Izvod iz knjige ³Sport, kapitalizam, destrukcija´, Ljubodrag Simonovi , ³Lorka´, Beograd, 1995. Email: comrade@sezampro.

rs KRITIKA GRA ANSKE KRITIKE SPORTA Me u prvima koji su nakon Drugog svetskog rata ozbiljnije "na eli" sport, a samim tim i gra ansku teoriju koja je u sportu videla sredstvo za afirmaciju osnovnih principa gra ansko-kapitalisti kog dru tva u " istom" obliku, bili su Helmut Plesner i Jirgen Habermas. Plesner Plesner je, po etkom pedesetih, objavio tekst pod naslovom "Sociologija sporta", a zatim "Igra i sport" - spise koji su bili skromni po obimu, ali zna ajni po kriti kom prostoru koji su otvorili i reakcijama koje su izazvali. Plesner je do ao do dve osnovne teze: "svet sporta je odslika industrijskog sveta", odnosno, sport je oblast u kojoj ovek nastoji da prona e "kompenzaciju" za li avanja kojima je izlo en u "svetu specijalizovanog rada". Nezadovoljstvo polo ajem u procesu rada je osnovni motiv oveku da se anga uje u sportu. Kod vode ih grupa radnika, name tenika i intelektualaca iri se ose anje da su postali "to ki i u pogonskom stroju" o ijoj celini jedva da imaju predstavu. Anonimne, delimi ne i promenljive funkcije koje preuzimaju na sebe zahtevaju visokospecijalizovani u inak, ali zapostavljaju njihovu li nost. Ova "osuda na anonimnost" u industrijskom radu budi i hrani "kompenzacione potrebe" da se ovek jo negde iska e,bude vi en, ali i da prona e zadovoljstvo, da bude zadivljen, ali i da zadivi. Sport je to pretpostavljeno polje koje nudi ostvarivanje onih potreba koje se ne mogu ostvariti u svetu rada. Uzroke za to treba tra iti u tome to se od dru tva stvorenoj potrebi za po tovanje razlika na osnovu u inka suprodstavljaju dve strukturalne tendencije visoko specijalizovanog dru tva: nerazumljivost upravo visoko specijalizovanog rada za ljude koji pripadaju razli itim ivotnim sferama i povezanost ovog visoko specijalizovanog znanja sa takvim oblicima razvoja obrazovanja koji postaju sve du i i komplikovaniji, koji su podlo ni stalnim promenama i kojima je pristup prakti no ograni en. Pod ovim strukturalnim pritiskom probu enih i istovremeno, u njihovom zadovoljavanju, sputanih i potisnutih elja za dru tvenom potvrdom i za prema ivanjem drugih, sport se pojavljuje kao ona oblast koja potisnutim agresivnim potrebama obe ava kompenzaciono ispunjenje, mada je fatalni princip u inka ovde preba en u oblast nerada, igre. (1) Polaze i od Lindeovih istra ivanja, Krokov postavlja Plesneru pitanje kako je mogu e da su upravo oni koji su najvi e izlo eni dejstvu monotonog radnog procesa (nekvalifikovani i polukvalifikovani industrijski radnici) manje zastupljeni u sportu nego drugi zaposleni? (2) Krokov je mogao da ide dalje i da postavi pitanje kako to da su na stadionima najagresivniji upravo oni koji ne rade (bilo da nisu stasali za rad ili ne mogu da se zaposle) - to pokazuju analize o "huliganskom pona anju" na utakmicama - i koji nemaju ni jedan od navedenih, Plesnerovih i Habermasovih, motiva za "kompenzaciono" pona anje u sportu? Plesner je, poput Lindea, sveo radnika na predmet "sociolo ke analize" koju zanima samo ono to mo e da se uklopi i opravda koncepciju koja je samo teorijski oblik konkretnog politi kog opredelenja. Da je njegova koncepcija usmerena na istra ivanje dru tvenih uzroka nezadovoljstva radnika i u tom kontekstu postavlja pitanje sporta kao "kompenzacione" aktivnosti, radnik bi shva en kao dru tveno bi e, to zna i u celokupnosti njegove egzistencije. A to zna i da bi uzroci za njegovo nezadovoljstvo bili i oni koji se mogu otkloniti politi kom (klasnom) borbom ime bi se bitno promenio i njegov odnos prema sportu. to se ti e odgovora na Krokovljevo pitanje, treba praviti razliku izme u elja i mogu nosti. Pre svega,

nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici su izlo eni najve im telesnim naprezanjima, to zna i da im je potreban adekvatan odmor; njihova primanja su po pravilu najni a, to bitno ograni ava u estvovanje u sportu koje tra i i odre ena materijalna ulaganja; u vezi s tim, mnogi nastoje da iskoriste ne-radno vreme da bi dodatno zaradili jo neki dinar itd. Sve su to detalji koji pru aju mogu nost da se stekne celovit uvid i da se da pravi odgovor na pitanje o prirodi preokupacije sportom kod radni ke populacije. Jedna od najproblemati nijih Plesnerovih teza je da je "takmi arska struktura industrijskog dru tva" "odgovorna za pove anu duhovnu agresivnost ljudi". (3) Ovom tezom Plesner nam je ukazao na politi ki zna aj ideologije takmi enja. Sve bespo tedniju borbu za egzistenciju, koja se odvija po principu "borba svih protiv svih", Plesner naziva "takmi enjem" nastoje i da joj na taj na in pribavi legitimitet "sportskog nadmetanja" koje podrazumeva "jednakost na startu", "li no dostignu e", "neka pobedi bolji", "fair-play" i sve ono drugo to pru a ideologija takmi enja. Umesto konkretnog oveka, koji poti e iz odre enog socijalnog miljea, pripada odre enoj klasi, polu, manjinskoj ili ve inskoj nacionalnoj grupi, Plesner konstrui e apstraktnog "gra anina" da bi ga postavio na start "jednakih" koji se "takmi e" za zadobijanje ( to boljeg) dru tvenog polo aja. Vlasnik kapitala i dete iz sirotinjs kog getoa stavljeni su u istu "takmi arsku" ravan. Plesner ne ka e da je "takmi arska struktura" dru tva uslovljena "tr i nom utakmicom", odnosno, borbom izme u kapitalisti kih grupacija za opstanak i da je njenom "uspe nom" funkcionisanju podre ena kako institucionalna, tako i normativna sfera tzv. "industrijskog" dru tva. "Takmi enje" postaje ideolo ka maska sa kojom se prikriva vladavina kapitala nad ovekom. Iz "takmi enja" je odstranjen i klasni sukob, to zna i borba za prevazila enje kapitalisti kog dru tva, kao i borba ene za ostvarivanje svojih ljudskih prava. Slobodarski agon izba en je iz Plesnerovog "industrijskog dru tva". Izvori te potrebe oveka da se bavi sportom Plesner vidi u te nji oveka da prona e svoju "izgubljenu prirodnost". Sport postaje jedno od "umetni kih sredstava" sa kojom ovek poku ava do nje da dopre, odnosno, dobija ulogu "ventila" koji pru a oveku mogu nost da izrazi i zadovolji svoje autenti ne prirodne i ljudske potrebe: "umetni ku prirodnost" (künstlicher Natürlichkeit) (4). Od izuzetne va nosti za razumevanje Plesnerove koncepcije je to to on ne govori o slobodnom telesnom aktivizmu, ve o sportu u kome se do "kvaliteta" dolazi nastojanjem da se drugi pobede postizanjem ve eg rezultata (rekorda), dakle, posredstvom mehanizama kvantitativnog posredovanja koji uni tavaju mogu nost individualno-ljudskog, a to zna i kulturnog izraza. Pored toga, sama priroda telesnog pokreta u sportu usmerena je ka "disciplinovanju tela", to zna i ka obra unu s izvornim prirodnim potrebama oveka, to neposredno uti e na sputavanje spontanosti, ma te, kreativnosti bez kojih nema ni istinske duhovnosti. Sportski pokret se temelji na principu efikasnosti i na tehni koj racionalnosti. Ideal "sportskog tela" se svodi na industrijski stroj koji "savr eno radi". Plesner previ a i to da "mehanizirani", "monotoni" i "jednostrani" rad, od koga on polazi, proizvodi i mehanizovano i jednostrano telo sa ograni enim senzo-motori kim osobenostima - to neposredno uti e kako na odnos oveka prema sportu, tako i na prirodu njegove sportske aktivnosti. Da bi sport mogao da postane "kompenzaciona" aktivnost u kojoj ovek mo e da realizuje svoje potisnute prirodne i duhovne potrebe (zna i kulturna delatnost), potrebno je da ovek prevazi e svoju telesnu ograni enost, da stekne sportsku (u su tini igra ku) ve tinu koja pru a mogu nost za artikulaciju njegovih potreba i elja, i da savlada odre ene obrasce pona anja koje podrazumeva sportska aktivnost. Bez toga e sport postati novi izvor nezadovoljstva zbog nemo i oveka da izrazi svoju "prirodnost" na takav na in da u tome do ivi svoju ljudsku (kulturnu) samopotvrdu. Ba zato to je ovek u sportu sveden na telesno (bez mogu nosti "saradnje" sa ma inom i oslanjanje na intelekt, znanje i iskustvo na na in kako se to de ava u radu), ovek se u njemu daleko dramati nije su eljava sa svojim ograni enim mogu nostima i sposobnostima da realizuje svoje potisnute potrebe. Me utim, sve je to nu ni, ali ne i dovoljni uslov da ovek u sportu prona e kompenzaciju za

li avanja kojima je izlo en u radu. Kriterijum "uspe nosti" u sportu jeste pobeda i to postizanjem ve eg rezultata (rekorda). Bekstvo iz "anonimnosti", putem sporta, mogu e je jedino pobedama, "boljim" rezultatima a ne samim u estvovanjem u sportu. Ono o emu Plesner ne govori je da je ovek u "anonimnom" radu pora en kao ovek, da ne predstavlja li nost vrednu ljudskog po tovanja. Daju i mu sport kao mogu nost kompenzacije, Plesner mu daje ustvari ansu da bude "neko" posredstvom kriterijuma vrednovanja koji su u sportu uspostavljeni. Prema tome, samo pobeda nad drugima pru a oveku (naravno prividnu) mogu nost da do ivi samo-ljudsku potvrdu. U protivnom, sport mo e da postane ve i izvor frustracije (ose anja obezvre enosti) nego sam rad - upravo zato to ovek u njega ulazi dobrovoljno i sa o ekivanjem da e u njemu iskazati svoju ljudsku vrednost. Mo e se re i da je sport, u krajnjem, zamka za radnika:u radnim procesima se neprestano reprodukuje telesna jednostranost i, kako se ovek iscrpljuje i stari, sve se vi e smanjuje mogu nost za "kompenzacionim" aktivizmom. Istovremeno, nezadovoljstvo radnika svojim polo ajem, frustracija zbog anonimnosti, monotonije usmerava se, putem sporta, protiv drugog radnika ("suparni tvo"kao oblik razbijanja klasne svesti), odnosno, ka beznade nom nastojanju da se kroz sportski aktivizam realizuje autenti na prirodnost.Sport postaje sredstvo za kanalisanje radni kog nezadovoljstva, oblik sterilizacije njegove kriti ke svesti i na in usmeravanja njegovog potencijalno menjala kog aktivizma sa polja politi ke (klasne) borbe za promenu svog dru tvenog polo aja, to zna i pravih uzroka nezadovoljstva, na sportsko polje. Logika su eljavanja izme u atomiziranih individua, pri emu je osnov odre ivanja njihovog "uspeha" kvantitativno sravnjivanje, neprikosnoveni je put za "realizaciju" (u radu) potisnute ljudskosti. ovek, kroz svoju aktivnost u "slobodnom vremenu", mo e da se (kriti ki) odnosi prema industrijskom radu, ali ne i prema principima na kojima se zasniva gra ansko-kapitalisti ko dru tvo. Sport, kao "kompenzaciona" aktivnost, postaje sredstvo za integraciju radnika u vladaju i poredak. Habermas Habermas je, svode i industrijski rad, a samim tim i sport kao njegovu "odsliku", na "instrumentalnu" delatnost, bitno osiroma io pristup sportu, a samim tim i mogu nost za kompleksno sagledavanje polo aja oveka u njemu. Industrijski rad i sport postaju apstraktne pojave izme u kojih su uspostavljene apstraktne veze. Govore i, u svom radu "Sociolo ke zabele ke o odnosu rada i slobodnog vremana", o sportu i igri kao obliku kompenzacionog pona anja u slobodnom vremenu, Habermas tvrdi da se "mo profesionalne sfere u kona nom obliku utoliko jasnije pokazuje, ukoliko ona vi e poku ava da pobegne u svoju prividnu suprotnost". Nastoje i da izbegne da pojavama pravo ime, to zna i da uka e na njihovu uslovljenost mehanizmom kapitalisti ke reprodukcije, Habermas pribegava verbalnom ongliranju: "mo profesionalne sfere" postaje zaseban entitet, dok "profesionalna sfera" dobija status begunca koji "poku ava da pobegne u svoju prividnu suprotnost". Istovremeno, Habermas tvrdi da je sport "odavno postao oblast racionalizacije koja je karakteristi na za rad". U prilog te teze on navodi primer "najnovijeg intervalnog treninga, koji je uvela sportska medicina" u kome dolazi do odre ivanja pauza izme u pojedinih ve bi "u principu na isti na in kao to to ini Refa-metod koji preporu uje psihologija rada", na osnovu ega dolazi do jedne od svojih najzna ajnijih teza da "sport pod prividom igre i slobodnog razvoja mo i udvostru uje svet rada", a "individue pod njegovom rukom postaju supstrati masovnog jedinstva". Nanovo je sport, koji je proizvod kapitalisti kog dru tva, postao samostalna sila koja "udvostru uje svet rada" i odre uje da individue "postaju supstrati masovnog jedinstva". to se ti e "sportske medicine", ona je stvorena od strane politi kog establi menta i kapitala da bi se "pospe io razvoj sporta", pri emu je intervalni trening samo jedan od metoda koji se primenjuje. U sportu se primenjuju i drugi metodi, o kojima Habermas naravno ne govori, a koji nikada nisu

primenjeni u industrijskom radu. Nije re samo o dopingu, ve i o sredstvima za manipulaciju i uni tavanje ljudskog organizma, po ev i od hormonalnih terapija pa do genetskog in injeringa. Postajanjem sporta oru em za ostvarivanje politi kih i materijalnih interesa i ograni ene mogu nosti ljudskog organizma, doveli su ne samo do primene postoje ih, ve i do stvaranja posebnih metoda da bi se do lo do novih "vrhunskih rezultata", a to zna i i do stvaranja posebne medicinske grane,u kojoj rade moderni Mengelei, koja se bavi proizvodnjom "rekordera". Habermas konstatuje da trena ni proces vrhunskih sportista "po inje kao proizvodni proces u istra iva koj laboratoriji", kao i da "lekari imaju odlu uju u ulogu u postizanju olimpijskih pobeda kao to in injeri imaju u ostvarivanju proizvodnog plana", ali ne shvata da je ovek u "vrhunskom sportu", i to od najmla eg uzrasta, sveden na sirovinu (predmet obrade) i oru e sa kojim se treba posti i "vrhunski rezultati". ovek ne samo da prodaje svoju radnu snagu, kao to je to slu aj sa radnikom, ve prodaje svoje telo, odnosno, sebe - budu i da stvaranje tela "rekordera" podrazumeva i stvaranje fanatizovanog mazohisti ko-(samo) destruktivnog karaktera. Procesi, koje Habermas ta no opisuje, pretpostavljaju postojanje takvog poretka odnosa i vrednosti, odnosno, postojanje otu enih centara dru tvene mo i koji su u stanju, radi ostvarivanje svojih (u su tini anti-ljudskih) ciljeva, da svedu oveka na dehumanizovano i denaturalizovano oru e za postizanje "vrhunskih rezultata". Drugim re ima, industrijski rad jeste nu an, ali ne i dovoljan uslov da bi se njegovi metodi primenili u sportu i to na na in koji vodi uni tavanju oveka. Da je Habermas ostao na fenomenolo kom nivou pokazuje i njegovo shvatanje sportske igre: "U onoj meri u kojoj trener dopu ta svojim igra ima pojedina ne akcije "proigravanja", u toj meri sport uop te ima veze sa igrom. Ono za ta se tvrdi da je igra,u stvarnosti je profesionalni show na jednoj a konzumenti na drugoj strani". Uporno se dr e i svog redukcionisti kog pristupa, Habermas nije u stanju da shvati da su treneri samo u esnici u formiranju stila igre ija je promena uslovljena "duhom vremena" i zahtevima vlasnika sportskog show-businessa. Treneri su moderni goni i robova koji su i sami pod udarom bi a kapitala kome mora da se pokoravaju ako ele da ostanu "u igri". Oni su produ ena ruka vlasnika klubova koji neprestano menjanju pravila igre da bi zadr ala atraktivnost i punila hale (stadione), to zna i obezbedila TV prenose i reklamne poslove. Trenerov izgled, klovnovsko pona anje, tretman igra a - sve je podre eno zahtevima show-business-a. Radi se o modernom cirkusu iji program re iraju njegovi vlasnici i u kome trener, kao i igra i, ima svoju ulogu. U tom smislu i "proigravanje", koje Habermas poistove uje sa(slobodnom)igrom,je samo deo "dobro obavljenog posla" profesionalnog igra a (zabavlja a). Istinska igra pretpostavlja slobodu, spontanost, ma tovitost, kreativnost, sve ono to je suprotnost dobro re iranom sportskom "spektaklu". I upravo je to od izuzetnog zna aja: "spektakl"je oblik u kome se sport pojavljuje pred gledaocem. Njegova priroda, ivotna dramati nost koju mora da reprodukuje, blje tava svetlost reflektora i arenilo de avanja - sve to predstavlja mamac koji treba da izvu e oveka iz sivila svakodnevne egzistencije i omogu i mu da do ivi da u estvuje u ne em "velikom", "istorijskom", "nezaboravnom". Re iranje spektakla postaje vrhunski oblik manipulacije ljudima od strane politike i kapitala upotrebom najsavr enijih tehni kih sredstava i nau nih metoda. Da je Habermas hteo da do e do celovitih odgovora, on bi uo io da se ne samo u sportu, ve da se u itavom sportskom show-business-u (industriji zabave) primenjuju nau ni i tehni ki metodi koji se pojavljuju u sferi industrijskog rada, odnosno, u sferi kapitalisti kog na ina industrijske proizvodnje. Tipi an primer je stvaranje "spektakla", pri emu se primenjuju (i izmi ljaju novi) metodi koji su prisutni u reklamnom arsenalu kapitalizma. "Spektakl", kao standardizovani mehanizam "navla enja" publike, postaje reklamno pakovanje sportske (zabavlja ke) robe. Sport je izvanredan primer na kome se mo e videti kako su nauka i tehnika (metodi industrijskog rada) postali sredstvo za pot injavanje radnika i za obezbe ivanje strate kih interesa kapitalisti kog poretka. Sport, prema tome, nije neki neutralni prostor koji se,kao "udvajanje sveta rada", pojavljuje pred ovekom, ve prostor koji se, posredstvom obrazovanja,javnih medija name e oveku kao prostor "slobode". Kako je radnik

