉno smicanjem tela
zavrtnja

Nosivost zavrtnja se tada odreĊuje prema izrazu:

Fvs,dop  Fv , dop  0.25 Fs , dop
Gde je

Fv , dop nosivost upasovanog zavrtnja u smiĉućem spoju
Fs , dop

nosivost zavrtnja na proklizavanje

Proraĉun visokovrednih zavrtnjava na zatezanje

a. Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja
Ako nema sile pritezanja ovi zavrtnjevi se ponašaju kao obiĉni
zavtnjevi, tako da se njihova nosivost odreĊuje po obrascu:

Fi ,dop   i ,dop As Gde je:

 i,dop
As

Dopušteni napon zatezanja - tabela 2.18
Površina ispitnog preseka – tabela 2.15

b. Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi
Kod ovih zavrtnjeva mora da se ograniĉi vrednost sile zatezanja da ne
doĊe do odvajanja elemenata u spoju , jer bi došlo do poveĉanja
deformacije veze, a time i cele konstrukcije.
Maksimalna dozvoljena sila zatezanja u zavrtnju odreĊuje se po obrascu:

Ft , dop   3 Fp

Gde je:
F p sila prednaprezanja

 3 koeficijent sigurnosti prema sledećoj tabeli