Izvod iz knjige ³Sport, kapitalizam, destrukcija´, Ljubodrag Simonovi , ³Lorka´, Beograd, 1995. Email: comrade@sezampro.

rs SPORT I RASIZAM Zbog ega "crni" sportisti dominiraju u sportu? Pitanje koje se name e nakon svakog ve eg me unarodnog takmi enja, ili televizijskog izve taja sa profesionalnih sportskih borili ta u SAD. Odgovora nema. To nije slu ajno. Sportski izve ta i i novinari dobro znaju da nastojanje da se da pravi odgovor na ovo pitanje vodi ka razotkrivanju pole ine sporta, to po svaku cenu treba izbe i. Njihova uloga, i osnovni uslov opstanka u tom sve prljavijem poslu, je da bezgrani no veli aju sport i njegove aktere. Oni se slepo dr e " injenice" da je dana nji "vrhunski" (profesionalni) sport showbusiness i kao takav "duhovna hrana za mase" koja donosi ogromne prihode vlasnicima kao i svima onima koji u tome u estvuju, kao i " injenice" da je sport slika "rasne harmonije" i "uspeha" afroameri ke populacije u "slobodnom svetu", to zna i "dimna zavesa" kojom od svetske javnosti treba sakriti pravi polo aj crna ke manjine u SAD-u. Kada se postavi pitanje o sportu i rasizmu i u na oj javnosti se pre svega ima u vidu odbijanje Hitlera da se na nacisti kim Berlinskim olimpijskim igrama (1936. god.) rukuje sa D esijem Ovensom, tamnoputim ameri kim sprinterom koji je bio najuspe niji sportista Igara. Videli smo da je D esiju Ovensu, "velikom ameri kom ampionu", bilo u sopstvenoj zemlji zabranjeno da u hotelima u kojima je odsedala ameri ka atletska reprezentacija ulazi sa belim lanovima ekipe na glavna vrata i da se hrani u restoranu sa njima. Za njega, kao i za druge tamnopute lanove ekipe, je bio "rezervisan" ulaz za poslugu a hrana im je, kao zverima u kavezu, dono ena u sobe koje nisu smeli da napuste. Malo je poznato i to da je na prvim Olimpijskim igrama koje su organizovane u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama (Sent Luis, 1904. godine) bilo zabranjeno u e e "obojenih sportista" kao pripadnika "ni ih rasa". Za njih su organizovani "antropolo ki dani" na kojima je trebalo dokazati njihovu "telesnu inferiornost" u odnosu prema beloj rasi. Ina e, D esi Ovens se, kada je re o borbi za gra anska prava crnaca, nije proslavio. Nakon povratka sa nacisti kih Olimpijskih igara u estvovao je kao pla enik rasista u kampanji za zadobijanje crna kih glasova. Bio je jedan od retkih "vi enijih" crnaca koji se usprotivio bojkotu rasisti ke Ju ne Afrike. Ameri ke vlasti su ga iskoristile i za poku aj slamanja protesta afro-ameri kih sportista na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju 1968. godine. itavog ivota trudio se da igra ulogu "dobrog crnje" prikrivaju i bedni polo aj crna ke populacije u SAD, zbog ega je bio prezren od mnogih svojih sunarodnika. Rasisti ka teza, koju su Ädokazivali³ najeminentniji evropski i ameri ki lekari, da su crnci "telesno inferiorni" u odnosu prema belcima, mogla je da se odr i sve dotle dok Afro-Amerikanci nisu po eli da pobe uju belce i osvajaju medalje, a zatim da dominiraju ameri kim sportom. Me utim, problem se ne zavr ava sa telesnim karakteristikama. Za nosioce moderne pedago ke misli Zapada (Arnold, Kuberten, Dim...) sport je osnovno sredstvo za razvoj borbenog karaktera kod mladih, to je osnovna odlika uzornog gra anina "zapadne civilizacije". Sna ni, pobedni ki karakter belca bio je osnovni pokazatelj njegove "rasne superiornosti" u odnosu prema porobljenim "divljacima". Otuda je Kuberten, kao i kasnije Hitler, insistirao na boksu kao sportskoj disciplini u kojoj do najvi eg izraza dolaze "neustra ivi borbeni karakter" i " eli na volja", glavne osobine kolonijalnih falangi koje je trebalo da pokore svet. I ta se desilo? Upravo u domenu boksa, tog "finog mu kog sporta" (Kuberten) koji kao otelotvorenje duha kapitalizma dobija status "plemenite ve tine", belci do ivljavaju potpuni debakl. Po ev i sa D ekom D onsonom (Jack Johnson), koji je 26. decembra 1908. godine pobedio Tomija Barnsa (Tommi Burns) i osvojio titulu svetskog prvaka u boksu, uspostavljena je gotovo potpuna dominacija crnih ampiona. Upravo po kriterijumima belih rasista,