uspevao, svojom borbom,da skrati radni dan i zadobije vreme koje e mo i da iskoristi za svoje li no uzdizanje, ja anje klasne svesti i borbu za osloba anje okova kapitalizma, tako je sport dobijao na zna aju kao "ideolo ka policijska snaga" (Ho ) koja je trebalo da uni ti njegovu kriti ko-menjala ku svest i integri e ga u kapitalisti ki poredak. Nije slu ajno to je sport, od svog institucionalnog uobli enja, bio i ostao oru e u rukama najkonzervativnijih snaga sveta koje "brinu" za o uvanje strate kih interesa poretka koji se zasniva na pot injavanju radnika. Ovde treba dodati i to da ako je sport "odslika" ili "udvajanje" sveta rada te ko da sam "privid igre i slobodnog razvoja mo i" mo e da obezbedi takvu privla nost sporta. Sude i po onome to se de ava na sportskim terenima, "kompenzacioni" karakter sporta daleko prevazilazi izvore frustracije koje su zadali Plesner i Habermas. To je, u stvari, i osnov za obja njenje kako to da uporedo sa skra ivanjem radnog dana i humanizovanjem radnih uslova (tzv. "post-industrijsko dru tvo"), to bi shodno Plesnerovoj i Habermasovoj koncepciji trebalo da vodi ka smanjivanju interesovanja za sport kao "kompenzacione" oblasti, dolazi do pove avanja interesovanja za sport.Sve krvaviji i destruktiv- niji sportski "spektakli", o ijoj prirodi e kasnije biti vi e re i,predstavljaju glavnu "duhovnu hranu" za sve obezvre enijeg i nezadovoljnijeg oveka. Pored toga,predstava o sportu kao "udvajanje sveta rada" isklju uje iz sporta dramatiku borbe za pobedu i opstanak na stazi koja simbolizuje borbu oveka za pre ivljavanje u uspostavljenom svetu. Za razliku od radnika koji je bezimeni to ki u industrijskoj ma ineriji, sportista je bo ansko otelotvorenje najvi ih vrednosti kapitalisti kog dru tva. Novi "neverovatni rezultati" su dokaz "progresivnosti" i postojanosti kapitalizma. Sve ovo govori u prilog tezi da sport nije prosta "odslika" sveta rada, ve kondenzovani ideolo ki izraz principa na kojima po iva kapitalisti ko dru tvo.(5) O igledno je da se Habermasov pojam "Fremdbestimmung"-a bitno su ava polje Marksovog pojma "otu enja"("Entfremdung"), to ima zna ajne prakti ne (politi ke) konsekvence. Umesto borbe za ukidanje (prevazila enje) kapitalisti kog dru tva, kriti ko-menjala ki anga man radni tva svodi se na podr avanje uspostavljenog "progresa", koji se svodi na razvoj nauke i tehnike, i na ubla avanje negativnih posledica industrijskog rada. Kada je re o sportu, Habermasova (kao i Plesnerova) koncepcija zadr ava kriti ku misao na onom nivou sa kojeg nije mogu e razotkriti dru tvene uzroke koji dovode do degeneracije sporta bez ega nema adekvatnog politi kog anga mana. O tome e biti vi e re i u kritici Rigauera. Linde versus Plesner / Habermas Linde je (zajedno sa Hajnemanom) sproveo ispitivanje radni ke populacije sa ciljem da proveri ispravnost Plesnerovih i Habermasovih tvrdnji.Rezimiraju i svoja istra ivanja, Linde je do ao do zaklju ka da aktivni sportisti, kao ni stalni posetioci sportskih priredbi "nemaju negativan stav prema mogu nostima napredovanja na poslu, niti su nezadovoljni poslom", pogotovu "nemaju negativne predstave o dru tvenom ugledu radni tva" ve , naprotiv, imaju "pozitivniji stav o politi kim pitanjima i o ekonomskom polo aju radnika nego nesportisti i oni koji ne prisustvuju sportskim priredbama". "Imaju i ba u vidu sportski anga man verovali smo", nastavlja Linde, "da mo emo da poka emo da on ne proisti e iz potrebe da se kompenzuju zahtevi rada, nego da on predstavlja ili upu uje na jednu komponentu strukture li nosti koja e biti potpomognuta konkurencijom na osnovu u inka na eg industrijskog dru tva funkcionalno u jednoj statisti ki utvr enoj meri,kako to potvr uje manji interes za sport od strane onih koji imaju nejnekvalifikovanija i najneizdiferenciranija mesta u industriji. Ukoliko zamenimo Plesnerovu kompenzacionu teoriju sa prethodno uvedenom selekcionom hipotezom, ne ostaje nerasvetljena o igledna paralela izme u napretka u industrijskom razvoju i pro irivanja interesovanja za sport. Ovo diferenciranje i institucionaliziranje sportskog

pogona kao jednog novog kulturnog obrasca koji ima sve ve u popularnost upu uje na to, da sama socijalna dinamika progresivnog industrijskog sistema u pove anoj meri osloba a pre svega ove od ekonomije okupirane vitalne nagone, kao i blokirane subjektivne potrebe i interese radnih ljudi, i isto tako daje prostora njihovom strukturiranju i slobodnom ispoljavanju, kao to im ustupa vreme i materijalna sredstva". U vezi s tim, Linde isti e dominiraju i uticaj "biografskog" faktora koji ne mo e da bude interpretiran kao "zahtev rada", budu i da je "individualni sportski anga man ipak ve pre (pod.H.L.) ulaska u svet rada razvijen i prihva en". "Nasuprot Plesnerovim shvatanjima, koji u pove anom sportskom anga manu vidi kompenzaciju za li avanja koja se do ivljavaju u radu, mo emo ista i", zaklju uje Linde, "da se sportski anga man po pravilu razvija i postaje navika ve pre ulaska u svet rada i da kod dejstva,proveravanja i izra avanja ove tendencije klju nu ulogu ima orijentacija kole ka slobodnoj,igra koj i ka u inku usmerenoj telesnoj ve bi". S tim u vezi Linde se suprotstavlja Plesnerovom shvatanju sporta kao "nekonformisti koj" delatnosti, posebno mladih. On tvrdi da su oni koji se bave sportom daleko ve i konformisti nego oni koji nisu anga ovani u sportu. (6) Plesnerova reakcija je bila umerena, ali odlu na: "U jo ve oj meri nego za gospodina Habermasa, i kod mene je bila prisutna metodolo ka nepripremljenost kada sam, pre jedne ipo decenije, zabele io nekoliko ideja za sociologiju sporta kojima bi, ina e, uzimanje u obzir odnosa u slobodnom vremenu koji nemaju sportski karakter bez sumnje dobro do lo. Sa zahvalno u pozdravljam to to su one bile povod da se moje teze empirijski provere. Sumnjam da do toga mo e da do e na temelju ispitivanja osoba. Gospodin Linde je hteo da protiv "nadzora socijalno istorijske osnove" moje argumentacije za svoju skiciranu "selekcionu hipotezu" osigura "o evidnost biografskog aspekta". Po mom shvatanju tu se pojavljuje te ko a da se moje teze uporede sa njegovim nalazima. Upoznao sam vrednost ispitivanja osoba sopstvenim anga ovanjem u toku na eg istra ivanja za sociologiju predava a na visokoj koli i ne potcenjujem odgovaraju e metode. Pitam se samo, da li se iz tolikih poto i a mo e dobiti predstava o glavnom toku modernog dru tva kao i oblici reagovanja na njega". Plesner dalje isti e da ga ne udi da ispitanici Lindeovog istra ivanja "ne obra aju pa nju na frustraciju, agresiju, anonimnost i kompenzacione elje. Establi ment industrijskog dru tva brine ve za konformitet, i od po etka individualno psiholo ku reakciju na celu situaciju, u kojoj se nalazi industrijalizovani ovek, sasvim razumljivo zamra uje i prekriva sa li nim mogu nostima (pod.H.P.) koje upravo ova situacija nudi". Plesner na kraju konstatuje da se u ovoj ta ki "o evidno nalazi u punoj saglasnosti "sa Habermasovim shvatanjima. (7) Linde e odbaciti ovaj Plesnerov "ironi ni zaklju ak" dokazuju i da je u toku ispitivanja do ao do izra aja negativan stav ispitanika u mnogim pitanjima (ekonomski i socijalni polo aj radnika, mogu nost napredovanja na poslu, politi kom anga ovanju,op te nezadovoljstvo poslom itd.). U vezi s tim, Linde zaklju uje: "Imaju i u vidu Plesnerove teze relevantan je samo (pod.H.L.) na zaklju ak, da ovi i drugi negativni iskazi ne stoje ni u kakvoj zna ajnoj vezi sa sportskim anga manom i sportskim interesom. Ili, na drugi na in re eno: agresivni stavovi se u krugovima onih koji su zainteresovani za sport ne pojavljuju e e nego kod onih koji nisu zainteresovani za sport." (8) Sli no Plesneru, i Habermas pravi sebi "odstupnicu", konstatuju i da je bez neke posebne metodolo ke pripreme zapisao odre ene misli koje ne bi ponovio u takvom obliku, ali ne napu ta svoju osnovnu orijentaciju. On smatra prihvatljivim da se odre ene kategorije aktivnosti slobodnog vremena interpretiraju, povezano sa socijalno-psiholo kom teorijom,kao kompenzacija za li avanja u profesionalnoj sferi. U tom kontekstu Habermas sumnja da rezultati empirijskih istra ivanja, na koje se Lindeovi zaklju ci oslanjaju, pru aju mogu nost za proveravanje pretpostavki o "dubokim socijalno-psiholo kim me uzavisnostima". (9)

U svom odgovoru Habermasu, sa kojim je njihovo su eljavanje okon ano, Linde revoltirano konstatuje da nikome ne pada na pamet da metode istra ivanja koje je primenio uzme kao zadovoljavaju e polazi te za razja njenje "duboke socijalno-psiholo ke me uzavisnosti" o kojoj govori Habermas, istovremeno zameraju i Habermasu da je odbacio sopstveno polazi te koje pru a mogu nost za uobli avanje "pomirljive hipoteti ke alternative". (10) Lindeova koncepcija ima neskriveni propagandi karakter: "Kada jedno dru tvo - kao to je na e (misli se na Z.Nema ku, prim.aut.) - sebe shvata kao ka u inku orijentisano takmi arsko dru tvo u kome su na snazi ideal slobodnog izbora poziva pri jednakim startnim mogu nostima (i) princip slobodnog razvoja za svakog sposobnog, i u kojem se u krajnjem svaki drugi mehanizam selekcije bezuslovno uklanja,onda je jednoj takvoj zajednici za ostvarivanje njenih principa potrebna kola koja je i sama visoko selektivna i iji je rad (bez obzira na njene obrazovne ciljeve koji ovde nisu predmet rasprave) iz ovih razloga organizovan kao jedan krajnje suptilan i regulisan ritual za odmeravanje, dokazivanje i po tovanje razlika na osnovu u inka. Mi znamo da na e dru tvo odavno ima takvu kolu, koja kroz po tovanje razlika u uspehu, koje je sama uspostavila, daje svakom svom u eniku odlu uju a usmerenja za njegov pristup dru tvenim pozicijama razli itog ranga i sa svojom dokumentacijom o kolskom uspehu ili neuspehu neposredno, kao to je to elski (Schelsky) formulisao, raspodeljuje socijalne anse." (11) Bilo bi interesantno uti ta misle milioni mladih nezaposlenih Nemaca koji sa fakultetskim diplomama obijaju pragove "poslodavaca" od kojih mnogi jedva da imaju elementarno obrazovanje. Koliko mladih talentovanih stru njaka mora da obavlja najte e telesne poslove da bi pre ivelo, istovremeno dok su njihovi "drugovi iz klupe" koji dolaze iz "uglednih porodica", bez obzira kakav uspeh postigli, predodre eni da budu vlasnici fabrika, banaka, rudnika i da odlu uju kako o sudbini hiljada vrhunskih stru njaka, njihovih "najamnika", tako i o sudbini dru tva? ta tek re i o deci iz sirotinjskih etvrti koja jo od malih nogu mora da se "sna u" i obezbede egzsitenciju i koja mogu samo da sanjaju o fakultetskoj diplomi? Linde "zaboravlja" da u "raspodeli socijalnih ansi" izvanredno zna ajnu ulogu igra i politi ka opredeljenost. ta to zna i najbolje znaju oni koji bez obzira na svoj uspeh u kolovanju ne mogu da dobiju posao u dr avnoj slu bi jer pipadaju nekoj od (ina e legalnih) komunisti kih partija u (Zapadnoj) Nema koj (tzv. "Berufsverbot"). Insistiraju i na "biografskoj" koncepciji Linde je nastojao da u koli prona e institucionalno utemeljenje za sport (telesnu kulturu) u kojem su sa uvani osnovni principi kapitalisti kog dru tva u " istom" obliku. U pitanju je odbrana ki potez: Linde se povla i sa stadiona i iz hala i utvr uje se u koli koja postaje (poslednji) bastion gde se brane vrednosti "pravog" sporta. asovi telesnog vaspitanja koje Linde, poput Kubertena, svodi na sportsko vaspitanje, postaju izvori te i pedago ki (vrednosni) putokaz za kasniji odnos mladih prema sportu, a to zna i prema principima na kojima se zasniva kapitalisti ko dru tvo. Zato sport ne mo e da bude "kompenzaciona" aktivnost. On je na in sticanja afirmacije (posredstvom vladaju ih kriterijuma vrednovanja) i kao takav na in integracije mladih u uspostavljeni poredak, dakle, konformisti ki aktivizam a ne bekstvo iz postoje eg sveta ili su eljavanje sa njim. Pravi smisao "ambicije", o kojoj govori Linde,je volja da se uspe u ivotu po tovanjem zadatih pravila igre. To je skrivena su tina "navike" ("biografski" faktor) sa kojom se vrednosni orijentir iz kole prenosi u budu i ivot. Sport je prostor na kome se potvr uje volja oveka za uspehom u uspostavljenom svetu - oslobo ena od prinude rada i svakodnevnih obaveza. On nije "odslika sveta rada", ve prostor na kome se realizuje ljudska sloboda. Insistiranjem na "biografskom" faktoru Linde nastoji da uka e na primat i postojanost svesti koja ima pozitivni (lojalni)odnos prema vladaju em (kapitalisti kom) poretku. Nastoje i da sa uva kolski sport od uspostavljenog sporta, Linde svodi "dobrog sportistu" na u enika koji ima dobru ocenu kako iz predmeta "telesno vaspitanje", tako i dobre ocene iz drugih predmeta. Ovo je od izuzetne va nosti jer Linde neprestano nastoji da doka e da je sport sredstvo za

