Izvod iz knjige ÄSport, kapitalizam, destrukcija³, Ljubodrag Simonovi , ÄLorka³, Beograd, 1995. Email: comrade@sezampro.

rs SPORT I NASILJE Gra anski teoreti ari pod "nasiljem u sportu" podrazumevaju ono pona anje koje prekora uje pravilima utvr ene granice "sportske borbe". Tako, na primer, nije nasilje ukoliko bokser, "na propisan na in", udarcem u glavu usmrti svog protivnika, ali je nasilje ukoliko ga nogom udari u zadnjicu. U prvom slu aju, bi e progla en " ampionom"; u drugom, bi e diskvalifikovan. O igledno se radi o pozitivisti koj (lojalisti koj), a ne o humanisti koj odredbi nasilja. Nasilje nije ono pona anje koje ugro ava oveka, nego uspostavljeni poredak. Sport je institucionalizovano nasilje i kao takav obra un sa osnovnim ljudskim pravima, pre svega sa pravom na ivot. U njemu ne samo da je legalizovano pravo na ubijanje,ve ono postaje najvi i vrednosni izazov za oveka. Mogu nost da se ubije i mogu nost da se izgubi ivot polazna je osnova za dokazivanje " ojstva". U sportu je do krajnjih konsekvenci ostvaren vladaju i princip ivljenja u kapitalizmu, " ovek je oveku vuk", i to pod oreolom "vite tva" kojim se zverskoj borbi za mesto pod suncem nastoji pribaviti "kulturni" legitimitet. Toliko isticani i hvaljeni fair-play se ne temelji na po tova nju oveka, njegovih osnovnih i neotu ivih ljudskih i gra anskih prava, ve na po tovanju uspostav ljenog poretka u kome je ovek sveden na zver, a ljudska zajednica na zverinjak. Otuda je za Kubertena, Huizingu, Dima i druge gra anske teoreti are, ubistvo oveka, svedenog na "protivnika", "kulturni in" ukoliko se izvede uz po tovanje vladaju ih pravila pona anja. Do kakvog besmisla vodi ovakvo shvatanje pokazuje i njihov odnos prema ratu koji, ukoliko se po tuje odre ena (zadata) forma, postaje "igra" i kao takva najvi i kulturni izazov. Dodamo li tome da oni pod igrom podrazumevaju "zadovoljstvo" i "bezbri nost", dobi emo celovitu sliku kako o patologiji aristokratije, tako i o patologiji bur oazije, naslednika "vite kog" pogleda na svet. Istovremeno dok se obra unavaju s "agresivnom prirodom" oveka, gra anski teoreti ari u sportu vide sredstvo za stvaranje i razvoj borbenog karaktera "uzornog" gra anina. On postaje glavno pedago ko oru e za pripremanje oveka za ivot u kapitalisti kom dru tvu i za borbu za o uvanje tog dru tva. Sport, kao segment vladaju eg poretka, postaje svojevrsna "luda ka ko ulja" koja se od malena navla i oveku koji je, od onih koji poseduju vladaju u mo , progla en ludim i nateran (u okviru uspostavljene "borbe pod suncem") da se pona a kao ludak. Kuberten, "otac" modernog olimpizma i jedan od vode ih gra anskih pedagoga, je jo krajem XIX veka pisao: "Boks je struggle for life (pod.P.d.K.), predstava borbe za ivot; ovek pa ljivo bira svoj trenutak, odabira mesto i tras! - upu uje svom protivniku udarac pesnicom u koji ula e svu svoju snagu i odlu nost. Kakvo zadovoljstvo!, a o korisnosti jedne takve ve be ne treba ni govoriti". (1) Agresivno ludilo fanatizovanog malogra anina progla ava se najvi im vrednosnim izazovom za oveka i postaje kamen temeljac za izgradnju i razvoj gra anske pedago ke misli i prakse. Za Karl Dima, jednog od vode ih ideologa nacisti kog olimpizma i sportske pedagogije u posleratnoj (Zapadnoj) Nema koj, sport je "borba", shvatanje koje e do svog najvi eg izraza do i u Hitlerovom poimanju boksa: "Nijedan sport mu nije ravan u izgra ivanju agresivnosti, u iziskivanju munjevite odluke, i u ja anju tela u eli noj hitrini. Prirodno je da u o ima na ih intelektualaca ovo izgleda divlje. Ali, du nost rasno-nacionalisti ke dr ave nije da odgaja kolonije miroljubivih esteta i telesnih degenerika." (2) Ono to sportski prostor ini posebnim je to to se na njemu u ogoljenom obliku reprodukuje logika svakodnevnog ivota koja je uokvirena normativnim nitima koje treba da omogu e funkcionisanje sistema. Na ringu, u ulozi "boksera", ovek postaje predstavnik i borac za osnovne vrednosti

kapitalizma i kao takav sti e "pravo" da ubija - i da bude ubijen. Na taj na in se, simboli no, potvr uje potpuna dominacija ivotne logike kapitalizma nad ovekom. ivot postaje ulog sa kojim se obezbe uje u e e u borbi za mesto pod suncem i izra ava lojalnost uspostavljenom poretku. Nije slu ajno to gra anski teoreti ari toliko insistiraju na "riziku", uklju uju i i rizik smrti, kao glavnoj karakteristici sporta, niti je slu ajno to rat dobija status "igre". Borba na ivot i smrt, uz po tovanje "pravila igre" sa kojima se obezbe uje funkcionisanje i opstanak uspostavljenog poretka, vrhovni je i neprikosnoveni egzistencijalni princip i on se u sportu pojavljuje u " istom" obliku. Osnovno pravo oveka - na ivot, podre eno je osnovnom "pravu" kapitalizma - na opstanak. Naravno, sve mora da dobije "kulturni" oblik. Krvavi obra un na ringu postaje "fini mu ki sport" i "plemenita ve tina" i kao takav osnov vladaju eg pedago kog sistema. Ma toviti Kuberten je oti ao i dalje: predlo io je da se demonstracija borila kih bokserskih stavova dopuni "Odom radosti" i drugim Betovenovim delima. I nacisti ki "umetnosti", inspirisani Hitlerovom "ljubavlju prema boksu", su nastojali da daju svoj doprinos estetizaciji "plemenite ve tine". Torakov kip "Boksera", koji je predstavljao otelotvorenje nacisti kog "nat oveka", jedan je od primera takvog pregala tva. Jedan od osnovnih na ina dokazivanja vrednosti, a samim tim i opravdanosti krvavih ili (samo) destruktivnih sportova je pozivanje na "hrabrost". Ali, zbog ega se "hrabrost" dokazuje u krvavoj borbi protiv drugog oveka? U vezi s tim, da li je istinska hrabrost tu i se po ringovima, ili se boriti, zajedno sa drugima, za promenu svog poni avaju eg dru tvenog plo aja? Da li je Martin Luter King, borac za ljudska i gra anska prava afro-amerikanaca u SAD (koga e, kao i mnoge druge njegove saborce, ubiti beli rasisti uz podr ku ameri kih vlasti) bio hrabar, ili su to "crni gladijatori" koji se, naj e e za bezna ajne sume, me usobno istrebljuju po ameri kim ringovima? "Hrabrost" u sportu je sled duha vladaju ih odnosa, to zna i plivanje niz maticu. Kukavi ko prihvatanje postoje eg ivota, u kojem je ovek izlo en najgorim poni avanjima, predstavlja osnov "hrabrosti" u sportu. Oni koji iske enih zuba u ringu juri aju na svoje "protivnike" (koji isto tako poti u iz sirotinjskih getoa) u nameri da ih "smrve", u svla ionici pognute glave kle e pred svojim gazdama, mole i za milost. Interesantno je da su glavni protagonisti teze da su krvavi sportovi "najvi i ispit hrabrosti" upravo oni koji dr e sport u svojim rukama i kojima ne pada na pamet da iza u na ring. Kada se ima u vidu da su krvavi sportovi "privilegija" sirotinje, jasno je da je ta teza samo jedno od sredstava da se pridobiju dece geta i od njih naprave moderni gladijatori - robovi kapitala i politike. U sportu ne samo da je dozvoljeno, nego se pospe uje i ak zahteva (u boksu i drugim borila kim sportovima) pona anje koje je, ina e, zakonom zabranjeno. Nesvesni i svesni nehat (tzv. "klize i startovi" u fudbalu); namerno nano enje te kih telesnih povreda, ubistvo sa predumi ljajem i najavom(!) (kao to je to slu aj u boksu); pripremanje na ubistvo i sau estvovanje u njemu (treneri, vlasnici kluba); podstrekavanje na nano enje te kih telesnih povreda i ubistvo (sudije koje samo po tuju "pravila borbe") - sve su to oblici pona anja koji se u svakodnevnom ivotu najstro ije ka njavaju a koji su legalni i legitimni deo "sportske borbe". Ukinuti su aristokratski dvoboji (koji su izvo eni bez prisustva javnosti i koji nisu imali komercijalni ve li ni karakter) kao "surovi i necivilizovani", a uvedene su krvave borbe pla enika koje dobijaju prvorazredni dru tveni zna aj. Da hipokrizija bude ve a, istovremeno dok se zabranjuju borbe pasa da bi se "za titile ivotinje", na TV se svakodnevno prikazuju "sportski spektakli" u kojima se ljudi bespo tedno uni tavaju - uz odu evljenu podr ku sportskih komentatora. "Nehumano" je dozvoliti da jedan pas drugome odgrize uvo ili pregrize grkljan, ali je "plemenito" kada ovek, sveden na "sportistu", na zverski na in ubije svog "protivnika"! to se ti e ivotinja, njihova "agresivnost" je u funkciji neposrednog zadovoljavanja njihovih nagonskih potreba. Za razliku od ivotinje, koja svoje prirodne potrebe zadovoljava na na in sa kojem se potvr uje njena ivotinjska priroda, ovek stvara takve oblike za zadovoljavanje svojih

