Izvod iz knjige ³Sport, kapitalizam, destrukcija´, Ljubodrag Simonovi , ³Lorka´, Beograd, 1995. Email: comrade@sezampro.

rs SPORT U MO VARI DROGE Svake godine sve ve i broj sportista nestane u sve dubljoj mo vari droge. Do raspada Sovjetskog Saveza i "realnog socijalizma" glavni krivac za beskrupolozniju manipulaciju sportistima je bio "komunisti ki totalitarizam". U odnosu prema njoj "slu ajevi dopinga" na Zapadu su izgledali kao igra nevaljale dece koja ne slu aju svoje roditelje. U me uvremenu se pokazalo da je "slobodni svet" razvio svoju industriju dopinga koja je po svojoj monstruoznosti daleko prevazi la "dostignu a" zemalja "realnog socijalizma". Samo u Sjedinjenim ameri kim dr avama vrednost sportskog tr i ta droge dostigla je vi e milijardi dolara godi nje. Da stvar bude gora, upotrebljavaju se sve razornija sredstva. Na optu eni koj klupi su, naravno, "pokvareni sportisti". Ne pori u i odgovornost sportista, i to kako za doping tako i u zaveri utanja povodom dopinga i drugih prljavih igara u sportu, trebalo bi utvrditi i odgovornost gospodara sporta koji vuku poteze iz senke i od sportista stvaraju sredstvo za ostvarivanje politi kih i materijalnih interesa. Po imo od me unarodnih sportskih asocijacija i njihovih doping-kontrola. Kanadski sudija arls Dabin (Charles Dubin), koji je demontirao "slu aj Ben D onson (Ben Johnson)", razorio je bedeme la i koje su me unarodni sportski zvani nici digli oko dopingkontrola. On je ubedljivo dokazao da ljudi poput Arne Ljungkvista (Arne Ljungkvist), vo e medicinske komisije Me unarodne atletske federacije, sistematski dovode u zabludu svetsku javnost kada iznose podatke o broju "uhva enih" sportista na doping-kontrolama. Dabin, naime, tvrdi da Ljungkvist i drugi sportski zvani nici nastoje da stvore sliku o rasprostranjenosti dopinga u sportu na osnovu relativno malog broja "pozitivnih" sportista nastoje i, na taj na in, da sakriju prave razmere dopinga. (1) U svom izve taju kanadskoj vladi u vezi sa "slu ajem Ben Johnson", sudija Dabin konstatuje: "Iako je zdravstvenim komisijama me unarodnih sportskih udru enja, kao to su to Me unarodna atletska federacija i Me unarodni olimpijski komitet, ve godinama poznato da doping-kontrole za vreme takmi enja ne daju zadovoljavaju e rezultate, oni nisu preduzeli nikakve korake da razjasne ovu besmislicu. Na taj na in sa samo doprineli stvaranju utiska da se njihova takmi enja odvijaju po pravilima fair-play-a i da istra iva ke laboratorije ne mogu da budu prevarene". (2) Svedo enje Klifa Vilija (Cliff Wiley), ameri kog sprintera na 400 metara, ukazuje na ta su sve spremni gospodari svetskog sporta da bi ostvarili svoje interese. Na Svetskom atletskom prvenstvu u Helsinkiju (1983.) "bar trideset osmoro sportista imalo je pozitivan doping-test, od ega je bilo sedamneaest Amerikanaca. Ali, oni su bili toliko poznati, da organizator nije smeo da objavi njihova imena". Doktor Robert Voj (Robert Voy), ovek koji je otkrio prevaru, optu io je Svetsku atletsku federaciju i njenog predsednika Primo Nebiola (Primo Nebiolo) da su "sakrili rezultate testova". (3) To prakti no zna i da vrhovi me unarodnih sportskih asocijacija odre uju (u dogovoru sa organizatorima sportskih priredbi) koliko sportista (i kog ranga) sme biti "uhva eno" - da se ne bi kompromitovalo takmi enje i izgubila planirana zarada. To vi e nije "zavera utanja", ve sve beskrupuloznija zavera laganja. Nebiolo je oti ao jo dalje. Na Svetskom atletskom prvenstvu u Rimu (1987.) odigrao je "svoju" ulogu u aferi oko name tanja rezultata italijanskom skaka u u dalj Evangelistiju (Evangelisti). (4) Njegovom poslednjem i odlu uju em skoku je pridodato skoro pola metara ime je zadobio tre u poziciju i time bronzanu medalju. Italijanska dr avna televizija je uspela da u detalje rekonstrui e prevaru. Do lo je do protesta, Evangelisti je vratio medalju, a Nebiolo je, umesto da je zauvek

izba en iz sporta, uskoro postao predsednik Me unarodne atletske federacije! Engleski trka Sebastian Koe (Sebastian Coe) je jo 1982, na Olimpijskom kongresu u BadenBaden-u, zahtevao da se dopingovani sportisti do kraja ivota udalje sa sportskih terena, to je podr ano ood mnogih sportista irom sveta. (5) Gospodari svetskog sporta su taj zahtev jednodu no odbili (iz "humanisti kih" razloga), znaju i da bi to dovelo ne samo do zaustavljanja "progresa" u postizanju "vrhunskih rezultata", ve da bi vratilo rezultate na nivo ezdesetih, od kada je upotreba "stimulativnih sredstava" postala sastavni deo "juri a na rekord" - to bi dovelo do opadanja interesovanja za "vrhunski sport" i zna ajno umanjilo prihode grupa koje sport dr e u svojim rukama. Samo u poslednjem "olimpijskom ciklusu" IOC je "ostvario" prihod od preko 3 milijarde maraka. Nisu samo vrhovi sportske mafije, u vidu Huana Antonia Samaran a (Juan Antonio Samaranch), Primo Nebiola i oao Avelan a (Joao Havelange) zainteresovani za prikrivanje dopinga, ve su to, iz istog razloga, i firme-sponzori. Opadanje popularnosti sporta, zbog sve e ih doping afera (nakon "slu aja Krabe (Krabbe)" jo samo 5% gra ana u Nema koj veruje da se pobede u sportu mogu posti i bez upotrebe dopinga), (6) negativno deluje na business. Samo "Mercedes" godi nje ulo i vi e od 60 miliona maraka (podaci iz 1992.) za reklamiranje putem sporta. (7) Televizijske kompanije, kojima sportski prenosi (zbog reklama) donose enormne zarade, ivotno su zainteresovane za to da se stvori to neprobojniji zid la i oko "vrhunskog sporta". Po slobodnim procenama svetski business koji se ostvaruje u sportu i putem sporta vredi preko 700 milijardi dolara godi nje, s tim to se procenjuje da e do kraja veka iznositi preko 1 000 milijardi dolara! Javna je tajna da "vrhunski sportisti" uzimaju "stimulativna sredstva" pod neposrednim nadzorom sve tra enijih i pla enijih stru njaka za doping koji rade za firme-sponzore, velike farmaceutske kompanije, me unarodne sportske asocijacije, sportske saveze, nacionalne olimpijske komitete i imaju podr ku i za titu od zvani nih dr avnih institucija (uklju uju i i ministarstva). Oni koji organizuju tzv. "doping kontrole" i oni koji organizuju i spovode sistematsko dopingovanje sportista - na istom su zadatku, to zna i da se radi o zajedni kom timu. Indikativan je na in na koji Primo Nebiolo, "prvi