razvoj svih onih kvaliteta ("ambicija" da se pobedi i postigne ve i u inak) koji odlikuju "uzornog" gra anina, zna i ne mo e da bude kompenzacija za neuspeh u drugim predmetima. Otuda i zaklju ak da su lo i u enici istovremeno i lo i sportisti, koji u potpunosti protivure i stanju stvari u sportu, ali to Lindea, imaju i u vidu celinu njegove koncepcije i njen smisao, uop te ne obavezuje. Problem je u tome to on, insistiraju i na zna aju ( kolskog) sporta, nastoji da afirmi e princip kompeticije i princip u inka. Pobeda postizanjem ve eg rezultata (rekorda) osnov je za odre ivanje "uspe nosti" oveka u sportu. U tom smislu, vrednost sportskog anga mana u koli procenjuje se na osnovu "dostignu a" u van kolskom sportu. Tzv."vrhunski sport" je, u stvari, vrednosni orijentir na osnovu kojeg se odre uje i meri u inak u svim "ni im" sferama sporta, uklju uju i i kolski sport. A u njemu dominiraju upravo "lo i u enici" koji, po Lindeu, ne mogu da budu "dobri sportisti". Linde je odlu ni kriti ar profesionalizma. On smatra da od lekara odlu ene olimpijske pobede, postignute od strane "kvazi profesionalnih amatera", kao ni show koji izvode "profesionalni izvo a i",nemaju ni ta sa sportom kao aktivno u slobodnog vremena. Linde odbacuje Habermasovu tezu da sport "pod prividom igre i slobodnog razvoja snaga" - "udvostru uje svet rada", konstatuju i da taj sport spada u "svet posla i rada izvo a a i njihovih mahera". "Privla nost sportske ponude za njegove konzumente nedvosmisleno pripada ne em drugom:zajedno sa radiom, bioskopom, pozori tem, tampom i tome sli no, ona spada u sredstva moderne industrije kulture u slobodnom vremenu", zaklju uje Linde. (12) Ne ulaze i, na ovom mestu, u raspravu o tome da li profesionalni (zabavlja ki) sport spada u kulturu, moglo bi da se primeti da je Linde, odbacivanjem profesionalnog sporta, samo prividno re io problem. Pravo pitanje je kako je sport postao profesija, odnosno, kako je do lo do komercijalizacije, a to zna i do degeneracije sporta. "Maheri" koji dr e sport u svojim rukama, i koji ine vladaju i establi ment kapitalisti kog dru tva, upravo su "ambiciozni momci" iz Lindeovih kolskih dvorana, zadojeni "pravim" sportskim vrednostima, koji su od sporta stvorili sredstvo za reprodukciju kapitala i za manipulaciju "masama". "Vrhunski sportisti" su, kao izraz "najvi ih dru tvenih vrednosti", postali "nacionalni heroji" i kao takvi su nametnuti mladima,putem javnih medija, kao njihovi " idoli". Profesionalni sport je kruna razvoja modernog sporta i to upravo kao otelotvorenje egzistencijalne logike na kojoj po iva kapitalisti ko dru tvo. Na fakultetima za fizi ko vaspitanje, koji stvaraju nastavni ki kadar, ne razvija se kriti ki, nego idolopokloni ki odnos prema "vrhunskom" (profesionalnom) sportu. Shodno tome, kolski sport se, i pored svih Lindeovih zaklinjanja u suprotno, uklapa u normativni model etabliranog sporta i jedan je od osnova za njegovo reprodukovanje. Lindeovo beznade no nastojanje da sa uva "pravi sport" (a to zna i izvorne vrednosti kapitalisti kog dru tva kao najvi i pedago ki izazov za mlade) od realnosti kapitalisti kog dru tva (tendencija njegovog razvoja) zavr ava u rezigniranom i besplodnom moralisanju. Kada je re o Lindeovoj kritici Plesnera i Habermasa treba re i da je Linde prihvatio njihov redukcionisti ki pristup po kome je izvor svih nevolja radnika njegov polo aj u procesu industrijskog rada. Nema ni re i o tome da se radi o kapitalisti kom na inu industrijske proizvodnje, a to zna i o polo aju oveka kao najamne radne snage ija egzistencija zavisi od samovolje kapitala, kao ni o polo aju oveka u kapitalisti kom dru tvu, a koji je pre svega uslovljen njegovim odnosom prema sredstvima za proizvodnju. Tvrdnja da je sport "odslika industrijskog sveta" nije kritika kapitalizma, pogotovu ne poziv za njegovo ukidanje, ve je ukazivanje na fatalnu uslovljenost sporta industrijskim radom. Kao to kapitalisti ki poredak nije odgovoran za dru tveni polo aj radnika,ve je to sam ovek ("gra anin") koji je dobio "jednake anse na startu", tako nije odgovoran ni za postajanje sporta "odslikom industrijskog sveta". Rigauer

Bero Rigauer je svoje razmatranje o sportu usmerio na odnos izme u (industrijskog)rada i sporta. Po Hopfu, "Rigauerov rad se ne mo e posmatrati jednostavno kao otelotvorenje Habermasovih misli, jer se ova dva autora razlikuju u metodama. Dok Habermas polazi od analize rada i izvodi odre ene zaklju ke o pona anju u slobodnom vremenu, Rigauer poku ava da doka e postojanje veze izme u rada i sporta - da u oba radna sistema..."pojam vrednosti u inka zauzima visok dru tveni rang". Rigauer obra uje princip u inka kao deo sistema vrednosti (po Parsonsu), dakle, sociokulturno." I pored razlika, Rigauer sledi Habermasov pristup dru tvu i " sport smatra "instrumentalnom radnjom", jer potpuno odvaja pojam instrumentalne radnje Marksovog pojma rada i rad ozna ava kao "ciljnoracionalnu radnju" (po M.Veberu)", " ime je omogu eno da se "dru tveni sistemi razlikuju po tome da li u njima prevladava ciljnoracionalna radnja ili interakcija". Ovde Hopf, u fusnosti, dodaje da je "razlikovanje rada i uzajamnog odnosa i Habermasove koncepcije da je emnacipacija mogu a samo u oblasti uzajamnog odnosa, mnogo uticalo na diskusije o emancipaciji u sportu. Ditrih (kao i Hauptman, Bernsdorf) je eksplicitno poku ao da razlaganjem sporta na instrumentalnu i komunikativnu radnju (interakciju) prona e sastavne delove sporta koji nisu interakcija, preko kojih je mogu a emancipacija (kod Rigauera nalazimo sli ne poku aje, npr.u "Sport i rad")". Hopf smatra da "Habermasovu predstavu emancipacije treba odbaciti", budu i da on emancipaciju "vidi ograni enu u oblasti interakcije, ne-rada", ime je "oblast rada, u kojoj se samo, po Marksu, mo e ostvariti emancipacija, ostavljena u stanju prinuda."(13) Po Rigaueru, "prvi stepen (u nastanku) metoda treninga i obuke u modernom sportu u inka blizak je zanatskom stupnju proizvodnje". Rigauer se poziva na "istorijski primer": "Jo 1896.godine je mogao baca kugle i trka Garet da pobedi u bacanju diska, iako je u Atini prvi put imao priliku da vidi disk." (14) Kao posledica sve intenzivnijeg "raspar avanja rada" (ovde se Rigauer poziva na Fridmana), sport "preuzima analogne metode treninga i obuke - u svakom slu aju sa izvesnom vremenskom distancom".Sa genetskog aspekta gledano,zaklju uje Rigauer,"sport u inka se o igledno nalazi u kauzalnoj istorijsko-dru tvenoj vezi sa industrijskim razvojem racionalnog organizovanja ljudskog rada." (15) Ako po emo od ovih Rigauerovih stavova, neminovno se name e pitanje kako je mogu e da se krajem XIX veka, u vreme kada se industrijski razvoj na Zapadu nalazio u fazi najintenzivnijeg razvoja, u osnovi sportskog treninga i obuke na la zanatska proizvodnja? Ako je suditi po Marksu, manufakturna proizvodnja je jo sredinom XVI veka po ela da istiskuje zanatsku proizvodnju da bi dosegla svoj najvi i stupanj razvoja sredinom XVIII veka: "Pro irenje svetskog tr i ta i kolonijalni sistem, koji spadaju u krug op tih uslova za postojanje manufakture, pru aju manufakturnom periodu bogat materijal za podelu rada u dru tvu. Nije ovde mesto da dublje zalazimo u dokazivanje kako ona pored ekonomske zahvata i svaku drugu oblast dru tvenog ivota i svugda udara temelj onom izgra ivanju stru nosti, specijalizaciji i raspar avanju oveka koje je jo u itelju A.Smitha, A.Fergusonu, izmamilo usklik: "Mi smo nacija helota i nema vi e slobodnih gra ana me u nama"." (16) Pretvaranje radnika u "nakazu" (17), od strane manufakture, dovodi do kraja krupna industrija koja "tehni ki ukida manufakturnu podelu rada i njeno do ivotno vezivanje itavog oveka za jednu delimi nu operaciju, a da u isto vreme kapitalisti ki oblik krupne industrije jo strahovitije reprodukuje tu podelu rada:u pravoj fabrici pretvaraju i radnika u svestan pribor kakve delimi ne ma ine, a svugde ina e, bilo mestimi nom upotrebom ma ina i ma inskog rada, bilo uvo enjem enskog,de jeg i nekvalifikovanog rada kao nove osnovice podele rada. Protivre nost izme u manufakturne podele rada i su tine krupne industrije probija se silom. Ona se izme u ostalog ispoljava u strahovitoj injenici da se veliki deo dece, zaposlene u modernim fabrikama i manufaktu rama, i koja su od svojih najne nijih godina prikovana za najjednostavnije manipulacije, godinama

eksploati e a da ne nau i nikakav rad koji bi ih osposobio da bi se kasnije mogla upotrebiti bar u istoj manufakturi ili fabrici." (18) to se "duhovnih snaga" ti e, o tome Marks pi e slede e: "Odvajanje duhovnih snaga procesa proizvodnje od ru nog rada i njihovo pretvaranje u sile kapitala nad radom zavr ava se, kao to smo ve ranije nagovestili, u krupnoj industriji, podignutoj na temelju ma ina. Delimi na ume nost individualnog,opusto enog ma inskog radnika i ezava kao sporedna sitnica pred naukom, pred ogromnim prirodnim silama i masovnim dru tvenim radom, koji su oli eni u ma inskom sistemu i koji s njime ine mo "gazde" (master-a).(...) Tehni ko pot injavanje radnika jednoli nom hodu sredstava za rad i naro iti sastav radnog tela od lica oba pola i najrazli itijih godina starosti stvaraju kasarnsku disciplinu koja se izgra uje u savr en fabri ki re im i potpuno razvija ve ranije pomenuti rad vrhovnog nadzora, ujedno, dakle, i podelu radnika na ru ne radnike i nadzornike, na industrijske redove i industrijske podoficire."(19) U vreme kad je Garet bacao disk, kuglu i tr ao, "industrijsko dru tvo" je imalo za sobom desetine godina najintenzivnijeg razvoja i to ne na temelju zanatskog,ve industrijskog rada. tavi e, o pravom prodoru metoda industrijskog rada u sport mo emo govoriti tek nakon Drugog svetskog rata, u vreme kada je sport postao prvorazredno politi ko oru e u me ublokovskom obra unu. Da stvar bude " udnija", prvi koji su od sporta stvorili industrijski pogon za proizvodnju rekorda (rekordera) bile su zemlje "realnog socijalizma" koje su bile na daleko ni em stupnju industrijskog razvoja nego razvijeni kapitalisti ki svet. I danas je "plansko" postizanje rekorda od strane biv eg DDR-a ostao izazov na koji je te ko odgovoriti. Me utim, ak 1952. godine, na Olimpijskim igrama u Helsinkiju, zna i vi e od pola veka nakon Gareta, e ki trka Emil Zatopek posti e novi svetski rekord na 10.000 metara, osvaja prvo mesto na 5.000 metara i pobe uje u maratonu - a da nikada ranije nije ni pretr ao tu distancu. Pretr av i ne to vi e od polovine staze, Zatopek se obratio glavnom favoritu trke, Englezu D emsu Petersu: "Izvinite, nisam tr ao maraton ranije, ali zar ne mislite da bi trebalo da tr imo malo br e?" Nakon toga, Zatopek je ubrzao tempo i zavr io sa vi e od dva minuta prednosti pred svojim rivalima. (20) Sve ovo ne smeta Rigaueru da dana nji sport suprotstavi sportu sa kraja XIX veka u kome je industrijsko dru tvo do ivelo svoj puni procvat i u kome je davno bila prevazi ena ne samo zanatska osnova rada, ve i oblici dru tvene svesti koji su se na osnovu njega formirali. "Izvesna vremenska distanca" prakti no iznosi vi e od pola veka pa se logi no name e pitanje kako je zanatski rad, u razvijenom industrijskom dru tvu, mogao da bude osnov za sportsku delatnost, odnosno, ta je to trebalo da se desi pa da metodi racionalizacije, koji dominiraju u industrijskom radu, postanu dominiraju i i u sportu? Interesantno je i to da Rigauer ni ta ne govori o drugim metodi ma koji se primenjuju u sportu (od dopinga preko hormonalnih terapija do genetskog in injeringa), a koji nemaju veze sa industrijskim radom, to samo upu uje na injenicu da su metodi industrijskog rada samo jedano od sredstava koje se primenjuje u sportu da bi se omogu io dalji "progres" na temelju apsolutizovanog principa u inka. U vezi s tim i pitanje kada je do lo do razvoja novih metoda i intenziviranje njihove primene to je dovelo do toga da sportisti,jo od detinjeg uzrasta, i bukvalno postanu objekti najmonstruoznijih "nau nih tretmana" koji po svojoj destruktivnoj prirodi prevazilaze sve to je vi eno u industrijskoj proizvodnji? Zbog ega je to bitno? Rigauer sve vreme nastoji da doka e neposrednu uslovljenost sporta industrijskim radom. On je glavni krivac to sport nije slobodna aktivnost slobodnih ljudi,ve radni pogon koji se bavi proizvod njom rekorda - po njegovom uzoru. Otuda ta nategnuta kauzalnost koja sa lako om preska e itave istorijske periode da bi se na la u prostoru u kome su metodi industrijskog rada postali samo jedan od na ina u sve stravi nijem uni tavanju oveka. Hopfov odgovor Ajhbergu, da Rigauerovo delo "ni ta ne gubi ako se neke paralelnosti ne poklapaju", treba prihvatiti sa rezervom budu i da je "nasilno dokazivanje kauzalne veze" (Ajhberg), (21) posledica Rigauerovog redukcionisti kog pristupa industrijskom radu i sportu koji sledi iz ograni avaju eg teorijskog koncepta koji se nalazi u pole ini njego ve analize (i uspostavlja odre ene politi ke okvire) - koji on nije eleo da dovede u

pitanje. Neposredna posledica ovakvog pristupa je usmeravanje kriti ko-menjala kog uma iz dru tvenog prostora i sa polja politi ke borbe na polje besplodnih fenomenolo kih analiza. Rigauer je principu u inka dao centralno mesto u analizi paralelnosti i uslovljenosti sporta industrijskim radom. Problem je u tome to on ne pravi bitnu razliku izme u industrijskog i predhodnih oblika rada, odnosno, to ne shvata da se radi o kapitalisti kom na inu industrijske proizvodnje, bez ega nema modernog pojma u inka. Ovde treba potsetiti i na Marksov stav da se "svugde mora praviti razlika izme u ve e proizvodnosti koja je plod razvitka dru tvenog procesa proizvodnje, i ve e proizvodnosti koja je plod kapitalisti ke eksploatacije procesa proizvodnje". (22) Rigauer je iz rada, a to zna i iz odnosa rada i sporta, eliminisao itav posredni ki mehanizam kapitalisti ke reprodukcije koji name e specifi ni istorijski oblik kvantitativnog posredovanja kojim se odre uje u inak:ne upotrebna, ve prometna vrednost proizvoda (robe) postaje mera vrednovanja u inka. To to je Garet bacao disk kojeg nije prethodno ni video govori kako o nerazvijenosti sporta (relativno niskog nivoa u inka), tako i o injenici da je odnos prema sportu jo bio posredovan " istim" duhom kompeticije u su eljavanju sa kojim se, pogotovu u "pedago koj" ravni, razvija princip u inka. Sport, kao transparentna afirmacija "principa jednakosti na startu", "li ne inicijative", "borila ke volje", "li nog dostignu a" (La ova "autonomija kulturne tradicije"), dakle izvornih vrednosti "pravog" kapitalizma, pru ao je (prvo u normativnoj a kasnije u propagandisti koj ravni) "prirodni" otpor tendenciji da bude integrisan u sistem kapitalisti ke reprodukcije, pogotovu da postane industrijski pogon za proizvodnju rekorda. To je jedan od glavnih razloga za uspostavljanje "vremenske distance" izme u nastanka modernog sporta i primene metoda inustrijskog rada u njemu. Garetov odnos prema sportu nije se temeljio na pre ivelim ostacima zanatskog rada, ve na duhu liberalizma koji je u "izvornoj spontanosti" ljudske borbe i savladavanja napora(postizanja u inka) tra io spas od monopolisti kog kapitalizma koji neumoljivo,posredstvom tehnike i nauke, od "slobodne individue" stvarao podanika sve mo nijih kapitalisti kih koncerna. Me utim,upravo je progresisti ki karakter liberalizma (citius, altius, fortius), posredstvom mehanizma "slobodne konkurencije" (tr i te), doveo do toga da se, umesto "li nog u inka (dostignu a)", kao oblika spontanog ljudskog samoprevazila enja, uspostavi dominacija (kapitalisti kog) principa u inka izra enog u "rekordomaniji". Posredstvom kvantitativnog sravnjivanja u inak postaje od oveka otu ena vrednost i kao takva "objektivni kriterijum" za odre ivanje "li nog dostignu a". Kada Rigauer govori o Garetu on ima u vidu injenicu da jo nije bila izvr ena specijalizacija koja je karakteristi na za industrijski rad,a ne o karakteru njegove sportske aktivnosti u kontekstu prirode (modernog) kapitalisti kog u inka. Isti oni mehanizmi koji su od proizvoda stvorili robu, stvorili su od ljudskog rezultata - rekord. Apsolutizacija rekorda je stvorila uslove da se ovek takmi i sa "objektiviziranim" i depersona lizovanim rezultatom (rekordom), to zna i da "pravi" protivnik postane izli an. Po to je (apstraktni) "rekord" postao mera vrednovanja "dostignu a", odnosno, "pobede", neposredni smisao sporta postaje postizanje rekorda, to zna i potpuno podre ivanje oveka svim onim metodima i sredstvima sa kojima on mo e da se postigne. Rigauer nije shvatio da pojavljivanje racionalizacije u sportu,koja je karakteristi na za industrijski rad, pretpostavlja racionalizaciju pristupa sportu koja podrazumeva njegovu instrumentalizaciju. Industrijski rad jeste bio nu an, ali ne i dovoljan uslov da bi sport postao oblast u kojoj e se reprodukovati metodi primenjeni u industrijskom radu. Kapitalisti ka eksploatacija industrijskog rada, odnosno, postajanje sporta pogonom kapitalisti ke reprodukcije i (politi kim) sredstvom za za titu strate kih interesa kapitalisti kog poretka je ona karika koja uspostavlja vezu izme u rada i sporta kao konkretnih dru tvenih pojava. Izbacuju i proizvodne odnose iz industrijskog rada, Rigauer je izgubio iz vida da priroda primene