potreba kroz koje potvr uje i razvija svoju ljudsku prirodu (postaje ovekom) i na taj na in prevazilazi ograni enost postoje eg sveta, odnosno, stvara svoj svet. Pored toga, ovekov ivotinjski predak nije vuk, kojeg gra anska misao svodi na krvolo nu zver koja nema ni trunke ose anja za zajedni ki ivot da bi na osnovu takve slike do la do ( ivotinjske) prirode oveka, ve ona vrsta majmuna ( impanza) koja je izuzetno dru eljubiva i kod koje nema ni traga one agresivnosti, pogotovu ne destruktivnosti, koja je prisutna u pona anju odre enih pojedinaca i grupa u civilizovanom svetu. Ono to su u inili nacisti tokom Drugog svetskog rata, ili ameri ka soldateska u Vijetnamu u potpunosti je izvan dometa zakonitosti koje vladaju u ivotinjskom svetu. Istovremeno, gra anski teoreti ari ne podme taju oveku samo " injenicu" da je "po svojoj prirodi agresivan", ve i takve na ine za "obuzdavanje" agresije koji po svojoj nasilni koj i destruktivnoj prirodi prevazilaze sve ono to se de ava u prirodi. Kada gra anski teoreti ari govore da je ovek po svojoj prirodi "agresivan", oni po pravilu imaju u vidu mu karca koji je sveden na "vuka". Da li to zna i da ena nema " ivotinjsku prirodu" ili je ona, mo da, nastala od neke mirnije ivotinjske vrste, recimo od ovce? Sude i po nastojanju gra anskih ideologa i crkve da enu svedu na sredstvo za biolo ku reprodukciju dru tva, moglo bi se zaklju iti da je ivotinjski predak ene - krma a. U tom smislu, kako je to hteo Kuberten, Hitler i drugi odu evljeni olimpijci, telesna aktivnost ene u funkciji je obezbe ivanja materinstva. to se ti e ovekovih "necivilizovanih" predaka, njihov ivot i shodno njemu njihovo pona anje bitno se razlikuje od modela " oveka" koji je stvorila gra anska antropologija. Govore i o ivotu praistorijskog lovca From konstatuje: " ini se da postoje dva obrasca pona anja koja su postala geneti ki programirana kroz lova ko pona anje: sura ivanje i dijeljenje. Suradnja lanova iste grupe bila je iz prakti kih razloga neophodna u ve ini dru tava koja su se bavila lovom; isti je bio slu aj i s dijeljenjem hrane. U ve ini klima, osim arkti ke, meso se ne mo e spremiti i sa uvati. Sre a u lovu nije bila jednako raspodijeljena me u lovcima, stoga su oni koji su bili sretne ruke danas dijelili s onima koji e biti sretne ruke sutra. Pretpostavimo li da je pona anje u lovu dovelo do genetskih promjena, do i emo do zaklju ka da suvremeni ovjek posjeduje uro eni impuls za sura ivanjem i dijeljenjem, a ne ubijanjem i okrutno u. (...) Na sre u, na e znanje o pona anju lovaca nije ograni eno na naga anja: na raspolaganju nam je dosta podataka o jo postoje im lovcima i sakuplja ima hrane koji pokazuju da lov ne poti e na destruktivnost i okrutnost i da su primitivni lovci relativno neagresivni u usporedbi s njihovom civiliziranom bra om. (...) Postoje direktni podaci o ivotu prethistorijskog lovca u kultovima ivotinja koji ukazuju na injenicu da on nije bio po prirodi destruktivan". (3) Govore i o lovu u feudalnom dru tvu From zaklju uje: ""Elitni lov" izgleda da zadovoljava elju za vladanjem, uklju ujuci odre enu koli inu sadizma, koji je karakteristi an za vladaju u elitu. On nam govori vi e o psihologiji feudalizma nego o psihologiji lova". (4) Ovde treba dodati i to da je aristokratija lov, dvoboje i rat proglasila "igrom", to znaci "razonodom". Kritikujuci Vashburnova shvatanja, From konstatuje: "Washburnova je tvrdnja da mnogi ljudi u ivaju u ubijanju i okrutnosti elomi no ispravna, ali ona zna i samo to da postoje sadisti ni pojedinci i sadisti ne kulture; no ne odnosi se na sve pojedince, ni na sve kulture. Vi et emo, na primjer, da sadizam mnogo e e postoji kod frustriranih ljudi i dru tvenih klasa koji se osje aju nemo ni i nalaze malo zadovoljstva u ivotu, na primjer, ni e klase u Rimu, koja je nadokna ivala svoje siroma tvo i dru tvenu nemo sadisti kim spektaklima, ili ni a srednja klasa u Njema koj iz koje je bilo regrutirano najvi e Hitlerovih fanati nih pristalica; ove osobine mogu se na i i kod vladaju ih klasa koje se osje aju ugro ene u svojoj vladaju oj poziciji i svom vlasni tvu (From, u fusnoti, navodi primer masakra pariskih komunara od strane Tjera, prim.aut.), ili u potla enim grupama eljnim osvete." (5) Teza da je " ovek po svojoj ( ivotinjskoj) prirodi takmi ar" postaje sve besmislenija kako se

intenzivira ne samo dehumanizacija ve i denaturalizacija oveka. "Rekorderi se ra aju iz epruvete" postaje pravilo koje ne upu uje samo na robotizaciju tela, ve i na stvaranje fanatizovane samodestruktivne svesti koja je u stanju da blokira i uni ti samo-odbranbene mehanizme organizma, odnosno, na stvaranje (mazohisti kog) karaktera koji u mu enju i uni tavanju tela pronalazi najve e zadovoljstvo i samopotvrdu. Osnovni cilj trenera nije vi e razvoj takmi arske, ve samodestruktivne motivacije. Budu i da borba za rekord vodi sve dramati nijem uni tavanju organizma sportiste, neophodno je kod oveka ubiti ljudsku, a stvoriti fanati nu samodestruktivnu svest. Ne rival sa staze, ve sam organizam oveka postaje njegov najve i "protivnik" kojeg treba, i po cenu njegovog uni tenja, pobediti - primoravaju i ga da ispunjava zahteve koji su pred njega postavljeni. Od takmi arske, do lo se do samodestruktivne svesti. Radi se o potpunoj instrumentalizaciji oveka posredstvom vladaju e logike destruktivnog kapitalizma. Dokraj eni su autenti ni igra ki potencijali u oveku (eros, ma ta, kreativnost, spontanost) i on je, u vidu "sportiste-rekordera", postao " isto" oru e za stvaranje profita i obezbe ivanje strate kih interesa kapitalisti kog poretka. Destruktivni kapitalizam je "omogu io" oveku da do ivi "kvalitetni skok": nije vi e samo "nasilnik" ili "zver", ve je "unapre en" u "destruktora". Opet se potvr uje da gra anska pedagogija u svome odre enju "ljudske prirode" ne polazi od oveka, ve od prirode kapitalisti kog dru tva nastoje i da prilagodi oveka njegovim zahtevima. Markuzeovim re ima kazano, "dru tvene se i politi ke potrebe moraju pretvoriti u individualne, nagonske potrebe". Logika potro a kog dru tva, sve agresivniji javni mediji name u uni tenje kao "novi po etak", kao "re enje problema". Nezadovoljstvo ljudi se usmerava ka i ivljavanju u bezobzirnoj destrukciji. Neprestano se proizvode novi objekti na kojima ovek treba da iskali nezadovoljstvo zbog sve bednijeg dru tvenog polo aja i sve neizvesnije egzistencije i nove tehnike uni tavanja. U potro a kom dru tvu mo i imato zna i mo i upotrebiti, mo i upotrebiti zna i mo i uni titi, a mo i uni titi zna i biti "slobodan". Uni tenje robe postaje kompenzacija obezvre enom, potla enom oveku za nedostatak istinske slobode. Zahvaljuju i tome to je i sam ovek opredme en (sveden na "radnu snagu", "kupca", "gledaoca", "pacijenta", "glasa a"...) , odnos prema stvarima postaje odnos prema ljudima. Stvorena je duhovna glad ne samo za smr u, nego za uni tenjem. To se sve jasnije uo ava na sportskim predstavama. Sportski ambijent postaje prostor projektovanog uni tavanja oveka u spektakularnom obliku. Skora nja istra ivanja, koja su izvr ena u SAD, pokazuje da ljudi odlaze na stadione da bi do iveli scene uni tenja oveka. O tome Kristofer La : "Nije udno da je kritika takmi enja postala osnovna tema u sve razvijenijoj kritici sporta. Ljudi danas povezuju rivalitet sa neobuzdanom agresijom i te ko mogu da zamisle takmi enje a da istovremeno ne pomisle na ubistvo." La navodi zaklju ak ameri kog sociologa Herberta Hendina (Hendin), do koga je ovaj do ao na osnovu analiza testova studenata Kolumbija univerziteta (intelektualne "elite" ameri kog dru tva), da ispitanici "nisu mogli da zamisle takmi enje koje ne dovodi do ne ijeg uni tenja (anihilation)". (6) Duhovna potreba za uni tavanjem bitno je razli ita od potrebe za scenama umiranja karakteristi nim za stari Rim (gladijatorske borbe, masakri hri ana), ili za srednji vek (javna pogubljenja). Prose ni malogra anin dana njice je sve manje u stanju da se u ivi u patnju umiru eg jer je u njemu sve vi e potisnuto ljudsko. Ono to on tra i na sportskim borili tima je "zabava" koja treba da mu omogu i da zaboravi na svakodnevni ivot i pru i kompenzaciju za svakodnevna li avanja i poni avanja. Sportista je taj koji treba da izvede predstavu u kojoj e da se reprodukuje dramatika svakodnevnog ivljenja - to ini osnov privla nosti sporta. Njegove ve tine, telesne osobenosti ne shvataju se kao ljudski kvaliteti, ve kao osobine zabavlja ke robe. Robotizacija oveka u sportu, tehnizacija sportskog ambijenta, proces industrijske proizvodnje rekordera do te mere dehumanizuju oveka da on iza sebe nema ta drugo da ostavi osim rekorda koji postaje mera njegovog obezvre enja i koji za gledaoca ima sve vi e samo apstraktnu vrednost.