crnci su "superiorna rasa" u odnosu prema belcima! Odgovor "bele" Amerike na pobede crnih ampiona je bio stravi an. Nakon pobede D eka D onsona nad "velikom belom nadom" D ejmsom D efrijem (James Jeffrie) u Renou (Nevada) 4. jula 1910. godine, u mnogim gradovima SAD je do lo do pogroma crna kog stanovni tva. Na stotine mu karaca je obe eno i kastrirano, ene silovane i zaklane, deca do smrti bi evana... Niko od po inioca tih monstruoznih zlo ina nije izveden pred sud. Interesantno je i to kako je afro-ameri ka populacija do ivela borbe svojih sunarodnika. Crna ka peva ica Lina Horni (Lena Horne) je poraz D oea Luisa (Joe Louis) od simbola nacisti ke Nema ke Maksa melinga (Max Schmeling) (22. jun 1935. godine) do ivela na slede i na in: "D oe je bio nepobedivi crnac, onaj koji se suprotstavio belcu i pobedio ga svojim pesnicama... Ali ove no i, on je bio samo jo jedan crnac koji je dobio batine od belca". (1) Dramska spisateljica Maja Angelou (Maya Angelou) opisala je kako je crna ka sirotinja iz Arkanzasa do ivela kraj me a: "To nije bio samo neki crnac u konopcima, ve je to bio na narod koji pada. Bilo je to jo jedno lin ovanje, jo jedan crnac koji visi na drvetu. Jo jedna napadnuta i silovana ena. Bi evani i osaka eni crni de ak. Bili su to lova ki psi koji slede trag oveka koji tr i kroz muljevitu mo varu. Bila je to bela ena koja amara svoju slu avku zato to je ova bila nemarna. Prestali smo da di emo. Prestali smo da se nadamo. ekali smo". (2) Kao odgovor na sve inferiorniji polo aj belaca u sportu beli rasisti pose u za "argumentom" da su crnci "predodre eni" da pobe uju u sportu zato to su "intelektualno inferiorni" u odnosu prema belcima. O tome ameri ki profesor Ri ard Lap ik (Richard Lapchik): "Naravno, teorije su se menjale. U vreme dok se smatralo da crnci nisu u stanju da tr e duge distance imali smo za to genetsko obja njenje sve dok Afrikanci nisu po eli da pobe uju na dugim stazama. Odjedanput su, u pro lih nekoliko godina, ameri ki atletski treneri po eli da se interesuju za Afriku. (...) Belci su priznali fizi ku superiornost crnaca jer se to uklapa u sliku po kojoj su oni ti koji imaju pamet. Drugi "geneti ari", poput trenera Kromvela (Cromwell), tvrde da su crnci pre iveli u Africi zato to su bili brzi i sna ni. Njima nikada ne bi palo na pamet da je to mo da bilo zbog inteligencije, ma tovitosti i kreativnosti to im je omogu ilo ne samo da pre ive, nego da stvore visoko razvijenu civilizaciju pre nego to su Evropljani uop te uli za Afriku. Ali to se ne uklapa u ve stvorenu sliku. Tako smo imali teoreti are poput Artura Jensena (Artrhur Jensen) koji su "dokazivali" da belci nasle uju vi u kvotu inteligencije". /Pod.R.L./ (3) Ina e, sama biografija Ri arda Lap ika ukazuje kako na polo aj crna ke manjine tako i na stepen za tite ljudskih prava u SAD-u. Profesor Lap ik (va no je, na alost, napomenuti da je belac) je i sam igrao ko arku. Njegov otac je bio nekada poznati igra i kasnije trener D o Lap ik koji se anga ovao u borbi za priznavanje gra anskih prava crna koj populaciji. Hodaju i o evim stopama, Ri ard se suprotstavio rasistima rizikuju i svoj ivot. Do iveo je i to da ga je grupa belih rasista mu ki napala i makazama mu urezala na stomak pogrdni naziv za cnce - "nigger" ("crn uga"). Umesto da su po inioci ka njeni i umesto da je dobio policijsku za titu, on je bio optu en od zvani ne (bele) Amerike da je to sam sebi u inio iz politi kih razloga! Teza da su crnci "geneti ki predodre eni" da budu "glupi fizikalci" ( to se potkrepljuje " injenicom" da Afro-Amerikanci po pravilu obavljaju "najgluplje" i "najprljavije" poslove), to zna i da "ne mogu da dosegnu intelektualni nivo belaca", dovodi do toga da oni nastoje da se doka u tamo gde dolaze do izra aja njihove "genetske osobenosti". Nije, dakle, volja za pobedom u svom istom obliku ta koja ih vodi ka cilju, kao to je to slu aj sa "belim d entlmenima", ve je to frustracija zbog njihove "intelektualne inferiornosti" i podre enog polo aja u dru tvu koji je posledica te "inferiornosti". Crnci ne samo da "ne dose u intelektualni nivo belaca", ve su motivi za njihovo