metoda industrijskog rada u sportu uslovljavaju i uspostavljanje meljuljudskih odnosa u kojima se reprodukuju odnosi vladanja (pot injavanja) i eksploatacije, odnosno, hijerarhija mo i koja je karakteristi na za kapitalisti ki proizvodni (industrijski) pogon. Tome ide na ruku priroda sporta kao otelotvorenje principa kompeticije (borila ki individualizam koji se temelji na agresivnom egoizmu) i "individualnog dostignu a" (u inka). To je,izme u ostalog,ono to razlikuje radni od sportskog pogona a do ega Rigauer, svode i odnose izme u ljudi na formalizovana pona anja,nije mogao da do e. Uzmimo za primer polo aj sportiste. Rigauer: "Sama uloga sportiste koji je usmeren ka u inku bi e utvr ena - sli no ulozi koju imaju radnici i name tenici - na osnovu individualnog proizvo enja posebnog u inka. Od njega se o ekuje pona anje koje je usmereno ka u inku: trening (rad), marljivost, ta nost, ispunjavanje zadataka na treningu (radni plan) i tome sli no.U ugovoru (trening ili radni-ugovor, na primer trening-obaveza kod vesla a, licencni igra ki ugovor u fudbalu), koji je obavazuju i za ugovorne strane, se utvr uju sva o ekivana pona anja u okviru odre ene uloge". (23) Rigauer rad sportiste svodi na trening.Iz njegove analize sledi da klub kupuje igra a da "uredno" trenira, a ne da igra utakmice. U stvari, pravi rad sportiste je igranje utakmica, osvajanje bodova, dovo enje publike, omogu avanje televizijskih prenosa, reklama, to zna i - proizvo enje profita za vlasnike kluba. U irem smislu i trening spada u rad, ali kao priprema za glavni show koji proizvodi efekte zbog kojih se i organizuju sportske predstave. Rigauer polazi od principa u inka, ali zaboravlja da nije u inak na treningu taj po kojem se vrednuje rad igra a, ve je to u inak na utakmicama. Shodno tome opstanak igra a u klubu zavisi pre svega od toga da li je "pru io o ekivanu igru" koja se, opet, ne procenjuje na osnovu Rigauerovih formalizovanih zahteva,ve na osnovu rezultata koji klub posti e. Uspeh u takmi enju, to zna i borba za opstanak u sportskom show-business-u, predstavlja onu silu koja relativizuje u inak na utakmici, a time i u inak na treningu i odre uje ko e se na i na klupskoj "crnoj listi". Ugovorom ne samo da se ne utvr uju "sva o ekivana pona anja", u okviru uloge koju igra treba da ima, ve nema ni re i o osnovnom pona anju igra a od kojeg mu zavisi egzistencija i afirmacija - o igra koj delatnosti. Potpisuju i ugovor sa klubom igra prodaje svoju radnu snagu (igra ku sposobnost) i obavezuje se da e ispunjavati "sve obaveze prema klubu" i da e bespogovorno prihvatiti "klupska pravila". Za uzvrat, dobija odre enu materijalnu nadoknadu za potpis ugovora, koji je uvek na odre eno vreme, reguli e mese na i druga primanja itd. Ono to mu klub ne garantuje je mesto u timu, odnosno, elementarno radno pravo - da igra. Garantovanje prava na igru (rad) razru ilo bi osnove samog profesionalnog sporta, uni tilo osnovni pokreta ki mehanizam koji reprodukuje samovolju koja treba da natera oveka da uni ti svoje "protivnike" i sebe da bi se nastavila luda ka trka za profitom. Egzistencijalna ucena je najjednostavniji i naefikasniji na in da se ubije ljudsko u oveku i od njega stvori zver, kamikaza, gladijator, cirkuzaner, stroj za davanje golova i postizanje "neverovatnih rezultata". U sportskoj ekipi dominira princip "borba svih protiv svih" u ogoljenom obliku. Pravilo je da svaki igra ima jednu ili vi e "zamena". Trening je otvorena borba izme u suigra a za mesto u timu. Jer, biti u timu zna i igrati, odnosno, obezbediti novi ugovor, pobe i iz sirotinjskog getoa, pove ati ansu za opstanak. Borba za mesto u timu je onaj mehanizam koji sistematski i podmuklo razara me uljudske odnose u ekipi i omogu ava vlasnicima i treneru da obezbede bezgrani nu vlast nad igra ima.Potpisivanjem profesionalnog ugovora igra , u stvari, postaje svojina kluba, objekt samovolje vlasnika i trenera, jedan u klupskoj "ergeli" koji neprestano mora da se gr evito bori da bi se uvek iznova "dokazao" i "zaslu io" mesto u timu. Istovremeno, igra je primoran da se u potpunosti povinuje vladaju oj samovolji, da uvek iznova dokazuje lojalnost vlasnicima kluba i treneru, da bude "poslu an momak" koji "ne zavla i nos tamo gde ne treba" i koji predano izvr ava ono to se od njega zahteva (bilo da je re o nano enju te kih telesnih povreda "protivniku" ili upotreba dopinga i drugih "stimulativnih" sredstava). Kada se tome doda pravo kluba na "obe te enje", to zna i da sportista nije "slobodna "radna snaga , poput radnika, ve je predmet kupo-prodaje, svojevrsno roblje vlasnika show-business-a, jasno je da se u sportu ne radi o (apstraktnoj) birokratizaciji odnosa na osnovama podele rada, kako to prikazuje Rigauer, ve o

reprodukovanju odnosa kapitalisti ke vlasti i eksploatacije i to u ogoljenom obliku. Rigauer je poku ao da putem "radnog ugovora" pribavi formalno (pravno) pokri e bezo noj manipulaciji ljudima u sportu: "profesionalni ugovor" postaje juristi ka maska za diktaturu kapitala nad sportistom-najamnikom i na in da joj se pribavi "civilizacijski" legitimitet. Imaju i u vidu Rigauerovo shvatanje polo aja sportiste-najamnika, mo e se re i da on uop te nije shvatio specifi nu prirodu sporta. Rigauer, naime, polazi od toga da je sportista, poput radnika, najamna radna snaga, "previ aju i" o iglednu injenicu da je on pre svega,kao telesnost, predmet rada (obrade) i oru e za rad. U sportu se, dakle, ne reprodukuje samo odnos kapitala prema radnoj snazi,ve i odnos kapitala prema ma ini i prirodi kao predmetu rada(sirovini).Iskori avanje radne snage sportista pretpostavlja pretvaranje njegovog tela u oru e za postizanje rekorda (robotizacija) i njegovo iskori tavanje (uni tavanje) kao energetskog izvora i sirovine. Potpisuju i ugovor sportista prodaje sebe "u paketu" budu i da izgradnja ubila ke i (samo)destruktivne telesnosti pretpostavlja uni tavanje ljudske i razvoj ubila ko- (samo) destruktivne svesti.Iza "radnog ugovora" sportiste i njegovih formalizovanih uloga kriju se, u stvari, moderni robovlasni ki odnosi. Kada se imaju u vidu prihodi najve ih "zvezda" sportskog show-business-a, njihovo pona anje i tretman u javnosti polo aj sportiste ni najmanje ne izgleda tragi no. Stvari izgledaju sasvim druga ije kada se zna da na hiljade dece nestane u sve dubljoj mo vari dana njeg sporta - da bi jedan mogao da uspe. Istovremeno, svaki novi rekord odnosi sve ve i broj ljudskih ivota. Senke smrti ukr taju se sa blje tavim sjajem reflektora. Kod Rigauera se radi o redukovanom paralelizmu. On ne nastoji da analizira sport kao kompleksnu i specifi nu dru tvenu pojavu, na osnovu ega se jedino i mo e do i do pravih i plodotvornih analogija izme u rada i sporta, ve ostaje na povr ini pojava konstrui u i formalizovane karakteristike i veze koje pre mistifikuju, nego to upu uju na pravu prirodu sporta. Osnovna Rigauerova metodolo ka pogre ka je u tome to razvoj sporta nije sagledao u kontekstu razvoja kapitalisti kog dru tva, ve u kontekstu razvoja industrijskog rada koji, nekriti ki slede i Habermasa, svodi na "instrumentalnu" delatnost. Na taj na in je rad izgubio dru tveni, a zadr ao isklju ivo tehni ki karakter. Polaze i od sli nosti izme u tako odre enog industrijskog rada i sporta, Rigauer svodi sport na delatnost koja odgovara radu kao instrumentalnoj delatnosti. Redukcionisti ki odnos prema radu postaje polazi te za redukcionisti ki odnos prema sportu:sport nije posebna dru tvena pojava, nego poseban oblik ljudskog pona anja koji je analogan industrijs kom radu u kome (instrumentalni) karakter radnih uloga odre uje prirodu me uljudskih odnosa. ak i da prihvatimo da je osnovni smisao Rigaurovih razmatranja bio da prika e sli nosti izme u industrijskog rada i sporta, treba re i da se one mogu razumeti na pravi na in samo ukoliko su date u odnosu prema osobenom karakteru sporta kao kompleksne i specifi ne dru tvene pojave. Sputan ograni enim mogu nostima svog metodolo kog koncepta, Rigauer nije bio u stanju da izvr i uporednu analizu razvoja kapitalizma i razvoja sporta, odnosno, uslovljenosti razvoja sporta razvojem kapitalizma, to bi otvorilo mogu nost za plodotvorne analize i zaklju ke. Sudbinski vezan za redukovani model industrijskog rada, na osnovu kojeg konstrui e redukovani model sporta, Rigauer te ko mo e da pru i zadovoljavaju e odgovore ne pitanja koje postavlja kapitalizam u tzv. "post-industrijskoj" fazi svoga razvoja. Radi se, naime, o postajanju sporta show-business-om ija priroda je neposredno uslovljena destruktivnim karakterom dana njeg kapitalisti kog dru tva a pravila igre diktirana od strane vlasnika kapitala. I pored toga to je svoju analizu odnosa izme u industrijskog rada i sporta stavio u ograni eni istra iva ki kontekst, metodolo ka ograni enost njegovog redukovanog paralelizma ne pojavljuje se kao ograni enje za definisanje odnosa prema sportu kao realnoj dru tvenoj pojavi, odnosno, prema kapitalisti kom dru tvu. Iako konstatuje da je novo samorazumevanje sporta mogu e samo u okviru

op tih dru tvenih promena, podru je rada (kapitalisti ke reprodukcije), shodno njegovoj koncepciji, ostaje van doma aja kriti ko-menjala ke prakse. Kad je re o sportu, Rigauer prvo ukazuje na svojevrsnu fatalnu uslovljenost sporta industrijskim radom, da bi se, na kraju svog razmatranja, zalo io "za jedno novo razumevanje sporta" koje e da se distancira od u inka koji "kopira ciljnoracionalni model koji odgovara radu" i koje e svoje delatno otelotvorenje prona i u "sportskom pokretu" (Sportbewegung) (24) koji je iri pojam od sportskog u inka i kojem "neprestano preti opasnost da prihvati modele mi ljenja koji su bliski radu, koji su povezani sa autoritetom i koji su apoliti ni". Na taj na in Rigauer uvodi u problematiku sporta "sportski pokret" koji ne samo da nastaje u "industrijskom dru tvu" a istovremeno je (za razliku od sporta) nezavistan od njega, ve postaje samostalna menjala ka snaga koja je u stanju da oslobodi etablirani sport pogubnog uticaja industrijskog rada i omogu i da sport "do e do novog pojma o sebi". Radi se o tome da se u sportu "ukinu delatne strukture koje odgovaraju radu", odnosno, da se "razgrade represivne racionalne mere i razobli i fati izam u inka". U tom pravcu su, po Rigaueru, ve u injeni poku aji u "dana njoj sportskoj praksi" i to posredstvom pokreta "Drugi put"("Zweiten Weg") Sportskog saveza (Zapadne) Nema ke. Rigauer se, dalje, zala e da se "ukinu shvatanja i delatnosti koje su vezane sa autoritet", to zna i da "sportski pokret" treba da omogu i da se u sportu ukinu pravila,propisi, birokratsko odlu iva nje, poslu nost i da se na osnovu samostalnog opredeljivanja kvantitativno i kvalitativno pro iri individualni delatni prostor. Rigauer tako e smatra da treba da se izvr i "politizacija" sporta u tom smislu da oni koji se bave sportom treba da "ustanu protiv politi ki zloupotrebljene mo i", a to zna i protiv povezivanja sporta sa dr avnom vlasti (ovde Rigauer ima pre svega u vidu sportiste u tzv."realnom socijalizmu"). Na kraju, u okviru zahteva za "deideologizacijom sportskog pokreta", Rigauer se zala e za takvo shvatanje sporta koje se ne e temeljiti na "fiktivnim predstavama na ih elja", nego na "empirijskim osnovama" i "prosvetiteljskim principima" na emu mo e da se utemelji takav koncept, koji "otvara sport za ne ablonizovane procese u enja". (25) Ako po emo od Rigoarovog osnovnog stava da sport nije pojava sui generis i da je uslovljen industrijskim radom, postavlja se pitanje kako je uop te mogu sport koji ne samo da nije "udvajanje sveta rada", ve je njegova suprotnost? Ovo pitanje je tim pre opravdano jer promene u sportu treba da izvede "sportski pokret" iju ki mu predstavlja institucionalizovani vrh etabliranog sporta koji je upravo predmet Rigauerovog kriti kog razmatranja. ta se to bitno desilo to je dovelo do formiranja "sportskog pokreta" i usmerilo ga ka "prevratni koj" praksi? Kako to da su nosioci sporta iznenada napustili svoje formalizovane uloge, koje im je nametnuo industrijski rad, i okrenuli se protiv sile koja je, od nastanka sporta, neposredno uslovljavala njegovu prirodu? Rigauer poku ava da pru i odgovor na ovo pitanje koji samo ukazuje da se itava njegova (predhodna) koncepcija pre utno zasniva ne na instrumentalnoj, nego normativnoj sferi, ta nije, da je svesni odnos ljudi prema sportskoj delatnosti od presudnog zna aja za njen razvoj. Odlu uju a promena koja je uslovila uspostavljanje kriti ko-menjala kog odnosa prema sportu nastala je u oblasti proizvodnje: "...kako dana nje konzumersko dru tvo proizvodi kvantitativno vi e nego to mu je potrebno za obezbe ivanje njegove egzistencije,tako i sport u inka ponekad proizvodi rekordne rezultate koji jedva mogu da poslu e odr anju ili popravljanju telesnih funkcija". (26) Vrhunski sportista je izlo en takvim psiho-fizi kim naporima "koji od njega neretko stvaraju invalida, a u pojedinim slu ajevima dovode do smrti". Imaju i u vidu da je Rigauer i rad i sport sveo na instrumentalnu dimenziju i da je odnos prema oveku postavlja u okvire uloga koje uslovljavaju i uokviruju njihovo pona anje, njegovo pozivanje na zdravlje, odnosno, poku aj da se postavi pitanje o smislu sporta kao ljudske aktivnosti, ozbiljno je odstupanje od njegovog osnovnog opredelenja.Interesantno je i to da Rigauer uspostavlja analogiju izme u kvantiteta robne proizvodnje i dostignutih rezultata u sportu, ali prema njima ima razli iti pristup: injenica da "konzumersko dru tvo proizvodi kvantitativno vi e nego to mu je potrebno" nema onaj anti-egzistencijalni (anti-zdravstveni) karakter kao to to ima sport. Umesto da se su elji sa destruktivnom prirodom konzumerskog dru tva, Rigauer ostaje na nivou

