Izvod iz knjige ³Sport, kapitalizam, destrukcija´, Ljubodrag Simonovi , ³Lorka´, Beograd, 1995. Email: comrade@sezampro.

rs SPORT I POLITIKA Teza da "sport nema ni ta sa politikom" stara je koliko i sport. Politi ki i duhovni vo i zapada s ponosom su, od samog nastanka sporta, izgovarali te re i. One su postale svojevrsni zavet principima na kojima po iva zapadna demokratija, granica koja razdvaja "slobodni svet" od "komunisti kog totalitarizma" iji su ideolozi uporno ponavljali, nastoje i da za tite interese vladaju eg re ima, da sport ima politi ku prirodu. Olimpijski pokret Istorija XX veka, u kojem je do lo do punog razvoja sporta, pokazuje da ne samo sport, ve da i sama teza da "sport nema ni ta sa politikom" ima politi ki karakter. Jo je baron Pjer de Kuberten, zvani no "otac" modernih olimpijskih igara, u sportu video sredstvo sa kojim je trebalo obezbediti stabilan razvoj kapitalisti kog sistema. Maksima da "sport nema ni ta sa politikom" zna ila je za njega da sport ne treba da bude "uprljan" svakodnevnom politikom,da bi mogao da sa uva svoju " istotu" kao sredstvo za o uvanje strate kih interesa vladaju ih klasa(aristokratije i bur oazije). To je glavni razlog to je Kuberten uporno nastojao da sa uva "nezavisnost" Me unarodnog olimpijskog komiteta. Olimpijski pokret, kao najva nija institucija gra anskog dru tva, trebalo je da sa uva osnovne odnose i vrednosti tog dru tva, a to zna i da bude iznad svakodnevnih "prirodnih", i stoga neminovnih, sukoba izme u dr ava i nacija. lanovi MOK-a su "poverenici" (Kuberten) olimpijske ideje, to zna i da u prvom redu treba da vode ra una o dugoro nim interesima vladaju eg poretka. Zato su lanovi MOK-a od samog njegovog osnivanja bili provereni antikomunisti re eni da itav svoj ivot posvete obra unu s radni kom klasom i progresivnim snagama sveta. To je glavni razlog to "veliki demokrati", odgojeni na tradicijama predstavni kog sistema, nisu pravili pitanje o nedemokratskoj prirodi MOK-a. Istovremeno dok veli a sport, oslanjaju i se na "iskustvo" viktorijanske Engleske, kao "inteligentno i efikasno" sredstvo u porobljavanju "ni ih rasa", (1) Kuberten pi e stihove o univerzalno-ljudskom karakteru sporta. U svojoj "Odi sportu" Kuberten, koji je u pacifisti kom obrazovanju mlade i video najgori zlo in, u zanosu pi e: "O Sportu, ti si Mir! Ti kuje veze sre e izme u ljudi spajaju i ih u dubokom po tovanju za kontrolisanu, organizovanu i samodisciplinovanu snagu. Preko tebe, mladi celog sveta u e da jedni druge po tuju, i tako razli itost nacionalnih osobenosti postaje izvor plemenitog i miroljubivog suparni tva." (2) Nakon Prvog svetskog rata, u vreme rasplamsavanja revolucionarnog radni kog pokreta u Evropi, Kuberten dr i govore najreakcionarnijim snagama Evrope kako da upotrebom sporta sti aju i kanali u radni ko nezadovoljstvo. U govoru na plenarnoj sednici MOK-a u Antverpenu, 17. avgusta 1920. godine, obra aju i se belgijskom kralju i najvi im predstavnicima vladaju eg poretka, Kuberten ka e i slede e: "Dolazimo do tre eg faktora koji e obezbediti stabilnost sportskog kraljevstva - mislim da prodobijanje onih irokih masa do kojih sport, organizovan na postoje i na in, do sada nije bio u stanju da dopre. Kako to mo e biti ostvareno? Govorim o onome ko je sebe krstio imenom "proleter", vezuju i ovaj izraz za pe orativni smisao "dru tveno razba tinjenih". as njihove osvete je kucnuo, i zato mora da se shvati da ni ta ubudu e ne mo e biti u injeno bez njega; on je brojan, i mno tvo e nadvladati elitu koja nije uvek bila dostojna svojih privilegija. Sada taj proletarijat ni na koji na in nije pripremljen za njegov zadatak (da u estvuje u u vr ivanju rasklimanih temelja kapitalisti kog dru tva, prim. aut.); nije

stekao obrazovanje; niko se nikada nije pobrinuo da mu poka e brojna bogatstva koja se nalaze u hramu i ije o uvanje e delimi no zavisiti od njega. Iznad svega, ni ta nije u injeno da se ubla i (njegov) bes - ne, budimo iskreni, upotrebimo odgovaraju e re i - (da se) sti a natalo eni gnev, nagomilana mr nja koja stvara uznemiravaju u "podlogu" novog tla koje se formira. "Stoga bi, zaklju uje Kuberten, trebalo "najhitnije otvoriti kolu prakti nog vite tva za omladinu, kolu u kojoj e se u iti da uspeh mo e biti postignut jedino s odlu no u i istrajno u, i da mo e biti posve en jedino putem estitosti i lojalnosti. A ta kola e biti sport." (3) Iz tog vremena i slede e Kubertenovo "nepoliti ko" uputstvo vladaju oj "eliti" iji se tron ljuljao: "Sada ivot proleterske mlade i mora da bude obuzet (tra enjem) zadovoljstva u sportu. Ovo je nu no stoga jer je on najjevtinija zabava koja najbolje odgovara principu jednakosti, najdelotvornije je (sredstvo) protiv alkohola i najproduktivnije (deluje) u ovladavanju i kontrolisanju energije." (4)Sport postaje " isto" politi ko oru e vladaju e klase u borbi za o uvanje vlasti nad proletarijatom i za njegovu (duhovnu) integraciju u kapitalisti ko dru tvo. Ideje o tome da se sport (gra anska telesna kultura) upotrebi za kontrolisanje radnika u neradnom vremenu i sti avanje njihovog nezadovoljstva, to zna i ideja o sportu kao sredstvu za integraciju radnika u kapitalisti ki poredak, javila se u drugoj polovini XIX veka u Engleskoj, "kolevci" kapitalizma, nakon to su engleski radnici, nakon uporne borbe, uspeli da se izbore za kra i radni dan. Tomas Hjuz, najzna ajniji sledbenik Tomasa Arnolda (reformatora engleskog kolstva i "duhovnog oca" Pjera de Kubertena), zajedno je sa Kingslijem i Morisom osnovao "hri anski socijalisti ki pokret" i uspostavio "Koled radnog oveka" u Londonu, gde je radnike podu avao (pored lekcija o"porodici, bogu i dru tvenoj pravdi") "boksu, kriketu, veslanju i fudbalu". (5) Po Makalonu, "sa osamdestim, sport je bio iroko uklju en u patrona na udru enja, kako liberalna tako i torijevska, iji su se programi bavili usavr avanjem radni ke klase". (6) Me utim, "nisu sve sportske inicijative radni ke klase sredinom i krajem XIX veka bile inspirisane od strane srednje klase. Tokom prvih decenija XIX veka popularna rekreacija i utakmice su bili na udaru i gu ene su u ime religije, javnog reda i industrijske radne discipline. Ali ih je herojski pokret otpora umnogome odr ao u ivotu i sport se esto pojavljivao kao oblik dru tvenog protesta protiv industrijskog poretka koji se menjao. (...) Kasnije, tokom stole a, reformatori i filantropi su umesto dotada njeg suzbijanja krvavih sportova, kocke i bu nih utakmica, po eli da primenjuju novu strategiju zamenjuju i ih sa uljudnijim i korisnijim zanimanjima u dokolici ni ih slojeva, ta nije, njihovih sopstvenih verzija sportskih takmi enja. U osamnaestom veku takvo pokroviteljstvo aristokratije i plemstva nad sportom ni ih klasa je bilo ograni eno na "povremene dramati ne intervencije" kao to su "nagrade koje su nu ene za neku trku ili takmi enje" (...) Ovde je, me utim, bio mnogo uzra eniji i odlu niji napor da se kolonizuje sama dokolica radni ke klase". (7) Na isti na in je, u vreme razvoja radni kog pokreta i socijalisti ke misli u Francuskoj, razmi ljao i Pjer de Kuberten. Nacisti ka Olimpijada, koja e se 1936. godine odr ati u Berlinu, na najbolji na in ukazuje na pravu prirodu maksime da "sport nema veze sa politikom". Kada je antifa isti ka svetska javnost pozvala sportske saveze i sportiste sveta da bojkotuju nacisti ke Olimpijske igre i spre e naciste da iskoriste najve u me unarodnu sportsku manifestaciju za prikrivanje svoje zlo ina ke prakse u Nema koj i osvaja kih ambicija, Kuberten je, rukovode i se geslom da "sport nema veze sa politikom", odlu no ustao u odbranu nacisti kog re ima nazivaju i Hitlera "jednim od najve ih graditelja modernog doba". U svom govoru, koji je emitovan na zatvaranju nacisti kih Olimpijskih igara, Kuberten veli a Hitlerovu "hrabrost" u obra unu s "nelojalnim i podmuklim napadima" ija je namera bila da "zaustave progresivno stvarala ko delo" - organizovanje Olimpijskih igara. (8) Nakon okon anja Igara, u intrevjuu koji je (povodom teksta aka Godea objavljenog pod naslovom "Optu ujem!", u asopisu "L¶Auto", u kome se kritikuje manipualcija olimpijskim igrama od strane nacista) dao Andre Langu i koji je 27.8.1936. godine objavljen u francuskom listu "Le Journal", Kuberten ka e i