Jedan od sportova u kome neskriveno dolazi do izra aja nasilni ko-destruktivni duh koji vlada u dana njem kapitalisti kom dru tvu je karate. U njemu je na simboli an na in ujedinjeno znanje (ve tina), tehnika (instrumentalizovano telo) i fanatizovana (destruktivna) svest. to je najgore, karate postaje ubila ka mo sa kojom ovek treba da se "za titi" od drugog oveka - po cenu njegovog uni tenja. Izvesnost ljudskog ivljenja se tra i u posedovanju ubila ko-destruktivne mo i koja usmerava oveka da se pona a kao robotizovana zver. I najmla i uzrasti (uklju uju i i devoj ice) se vaspitavaju u ambijentu u kojem je ovek bezli ni deo grupe, gde su svi istovetno obu eni i izvode iste pokrete bespogovorno slede i komande "u itelja". Fanatizacija oveka se izvodi i na taj na in to "borci", izvode i pokrete usmerene prema zami ljenom "protivniku", ispu taju krike to treba da im pomogne da se u ive u ubila ki pokret. Na njihovom licu se ne ogleda radost ivljenja, ve bespo tedna ubila ka (destruktivna) re enost. U karateu su do punog izra aja do li svi oni odnosi i procesi putem kojih se ovek otu uje od sebe i kao takvi su suprodstavljeni oveku. "Postati o trica ma a", jedan od osnovnih "pedago kih" postulata "u itelja" borila kih ve tina sa Dalekog Istoka, govori o tome sa kakvom fanati nom pokorno u ovek treba da postane rob ubila ke mo i (koja samo simbolizuje apsolutnu vlast poretka nad ovekom). Stvaranje ubila ke mo i je istovremeno i stvaranje mogu nosti da se ona upotrebi. To nije pasivna mo , nego mo koja u oveku razvija ubila ku re enost koja postaje osnov odnosa prema ljudima. U svojoj biti, ona je odgovor na dru tvene odnose u kojima vlada strah oveka od oveka, odnosno, u kojima je vladavina oveka nad ovekom osnovni uslov opstanka i obezbe ivanja dru tvenog presti a. Sve ve a "popularnost" ubila kih ve tina Dalekog Istoka (koje su "i upane" iz kulturnog miljea u kome su nastale i svedene na "sport") u najrazvijenijim dru tvima zapada posledica je sve dramati nijeg uni tavanja me uljudskih odnosa, uma, duhovnosti, emancipatorskog nasle a gra anskog dru tva to ide u korak sa uni tavanjem prirode i stotina miliona ljudi. Srednjovekovni fanatizam i robotizovano telo ujedinjuju se pod pla tom novog totalitarizma koji je otelotvorenje destruktivnog duha dana njeg kapitalizma. Stadioni - savemeni koncentracioni logori Svakodnevno smo svedoci da se sportski stadioni i hale postaju popri ta sve bespo tednijih obra una izme u tzv."navija kih grupa". Gra anski teoreti ari, poput Erika Daninga, nastoje da doka u da je nasilja na sportskim borili tima uvek bilo i da ono nije uslovljeno dru tvenim odnosima, pogotovu ne prirodom vladaju eg poretka, ve da se radi o ispoljavanju agresije koja je oveku uro ena. Na taj na in se dana nje kapitalisti ko dru tvo stavlja u istu istorijsku (civilizacijsku) ravan sa, na primer, rimskim robovlasni kim dru tvom. Istovremeno, taj argument dokazuje da je nasilje, budu i da poti e od "agresivne ljudske prirode", neminovnost koju je nemogu e iskoreniti. Najvi e to se mo e u initi je suzbijanje agresije putem institucionalizovane (dr avne) represije, odnosno, stvaranje prostora na kojima e ljudi, ne ugro avaju i poredak, regularno "davati odu ka" svojim agresivnim potrebama. U tome sport ima nezamenljivu ulogu. Po Konradu Lorencu, na stadionima se posti e "pre i avaju e osloba anje agresivnih nagona". (7) Interesantno je da kada gra anski teoreti ari govore o "agresivnoj prirodi oveka" i o potrebi da se suzbije i kanali e, oni po pravilu imaju u vidu pripadnike "ni ih slojeva", pre svega radnike i radni ku omladinu. Iz njihove analize jasno proisti e da je njihovo "nasilni ko pona anje" kompenzacija za "neuspeh" u ivotu za koji su sami odgovorni, budu i da kapitalisti ko dru tvo "svakom nudi jednake anse na uspeh". Stadioni su postali loma e na kojima treba da sagori nagomilana srd ba "ni ih slojeva", mesta na kojima se odr avaju svojevrsne psihoterapeutske seanse koje pretpostavljaju nasilje. Na njima se

vladaju a klasa obra unava sa "masama" tako to nastoji da uni ti njihov "negativni" energetski naboj koji bi, kada bi se uobli io u organizovanoj politi koj akciji, mogao da se "izlije" u dru tvenom prostoru i ugrozi stabilnost uspostavljenog poretka. Obra un kapitala i vladaju ih politi kih grupa sa "masama" na stadionima je na in da se radnici i radni ka omladina dr e pod kontrolom da bi se spre ilo rasplamsavanje klasnog sukoba. Pomo u "sportskih spektakala" posti e se marginalizacija i getoizacija potla enih, obespravljenih, odba enih. Sport je postao jedan od najva nijih "sigurnosnih ventila" "demokratije i kao takav najmilije edo kapitala i politike. Kao to je to jo "stari, dobri" Kuberten govorio, sa sportom treba "neutralisati" pritiske koji dolaze od nezadovoljnog radni tva, lekcija koju su dobro nau ili kako ("real-socijalisti ka") birokratija, tako i kapitalisti. Nastojanje da sport igra ulogu "sigurnosnog ventila" dovodi do toga da se na stadionima ne samo toleri e, ve i podstrekava nasilje. Prakti no, stadioni su postali mesta na kojima vlada re irano i institucionalizovano nasilje. Zbog toga je na stadionu dozvoljeno mnogo toga to se, na drugim javnim mestima, ka njava: najvulgarnije pogrde, pretnje, pljuvanja, ga anje, rasisti ki (u nas uveno "Cigani, Cigani!" - fa izoidno vre anje Roma zbog kojeg nikada nije prekinuta utakmica, niti se desilo da su se predstavnici kluba-doma ina javno izvinili Romima) i nacionalisti ki slogani; pozivi na tu u, nasilje, ru enje, paljevine, ubistva, teror - sve to spada u "pravi" sportski ambijent dana njice. Sve krvaviji sportski spektakli postali su sredstvo za vaspitavanje oveka da prihvati nasilje kao svakodnevnu i stoga "normalnu" pojavu, to zna i kao sredstvo za obra un sa kriti ko-menjala kom sve u oveka koja je usmerena na iskorenjivanje uzroka koji dovode do nasilja. Istovremeno, nasilje na stadionima treba uvek iznova da "podse a" oveka da je on "po svojoj prirodi agresivno bi e" i da samo represivne institucije uspostavljenog poretka mogu da sa uvaju dru tvo od "zla" koje vlada ovekom. Ubijanje vere oveka u samoga sebe, u svoju sposobnost da kao razumno i solidarno bi e organizuje dru tveni ivot bez tutorstva represivnih institucija gra anskog dru tva - to je jedna od najva nijih i najpogubnijih posledica nasilja u sportu. Stadioni su za mlade postali svojevrsne kole divlja tva. Oblik stadiona, visoka i ana ograda, policijski kordoni, pendreci, iske ene eljusti policijskih pasa, sapi i kopita dresiranih konja, borna kola i vodeni topovi - sve to neodoljivo podse a na koncentracioni logor. Stadion je slika nasilja i poziv na nasilje. To je ambijent koji svojim izgledom sugeri e mladima da nisu ljudi i da se od njih ni ne o ekuje ljudsko, nego vandalsko pona anje. Izgled stadiona je od prvorazrednog zna aja za stvaranje slike mladog oveka o samome sebi, za uni tavanje njegovog ljudskog samopo tovanja. Istovremeno, samom pojavom na stadionima mladi sti u status koji je odre en samom prirodom stadiona, kao i prirodom sportskog "spektakla", postaju "huligani", to zna i dru tveni otpadnici i kao takvi "neprijatelji du tva". Kada se zna da je stadion postao glavno mesto za okupljanje mladih, onda je jasna sva pogubnost javnog pojavljivanja i formiranja li nosti u takvom ambijentu. I upravo u takvoj sredini mladi na najneposredniji na in "dolaze u kontakt" sa vladaju im poretkom koji se legitimi e kao "za titnik dru tva od antidru tvenog pona anja"; sa vladaju im dru tvenim vrednostima ("slava", novac) koje su otelotvorene u sportskim "zvezdama"; sa op te-vladaju om mo i kapitala koja se pojavljuje u obliku reklama koje stvaraju obru oko terena; kao i sa takmi enjem i rekordomanijom - osnovnim principima na kojima po iva kapitalisti ko dru tvo. Na stadionima se, ustvari, ogleda pravi odnos vladaju eg poretka prema mladima: to im se, u svakodnevnom ivotu, pru a manja mogu nost za ljudsku afirmaciju na ljudski na in, to su i ane ograde vi lje, a policijski kordoni zbijeniji. Na stadionima se, za veliki broj mladih koji poti u iz ni ih dru tvenih slojeva, defini e njihov budu i dru tveni polo aj. Njih pripremaju da zauvek ostanu na "drugoj strani", iza i ane ograde koja