ovek" svetske atletike, opravdava sabotiranje doping-kontrole i sistematsko uni tavanje sportista: "Nalazimo se u velikom cirkusu; ako isuvi e razmaknemo stubove atora, krov e se sru iti na nas. Moramo da mislimo globalno, a ne polaze i samo od jednog aspekta. Ne elimo da se krov sru i." (8) "Borba protiv dopinga" neodoljivo podse a na doskora nju "borbu protiv profesionalizma i komercijalizacije sporta". Bila je to, zapravo, borba protiv onih koji su pozivali na iskorenjivanje uzroka koji dovode do profesionalizma. U me uvremenu, profesionalizam je postao realnost i samim tim pojava koja se vi e ne mo e dovesti u pitanje. Sli no je i sa dopingom:iza prividno glasne kritike dopinga sve se vi e uo ava nastojanje da se zauzme "fleksibilniji stav" prema tom pitanju (teza o "kontrolisanom dopingu"). Politi ki instinkt ideologa sporta upozorava da treba smanjiti jaz izme u sportske realnosti i moralisti kih zahteva koji se pred sport postavljaju, jer je jasno da je sport samo kondenzovani izraz onoga to se de ava u dana njem dru tvu koje ne treba isuvi e "pritiskati" problemima koji u okviru njega ne mogu da budu razre eni. Ina e, gospoda iz Me unarodnog olimpijskog komiteta su oti la najdalje u nastojanju da se "stane na put dopingu". Po njima, trebalo bi organizovati "iznenadne inspekcije" kampova u kojima se sportisti pripremaju za takmi enja i na licu mesta proveriti da li su sportisti " isti". Prakti no, predla e se lov na sportiste kao da se radi o bandi najopasnijih kriminalaca, a oni zvani no va e (kakve li ironije!) za "najvi e predstavnike" osnovnih vrednosti dana njeg sveta i kao takvi postaju "idoli" masa! to se ti e odgovornosti nacionalnih sportskih asocijacija za upotrebu "nedozvoljenih sredstava" u

sportu, karakteristi an je primer Italijanske atletske federacije koja je od sredine osamdesetih (na elu se nalazio Primo Nebiolo) organizovala nabavku doping sredstava (iz SAD) i sistematsko dopingovanje svojih sportista. Najvi i italijanski sportski zvani nici su ucenama i obe anjima navodili sportiste da se podvrgnu sistematskom dopingovanju. Da bi skinuli odgovornost za mogu e posledice sa sebe, oni su napravili tipski "ugovor" koji su sportisti morali da potpi u i koji glasi: "Ja...(ime sportiste) ovim izjavljujem, da elim da se kao dodatak mome treningu podvrgnem terapiji sa anabolicima... (naziv supstanci). To inim po slobodnom volji i na sopstvenu odgovornost." Kasnije je do lo do kozmeti kih izmena u tekstu: "Ja... (ime sportiste) ovim izjavljujem, da se po slobodnoj volji elim podvr i terapiji sa medikamentima koji e biti prepisani od strane lekara Italijanske atletske federacije. Bi u obave ten o doziranju, mogu im prate im dejstvima i negativnim posledicama i upoznat sa mogu im toksi nim dejstvima." (9) Na postojanje organizovanog dopinga u Italiji upu uje i izjava Karla Vitorija (Carlo Vittori), biv eg trenera nekada njeg svetskog prvaka na 200 metara Pijetro Meneae (Pietro Mennea), data italijanskom listu "La Republica", da je Italijanska atletska federacija jo 1985. godine ustanovila "centralu za doping" koja italijanskim sportistima deli anabolne steroide. Po tvr enju Vitorija, u pismima koja su upu ena "vrhunskim sportistima" Italije od strane vo a italijanskog sporta, onima koji "budu uzimali anabolne steroide u dogovorenim koli inama, obe an je uspeh i puno novca".Kada se Vitori sa svojim dokazima obratio FIDAL-u, Lu iano Bara (Luciano Barra), generalni sekretar tog udru enja, zatra io je od njega da to "ne iznosi u javnost". (10) Polaze i od istra ivanja profesora Melvina Vilijamsa (Melvin Williams), sa kraja osamdesetih, mo e se re i da upotreba dopinga u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama ima karakter epidemije. Govore i o upotrebi anabolnih stereoida Vilijams navodi da u dizanju tereta i body-building-u preko 90% sportista uzima anabolike; kod baca a kugle, koplja i diska, kao i kod ragbista, 70-80 % koristi to sredstvo; kod printera i desetobojaca 40-50 %, dok je kod sportova izdr ljivosti 10%. to se ena ti e, u sportovima snage zastupljenost je 20%, dok u sportovima izdr ljivosti samo 1% uzima anabolike. Interesantno je i to da sportisti upotrebljavaju anabolike na na in koji prakti no onemogu ava njihovo utvr ivanje na takmi enjima. Istovremeno, u sve ve oj meri se upotrebljavaju druga sredstva, kao to je to "hormon rasta" (HGH - Human Growth Hormone) koji se od 1985. godine dobija i na sinteti ki na in. (11) U me uvremenu, izuzetnu popularnost u SAD je dobio i clenbuterol. U svojoj knjizi "Drugs in Sports" kanadski lekar i farmakolog Mauro di Paskvale (Mauro Di Pasquale) pi e: "Primena clenbuterola kod sportista dobila je dimenzije epidemije". On se, zbog toga to mu se br e "gubi trag" u organizmu, sve e e upotrebljava kao alternativa "klasi nim" anabolicima. Njegova upotreba je u toj meri ra irena, da je novinar najpoznatijeg sportskog magazina u SAD, "Sports Illustrated"-a, napisao da njega "svako uzima". (12) to se ti e ko arke, po procenama izvr nih tela NBA lige sa po etka osamdesetih od 40-75% igra a je uzimalo kokain a oko 10% "free base", specijalno pripravljen kokain sa poja anim dejstvom. (13) Nema nikakve sumnje da je u me uvremenu i u tom sportu do lo do "progresa" i da su u upotrebi savremenija doping sredstva. to se ti e krvnog dopinga on, po tvr enju profesora Williams-a, nije prisutan samo u biciklizmu, ve i u drugim sportovima izdr ljivosti kao to je to maraton. "Njujor ki uli ni maraton" predstavlja jedan od transparentnih oblika primene krvnog dopinga u sportu. (14) Na postojanje dugogodi njeg organizovanog i obaveznog dopinga u SAD-u upu uje i D ek Skot (Jack Scott): "Kada sam u prole e 1970.godine razgovarao s grupom sportista sa Kalifornijskog univerziteta D im Kalkins (Jim Calkins), pomo nik kapitena "Cal" ragbi tima, mi je rekao da su mu treneri i klupski lekar davali anaboli ne stereoide. I jedni i drugi su ga uveravali da e mu takva sredstva pomo i da uve a mi i nu masu i da oja a, to se i desilo. Ali, nisu gubili vreme oko toga da mu skrenu pa nju na mogu e opasne prate e posledice. "Dobio sam puno na te ini kao to su mi i rekli, ali nakon otprilike jednog meseca ti stereoidi su stvarno po eli da me zafrkavaju" - rekao mi je