slede e: " ta, Igre su izopa ene? Olimpijska ideja je rtvovana propagandi? To je potpuno neta no. Veli anstveni uspeh Berlinskih igara krasno je poslu io olimpijskoj ideji..." I dalje: "U Francuskoj izaziva uznemirenje to to su Igre iz 1936. obasjane hitlerovskom snagom i disciplinom. Kako bi druga ije moglo biti? Naprotiv, treba to sna nije eleti da se Igre uvek tako sretno organizuju, da svaki narod tokom etiri godine u estvuje u njihovom pripremanju".(9) Ovakvi Kubertenovi stavovi su u potpunosti izra avali stavove MOK-a, na ijem se elu nalazio belgijski grof Baje-Latur, koji je u nacisti kim krugovima va io kao "nepokolebljivo odani" prista a Hitlera. O tome, u svojim posleratnim spisima, svedo i i Karl Dim, glavni organizator nacisti kih Olimpijskih igara i jedan od glavnih ideologa nacisti kog sporta (Kubereten ga, kao sledbenika njegove "utilitarne pedagogije", naziva "genijalnim prijateljem" i poverava mu, kao predstavniku nacisti kog re ima, da bude uvar njegove olimpijske ideje i izvr ilac njegovog olimpijskog testamenta): "Kako u Garmi u (radi se o nacisti kim Zimskim olimpijskim igrama iz 1936. god, prim. aut.), tako i u glavnom gradu Berlinu odvijala se svetkovina u savr enoj harmoniji. Tek nakon sloma (nacisti ke Nema ke, prim. aut.) na li su se nema ki kriti ari, kao i pojedini stranci, koji su igosali sve anost kao nedopustivu politi ku propagandu. To se lako mo e opovrgnuti, budu i da je nakon zavr etka Igara Me unarodni olimpijski komitet zvani no izrazio zahvalnost i priznanje (nacisti kom re imu, prim. aut.). Internacionalni olimpijski institut je na Kubertenov zahtev i uz odobrenje Me unarodnog olimpijskog komiteta sme ten u Berlin. Kada su Zimske olimpijske igre iz 1940, koje je trebalo da se odr e u Sent Moricu, zapale u te ko e, Me unarodni olimpijski komitet je na svom zasedanju 9.juna 1939.god. u Londonu jednoglasno odlu io, putem tajnog pismenog izja njavanja, da se Zimske igre nanovo ponude Garmi u, a da su one, kao to se tvrdi, na bilo koji na in zloupotreblje ne u politi ke svrhe, ili da se desilo bilo ta to protivure i olimpijskom duhu, sigurno je da bi se u ovom me unarodnom udru enju podiglo nekoliko glasova protiv." (10) Karl Dim, koji je kao fanati ni borac za nacisti ki re im objavio i knjigu pod naslovom "Olimpijska ideja u novoj (fa isti koj) Evropi" (kako aktuelan naslov!), postao je prvi posleratni sekretar Olimpijskog komiteta Zapadne Nema ke. Zbog njegovog "velikog doprinosa za razvoj olimpijske ideje" bi e, kao specijalni gost MOK-a, pozvan da prisustvuje Olimpijskim igrama koje e se 1948.god.odr ati u Londonu. Inicijator poziva je bio njegov "stari prijatelj" Everi Brendid , lan Linbergove fa isti ke partije u Americi, ovek koji je u Hitlerovom "Mein Kampf"-u prona ao izvori te za svoj nadahnuti olimpizam. Brendid , koji je postao "siva eminencija" olimpijskog pokreta davno pre nego to je 1952. godine postao zvani no predsednik MOK-a, manijakalno je ponavljao tezu da "sport nema ni ta sa politikom". Pozivaju i se na to geslo i koriste i svoj uticaj, Brendid e spasti od vi egodi njeg zatvora svog predratnog olimpijskog prijatelja, SA Grupenfirera i nacisti kog ratnog zlo inca Karl fon Halta. Halt e, uz pomo pomenutog "svetog" gesla, ne samo zadr ati mesto u MOK-u, ve e 1957. godine postati lan Izvr nog odbora MOK-a. Nastoje i da "odbrani sport od politike" Brendid e onemogu iti Italijanski olimpijski komitet da iz MOK-a povu e fa isti kog generala or a Vakara. "Stite i sport od politike" Brendid e sa uvati mesta u MOK-u i drugim fa istima i njihovim vernim sledbenicima: grofu Paolo Taon di Revelu, grofu Albertu Bonakozi, vojvodi Adolfu Fridrihu Meklenburg- verinu, grofu Klarens fon Rozenu i drugima. (11) On e svoj "principijelni stav" o odnosu politike i sporta nepokolebljivo braniti i kada se, od strane afri kih zemalja, postavilo pitanje o polo aju crna ke ve ine u Ju noj Africi i u vezi s tim pitanje uvo enja sankcija protiv rasisti kog re ima dok crna ko stanovni tvo ne dobije osnovna gra anska prava. Samo je strah da e afri ke, i mnoge druge zemlje, po eti da bojkotuju olimpijske igre ( to bi bio kraj olimpijskog pokreta), primorao je Brendid a i njegov fa isti ki lobi u MOK-u da se priklone sankcijama protiv ju noafri kih rasista. Bio je to, po sopstvenom priznanju, jedan od najve ih poraza u njegovom ivotu. ak i u svom govoru na Minhenskim olimpijskim igrama, nakon ubistva jevrejskih sportista od strane palestinskih komandosa, Brendid ali zbog "izgubljene bitke

za Rodeziju". (12) Dubinu Brendid evog bola emo lak e shvatiti ukoliko imamo u vidu da su crnci za Brendid a, kao uostalom i za Kubertena, bili "ni a rasa". Mnoge pri e su napisane o sramnom odbijanju Hitlera da pru i ruku crna kom ampionu D esiju Ovensu na nacisti kim Olimpijskim igrama u Berlinu. Jo je sramnije to da D esiju Ovensu, "velikom ameri kom ampionu", u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama nije bilo dozvoljeno da sa drugim (belim) lanovima atletske ekipe u e u hotel (uklju uju i i onaj iji je vlasnik bio Brendid ) na prednji ulaz, niti da napu ta sobu. Za njega, kao i za ostale Afro-Amerikance, bio je "rezervisan" ulaz za poslugu, a hrana im je dono ena u sobe. U sopstvenoj zemlji, za koju su osvajali medalje, tretirani su, kako je to primetio i sam Kuberten nakon posete SAD, "kao psi". Bilo bi, me utim, nepravedno optu ivati Brendid a da je mrzeo samo Afro-Amerikance. Ostali su zabele e ni njegovi nadahnuti predratni govori u kojima je, pozivaju i se na dela nacisti ke Nema ke, tra io da se i u Americi otvore koncentracioni logori za Jevreje i komuniste. Manija "lova na ve tice" nije ga napu tala ni nakon sloma Hitlerovog re ima, iji je neskriveni obo avalac ostao do kraja ivota. Nakon Drugog svetskog rata, pridru io se jo jednom "principijelnom" oveku, D ozefu Makartiju u nadi da e, u vreme "hladnog rata", da u Americi izazove fa isti ku histeriju i pomo u nje se domogne vlasti. Brendid ev "principijelni" stav da "sport nema ni ta sa politikom" pribli io ga je jo jednom odu evljenom olimpijcu - fa isti kom diktatoru Franku. Da bi krunisao pribli avanje izme u SAD i fa isti ke panije (u pitanju je bilo otvaranje ameri kih vojnih baza na tlu panije, jo jedna "mirotvora ka" akcija), Brendid je 1965. godine odr ao zasedanje MOK-a u Madridu. Predsedavao je (ko bi drugi!) poznati "mirotvorac" Franko koji je , sa usklikom " ivela smrt!" ("Viva la muerte!") i uz obilatu pomo Musolinija i Hitlera, u krvi ugu io pansku republiku. Ubijeno je milion ljudi, a kolja ki zanos falangista nastavlja se i nakon pada republike. Preko dvesta hiljada antifa ista obe eno je i masakrirano u prvim mesecima nakon osvajanja vlasti. Stotine hiljada ljudi je izbeglo iz panije tra e i spas u okolnim zemljama. Za ve inu onih koji su ostali, panija je postala koncentracioni logor. Ali, to je politika, a po to ona "nema veze sa sportom", onda je sasvim normalno da olimpijska gospoda "sa odu evljenjem" pozdrave fa isti kog diktatora i da "sa velikom pa njom i odobravanjem saslu aju njegovo izlaganje posve eno "u vr ivanju mira i razvoja saradnje me u narodima", naravno, putem sporta "koji je slobodan od politike". Godinu dana pre "istorijskog" skupa olimpijske gospode u Madridu, Brendid e, na 62. zasedanju MOK-a u Tokiju (6.10.1964.god.), izneti stav o olimpijskom pokretu koji, slede i Kubertenov trag, ukazuje na njegov pravi ("nepoliti ni") karakter. Brendid : "Olimpijski pokret je religija koja odgovara XX veku, religija sa univerzalnim zahtevom koja u sebi sjedinjuje sve osnovne vrednosti drugih religija. Jedna moderna, uzbudljiva, ivotna, dinami na religija, privla na za mlade, a mi iz MOK-a smo njeni sledbenici. Tu nema nikakve nepravde na osnovu pripadnosti kasti, rasi, familiji ili zbog novca. Na sportskom polju svako pobe uje ili gubi na osnovu sopstvenog u inka. Amaterizam, ve e vrednovanje u estvovanja nego pobede, donosi uspeh u svim oblastima. Telesni trening odr ava zdravlje. Princip drugarstva u sportu je zlatno pravilo. Prijateljsko zbli avanje na sportskom polju vodi ka me usobnom razumevanju i miru. U istoriji se ne mo e prona i ni jedan sistem principa koji se tako daleko i tako brzo rasprostranio kao brilijantna Kubertenova filozofija. On je zapalio baklju koja e obasjati svet." (13) Brendid je izvr io "inventar" osnovnih vrednosti kapitalisti kog dru tva koje u formi op te-ljudskih vrednosti dobijaju mitski karakter. O igledno, radi se o rezimeu Kubretenovog olimpijskog paganizma iji je smisao u veli anju postoje eg sveta i u obra unu sa kriti ko-menjala kom mi lju i praksom. Kada se to ima u vidu jasno je da olimpizam odbacuje hri anstvo i druge "velike" religije ija je osnovna zajedni ka odlika da su kriti ne prema uspostavljenom i da te e "drugom svetu". to se ti e olimpijske baklje, ona nije "obasjala svet", ve je bila jedna od duhovnih snaga koja je potpalila vatru rata i bezumlja po emu e Kubertenovo