"kvantiteta", iz ega slede tako suzdr ani komentari sve dramati nijeg zbivanja u sportu u kome je uni tavanje oveka postalo zakonitost,a ne slu ajnost. tavi e, ak i kao nesporni uzro nik onoga to se de ava u sportu, "konzumersko dru tvo" ostaje van doma aja kritike, pogotovu menjala ke prakse. Protivure nost Rigauerove koncepcije jo je o iglednija u njegovom razmatranju polo aja "vrhunskog sportiste": kako je mogu e da se u sportu, koji je samo "udvajanje sveta rada", sve vi e pove avaju psiho-fizi ka naprezanja koja od sportiste stvaraju invalide i vode ih u smrt, istovremeno dok dolazi do radikalnog skra ivanja radnog dana i do smanjivanja telesnih naprezanja radnika? Zbog ega humanizacija "sveta rada" nije dovela do humanizacije sveta sporta? Mo e se, isto tako, postaviti pitanje kako to da u procesima rada sve vi e dolaze do izra aja intelektualne sposobnosti oveka, dok je u sportu ovek sve vi e sveden na telesnost, a "sportsko takmi enje" na krvave gladijatorske borbe i samoubila ke poduhvate? O igledno je da je u sportu do lo do obra una s emancipatorskim mogu nostima industrijskog rada, pogotovu s emancipatorskim mogu nostima novih oblika rada u kojima dominira inovativni (potencijalno stvarala ki) um. Uzmimo za primer enu. Nema modernog oblika radne aktivnosti u kojem ena nije ravnopravni u esnik. Istovremeno, u sportu ena je (i dalje) degradirana na bi e "drugog reda" - zbog telesne "inferiornosti" u odnosu prema mu karcu. Rigauer nije shvatio da je sport otelotvorenje "progresivnog" duha kapitalizma, to zna i da ima simboli an karakter. Apsolutizovanje principa u inka u sportu je nametnuta ulogom koju sport ima kao sredstvo za dokazivanje "razvojne snage" kapitalizma, to zna i kao oru e za za titu njegovih strate kih interesa. Dana nji rekordi, koji se mere desetim, stotim a uskoro i hiljaditim delovima sekunde, koji za gledaoca imaju sve vi e samo apstraktnu vrednost, nemaju drugi smisao ve da poka u da je kapitalizam u stanju "da ide napred". Metodi industrijskog rada su samo jedno od sredstava koja su primenjena u "razvoju sporta" i to kao oru e kapitala i otu ene politi ke mo i (pogotovu u "realsocijalizmu") za pot injavanje i uni tavanje oveka. Na to upu uje Marks konstatuju i da ma ina "sama po sebi zna i pobedu ovekovu nad prirodnim silima,dok kapitalisti ki primenjena zna i po armljivanje oveka pomo u prirodnih sila". (27) Rigauerov obra un s "apsolutizovanim principom u inka" svodi se na obra un sa instrumentalizovanim industrijskim radom, a ne sa kapitalisti kim oblikom (eksploatacijom) industrijskog rada. Ovde bi Rigaueru mogla da se uputi sli na zamerka koju je Marks uputio "bur askom ekonomisti", da on "natura svom protivniku glupost da se ne bori protiv kapitalisti ke primene ma ina,ve protiv samih ma ina".(28) sportu se pojavljuju od kapitala zloupotrebljeni metodi koji se pojavljuju u industrijskom radu to je sastavni deo eksploatacije industrijskog,kao dru tvenog, rada od strane kapitala radi postizanja odre enih ekonomskih i politi kih efekata u drugim dru tvenim oblastima. "Racionalizam", o kojem govori Rigauer,poti e iz kapitalisti kog na ina industrijskog rada, dakle, proizvodnje koja je orijentisana ka profitu,a ne ka zadovoljavanju istinskih ljudskih potreba. Njegova priroda je, u krajnjem, uslovljena iracionalnim (tr i nim) procesima, to zna i da se radi o prividu racionalizma. "Racionalizam", "planiranje" su oblici u kojima se pojavljuju destruktivni procesi kapitalisti ke reprodukcije, odnosno, na ini na koji im se pribavlja "civilizacijski" legitimitet. Na temelju uspostavljenog tehnolo kog i nau nog razvoja mogu e je stvoriti istinsko demokratsko dru tvo, a mogu je (ukoliko se ne stane na put kapitalizmu koji je postao totalitarni destruktivni poredak) "novi" totalitarizam koji e, upravo se koriste i dostignu ima nauke i tehnike, prevazi i sve oblike varvarizma koji su se pojavili u pro losti; mogu e je uspostaviti iroki dru tveni pokret u kome e dominirati slobodni telesni aktivizam usmeren ka igri, pri emu e nau na i tehni ka dostignu a poslu iti za razvoj bogate stvarala ke individualnosti i me uljudskih odnosa (dru tveni karakter rada, solidarnost, tolerancija, emancipacija ene), a mogu je dalji razvoj uspostavljenih procesa. Sport je izvanredan primer na kome mo e da se vidi kako su emancipatorske mogu nosti industrijskog rada otu ene od oveka postaju i oru e u rukama kapitala za porobljavanje oveka i spre avanje dru tvenog razvoja.

Ovde treba podsetiti da se kriti ki racionalizam, koji je stvoren u vreme prosvetiteljstva, razvijao, u okviru slobodarske misli i prakse, ne samo uporedo, nego u su eljavanju s "racionalizmom" koji je kapitalisti ki na in proizvodnje uneo i u sport. Rigauerovo pozivanje na "prosvetiteljske principe", kao osnove za kritiku uspostavljenog "vrhunskog sporta" i izgradnju "Drugog puta" u razvoju sporta, je nelegitimno budu i da su oni od nastanka sporta bili jedno od izvori ta za razvoj kritike sporta kao institucije, a to zna i principa kompeticije i u inka koje Rigauer, u obliku "sportskog pokreta", nastoji da sa uva. Rigauerova kritika sporta ostaje u okvirima "standardnih" zahteva gra anske teorije: negativne posledice razvoja "industrijskog dru tva" mogu se eliminisati uz pomo kriti ko-menjala ke prakse a da se ne dovedu u pitanje osnove na kojima po iva kapitalisti ko dru tvo. Rigauer ne pravi samo digresiju time to odstupa, iz prakti no-politi kih razloga, od sporta kao nedodirljive sfere rada ("instrumentalna delatnost"), ve to nastoji da elimini e "lo e" posledice uspostavljenog razvoja ne diraju i uzroke iz kojih one proisti u. Zbog toga je Rigaueru potreban apstraktni "sportski pokret" (iza kojeg stoji apstraktno "dru tvo") koji je samo drugo ime za one koji su i do sada sport dr ali u svojim rukama. Vladaju i establi ment kapitalisti kog dru tva putem "sportskog pokreta" treba da poka e da je u stanju da "iza e na kraj sa negativnostima u sportu" da bi spre io da sve bespo tednije uni tavanje oveka od strane kapitala i politike, kojima je tehnika i nauka samo sredstvo za postizanje ekonomskih i politi kih ciljeva, bude od strane "radikalnih elemenata" iskori eno za obra un sa uzrocima "degradacije sporta" (La ), a to zna i sa kapitalisti kim poretkom. Tzv. "Drugi put" u razvoju sporta samo je iznu en potez koji je zapo eo i zavr io u ideolo koj, odnosno, isto propagandisti koj sferi poput svih onih "pokreta" koji su (zvani no) te ili " istom sportu" - bez su eljavanja sa uzrocima "negativnosti" i svim onim strukturama koji sport koriste kao sredstvo za sticanje dobiti, kao reklamni pano i kao sredstvo za manipulaciju "masama" i za titu strate kih interesa kapitalisti kog sistema. Jer, kakve su anse "sportskog pokreta" da se izbori za humanizaciju sporta ukoliko iza njega stoji Rigauerovo apstraktno "dru tvo", a ne organizovani politi ki pokret? O igledno, Rigauerovo odvajanje "sportskog pokreta" od politi kog pokreta, koji je usmeren na iskorenjivanje uzroka degradacije sporta, a to zna i na ukidanje kapitalisti kog poretka, samo odgovara njegovom odvajanju kritike sporta od kritike kapitalisti kog dru tva. I Rigauerova koncepcija se, u krajnjem, svodi na nastojanje da se doka e da je vladaju i poredak u stanju da ponudi novum i na taj na in obesna i glavni argument radikalnih kriti ara - da na temelju i u okviru kapitalisti kog poretka nije mogu e stvoriti alternativu uspostavljenom razvoju. Umesto kritike sporta kao ideologije kapitalisti kog dru tva, nudi se jo jedna koncepcija koja u obliku "kritike vrhunskog sporta" nastoji da sa uva sport kao instituciju i udahne mu,putem "sportskog pokreta" (institucionalizovanog u obliku "Drugog puta"), "novi" ivot. Poput Kubertena, Dima, Baje-Latura i drugih "idealista" koji su nastojali da sa uvaju sport, kao "oazu sre e" (Fink), od razornog dejstva kapitalizma fanati nim moralizmom i pozivima na rigorozno ka njavanje sportista (u emu je prednja io olimpijski " istunac" Everi Brendid ), i Rugauer predla e razvoj "sportskog pokreta" koji e se pozivati na "prosvetiteljske principe" i istovremeno se razvijati u odnosu prema "lo oj" realnosti kao njegova "drugost". Prakti no, sport postaje paralelni svet u kome ovek treba da prona e kompenzaciju za uskra enu ljudskost u "svetu brige". U "Pogovoru" drugom izdanju svoje knjige "Sport i rad", iz 1979. godine, Rigauer je zna ajno korigovao neke svoje stavove. On je, dodu e, i dalje kod "odre enog tipa dru tvenog rada", ali ovog puta govori o "kapitalisti koj industrijskoj proizvodnji" koja ima "razorno dejstvo na ivot", kao i o tome da ovaj "lo " model "vr i odgovaraju e normativno dejstvo na druge dru tvene oblasti, kao i na sport". Otuda "i sportu preti opasnost da postane ivotno razaraju i model ljudskog pona anja". U "vrhunskom sportu" se, zaklju uje Rigauer, ova tendencija "sve o iglednije ispoljava". (29) I pored novih tonova, Rigauer do kraja ostaje dosledan branilac sporta, tako da ni u njegovom predlogu za

budu nost nema su eljavanja sa sportom sa aspekta slobodarskog telesnog aktivizma, odnosno, igre. Krokov U svom najva nijem delu "Sport i industrijsko dru tvo" Kristian fon Krokov je dao sebi nezahvalan zadatak: da odbrani sport kao otelotvorenje najvi ih vrednosti kapitalizma - od samog kapitalizma: "Sa eto re eno: sa industrijskim dru tvom, sa kojim se sinhrono razvija, sport povezuje uslovljavaju i sklop principa u inka, konkurencije i jednakosti. Ali princip distanciranja od sveta, oslobo enje od brige za budu nost,od nasilja,borbe za mo , od vlasti i pot injavanja, istovremeno odvaja sport od dru tva kome pripada. Sportsko takmi enje osloba a ose anja i strasti, omogu ava oveku da upozna svoje mo i i da do ivi samopotrvdu, zajem uje sre u u sada njosti. Sa svim tim, sport se u industrijskom dru tvu pojavljuje gotovo kao utopijski projekt: kao obe anje onoga to bi uop te trebalo biti, a nije. I u tome le i mo da poslednji, jo jedva svesni uzrok fasciniraju e snage sa kojom sport pridobija ljude." (40) Imaju i u vidu sportsku stvarnost i tendencije njegovog razvoja, ove nadahnute Krokovljeve re i pre bi mogle da se shvate kao posmrtno slovo sportu,nego kao ozbiljno teorijsko promi ljanje sporta. Krokov, u stvari, samo sledi Huizingu i druge gra anske teoreti are koji sve mra nijoj stvarnosti kapitalizma suprodstavljaju sve blje taviji svet iluzija,koji je bo ansko otelotvorenje temeljnih vrednosti kapitalisti kog dru tva. Putem idealizovane slike sporta osnovni egzistencijalni principi kapitalizma sele se iz realnosti u sferu mita da bi bili sa uvani u svojoj izvornoj isto i. Ne uverljivost argumenata, ve sve stravi nija realnost kapitalizma treba da pru i sve ve u uverljivost i privla nost iluziji koja treba da postane duhovno pribe i te oveku koje e mu, uvek iznova, povratiti veru u "ve ne" vrednosti kapitalizma. Zato Krokova, kao uostalom ni Huizingu, ne treba "hvatati za re ":ono to je za Huizingu srednji vek , to je za Krokova sport projektovani svet iluzija. Radi se o obra unu s kriti kim racionalizmom, koji otvorio duhovne prostore modernog doba, i o uspostavlja nju mitske svesti. Zadatak uma nije da se su eljava sa postoje im svetom i tra i nove mogu nosti razvoja (slobode), ve da stvara kaveze,u vidu novih "rajskih vrtova", u koje e namamiti i zauvek zatvoriti ljudski duh. Zbog toga Krokov ne ose a potrebu da objasni otkud to da u sportu caruje sve krvavije nasilje, da su stadioni postali bojna popri ta. Najdalje dokle ide je suprotstavljanje "korumpiranju i zloupotrebi igre i sporta", kao i bilo kojoj njihovoj upotrebi od strane "sveta brige", bilo da se radi o o uvanju zdravlja, vaspitanju, vojnoj obuci ili o "pobedi socijalizma". "Suvi nost igre i sporta" u odnosu prema zahtevima nu noga,to je okvir u koji Krokov stavlja sport nastoje i da ljudi u sportu vide samo ono to stvara idealizovanu predstavu o principima na kojima po iva kapitalisti ko dru tvo. Istovremeno, Krokov se bespo tedno obra unava sa "pomodarskom kritikom" sporta svode i na "nacionalizam i rasizam" svaki poku aj da se prevazi e sport (princip kompeticije i u inka) i napravi iskorak ka novim oblicima slobodnog telesnog aktivizma. Prakti ne konsekvence Krokovljeve koncepcije postaju jasnije kada se ima u vidu da je za njega uspostavljeni "svet brige" nepopravljiv, odnosno, da ovek mo e da tra i "slobodu" i "sre u" jedino u svetu iluzija koji mu on nudi. Osnovna pretpostavka za "sre u" je bespogovorno trpljenje nesre e. Da se ne bi borio protiv zla kojem je svakodnevno izlo en, Krokov nudi oveku bekstvo u " svet sre e" u kojem e prona i kompenzaciju za patnju kojoj je u "svetu brige" izlo en. Igra (sport) nije "zamena" postoje em svetu, ve je mogu a jedino u su eljavanju s njim: "Bio bi to r av nesporazum kada bi se na osnovu re enog zaklju ilo da se radi o antropologiji homo ludens-a (pod.K.K.) - tako da je ovek samo tamo potpuno ovek gde se igra, ili kao da ak treba napraviti utopijski nacrt "sveta igre". "Igra "dobija svoje konture,svoju dra i uzbudljivost prvenstveno u suprotnosti prema svetu onakvom kakav jeste". Otuda bi" ostvarena utopija mogla da bude bezbojna, tako nepodno ljivo

dosadna kao i svako ostvarenje utopije." (41) Opsednut nastojanjem da spre i svako kriti ko su eljavanje s "svetom nesre e" koje bi moglo da vodi njegovoj promeni, Krokov svakodnevna poni avanja kojima je "obi an" ovek izlo en, neizvesnost egzistencije, sve stravi nija stradanja onih koji su najmanje za ti eni - progla ava dobrodo lom osnovom u odnosu prema kojoj "igra" dobija "svoju dra i uzbudljivost". Krokovljev "svet sre e" crpi svoju snagu iz "sveta nesre e": to je ve a nesre a u svakodnevnom ivotu, to je bogatiji "svet sre e". Da je Krokov bli i hri anskoj doktrini nego emancipatorskom nasle u gra anskog dru tva govori i njegov spis "Zna aj sporta za moderno dru tvo", koji zavr ava Platonovom mi lju da je " ovek zato stvoren,da bude igra ka bogova,i to je uistinu ono najbolje kod njega". (42) Poput Huizinginog, ni Krokovljev homo ludens nije ovek-igra , to zna i stvaralac svog sveta, ve ovek-igra ka, zna i oru e u rukama "nadljudskih" sila. Svode i te nju oveka za sre om na sport (igru), i isklju uju i (stvarala ki) rad, muziku, slikarstvo, poeziju, me uljudske odnose, prakti no, itav ljudski ivot kao mogu u oblast ljudske slobode i sre e, Krokov je zavr io svoje posmrtno slovo kapitalizmu s pitanjem: "Ali, ta je uistinu na a civilizacija,pored sportskih igara i takmi enja, stvarno u stanju da ponudi mladima - a da to nije droga ili nasilje?" (43) Lenk I Hans Lenk spada u krug gra anskih mislilaca koji su nastojali da odbrane sport od kritika koje su, posebno nakon studentskog pokreta iz 1968. godine, dobile u o trini. Lenk je svoju "filozofsku analizu sporta i motivacije za u inkom" usmerio na pitanje "da li sport mo e delotvorno da doprinese uve bavanju, irenju i uobli avanju motivacije za u inkom - i to ne manipulativno, nego pedago ki?" (44) Lenk na to pitanje odgovara potvrdno zala u i se za igradnju takve filozofije sporta koja e biti povezana sa filozofijom u inka imaju i u vidu zna aj motivacije za u inkom "za budu nost ove anstva u veku tehnike". Neomarksisti ka kritika principa u inka je, po Lenku, mo da bila delimi no zbog toga uspe na,jer ne postoji nikakva "diferencirana filozofija u inka". (45) "Budu a filozofija u inka" bi imala zadatak da "odre enije i sa vi e kriti nosti ispita razlike, kao i zajedni ke strukturne crte svega onoga to se jo i danas neizdiferencirano podvodi pod izraze "princip u inka" i "idelogija u inka": tada vi e ne bi bilo mogu e "grubo izjedna avanje ekonomske prinudne konkurencije sa motivacijom za slobodnim samostalnim u inkom." "Jednostrano obezvre ivanje svake motivacije za u inkom je nepedago ko", stoga je, zaklju uje Lenk, "neodlo ni zadatak kriti ko-racionalne filozofije, koja je orijentisana prema budu nosti, da koncipira i pro iri diferenciranu filozofiju u inka". (46) Sport dobija zadatak da postane " kola motivacije za u inkom". ak ni u "perfektnom sistemu priprema" sportski u inak se "ne mo e posti i lukavstvom": uslovi mogu da budu pobolj ani, ali "sam u inak mora da postigne pojedinac". Sport postaje prostor "javnog simboli kog samoprikazivanja" u su eljavanju s naporom, oblast "samosaznavanja i samouobli avanja".(47) Pored pedago ke, Lenk poverava sportu i kompenzacionu ulogu. Porede i sport, po njegovim avanturisti kim izazovima,sa letom u vasionu, Lenk konstatuje da je sport postao polje "aktivnog dokazivanja mladog oveka u ina e rutiniziranom i prefabrikovanom bivstovanju" (Dasein). Ovu stranu sporta, smatra dalje Lenk, "ne treba zanemariti", jer "gde jo mladi ovek mo e da do ivi u inak kao sopstvenu realizaciju"; da "u toj meri rizikuje da ne uspe"; da "do ivi izazov pojavljivanja pred javno u" i da se "izlo i javnom vrednovanju" a da njegova profesionalna i dru tvena egzsitencija ne budu dovedeni u pitanje? Gde jo mo e pojedinac, "koji je eljan akcije", tako "beskompromisno" da se izbori za to da itavu svoju psiho-fizi ku snagu skoncentri e u nekoliko minuta i da svoje rezerve energije do kraja mobili e? (48) Uokviruju i svoju "diferenciranu filozofiju u inka" - "budu no u" koja se svodi na dolaze i "vek