D im. "Oti ao sam kod klupskog lekara i on mi je priznao da su mogu e lo e prate e posledice. Pre ovoga sam imao potpuno poverenje u trenere i lekare, i ose ao sam se izdanim." I mogao je, budu i da je poznato da stereoidi dovode do atrofije testisa, otupljivanju seksualnih podsticaja, o te enja jetre i lezda, a neki lekari veruju da oni uzrokuju rak prostate. A oni su u irokoj upotrebi. estoki i brutalni igra sa kojim se televizijski gledalac odu evljava preko vikenda esto je sinteti ki proizvod. Kad sam pristupio Nacionalnoj ragbi ligi upoznao sam igra e koji uzimaju ne samo stereoide, ve i amfetamine i barbiturate i to u zapanjuju oj koli ini. Ve ina NLF trenera se vi e bavi ovim stvarima nego prose ni narkos. Bilo mi je drago kada je ragbi veteran Hjuston Rid (Houston Ridge) (...) podneo obimnu tu bu pro log prole a protiv svog kluba, optu uju i njegove zvani nike za planiranje dopinga i za njegovu zloupotrebu. On ukazuje na to da stereoidi, amfetamini, barbiturati i druga sredstva nisu upotrebljavani "radi le enja i ozdravljenja, ve s namerom da se pomo u njih stimuli e duh i telo tako da bi igra i mogli da igraju grublje". (15) Dajana Vilijams (Diane Williams), ameri ka sprinterka, je 1989. godine posvedo ila da je njen trener primoravao da uzima anabolike. Dobijala je "pilule koje izgledaju kao male fudbalske lopte - dianabol", ina e poznati i u SAD veoma popularni anabolik. Godinu dana od kada je po ela da ih uzima ona je ustanovila promene na svom telu koje su bile sve vidljivije: po eli su da joj rastu brkovi i brada, klitoris je dobio "neprijatne proporcije", dobila je dubok glas, kosa joj je ubrzano rasla i postala je nimfomanka. (16) Da su Amerikanci " ampioni u dopingu" (po tvr enju britanskog stru njaka za doping profesora Arnolda Beketa (Arnold Beckett)) (17) pokazali su i doga aji koji su prethodili Olimpijskim igrama u Los An elesu (1984.). Olimpijski zvani nici SAD su organizovali svojim sportistima, "radi prosve ivanja", posetu laboratorijama u kojima je trebalo da se izvr e analize doping-testova olimpijskih u esnika. Radilo se, zapravo, o detaljnom upoznavanju sa na inima na koji sportisti mogu da prevare doping-kontrolore. U Los An elesu ni jedan Amerikanac, za razliku od sportista iz drugih zemalja, nije bio uhva en u dopingu. Nisu svi ameri ki treneri u estvovali u ovom skandalu. Pat Konoli (Pat Connolly), jedna od trenera enskog tima, izjavila je na saslu anju pred Senatskom komisijom: "Kada sam saznala o predolimpijskom probnom programu Ameri kog olimpijskog komiteta, koji je trebalo da omogu i na im sportistima da kroz upoznavanje sa zvani nim testmetodama uspe nije izbegnu da budu otkriveni, ose ala sam se prevarenom kao dete koje su roditelji ostavili na cedilu." (18) Ameri ka sprinterka Florens Grifit D ojner (Florence Griffith Joyner), poznate pod nadimkom "FloJo", izvanredan je primer hipokrizije koji vlada kako u zvani nim sportskim strukturama SAD-a, tako i u ameri kom dru tvu - kada su u pitanju "nacionalni interesi". Po rang-listi "Track-Field News"-a iz 1987. godine, ona nije bila ni me u prvih deset najbr ih sportistkinja. U SAD se nalazila tek na sedamnaestom mestu me u printerkama na sto metara. U toku jedne godine ona je postigla rezultat za koji je arli Frensis (Charlie Francis), biv i trener Bena D onsona (Ben Johnson), rekao da je "uni tio istorijsku putanju razvoja sporta" i da su njeni rezultati "pedeset godina ispred planiranih rezultata". U Seulu je osvojila tri zlatne medalje i postavila dva svetska rekorda. (19) Neki novinari su je proglasili za "dopingom napumpanog hermafrodita", a optu be su stizale i od Karla Luisa (Carl Lewis) i Darel Robinsona (Darrell Robinson) koji je izneo da joj je li no prodao fla icu sa deset kubnih centimetara mu kog hormona rasta. D ojnerova je Robinsona nazvala "umobolnim la ovom", a Luisu zapretila da e da ga "sredi". (20) Ina e, na doping-testovima je uvek bila " ista" ne postoji test za "hormon rasta". Imaju i u vidu njen izgled i rezultate koje je postigla, i laiku je moglo da bude jasno da su njeni rekordi sve samo ne sportski rezultati. Ono to je najva nije je da je D ojnerova sa ameri kom zastavom u ruci tr ala po asne krugove na stadionu i da je sa odu evljenjem bila pozdravljena kako od ameri kih vlasti, tako i od ameri ke publike - kao "veli anstveni simbol slobodnog sveta". D ojnerova je umrla u 36. godini.

to se ti e Karla Luisa, maratonka Klaudija Mecner (Claudia Metzner) je postavila pitanje: "Zbog ega Karl Luis u slobodnom vremenu nosi zubnu protezu?" Sama je dala odgovor: "Svako ve zna, da zbog upotrebe hormona rasta vilica dobija abnormalne dimenzije." (21) Na sudskom procesu koji je u prole e 1989.odr an u Torontu povodom doping-afere sa kanadskim sprinterom Benom D onsonom, njegov trener arli Frensis je izneo da su zvani nici Kanadske atletske federacije "od po etka osamdesetih znali za upotrebu steroida me u kanadskim sportistima". (22) Ina e, kod D onsona je, jo je u pripremnom periodu pre Seula, krajem 1987.godine, prime eno da mu, zbog dugogodi nje upotrebe anabolika, raste leva dojka i da se pretvara u enu. (23) Utvr eno je da je D onson koristio i "hormon rasta" (za deset fla ica je dao 10 000 dolara), kao i da je drugi D onsonov trener, D ord Astafan (George Astaphan), sastavio program dopingovanja "hormonom rasta" za Mark MekKoja (Mark McKoj), Angelu Isajenko (Angella Issajenko) i Desai Vilijams (Desai Williams). (24) Naravno, kanadski sportski zvani nici su inili sve to je u njihovoj mo i da uvere kanadsko javno mnenje da je kanadski sport " ist". Od najavljenih "provera" nije bilo ni ta i D onsonu i njegovim kolegama je utrt put do Seula koji je " asnim olimpijskim zvani nicima" trebalo da donese politi ke poene i gomile dolara. to se ti e Engleske, u njoj su jo 1985. godine po eli da kontroli u takmi enja na kojima u estvuju i mladi od dvanaest godina starosti (!) jer je ustanovljeno da treneri daju doping supstance i deci predpubertetskog uzrasta. aron Dejvis (Sharron Davies), biv a lanica engleskog olimpijskog pliva kog tima, konstatuje da je to " alosni pokazatelj razvoja na eg sporta".