vreme pre svega biti upam eno. Najupe atljiviji primer su nacisti ke Olimpijske igre iz 1936. godine koje e, kao to smo videli, Kuberten, kao i Brendid , sa odu evljenjem prihvatiti i braniti. I tom prilikom se pokazalo da je kitnjasta olimpijska retorika samo zavesa iza koje se d elati ove anstva sklanjaju pre i nakon novih pokolja. Najve i zlo inci, navle e i olimpijsku masku, postaju "veliki humanisti" i "dobrotvori" ove anstva. Vrtoglava olimpijska karijera Huana Antonia Samaran a, predsednika Me unarodnog olimpijskog komiteta od 1980. godine, jedan je od rezultata pribli avanja MOK-a i fa isti kog diktatora. Brendid je "lansirao" Samaran a u me unarodnu olimpijsku orbitu kao bliskog saradnika (i porodi nog prijatelja) fa isti kog diktatora Franka i kao "preduzimljivog oveka" koji je stekao ugled kao uspe ni reklamni agent fa isti kog re ima. Rukovode i se geslom da "sport nema ni ta sa politikom", Samaran e, upravo se koriste i sportom, dospeti do najvi ih vrhova u fa isti koj hijerarhiji mo i. Kupovanje panske federacije hokeja na koturaljkama i u estvovanje u organizaciji II Mediteranskih igara u Barceloni (1955.god.), bili su samo prvi koraci koji su ga uveli u Nacionalni olimpijski komitet panije i doveli do mesta ministra za sport na koje e ga li no Franko postaviti. Pozicije koje je stekao putem sporta dove e do toga da ga Karero Blanko, zloglasni "naslednik" diktatora Franka, postavi za predsednika regionalnog ve a Katalonije u vreme po etka agonije fa isti kog re ima. U inauguralnoj besedi Samaran izjavljuje: "Izra avam svoju iskrenu odanost i vernost re imu,vernost principima "Movimienta" (fa isti ki pokret, prim. aut.), svoju pokornost panskom princu i svoju apsolutnu odanost Franku". (14) Nakon atentata na Karera Blanku (koji su 1973.godine izveli komandosi ETA), Samaran je dobio zadatak da rukovodi merama odmazde. Po izjavama svedoka, u toku 1974. i 1975. godine "do lo je do represije u obliku tolikog broja hap enja, mu enja i ve anja, koja nije zabele ena jo od kasnih etrdesetih godina". (15) Za ubijanje levi ara policija je koristila poseban metod, davljenje uz pomo metalne ogrlice i eksera koji se zabada u ki menu mo dinu ("garrote vil"), koji je primenjivan sve do Frankove smrti. Interesantno je da je Samaran ostao veran fa isti kom re imu sve do njegovog kraja. Dan uo i smrti fa isti kog diktatora, 20. novembra 1975. godine, Samaran , u fa isti koj uniformi, u estvuje u godi njoj proslavi posve enoj osniva u "Falange", jedne od najkrvavijih zlo ina kih organizacija za koje istorija zna. Treba re i i to da je Samaran , kao jedan od elnika fa isti kog pokreta panije, ve bio, od strane Everija Brendid a, postavljen za potpredsednika MOK-a. I upravo kao potpredsednik najzna ajnijeg i naj ireg svetskog sportskog pokreta koji se "bori za mir u svetu i saradnju me u narodima" Samaran , povodom smrti fa isti kog diktatora, odgovornog za smrt stotina hiljada nedu nih i za uni tenje demokratskih institucija u paniji, sve ano izjavljuje: "Frankov primer e nas uvek pratiti u na oj borbi za jednu bolju paniju!" (16) Ukoliko se ne zna prava, to pre svega zna i politi ka priroda olimpijskog pokreta i me unarodnog sporta,te ko da se mo e na i pravi odgovor na pitanje kako je jedan okoreli fa ista mogao da do e na elo me unarodne organizacije koja zvani no simboli e sve ono to je suprotno fa isti koj ideologiji. Borba izme u svetskih centara mo i, zakulisne politi ke igre dovele su do toga da se na olimpijski tron u Moskvi (1980. godine), prestonici zemlje u kojoj su fa isti na monstruozni na in pobili preko dvadeset miliona ljudi, popne li nost koja predstavlja ivi spomenik fa izmu. Sport u SAD Razvoj sporta u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama na ubedljiv na in dokazuje tezu da je sport od svog nastanka bio prvorazredno politi ko sredstvo za ostvarivanje strate kih interesa kapitalisti kog poretka. Po ameri kom sociologu D eku Skotu, sport je u Americi veoma dugo funkcionisao na

"kvazi-militaristi ki, autoritarni na in", dok su mu osnovni izazovi bili "biti mu kar ina,agresivnost i super-kompetativnost". Skot upu uje na istra ivanja ameri kih sociologa Ogilvija i Tutka koji su do li do zaklju ka da treneri u ameri kim koled ima predstavljaju "jednu od najautoritarnijih grupa u ameri kom dru tvu", i da se naj e e radi o "biv im policajcima i oficirima". (17) Skot isti e da je re o "britanskoj tradiciji sporta" koja podrazumeva upotrebu sporta kao sredstva za izgradnju "moralnog karaktera" koja je do te mere uticala na sport na koled ima da je postala glavno pokri e za sportske programe u okviru vaspitnih institucija. "Na alost", zaklju uje Skot, "shvatanje po kojem sport treba da bude zadovoljstvo i razonoda za u esnike imala je malo, ili ak nimalo odraza na nastanak i razvoj sporta na koled ima u Sjedinjenim Dr avama". (18) Skot upu uje i na govor koji je, svojevremeno, odr ao Maks Raferti, nekada nji Kalifornijski dr avni Superintendent of Public Instruction, na godi njoj skup tini sportskih direktora Kalifornije (1969. god.). Evo nekih njegovih teza: "Postoje dve va ne nacionalne institucije koje jednostavno ne mogu da toleri u ni unutra nja sporenja niti me anje spolja: na e oru ane snage i na i kolski sportski programi.Obe su nu no dobrotvorne diktature jer po samoj njihovoj prirodi ne mo e biti druga ije". (19) Nazivaju i kriti are uspostavljenog sportskog establi menta "kooks, the crum-bums" i, naravno, "komunistima", Raferti se poziva na generala Daglasa Makartura: "Na najve i vojnik-dr avnik dvadesetog veka (radi se o oveku koji je,nakon poraza njegovih snaga u Korejskom ratu, tra io da se na Narodnu Republiku Kinu baci ezdeset atomskih bombi, prim.aut.), jednom je rekao o sportu i o onim ljudima koji su se pokoravali njegovoj strogoj i pravednoj disciplini: "Na poljima prijateljske borbe, posejana su zrna, koja ce u budu nosti,na drugim poljima, roditi plodove pobede"". (20) Konstatuju i da kolski sport slu i kao "nepokolebljivi uvar" onih ideja koje proisti u iz "velike pro losti" Amerike, Raferti zaklju uje: "Ali, ako se odlu ite da budete nepokolebljivi i borite se za budu nost ameri kog sporta protiv onih koji bi da uni te sve ono to ste gradili tokom itavog ivota, tada ete zaista imati mo ne saveznike: moje ministarstvo, ogromnu ve inu na ih dr avnih zakonodavaca, iznad svega, milione kalifornijskih gra ana koji vole sport i koji od sveg srca veruju da on simbolizuje ist, svetao, borbeni duh koji ini samu Ameriku"". (21) U kojoj meri sport u SAD slu i propagandi osnovnih vrednosti vladaju eg poretka pokazuju i ugovori o sportskim stipendijama na univerzitetima. U njima se propisuje da sportisti mora uvek da budu "lepo obu eni","dobro obrijani", da imaju "prihvatljivu (!) du inu kose". ak se propisuje da mora uvek da imaju " istu obu u"?! (22) D ek Skot: "Konzervativna, militaristi ka priroda kolskog sporta, po diktatu NCAA i onih koji je podra avaju, stvorila je od sporta jednu od najreakcionarnijih ustanova na eg dru tva." (23) to se ti e " istote" sporta u SAD, jo je krajem dvadesetih godina ovoga veka ameri ki istori ar Hauard Sevid izneo na videlo da je komercijalizacija sporta na ameri kim koled ima po ela jo 1880. godine, prakti no sa uvo enjem sporta na koled e. Konstatuju i da je sport koled a "preko no i postao ozbiljan biznis", D ek Skot napominje da su prostor za komercijalizaciju sporta na koled ima stvorili kolonijalisti koji su odbijali da se uklju e fizi ku kulturu i sport u obrazovni program.Samo je nekoliko koled a odbilo da prihvati profesionalizaciju sporta tako to su se povukli iz takmi enja. Bili su to izuzeci koji nisu uspeli da spre e da sport bude upotrebljen kao sredstvo za sticanje materijalne dobiti i za reklamiranje koled a. (24) Govore i o korumpiranosti sporta na koled ima, Ri ard Lap ik konstatuje da i na njima vlada logika koja vlada i u profesional nom sportu koji je biznis: "Pobeda nije sve, ve je ono jedino to je vredno". (25) Sport na koled ima je pod patronatom NCAA (National Collegiate Athletic Association) ija je zvani na uloga da se isklju ivo bavi organizovanjem studenata koji ele da se amaterski bave sportom i to zbog "vaspitnih, telesnih, mentalnih i socijalnih koristi". D ord Sejd , po Lap iku jedan od najuticajnijih sportskih teoreti ara u SAD, tvrdi da je NCAA "biznis organizacija koja je deo zabavlja ke industrije koji proizvodi takmi arske susrete izme u koled a". Prakti no, NCAA je "kartel koji ima monopol u proizvodnji i prodaji robe i koji kontroli e plate radne snage". U tom sklopu, "univerziteti su firme- lanice koje nemaju druge mogu nosti nego da se priklju e ukoliko imaju liga ke programe, jer NCAA vodi sva