tehnike", Lenk je iz sporta, a to za njega zna i najvi eg oblika ljudske samopotvrde, izbacio sponatnost, ma tu, ulnost, kreativnost, kao i me uljudske odnose. ovek je sveden na mehanizovanu telesnost koja, gonjena fanatizovanom voljom i uz pomo nauke i tehnike, treba da ostvari eljeni u inak. Sport nije slobodna telesna aktivnost slobodnog oveka, nego svrsishodna delatnost koja ima za cilj stvaranje lojalnog i upotrebljivog gra anina koji je u stanju da "odgovori" na izazove koje pred njega postavlja dana nje kapitalisti ko dru tvo.U tom smislu sport, kao " kola motivacije za u inkom", ima zadatak da vaspita oveka da bespogovorno prihvati ideologiju u inka kao osnovni na in sopstvenog ljudskog samoprepoznavanja i vrednovanja."Samorealizacija" oveka svodi se na dominaciju tehni kog uma, kao oru a kapitala, nad ovekom.Lenk je blizak Kubertenovom principu "ve eg napora" iji cilj nije postizanje odre enog (zadatog) rezultata (rekorda), ve izgradnja karaktera uzornog bur uja. Razlika je u tome to Kuberten insistira na razvoju borila ke motivacije, dok Lenk insistira na razvoju motivacije za u inkom.Govore i o "teroru kapitalisti kog principa", odnosno, o "permanentnoj konkurenciji na osnovu u inka izme u atomiziranih individua" koja je, u "konkurentskom kapitalizmu", dovela do neophodnog razvoja proizvodnih snaga, Gerhard Vine zaklju uje da "pod organizovanim kapitalizmom, u kome je mogu nost za automatizaciju industrijskog rada i iroko ukidanje otu enog rada postala realna utopija,apsolutizovani princip u inka gubi svaki smisao". Utoliko ga se, konstatuje Vine na kraju, "profesori telesnog vaspitanja zagri enije pridr avaju".(49) Lenkova "diferencirana filozofija u inka" nije polazi te za kriti ki odnos prema dru tvu u kome je ovek podre en apsolutizovanom principu u inka (profitu), ve poku aj stvaranje kriti ke distance prema ekstremnim oblicima uni tavanja oveka u "vrhunskom sportu" koji devalviraju vrednost principa u inka i omogu avaju razvoj (levi arske) kritike za koju kritika principa (ideologije) u inka postaje kritika kapitalisti kog dru tva. Nastoje i da po svaku cenu odbrani uspostavljeni razvoj kapitalizma, Lenk ne preza ni od toga da stravi ne razmere gladi u svetu iskoristi za dokazivanje opravdanosti svoje koncepcije i za obra un sa njenim kriti arima. Svrstavaju i Markuzeovu tezu "da je tehnika ve u toj meri razvijena da ini princip u inka suvi nim" u "utopijsko-romanti nu" i "idealisti ko-akademsku idilu", Lenk optu uje Markuzea da je, "odbacivanjem spremnosti na u inak", zapravo protiv stvaranja "zadovoljavaju ih tehnologija za proizvodnju hrane namenjenu eksplozivno rastu em stanovni tvu". Navode i da "tre ina sveta gladuje", Lenk konstatuje da se "tehni ki i nau ni razvoj (koji bi bez motivacije za u inkom bio nemogu ) ne mo e jednostavno zamrznuti: posledica bi uskoro bila fatalno nazadovanje". "Budu i svetski problemi e biti re eni samo onda, kada se spremnost i volja za u inkom pro ire po celom svetu, kada u vaspitanju motivacija za u inkom bude probu ena i nagra ena" - zaklju uje Lenk. (50) Pre svega, cini no je prebacivati odgovornost za glad u svetu upravo na one koji gladuju, kada se zna da su narodi u zemljama "tre eg sveta" stotinama godina bili izlo eni bespo tednoj plja ki i ugnjetavanju, pri emu su se kolonijalni osvaja i surovo obra unavali sa poku ajima da se izmeni njihov robovski status i da steknu sposobnosti za uspe ni samostalni razvoj. Istovremeno, Zapad je od nerazvijenih zemalja oduvek nastojao da stvori svoje tr i te, to zna i da spre i ekonomski razvoj koji bi ugrozio njegove interese. Kako je pove avao prinose na poljima i stvarao vi kove koji nisu mogli da budu plasirani na unutra njem tr i tu, Zapad je, ekonomskim i drugim merama, sistematski uni tavao proizvodnju hrane u nerazvijenim zemljama da bi plasirao svoju robu. Najrazvijenije kapitalisti ke zemlje primoravaju nerazvijene zemlje da od njih uzimaju skupe kredite, guraju i ih u sve dublje du ni ko ropstvo, koje e umesto u sopstvenu proizvodnju hrane koristiti za kupovanje njihovih vi kova hrane - po uslovima koji oni diktiraju.Jaz izme u bogatih i siroma nih svakodnevno se produbljuje. Sve je ve i broj ljudi koji gladuju. Preko 40 000 hiljada dece u nerazvijenim zemljama dnevno umre od gladi. Za to vreme se u Zapadnoj Evropi i SAD svake godine tro e desetine miliona dolara na spaljivanje brda putera, mesa, vi kova itarica. Desetine

milijardi dolara se svake godine ula u u "potkupljivanje" farmera da ne obra uju svoja polja da bi se smanjila proizvodnja hrane. I to je su tina Markuzeove kritike ideologije u inka: razvoj tehnike, to zna i uspostavljeni razvoj kapitalizma, ne doprinosi boljitku ljudi, ve dovodi do sve ve e bede i nesre e. Nauka i tehnika su ve toliko razvijeni da se uz njihovu pomo , ukoliko se u ini da budu dostupni itavom svetu, mogu re iti osnovni egzistencijalni problemi ove anstva. To, naravno, ne zna i da se treba boriti protiv razvoja nauke i tehnike, ve za takav njihov razvoj koji e slu iti zadovoljavanju istinskih ljudskih potreba umesto to slu i uve avanju profita. Glavna meta kritike ideologije u inka nije nauka i tehnika, ve (destruktivni) kapitalizam koji je od nauke i tehnike stvorio sredstvo za uni tavanje ivotne sredine i pot injavanje oveka. La Kristofer La , jedan od vode ih sociologa u Sjedinjenim Ameri kim Dr avama, je poku ao, na tragu liberalizma, da odbrani izvorni duh modernog sporta u kome on vidi ideal igre kojoj treba te iti. Suprotstavljaju i se, u svojoj kriti koj studiji o ameri kom dru tvu -"Kultura narcizma", "radikalnim kriti arima" sporta, koji u sportu vide odsliku temeljnih dru tvenih odnosa, La isti e zna aj "autonomije kulturne tradicije" za o uvanje samosvojnosti sporta: "U sportu ove tradicije prelaze sa jedne generacije na drugu, i uprkos tome to se u sportu odra avaju dru tvene vrednosti, one ne mogu nikada da ga u potpunosti asimiluju. U stvari, sport se mnogo uspe nije opire asimilaciji nego mnoge druge aktivnosti, budu i da na utakmici mladi sti u samopouzdanje i podsticaj da budu lojalni samoj igri pre nego programima koje ideologija nastoji da nametne." (51) Sport, dakle, nije istorijska pojava, to zna i da nije nastala u odre enom vremenu, ve putem osamostaljene "autonomije kulturne tradicije", koja se neposredno prenosi sa generacije na generaciju, postaje pojava sui generis. Govore i o profesionalizaciji sporta na univerzitetima, La pokazuje da nije dosledan svojim polaznim tezama. On, naime, trvrdi da je profesionalizam "potkopao stari " kolski duh" i doveo me u sportistima do razvoja sasvim poslov nog odnosa prema njihovoj ve tini". Sportisti se sada "sa eretskim cinizmom" odnose prema pozivima sa kojim "staromodni treneri" nastoje da ih motivi u, a ne prihvataju rado ni autoritarnu disciplinu. Sportista kao "profesionalni zabavlja " - "iznad svega nastoji da za titi svoje sopstvene interese i spremno proda svoje usluge onome ko najvi e ponudi", konstatuje La . (52) ta je tu ostalo od "autonomije kulturne tradicije"? Pored toga, sam La dolazi do toga da je odnos izme u generacija , kao i izme u sportista i sporta, posredovan profesionalizacijom i komercijalizacijom sporta, to zna i podre ivanjem sporta logici profita. Upravo njegova analiza pokazuje da sportisti, kao "profesionalni zabavlja i", nisu lojalni igri, ve novcu, odnosno, normativima zabavlja ke industrije i njegovim vlasnicima. Ostaju i u fenomenolo kim vodama, La me a uzroke sa posledicama. On obja njava nastojanje koled a i univerziteta da izgrade mamutske hale potrebom da se "zadovolje rastu e horde gledalaca". Iz istog razloga dolazi do stvaranja kampova u kojima vlada "dril, disciplina, timski rad"; do uspostavljanja "nau nog menad menta" i do naglog porasta broja menad era; do toga da u mnogim sportovima treneri, lekari i oni koji su zadu eni za op tenje s javno u prevazi u po broju igra ki kadar; da merena i vrednovana statisti kim pokazateljima igra sve vi e postaje rutina. to se drugih (uzgrednih) uzroka ti e, La dodaje da je zidanje sportskih objekata "ponekad" bilo "potpomognuto interesima lokalnog biznisa". (53) La u ne pada na pamet da postavi pitanje kako to da u svetu u kome "svako ima po ednake anse" nastaju "horde gledalaca", kao ni to zbog ega sportski me evi, na kojima vlada "autonomija kulturne tradicije", ne podsti u ljude na kulturno, nego na divlja ko pona anje. Nema re i ni o tome da vladaju i establi ment kapitalisti kog dru tva svim silama nastoji da dovede to vi e ljudi na stadione i u hale, odnosno, da se sportska zabavlja ka roba name e "masama", putem javnih medija,kao glavna "duhovna hrana". Armija novinara-pla enika danono no

radi na tome da se to vi e uve a krug gledalaca. Istovremeno, vlasnici sportskog show-business-a ine sve da bi pove ali atraktivnost sportskih doga aja. Stvaranje i borba za gledaoca postaje osnovna pretpostavka uspe nog funkcionisanja sportske industrije zabave. "Spektakl", bez kojeg se ne mo e zamisliti savremena sportska priredba, je mamac za "obi nog" oveka koji mu nudi prividno bekstvo iz sivila svakodnevnog ivota i kompenzaciju za anonimnost. La optu uje "novu vrstu novinarstva", predvo enu Herstom i Pulicerom, koje je "prodavalo senzacije umesto da saop tava vesti", da je dovelo do profesionalizacije sporta i stvorilo od njega veliku industriju, zaboravljaju i da se radi o borbi kapitala za tr i te, koja e do svog najvi eg izraza do i u pretvaranju sporta u reklamni prostor najmo nijih kapitalisti kih koncerna. La reaguje na sli an na in i kada je re o trenerima: "Kult pobede, proklamovan od takvih ragbi trenera kao to su Vinsent Lombardi i D ord Alen, napravio je od igra a divljake, a od njihovih sledbenika zaslepljene oviniste". (54) Kritikuju i komercijalizaciju sporta i njegovu politi ku (zlo) upotrebu kao pedago kog sredstva, La insistira na sportskoj igri kao oblasti koja je iznad ideologija i kojoj se ne mogu ostvarivati utilitarni ciljevi. Normativni (vrednosni) kalup sportske igre nije proizvod odre enog vremena (modernog doba), ve je otelotvorenje misti nog nadistorijskog ljudskog stremljenja koje se, putem "autonomije kulturne tradicije", neposredno prenosi sa jedne generacije na drugu. Prividno nastoje i da spre i zloupotrebu sporta od strane politike, La od sporta stvara neprikosnoveno sredstvo za odbranu osnovnih vrednosti kapitalizma. La je u ovome blizak Kubertenu: sport je sredstvo za za titu strate kih interesa kapitalisti kog poretka i zato treba spre iti da bude iskori en za vo enje svakodnevne politike, kao i za sticanje dobiti. Insistiraju i na "autonomiji kulturne tradicije" La ho e da ka e da je sport, i pored "degradacije", uspeo da sa uva svoju izvornu bit: "Uprkos tome to se u sportu odra avaju dru tvene vrednosti, one nikada ne mogu u potpunosti da ga asimiluju" - tvrdi La . (55) La izbegava da objasni prirodu "kulturne tradicije" sporta, kao ni na emu se ona temelji da bi mogla da se suprotstavi "dru tvenim vrednostima" koje nastoje da ga "asimiluju". Imaju i u vidu bliskost La a sa Huizingom, mo e se pretpostaviti da je priroda homo ludens-a ta koja usmerava oveka da u "riziku, smelosti i neizvesnosti" uvek iznova tra i svoju samopotvrdu. Budu i da ove "bitne komponente igre" vi e "nemaju mesta u industriji ili u delatnostima u koje su se uvukli industrijski standardi", (56) sport postaje prakti no jedina preostala oblast gde ovek mo e da se susretne sa "kulturnom tradicijom", to zna i da realizuje svoju igra ku prirodu. La se ovde poziva na Huizingino shvatanje da "onda kada igra ki sadr aj nestane iz prava, dr avni tva i drugih kulturnih oblika, ljudi se okre u igri ne da bi posvedo ili dramati no vaspostavljanje njihovog zajedni kog ivota, ve da prona u razonodu i uzbu enje". La se ne sla e sa Huizinginom konstatacijom da je sport postao "preozbiljan" ( to za Huizingu zna i da nema ona svojstva "iluzije" koja pru aju oveku mogu nost bekstva iz ne-igra kog sveta) i tvrdi da je sport postao "beskorisna stvar". Porede i sudbinu sporta sa sudbinom moderne umetnosti, La zaklju uje da je "poku aj da se stvori posebno carstvo iste igre, potpuno izolovano od rada" dovelo do kriti kih reakcija po kojima "sport nije posebna i iz ivota izdvojena pojava, svojevrsna "zemlja udesa" gde je sve isto i sveto i van doma aja kritike", ve posao koji je, kao i svaki drugi, podre en istim standardima i podlo an istim proverama". "Ono to je zapo elo kao poku aj da se sportu podari religiozni zna aj", okon alo se, zaklju uje La , "demistifikacijom sporta,postajanjem sporta show-business-om". (57) Interesantno je da La ne vidi bilo kakvu vezu izme u profesionalizacije (komercijalizacije) i trivijalizacije sporta: "Nisu profesionalizam i kompeticija ti koji korumpiraju sportsku,kao i bilo koju drugu, igru, ve ru enje pravila koja obuhvataju igru. To je ono to ritual, dramu i sport sve zajedno degeneri e u spektakl. Huizingina analiza laicizacije sporta poma e da se to shvati. U onoj meri u kojoj sportski doga aji gube svojstvo rituala i javne proslave oni se, po Huizingi, svode na "banalnu rekreaciju i sirovi senzacionalizam"." (58) Suprotstavljaju i se Huizingom shvatanju da je "preterana