anga ovanje u sportu ispod vrednosnih (civilizacijskih) motiva belaca. Bore i se za pobedu u sportu crnci ne samo to nastoje da promene svoj dru tveni polo aj ( to je za gra anske ideologe, na elu sa Kubertenom, najve i zlo in), ve ele da se reven iraju belcima zbog njihove "superiornosti" u drugim (intelektualnim) sferama dru tvenog ivota. A to ve ne spada u fair-play-a ve u sferu "niskih strasti". Hitler je, upla en pobedama crnih sportista na nacisti kim Olimpijskim igrama, zahtevao da se crncima, iji su "preci do li sa drveta", zabrani u e e na budu im olimpijskim igrama jer oni "ne predstavljaju fair takmi enje". Da su nacisti pobedili, nesumnjivo je da bi se to i desilo: gospoda iz MOK-a nikada nisu skrivala svoje odu evljenje nacisti kim re imom i njegovim idejama o "budu nosti". U dana njim uslovima takva radikalna pozicija je te ko ostvarljiva budu i da je sport postao izuzetno zna ajna potro a ka roba i kao takav nezamenljivi reklamni instrument. U sportu se stvari odvijaju na osnovu fair-play-a koji diktira kapital: dobro je sve ono to donosi pare. Da li su sportisti beli, crni, uti, zeleni ili areni - to je sa aspekta kapitala neva no, ukoliko ne ugro ava business. Rasisti ka pozicija se komplikuje i sa tim to su se, istovremeno dok je u SAD-u uspostavljena dominacija Afro-Amerikanaca, sportisti SSSR-a (mali broj nije pripadao beloj rasi), Isto ne Nema ke i drugih zemalja tzv. "isto nog bloka" ne samo uspe no nosili sa crnim sportistima,ve su ih,kada se imaju u vidu ukupni rezultati, ubedljivo prema ivali. Polaze i od analize dru tvenih odnosa,kao i politi ke prakse, ovakav razvoj doga aja se mo e lako objasniti. Ako se, pak, rukovodimo rasisti kom logikom, moglo bi se zaklju iti da su belci u SAD i Zapadnoj Evropi "degenerisani" deo bele rase. Ako napravimo istorijsku analizu uklju ivanja crna ke populacije SAD-a u sport, vide emo da je to bio deo nastojanja bele vlasti da izvr i "pacifikaciju" nezaposlene crna ke mlade i, koja je ivela u sirotinjskim getoima velikih gradova, i da ih integri e u kapitalisti ki poredak ne menjaju i njihov dru tveni polo aj. Teodor Ruzvelt (Theodor Roosewelt), tada nji ef njujor ke policije i budu i predsednik SAD (1901-1909.), jo je krajem XIX veka poveo kampanju za izgradnju bokserskih dvorana u sirotinjskim delovima grada ije su stanovni tvo uglavnom inili Afro-Amerikanci. Ruzvelt se rukovodio prakti nim, a ne filantropskim motivima: da se ne bi bavili kriminalom i borili za promenu svog bednog dru tvenog polo aja, nezaposlenoj crna koj mlade i dat je prvo boks, a zatim ko arka i drugi sportovi. Bio je to na in "civilizovanja divljaka" ili, lep e re eno, "pozitivno usmeravanje i kontroli sanje agresivne ( itaj: ³ ivotinjske´) prirode crnaca". Otvaranje prostora za crnce u sportu bila je cena koju su beli vlastodr ci morali da plate da bi odr ali u pokornosti sve svesnije i politi ki organizovanije crna ko stanovni tvo. Radi se o istom metodu koji je primenjen od strane Velike Britanije u kolonizovanju "ni ih rasa" koji je Kuberten, putem svoje olimpijske filozofije, promovisao kao univerzalni metod vladanja: sport postaje najva nije sredstvo za odvla enje potla enih sa polja borbe za slobodu i njihovo integrisanje u uspostavljeni poredak. Uspehu crna ke populacije u SAD-u su doprineli mnogi razlozi, ali je osnovni i najva niji razlog njihov dru tveni polo aj. Sistematskom i bespo tednom getoizacijom crna ke populacije je trebalo spre iti da se Afro-Amerikanci ravnopravno sa belcima uklju e u "utakmicu" za vladaju e dru tvene polo aje i ostanu na nivou "prljave" radne