nacionalna prvenstva i kontroli e sva televizijska prava". Pored toga, NCAA "reguli e sve ono to se ti e prava sportista koji ine najve u pojedina nu grupu zaposlenih". itav sistem pravila je usmeren na to da "uve a profit kola i dobro se uklapa u profesionalna pravila alju i stasale sportiste u profesionalce".(26) Analiziraju i prirodu sporta u SAD ameri ki sociolog Pol Ho navodi re i ragbi trenera sa Va ingtonskog univerziteta: "Ragbi i atletika su tvr ave koje su o uvale bedeme (dru tva) od radikalnih elemenata ( itaj: "komunista", prim. aut.). Nadam se da e nastaviti da igraju istu ulogu." (27) O emu se zapravo radi vidi se iz pisma D ona MekMartrija (John McMurtry) koje je svojevremeno uputio listu "Daily Star" u Torontu (27.11.1970.) u kome se ka e: "Isklju ivost u posedovanju, elja za sticanjem, okrutno nasilje, bezli nost, nemilosrdna konkurencija, tehnolo ka izve ta enost i striktni autoritarizam - to su karakteristike severno-ameri kog omiljenog sporta". (28) Mekmartri je, zapravo, dao duhovni presek ameri kog dru tva. Po Herbertu Huveru, nekada njem predsedniku SAD, bezbol je, pored religije, "vi e uticao na ivot u Americi nego bilo koja druga institucija". (29) U sli nom tonu govori i Spiro Egnju, biv i potpredsednik SAD, kada sport progla ava "vezivnim tkivom koje spre ava raspad (ameri kog) dru tva". (30) Konstatuju i da e samo mali broj ljudi tvrditi da se ovde ne radi o politi koj ulozi organizovanog sporta, Ho tvrdi da je sport politi ko sredstvo za "socijalizaciju", kao i za "represiju" nad radni kim pokretom u Americi i njenih saveznika, kao i u neo-kolonijama. (31) Govore i o razvoju timskih sportova u SAD Ho navodi da su se oni razvijali u "elitnim privatnim kolama onih koji su upravljali anglo-ameri kim dru tvom". Zatim, da je "sam sport tako stvaran da zadovolji ideolo ke i dru tvene potrebe industrijske aristokratske klase koja je uspostavljala svoju mo kod ku e i napolju".I na kraju,"uz pomo mo i koju im pru a bogatstvo i pretvaranjem sporta u sredstvo za boga enje,ova klasa - ili elita mo i u amer kom dru tvu - i dalje nastoji da obezbedi da sport slu i njenim op tim politi kim ciljevima: o uvanju uspostavljene raspodele bogatstva kod ku e i neo-kolonijalnoj dominaciji u inostranstvu". (32) U svojoj daljoj analizi ameri kog sporta Ho e upotrebiti izraz koji na najbolji mogu i na in upu uje na njegovu prirodu: sport je u kapitalisti kom dru tvu postao "ideolo ka policijska snaga" (pod. P. H.) sa kojom kapitalisti dr e radnike u pokornosti. (33) Nema sumnje da je kapital, uz pomo vladaju ih politi kih centara,uspeo da od sporta stvori osnovno sredstvo za duhovnu integraciju ljudi u "ameri ki na in ivota": sport je, kao sredstvo za o uvanje uspostavljenog poretka, dobio onaj zna aj koji je religija imala u srednjem veku.Na to upu uju i re i ameri kog sociologa Harija Edvardsa: "Ako danas u ovoj zemlji postoji neka religija,to je sport". (34) Oslanjaju i se na shvatanja po kojima je sport "analogan tradicionalnim religioznim ritualima" i dele i odu evljenje sa (biv im) zvani nim ideolozima "socijalisti kog sporta" (koje naziva "marksistima"!) kada oni tvrde da je sport "manifestacija besklasnog kolektiviteta i sredstvo za moralno uzdizanje", profesor Alen Gutman, jedan od najozbiljnijih teoreti ara sporta u SAD-u, zaklju uje: "Za njih, kao i za nas, predstavni ki sport je temeljni element dru tvene realnosti. Potpuno je nemogu e zamisliti kako bismo mogli da nastavimo da ivimo bez njega". (35) Sport i veliko-nema ki ekspanzionizam Nema ka armija je ponovo zakora ila na Balkan. De avanje koje oveka, kojem su poznata "slavna dela" nema ke soldateske u pro losti,ne ostavlja ravnodu nim. Ali, kakve to mo e da ima veze sa sportom koji, kako to nadahnuto tvrde sportski zvani nici, "nema ni ta sa politikom" i slu i, kao "najbolji ambasador", za "uspostavljanje mostova prijateljstva me u narodima"? Poznato je kakvoj su manipulaciji i zloupotrebi bili izlo eni isto no-nema ki sportisti. Kada se itaju

dokumenti, koji poti u iz isto no-nema kih laboratorija u kojima su se proizvodili rekorderi, koji su imali status najvi e "dr avne tajne", sti e se utisak da u Isto noj Nema koj, nakon pada nacizma, nije do lo do bitnih promena. Prelistavaju i podatke o "nau nim istra ivanjima" i "rezultati ma njihove primene" ovek neprestano o ekuje da e pored navedenih imena "lekara" i "nau nika" nai i i na Mengeleovo ime. Preko 1.800 lekara, bolni arki, fizioterapeuta i drugog osoblja neposredno je u estvovalo u stvaranju preparata i metoda "za postizanje vrhunskih rezultata u sportu" koji e se beskrupulozno isprobavati i primenjivati ne samo na odraslim sportistima, ve i na deci uzrasta 13 i 14 godina. U tim monstruoznim "nau nim projektima" u estvovali su i mnogi stru njaci iz drugih oblasti i to do nivoa profesora fakulteta i akademika. Dr ava je ulagala preko milijadu maraka godi nje u realizaciju "programa" koji je bio poveren " uvenom" lajpci kom "Istra iva kom institutu za telesnu kulturu i sport" (FKS). Prakti no svi "svetski rekordi" isto no-nema kih sportista postignuti su uz pomo "entuzijasta" iz ovog instituta: Uve Hon, Ulf Timerman, Jirgen ult, Torsten Vos, Petra Felke-Majer, Hajke Drehsler, Marlies Gor, Marita Koh, Kristin Oto - samo su neka imena sa liste biv ih rekordera (samo je Kristin Oto est puta osvajala zlatnu olimpijsku medalju!) od kojih je vladaju i re im stvorio "heroje (realnog) socijalizma". (36) Na listi, naravno, nema ubedljive ve ine onih koji su krenuli ka "olimpijskim vrhovima" od kojih su mnogi svoju "sportsku karijeru" okon ali kao invalidi ili smr u. Nakon raspada "isto nog bloka" i "preuzimanja" Isto ne od strane Zapadne Nema ke, demokratski nastrojeni deo nema ke javnosti opravdano je o ekivao da e sportskim lekarima iz biv eg DDR-a, koji su u Zapadnoj Nema koj imali gori status nego najte i kriminalci, u "ujedinjenoj" Nema koj biti izvedeni pred sud, ili da e im bar biti oduzeta dozvola za rad u sportu. Ne samo da se to nije desilo, ve su dotada nji "staljinisti ki d elati" postali, i to upravo zbog njihovog iskustva u stvaranju doping-supstanci i njihovoj primeni, "cenjeni stru njaci" kojima su sva vrata, od sportskih kolektiva do najvi ih sportskih i dr avnih zvani nika, irom otvorena. Isto no-nema ki "lekari-monstrumi" preko no i su postali udarna snaga sporta "nove" (opet!) Nema ke! Manfred Evald, dotada nji predsednik Nacionalnog olimpijskog komiteta DDR-a i rukovodilac doping-programa, kojeg su zapadno-nema ki novinari proglasili "Mefistofelom isto no-nema kog sporta", odu evljeno je do ekan od vode ih li nosti biv e Zapadne Nema ke. Ni injenica da je bezuspe no poku ao da uni ti sve pisane tragove svoje zlo ina ke prakse nije pokvarila prijateljsku atmosferu kod novih "doma ina" ( itaj: naredbodavaca). Evalda poziva na "poverljivi razgovor" Erih ojble, vode a li nost u ministarstvu unutra njih poslova za sport; on postaje "po asni gost" na prijemu koji organizuje Vili Daume, predsednik Nacionalnog olimpijskog komiteta Zapadne Nema ke; u znak "po tovanja za njegov rad na razvoju sporta u nema kim zemljama" Daume organizuje prijem Evalda kod Huana Antonia Samaran a, predsednika MOK-a, (37) ina e Evaldovog "starog prijatelja" kome e, u znak zahvalnosti na podr ci DDR-a njegovoj kandidaturi za izbor predsednika MOK-a (Moskva, 1980.), jo na po etku svoje vladavine svetskim olimpijskim tronom dodeliti "srebrni olimpijski orden", drugo po rangu priznanje koje MOK dodeljuje za "izuzetne zasluge za razvoj sporta". Na taj na in je "Mefistofel isto no-nema kog sporta", zajedno sa Horstom Daslerom (vlasnikom firme "Adidas" koji je preko Samaran a uspostavio neposrednu kontrolu nad olimpijskim igrama), Honekerom, au eskuom, ivkovom i drugim "olimpijskim velikanima" kojima je Samaran li no oka io oko vrata ili dodelio "zlatni olimpijski orden", najvi e olimpijsko znamenje - postao "olimpijska legenda". On e rame-uz-rame sa Kubertenom, Baje-Laturom, Hitlerom (koji je iz fonda koji mu je bio na li nom raspolaganju finansirao, sa 300 000 rajhs maraka, arheolo ka iskopavanja u Olimpiji), Brendid em, Frankom i drugim "olimpijskim dobrotvorima" i "velikanima", visiti na po asnom mestu u tek sagra enom "Olimpijskom muzeju" (Lozana, sedi te MOK-a), zadu bini "humaniste" Huana Antonia Samaran a - koji je inspiraciju za svoj nadahnuti olimpizam, po sopstvenom tvr enju, prona ao u " ivotnom delu" fa isti kog diktatora Franka.