razdvaja one koji se, pod blje tavim sjajem reflektora i u zagrljaju simbola njihovih kapitalisti kih mecena, bore za "prave vrednosti", od onih koji su, kao budu a "prljava" radna snaga, svedeni na bezobli nu "navija ku masu" ija je " ansa" u ivotu svodi na divljanje na tribinama. Polo aj mladih na stadionima simboli e njihovu getoizaciju u dru tvu u odnosu prema odnosima, procesima i institucijama koje odre uju njihovu egzistenciju i dru tveni polo aj. Najgore je to to mladi i ivljavanje neslobode, odba enosti, obezvre enosti, o ajni ko nastojanje da se pribli e vladaju im vrednostima koje su osnov za njihovo ljudsko obezvre ivanje, do ivljavaju kao "slobodu". Stadion postaje otelotvorenje njihovih elja, mesto na kome mogu da poka u da su "neko", da postoje. Posredstvom stadiona i sportskog "spektakla" duh oveka postaje rob vladaju ih dru tvenih odnosa koji se na stadionu pojavljuju u kondenzovanom obliku. "Sloboda" koju mladi "sti u" na stadionu je sloboda su nja ije je urlanje, vandalsko pona anje samo zveckanje lancima - u slavu svojih gospodara. Sportski "spektakli" su postali svojevrsna duhovna droga za mlade koja razara njihovu li nost, stvara od njih duhovne invalide. Na stadionima mladi uvek iznova dobijaju "dozu" agresivnog kluba tva, lokal-patriotizma, nacionalizma, rasizma... Potisnute potrebe i neostvarene elje, nedostatak ljubavi i po tovanja, ose anje odba enosti i bezvrednosti ispoljava se u obliku zavisti, mr nje, manijakalne agresivnosti. Simboli i nazivi pod kojima se mladi okupljaju (mrtva ke glave, kukasti krstovi, "grobari", "zlikovci", "an eli smrti", "zli momci", "teror", "horde zla" itd.), nisu izrazi zla koje je u njima, ve zla kojima su izlo eni u svakodnevnom ivotu. Piromanski rituali, u kojima mladi "razdragano" u estvuju, na simboli an na in predstavljaju uni tenje stvarala kih mo i mladih, njihovu sposobnost i spremnost da stvore bolji svet. Od mladih se na stadionima stvaraju savremeni "juri ni odredi" koje najreakcionarnije desni arske grupe nastoje da iskoriste za svoje politi ke ciljeve. U toj zakulisnoj borbi za "du u" mladih ne biraju se sredstva: potkupljivanje, pretnje, premla ivanja, ubistva... Klubovi su glavni seja i mr nje me u mladima. im oka e na sebe njihove simbole, mladi, koji nemaju nikakvog razloga da se mrze, postaju "grobari" ili "Cigani", to zna i najlju i neprijatelji. Taj deo "sportske pri e" novinari, koji su samo glasnogovornici mafija kih klanova koji sport dr e u svojim rukama, sistematski skrivaju od javnosti. U "slobodnom svetu" navija ke grupe se formiraju i kontroli u od strane politi kog podzemlja, uz pre utnu ili otvorenu podr ku vlasti, kome je stalo da po svaku cenu o uva kapitalisti ki poredak. Tzv. "navija ke grupe" su politi ko oru e desnice za o uvanje poretka na nelegalan na in, za izazivanje haosa i straha iza kojih slede zahtevi za uspostavljanje vladavine " vrste ruke" koja je po pravilu usmerena protiv radnika, tzv."manjinskih grupa" i levi ara. U razvijenim kapitalisti kim zemljama (a to se sve vi e de ava i u novostvorenim kapitalisti kim dru tvima na temelju "realnog socijalizma") stadioni su postali poligoni na kojima se mladi u e nasilju i istovremeno duhovno integri u na fa izoidnim idejama. Sami nazivi i parole navija kih grupa govore da je njihov cilj da uni te sve to je progresivno. Simboli sa kojima mladi navodno ele da "zastra e javnost" i na taj na in obrate pa nju na sebe samo su izraz vladaju eg (destruktivnog) duha dana njeg kapitalisti kog sveta. Oni ne nastoju da se suprodstave, ve da se dodvore mo i koja vlada u dana njem svetu - koja ih je gurnula u ni tavilo. Nasilni tvo mladih je iskreno i naivno. Jer, oni ne te e dominaciji i manipulaciji, kao perfidni oblici nasilja kojima su svakodnevno izlo eni, ve ljudskoj afirmaciji. To nije nasilje koje te i da stvori bedu i ni tavilo,ve nasilje koje te i bekstvu iz bede i ni tavila. Zastra uju i nazivi i simboli ispod kojih se mladi okupljaju samo je o ajni ki poku aj da doka u da postoje i da "ne to vrede". Oni verno ilustruje svu stravi nost bezna a u koje su mladi ba eni. Krvava drama na "Hejselu", koja se, u raznim oblicima, svakodnevno ponavlja na stadionima i sve e e na ulicama, nije izraz i pokazatelj "varvarske prirode oveka", ve izraz i pokazatelj destruktivne prirode vladaju eg poretka. Varvarsko pona anje mladih samo je odgovor na sve ve e nasilje kojem su, kao ljudi, izlo eni u svakodnevnom ivotu. Pravo je pitanje kako je mogu e da se u najrazvijenijim

kapitalisti kim dru tvima, uporedo sa daljim ekonomskim razvojem i statisti kim dohotkom od preko 20 000 dolara po glavi stanovnika, stvaraju sve brojnije i agresivnije horde modernih varvara? Odgovor vladaju eg poretka na nasilje mladih ukazuje na pravu prirodu "Zapadne demokratije" i na uzroke nasilni kog pona anja mladih. U emu se sastoji taj odgovor? Pre svega, u stvaranju posebnih policijskih snaga koje e biti u stanju da se "efikasno obra unaju s huliganskim bandama". Zatim, u stvaranju "registra sumnjivih" koje treba "preventivno" uhapsiti, "staviti u ku ni pritvor" ili na drugi na in spre iti da se pojave na utakmicama. Tu su i obavezni detaljni (i poni avaju i) pregledi navija a pred kapijama stadiona, specijalne policijske kamere za snimanje, icom i policijskim kordonima ogra eni "depoi" ( itaj: kavezi) za protivni ke navija e, opori policijskih pasa, konji, vodeni topovi, borna kola, specijalne "anti-teroristi ke" policijske snage i stotine agenata u civilu... Nema ta, "demokratija" je objavila rat "huliganskim hordama" zaboravljaju i da ti mladi gnevni ljudi nisu do li iz nekog drugog sveta ve da su odrasli i vaspitavani pod patronatom istog tog poretka koji se sada odnosi prema njima kao prema bandi zlikovaca. Umesto da se opredeli za istinske demokratske metode, koje e dovesti do promene dru tvenog polo aja mladih i otkloniti uzroke njihovog nezadovoljstva, "slobodni svet" pose e za metodima policijske dr ave to samo doprinosi daljoj fa izaciji dru tva. Naravno, na sportskim borili tima se pojavljuju i pripadnici "vi ih slojeva". I rimski imperatori i patriciji su dolazili na gladijatorske spektakle, ali zato da bi se "zabavili" i videli "kako narod di e" da bi iz toga izvukli pouke ta valja initi da bi plebs i dalje dr ali u pokornosti. To su oni koji danas sede u "plavim lo ama" i koji dolaze da vide dejstvo nove porcije "duhovne hrane" na "mase". Pored toga, dolazak na stadione je na in da se bude "sa narodom" i "u narodu", to mo e da donese zna ajne politi ke poene. Jezde i na valu totalne politizacije i komercijalizacije sporta, tampa, Radio i Televizija nastoje da daju svoj doprinos vladaju im procesima stvaraju i svojevrsni kult nasilja i destrukcije. Umesto kriti kog su eljavanja sa uzrocima nasilja, novinari veli aju sportski ambijent i svojim ratobornohu ka kim komentarima otvoreno podsti u na nasilje. Javna glasila samo koriste sve ve u duhovnu glad ljudi za scenama nasilja i uni tenja, i na tome grade tira e i gledanost. Stvaraju i kult nasilja, oni istovremeno uobli avaju i propagiraju model pona anja koji postaje vrednosni obrazac i kao takav osnov "ljudskog" samoprepoznavanja mladih. Dodavanjem atributa "divno", "fantasti no", "nevi eno", "neverovatno" i sl. vr i se estetizacija nasilja i uni tenja i na taj na in im se pribavlja "kulturni" legitimitet. Estetika sporta postaje estetika smrti. "Takmi arska motivacija" Ako je ta no da ovek po svojoj prirodi ima potrebu za agresijom nad drugim ljudima i da je takmi enje normama regulisana agresija koja je usmerena na postizanje "korisnih ciljeva", onda bi jedna od osnovnih uloga trenera trebalo da bude sti avanje, a ne podsticanje "borbenosti" kod igra a, pri emu se sve e e koriste ak i medikamenti koji razaraju e deluju na njihovu psihu. Poznato je da je o uvanje "takmi arske motivacije" u ekipi jedan od najve ih problema sa kojim se treneri, pogotovu u takmi arskom periodu, susre u. Umesto da utakmice "hrane" i podsti u "glad za pobedom", one kod igra a izazivaju zamor i stvaraju odbojnost prema takmi enju; umesto "pravog takmi enja", utakmice sve vi e postaju rutinsko "obavljanje posla". "Takmi arska motivacija" u sportu u prvom redu je uslovljena dru tvenim polo ajem sportiste. Sirotinjska geta "prirodni" su rezervati u kojima stasaju "sportski talenti" koji su spremni da "grizu" da bi se izvukli iz bede. Vlasnici sportskog show-business-a, menad eri, treneri ne ra unaju sa "agresivnom prirodom oveka" da bi postigli svoje ciljeve, ve sa strahom sportiste da e se vratiti tamo odakle je pobegao. Govore i o profesionalnom ragbiju Ho konstatuje: "Profesionalni sportisti