snage. Sport je za ubedljivu ve inu crna ke dece (zajedno sa muzikom) prakti no jedina ansa da napuste geto i domognu se vladaju ih vrednosti. O tome Karim-Abdul D abar (Kareem Abdul-Jabbar), legendarni centar "Lakers"-a: "Da, bio sam isti kao i oni crni sportisti o kojima ste itali, koji su ulo ili svu svoju pokreta ku energiju u savladavanje odre enih pokreta. To bi mogao da bude alostan komentar o Americi uop te, ali e se stvari tako razvijati sve dok crnci ne budu mogli da se bez predube enja pojave u bilo kom zanimanju koje mogu da savladaju. Za sada nam jo uvek preostaju muzika i sport". Bil Rasel (Bill Rusell), jo jedna legenda ameri ke ko arke, za svoj uspeh u sportu je dao slede e obja njenje: "Trenirao sam i po

osam sati dnevno tokom dvadest godina". (4) Evo kako Ri ard Lap ik opisuje polo aj mladog crnca u sportu: "Dru tveno gledano, on e biti u tu em svetu, izdvojen od drugih u studentskom domu, u trening-kampu, na putovanju i u krevetu. On e biti "dobar ovek" ukoliko odabere pravi put - put belca. Ali, ako to u ini, on e se odvojiti od onih koji nisu "dobri ljudi", to zna i, od onih koji su izabrali crna ki na in ivota. Izgleda da crni sportista ne mo e da pobedi. Ukoliko, nakon to je prepatio sve ove probleme, ne stekne diplomu, koji je osnovni razlog to se izlo io svemu tome? Odgovor je jednostavan. On smatra da je sport njegov put izlaska iz geta. Tvrdi se da je sport nada za crnce. Isuvi e esto su to samo prazne nade koje vode u propast. Idite u Harlem ili Vats (crna ka geta, prim. aut.) i vide ete rezultate - crna ka deca nastoje da daju ko , dopru do zlata. Vra aju i se kasno ku i u hladnim no ima esto sam slu ao kako lopta udara po plo niku kolskog dvori ta dok je, na kiljavoj svetlosti etrdeset stopa udaljene uli ne svetiljke, nekolicina de aka poku avala da uo i gde je ko . Ta deca imaju vere. Radi tu mukotrpno i ste i e kontrolu. Kontrolu ega? Driblinga? Skoka? Oni mogu bez prekida da utiraju na ko i da se ose aju dobro. Ovi crni mladi i vi e nisu problem. Oni postaju deo sistema, premda su njegovo dno - upravo tamo gde treba i da budu. Igraj, igraj... Ako si dobar, igraj do osamnaeste. Ako si veoma dobar, nastavi do dvadeset druge. Ako si izvanredan, igraj do tridesete. Ali dok nastoje da ubace loptu u ko , oni klize sve bli e i bli e ka rupi u kojoj se nalazi nestru na radna snaga. Oni zaboravljaju na svoje studije dok idu na skok". (5) Postoje i druga iji primeri. Lap ik navodi slu aj ragbiste Freda Batlera (Fred Buttler) koji je, zahvaljuju i "pomo i" mo nika iz sporta i kolskih vlasti kojima je u interesu da imaju "dobre sportiste", pro ao prakti no kroz itav sistem ameri kog obrazovanja i do ao na domak diplome koled a - a da nije nau io da ita! Nakon tragi nog raspleta njegove sportske karijere i smrti oca, on nije bio u stanju da prona e o ev grob jer nije mogao da pro ita njegovo ime. (6) Po procenama ameri kog profesora sociologe Harija Edvardsa (Harry Edwards), sa kraja sedamdesetih, od 25-35% crnih sportista srednjo kolaca prakti no je nepismeno; u junior-koled ima 20-25%, a na etvorogodi njim koled ima 10-20%. Po procenama iz 1983.godine, od 65-75% crnih sportista koji dobiju stipendiju nikada ne diplomiraju. Od 25-35% onih koji to u ine, oko 75% sti e diplomu iz oblasti fizi kog obrazovanja ili iz oblasti koje su stvorene za sportiste i koje ne u ivaju visoki ugled. U istom periodu, oko tri miliona mladih crnaca preko dvanaest godina starosti opredelilo se za sportsku karijeru. Manje nego 1 400 crnih igra a igralo je u NBA, NFL, USFL i u glavnim bezbol ligama. Po Edvardsovoj proceni, po etkom osamdesetih je oko 2 400 crnih amerikanaca moglo da ivi od sporta, uklju uju i tu i poslove od recepcionera do generalnog menad era. Manje od 500 igra a je igralo u ni im ligama. Od 12 000 onih koji nastoje da se domognu profesionalnog ugovora, samo jednom polazi za rukom da to u ini. Ostali se, osramo eni, vra aju u svoja geta. (7) Gledano