Rukovode i se eljom da po svaku cenu ovladaju svetskim sportom, sportski zvani nici "ujedinjene" Nema ke su re ili da udahnu novi ivot biv em lajpci kom institutu i njegovim laboratorijama smrti. Institut je dobio novo ime ("Institut za primenjene trena ne nauke"(IAT)), prvu ratu finansijske potpore od dr ave (13 miliona maraka) i - stari kadar. Po Hajneru umanu, jednom od lanova nau nog tima koji se zalagao za demokratizaciju, Institut je, po svom ustrojstvu i organizaciji, "ostao ono to je i ranije bio". to se ti e profesora Hansa ustera i Alfonsa Lenarta, vode ih li nosti Instituta u vreme stare vlasti, oni su se povukli "u pozadinu", da ne "bodu o i" javnosti, i na mesto direktora Instituta doveli biv eg "disidenta" Harolda Tinemana (tako e u esnika u razvoju dopingprograma od samog njegovog nastanka), kome e se priznati jo nezavr eni doktorat da bi mogao da bude promovisan u zvanje "profesora" i time ispuni formalni uslov za direktorsko mesto. Tineman je ostao veran "tradiciji ku e". Pored toga, izri ito se obavezao da e slediti uputstva ustera i Lenarta koji su vukli poteze iz senke. Zbog mera "racionalizacije" iz Instituta je otpu teno 230 "saradnika", me u kojima su uglavnom bili mla i ljudi koji su tra ili promene. Pored Tinemana i njegovih "duhovnih vo a", u Institutu e biti anga ovani i drugi vode i ljudi iz biv eg doping-tima DDR-a: profesor Jirgen Krug, koji je jo u novembru 1978. godine podneo referat o upotrebi anabolika u skokovima s tornja; profesor Gotfrid tark, koji je od 1975. ispitivao doping sredstva na studentima; profesor Georg Neuman, koji je jo u martu 1977. izneo rezultate primene anabolika (u kombinaciji sa vitaminima i ugljenim hidratima) kod ski-hoda ica na duge staze koje je okarakterisao kao "izuzetno uspe ne"; profesor Manfred Rajs, koji se dokazao kao stru njak za primenu dopinga u tr anju na srednje i duge staze, kao i u maratonu; doktor Gudrun Froner, specijalista za nervne dopinge koje je ubrizgavala svojim " ti enicima" u nos u obliku spreja. Interesantno je da su navedeni "nau nici" za aku maraka prihvatili da se odreknu prava da objavljuju svoje radove, a nove gazde su im zabranile, da ne eljene informacije o njihovom radu ne bi prodrle u javnost, da uspostavljaju kontakte sa medijima. Kapije smrti su nanovo zabravljene. (38) Njima treba dodati i Hartmuta Ridela, jednog od vode ih doping-eksperta DDR-a koji je 1987.godine prebegao u Zapadnu Nema ku. On je pisac uvene "Disertacije B" (1986.) u kojoj je sabrano iskustvo u dopingovanju sportista stereoidima, s tim to su njegovi eksperimenti obuhvatali i decu. Na preporuku doktora Vildora Holmana i Jozefa Kojla, vode ih li nosti sportske medicine u Zapadnoj Nema koj, Ridel dobija istaknuto mesto na univerzitetu u Bajrojtu. (39) Pored "nau nika",vladaju e "demokratske" snage Nema ke e ra irenih ruku prihvatiti i isto nonema ke trenere, specijaliste za doping. Me u njima se nalaze i Rudolf Dam, Volfgang Majer, Klaus Bark, Peter Dost, Hajnz uce, Luc Kul i mnogi drugi koji su ak i decu uzrasta od 13 do 16 godina sistematski i bez njihovog znanja kljukali androgenim hormonima, to je ostavilo stravi ne posledice na njihov telesni i mentalni razvoj.Karakteristi an je primer Horst-Ditera Hilea, za koga je, nakon saznanja o njegovom "radu na razvoju vrhunskog sporta", javno re eno da je "prevazi ao praksu kriminalaca". ak je i arli Frensis, doskora nji trener Bena D onsona i njegov "savetnik" za doping (koji je, ina e, od strane kanadskih vlasti do ivotno udaljen iz sporta), bio zapanjen kada je ugledao olimpijsku pobednicu Renatu tajher, tipi an Hileov "proizvod", koja je po njemu bila "dokaz za dejstvo anabolika". (40) to se ti e dopinga u Zapadnoj Nema koj, ona se i pre "ujedinjenja" zvani no opredelila za upotrebu dopinga u sportu. Volfgang ojble, kasnije dugogodi nji dr avni funkcioner zadu en za "vrhunski sport", jo je 28.9.1977. godine na zasedanju savezne parlamentarne komisije za sport, otvoreno zahtevao upotrebu dopinga u sportu: "Mi ho emo da upotrebimo ovo sredstvo, jer je o igledno da postoje discipline u kojima se bez upotrebe ovog sredstva ne mo e vi e opstati u vrhunskom takmi enju u svetskoj konkurenciji". (41) ojbleov pragmatizam, po principu "cilj opravdava sredstvo", postao je vladaju a doktrina u sportskoj praksi u Zapadnoj Nema koj. Tragi na smrt dvadest estogodi nje sedmobojke Birgit Dresel u martu 1987. godine; umaherova knjiga iz 1988.

god. ("Po etni udarac") u kojoj je otkrio kakvim se sve prljavim metodima koriste zapadno-nema ki sportski zvani nici, lekari i treneri da bi se do lo do evropskog i svetskog fudbalskog trona; svedo enja ubogaljenih i izmanipulisanih sportista i njihovih roditelja - otvorilo je o i nema koj javnosti, ali nije bitno ugrozilo pozicije "vrhunskog sporta" i njegovih aktera. Istovremeno dok se svom estinom obru avaju na "komunisti ki totalitarizam" na istoku zbog "upotrebe nedozvoljenih sredstava" i "manipulacije sportistima u politi ke svrhe", glasnogovornici "slobodnog (kapitalisti kog) sveta" za sebe imaju druge kriterijume. Govore i u avgustu 1991. godine o nema kim sportistima, Harm Bajer, jedan od vode ih nema kih sportskih funkcionera(ina e sudija po struci), saop tava stav koji izra ava vladaju e shvatanje sporta u "ujedinjenoj" Nema koj: "A za ovu skupinu va e druga pravila i zakoni. A ti zakoni uklju uju i upotrebu sredstava koje tra i vrhunski sport.Anabolici spadaju u ta sredstva." (42) Ako se ovome dodaju i re i Petera Burensa, generalnog sekretara "Nema ke sportske potpore" iz avgusta 1990. godine, da "Nema ka treba da postane sportska nacija broj 1 u svetu", (43) jasno je da kritika "socijalisti kog sporta" nije imala principijelni, ve hladnoratovski karakter: cilj je bio uni titi protivnika, slu e i se svim sredstvima koja su na raspolaganju,a ne izboriti se za " isti" sport. Ono to va i za sport, va i i za druge (mnogo va nije) oblasti ivota. Pokazalo se da je nema koj vladaju oj oligarhiji pre svega stalo da, ekonomski i politi kim pritiscima, od zemalja isto ne Evrope stvori svoj "interesni (neo-kolonijalni) prostor". Pri a o "demokratiji" bila je samo maska, poput pri e o borbi za " isti sport", sa kojom je trebalo prikriti ekspanzionisti ke ambicije nema kog kapitala i uz pomo koje je trebalo uzeti od "realnog socijalizma" sve ono to mo e biti dobro "za (veliko) nema ku stvar". Gospodari Zapadne Nema ke su i ranije imala velike ambicije u sportu, ali je tek nakon "ujedinjenja" zahtev za uspostavljanje dominacije u svetskom sportu upotrebom svih raspolo ivih (dozvoljenih i nedozvoljenih) sredstava i metoda - zvani no dignut na nivo najvi e dr avne politike. Za razliku od "komunisti kog totalitarizma" biv eg DDR-a, u kome su sportisti bili " isto" oru e politike, u "novoj" Nema koj sportisti su, kao ivi reklamni panoi, postali (i) juri nici nema kog kapitala koji, u globalnom ekonomskom ratu koji po svojoj okrutnosti i destruktivnosti prevazilazi sve oblike varvarizma koji su vi eni u istoriji, treba da doprinesu njegovoj "pobedi". Prva osvojena "kruna" Borisa Bekera na vimbldonskom turniru pokazala je koju e ulogu sport dobiti u budu oj Nema koj. Desni arski mediji su u horu Bekera proglasili "novim Sigfridom" koji treba da povrati "pobedni ki duh" Nemcima. O tre kritike koje su stigle od strane "saveznika", kao i Bekerovo odlu no odbijanje da postane prototip novog arijevskog "nat oveka" doveli su do sti avanja neo-nacisti ke euforije, koja e buknuti novom snagom nakon "ujedinjenja" dve Nema ke. Iz istorije sporta nanovo e biti izvu ene lekcije za koje se mislilo da su davno prevazi ene i zaboravljene. Re je, pre svega, o Kubertenovoj "utilitarnoj pedagogiji", odnosno,o svo enju sporta na sredstvo za stvaranje "elite pobednika" (lekcija koju e nacisti tako dobro nau iti) koji e biti podstrek za razvoj osvaja ko-militaristi kog duha kod mladih - osobina koja, nakon dva katastrofalna poraza u Prvom i Drugom svetskom ratu, nedostaje nema koj mlade i. "Kompleks poraza" je ono to nema ki kapital, u nastojanju da se uklju i, nakon raspada SSSR-a i "isto nog lagera", u novu podelu sveta pod firmom izgradnje "novog svetskog poretka" i "nove Evrope", na svaki na in nastoji da "izbije iz glave" svojih podanika. Pobede na sportskom polju treba da probude "borbeni instinkt" kod nema ke omladine i da od Nemaca ponovo stvori "pobedni ku naciju". Pravi smisao pobeda u sportu nije, dakle, dominacija u svetskom sportu,ve stvaranje pobedni ke euforije koja e, izme u ostalog, dovesti u nema ku armiju desetine hiljada fanatizovanih mladih ljudi koji e, kao i njihovi "slavni preci", biti spremni da ginu za "pobedu Nema ke". Mnogi lanci su, naro ito u zadnjim godinama, napisani o nema kom "Feniksu" koji se, opet, "digao iz pepela". Zahtev za dominacijom u sportu, i to po svaku cenu, samo je izraz nastojanja da nema ka nacija

poka e svoju "volju za mo " koja joj, po zakonima "borbe za opstanak", koji vladaju u svetu, bezuslovno pripada. "Veli anstvene pobede" ubogaljenih " ampiona" treba da budu sredstvo za razvoj veliko-nema kog nacionalizma i obra un sa pacifizmom i kosmopolitizmom nema ke omladine. "Vladati u glavama", to je credo Kubertenove olimpijske filozofije koju e "otac modernih olimpijskih igara", u predve erje nacisti kih Olimpijskih igara (Berlin 1936. god.), sa toliko ara izlo iti nacistima savetuju i ih kako da putem sporta stvore "lepu arijevsku rasu". Nema ki kapitalizam je zatrovao nema ka polja, ume, vazduh, vode; stvorio je, u ime "progresa", monstruozne nuklearne centrale koje su, zbog dotrajalosti, pred zatvaranjem i koje su za sobom ostavile brda nuklearnog otpada. Energija, sirovine, ivotni prostor - egzistencijalna su pitanja koja, kao Damoklov ma , vise iznad Nema ke. Sve neizvesnija budu nost raspiruje veliko-nama ke strasti i stvara pogodno tle za ponovni razvoj nacisti ke euforije. Nema ko anga ovanje na rasturanju biv e Jugoslavije i propagandna hajka protiv srpskog naroda (koja neodoljivo podse a na nacisti ku hajku protiv Jevreja), pokazuje do koje mere je nema ko dru tvo jedinstveno kada se radi o ostvarivanju strate kih interesa Nema ke. Slanje nema kih trupa u Bosnu i te nja da nema ki pobednici dominiraju u svetskom sportu delovi su iste politike - koja se krije iza poznatih, "mirotvora kih" i "apoliti nih", kulisa. Retki su politi ari koji su u toj meri govorili o "miru i me unarodnoj saradnji" kao to je to bio Hitler. "Pozivam omladinu sveta", glasilo je geslo koje je, 1936. godine na nacisti kim Olimpijskim igrama, bilo urezano na nacisti kom olimpijskom zvonu. Zvani no "zvono mira" bilo je, u stvari, zvono smrti koje je najavilo uni tenje itavih naroda. Njegova "mirotvora ka" jeka trebalo je da prikrije potmuli tutanj koji je dolazio iz nacisti kih kova nica smrti, vapaje su njeva koji su umirali u koncentarcionim logorima Nema ke, kao i samrtni ropac panske republike koju e, uz pre utnu podr ku "demokratskog zapada", dokraj iti nema ki bombarderi. Kada se ima u vidu vladaju a tendencija u razvoju Nema ke, postavlja se pitanje da li je Nema ka u posleratnom periodu uop te bila opredeljena za demokratiju, ili je "demokratija" bila samo "nu no zlo" koje je uneto "na bajonetima" zapadnih sila-pobednica koje e trajati dotle dok se Nema ka ne oslobodi politi kog i vojnog tutorstva "saveznika"? Zbivanja u sportu govore da se Nema ka ni nakon poraza u Drugom svetskom ratu nije oslobodila aveti pro losti i da su veliko-nema ke ambicije ostale strate ko opredelenje posleratne Nema ke. Nije veliko-nema ka euforija proizvod nacisti kog re ima, ve je nacizam bio samo jedan od istorijskih oblika u kome se ispoljio velikonema ki duh. Samo su naivni mogli da poveruju da je uni tenje Hitlerovog re ima istovremeno i kraj veliko-nema kih ambicija. To se, ve neposredno nakon rata, jasno pokazalo - u sportu. Prvi posleratni generalni sekretar Nacionalnog olimpijskog Zapadne Nema ke postao je Karl Dim, fanati ni militarista i borac za "veliku Nema ku". Od zavr etka Prvog svetskog rata Dim je itav svoj ivot posvetio obnavljaju "nacionalne snage" Nemaca fanati no propagiraju i revan izam. U svojim ratno-hu ka kim lancima je tvrdio da nema ki vojnik "vredi za dva protivni ka vojnika" i da je Nema ka u Prvom svetskom ratu "zbrisala" Srbiju. Kao odu evljeni prista a nacisti kog re ima postao je jedan od glavnih ideologa nacisti kog olimpizma i organizator nacisti kih Olimpijskih igara. Nakon izbijanja Drugog svetskog rata njegovo veli anje nema kih vojnih pobeda dobija manijakalne dimenzije. U svom lanku iz 1940. godine, "Juri kroz Francusku", "olimpijski mirotvorac" Dim pi e: "Juri kroz Francusku, kako lupa srce nama, starim vojnicima koji u tome vi e ne mogu da u estvuju, kako samo u nemom uzbu enju i s rastu im odu evljenjem pratimo ovaj juri , ovaj pobedni ki pohod! Radosno odu evljenje, koje u mirnijim vremenima do ivljavamo pri odva nom borbenom sportskom nadmetanju, naraslo je u visine ratni ke zbilje...stojimo zadivljeno pred delima armije. U njima se iskazuje ta Nemac mo e, u njima prevazilazi dana nji Nemac itavu pro lost i samoga sebe." (44) Tri godine kasnije, u vreme kada je zlo ina ka praksa Hitlerovog re ima dostigla vrhunac, Dim objavljuje svoju " uvenu" knjigu "Olimpijska ideja u novoj Evropi" (fa isti koj, naravno) u kojoj tvrdi da je glavni cilj nacisti kog "novog poretka" da "svi narodi sveta budu sre ni"! U svakoj zemlji koja je istinski opredeljena za demokratiju ovakav ovek bi bio