su podstaknuti da osakate jedan drugog ne samo od strane nasilju naklonjenih sportskih izve ta a i navija a koji kli u sa strane, nego saznanjem da ukoliko nisu dovoljno grubi postoje bukvalno hiljade igra a ni ih liga i univerziteta koji ekaju da do u na njihova mesta. To je stara rezervna armija radnika koji lome svoje vratove stvaraju i od takmi enja (...) jednu od najubila kijih ivotinjskih (dog-eat-dog) borbi od vremena rimskog amfiteatra. Igra i jednostavno ne mogu da se opuste. Oni mora da budu agresivni, da udare ja e nego to dobiju, da bi sa uvali svoja radna mesta. U militarizovanom dru tvu gladijatorske borbe donose profit na blagajni." (8) Za stvaranje i razvoj "borbenog karaktera" izuzetan zna aj ima ukalupljivanje deteta, od najmla eg uzrasta, u tradicionalne oblike pona anja i vrednovanja. De aci se, jo pre nego to su prohodali, uguravaju u kalup "mu kar ine". Jedna od naj e ih "igara" oca sa sinom je da otac udara dete tra e i da mu ovaj vrati udarac. Igra zvana "udari tatu" od najranije mladosti postaje jedan od osnovnih na ina op tenja deteta sa roditeljima i na in zadobijanja roditeljske naklonosti. Istovremeno, de ak se svakodnevno upozorava da "ne sme da bude kao devoj ice" koje se svode na suprotnost "pravim mu kim (ljudskim) osobinama" postaju i na taj na in predmet nipodo tavanja. Ako se ima u vidu da se patrijalhalni model seksualnog odnosa svodi na dominaciju mu karca nad enom, de ak treba da se pripremi da igra ulogu agresora, a ne da postane " ena" ili "peder", to zna i objekt seksualne agresije. Vide emo da ovakvo vaspitanje predstavlja plodonosnu podlogu za razvoj "takmi arske motivacije". Za razvoj "borbenog karaktera" izuzetan zna aj ima rano posve ivanje sportu. Jo od najranijeg kolskog uzrasta deca su izlo ena maltretiranju od strane sve agresivnijih nastavnika telesnog vaspitanja koji po svaku cenu nastoje da obezbede podmladak klubovima, obi no za neku bednu nadoknadu. Umesto da najvi e pa nje posvete deci kojoj je potrebna najve a pomo da bi savladala pokrete i nau ila ve tine koje e im omogu iti da ispolje svoju kreativnost i igraju se sa svojim drugovima i drugaricama, oni se orjenti u na "jurenje talenata" i bespo tedno i ivljavanje na deci za koju smatraju da su "dobar materijal" za sport kojem daju prednost. Jasno je da su na udaru pre svega deca iz ni ih dru tvenih slojeva, ona iza kojih ne stoje bogati i "mo ni" roditelji koji e svojoj deci, potkupljivanjem i pritiscima, omogu iti da se dokopaju najvi ih mesta na dru tvenoj lestvici. To su deca koja od malena mora da "grizu" da bi uspela u ivotu - osnovni kvalitet koji ih ini "talentovanim" za sport. Na sportskim borili tima oni e postati juri nici u prvim redovima i kao takvi otelotvorenje agresivnosti. Prema protivni kim igra ima, kao i prema svojim klupskim drugovima na treningu, odnosi e se sa istom onom bespo tedno u sa kojom su se njihovi nastavnici, treneri, kao uostalom i sam ivot, odnosili prema njima. Jedna od prvih lekcija koju dete mora da savlada je da nau i da udara bez milosti i da nau i da trpi udarce ne o ekuju i milost. Izgradnja "takmi arskog karaktera" posti e se "slamanjem ki me" deteta, ubijanjem njegove ljudske li nosti i njegovim podvo enjem pod autoritet trenera koji je samo otelotvorenje autoritarnog i nasilni kog duha koji vlada u sportu (dru tvu). Jedan od najva nijih elemenata u selekciji je spremnost deteta da prihvati uspostavljena "pravila igre", to zna i da bespogovorno izvr ava sve ono to se od njega zahteva. Nije lako udariti, ili ak povrediti svoga druga, ali je to jedini na in da se stekne "poverenje" trenera i izbori mesto u timu. Tokom itave karijere oveku e odzvanjati u glavi trenerove re i, "zlatno pravilo" ije po tovanje predstavlja osnovni uslov za opstanak na terenu: "U sportu nema prijatelja, ve samo protivnika!" - to postaje osnovno ivotno geslo. Mehanizam izvo enja tzv."psiholo ke pripreme" pred utakmicu na izvanredan na in ukazuje na pravu prirodu nasilja sa kojim se susre emo i u sportu. Su tina "psiholo ke pripreme" je u tome da se igra i do te mere motivi u da pobede, da postaju spremni "da poginu" i da protivniku "otkinu glavu"

da bi se postigao krajnji cilj. Radi se o fanatizovanju sa kojim se u oveku potiskuje sve ono ljudski vredno to ga, kao oveka, pribli ava drugim ljudima, i istovremeno se potencira sve ono to izaziva odbojnost prema drugim ljudima. Budu i da je pobeda neprikosnoveni imperativ, ekipa protiv koje se igra mora da dobije status "protivnika". Sam sportski re nik ukazuje na to. Utakmice koje se ne igraju za bodove (pobeda nije od egzistencijalnog zna aja) nazivaju se "prijateljskim" u odnosu prema onima koje se igraju za bodove i koje, dakle, imaju status neprijateljskih susreta. Zadatak trenera je da tako psiholo ki "obradi" svoje igra e da oni u svojim rivalima ne vide ljude, nego "protivnike" koji se "moraju pobediti". Od va nosti susreta zavisi stepen do koga trener ide u hu kanju svojih igra a. Kada se radi o "bodovima opstanka" po pravilu se "ide do kraja" i suparni ki tim dobija status "smrtnog neprijatelja". Ovo je od izuzetnog zna aja jer ukazuje na neposrednu uslovljenost agresivnog pona anja igra a ne-takmi arskim motivima i interesima koji putem takmi enja treba da budu ostvareni. Ne uro ena ljudska agresivnost, ve re irano i perfidnom manipulacijom proizvedeno agresivno pona anje igra a predstavlja osnov agresije u sportu. U svla ionici se u kondenzovanom obliku pojavljuju najekstremniji oblici degradacije oveka na zver, gladijatora, kamikazu, robota. Svla ionica je mesto na kome se manifestuje bedni polo aj u kome se sportista, kao ovek, nalazi. U njoj se odigrava prava drama u kojoj je sportista, daleko od o iju javnosti, objekt samovolje trenera, tih modernih goni a robova, i vlasnika klubova za koje su sportisti samo sredstvo za ostvarivanje profita i za titu strate kih interesa kapitalisti kog poretka. Prava "veli ina" sportskih "zvezda", tih "veli anstvenih idola masa" ogleda se u svla ionici, u kojoj se oni pojavljuju kao pokorni najamnici kapitala, kao bezimeni pajaci koji, kao nevaljalo dete pred strogim ocem, drhte pred strogim pogledom svojih gazda. Da bi naterali igra e da "ginu" na terenu, treneri lukavo manipuli u predrasudama koje su duboko ukorenjene u oveku. Diranje u "mu kost" je provokacija koja po pravilu daje najbolje rezultate. Od igra a se zahteva da bespo tednim borila kim fanatizmom i grubo u "doka u da nisu ene i pederi". Biti ovek zna i "biti mu kar ina", a biti "mu kar ina" zna i biti spreman na sve one oblike agresivnog pona anja koje okolnosti zahtevaju - da bi se pobedilo. Provociranjem "mu kog ponosa" nastoji se uni titi ljudska svest i samopo tovanje i od oveka stvoriti zaslepljeni juri nik koji u protivniku istovremeno vidi objekt za dokazivanje svoje "mu kosti" i opasnost za njeno ugro avanje. I to je ono najva nije: samo uni tenjem ljudske li nosti mogu e je od sportista stvoriti moderne gladijatore koji e, na znak trenera, kidisati na svoje rivale i "uni titi ih", ako treba, i biti "ponosan zbog dobro obavljenog posla". Tome idu na ruku priroda dru tvenih odnosa i, u vezi s tim, zahtevi publike za koju je sport kompenzacija za obezvre enost i bekstvo iz turobne svakodnevice. Raspravljaju i o privla nosti ragbija Ernest Dihter, direktor ameri kog "Instituta za istra ivanje motivacije" ("Institute of Motivational Research"), dolazi do zaklju aka da je jedan od glavnih razloga za njegovu popularnost to to ragbi pru a mogu nost obi nom mu karcu da se doka e kao "mu kar ina". Postove ivanjem sa he-men-om on do ivljava sebe kao "sna nu ivotinju ispunjenu samopouzdanjem". Pored toga, ragbisti se pojavljuju kao predstavnici spartanske etike. Oni su suprotnost onim momcima koji se pona aju "kao devojke". U tom smislu navijati za ragbiste zna i "biti za dobre momke" a "protiv lo ih momaka". (9) Komentari u i Dihterove stavove, Ho konstatuje da ovek treba da se poistoveti sa ljudima sa kojima mora da re ava svoje dru tvene probleme, a ne sa "biftecima" iz tima za koji navija. (10) Igra e tera u bespo tednu borbu potreba da se doka u kao igra i, a ne uro eni nasilni ki impulsi. Oni nastoje da se istaknu kao nasilnici jer im to u svetu u kome dominira duh nasilja podi e ugled i cenu. Govore i o ameri kom ragbiju D ek Skot upozorava da je on "institucionalno romantizovanje nasilja". Nadimci kao to je "Besni pas" (Mad-Dog) rezervisani su za "najve e zvezde". Za trenere su najgrublji igra i "pravi heroji". Do kog stepena manijakalnosti dovodi bespo tedna konkurencija