sa kreativnog aspekta, smatra profesor Lap ik, sportovi mogu da unaprede proces celovitog obrazovanja. Na alost, kada je re o crncima, ak i kada se uzmu u obzir va ni izuzeci, "sportovi doprinose da se ve ina crnaca zakopa u ivi pesak neznanja to samo ovekove uje njihovo siroma tvo". (8) Sociolog D ek Olsen (Jack Olsen), biv i sportista, jo je 1968. godine napisao: "Sport je, u najboljem slu aju, omogu io bolji ivot za nekoliko hiljada crnaca istovremeno potsti u i neostvarljivi san stotine hiljada drugih crnaca. On je pomogao da se ovekove i represivni sistem". Najva nije je, zaklju uje Olsen, da se "tr i te jeftine ameri ke radne snage uve ava". (9) Na pravi smisao ovih re i najbolje upu uje injenica da je po etkom osamdesetih u SAD 55% mladih radno sposobnih crnaca bilo bez posla. Kada je re o vlasni kim, menad erskim i trenerskim pozicijama, krajem ezdesetih u ameri kom profesionalnom ragbiju, u obe lige, nije bilo ni jednog crnog menad era ili glavnog trenera; u

profesionalnoj ko arci (NBA i ABA liga) me u menad erima nije bilo ni jednog crnca, dok su me u trenerima samo dvojica bili crnci; u profesionalnom bezbolu, u obe lige, nije bilo crnaca ni me u menad erima ni me u glavnim trenerima. Istovremeno, nije bilo ni jednog crnog trenera u celokupnoj ameri koj olimpijskoj ekipi. to se ti e vlasnika klubova, ni u jednom od navedenih sportova nije bilo crnaca. U sezoni 1982-83.godine, u bezbolu je bilo 25 belih glavnih trenera i jedan crni trener, a me u pomo nim trenerima bilo je 123 belca i 13 crnih i drugih "obojenih" trenera; u ko arci je odnos bio 21 beli u odnosu prema 2 crna trenera, odnosno, 32 bela pomo na trenera u odnosu prema 4 crna trenera; u ragbiju me u 28 glavnih trenera nije bilo ni jednog crnca, dok je u pomo nom trenerskom kadru odnos bio 242 belca prema 27 crnih trenera. U ukupnom zbiru, 96% glavnih i 90% pomo nih trenera inili su belci. (10) to se ti e administracije i osoblja koje vodi i organizuje profesionalni sport stvari stoje jo gore nego kada je re o trenerima. Po podacima iz 1982. godine od 399 zaposlenih samo su 12 bili crnci. (11) Obja njavaju i polo aj crnog sportiste David Halberstam (David Halberstam), pisac jedne od najboljih studija o ameri koj profesionalnoj ko arci ("The Breaks of the Game"), konstatuje da on igra u ligi u kojoj su "vlasnici uvek bili belci, treneri obi no belci, sportski novinari gotovo uvek belci, kao i sudije i publika". (12) Kada se radi o igra ima, javna je tajna da su mnogi beli igra i u timu na osnovu "rasnog klju a". Ameri ki list "Sport" je jo krajem 1978. godine izneo da "ima mnogo igra a u NBA koji nisu u timovima zbog svojih sposobnosti, ve zato to su belci". Leni Vilkins (Lenny Wilkins), jedan od malobrojnih crnih trenera u ameri kom profesionalnom sportu, svojevremeno je izjavio: "Nepisano je pravilo da najmanje tri bela igra a treba da budu u svakom timu". O emu se zapravo radi pokazuje i istra ivanje novinara "Daily News"-a iz Filadelfije, po kojem je 57% od 955 ispitanika iz gledali ta izjavilo da "bela publika ne e da pla a da gleda crne sportiste". (13) Zaklju ak se sam po sebi name e: onaj ko ho e da ima belu publiku mora da ima svog belog "super-stara". To je jedan od osnovnih razloga to su ameri ki klubovi zainteresovani za evropske igra e koji su po svojim igra kim kvalitetima esto daleko ispod nivoa mnogih crnih igra a koji, zbog rasne kvote, ne mogu da dobiju profesionalni anga man. Na rasizam u ameri kom sportu ukazuje i na in na koji se odre uju i dele igra ke pozicije. Pravilo je da (beli) treneri nastoje da na poziciju play-maker-a dovedu belog igra a sa obrazlo enjem da on, za razliku od "glupih crnaca", "ume da misli". Ameri ki sociolog D onatan Brover (Jonathan Brower) je postavio pitanje (belim) trenerima kako bi okarakterisali igra ke pozicije na kojima dominiraju belci. Odgovor je bio: "Inteligencija, sposobnost da se bude vo a, kontrola emocija, sposobnost