(25) Zapadna Nema ka je upotrebu dopinga jo od kraja sedamdesetih digla na nivo zvani ne dr avne politike, s tim to je sistematsko dopingovanje u Zapadnoj Nema koj po elo da se sprovodi jo u jeku priprema za Olimpijske igre koje e se odr ati u Minhenu (1972.). (26) Profesor Klaus Hajneman (Klaus Heinemann), predsednik Nau nog saveta (Zapadno) Nema kog sportskog saveza je jo 1988. godine nedvosmisleno objasnio o emu se radi: "Nema ka mora da investira u sport, jer on olak ava poistove ivanje gra ana sa dr avom". (27) Nema ki sportski funkcioneri su se, u razvoju sporta, rukovodili "prognozom" Vildor Holmana (Wildor Hollmann), jednim od vode ih zapadno-nema kih sportskih lekara i predsednikom parlamentarne komisije za vrhunski sport, da "nikada vi e, ak ni u dalekoj budu nosti, ne emo imati vrhunski sport bez dopinga." (28) Istovremeno (1984.) Holman izjavljuje: "Postigli smo maksimum - sportisti su do li do kraja svojih biolo kih mogu nosti". Tri godine kasnije on konstatuje da su sportisti do li do svojih fiziolo kih granica i, polaze i od primera vrhunskih trka a na 400 metara, tvrdi da njihovo prekora enje vodi "samouni tenju elija". (29) Holmanova neprincipijelnost simboli no izra ava polo aj dana nje nauke koja se "lomi" izme u injenica, koje ukazuju na sve ve e uni tavanje oveka, i lojalnog odnosa prema njenim gazdama. Za glavnog atletskog trenera Zadane Nema ke Kristian Germana (Kristian Gehrmann), upotreba anabolika je bila obavezna. Me u njegovim " ti enicama" (nema ki sociolog Brigite Berendonk (Brigitte Berendonk) ih naziva Germanovim "doping haremom") su bile i Eva Vilms (Eva Wilms) (svetska atletska rekorderka), Ingra Maneke (Ingra Manecke) (osam puta prvakinja Nema ke u bacanju diska) i Klaudia Lo (Claudia Losch) (olimpijska pobednica u bacanju kugle). One su, na njegovu sugestiju, doping sredstva nabavljale preko po te ne znaju i da iza te "trgovine" stoje on i njegov pomo nik Simon - koji su na tom "poslu" ostvarivali proviziju od 2 000%! Utvr eno je da su funkcioneri Zapadno Nema ke atletske federacije godinama bili upoznati sa Germanovim prljavim poslovima, ali da nisu ni ta preduzeli - zbog medalja. (30) Kada je sve iza lo na videlo, German je "ka njen" tako to je nastavio da radi u sportu i to ak sa reprezentativkama, a Simon sa decom predpubertetskog uzrasta! Evo kako je German u ÄZDF³ televizijskom intervjuu, iz 1989. godine, odgovorio na pitanje da li daje doping sredstva svojim " ti enicama": "Ako ka em ne, smeja e mi se

moje kolege; ako ka em da, izgubi u posao." (31) Po teno, nema ta! Ina e i pored dramati nih upozorenja majke Ingre Maneke o sve lo ijem zdravlju i psihi kim poreme ajima njene k eri, sportski funkcioneri Zapadne Nema ke nisu ni ta preduzeli da spre e sistematsku zloupotrebu kojoj je bila izlo ena. (32) Ovde i podatak da je zapadno-nema ka sedmobojka Birgit Dresel (Birgit Dressel), koja je umrla u aprilu 1987.godine (u 26.godini) od posledica trovanja "stimulativnim sredstvima" ( ije je zdravlje bilo pod nadzorom najve eg autoriteta u zapadno-nema koj sportskoj medicini Armina Klimpera (Armina Klümper)), koristila 101 medikament! ("Der Spiegel",37/1987.) Jedan od onih sportista koji su najvi e doprineli razbijanju mita o "po tenom nema kom sportu" je i dugogodi nji golman fudbalske reprezentacije Zapadne Nema ke, Toni umaher (Toni Schumacher). Po njemu, "u svetu fudbala postoji doping - naravno pre utni, uvan kao najstro ija tajna, tabu". A evo kako su izgledale zavr ne pripreme nema kog tima za Svetsko prvenstvo u fudbalu u Meksiku iz 1986.godine: "Po elo je sa tri litara minerlanog napitka...koje smo morali dnevno da popijemo". "Nakon tre eg treninga svi smo dobili proliv". "Svako jutro smo uz na elektrolitski napitak gutali gomile tableta: gvo e, magnezijum, vitamin B u najve im dozama, vitamin E, par hormon i a za privikavanje na visinu..." "Pored tableta plju tale su injekcije. Sam profesor Lizen (Liesen) je ubrizgao 3 000 inekcija. U njima je bilo svega mogu eg: biljni ekstrakti za ja anje telesnog odbranbenog mehanizma, vitamini C i B u visokim dozama, ekstrakt meda da bi se potpomogao rad srca i krvotoka, tele i krvni ekstrakt protiv posledica visinskog vazduha." "Uz sve to su obavezno i le i tablete za spavanje." (33) to se ti e Bundeslige, umaher tvrdi da u njoj "doping ima dugu tradiciju".On navodi da je jo kao mladi igra bio " ofer" najboljim igra ima i da ih je, pred va ne me eve, odvozio kod jednog kelnskog lekara koji im je davao pilule i inekcije. Neki od njih nisu vi e mogli da zamisle opstanak u sportu bez specijalnih preparata koji su sadr ali anabolike, amfetamine i druga doping sredstva. Bilo je reprezentativaca koji su uz pomo "hemije za ja anje" redovno osvajali titule prvaka sveta. Me u njima je bio i jedan minhenski igra koji je sam spravljao razne "specijalne preparate" i na sebi isprobavao njihovo dejstvo. Kolege su ga prozvale "pokretna apoteka". Schumacher priznaje da je i sam uzimao doping. Ujesen 1984. godine trebalo je da se u Kelnu, po tvr enju uprave kluba, odigra "sudbinska utakmica". Po ko zna koji put se radilo o "opstanku kluba". Budu i da je jedan broj igra a ve upotrebljavao kao doping sirup protiv ka lja, koji sadr i visoku dozu efedrina, odlu eno je da se upotrebi taj napitak. Pod dejstvo efedrina, "kolege su kao avoli leteli po terenu". Utakmica je dobijena, ali su igra i u toj meri bili iznureni i izmu eni da su odlu ili da nikada vi e ne posegnu za tim sredstvom." (34) umaher se dopingovao i na treningu. Radi se o captagonu koji "pove ava agresivnost, izdr ljivost i otpornost". "Posledice su lo e: prekora uju se i to gotovo nasilno sopstvene granice u inka. U du em periodu ovek crpi svoj biolo ki kapital. Bez ikakve kontrole, bez pouzdanog telesnog upozerenja: "Ne mogu vi e!". A onda je danima potpuno slomljen. Ne mo e da se naspava i pored najve eg umora. to se ljubavnog (seksualnog) ivota ti e: on je mrtav. Ni najmanja reakcija. U ovoj avanturi sam nau io: stalna upotreba dopinga nije samo opasna po ivot, ve je i poni avaju a. Zato ruke dalje od ovih eksperimenta." (35) Ovo umaherovo upozorenje treba svakako pozdraviti, ali je sam umaher, u istoj studiji, ubedljivo dokazao da je doping neminovan ukoliko se eli ostati u sportskom showbusiness-u: "premor protiv koga se ni ta ne mo e u initi", "dostignute biolo ke granice u inka", "sve ve i zahtevi za ve im u inkom", "stres-situacije" (dodajmo tome neminovne povrede i starenje) - sve to, po umaheru, primorava sportistu da posegne za dopingom i da postane zavistan od njega. (36) Govore i o (zapadno) nema kom profesoru Manfredu Donikeu (Manfred Donike) kao simbolu sporta u kome dominira nauka, Hoberman konstatuje da je vrhunski sportista postao "ekvivalent biolo kom organizmu", odnosno, "integritet li nosti zamenjen je integritetom tela" i da "telo sportiste potvr uje svoju autenti nost u obliku hemijske analize, dok se karakter sportiste - njegov dar za po tenjem, za dostojanstveno pona anje - odbacuje kao nepouzdan." (37) Hoberman