ozbiljnost" osnovni razlog banalizacije sporta, La konstatuje da je upravo "trivijalizacija" ta koja je dovela do degradacije sporta. (59) La ovde previ a ono to Huizinga pravilno shvata: postajanje sporta radnom obavezom igra gubi spontanost i pretvara se u rutinsko obavljanje posla. To je shvatio i Kuberten koji je profesionalne sportiste proglasio "cirkuskim gladijatorima". Sli no Plesneru i Habermasu, La u sportu vidi kompenzaciju za ono za ta je ovek li en u procesima rada: "Budu i da je moderna industrija svela ve inu poslova na rutinu,igre dobijaju dodatno zna enje u na em dru tvu. ovek tra i u igri te ko e i izazove - i intelektualne i telesne koje vi e ne mo e da prona e u radu. Mo da nije monotonija i rutina po sebi ono to li ava rad zadovoljstva, jer bilo koji posao koji zavre uje da bude obavljen iziskuje izvesno mu enje, nego posebni uslovi koji preovla uju u velikim birokratizovanim organizacijama i koji se isto tako umno avaju u savremenim fabrikama. Kada rad izgubi svoj stvarni, opipljivi kvalitet, izgubi svojstvo da preoblikuje materiju putem ljudske o troumnosti,on postaje potpuno apstraktan i interpersonalan. Sna na subjektivnost modernog rada, koja se jo jasnije ogleda u kancelariji nego u fabrici,dovodi do toga da mu karac i ena sumnjaju u realnost spolja njeg sveta i da se zatvore (...) u lju turu za titni ke ironije. Rad sada zadr ava tako malo od igre, a dnevna rutina nudi tako malo mogu nosti za bekstvo iz ironi ne samosvesti koja je i sama poprimila svojstva rutine,da ljudi tra e samozaborav u igri sa vi e nego uobi ajenim intenzitetom." (60) Za razliku od Habermasa i Plesnera, koji u sportu vide "odsliku" i "udvajanje sveta rada",odnosno, "privid igre i slobodnog razvoja mo i", La u igri (sportu) vidi "naj istiji oblik bekstva" koji, za razliku od seksa, droge i pi a koji "bri u svest o svakodnevnoj realnosti" tako da "zamra uju svest" - daje svesti "novu snagu koncentracije". tavi e, igre nemaju "sporedne efekte" ni "emocionalne komplikacije". One istovremeno zadovoljavaju "potrebu za slobodnom fantazijom i te nju ka dobrovoljnom naporu;one sjedinjuju detinju ma tovitost sa promi ljeno stvorenim zapletima". Le se poziva na Ro e Kajou po kojem uspostavljaju i uslove jednakosti izme u igra a, igre nastoje da ponude idealnu zamenu za "uobi ajenu konfuziju svakodnevnog ivota". One "nanovo stvaraju slobodu, zaboravljeno savr enstvo detinjstva" istovreme no uspostavljaju i ve ta ke granice koje ih izdvajaju iz svakodnevnog ivota u okviru kojih jedina ograni enja ine "pravila kojima se igra i dobrovoljno podre uju". Igre uklju uju "ve tinu i inteligenciju" kao i druge kvalitete koji ne spadaju u borbu oveka protiv prirode, ne doprinose blagostanju ili dobrobiti zajednice, ili njenom fizi kom opstanku, odnosno, koji nemaju utilitarni karakter. (61) "Nekorisnost igara iritira dru tvene reformatore, one koji nastoje da pobolj aju javni moral, ili funkcionalisti ke kriti are dru tva poput Veblena koji je u beskorisnosti (futility) sporta vi e klase video anahroni no pre ivljavanje militarizma i juna tva. Ali upravo "uzaludnost" igre obja njava njenu privla nost - njenu neuslovljenost, proizvoljne te ko e koje postavlja bez druge namere do da izazove igra e da ih savladaju, odsustvo svakog utilitarnog ili ka usavr avanju usmerenog cilja.Igre brzo gube svoju dra kada su primorane da slu e obrazovanju, stvaranju karaktera, ili dru tvenom razvoju." (62) Interesantno je da La , istovremeno dok se odlu no suprodstavlja bilo kakvoj (zlo) upotrebi sporta (igre), upravo insistira na ulozi sporta kao "naj istijeg oblika bekstva" iz ivota. Usmeravanje ljudi ka bekstvu iz ivota u kojem su li eni mogu nosti da ispolje i ostvare svoju ljudskost,da se ne bi borili za takav svet u kome e, kao ljudi, biti "kod ku e" i shodno tome ne e imati potrebu za bekstvom iz njega - o igledno prevazilazi (politi ke) okvire u kojima se postavlja pitanje "uzaludnosti" sporta (igre). Nastoje i da sa uva sport od politike La od sporta stvara " isto" politi ko sredstvo u kome su otelotvorene osnovne vrednosti "izvornog" kapitalizma - koje ni na koji na in, u svakodnevnom ivotu, ne mogu biti dovedene u pitanje. La : "Bezrezervno se podre uju i pravilima i formama igre, igra i (kao i gledaoci) sara uju u stvaranju iluzije o realnosti. Na taj na in utakmica postaje predstavljanje ivota, a i igra poprima karakter glume. U na em vremenu, igre sport posebno - ubrzano gube kvalitet iluzije. Ose aju i se neprijatno u prisustvu fantazije i iluzije,

na e doba se izgleda odlu ilo da uni ti bezazleni nadomestak radovanja koji je nekada nudio lepotu i utehu. (63) (...) Igra se uvek, po samoj svojoj prirodi, izdvajala iz sveta rada; ipak, ona je ostala u organskoj vezi sa ivotom zajednice zahvaljuju i svojoj sposobnosti da dramatizuje stvarnost i da ponudi uverljivo predstavljanje vrednosti zajednice. Drevna povezanost izme u igara, rituala i javnih proslava upu uje na to da su igre, uprkos tome to su se odr avale u okviru zadatih granica, ipak bile duboko utemeljene u op te prihva enim tradicijama kojima su davale objektivni izraz. Igre i sportske borbe pre nude dramati an komentar o stvarnosti nego bekstvo iz nje - uzvi eno vaspostavljanje zajedni kih tradicija, a ne odustajanje od njih. Samo onda kada se igre i sport vrednuju isklju ivo kao oblik bekstva oni gube sposobnost da obezbede to bekstvo." (64) La je ovde upao u sopstvenu zamku. Budu i da je igra samo "dramati an komentar stvarnosti" i da je "u organskoj vezi sa ivotom zajednice" - a ne i su eljavanje sa stvarno u koje te i njenom prevazila enju, organizatori dana njih sportskih priredbi upravo slede zahteve koje im je postavio La . Njihov osnovni zadatak se sastoji u tome da od sportskih susreta stvore takav "vi i oblik egzistencije" u kome e se u to vernijem obliku reprodukovati dramatika svakodnevnog ivljenja. Sam La navodi rezultate istra ivanja koja su vr ena me u studentima iz kojih se jasno vidi da za njih vi e nije va na pobeda,ve smrtonosni i destruktivni na in na koji je ona postignuta. Naivno je verovati da u dana njem svetu u kome dominira destruktivna mo kapitala izazov za obezvre ene i ugnjetene mo e da bude nasmejani momak koji tr kara po stazi. Zbivanja na stadionima i u halama pokazuju da dana njem gledaocu ne treba vi e uteha koju mu,u vidu romantizovane predstave osnovnih vrednosti liberalnog kapitalizma, nudi La , ve ne to "ja e", treba mu krv, stradanje, razaranje, patnja, smrt i uni tenje, a sve to kao kompenzacija za sve ve u patnju i stradanje kojem je svakodnevno izlo en. Biti u "organskoj vezi" sa ivotom dana nje zajednice ne zna i biti blizak izvornom duhu kompeticije, ve duhu dominacije i destrukcije. Interesantna je i La ova teza da "degradacija sporta izvire iz degradacije rada,koja stvara kako potrebu tako i povoljne uslove za komercijalizovanu "rekreaciju"". (65) La ima u vidu procese indus- trijalizacije koji je postao vladaju i oblik rada daleko pre nego to je sport uop te uobli en kao institucija, odnosno, kada su radnici izborili za "slobodno vreme" u kome su mogli da se opredele za rekreativne oblike delatnosti. Komercijalizacija sporta (rekreacije), kao to istorijske injenice govore, razvija se uporedo sa pove avanjem kvantuma "slobodnog vremena" radni tva, odnosno, kao izraz nastojanja vladaju e klase da uspostave kontrolu nad "radnim masama" i u neradnom vremenu. Kapitalisti ka priroda manipulacije radnicima ogleda se u tome to je kapital sport,kao politi ko sredstvo za za titu strate kih interesa kapitalizma, uklju io u procese kapitalisti ke reprodukcije stvaraju i od njega sastavni deo sve ekspanzivnije industrije zabave. to se ti e "autonomije kulturne tradicije" u sportu,treba re i da je sport radikalni obra un sa nacionalnim kulturama,a pogotovu sa duhovnim tradicijama zapadne kulture.Glorifikuju i sport kao igru La "zaboravlja" da u sportu dominiraju princip kompeticije i princip u inka, to zna i da je odnos oveka prema sebi i drugima posredovan kvantitativnim merilima u kojima se otu uje kako kulturni,tako i individualno-ljudski izraz. Progla avaju i "rizik, smelost i neizvesnost" glavnim odlikama igre La je samo uobli io izazove koje upravo realnost kapitalisti kog dru tva postavlja pred oveka - da bi mogao da opstane. U sportu se ovek "slobodo voljno" opredeljuje za vrednosti koje predstavljaju egzistencijalni imperativ i osnovni na in integracije u kapitalisti ko dru tvo. La ova "igra" samo prividno nudi bekstvo iz realnosti:u njoj se vladaju i odnosi i vrednosti uspostavljenog sveta pojavljuju u formi "igre", zna i neobaveznosti i spontanosti. Pored toga, kakva je to "sloboda" koja se temelji na privremenom bekstvu iz ivota? Nije li La ova igra samo vapaj su nja, beznade no i ivljavanje neslobode koje oveka gura u jo ve e duhovno ropstvo? La je zna ajno osiroma io predstavu o igri svode i je na "rizik, smelost i neizvesnost", pridodaju i joj "ma tovitost". Iz pojma igre su izba ene one vrednosti koje izra avaju humanisti ke tekovine

modernog doba: stvarala tvo, individualnost, kooperativnost, tolerancija... Slepo se dr e i Hobsovih i Huizinginih antropolo kih polazi ta, La je odbacio dru tveni karakter igre i sveo igru na borbu izme u atomiziranih egoisti nih individua koja se odvija po pravilima koje diktira kapitalisti ki poredak. Poput Huizinge, La uspostavlja kulturni karakter igre na nivou represivne normativnosti: "Prekr iti pravila zna i uni titi ar." (66) I u La ovoj igri dominira olimpijski, odnosno, antiprometejski agon. Dvoboj, rat, krvave borbe u ringu - najvi i su izazovi i za La ovu igru. Slobodarska borba, i u njenom kontekstu rizik, smelost i neizvesnost, uklonjeni su iz La ove istorije. La ova teorija je radikalni obra un sa (modernom) idejom progresa.On nije stvaralac novog,ve zadrti branilac prevazi enih oblika dru tvenog ivota. Beznade no okrenut ka pro losti, La stavlja anti ku ritualnu borbu za pobedu u istu ravan sa modernim sportom. U nastojanju da izgradi to uverljiviju iluziju sporta kao otelotvorenje izvornog duha borila kog individualizma ("pravog" kapitalizma), La je iz sporta izbacio ideju "li nog dostignu a", odnosno,te nju ka pobedi postizanjem "najboljeg rezultata" (rekorda) - bez ega ne samo da nema modernog sporta, ve nema ni modernog dru tva. Opsednut nastojanjem da po svaku cenu sa uva uspostavljeni poredak, La nije u stanju ni da pretpostavi da ljudska ma ta, na koju se poziva,mo e da zamisli i takvu igru koja se ne temelji na kompeticiji. La se obru ava na one kriti are takmi enja koji nastoje da svedu sport na "zdrave telesne ve be", optu uju i ih da se "pla e da e nesvesni impulsi i fantazija da nas nadvladaju ako im dozvolimo da se pojave" (67) - kao da je sterilizovani telesni dril, koji je samo jedan od proizvoda kapitalisti kog dru tva, jedina alternativa uspostavljenom sportu. Osnovno protivure je La ove koncepcije je u tome, to on kritikuje "degradaciju sporta" istovremeno nastoje i da sa uva dru tvene odnose i vrednosti koji je uzrokuju. La "previ a" da su sve agresivnije "horde gledalaca", senzacionalisti ko novinarstvo, treneri kao goni i robova, profesio nalizacija i komercijalizacija, zna i, "degradacija sporta" - upravo rezultat razvoja kapitalizma. Sport je oduvek samo sledio "sudbinu" kapitalisti kog dru tva i na to nas, uprkos njegovom nastojanju da sport posredstvom "autonomije kulturne tradicije" svede na pojavu sui generis, upu uju same La ove analize. La ova koncepcija ozna ava po etak kraja liberalisti ke teorije sporta, ideolo ke ki me sportskog pokreta (modernog doba). Liberalisti ka misao se od teorije sporta transformi e u (neoliberalisti ku) kritiku postojeg (pre svega profesionalnog) sporta: idealizovana slika (nekada njeg) "pravog" sporta su eljava se sa "degenerisanim" sportom na ih dana. "Izvorne vrednosti" kapitalizma sele se iz sportske realnosti u sferu mita. Umesto da otvara prostore budu nosti, liberalisti ka misao postaje uvar pro losti; umesto delatno-optimisti kog, uspostavlja se dominacija rezignirano-cini nog duha. Rezime Osnovni "kvalitet" gra anske misli je njena sterilnost, odnosno, nesposobnost da stvori novum. Budu i da svoj smisao postojanja vidi u borbi za o uvanje kapitalisti kog poretka, njena pozicija je, sa razvojem egzistencijalne krize u koju kapitalizam gura ove anstvo, sve problemati nija. Zalaganje za "op te-ljudske"ciljeve i vrednosti sve te e se mo e spojiti sa procesima globalne destrukcije. Apologete sporta gura u defanzivu i to to je sport, od izraza razvojnog duha kapitalizma (sport kao sredstvo za stvaranje karaktera bur uja, tzv. "pedago ka" uloga sporta), postao sredstvo za o uvanje kapitalizma (tzv."zabavlja ki" sport, odn. sport kao uni tenje /kriti kog/ uma). Gra anska teorija se sve uo ljivije ogra uje od tzv."vrhunskog sporta". Osnovni razlog za taj zaokret nije eti ke,ve ideolo ke prirode. Gra anski teoreti ari beznade no nastoje da sa uvaju sport kao oblast u kojoj se osnovni principi kapitalisti kog dru tva pojavljuju u "devi anskom" obliku. Budu i da je, profesionalizacijom i komercijalizacijom, "vrhunski sport" postao banalna cirkuskogladijatorska predstava, gra anski ideolozi nastoje da sa uvaju od banalizacije izvorne principe