pokazuju i postupci Bena varcvaldera,glavnog ragbi trenera na univerzitetu u Sirakuzi (SAD) koji je, kao uslov da bi okon ao vi e asovni iscrpljuju i trening, zahtevao od svojih igara a da se tuku do krvi. "Mi nagra ujemo i opravdavamo nasilje i agresiju me u mladima, a onda kada se odrasli nasilni ki i agresivno pona aju mi za to krivimo ivotinjsku prirodu oveka! ak iako prihvatimo pretpostavku da ovek poseduje agresivne instinkte, sasvim je izvesno da je posmatrano iz ugla li nosti i dru tva bolje da se agresivnost ispolji na nekom be ivotnom predmetu kao to je bokserski d ak nego na telu drugog oveka". - zaklju uje Skot. (11) Postojanje sporta jedinim na inom afirmacije oveka u dru tvu i obezbe ivanjem njegove egzistencije; jednostrani razvoj oveka koji podrazumeva ne samo obra un sa duhovno u, ve i sa primarnim potrebama oveka, ulima, prirodnim odbranbenim mehanizmima organizma; isklju ivanje iz normalnog ivota, kidanje veza sa ljudima i potiskivanje emocija; uzimanje sve ve e koli ine "stimulativnih sredstava" koja razaraju e deluju na psihu - sve su to izvori frustracija koji se ispoljavaju u obliku agresivnog i nasilni kog pona anja. Svakodnevno potiskivanje i saka enje autenti nih ljudskih potreba dovodi oveka u "eksplozivno stanje". Prevashodni zadatak trenera, lekara, "de urnih" iz tabova koji finansiraju "poduhvat" je da danono no budno motre na svog "pulena" da mu ne popusti "takmi arska koncentracija" to bi dovelo do erupcije potisnutih potreba i kraja "pobedni kog pohoda". Stalnim psiholo kim pritiscima i manipulacijama, kao i sve razornijim medikamentima, nastoji se sa uvati "psihi ka stabilnost" sportiste, to zna i fanati na usresre enost na postizanje zadatog cilja. Radi se o svojevrsnom hipnoti kom snu u kome je isklju ena mogu nost rasu ivanja i ovek sledi zapovesti "glasa" koji dolazi sa strane. Otuda se insistira na "bliskosti" izme u trenera i sportiste, pri emu trener po pravilu sti e status "roditelja", to zna i onoga kome se bespogovorno veruje. To je najvi i i najperverzniji deo manipulacije: destruktivna mo , koja je otelotvorena u treneru, pojavljuje se u obliku "o inske brige" koja simbolizuje jedan od najplemenitijih me uljudskih odnosa. O igledno je da agresivnost (nasilje) u sportu pretpostavlja odre eni vrednosni obrazac koji postaje osnov samopotvrde oveka kao sportiste i koji je u funkcionalnom jedinstvu sa ne-ljudskim ciljevima koje ovek treba da ostvari.Priroda cilja, odnosno, na in na koji se on poku ava ostvariti odre uje prirodu "agresivnih potreba oveka" i na in njihovog ispoljavanja. Naravno, sve se odvija pod pla tom "ispoljavanja autenti nih prirodnih potreba oveka", a radi se, ustvari, o uni tavanju autenti nih (primarnih) potreba i li nosti oveka i njegovom svo enju na sredstvo za postizanje materijalnih interesa i politi kih ciljeva. to se ti e "potrebe oveka da se takmi i" ona je istorijski proizvod i Huizingina analogija izme u "takmi enja" svraka i takmi enja ljudi mogu a je jedino ukoliko se pojave sagledaju na isto fenomenolo kom nivou. Mnogi primeri u zajednicama koje se nalaze "ispod nivoa" moderne civilizacije govore da je njima stran pojam individualnog nadmetanja. Poku aji da se od pripadnika nekih afri kih plemena naprave "trka i", tako to e preko no i biti izvedeni na trka ku stazu, zavr io se tako to su se oni, im bi jedan drugome za malo izmakao, sa ekivali u nastojanju da zajedno pro u kroz cilj. Sport je proizvod modernog dru tva. Osnovna pretpostavka za nastanak modernog sporta je postajanje oveka individuom, to zna i svest oveka o samome sebi kao samosvojnoj jedinki. ovek, dakle, nije vi e deo kolektiviteta (kao to je to bio kao gra anin u anti kom polis-u, ili kao deo "stada" u srednjem veku), niti je rezultat njegove delatnosti proizvod "volje bogova" (kao to je to bilo na anti kim olimpijskim igrama) ili fatalni sled "sudbine" - ve je on osamostaljeni samosvesni subjekt koji dela shodno svojim potrebama, ube enjima i interesima, a rezultat njegove delatnosti njegovo je delo (princip "li nog dostignu a"). Drugo, postajanje oveka individuom posredovano je vladaju im odnosima gra ansko-

kapitalisti kog dru tva koje je atomizirano na individue ("gra ane") i u kojem su vladaju i ivotni principi "borba svih protiv svih" i " ovek je oveku vuk". Ukinut je (anti ki i srednjovekovni) poredak privilegija (po ro enju) i uspostavljen poredak u kome svako ima pravo da se bori za "mesto pod suncem". To je bilo od odlu uju eg zna aja za uspostavljanje principa "jednakost na startu", kamena temeljca (modernog) sporta. Tre e, u modernom dru tvu, pored principa kompeticije, dominira princip u inka. To zna i da sport nije borba za pobedu u istom smislu, kao to je to bilo na anti kim olimpijskim igrama i srednjovekovnim turnirima, ve je borba za pobedu koja se ostvaruje postizanjem ve eg u inka (rezultata, odnosno, rekorda). U osnovi sporta se nalazi progresisti ka logika "br e, dalje, sna nije" koja je posredovana mehanizmom kvantitativnog sravnjivanja - osnovom odre ivanja "vrednosti" u dru tvu koje se temelji na rovno-nov anoj privredi. To uspostavlja mogu nost za postizanje "rekorda" koji se pojavljuje kao od oveka osamostaljena i posredstvom tr i ne logike otu ena vrednost koja postaje neprikosnoveni kriterijum za odre ivanje uspe nosti ljudske delatnosti. Prakti no, ovek sti e mogu nost da se takmi i sa apstraktnim "protivnikom" koji se pojavljuje u obliku hronometra. Istorija sporta se svodi na hronolo ki sled brojeva koji ozna avaju "rekorde" kojima su pridodata imena obezli enih "rekordera". Mehanizam koji je uslovio otu enje rezultata od oveka (u formi "rekorda"), istovremeno je i uslovio otu enje oveka od ljudske zajednice i od samog sebe kao oveka (u vidu "sportiste"), odnosno, pretvaranje oveka u "materijal" i oru e za postizanje rekorda. Umesto novovekovne "slobodne individue", ovek je nanovo postao podanik vladaju e mo i (kapitala). "Degradacija sporta", o kojoj pi u ideolozi liberalizma, ustvari je degradacija izvornog principa takmi enja uspostavljanjem sve ve e dominacije principa u inka. To je jo jedan dokaz da sport nije zasebna i van-istorijska pojava koja se temelji na " ivotinjskoj prirodi oveka", ve da je proizvod modernog (gra ansko-kapitalisti kog) dru tva i da deli njegovu sudbinu. U dana njem sportu do lo je do potpune degradacije anti kog agon-a koji je insistirao na " ojstvu" kao do krajnjih granica razvijenim ljudskim snagama (na emu je posebno insistirao Ni e u svom obra unu sa hri anstvom i telesnom sku eno u malogra anina). Ne samo da je itav telesni razvoj oveka u sportu podre en pravilima tehni ke racionalnosti i principu u inka, koji sistematski uni tavaju kako prirodne, tako i ljudske osobenosti oveka stvaraju i od njega stroj za postizanje rekorda - ve je itav njegov anga man podre en trgova koj logici. Do ega je to dovelo pokazuju i zadnji doga aji: sve ve i broj sportista "pomera" rekord ne prema svojim stvarnim mogu nostima, nego prema tome koliko je dovoljno da se postigne novi rekord - jer imaju ugovor sa svojim "sponzorima" da budu pla eni po rekordu, bez obzira koji rezultat postigli. Sportsko takmi enje postaje sredstvo za ostvarivanje utilitarnih ciljeva, a ne izraz autenti nih potreba oveka. Borba za pobedu, za postizanje rekorda - sve se to odvija po zadatom scenariju koji se ne vodi logikom razvoja sporta (igre, ljudskih mo i), ve logikom ostvarivanja materijalnih i politi kih interesa. Takmi enje na sportskom polju samo je jedan od pojavnih oblika borbe vode ih kapitalisti kih grupacija za dominaciju u svetu. Sportisti su samo prividno akteri sportskih susreta. Ustvari, oni su samo u esnici u predstavi u kojoj treba da to vernije odigraju ulogu koja im je namenjena. Ako su na anti kim olimpijskim igrama ljudi bili "igra ke bogova" (Platon), u dana njem sportu su igra ke kapitalista. Budu i da novi i sve bespo tedniji zahtevi koji se pred oveka postavljaju u sportu daleko prevazilaze mogu nosti ljudskog organizma i da je upotreba sve razornijih sredstava i metoda postao osnovni preduslov za postizanje novih rekorda, do lo je do prevazila enja "takmi arske" i do razvoja samodestruktive motivacije. Napu ta se teorija po kojoj je ovek "agresivno bi e" i " ivotinja" i ovek dobija status eksperimentalnog zamor eta i robota. Ne vi e spremnost da se "grize", nego

spremnost na samoubila ke treninge i monstruozne medicinske tretmane postaje osnovna pretpostavka za odabir "talentovane dece". Kategori ki imperativ dana njeg sporta ne glasi vi e "pobedi druge!", ve "pobedi sebe!", to zna i blokiraj odbranbene mehanizme organizma i dovedi telo do cilja po cenu njegovog uni tenja. I u borila kim sportovima ovek je sve manje "protivnik", a sve vi e objekt destrukcije. Priprema za "borbu" pre svega podrazumeva detaljno upoznavanje s mehanizmima funkcionisanja tela, s "ta kama" koje treba pogoditi da bi se protivnik "isklju io" iz borbe. Strategija pobede se sve vi e zasniva na nauci, kao i "tretman" tela i psihe u procesu "proizvodnje ampiona", to vodi ka potpunoj dehumanizaciji i denaturalizaciji kako oveka, tako i odnosa izme u sportista. Sport i rat Sportska takmi enja su po svojoj prirodi najbli a ratu. Prakti no, ona su podra avanje ratnih okr aja. Na to upu uju i izrazi koji dominiraju u sportu: "protivnik, pobeda, poraz, napad, odbrana, kontranapad, juri , linija odbrane, strategija napada, razbiti protivni ku odbranu, razviti napada ke linije, obezbediti podr ku napada kim redovima, obezglaviti protivnika stalnim juri ima i naterati ga na povla enje, zbiti odbranbene redove, ukopati se u odbrani, uneti paniku u protivni ke redove, naneti protivniku udarac od kojeg ne mo e da se oporavi, onesposobiti napada ke redove, naterati protivnika da se povu e na svoju teritoriju, uni titi igru protivnika, slomiti protivniku moral, sru iti ga na kolena, dotu i ga do kraja, naterati ga da se preda, ubiti mu volju da se bori, kukavi ki se predati, juna ki izginuti brane i svoj gol, boriti se do kraja, pripremiti se za odlu uju i juri ... "Scene sa otvaranja sportskih predstava, zastave, himne, defile, taktovi kora nice koju po pravilu izvode vojni orkestri, strojevi korak - sve to pre podse a na ratni sukob nego na igru slobodnih ljudi. Interesantna je i priroda sportskog okr aja. Svaki tim ima "svoj" deo terena (teritoriju) sa koje "kre e u napad" na protivni ku teritoriju na kojoj se nalazi vrednost koju protivnik nastoji da sa uva. Postizanje ko a ili gola predstavlja poraz branilaca s tim to su ste eni poeni simboli an izraz vrednosti plena koji je zadobijen. Svaki napad je borba, a utakmica rat u kome je pobedio onaj ko je uspeo da pobedi u ve em broju borbi i na taj na in osvoji ve i broj poena (ve i plen). Radi se o scenariju koji odgovara srednjovekovnim plja ka kim pohodima plemi a. Uostalom, i ustrojstvo kluba, kao i klupski simboli, upu uju na povezanost sporta sa srednjovekovnim tradicijama. Klub je organizovan kao svojevrsni srednjovekovni klan. Boje, grb, himna, veli anje "svetlih tradicija" ( to se isklju ivo odnosi na pobede), stvaranje hrojskih mitova o "najve im igra ima" (borcima) koji postaju legendarni uzori za mla e lanove i simpatizere kluba (klana) kao i sredstvo za zadobijanje presti a me u klanovima - sve to ini (dodu e banalizovani) kolorit pro losti. to se ti e stadiona, on je svojevrsno utvr enje i kao takav sedi te klana, dok je igra ki teren "sveto zemlji te" iz kojeg izvire ivotna snaga klana koja hrani borila ki fanatizam svojih pripadnika. "Poginuti bore i se na svom terenu za boje svog kluba!" - predstavlja najsvetiju obavezu i ast. "Izdati klupske boje" postaje najve i zlo in koji se ni sa im ne mo e iskupiti. Tenzija emotivnog dovedena je do usijanja: u trenucima pobede sportista se ose a kao simbol klana i idol slavljeni kih masa; u trenucima poraza ose a se kao bedni izdajnik koji je pobegao sa bojnog polja. Naravno, ne nosi svako breme odgovornosti na isti na in, ali se pod njim neminovno povija. Militantno strukturiranje sportske grupe neposredna je posledica ratni ke prirode sporta. Pojedinac je podre en timu; tim ima vo u koji, na terenu, nastoji da realizuje pobedni ku strategiju trenera, glavnog komandanta operacije i neprikosnovenog autoriteta. "O trenerovoj re i se ne raspravlja, ona se izvr ava!", to zna i, trenerova "uputstva" imaju karakter zapovesti koja se moraju sprovesti u