prezren; u Zapadnoj Nema koj Karl Dim postaje (i do danas ostaje) neprikosnoveni autoritet u zvani noj sportskoj istoriji i pedagogiji i do kraja ivota e,od strane vode ih nema kih zvani nika, biti obasut najvi im po astima. Sli na je sudbina SA Grupenfirera i nacisti kog ratnog zlo inca Karla fon Halta. Umesto da je zbog svojih zlodela zavr io u zatvoru, on neposredno nakon rata postaje po asni predsednik Lakoatletskog saveza Zapadne Nema ke, a 1951. godine ga nema ke vlasti postavljaju za predsednika Nacionalnog olimpijskog komiteta. Fon Leks, Adolf Fridrih Meklenburg- verin (prvi posleratni predsednik Nacionalnog olimpijskog komiteta Zapadne Nema ke) i mnogi drugi nacisti i njihovi sledbenici posta e rukovode e li nosti u sportu (45) sa zadatkom da o uvaju "(veliko) nema ki duh" i da, kad za to do e vreme, udahnu novi ivot avetima pro losti. Da li slanje nema kih vojnika u Bosnu zna i da je taj davno pri eljkivani trenutak kona no do ao? Sport i emancipacija Krajem XIX i u prvoj polovini XX veka radnici nastoje da upotrebe sport kao jedan od oblika klasnog organizovanja i osve ivanja. Oni odbacuju borbu izme u individua za pobedu kao vrhovni i neprikosnoveni princip sporta i afirmi u princip zajedni ke borbe protiv kapitalisti ke tiranije kao njegov osnovni cilj. Umesto to je sredstvo za stvaranje egoisti nog (malo) gra anina i za nacionalnu integraciju,sport postaje sredstvo za klasnu integraciju radnika. Sportskom agonu se nastoji dati slobodarski karakter. Odnos Kubertena prema radni kom sportu, kao i prema sportskoj aktivnosti kolonijalizovanih "ni ih rasa", na najbolji na in ukazuje na "napetost" koja postoji izme u sporta kao ideologije kapitalisti kog dru tva i kao takvog sredstva za integraciju radnika i "ni ih rasa" u kapitalisti ki poredak ( uveno "va no je u estvovati", odnosno, va no je biti sa nama da se ne bi bilo protiv nas), i sporta kao mogu eg sredstva za razvoj klasne i nacionalne borbeno-slobodarske svesti. Kuberten se, u trenucima krize kapitalisti kog dru tva, izja njava u prilog "radni kih olimpijada" veruju i da e sportska takmi enja odvu i radnike sa polja klasne borbe na polje me usobne borbe po pravilima koja diktira kapitalisti ki poredak, to zna i da e sport poslu iti kao na in integracije radnika u kapitalisti ko dru tvo. im je do lo do "stabilizovanja" Nema ke, ki me evropskog kapitalizma, pod fa isti kom diktaturom, Kuberten daje bezrezervnu podr ku nacistima koji rasturaju radni ka sportska dru tva i hapse i ubijaju njihove lanove - pla e i se klasno-slobodarskog karaktera radni kog sporta. Ova "napetost" izme u sporta kao institucije koja otelotvoruje osnovne egzistencijalne principe gra ansko-kapitalisti kog dru tva i nastojanja da se on iskoristi za ja anje borbeno-slobodarske volje ispolji e se i u prvim post-revolucionarnim godinama u SSSR-u, kao i u drugim zemljama u kojima je do lo do socijalisti kih revolucija ili uspe nih anti-kolonijalnih ustanaka. Autenti no nastojanje da se tla iteljsko-produktivisti ki duh "kapitalisti kog sporta" preobrazi u slobodarsko-stvarala ki duh "socijalisti kog sporta" trajalo je koliko i autenti ni revolucionarni (slobodarski) pokret. Njegovom institucionalizacijom, to zna i postajanjem "revolucije" sredstvom profesionalne politi ke elite za uspostavljanje vlasti nad radnicima i seljacima, izvorna tla iteljsko-produktivisti ka priroda sporta do la je, posredstvom totalitarne vladaju e mo i, do najvi eg izraza. Umesto oru a potla enih za borbu protiv tla enja, sport nanovo postaje oru e tla itelja za pokoravanje potla enih i za u vr ivanje poretka tla enja, zna i, strate kih interesa vladaju eg poretka - to je, videli smo, najva nija odlika ("kapitalisti kog")sporta. Umesto sredstva za klasnu integraciju i slobodarsku borbu radnika, sport nanovo postaje sredstvo za stvaranje pokornog i upotrebljivog gra anina. To to su radnici poku ali da iskoriste sport za klasno organizovanje i borbu protiv bur oazije vi e govori o prirodi (ograni enosti) te borbe, odnosno, o tada njem stupnju dru tvenog razvoja, nego o "slobodarskoj" prirodi sporta. Naprednim radnicima, kojima je jasno kuda vodi kapitalizam, ne pada

vi e na pamet da stvaraju sportske klubove da bi se, putem sporta, borili protiv kapitalista. Sport je, zbog svoje prirode koja je do punog izra aja (razvoj protivre ja) do la u "potro a kom dru tvu", postao prevazi eni oblik klasne integracije i slobodarske borbe. Bespo tedni napadi gra anskih ideologa na radni ka sportska udru enja kao i na zemlje "realnog socijalizma" zbog njihove "zloupotrebe sporta u politi ke svrhe" imali su za cilj da sa uvaju sport kao ekskluzivno politi ko sredstvo kapitalisti kog poretka za za titu njegovih interesa. Ideolozi "realnog socijalizma" su utoliko bili "po teniji" to su otvoreno ukazivali na ono to zvani ni ideolozi "slobodnog sveta" po svaku cenu nastoje da prikriju: sport je " isto" oru e politike. to se ti e "klasi nog marksizma", koji je nastao sredinom i u drugoj polovini XIX veka, on je pre svega imao u vidu industrijskog radnika koji je radio i preko 14 sati dnevno u ropskim uslovima. Borba za skra ivanje radnog dana postaje borba za slobodno vreme radnika u kome e do i do obnavljanja njegovih telesnih snaga, razvoja duhovnih mo i i klasne (politi ke) integracije radnika. Da bi neradno vreme za radnike stvarno postalo slobodno vreme, bilo je potrebno da sveukupna proizvodnja dobije dru tveni karakter i da radnici raspola u kako s vrednostima koje stvaraju, tako i s dru tvenim mehanizmima koji omogu avaju slobodni duhovni razvoj naj irih radnih slojeva. Osnovne pretpostavke za to su bili pad profitne stope, ekonomski krah kapitalizma i stvaranje armije nezaposlenih radnika. Nesposobnost kapitalizma da na du u stazu obezbedi stabilan ekonomski razvoj i egzistenciju radnika i sve ve a sposobnost radnika da od kapitalista preuzme upravljanje proizvodnjom i procesima dru tvene reprodukcije, bila je osnovna pretpostavka da slobodno vreme radnika postane motorna snaga progresa. Ovde se ne pojavljuje kao bitno pitanje da li je Marks nekriti ki preuzeo od Hegela njegovo shvatanje o odnosu (feudalnog) gospodara i sluge, i na osnovu toga do ao do potcenjiva kog odnosa prema kapitalistima, ve da nije ukazao na mogu e oblike razvoja kapitalizma, a samim tim ni na mogu e oblike njegove propasti, odnosno, na ine njegovog ukidanja (prevazila enja). Koliko god da je Marksova kritika kapitalizma nau no zasnovana, ona ima politi ki karakter iz kojeg je proistekao mit o skorom padu kapitalizma. Gledano sa aspekta politi ke (klasne) borbe tog vremena, ovakav pristup je bio logi an. Da je Marksova kritika kapitalizma po la od odrednice "ukoliko", izgledalo bi da Marks sugeri e kapitalistima kako da prevazi u krizu i ostvare stabilan razvoj kapitalizma. Ovakav pristup kapitalizmu uslovio je su avanje polja politi ke borbe radnika (koje e Engels, u svojim kasnim radovima, pro iriti i na parlamentarni teren), ali i ograni io prostor za postavljanje pitanja o mogu im oblicima prevazila enja kapitalizma. Slobodno vreme (radnika) za Marksa je rezultat politi ke borbe radnika i u tom smislu osvojeni prostor. Budu i da osvajanje tog prostora istovremeno zna i i propadanje kapitalizma, ne postoji ni teorijska mogu nost da neradno vreme radnika postane prostor za njihovu (duhovnu) integraciju u kapitalisti ki poredak. Na takav odnos Marksa prema neradnom vremenu radnika presudno e uticati realnost kapitalisti kog dru tva njegovog vremena. Dr ava se pojavljuje kao represivni mehanizam kapitala i ima veoma ograni enu ekonomsku, a gotovo nikakvu socijalnu ulogu. Sem crkve, ne postoji ni jedna zna ajna dru tvena institucija koja otvara mogu nost za integraciju radnika u uspostavljeni poredak. Mizerne nadnice, enormna nezaposlenost, relativno nizak nivo proizvodnje ne dozvoljavaju da radnik kao "kupac" uzme u e e u dru tvenom ivotu. Ekonomske krize, koje najvi e poga aju radne slojeve, imaju cikli ni karakter. Ogromna ve ina stanovni ta, koja ivi u krajnjoj bedi, izlo ena je bezo noj plja ki kapitalisti kih skorojevi a. Deca masovno umiru u fabrikama i rudnicima. Jaz izme u radnika i kapitalista je nepremostiv. Klasni sukob je neminovan. Pariska komuna upravo upu uje na tu realnost. Bespo tednom obra unu kapitalista sa radnicima, njihovom i bukvalno fizi kom uni tavanju, Marks nije mogao da ponudi igru, ve politi ku borbu u kojoj je trebalo da telesne ve be povrate telesnu snagu i oja aju borbeni duh radni tva da bi se uspe no suprodstavili kapitalistima. Radi se o