napominje da novinari u svojim izve tajima prave od sveta vrhunskog sporta "mitsku subkulturu" u kojoj je "nauka pome ana sa romantikom" i gde "sportisti, nau nici i tehnike treninga dobijaju oreol jezivog". (38) Postoji realna opasnost genetske manipulacije, odnosno, da se rezultati biotehnologije primene i na ljude i to pre svega u oblasti sporta. Radi se o "ponovnom ra anju ve ta kog monstruma Viktora Franken tajna (Viktor Frankenstein) u obliku ve ta kog sportiste" ili, savremenim re nikom kazano, o stvaranju "robotizovanog humanoida" ili "biomehani kog oveka". (39) Be ki doping-ekspert Ludvig Prokop (Ludwig Prokop) (koji smatra da je itav svet sporta postao "jedna velika mafija") ima pred sobom sli nu "stravi nu viziju" sporta: "dehumanizovani, robotoliki sportista koji dela u stanju hipnoze, kreatura koja ne ose a bol, ili nije u stanju da mu se suprodstavi." (40) Na sli an na in razmi lja i Rihard fon Vajcseker (Richard von Weizsäcker) koji u govoru, od 16. novembra 1985, pred funkcionerima Nacionalnog komiteta Zapadne Nema ke, upozorava da "stvaranje specifi nih tipova tela za specifi ne sportske discipline", uz pomo "geneti kih manipulacija", "vi e nije domen nau ne fantastike", nego pojava koja je "ve uo ljiva na horizontu". (41) Po Hobermanu, gentehnologija je ta koja e omogu iti najdublju biolo ku transformaciju oveka. Mogu e je da e ova tehnologija biti primenjena u vrhunskom sportu pre nego u drugim oblastima budu i da je kod te vrste delatnosti najlak e uspostaviti korelaciju izme u aktivnosti odre enih gena i obele ja koja upu uju na u inak. Sportisti bi, dakle, trebalo da budu prvi zamor i i "humane" gentehnologije. Mogu nosti genetskog in injeringa u sportu uslovljene su razvojem "ljudskog genom-projekta" koji bi trebalo da bude okon an 2005. godine identifikacijom svih od tri milijardi bazi nih DNS parova koji sa injavaju ljudski "genom". Pore enjem gena "manje talentovanih" sa genima "vrhunskih sportista" mo i e da se do e do "gena-u inka" i da se postigne njihova sinteza koja e biti ubrizgana u fetus koji se nalazi u materici. Slede i korak bi mogao biti "kloniranje" genetski istovetnih individua iz "genoma" nekog "vrhunskog sportiste". (42) Po ameri kom profesoru Melvinu Vilijamsu (Melvin Williams), "manipulacija genima" je verovatno poslednje sredstvo sa kojim se mo e obezbediti dalji rast u inka u sportu. Koriste i se ovim sredstvom, "sportski lekari e u pravom smislu re i biti u stanju da proizvedu super-atlete. "One kojima "ovakve misli mo da izgledaju preterano", Vilijams podse a na Adolfa Hitlera koji je "isto tako bio opsednut idejom da stvori rasu nadljudi, Arijevaca", koriste i se "bazi nom tehnikom sparivanja mu karaca i ena koji su imali eljene arijevske karakteristike". Vilijams dolazi do slede eg zaklju ka: "Tehni ke pretpostavke za manipulaciju genima postoje. Polaze i od politi kog zna aja koji najve e svetske sile pridaju sportu (neke dr ave pobedu na olimpijskim igrama tuma e kao potvrdu za nadmo njihovog politi kog sistema) mo da je samo pitanje vremena kada e manipulacija genima biti primenjena u sportu." (43) Pi u i ove redove Vilijams je pre svega imao u vidu tada nji SSSR koji je u me uvremenu nestao, a stvari u sportu su se jo vi e pogor ale. Optu uju i SSSR za sva zla na svetu Vilijams je, kao i mnoge njegove kolege, postao sau esnik u stvaranju zastora la i sa kojim je godinama prikrivana sve monstruoznija ma inerija smrti koja se razvijala na Zapadu. Imaju i u vidu destruktivnu prirodu dana njeg kapitalizma, tempo sa kojim se razvijaju sve monstruozniji "nau ni projekti", kao i simboli nu ulogu koju ima sport kao otelotvorenje osnovnih principa na kojima se temelji razvoj kapitalisti kog dru tva (uz to i kao reklamni pano firmi i izvor prihoda) - mo e se o ekivati da e gospodari sporta u initi sve, uklju uju i i manipulaciju sa ljudskim genima, da omogu e dalji "progres" u sportu. Ono to gra anski teoreti ari i nau nici u svojim analizama "previ aju" je i " injenica" da je tehni ki napredak postao glavna mera "progresa" i "uspeha" i da je sportista, upravo kao otelotvorenje "tehni ke civilizacije", postao jedan od najtransparentnijih simbola "napretka". Robotizovani sportista, koji te i "tehni kom savr enstvu", je iva demonstracija razvojne snage kapitalizma i sredstvo za njegovu propagandu. Sposobnost da se za kra e vreme postigne ve i rezultat, uz sve ve u dominaciju tehnike nad ovekom, osnovni je "motor napretka". Najva nije je

uvek iznova stvarati utisak da se "stvari kre u napred", pa makar se to izra avalo i u hiljaditim delovima sekunde. Na tom, sa ljudskog aspekta bezna ajnom, pomaku stvara se "spektakularna" predstava sa kojom se prikriva sve stravi nije uni tavanje kojima su planeta i ovek izlo eni. Mit o "bezgrani nim mogu nostima razvoja nauke i tehnike" postaje najva nije sredstvo sa kojim treba dokazati perspektivnost i ve nost kapitalizma. Gra anski teoreti ari "previ aju" i to da je manipulacija ljudima u sportu izraz uspostavljenih odnosa vlasti (pot injavanja) koji su u dru tvu uspostavljeni, odnosno, jedan od oblika delovanja struktura koje imaju mo da (zlo) upotrebljavaju ljude kao oru e za ostvarivanje svojih (privatnih) interesa. Kritika manipulacije ljudima u sportu je besmislena ukoliko istovremeno nije kritika manipulacije ljudima u dru tvu. Jedno je sigurno: postajanjem sporta reklamnim programom multinacionalnih kompanija u njihovom sve bespo tednijem ratu za opstanak - njegova sudbina, to zna i sudbina sportista kao najamnika kapitala, je zape a ena. Otuda ne iznena uje stav Hajde Rozendal (Heide Rosendahl), olimpijske pobednice iz Minhena, da su sportisti "marionete" funkcionera i sponzora koji nastoje da njihove "proizvode" prodaju u obliku sportskog