gra ansko-kapitalisti kog dru tva tako to e ih, u idealizovanom obliku, suprotstaviti sportu koji je sveden na show-business. Tzv. "negativne pojave u sportu" nisu posledica razvoja osnovnih principa na kojima po iva sport, nego su izraz njihovog "nepo tovanja". Radi se, stoga, uvek iznova o potrebi da se sport "preobrazi" na "starim temeljima", a ne o potrebi da se iskorene uzroci koji su doveli do degeneracije sporta. "Negativne pojave u sportu" se mogu napadati,ali samo zato da bi se sa uvala izvorna istota njegovih osnova. Su tina sporta odvaja se od uspostavljenih odnosa u sportu: izvorni i ve ni principi sporta (kapitalisti kog dru tva) nemaju ni ta sa "negativnim pojavama" koje "dolaze sa strane" u sport. Nije zato neobi no to je jedna od osnovnih teza "humanisti ke" gra anske kritike "negativnih pojava u sportu" da "treba eliminisati politiku iz sporta". I ovde dolazimo do prividnog paradoksa: isti oni koji "odlu no brane sport od politike" koriste sport kao prvorazredno politi ko sredstvo za odbranu uspostavljenog (kapitalisti kog) poretka. Njihova "nepristrasnost" se temelji na shvatanju da je kapitalisti ko dru tvo krajnji i najvi i oblik razvoja dru tva, poredak u kome je ljudska sloboda u potpunosti ostvarena. Sloboda se ne pojavljuje kao izvorna ljudska potreba, nego kao nametnuti ablon pona anja.Iskora iti iz njega zna i nanovo zakora iti u neslobodu. Otuda nastojanje da se dovedu u pitanje osnove na kojima po iva kapitalisti ko dru tvo ne mo e biti ni ta drugo nego poziv na "divlja to", "varvarizam", "totalitarizam"... Nema, niti mo e biti budu nosti ove anstva izvan granica kapitalisti kog poretka. Lutaju i od liberalnog kapitalizma do antike u beznade nom nastojanju da prona u ta ke oslonca za uspostavljanje "kriti ke distance" prema sve stravi nijoj realnosti dana njeg sporta (dru tva), a da pri tom ne dovedu u pitanje osnove na kojima po iva kapitalisti ki poredak, gra anski ideolozi ne samo da nisu u stanju da ponude pravu alternativu uspostavljenom sportu, ve ine sve da spre e razvoj emancipatorske misli koja je usmerena ka stvaranju istinskih oblika slobodnog telesnog aktivizma (igre). Njihova pani na reakcija na sve radikalniju kritiku sporta proisti e iz toga to je sport ostao jedna od poslednjih oblasti u kojoj se brane mitovi o "pravom" kapitalizmu("jednakost na startu", "neka pobedi bolji", "individualno dostugnu e" i dr.). "Prazni hod" ideologije liberalnog kapitalizma, koji se nastoji o uvati na sportskim terenima, potsti e al za "starim dobrim vremenima" koji se pojavljuje u obliku nostalgi nog vapaja za takvim kapitalizmom koji je imao snage da ide napred. I kao to su u helenskom svetu mitovi o "herojskoj" pro losti bili sredstvo za o uvanje tradicionalnih dru tvenih vrednosti, tako mit o " istom" sportu treba da o uva veru u nenadma ivu i neprolaznu vrednost izvornih principa kapitalisti kog dru tva. Kvantifikovanom i operacionalizovanom umu dodaje se iracionalni um. ovek treba sve vr e da veruje u boga to je vi e u vlasti avola koji je samo pokorni izvr ilac bo ije volje. Iv Pjer Bulonj, biv i ata e za kulturu Francuske u Beogradu i strastveni propagator i branilac Pjera de Kubertena, objavio je, sredinom marta 1995. u "Le Monde" (prenela "Politika" od 19.marta), tekst pod naslovom "Nezahvalna domovina Kubertena" (u podnaslovu:"Stanje morala u sportu, u dru tvenom kontekstu Francuske 1995.godine, bez svake sumnje je odraz i posledica op teg gubljenja smisla i vrednosti jednog demokratskog dru tva"), koji na izvanredno upe atljiv na in ilustruje kako realnost dana njeg kapitalisti kog dru tva, tako i bezna e u kojoj se na la "humanisti ka" gra anska misao koja, putem sporta, nastoji da obnovi "pokreta ke" impulse kapitalizma.Bulonj: "Dransi, Marsej, Bordo.. lista jo nije zaklju ena. Svakog vikenda, igra i, navija i, sportski funkcioneri me usobno se grde, vre aju, nasr u jedni na druge. Automobili gore, vitrine pra te. Dr i se me uministarska konferencija, odgovorni ljudi sporta dodaju joj svoju gor inu i uznemirenost kao dodatni teg. Poneki glas govori o mu nom ivotu u predgra ima,neki novinari tragaju za dru tvenim uzrocima nevolja i drame, progla en je minut utanja, takmi enja otkazana, zahtevan poja an nadzor na stadionima. Doga aji se re aju. I ta onda? Sada nja situacija nije posledica samo tehnolo kih promena. Lep izgovor! Kao da, u svakom prelom nom trenutku ranijih epoha,civilizacije nisu morale da se prilagode novim otkri ima. Danas je u pitanju ne to mnogo te e. Stanje morala u sportu, u dru tvenom kontekstu Francuske 1995, bez sumnje je odraz i posledica

op teg gubljenja smisla i vrednosti jednog demokratskog dru tva. U na em slu aju, odgovornost najvi ih sportskih rukovodilaca Francuske je prevelika da bi se mogla gumicom izbrisati lepim principijelnim izjavama. Sasvim je izvesno da francuski sport ne mo e izbe i sna an uticaj jednog liberalnog dru tva, stidljivo nazvanog potro a kim. Nametnuti estetski kanoni: luksuz, elegancija, snaga, lepota, nedosti ni su skoro itavoj na oj omladini. (...) Polupla eni nosioci univerzitetskih diploma, prakti no isklju eni iz dru tva, na u se tako, veoma esto, licem prema svojoj nemo i i ni tavilu. Kako onda da ne budu razjareni? Sada nje drame sportskih terena razotkrivaju tu psiho-socijalnu moru koja uvek vodi sukobima a ponekad i zlo inu. Ve pedeset godina,francuski sportski pokret, izuzimaju i neke saveze i neke pojedince, utopiste, ubrzo progutane, krenuo je ukorak sa vladaju im ekonomskim modelom i zasnovao svoju strategiju na produktivnosti i tehni kom savr enstvu. Razli iti ministri sporta i omladine, ponekad sa bolnim mentalnim ograni enjima, pomagali su saveze sportova "u ranom otkrivanju talenata" i u postizanju sportskih rezultata. To je dovelo do zapaljivog politi kog i administrativnog uticaja na uveni problem medalja. Mediji su to pratili tako to je za njih bilo va nije Papenovo koleno nego te ko e sportskih klubova bez slave koji nikada ne e napraviti "jedinicu" u listu "Sport dimanche". I ne samo to! Ve pedeset godina - uprkos nastojanjima jednog sporta koji je svima poslu io kao alibi - nikakvo sportsko obrazovanje, ni kolsko ni narodno, nije ozbiljno razmatrano. ta je bilo sa sjajnim elanom pionira koji su, ve 1944, rekonstruisali direkciju sportova u ulici atoden? ta je ostalo od divljenja dostojne akcije pedesetih i ezdesetih "narod i kultura u korist olimpizma", koja nije nai la na oficijelnu i materijalnu podr ku? Na a zemlja, kolevka neoolimpizma, nezahvalna domovina Kubertena, isti e se po odsustvu vaspitanja na e omladine za sportsku odgovornost." Ni ovog puta (kao ni u svojoj knjizi "Olimpijski duh Pjera de Kubertena" i drugim spisima) Iv Pjer Bulonj nije smogao snage da pre e Rubikon i uka e na prave uzroke krize francuskog (zapadnog) sporta i dru tva. Sve morbidnija realnost "zapadne demokratije" uporno se su eljava sa romanti nim slikama pro losti - bez ikakve vizije budu nosti. Prakti ni rezultat ovakvih alopojki jeste "rezignirano" skretanje pogleda sa svakodnevnog ivota i njegovo usmeravanje ka idealizovanoj pro losti koja postaje projekcija eljenog sveta. Dele i sudbinu onoga to je stvoreno u gra anskom dru tvu, gra anska misao postaje i sama rta poretka, kojeg po svaku cenu nastoji da sa uva,koji bespo tedno uni tava njene emancipatorske impulse i svodi je na prirepak industrije zabave. Poput obezli enog i drogiranog sportiste, gra anski teoreti ari predano sau estvuju u uni tavanju svega onoga to ini conditio sine qua non umnosti, a samim tim i teorijskog uma. Boriti se za kulturu i istovremeno nastojati da se sa uvaju odnosi koji proizvode masovni idiotizam nije samo jalov, ve i poguban posao. On se svodi na nastojanje,koje dominira u industriji zabave, da se "prevazi e" postoje i svet,u kome je ivot sve nepodno ljiviji, tako to e se stvoriti "novi" svet, koji je paralelan sa postoje im,i koji je ustvari samo surogat postoje eg sveta. Stvarni svet postaje nu no zlo i kao takav usputno prebivali te,a "pravi" ivot se odvija u svetu koji je proizvod kapitalisti ke industrije zabave. To je "svet sre e", "raj na zemlji", svojevrsni "Diznilend" u kome su oveku pru ene mogu nosti da(prividno) prona e kompenzaciju za svoje potisnute i degenerisane potrebe. Gra anski teoreti ari su na putu da postanu sastavlja i reklamnih poruka za sportski show-business, dakle, savremeni va arski dobo ari. I kapitalizam "jede" svoju (duhovnu) "decu". Gra anska (akademska) misao se postarala da odnos prema sportu razbije na odre ene discipline da bi se "bolje objasnila" priroda sporta. Naravno, to je postalo mogu e tek kada se sport razvio u kompleksnu i posebnu dru tvenu pojavu.Tako, na primer, razvijena "teorija sporta" postaje mogu a postajanjem sporta obla u u kojoj su se principi takmi enja(borbe)i u inka (rekordomanija)

ustoli ili u svom " istom" obliku, odnosno, kada je uobli en njegov institucionalni (normativni, organizacioni, funkcionalni) skelet. "Sociologija sporta" se razvija kao pozitivisti ka disciplina, oslobo ena "vrednosnih predrasuda" (u skladu s tezom da "sport nema veze sa politikom"), koja se bavi "istra ivanjem dru tvenih injenica". "Istorija sporta" postaje linearni, neistorijski na in prikazivanja "istorijskog razvoja sporta". Nastanak i razvoj sporta se ne sagledava u okviru konkretnog istorijskog totaliteta (odre ene dru tveno-ekonomske formacije), ve u kontekstu apstraktnog "razvoja sporta", kao pojave sui generis, koji se svodi na opisivanje odre enih ("sportskih") fenomena koje susre emo u pro losti. Na taj na in se dolazi do " injenice" da se razvoj sporta odvijao u linearnom kontinuitetu, pri emu "vi i" oblici sporta neposredno proisti u iz "ni ih" (ranijih) oblika (otuda ne iznena uje redovna upotreba izraza kao to je "obnavljanje anti kih olimpijskih igara" i t.sl.). Izvo enjem sporta iz istorije dolazi do "objektivizacije" i mitologizacije osnovnih kategorija sporta sa kojima gra anska teorija manipuli e u nastojanju da principu takmi enja (borbe) i principu u inka pribavi karakter univerzalnosti i ve nosti. "Filozofija sporta" postaje filozofsko utemeljenje navedenih principa na kojima se zasniva kapitalisti ko dru tvo. Od Platonovog i Finkovog kosmosa do Hobsovih i Huizinginih antropolo kih razmatranja - sve je podre eno dokazivanju nepromenljivosti i ve nosti gra ansko-kapitalisti kog dru tva. Pored pomenutih, dolazi do stvaranja novih disciplina ija se delatnost pre svega svodi na dalje usitnjavanje "polja istra ivanja", uz obavezno formiranje sopstvenog "metoda istra ivanja" (da bi se pribavila legitmnost "nau nog"), to vodi ka daljem razgra ivanju sporta kao kompleksne i celovite pojave. Parcijalizacija je u slu bi funkcionalizma. U strukturalisti koj varijanti, sport se svodi na "subsistem dru tva" (Ginter Li en, Kurt Vajs) (68), dok se ovek svodi na "sportistu", to zna i da dobija jo jednu dru tvenu ulogu koja je uslovljena i uokvirena uspostavljenim poretkom. Pona anje, me uljudski odnosi su zauvek zadati strukturom i funkcionalnom logikom vladaju eg poretka. Otuda je osnovna pretpostavka za "zajedni ko" ivljenje po tovanje uspostavljenih (zadatih) pravila, a ne po tovanje oveka. Budu i da je gra anska teorija svela oveka i dru tvo na "predmet istra ivanja", jasno je da ovakav pristup samo dogra ivanje lavirinta u kome treba da se izgubi svako nastojanje da se dopre do slobodarske i stvarala ke biti oveka na kojoj se temelji mogu nost (kriti ko-menjala kog) odnosa oveka prema uspostavljenom svetu, odnosno, potreba da stvara svoj (ljudski) svet. U gra anskoj teoriji se sport ne shvata kao autenti na stvarala ka(igra ka)aktivnost oveka,i u tom smislu kao me uljudski odnos, ve kao institucija. U svom izvornom smislu sport ne mo e biti oblik neposrednog stvaranja bratske zajednice slobodnih i jednakih ljudi, dakle realizacija ideala Francuske gra anske revolucije, ve je dizanje ograda izme u ljudi koje se ne smeju prekora iti. "Bratstvo je za an ele", ka e Kuberten, svode i oveka na model "gra anina" koji najvi e odgovara dresiranoj zveri. Gra anska misao je oti la tako daleko u svom "humanisti kom" nadahnu u da je krvavi masakr na ringovima proglasila "plemenitom ve tinom", to zna i najvi im ljudskim izazovom. Poku aji gra anskih teoreti ara da sve stravi nije masakre na sportskim terenima opravdaju statisti kim podacima o smrtnosti u drugim dru tvenim oblastima, samo pokazuje da sport nije prostor "slobode i sre e", kako to oni tvrde, ve sastavni deo surove svakodnevnice. Ako se ima u vidu da je osnovni cilj ideologa kapitalizma da sport sa uvaju kao sredstvo za za titu uspostavljenog poretka,onda postaje jasnije zbog ega i dalje veli aju sport: sve ve e nasilje i sve ve i rizik smrti u sportu "pru aju mogu nost" da se ovek "privikne" na sve ve e nasilje i smrt koje vlada u dru tvu, odnosno, sve krvaviji i riskantniji sport je kompenzacija oveku za sve krvaviji i riskantniji ivot u svetu u kojem je sve podre eno profitu. Gledano s aspekta onoga to se de ava u dru tvu i sportu, jasno je da je gra anska kritika sporta,kao i njeni predlozi za promene, samo "zahvatanje vode re etom" iji krajnji cilj nije obra un sa

"negativnostima" u sportu, nego sa kriti kom mi lju koja nastoji da se uhvati u ko tac sa uzrocima koji dovode do manipulacije i uni tavanja oveka, a to zna i za tita uspostavljenog poretka. Ukratko, ona je postala sau esnik u uni tavanju sveta. xxx Fusnote 1)Uporedi:Helmuth Plessner,"Soziologie des Sports","Deutsche Universitäts Zeitung", Nr.22/1952, 9-11.s,Nr.23/24/1952,12-14.s.Prera eni tekst objavljen u decembru 1956.u "Wissenschaft und Weltbild" pod naslovom "Die Funktion des Sports in der industriellen Gesellschaft"; Helmuth Plessner,"Spiel und Sport",u: H.Plessner/H.E.Bock/O.Grupe(Hrsg.),Sport und Leibeserziehung, Piper, München,1967. 2)Uporedi:Christian Graf von Krockow,Sport und Industriegesellschaft,11.s, Piper, München,1972. 3)Plesner,"Spiel und Sport",Sport und Leibeserziehung,25.s. 4)H.Plessner,Die Stufen des Organischen und der Mensch,309.s, Berlin/Leipzig, 1928.u:Christian Graf von Krockow,Sport und Industriegesellschaft,11.s. 5)Uporedi:Jurgen Habermas,"Soziologische Notizen zum Verhaltnis von Arbeit und Freizeit", u: H.Plessner/H.E.Bock/O.Grupe(Hrsg.),Sport und Leibeserziehung,28-46.s. 6)Uporedi:H.Linde/K.Heinemann, Leistungsengagement und Sportinteresse, Sonderdruck des Deutschen Fussbal-Bundes, Karl Hofmann, Schorndorf bei Stuttgart,1968. 7)Vidi:´Nachwort von Plessner´,Sport und Leibeserziehung,121,122.s. 8)Vidi:Linde,isto,106.s.fus. 9)Vidi:´Nachwort von Jürgen Habermas´,Sport und Leibeserziehung,121.s. 10)Vidi:Linde,isto,106.s.fus. 11)Linde,isto,26,27.s. 12)Isto,22.s. 13)Uporedi:Vilhelm Hopf,"U inak,rad,rekord","Polja",278/1982,175.s. 14)Bero Rigauer,Sport und Arbeit,29,30.s,LIT Verlag,Münster,1979. 15)Isto,37,38.s. 16)Karl Marks, Kapital, K.Marx,F.Engels, Dela, 1.knj.21t,301,316.s,Prosveta, Beograd,1977. 17)Isto,321.s. 18)Isto,428,429.s. 19)Isto,372-375.s. 20)Kod:Allen Guttmann,The Games Must Go On,158.s,Columbia University Press,New York,1984. 21)"Polja",isto,173.s. 22)Marks,isto,374.s. 23)Rigauer,isto,45.s. 24)Isto,85.s. 25)Uporedi:isto,85,86.s. 26)Isto,74.s. 27)Marks,isto,391.s. 28)Isto,391.s. 29)Vidi: Rigauer,isto,³Nachwort³,88.s. 30)Krockow,Sport und Industriegesellschaft,102.s. 31)Christian Graf von Krockow,Eine Soziologie und Philosophie des Leistungsprinzips,165,166.s, Hoffmann und Campe,Hamburg,1974. 32)Christian Graf von Krockow,"Die Bedeutung des Sports fur die moderne Gesellschaft",u: Sport und Leibeserziehung,95.s. 33)Krockow,Eine Soziologie..,165.s.

34)Hans Lenk,"Bemerkungen zur Notwendigkeit einer phylosophischen Analyse des Sports und der Leistungsmotivation",u:Hans Lenk/Simon Moser/Erich Beyer (Hrsg.),Philosophie des Sports,14.s, Karl Hofman,Schorndorf bei Stuttgart,1973. 35)Isto,12.s. 36)Isto,13.s. 37)Isto,16.s. 38)Isto,17.s. 39)Gerhard Vinnai,"Leibeserziehung als Ideologie",u:Sport in der Klassengesellschaft, 20.s,Fischer Taschenbuch Verlag,Frankfurt a.M,1972. 40)Lenk,isto,12,13.s. 41)Christopher Lasch,The Culture of Narcissism,204,205.s,Warner Books,New York,1979. 42)Isto,210.s. 43)Isto,212,213.s. 44)Isto,186.s. 45)Isto,204.s. 46)Isto,185.s. 47)Isto,218.s. 48)Isto,194,195.s. 49)Isto,195.s. 50)Isto,184.s. 51)Uporedi,181,182.s. 52)Isto,182.s. 53)Isto,195,196.s. 54)Isto,64.s. 55)Isto,217.s. 56)Isto,197.s. 57)Isto,194.s. 58)Gunter Lüschen/Kurt Weis,"Standort und Aufgaben einer Soziologie des Sports",u:Die Soziologie des Sports,13.s,Soziologische Texte(99), Luchterhand, Darmstadt,1976. xxx