ve bama koje nisu imale pacifisti ki karakter i koje postaju sredstvo za sticanje borbene gotovosti, odnosno, priprema za bespo tedni klasni rat. Izvr ena je instrumentalizacija telesnih ve bi kojima se instrumentalizuje telo da bi se stvorio odgovaraju i (borbeni) karakter. Marks nastoji da oru e koje je privilegija vladaju e klase u borbi protiv radnika, postane (i) radni ko oru e u borbi protiv aristokratije i bur oazije. Borba se vodi na terenu gra anskog dru tva uz upotrebu sredstava koja su u njemu stvorena. (46) Kao i svaka druga, i Marksova misao je uslovljena i ograni ena vremenom u kome je nastala. Govore i o kapitalisti kom dru tvu, Marks je pre svega imao u vidu "izvorni" kapitalizam liberalizam. To je prava meta njegove kritike i on nju poga a u sredi te. Ono to Marks zapostavlja je aktivni odgovor kapitalista na izazove krize,odnosno, kori enje postoje ih i stvaranje novih institucija koje e omogu iti stabilizovanje i razvoj kapitalisti kog poretka. O tom novom "kvalitetu" bur oaske klase govori Antonio Gram i: "Prethodne vladaju e klase bile su su tinski konzervativne u tom smislu to nisu te ile za tim da izgrade organski prelazak drugih klasa njihovoj klasi, da po ire, naime, "tehni ki" i ideolo ki svoju klasnu sferu; to je koncepcija zatvorene kaste. Bur oaska klasa postavlja sebe kao organizam koji je u stalnom kretanju, sposoban da apsorbira itavo dru tvo, prilago avaju i ga svom kulturnom i ekonomskom nivou.: itava funkcija dr ave je izmenjena: dr ava postaje "vaspita " itd." (47) U tom kontekstu prvorazredni zna aj dobijaju mehanizmi kojima se nastoji suzbiti politi ka borba radnika i posti i njihovo integrisanje u kapitalisti ko dru tvo. Jedan od tih mehanizama, videli smo, je i sport. Slobodno vreme postaje "suprotnost njegovom sopstvenom pojmu i postaje njegova parodija" (Adorno). Kapitalisti su nastojali da iskoriste sport kao univerzalno sredstvo za ostvarivanje svojih ekonomskih i politi kih interesa. Insistiranjem na uklju ivanju radnika u sport i telesno ve banje radnicima su nametnuti vrednosni orijentiri na kojima se zasniva kapitalisti ko dru tvo; uspostavlja se kontrola nad radnicima u ne-radnom vremenu; nezadovoljstvo njihovim polo ajem u dru tvu usmerava se ka i ivljavanju u sportu, to zna i sport slu i za sterilizaciju njihove kriti ko-menjala ke svesti i politi ke borbe; razbija se klasna svest i stvara svest lojalnog "gra anina";posti e se duhovna integracija radnika u kapitalisti ki poredak; vr i se idiotizacija radnika i od njih stvara bezli na "radni ka masa"; pove ava se produktivnost radnika, to zna i dobit i t.sl.. Zna aj aktivnog i pasivnog (gledala kog) uklju ivanja radnika u sport i "slobodni" telesni aktivizam dobija u "potro a kom dru tvu" prvorazredni ekonomski zna aj. Seljenje kapitala iz tradicionalnih, niskoprofitnih, bran i u industriju zabave i "slobodnog vremena", do lo je do toga da su sportski showbusiness i "telesna kultura", u koju spada jogging,aerobik, body-building i sl., postali business od strate kog zna aja za kapitalizam. Oni postaju jedan od osnovnih vidova konzumerskog aktivizma u kome se godi nje "obrnu" stotine milijardi dolara. Uterati radnike u stadione i hale, i isterati ih "na vazduh" i "u prirodu" postaje pitanje opstanka "potro a kog dru tva". Nema "slobodnog sporta", kako to smatra Ernst Bloh. Sport nije vrednosno-neutralna pojava iji je karakter odre en time da li stoji "levo" ili "desno". Bloh previ a da i odnos prema sportu upu uje na prirodu politi kog pokreta. (48) Sloboda i sport su nespojivi. "Slobodno opredelenje za sport" ne potvr uje slobodu oveka, ve ograni enost vremena i ograni enost njegovih pogleda, odnosno, ukazuje na stranputicu u borbi oveka za slobodu. Opredeljuju i se "slobodno-voljno" za sport, ovek pokazuje da je po svom vrednosnom opredelenju, zna i duhom, ostao u okvirima gra anskokapitalisti kog poretka. Time to je sport prestao biti privilegija aristokratije i bur oazije i postao pravo gra anina (radnika i ene) ne zna i da su oni time stekli pravo na slobodni telesni aktivizam. Uklju ivanje u sport je bio samo jedan od na ina uklju ivanja u gra ansku kulturu, odnosno, duhovne integracije u kapitalisti ki poredak. Kao to je to Gram i izvanredno uo io, bur oaska klasa se razlikuje od predhodnih vladaju ih klasa po tome to ona nastoji da uvu e potla ene u svoju duhovnu orbitu.

Zato je sport dobio toliki medijski zna aj u kapitalisti kom dru tvu. Primera radi, u Italiji se samo u toku jednog vikenda organizuje preko 35 000 sportskih predstava. Skra ivanje radnog dana i pobolj avanje uslova rada doprinose tome da rad bude sve manje izvor nezadovoljstva. U "skali frustracija" dolazi do promena: nezadovoljstvo oveka njegovim materijalnim polo ajem (mogu no u participiranja u potro a kom dru tvu); strah od gubitka radnog mesta i poni avaju i polo aj u odnosu prema nadre enima i vlasnicima; op ta egzistencijalna neizvesnost, besperspektivnost, uni tavanje ivotne sredine, kriminal, usamljenost, ose anje odba enosti. Izvori frustracija su sve brojniji. Zvu i paradoksalno, imaju i u vidu vekovnu borbu radnika za skra ivanje radnog dana, ali je za mnoge rad postao bekstvo iz samo e i ni tavila. Kapitalistima je jasno da je "potro a ko dru tvo" samo uspavalo, a ne i upokojilo kriti komenjala ku svest radnika koji, zahvaljuju i tome to su nosioci tehnolo kog razvoja,sti u sve ve u sposobnost da preuzmu upravljanje kako procesima proizvodnje tako i itavom dru tvenom reprodukcijom. Sve dublja kriza "potro a kog dru tva" i neizvesna budu nost sve dramati nije dovodi u pitanje "klasni kompromis", osnov "socijalnog mira" koji se temelji na stalnom uve avanju potro a kog standarda, to zna i na stabilnom razvoju "potro a kog dru tva". Ponovno raspirivanje fa isti ke pomame, bujanje najmra nijih sekti i pokreta, kriminala, nasilja i droge,kao i sve histeri niji obra un sa idejom budu nosti - odgovor je kapitalisti kog poretka na sve dublju egzistencijalnu i duhovnu krizu koju stvara. Kapitalisti ka ma inerija smrti nastoji da uni ti sve ono to mo e da je zaustavi i pru i mogu nost ove anstvu da, na novim osnovama, pre ivi i nakon propasti kapitalizma. Nastojanje zemalja tzv. "tre eg sveta" da se oslobode kolonijalnog jarma najmo nijih kapitalisti kih zemalja upotrebljavaju i sport kao sredstvo za nacionalnu integraciju na slobodarskim osnovama, sistematski je suzbijano od strane tzv."me unarodnih sportskih asocijacija" koje su gospodari me unarodnog sporta i to kao produ ena ruka multinacionalnog kapitala i najreakcionarnijih svetskih centara politi ke mo i. Istovremeno, najve i me unarodni sportski doga aji,koji posredstvom javnih medija dobijaju prvorazredni globalni zna aj, postaju sredstvo za pribavljanje presti a najkrvavijim fa isti kim i vojnim diktaturama. Svetska fudbalska asocijacija dodeljuje organizaciju Svetskog juniorskog fudbalskog prvenstva generalu Pino eu, ija je fa isti ka hunta ubila Salvatorea Aljendea, legalno izabranog predsednika ilea, i masakrirala vi e od 40 000 pristalica demokratije. Finale tog sramnog prvenstva odigrano je na glavnom stadionu Santjago de ilea na kome su Pino eovi kolja i na najsvirepiji na in pobili preko 30 000 ileanskim rodoljuba, na travi koja je i bukvalno izrasla iz krvi nevinih rtava diktature. Svetsko fudbalsko prvenstvo iz 1978. godine dodeljeno je Videlinoj vojnoj hunti iji su "eskadroni smrti" na bestijalni na in usmrtili desetine hiljada argentinskih patriota. I dok je na obale Buenos Ajresa more izbacivalo obezglavljene le eve, svetska fudbalska elita, na elu sa oaom Avelan om, mo nim patronom svetskog fudbala i "an elom uvarom" ju no-ameri kih diktatora, (Ina e, oao Avelan je najjasnije ukazao na pravu prirodu dana njeg sporta: "Sport predstavlja jedno od najveli anstvenijih sredstava modernog sveta koji omogu ava da se ista, nepatvorena, gola mo neograni eno primenjuje.") (49) u ivala je u umu morskih talasa i dizala kristalne a e u ast vrlih doma ina i u ime "mira i saradnje me u narodima sveta". Dodeljivanje Olimpijskih igara (Seul 1988.god.), od strane Huana Antonia Samaran a i njegovih podanika iz Me unarodnog olimpijskog komiteta, ju nokorejskoj vojnoj hunti, koja se "proslavila" masakrom hiljada studenata, radnika, opozicionih vo a, bila je jo jedna od niza sli nih demonstracija "nepoliti kog" karaktera sporta. Za vreme trajanje Olimpijskih igara u Seulu preko 250 000 (!) "protivnika re ima" zatvoreno je u tamnice i logore i to uz znanje i saglasnost me unarodne olimpijske gospode i vo a "slobodnog sveta" koji se tako zdu no zala u za "o uvanje ljudskih prava" - u zemljama u kojima nisu uspeli da ostvare politi ku i ekonomsku dominaciju.