spektakla." (44) Jedan od najstravi nijih na ina manipulacije ovekom u sportu je tzv."doping-trudno a". Polaze i od toga da se u toku trudno e koli ina krvi u organizmu pove a do 40%, da se uve ava srce i umno ava broj crvenih krvnih zrnaca, sportistkinja se oplo uje da bi se nakon nekoliko meseca maksimalne "upotrebe tela" za postizanje "vrhunskih rezultata" izvr io nasilni prekid trudno e. Ne zna se pouzdano u kojoj je meri ova pojava rasprostranjena, ali je indikativno da je krajem osamdesetih u Strazburgu odr an ginekolo ki kongres na kojem je jedna od najva nijih tema bila dopingovanje planiranom trudno om. to se ti e sportistkinja, na osnovu ispitivanja magazina "Sports", iz druge polovine osamdesetih, 37,3% nema kih atleti arki smatra "da mogu da u ine sa svojim telom ta im je volja". (45) To nije ljudska, ve fanati na (samo) destruktivna svest. I na ini koji se koriste da bi se prevarila doping kontrola pokazuju kakvim je sve manipulacijama i poni avanjima izlo ena ena u sportu. Jedan od njih je lagerovanje " istog" urina na hladnom sa kojim e se pred doping-kontrolu napuniti tzv."vaginal bag" ("vaginalna kesa") koja se sme ta u vaginalnu upljinu sportistkinje. O ovom metodu bilo je dosta re i u aferi povodom dopingovanja zapadno-nema ke sprinterke Katrin Krabe, ali je izvesno da je on rasprostranjen u itavom me unarodnom sportu. (46) Sve ve e tr i te dopinga (samo u SAD preko tri miliona korisnika po podacima iz 1994. godine) i sve ve a mogu nost za "zaradu" doveli su do stvaranja organizovanog doping-business-a koji po inje da funkcioni e na isti na in kao business sa drogom. "Der Spiegel" je u prole e 1994. objavio tekst pod naslovom " uti ili umri" u kome je poku ao da se rasvetli pole inu "samoubistva" britanskog sportskog novinara Klifa Templa (Cliff Temple), ubistva ameri kog prodavca dopinga arlsa Luisa Silkoksa (Charles Lewis Silcox), kao i ubistva biv eg e kog trka a i nau nika Jozefa Odlo ila. Templ je platio ivotom to je uspeo da do e do dokumenata o prljavim poslovima mafija ke grupacije prodavaca dopinga u Velikoj Britaniji - koji u svojim rukama dr e britanski "vrhunski sport". Ucene, podvo enje ak i maloletnih sportistkinja gospodarima doping-podzemlja, razni oblici manipulacije, sve je to deo sve stravi nijeg britanskog sportskog mozaika. Silkoksa su izboli no evima oni koji su hteli da ga spre e da bude "krunski svedok" u procesu protiv najve eg doping-kartela u SAD, "Kalifornia Five". to se Odlo ilove smrti ti e, postoje opravdane sumnje da se radi o osveti "anabolik-mafije" zbog Odlo ilove anti-doping kampanje i straha da e se objaviti dokumenata koji otkrivaju doping-metode u biv oj ehoslova koj koji su preuzeti i dalje razvijani od, u me uvremenu stvorene, e ke doping-mafije. (47) Smrt je postala sastavni deo sporta. "Spiegel" je 1991. godine objavio tekst pod naslovom "Mulj u venama" u kome navodi da je u toku nekoliko prethodnih godina od preterane upotrebe erytropoietina (EPO), ve vi e godina "hit" posebno me u biciklistima (hormon koji se stvara u

bubrezima i koji uzrokuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca koji transportuju kiseonik u mi i e) umrlo bar 18 holandskih i belgijskih biciklista, s tim to postoji opravdana sumnja da su u toku 1990. godine i etiri mlada (zapadno)nema ka biciklista umrla zbog upotrebe tog medikamenta. Februara 27. izjutra izdahnuo je, nakon sr anog napada, Johanes Draijer (Johannes Draaijer), dvedeset sedmogodi nji holandski biciklisti ki profesionalac. Njegova supruga je potvdila da je uzimao EPO. Uskoro, naprasno je umro njegov kolega D ef Laheji (Jef Lahaye). U Belgiji, u zemlji u kojoj je biciklizam isto tako popularan, u jednoj godini su umrli profi Patrik Bar (Patrice Bar) i vode i amateri Dirk de Kauver (Dirk De Cauwer) i Gert Rejnart (Gert Reynaert). Godinu dana ranije pet holandskih biciklista je iznenada umrlo, me u kojima i Bert Osterbo (Bert Oosterbosch), star 32 godine, koji je dva puta bio svetski prvak i vi e puta etapni pobednik u "Tour de France". U toku 1987. i 1988. godine umrlo je sedam holandskih i jedan belgijski biciklista, me u kojima i Koni Majer (Connie Meijer), dvadeset petogodi nja biciklistkinja koja je pala sa bicikle i umrla na cilju pre nego to je mogla da joj se pru i pomo . Po ameri kom lekaru Rendi Ajhneru (Randy Eichner), rukovodiocu hematolo kog odelenja na univerzitetu u Oklahomi i poznatom nau niku, "oni su bili mladi, utrenirani i sa velikom verovatno om zdravi. Jednoga dana su legli u krevet i umrli. Jednostavno tako. Lekari ka u da su umrli prirodnom smr u". Komentari u i dijagnoze svojih kolega, Ajhner je u svom izlaganju pred 700 u esnika na kongresu sportskih lekara u Orlandu (Florida, 1991.), koje je naslovio sa "Umreti za pobedu", zaklju io: "Ukoliko bi to bilo ta no, onda bismo se suo ili sa najneobi nijom epidemijom u istoriji sportske medicine." (48) Na zahtev rodbine, neki od umrlih su bili secirani. Osim pro irenog srca, koje je "normalno" za sportiste koji se izla u velikim naporima, nije prona eno ni ta to bi moglo da uzrokuje smrt. Po Ajhneru, biciklisti su najverovatnije umrli od erytropoietina (u Nema koj se prodaje pod nazivom "Erypo" i "Recormon"), supstance koja deluje momentalno i ije prisustvo se ne mo e utvrditi: zbog ogromne koli ine novonastalih krvnih zrnaca koji se stvaraju njenom upotrebom, krv se u venama prvo pretvara u "mulj", a onda u "kamen". Zbog njenog izuzetnog dejstva biciklisti ki magazin "Velo News" nazvao je EPO "atomskom bombom biciklizma". Interesantno je da ljudi poput Jozefa Kojla (Jozeph Keul), dugogodi njeg rukovodioca lekarske ekipe (zapadno) nema kog olimpijskog tima i jednog od najglasnijeg propagatora upotrebe anabolika u sportu, preporu uju "doziranu" upotrebu ovog preparata. Ina e, mnogi "veliki asovi" biciklisti kih staza uhva eni su u kori enju dopinga. Me u njima su i Edi Merks (Eddy Merckx), ak Anketil (Jacques Anquetil), Felis imondi (Felice Gimondi), Ditrih Turo (Dietrich Thurau)... to se ti e nema kog "biciklisti kog heroja" Rudija Altiga (Rudi Altig), on je dobio naziv "kotrljaju a apoteka": u njegovom urinu je prona eno dvanaest supstanci! Pozivaju i se na iskustvo eksperata, "Spiegel" je jo 1977. godine objavio da je do te godine oko 1000 (!) biciklista umrlo od preterane