dono enja odluka i tehnika". Kada je re o igra kim pozicijama na kojima dominiraju crni igra i, odgovor je bio: "Snaga, brzina, instinkt". (14) Po Hariju Edvardsu, profesionalni sportisti su "svojina" profesionalnih bran i koje su u rukama belih vlasnika. Za razliku od svojih belih kolega, crni sportisti su u potpunosti li eni svojih ljudskih osobenosti i svedeni na "roba sa statusom najamnika". Na terenu, ukoliko pogre i, crni sportista e biti ismejan od svojih belih kolega i trenera. "Ve ina njegovih belih drugova, kao i vlasnika, odnosi se prema crnom sportisti kao prema ma ini - koja e biti upotrebljena od strane belca dok je u dobrom stanju a onda, kada mladost pro e ili kada su je povrede toliko o tetile da su tro kovi ve i od onoga to mo e da donese, odba ena. Tada se "ma ina" jednostavno preprodaje za novi model (...) ili se prosto odbaci." (15) Lap ik je blizak Edvardsu: "Vlasnici timova postupaju s crncima upravo onako kako to ine vlasnici korporacija u fabrikama. Nastoje da ih to vi e iskoriste, a onda ih odbacuju." (16) U deklaraciji Olimpijskog komiteta za ljudska prava (Olympic Committee for Human Rights), koji je osnovan u SAD u predve erje Olimpijskih igara u Meksiko Sitiju ( iji je lan bio i legendarni

borac za gra anska prava crnaca Martin Luter King), ka e se: "Ne smemo vi e dopustiti Americi da iskoristi (pod. u org.) nekoliko "crnaca" da bi pokazala svetu koliki je progres napravila u re avanju njenih rasnih problema dok su Afro-Amerikanci vi e nego ikada ranije izlo eni ugnjetavanju. Ne smemo vi e dozvoliti sportskom svetu da se prikazuje kao tvr ava rasne pravde dok su rasne nepravde sportske industrije sramno legendarne. Svaki onaj crnac koji, u vreme dok ugnjetenu rasu uni tavaju na ulicama, dozvoli sebi da bude upotrebljen na navedeni na in, nije samo glupak - jer dozvoljava da bude upotrebljen protiv sopstvenih interesa - ve izdajnik svoje rase. Drugo i najva nije, on je izdajnik svoje zemlje jer belim rasistima omogu ava luksuz da ostanu u ube enju da se crnci nalaze u getima zato to tamo pripadaju, ili zato to tamo ho e da budu. U takvim okolnostima, ova zemlja i ova vlast ine manje nego to mogu da bi re ili problem rasne nejednakosti u Americi." (17) Takve sportiste Edvards naziva "crnim gladijatorima XX veka". (18) Interesantno je da se u ovom dokumentu, polaze i od talenta crnaca i njihovog smisla za inovacijom, insistira na "pretvaranju sporta u umetni ke forme", odnosno, na uspostavljanju "elegancije i lepote tamo gde je nekada vladala brutalna telesnost i dosadna rutina". (19) Kakav je bio odgovor bele Amerike na protest crnih sportista, na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju (1968. godine), zbog rasne diskriminacije u ameri kom sportu i dru tvu? O tome Lap ik: "Kada su Tomi Smit (Tommi Smith) i D on Karlos (John Carlos) podigli na pobedni kom postolju svoje u crnim rukavicama stisnute pesnice, oni su re ito izrazili ono to je bela Amerika nastojala da ignori e: sport, kao i dru tvo, je bio rasisti ki. Reakcije koje su sledile pokazuju kakvu je va nost imao ovaj gest. Bela zajednica je kaznila Smita i Karlosa jo u Meksiku, a vi e godina nakon toga oni nisu mogli da se zaposle. Sportski establi ment, od Brendid a (Avery Brundage) (tada njeg predsednika Me unarodnog olimpijskog komiteta, ina e lana Lindbergove (Lindbergh) Fa isti ke partije u SAD i fanati nog rasiste, prim.aut.) pa nani e, se svim silama trudio da poka e kao da se ni ta nije desilo. U odgovoru na pitanje kako olimpijske igre mogu da pre ive kada politika sve vi e u estvuje u njima, Brendid je uzvratio: "Ko je rekao da se politika sve vi e me a u olimpijske igre? Smatram da nije tako. Vi dobro znate da politici nije dozvoljen pristup na olimpijske igre." (20) Evo ta je D im Briver (Jim Brewer), lan ameri ke ko arka ke selekcije koja je u estvovala na Olimpijskim igrama u Minhenu (1972. godine), rekao o "nepoliti kom" na inu na koji ih njihovi (beli) treneri pripremaju za utakmicu: "Ka u ti da je to sve zbog bratstva. A onda igra utakmicu protiv Japanaca i sve to mo e da uje od nekih tvojih trenera je: "Sredi kosooke, sredi kosooke!" Kakvo je to bratstvo? Mislio sam da je svemu tome bio kraj 1945. godine. Vodimo protiv njih sa velikom razlikom a treneri tra e jo ubedljiviju pobedu. itava njihova pri a se svodi na sre ivanje kosookih i komunjara." ovek po inje da strepi, zaklju uje Briver, "da bi slede i na listi mogle da budu "crn uge"." /pod. D. H./ (21) Ina e, Sjedinjene Ameri ke Dr ave nisu podr ale ni jedan predlog da se bojkotuje Ju na Afrika uprkos tome to je velika ve ina nacije bila slo na u tome da se prekine takmi enje sve dok apartheid dominira u njenoj politici. " ta nam to govori, pita se Lap ik, kada bojkotujemo Olimpijske igre (Moskva 1980, prim. aut.) da bismo se suprodstavili komunizmu, a ne inimo ni ta protiv rasizma i fa izma? Mnogo, ukoliko stvari pogledamo izbliza." (22) Kada je re o "komunizmu" i na inu na koji se on "prikazuje" crna kom stanovni tvu u "slobodnom svetu", indikativan je doga aj koji se, sredinom sedamdesetih, zbio u Beogradu. Igrala se povratna ko arka ka utakmica u Kupu ampiona. U gostuju em timu nalazio se, ina e izvanredni, crni ameri ki igra koji "nije smeo" da iza e iz svla ionice jer su mu u Americi utuvili u glavu da je Jugoslavija "komunisti ka zemlja" i da "komunisti jedu crnce"! to se ti e na ina na koji sportski reporteri izve tavaju o sportu, Edvards tvrdi da je njihovo izve tavanje uslovljeno " eljama i potrebama sportske industrije". U Americi je sport "veliki business i ima zna ajni dru tveni, ekonomski i politi ki uticaj kako na nacionalnom, tako i na

internacionalnom nivou". Sportski reporteri predstavljaju svet sporta kao "tvr avu rasne harmonije i rasnog mira". Mnogi reporteri "ne ose aju odgovornost prema dru tvu ili pravdi, nego prema njihovim sportskim urednicima". Ovi ljudi, kao i mass-media kojima su e, "nastoje da budu konzervativni zaklon u dru tvenim i politi kim pitanjima. Mnogi zna ajni i vredni sportski izve taji su bili stavljeni pod led zato to njihov ton nije bio u skladu sa politi kim i dru tvenim stavovima urednika." (23) Edvards smatra da je jedan od osnovnih na ina da se promeni polo aj crnaca u sportu da oni "kontroli u ve i procenat sportske industrije u Americi", jer je " itava sportska industrija u Americi amaterska i profesionalna - kontrolisana od strane belaca u njihovu korist. Svaki dolar zara en u sportu, koji se ula e u drugi projekt koji je vlasni tvo belaca i koji kontroli u belci, zakinut je crnoj zajednici. Prava tragedija je u tome to je veliki deo dolara iz sportske industrije proistekao iz napora crnaca. Treba se samo upoznati sa posebnom listom dostignu a crnih sportista (koju Edvards daje na kraju knjige, prim. aut.) da bi se shvatio njihov ogromni doprinos ekonomskom razvoju sportske industrije. A onda treba pogledati deo koji nabraja koliko njih je dobilo mesta u toj industriji da bi se prosudilo da li su se postignu a isplatila." (24) Ne potcenjuju i zna aj borbe za kontrolu sportske industrije, treba re i da bi se njen krajnji ishod sveo na to da se odre eni broj crnih kapitalista priklju i belim kapitalistima, to zna i da bi se belim priklju ili crni goni i robova. Promenom boje ko e se ne iskorenjuju uzroci niti se ukidaju mehanizmi ugnjetavanja. to se ti e Lap ika, on smatra da "sport koji je oslobo en od rasizma mo e da postoji samo u dru tvu koje je oslobo eno od rasizma". (25) Na kraju svoje studije o rasizmu u ameri kom sportu Lap ik rezignirano zaklju uje da se "malo toga promenilo za crne sportiste otkada je sa D eki Robinson (Jacki Robinson) po ela integracija crnaca u ameri ki sport". (26) "Pre pedeset godina, nastavlja Lap ik, mog oca su proglasili nigger-lover-om (pogrdni naziv za belca koji se dru i sa crncima i bori za njihova gra anska i ljudska prava, prim. aut.) zato to je sa svojim timom igrao protiv ekipa koje su sa injavali crnci. Pre trideset godina on je bio jo ve i nigger-lover kada je doveo Neta Kliftona (Nat Clifton) u "Knicks"-e. Pre dvadeset godina prozvali su me nigger-loverom kada sam doveo svoje prijatelje crnce da ive u na em susedstvu koje se skoro isklju ivo sastojalo od belaca. U najve em delu svoje mladosti za neke sam bio nigger-lover zbog anga ovanja u pokretu za za titu gra anskih prava kao i u anti-aparthead pokretu. Sada je moj sin D oj (Joey) nigger-lover za one koji mrze njegovog oca ili njega zato to u koli ima puno crnih prijatelja. Kada e to da se zavr i? Da li e se ikad zavr iti?" /pod.R.L./ (27) Kako stvari stoje u "slobodnom svetu" u u osvit tre eg milenijuma? U "Newsweek"-u od 6. aprila 1992. godine objavljen je tekst o polo aju crna ke populacije u SAD pod naslovom "Gube i tle" ("Losing Ground"). U podnaslovu: "Nova strahovanja i sumnje u vreme kada su perspektive crne Amerike sve crnje". U njemu su objavljeni i slede i podaci: smrtnost crna ke dece u SAD porasla je na 17,7 slu ajeva na 1 000 poro aja, to je dva puta vi e nego kod belaca, a ve a je nego na Maleziji; 43,2% od ukupnog broja crna ke dece ivi u siroma tvu; 28,8% od svih slu ajeva oboljenja od SIDE otpada na crna ku populaciju, od ega u ukupnom broju obolelih ena crnkinje ine 52%, a deca 53%; ubistvo je osnovni uzrok smrti me u crncima starih izme u 15 i 34 godine, s tim to skoro polovinu od ukupnog broja ubijenih u SAD ine crnci; u 1989. godini 23% od svih crnaca izme u 20 i 29. godine starosti bilo je u zatvoru, uslovno pu teno ili opomenuto, tako da 20% crnaca u dobu izme u 15 i 34 imaju kriminalni dosije. Na osnovu istra ivanja Galupovog instituta, 40% crnaca veruje da se radi o smi ljenom istrebljivanju crnaca u SAD. Po re ima metodisti kog sve tenika Sesila Vilijamsa (Sesil Williams) (San Francisco¶s Glide United Methodist Church) radi se o "genocidu u stilu devedesetih". Na to upu uje

i tekst Lorini Kari pod naslovom "Za to to nije samo paranoja" - "Ameri ka istorija "planova" za crnce", u kome se analizira i tzv. "Tuskegee Study" koja je pokrenuta 1932. godine i koja je razotkrivena 40 godina kasnije zahvaljuju i novinaru "Associated Press"-a. Re je o projektu lekara Ameri ke dr avne zdravstvene slu be (U. S. Public Health Service) koji su desetinama godina posmatrali, kao zamor i e, 400 crnaca za koje su znali da su zara eni sifilisom ( koji, ukoliko se ne le i, dovodi do smrti), ali im to nisu rekli niti su ih le ili od te opake bolesti. U tom monstruoznom "medicinskom projektu" u estvovali su i Ministarstvo za zdravlje Alabame, "Tuskegee Institute", kao i neke druge "zdravstvene" ustanove. Ina e, 62% ispitanika smatra da nezaposlenost predstavlja jedan od najzna ajnijih razloga za stanje u kome se nalazi crna ka populacija u SAD. Po re ima dr. Alvina Puseinta (Alvin Poussaint), profesora psihijatrije na "Harvard Medical School", crnci su u gorem polo aju danas nego u bilo kom periodu od 1960. godine. "Ako pitate crna ku decu ta o ekuju u budu nosti, oni ka u: ¶Nadam se da u jo biti iv slede e godine u ovo doba¶. Za mene je to u asno mra no", zaklju uje dr. Puseint. xxx Fusnote 1)Allen Guttmann,Sports Spectators,120.s,Columbia University Press,New York,1986. 2)Isto,182.s. 3)Richard Lapchik,Broken Promises,181.s,St.Martins/Marek,New York,1984. 4)Isto,181.s 5)Isto,200.s. 6)Kod :Lapchik,201-203.s. 7)Kod:Lapchik,205.s. 8)Isto,244.s. 9)Isto,206.s. 10)Uporedi:Lapchik,238.s. 11)Isto,241.s. 12)David Halberstam,The Breaks of the Game,35.s,Ballantine Books Edition,New York,1983. 13)Kod:Lapchik,218-222.s. 14)Kod:Lapchik,227.s. 15)Harry Edwards,The Revolt of the Black Athlete,24-26.s,The Free Press,New York,1970. 16)Lapchik,243.s. 17)Kod:Edwards,190,191.s. 18)Isto,106.s. 19)Isto,191.s. 20)Lapchik,150.s. 21)Kod:Halberstam,116.s. 22)Lapchik,162.s. 23)Uporedi:Edwards,32-34.s. 24)Isto,117.s 25)Isto,247.s. 26)Isto,247.s. 27)Isto,256.s. xxx