Sport je imao "nepoliti ki" karakter kada ga je trebalo upotrebiti kao "efikasno sredstvo" za kolonizaciju "ni ih rasa"; kada je od bur oaske mlade i putem sporta trebalo stvoriti "elitu" gospodara;kada je trebalo sti ati revolucionarni pokret evropskog proletarijata; kada je trebalo dati podr ku nacisti kom re imu, dakle, uvek onda kada je bio sredstvo za kapitalisti kog poretka za ovladavanje svetom, dok je imao "politi ki" karakter onda, kada je postajao oru e potla enih u borbi za slobodu. Karakteristi an primer je protest crnih sportista na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju 1968. godine. Tr ati sa ameri kom zastavom oko stadiona i veli ati ameri ki sistem "nije politika", ali "jeste politika" podi i stisnutu pesnicu na pobedni kom postolju u znak protesta protiv bednog polo aja u kojem se nalazi afro-ameri ka populacija u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama. Reakcija "zvani ne" Amerike na gest Karlosa i njegovih drugova, ikaniranja kojima su bili izlo eni nakon povratka u "svoju" zemlju, samo dokazuje da je njihov protest bio jedini pravi doga aj na Olimpijadi koji je zavredio da u e u istoriju. (50) Razvojni put (modernog) sporta sli an je razvojnom putu anti kog "sporta": od staro-gr kih olimpijskih igara do krvavih gladijatorskih spektakala u areni rimskog Koloseuma. Od sredstva za pokretanje bur oaske mlade i i stvaranja kolonijalnih falangi, sport postaje sredstvo za umirivanje sve nezadovoljnijih "masa". Na toj osnovi do lo je do sve ve eg razlaza izme u Kubertenove izvorne olimpijske ideje i realnosti olimpijskog pokreta i olimpijskih igara.Umesto modernog religioznog (paganisti kog) rituala na kome je trebalo da se iska e razvojna (duhovna) snaga kapitalizma, otelotvo rena u "zdravom" telu i duhu bur oaske mlade i,olimpijske igre (sport) sve vi e postaju banalna zabavlja ka predstava u kojoj se umesto dru tvene "elite" pojavljuju najamnici kapitala i politi kih centara mo i koje Kuberten, sa pravom, naziva "cirkuskim gladijatorima". Umesto staro-gr kog religio athletae, na olimpijskim igrama se vi e dominira duh robovlasni kog Rima u propadanju uobli en u poznatoj Juvenalovoj maksimi panem et circences. Umesto Kubertenovog "festivala mladosti", dana nje olimpijske igre su postale festival uni tenja. Na njima (u sportu) ne vlada "instinkt smrti", kako to konstatuje an-Mari Brom nekriti ki slede i Frojda, ve destruktivni duh dana njeg kapitalizma koji nema ni eg zajedni kog (ni) sa ljudskim instinktima. ak i socijal-darvinisti ki pristup sportu deluje kao romanti ni vapaj u odnosu prema ne samo neljudskom,ve i neprirodnom duhu koji vlada na dana njim sportskim terenima. Sportisti sve manje podse aju ne samo na ljudska, ve i na iva bi a. Oni su sve manje deo( ive)prirode,a sve vi e proizvod nau nika-monstruma u slu bi destruktivnog kapitala. Sve prisutnija maksima da se "rekorderi ra aju u epruvetama" samo je odgovaraju i izraz za sve stravi nije uni tavanje izvornih prirodnih i ljudskih osobenosti oveka u sportu. Glorifikacija robotizovanih " ampiona" ustvari je glorifikacija destruktivne mo i kapitala koji, putem sportskih spektakala, ubogaljena tela sportista nudi kao najvi i duhovni (kulturni) izazov. xxx Fusnote 1)Uporedi:Pierre de Coubertin,"Les sports et la colonisation",u:Pierre de Coubertin, Essais de Psychologie Sportive,234.s,Librairie Payot,Laussanne et Paris,1913. 2)Pierre de Coubertin,"Ode to Sport",u:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,39.s, Discourses and Essays,Carl-Diem Institut ed.Pub.and copy by Karl Hofmann, Schorndorf bei Stuttgart,1967. 3)Pierre de Coubertin,"Speech by Baron de Coubertin",XVIIIth Plenary Session od the International Olympic Committee,17 Avgust 1920,Antwerp,u:The Olympic Idea,84.s. 4)Kod:Urlike Prokop,Soziologie der Olympischen Spiele,Naslovna strana, Hanser, München,1971. 5)Uporedi:John J.MacAloon,This Great Symbol,74.s,University of Chicago Press,Chicago,1984.

6)Isto,74.s. 7)Isto,fus,299.s. 8)Uporedi:"Speech by Pierre de Coubertin at the Close of the Berlin Olympic Games",u:Pierre de Coubertin,Olympic Idea,135,136.s. 9)Teichler Joachim Hans,"Coubertin und das Dritte Reich", "Sportwissenschaft, 12(1),1982,35,36.s. 10)Carl Diem,Weltgeschichte des Sports,1017,1018.s,Band II,3.Auflage,Cotta, Stuttgart, 1971. 11)Detaljnije o tome vidi:Allen Guttmann,The Games Must Go On,101.s.i dalje,Columbia University Press,1984; Arnd Krüger,Sport und Politik,221.s.i dalje, Fackelträger,Hannover, 1975. 12)Guttmann,isto,254.s. 13)Avery Brundage,Schluss der Eroffnungsrede zur 62.IOC-Sitzung am 6.10.1964 in Tokio;Bulletin des IOC. Kod:Christian Graf von Krockow,Sport und Industriegesellschaft, 7,8.s, Piper,München, 1972. 14)Kod:Vyv Simson/Andrew Jennings,Geld,Macht und Doping,105.s,Knaus, München,1992. 15)Isto,106.s. 16)Isto,107.s. 17)Jack Scott,The Athletic Revolution,175.s,The Free Press,New York,1971. 18)Isto,176,177.s. 19)Isto,15.s. 20)Isto,21.s. 21)Isto, 22)Isto,199.s.fus. 23)Isto,203.s. 24)Isto,161,162.s.;O tome an-Mari Brom: "Sportski sistem,koji se danas odvija na osnovu op tih normi i kriterijuma profiterskog sistema, je postao podsistem kapitalisti kog dru tva. Kao potpuno integrisana institucionalna struktura,on je shodno tome pot injen svim dru tveno-ekonomskim zakonima koji upravljaju kapitalisti kim na inom proizvodnje, posebno zakonima akumulacije, koncentracije i cirkulacije kapitala. Istorijski gledano, sport je nastao sa razvojem industrijskog kapitalizma. On je od samih svojih po etaka bio vezan za mehanizme investiranja, cirkulacije i oplodnje kapitala. Tek to se rodila, institucija sporta je odmah do la u ruke trgova kom kapitalu i bila iskori avana kao izvor profita. Prodaja sportskog spektakla i kla enje se nisu ustvari pojavili tek sa nastankom sportskog profesionalizma, ve sa prvim oblicima institucionalizovanog organizovanja sportskog takmi enja." /Jean-Marie Brohm, Sociologie politique du sport,161, 162.s, Editions universitaires,Paris,1976. ./ 25)Richard Lapchick,Broken Promises,163.s,St.Martins/Marek,New York,1984. 26)Isto,171.s. 27)Paul Hoch,Rip off the Big Game,4.s,Doubleday,London/New York,1972. 28)Kod:Hoch,isto,10.s. 29)Isto,1.s. 30)Isto,2.s. 31)Isto,4.s. 32)Uporedi:Hoch,5.s. 33)Isto,25.s. 34)Kod:Scott,170.s. 35)Allen Guttmann,Sports Spectators,183.s,Columbia University Press,New York,1986. 36)Uporedi:"Der Spiegel",11/1992. 37)Isto, 38)Isto, 39)Uporedi:John Hoberman,Sterbliche Maschinen,292.s,Meyer-Meyer,Aachen,1994. 40)Uporedi:"Der Spiegel",2/1992.

41)Kod:Brigitte Berendonk,Doping,336.s,Rowohlt,Reinbek bei Hamburg,1992. 42)Kod:Berendonk,336.s. 43)Isto, 44)Carl Diem,"Sport ist Kampf",u:Carl Diem,Olympische Flamme,38.s,Utscher, Berlin,1942. 45)Vidi:Guttmann;Kruger,isto, 46)Uporedi:Karl Marks,"Instrukcije delegatima Privremenog centralnog ve a",u: K.Marx-F.Engels, Dela,27.knj. 157,158.s,Prosveta,Beograd,1979. 47)Antonio Gram i,Problemi revolucije,103,104.s,BIGZ,Beograd,1973. 48)Uporedi:Ernst Bloch,Das Princip Hoffnung,Band 5,Kapitel 33-42, 524,525.s, Werkausgabe, Suhrkamp Edition,Frankfurt am Main,1977. 49)Kod:Simson,56.s. 50)Jo je svojevremeno Aleks Natan u svojoj knjizi "Sport and Society" napisao da "jedino oni koji imaju koristi od tih la i pori u politi ku prirodu takmi arskog sporta". Kod: Jack Scott,The Athletic Revolution,190.s.. Nema ki sociolog Arnd Kriger, u studiji u kojoj je ubedljivo dokazao politi ku pozadinu sporta u Nema koj od samih njegovih po etaka, konstatuje: "Sport i politika se ne mogu razdvojiti - uprkos svim drugim glasnim uveravanjima - jer je sport uvek bio i ostao dru tveni fenomen koji se od svog nastanka sasvim odlu no stavio u slu bu politike". Arnd Krüger,Sport und Politik,10.s. xxx