upotrebe dopinga. (49) U me uvremenu, upotreba EPO-a se pro irila i na druge sportove, pogotovu na one u kojima dominira izdr ljivost: maratonci, pliva i, hoda i na skijama, vesla i - postali su njegovi "obo avaoci". Interesantno je da EPO-epidemija uglavnom hara Zapadom, budu i da sportisti biv eg "isto nog bloka" nemaju dovoljno sredstava da upotrebljavaju ovu, ina e ne ba jeftinu, supstancu. Be ki profesor Ludvig Prokop je u januaru 1985. godine naveo cifru od 70 poznatih slu ajeva smrti od posledice dopinga na Zapadu, s tim da je prava cifra umrlih "sasvim sigurno mnogo ve a". (50) O smrtnim slu ajevima na Istoku nema pouzdanih podataka, ali se procenjuje da se radi o stotinama sportista. Me u njima su bugarski prvak sveta u dizanju tereta Boleslav Manolov (Boleslaw Manoloff) (naprasno umro u 23.godini) i jedanaest sovjetskih olimpijskih pobednika: ski-hoda Fjodor Terentjev (Fjodor Terentjew) (37), moderni petobojac Albert Mokejev (Albert Mokejew) (33), hrva Avtandil Koridze (Awtandil Koridse) (30), rukometa Jurij Lagutin (Jurij Lagutin) (29), biciklista Genadij Komnatov (Gennadij Komnatow) (29), hokeja Viktor Blinov (Wiktor Blinow) (22) koji je umro na ledu, ko arka Alaksandar Belov (Alexander Below) (26)... Na pogubno dejstvo

"stimulativnih" supstanci upu uju i istra ivanja e kog profesora sa Pra kog instituta za sportsku medicinu L. mita (L.Schmid) koji je izvr io obdukciju 780 sportista i utvrdio da je 218 umrlo od zlo udnih tumora iji se nastanak i razvoj vezuje za upotrebu dopinga. (51) Imaju i u vidu "eksploziju u upotrebi dopinga" u zadnjih deset godina, mo e se nasluti za koliko je uve an broj umrlih do danas. Kada je re o valjanosti rezultata koji su do sada postignuti, poznati hokeja ki reprezentativac biv eg SSSR-a Igor Larionov (Igor Larionow) je izneo da je na Svetskom hokeja kom prvenstvu u Moskvi, 1986. godine, kompletna sovjetska ekipa bila dopingovana. Uz pomo sovjetskog lana Me unarodnog hokeja kog udru enja, u toaletu u kome su lanovi sovjetske ekipe "dali" urin za doping-kontrolu bio je, iza kotli a za vodu, sakriven " isti" urin koji je lekar sovjetske ekipe usuo u test-bo ice svojih igra a. (52) Nema ki baca kugle Ralf Rajhenbah (Ralf Reichenbach) je u televizijskom intervjuu priznao da je postigao rekord uz pomo anabolika. (53) Budu i da je Me unarodna atletska federacija donela (1983.) propis po kome vreme za poni tavanje rekorda iznosi est godina - Rajhenbah je, kao i mnogi drugi sportisti, ostao nosilac rekorda i titule koje je, po sopstvenom priznanju, stekao na nedozvoljen na in. Da bi se sa uvala sve klimavija piramida sporta, legalizovana je i dokazana prevara. Mozaik je sklopljen: zajedno sa me unarodnim sportskom mafijom, koja u svojim rukama dr i me unarodne i nacionalne sportske asocijacije kao i sportska takmi enja, " ampioni" - prevaranti postaju nosioci "progresa" u sportu. "Pomeranje granica snova" u bacanju kugle je jo jedan primer "uspe nog" dejstva doping supstanci. Godine 1976. olimpijski pobednik je Udo Bajer (Udo Beyer) koji je, na osnovu podataka za internu upotrebu u DDR-u, u proseku dobijao godi nje 3 955 miligrama anabolika. etiri godine kasnije, olimpijsko zlato osvaja sovjetski takmi ar Vladimir Kiseljov (Wladimir Kiseljow) koji je priznao da je jo u mladosti bio kljukan hormonskim preparatima. Godine 1984. najvi e olimpijsko odli ije je pripalo Italijanu Alesandro Andreiu (Alessandro Andrei) koji je, pod sumnjom da uzima doping, morao da trenira pod nadzorom. Rezultat:bacio je kuglu tri metara manje od svog biv eg rekorda. Slede i olimpijski pobednik postaje isto no-nema ki baca kugle Ulf Timerman (Ulf Timmermann). Za isto no-nema ke "nau nike", Timerman je bio najbolji primer "uspe nog dejstva" njihovog omiljenog doping-preparata, oral-tubinola, koji stoji iza mnogih pobeda i svetskih rekorda isto nonema kih takmi ara. (54) Kada je re o Udo Bajeru interesantno je napomenuti da je njegov kolega iz Zapadne Nema ke Uve Bajer (Uve Beyer), baca kladiva,do ao do dnevne doze od 18 miligrama anabolika, to na godi njem nivou iznosi skoro 6 500 miligrama u odnosu prema 3 995 miligrama koji su isto nonema ki lekari dali Udo Bajeru. Stvari stoje jo gore kada se uzmu u obzir tvrdnje Uve Bajera da su njegove zapadno-nema ke kolege, uz preporuku i saglasnost vode ih sportskih lekara i funkcionera Zapadne Nema ke, uzimali "i do 40 miligrama" anabolika dnevno, (55) to na godi njem nivou iznosi neverovatnih 14 400 miligrama! I kada je re o dopingu mo e se videti "objektivnost" i "nau na zasnovanost" tvrdnji gra anskih teoreti ara i "zvani nih" nau nika zapada: kada govore o sportu SSSR-a (i drugih zemalja biv eg "isto nog lagera") oni mu obavezno dodaju odrednicu "komunisti ki" nastoje i da poka u uslovljenost sporta prirodom dru tvenog poretka u kome nastaje. Me utim, kada govore o zapadnom sportu, ne samo da nedostaje odrednica "kapitalisti ki", ve se sti e utisak kao da je sport oblast koja nema nikakve veze sa dru tvom. Kada sovjetski takmi ari uzimaju doping, to je rezultat "manipulacije sportistima" od strane "komunisti kog totalitarizma"; kada zapadni sportisti uzimaju doping,to je posledica njihovog "nepo tenja" (budu i da su ubedljiva ve ina crnci, upotreba dopinga samo treba da zaokru i rasisti ku sliku o "pokvarenim crn ugama"). Drugim re ima, u biv em SSSR-u, kao i u dr avama "socijalisti kog lagera", ljudi su bili "dobri", a sistem "zao"; u Evropi i SAD-u ljudi su "zli", a sistem je "dobar". Sa raspadom "realnog socijalizma" i uspostavljanjem