delo. Po tovanje autoriteta, disciplina, uniformnost svesti - glavne su odlike "dobre ekipe". Saradnja i solidarnost u ekipi odgovaraju ustrojstvu borbene grupe. Njihov smisao je u ja anju "timskog duha" sa kojim treba obezbediti pobedu. Istovremeno, u ekipi vlada bespo tedna borba izme u igra a za zadobijanje vode ih pozicija u timu koje obezbe uju mogu nost za igru. Konkurencija u ekipi, to zna i sistematsko podsticanje agresivnog egoizma, osnovno je i najefikasnije sredstvo sa kojim trener manipuli e da bi naterao igra e da izvr avaju njegove zahteve. Strah od gubitka mesta u timu, to zna i da e biti dovedena u pitanje njegova egzistencija i afirmacija, predstavlja onu snagu koja neprestano primorava igra a "da se dokazuje" ne samo udvori kim odnosom prema treneru i vlasnicima kluba, ve i spremno u da rtvuje i svoje zdravlje - da bi ostao na parketu. Za mladog igra a klupa je startna pozicija sa koje kidi e na svoje starije suigra e; za njih, klupa je kraj karijere. Izgubiti mesto u timu je mnogo gore nego izgubiti utakmicu. Osnovno pravilo u sportu je da svako gleda sebe, odnosno, da je svako svakome protivnik. Euforija "drugarstva", koja zahvata ekipu u trenucima pobede, koja svima donosi korist, brzo se zaboravlja kada treba prona i "krivce" za poraz i o uvati mesto u timu. Takozvana "sportska igra" je borba protivni kih grupa koja se odvija u formi takmi arske igre. Radi se, dakle, o zloupotrebi forme igre putem koje bespo tedni obra un izme u "protivnika" dobija kulturni legitimitet. Smisao "sportske igre" nije u tome da se svakom u esniku pru i mogu nost da slobodno realizuje svoje stvarala ke (igra ke) mo i, kao i da omogu i stvarala ku saradnju sa drugim u esnicima u igri i na taj na in razvije me uljudske odnose, ve da stvori normativne ograde u okviru kojih treba da se odvija sukob. "Strategija igre", sa kojom svaki trener nastupa,svodi se na razradu plana koji treba da onemogu i protivnika da razvije "svoju igru". To zna i da spre i protivni ke igra e da realizuju svoja igra ka znanja koriste i se pri tom svim dozvoljenim (i mnogim nedozvoljenim) sredstvima. Ovo je od izuzetne va nosti jer se u sportskoj igri nasilje, koje se van sportskih terena ka njava,ne samo toleri e ve i podstrekava. Radi se o "regularnom" nasilju koje ne sme da "sputava sportsku borbu", i istovremeno treba da spre i da se ona ne pretvori u nekontrolisanu tu u. Nasilje postaje jedan od najva nijih sredstava za ostvarivanje "strategije pobede". U irem smislu, ono podrazumeva, pored telesnog nasilja i izazivanje protivnika. Na injenici da vo a igre protivni kog tima ima "slabe ivce" neretko se gradi itava strategija, jer "obezglaviti" protivnika zna i razbiti njegovu igru to predstavlja siguran put do pobede. Na razvoj agresije u sportu uticala je i stalna izmena pravila koja su omogu ila promenu na ina igre. Uzmimo za primer ko arku. Od pasivnog i ekivanja protivnika u zoni, koji je mogao neometano da utira na ko , do lo se do "totalnog presinga", to zna i do apsurda dovedene koncepcije da je "napad najbolja odbrana". Smisao takve odbrane nije samo u onemogu avanju protivnika na itavom terenu da razvije igru i do e u povoljnu poziciju da postigne ko , ve i u spre avanju protivnika da ubaci loptu u teren, to zna i da zapo ne igru. Igra bez lopte, to zna i bespo tedna i samorazaraju a telesna borba izme u protivni kih igra a za igra ki ( ivotni) prostor, postaje glavni sadr aj igre. Umesto dominiraju eg, igra ka tehnika postaje samo prate i element igre, s tim to je i njena priroda odre ena prirodom sportske borbe. Imperativ pobede potiskuje i degeneri e ljudsko u oveku. Strah od poraza, to zna i strah od budu nosti, dovodi do toga da ovek u protivni koj povredi, to zna i tu oj nesre i, vidi svoju "sre u". to je sukob dramati niji to sportista u svom protivniku manje vidi oveka, a vi e objekt na kome treba da doka e svoju "vrednost", odnosno, vidi u njemu opasnost koja ugro ava njegovu egzistenciju i preti da ga gurne u bedu, odakle je krvavim radom i bespo tednom borbom iza ao. Procesi otu enja i postvarenja oveka, to zna i uguravanje oveka u kalup lojalnog i upotrebljivog "gra anina", uslovljavaju "me uljudske odnose" u sportu. Pravila tzv. fair-play-a, kao to je re eno, pozivaju na po tovanje poretka koji svodi ljude na neprijatelje, a ne na po tovanje oveka. Iskustvo govori da to je manji imperativ pobede, utoliko je igra spontanija, ma tovitija,

samoinicijativnija, jednom re i - slobodnija. Sportisti se manje odnose jedni prema drugima kao prema "protivnicima", a vi e kao su-igra ima. Ne te i se (telesnom) onemogu avanju, ve nadigravanju. Nije bitan rezultat ili pobeda, ve na in na koji se do njih do lo. Estetski elementi ("lepa igra") dobijaju prevagu nad telesnom sirovo u i grubostima. Ipak, sve je to daleko od istinske igre koja podrazumeva prevazila enje kako principa kompeticije, tako i principa u inka. I decu ubijaju , zar ne? Umrla je dvanaestogodi nja devoj ica Adriana urka. Bila je gimnasti arka, jedna od " uda" koje proizvodi rumunska industrija gimnastike. Izdahnula je od povreda koje joj je, u manijakalnom besu, naneo njen trener George Florin, jedan od onih "pedagoga" koji su "stvorili" Na u Komane i i na kojima po iva svetska gimnastika i sport u celini. Ovakve vesti kao da vi e nikoga ne uzbu uju. Pogotovu ne one koji se nalaze u svetskom showbusiness-u. Jer, smrt je odavno postala sastavni deo sporta. Svake godine stotine sportista izgube ivot, hiljade bivaju ubogaljeni... To, dakle, nije neka novost. Prava vest je ko je slede i, na koga treba "tipovati", u koga treba ulagati da bi se dobilo vi e, mnogo vi e... Ta no je, radi se jo o detetu, ali ta se tu mo e kada ta " a ava deca" po svaku cenu ho e da se dokopaju "slave" i novca. A da bi se to postiglo, treba se podrediti zahtevima koje postavlja "vrhunski sport". Put ka "savr enstvu" zahteva "savr eno telo". A to zna i da treba spre iti rast skeleta, onemogu iti polno sazrevanje, to zna i normalni biolo ki razvoj da bi se sa uvala detinja vitkost toliko potrebna da bi se impresionirala sportska birokratska "elita" koja odre uje "ocene",a samim tim i sudbinu oveka. Oni su ti koji vode ra una da ne do e do zastoja u "progresu". Njihove "ocene" ozna avaju put koji vodi "napred" - ka jami. U njoj sada, pored njenih "slavnih" prethodnika iz "vrhunskog sporta", le i i mala Adriana. Poku ala je da, sa drveta na kojem blje te "odli ija", dohvati "zlato" - i sunovratila se, kao i mnogi drugi pre nje, u tamu ponora. Oni koji su zasadili i okitili drvo iskopali su i jamu. Drvo raste, a jama je sve dublja. Iznad nje se nji u, sudaraju, zveckaju visuljci smrti mame i one koji u sablasnoj senci drveta, koja pada preko jame, vide most koji ih vodi iz ivotnog ni tavila. Sirotinja je ta koja slu i da se doka e da je mogu e i i dalje. Le evima radni ke dece poplo ana je staza koja vodi u "budu nost". Kada je fa ista Samaran oti ao u Bukure t da oka i "Zlatni olimpijski orden", najvi e priznanje u svetu sporta, rumunskom diktatoru au esku u znak priznanja za njegov "neprocenjivi doprinos razvoju sporta i olimpijskog pokreta", on je samo pokazao da ne postoji "istok" i "zapad", ve da postoje oni koji tla e i oni koji su tla eni. Jo jedanput je potvr eno da je sport sredstvo za o uvanje uspostavljenog poretka, internacionala kapitala i vladaju ih politi kih centara mo i. Znao je Samaran na kakav monstruozni na in funkcioni e rumunska industrija sporta, kao to je znao za zlo ine vojne hunte u Seulu, kojoj su, uz njegovu svesrdnu podr ku, dodeljene Olimpijske igre 1988. godine. Ali je isto tako znao da je o uvanje olimpijske piramide mo i mogu e samo ukoliko svaki njen deo ima vrst oslonac i da samo jedan izvu eni kamen mo e da ugrozi prividno monolitni olimpijski bastion. Smrt Adriane je simboli no ubijanje ljudskog. Njen trener nije eleo da ubije njeno telo, ve njenu li nost. On je nastojao da postigne ono to je osnovni cilj sportske pedagogije: da od svoje " ti enice" napravi robotizovanu lutku koja e bespogovorno slediti njegove komande. Radi se, dakle, o instrumentalizovanom nasilju. Njegova "gre ka" se sastoji u tome to je, u jednom trenutku, preterao u kori enju jednog od najprimitivnijih metoda za slamanje ljudskog dostojanstva, dakle, to se nije poslu io nekim "suptilnijim" metodom i "naveo" Adrianu da uradi ono to je od nje zahtevao. Upozoravaju e deluje podatak da su mnoga deca, kao i njihovi roditelji, prihvatila Florinov metod "ube ivanja" veruju i da e im to pomo i da do u "do vrha". To se, uostalom,