(Jeljcinovog) kapitalizma u Rusiji, u kojem su sportisti postali pokretni panoi zapadnih firmi nastavljaju i da uzimaju doping, do lo je do antropolo kog hokus-pokusa: ljudi su (nanovo) postali "zli", a novouspostavljeni poredak "dobar"! A evo ta ma arski trener Laslo Ki (Laszlo Kiss), ovek koji je od Kristine Eger egi (Krisztine Egerszegi) "stvorio" jednu od vode ih svetskih pliva ica, ka e o "promenama" koje su se desile u doju era njem "socijalisti kom sportu": "Novac, koji smo nekada dobijali od Partije, sada sti e od sponzora; kole za trening su ostale ± u stvari se ni ta nije promenilo". (56) Istini za volju treba pomenuti i primer "Newsweek"-a koji je, u znak protesta povodom beskrupulozne manipulacije sportistima i Olimpijskim igrama u Barceloni od strane multinacionalnih koncerna, objavio naslov: "Vratite komuniste!" (57) Odnos prema kineskim pliva icama, koje ve vi e godina dominiraju svetskom pliva kom scenom, ukazuje na "dvostruke standarde" kojima se slu e zapadni sportski zvani nici i treneri kada je re o zemljama koje jo uvek nisu pod dominacijom me unarodnog kapitala. Tako je Rej Isik (Ray Essick), predsednik Pliva kog saveza SAD, zatra io da se izvr i korekcija rezultata koji su postignuti na zadnjem Svetskom prvenstvu u plivanju (Rim) iako ni jedna od dvanaest Kineskinja koje su osvojile medalje nije uhva ena od strane doping kontrole. (58) Pliva ki savez Nema ke se zalo io za bojkot Svetskog pliva kog kupa (Peking) napadaju i Kineze da su dobili pomo od svoje "komunisti ke bra e" iz DDR-a, istovremeno dok "ujedinjena" Nema ka preuzima od DDR-a itavu industriju za proizvodnju rekordera i stvara od nje udarnu snagu za razvoj "novog" nema kog sporta! Me u doping-ekspertima iz DDR-a se nalaze i pliva ki treneri Folker Fri ke (Volker Frischke), Ginter Baumgart (Gunter Baumgart), Uve Nojman (Uwe Neumann), Stefan Hecer (Stefan Hetzer) i drugi - ija je specijalnost bila stvaranje i primena doping-programa za decu. (59) Svi su oni, upravo zbog svog iskustva u radu sa dopingom, do li na istaknuta mesta u sportu "ujedinjene" Nema ke - da bi nastavili sa svojom zlo ina kom praksom koja, kao i u biv em DDR-u, obuhvata i devoj ice predpubertetskog doba. Da stvar bude bizarnija, utvr eno je da su vode e li nosti i doping-eksperti Zapadne i Isto ne Nema ke, uprkos javnom neprijateljstvu, godinama pomno sara ivali. Tako je ef isto no-nema kog doping tima Manfred Hopner (Manfred Hoppner) postao "bliski prijatelj" Jozefa Kojla, jednog od vode ih "zvani nih" zapadno-nema kih doping-eksperata. "Dobri odnosi" izme u dva "neprijateljska" tabora su se do te mere razvili,da su na me unarodnim savetovanjima zapadnonema ki sportski zvani nici ponekad u raspravama koristili ak i argumente DDR-a. (60) Ovde treba re i i to da nisu nau nici i politi ari Zapada, koji govore u ime "slobodnog sveta", ti koji tra e radikalne promene u sportu, ve su to pre svega "zeleni" koji su, na tragu humanisti ke kritike sporta koja se razvila nakon studentskog pokreta iz 1968. godine, jo po etkom osamdesetih radikalizovali svoj stav prema sportu zahtevaju i da se zaustavi "rat tela", "darvinisti ka" selekcija nacionalnih timova i "beskrupulozno iscrpljivanje inherentnih granica ljudske prirode", pogotovu iskori avanje dece u sportu. Oni su 1988. godine izneli zahtev u parlamentu, koji je ve bio postavljen od strane Nema kog udru enja za za titu dece, da se zabrani u e e dece do 18 godina starosti u "vrhunskom sportu". Sam Hoberman konstatuje da je "politi ka ironija da su ovi napadi na vrhunski sport, a sa njima i na doping koji neminovno ide sa njim, efikasnije suzbijeni u demokratskoj Nema koj nego u klimavoj diktaturi na Istoku". (61) to se ti e SAD, u njima nema javne, ve samo "privatne" kontrole dopinga. Po Hoberman-u, ova "privatizacija vrhunskog sporta dovela je do suzbijanja prave javne diskusije u SAD o drogama kojima se pove ava u inak u sportu". (62) Imaju i u vidu nivo dostignutih rekorda i na ine na koji su oni postignuti; zna aj sporta za dalji razvoj "potro a kog dru tva" i odr avanje stabilnosti kapitalisti kog poretka; prirodu sporta kao delatnosti u kojoj je ovek sveden na telesnost, to zna i na predmet obrade i oru e za postizanje rekorda; metode i sredstva koja se ve primenjuju za proizvodnju "rekordera" kao i one koji se

razvijaju; sve raniju selekciju i sve stravi niju zloupotrebu dece koja e uskoro da prevazi e praksu lekara-monstruma u nacisti kim logorima smrti - mo e se zaklju iti da je "vrhunski sport" postao suprotnost slici sporta koju njegovi gospodari i dalje nastoje da nemetnu svetskoj javnosti. xxx Fusnote 1)Uporedi:Vyv Simson/Andrew Jennings,Gled,Macht und Doping,251.s,Knaus-Verlag,München, 1992. 2)Simson,237.s. 3)Uporedi:Simson,242.s. 4)Isto,211-233.s. 5)Isto,237.s. 6)Uporedi:"Der Spiegel",9/1992. 7)Isto, 8)Kod:Simson,246.s. 9)Kod:Simson,246.s. 10)Kod:H.Lünsch,Doping in Sport,41.s,Fachbuch-Verlagsgesellschaft, Erlangen, 1991. 11) Uporedi:Melvin H.Williams, Rekorde durch Doping?,104.s,Meyer-Meyer Verlag, Aachen,1990. 12)Uporedi:"Der Spiegel",38/1992. 13)Uporedi:Richard Lapchick,Broken Promises,214.s,St.Martins-Mayer,New York, 1984. 14)Uporedi:Melvin H.Williams,Rekorde durch Doping?,120.s. 15)Uporedi:Jack Scott,The Athletic Revolution,61.s. 16)Uporedi:Simson,238,239.s. 17)"Der Spiegel",15/1985. 18)Uporedi:Simson,243. 19)Uporedi:Simson,248.s. 20)Isto,248.s. 21)"Der Spiegel",32/1993. 22)"Sports Illustrated",March 20,1989. 23)Uporedi: Simson,248.s. 24)"Der Spiegel",11/1993. 25)"Der Spiegel",15/1985. 26)Detaljnije o tome kod:Brigitte Berendonk,Doping,Rowohlt,Reinbek bei Hamburg, 1992. 27)Kod:John Hoberman,Sterbliche Maschinen,277.s,Meyer-Meyer,Aachen,1994. 28)Isto,303.s. 29)Isto,304.s. 30)Vidi:"Der Spiegel",22/1992. 31)Kod:Brigitte Berendonk,Doping,293.s. 32)"Der Spiegel",22/1992./ 33)Uporedi:Toni Schumacher,Der Anpfiff,109-113.s,Knaur-Verlag, München, 1988. 34)Isto,122,133.s. 35)Isto,119,120.s.

36)Uporedi:isto,119.s. 37)John Hoberman, 33.s. 38)Isto,33.s. 39)34.s. 40)Isto,326.s. 41)Isto,37. 42)Uporedi:John Hoberman,330,331.s. 43)Uporedi:Melvin H.Williams,Rekorde durch Doping?,194.s. 44)"Der Spiegel", 33/1992. 45)Vidi:"Der Spiegel",37/1988. 46)Uporedi:"Der Spiegel",8/1992. i 12/1993.;Kada je re o eni,Günter Bosch, ovek koji je "otkrio" Borisa Beker-a, polaze i od sve ve ih zahteva koji se u sportu postavljaju i sve ve e upotrebe medicinskih supstanci putem kojih se ena pratvara u mu karca, konstatuje da devoj ica koja eli da igra tenis stoji pred odlukom "da li ho e da bude ena ili teniserka".U:"Der Spiegel",27/1992. 47)Uporedi:"Der Spiegel", 4/ 1994. 48)"Der Spiegel",24/1991. 49)"Der Spiegel",15/1977. 50)"Der Spiegel",15/1985. 51)"Der Spiegel",27/1985. 52)Kod:H.Lünsch,Doping in Sport,41.s. 53)Uporedi: H.Lünsch, 55.s. 54)"Der Spiegel",31/1992. 55)Uporedi:Brigitte Berendonk,277,278.s. 56)"Der Spiegel",36/1994. 57)"Der Spiegel", 33/1992. 58)"Der Spiegel",49/1994. 59)Uporedi:"Der Spiegel",17/1994. 60)Vidi detaljnije:"Der Spiegel", 12/1994. 61)Uporedi:John Hoberman,Sterbliche Maschinen,279.s. 62)Isto,276.s. xxx