uklapa u zahteve sportske pedagogije koja u izgradnji mazohisti kog (samodestruktivnog) karaktera vidi jednu od osnovnih pretpostavki za razvoj "vrhunskog sporta". Nevolja je u tome to je postizanje novih "vrhunskih rezultata" u sve ve oj nesrazmeri sa stvarnim mogu nostima organizma. Fanati ni obra un oveka sa sopstvenim telom postaje osnovni na in da se uni te prirodne odbranbene reakcije organizma da bi mogao da se natera na samouni tavaju i napor. Trener je taj koji batinama treba da "pomogne" sportisti da "prevazi e trenutke malodu nosti", to zna i kapitulaciju pred premorom, da bi sa novom estinom nastavio da uni tava svoj iznureni organizam. U tu "pomo " spada i sadisti ko poni avanje oveka iz ega treba da sledi potreba za "dokazivanjem li nosti" u vidu manijakalnog juri a na sopstveno telo. Adriana i njen ubica Florin bili su na istom zadatku. Oni su se sa bezumnom revno u podredili vladaju em duhu destrukcije da bi se, svako u svom domenu, domogao vladaju ih vrednosti. On nije delovao kao slobodan ovek, ve kao produ ena ruka vladaju e mo i koja se ne pojavljuje samo u obliku pesnice ili bi a, ve i u svim onim oblicima koji vode ka uni tenju ovekovog organizma i njegove li nosti. Adriana pogotovu nije delovala kao slobodan ovek, ve kao zalu eno dete koje, usmeravano od strane bolesno ambicioznih roditelja, beskrupuloznih "sportskih radnika", novinara i lekara-monstruma - nije ni moglo da bude svesno kuda ide. Da je sport oblast u kojoj su ljudi prepu teni na milost i nemilost kapitalu i politici govori i to to ne postoji nikakav zakonski osnov za spre avanje zloupotrebe sportista, posebno dece, za stvaranje profita i postizanje politi kih ciljeva. U radnim zakonodavstvima irom sveta propisana su ograni enja i zabrane kada je u pitanju rad dece. Vodi se ra una o njihovom "zdravlju", "pravilnom razvoju li nosti", "pravu na sre no detinjstvo", "obrazovanju"... U sportu, u kome proizvodnja " ampiona" zapo inje jo u pred kolskom uzrastu, ne postoje nikakva pravila kojima se ograni ava vreme treninga dece i veli ina napora. Pored toga, ne poklanja se ni najmanje pa nje harmoni nom razvoju telesnih i duhovnih sposobnosti deteta ve se itav njegov telesni razvoj prilago ava sportskoj disciplini za koju je dete,po oceni "stru njaka", "talentovano". Tzv. "rana specijalizacija", to zna i sistematsko ubogaljivanje deteta u najva nijim godinama razvoja, jedan je od osnovnih preduslova za "razvoj vrhunskog sporta". Dete i bukvalno postaje "materijal" koji treba tako da se "iste e" da jednog dana postigne planirani rezultat. Kako se "obaraju rekordi", tako se pove avaju zahtevi koji se pred mlade postavljaju. Govore i o "crnim" i "belim" sportistima, Irina Privalova, jedna od najbr ih "belih" printerki sveta, ka e i slede e: "Potpuna je neistina da su crnci i crnkinje nadmo ni u sprintu zbog prirodnih prednosti. Oni se od detinjstva posvete samo jednoj oblasti u ivotu,na primer tr anju, pevanju ili igranju i ne rade ni ta drugo. Nama priroda nije ni ta uskratila. Treba samo mnogo i stru no da se trenira. Ja imam prakti no osmo asovni radni dan. To je moj posao i na njemu provodim onoliko vremena koliko ljudi iz drugih profesija." (12) Privalova, koja je ina e "prve korake u sportu na inila kada je imala tri godine" (13), je na sa eti na in objasnila "tajnu" sportskog "uspeha": to se ranije dete u potpunosti posveti odre enoj sportskoj disciplini, utoliko su ve i izgledi da e se probiti "do vrha". To je monstruozna "pedagogija",ali ona ta no izra ava stanje stvari u dana njem sportu (dru tvu). Privalova, koja je svoju sportsku karijeru "krunisala" tako to je postala tr e i transparent ameri ke firme "Nike", nije pomenula koliko hiljada mentalno i telesno ubogaljene dece "vredi" jedan profesionalni ugovor. Nju zanima da pridobije to vi e dece u Rusiji da krenu stopama dece iz ameri kih crna kih geta. Imaju i u vidu razmere siroma tva i bede u novostvorenoj kapitalisti koj Rusiji, Privalova e imati na raspolaganju veliki broj "talentovane" dece koja e, za koru hleba i zaslepljeno blje tavim iluzijama, krenuti ka olimpijskom vrhu. Uostalom, put je ve utaban. Hiljade unaka enih le eva ve visi na liticama obele avaju i "slavni" staljinisti ki "put u budu nost". Sada su olimpijsku baklju preuzeli "Adidas", "Coca-Cola", "Nike", "Mercedes"... Kapitalisti ki koncerni su prisvojili nasle e "realnog socijalizma" i od doju era njih "ambasadora" sovjetskog birokratskog re ima napravili svoje reklamne panoe.

Privalova nije pomenula ni "stimulativna sredstva" koja su, ve vi e godina, "pogonska snaga" za postizanje "vrhunskih rezultata". Pilule, inekcije, hormoni, "specijalni tretmani", "krvni doping" i sve ono to mo e da ponudi dana nja medicina i njeni lekari-monstrumi sve vi e postaje realnost i tzv. "de ijeg sporta". Svakim danom sve mla i uzrasti dolaze pod udar neumoljivog imperativa "br e, dalje, sna nije". Iza tog "principa progresa" krije se sve nezaja ljivija glad kapitalisti kih koncerna za profitom. Svetski sportski business ve vredi vi e od 700 milijardi dolara godi nje, s tim to do kraja ovog veka treba da dostigne iznos od 1 000 milijardi. Kada se ima u vidu sve dublja kriza kapitalizma, razmere borbe za tr i te koja se sve vi e rasplamsava, postaje jasno zbog ega se sa takvom bezdu no u i deca stavljaju na oltar uni tenja. Sve bespo tednija borba za opstanak uklanja i poslednje velove "humanosti" sa kojim je kapitalizam, kao i biv i re imi "realnog socijalizma", doskora mahao da bi rasterao sve ve i smrad koji, u "borbi za progres", ostavlja za sobom. xxx Fusnote 1)U:Charles,J-B.:Ma Metode,Preface,1890.Kod:Pierre de Coubertin:Textes choisis, III tom,182.s, Comite Intrenational Olympique,Weidmannsche Verlag, Zurich,1986. 2)Kod:Richard D.Mandell,The Nazi Olympics,234.s,Souvenir Press,London,1972. 3)Erich Fromm,Anatomija ljudske destruktivnosti,1.knj.139-141.s.Naprijed, Zagreb, 1973. 4)Isto,137.s. 5)Isto,136.s. 6)Christopher Lasch,The Culture od Narcissism,208.s,Warner Books,New York, 1979. 7)Kod:Paul Hoch,The Rip of the Big Game,19.s,Doubleday, London, 1972. Komentari u i Lorencove stavove,Pol Ho konstatuje:"Ako,za razliku od Konrada Lorenca,ne prihvatimo "agresiju" kao neku uro enu osobinu izvan dru tva i istorije,mogli bismo da se zapitamo da li se tu odista ne radi o ozbiljnim nedostacima u na em dana njem dru tvenom poretku koji daje povoda za irenje frustracije i agresije.A ako zaklju imo da je to tako,zar ne bismo morali da preispitamo ulogu gledala kog masovnog sporta u pru anju "odu ka" ili "pro i avaju em osloba anju" tih frustracija,a da se ni na koji na in ne dovedu u pitanje njihovi dru tveni uzroci?"Isto,19.s.;Ovde i napomena Viktora Frankla da nas je Karolin Vud erif "upozorila da ne stvaramo iluziju,kao to to ini teorija koja oveka smatra zatvorenim sustavom,da se agresivnost mo e oslabiti i umanjiti ako se usmjeri u bezopasne aktivnosti kao to je,na primjer,sport.Sasvim suprotno tome,"istra ivanja su dala vrste podatke u prilog injenici da uspje no izvr enje agresivnog pona anja uop e ne ubla uje kasnije nastalu agresivnost,nego je zapravo najbolji na in da se samo pove a u estalost agresivnih odnosa(istra ivanja su uzela u obzir pona anja ivotinja jednako kao i pona anje ovjeka)"".Viktor E.Frankl,Ne ujan vapaj za smislom,93,94.s, Naprijed, Zagreb,1981. 8)Isto,28.s. 9)Kod:Paul Hoch,isto,22-25.s. 10)Isto,24.s. 11)Jack Scott,The Athletic Revolution,173,174.s,The Free Press,New York,1971. 12)"Politika",22.novembar 1994. 13)Isto, xxx

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful