You are on page 1of 54

Panevropski univerzitet ,, Apeiron’’

Fakultet pravnih nauka
Banja Luka

FENOMENOLOGIJA I POJAVNI OBLICI
MALOLETNIČKE DELINKVENCIJE
DIPLOMSKI – SPECIJALISTIČKI RAD

Student:
Zvekić Elvira

Mentor:
doc.dr. Mile Matijević

Banja Luka, februar 2010. godine

S A D RŽA J
UVOD……..……………………………………………………………………………..…..4
1. POJAM FENOMENOLOGIJE ……………………………………………….……6
2. IS TORIJS KI OS VRT ……………………………………………………….……….8
3. LIČNOS T MALOLETN IH D ELINKVENATA …………………………...………9
3.1. Teorija inteligencije ……………………………………….................................9
3.2. Normativni karakter ličnosti delinkventa ……………..……………………..10
3.3. Formiranje slike mladih o sebi …………………………………….………….11
4. MALOLETN IČKA D ELINKVENCIJA …………………………….……………13
4.1. Pojam maloletničke delinkvencije ……………………………………………13
4.2. Maloletnički kriminalitet …………………………………………...…………15
4.3. S ocijalno-patološke pojave maloletnika ……………………………….……..16
4.4. Prekršaji maloletnika …………………………………………………………17
5. NAJČEŠ ĆI DELIKTI MALO LETNIH PRES TUPNIKA ………………….……19
5.1. S tarosna dob i kriminalitet …………………………………………………….19
5.2. Imovinski delikti …………………………………………..................................20
5.3. Delikti protiv života i tela …………………………………...…………………21
5.4. Seksualni delikti ………………………………………………………………..22
5.5. S aobraćajni delikti ……………………………………………………………..23
6. FAKTORI MALOLETN IČKE DELINKVENTNOS TI …………………………24
6.1. Uvodne napomene ………………………………………………….………….24
6.2. Biološki i psihološki faktori ………………………….......................................24
6.3. S ocijalni faktori ………………………………………………………………..26

2

7. RECID EVIZAM.…………………………………………………………...……….32
7.1. Pojam recidevizma ……………………………...………. … ………………..32
7.2. Kriminološko-penološki značaj recidevizma...………....................................32
7.3. Tipologija recidivista ……………………………………………..…………..33
8. PRIČE O MALOLETNIM DELINKVENTIMA U KAZNENO – POPRAVNOM
DOMU ZENIC A ……………………………………………………………………35
8.1. Podaci federalnog MUP-a, na prostoru sedam kantona FBiH u periodu od
1992. do 1997. godine …….……………….........................................................36
8.2. Zavod za mušku decu i omladinu u S arajevu ………………………………37
9. IS TRAŽIVANJE ………………………………… ………………..…….……………39
9.1.

Metodologija istraživanja ………………………………………..…………….39

9.1.1. Predmet istraživanja …………………………………………….……………39
9.1.2. Cilj istraživanja ……………………………………………………………….39
9.1.3. Zadaci istraživanja ……………………………………………………………39
9.1.4. Hipoteze ………………………………………………………………………..40
9.1.4.1. Glavna hipoteza….……………………………………………………40
9.1.4.2. Podhipoteze .…………………………………………………………..40
9.1.5. Metode, tehnike, instrumenti .………………………………………………..41
9.1.6. Uzorak istraživanja ….………………………………………………………..41
9.2.

Analiza anketnog upitnika za učenike/ce .…………………………………….41

9.3.

Interpretacija anketnog upitnika.……...…………………………….………..49

10. ZAKLJUČAK ..………………………………………………………………………...51
LITERATURA…...………………………………………………………………………...53

3

UVOD
O pojavama devijantnog ponašanja kod dece i mladih vrlo je delikatno govoriti i pre bi
se valjalo zapitati, ne o posledicama, nego o uzrocima ovog značajnog društvenog problema,
te zbog čega kod maloletnika dolazi do poremećaja društvenog ponašanja i zašto oni imaju
želju i potrebu da krše društveno prihvatljive norme ponašanja? Oni to najčešće rade da bi
izrazili revolt prema postojećem stanju u društvu i neslaganje s nametnutim obrascima
ponašanja, ali neprilike i problemi nastaju kada to čine nepromišljeno, jer kad kreativnost i
pobuna protiv autoriteta ustupi mesto destrukciji ne možemo više govoriti o subkulturi ili
kontrakulturi kao pobuni protiv konformizma.
Sve češće u medijima, crnim hronikama naših novina ne spominju se imena počinilaca
krivičnih dela, spisani su samo njihovi inicijali, zbog toga što se skoro svakodnevno dešava da
zakone krše i osobe znatno mlađe od 18 godina. ,, M aloletnik N.N. opljačkao prodavnicu’’….
,,Dečaci M .D. i T.M optuženi za silovanje’’…Ovakvi naslovi sve više pune stupce crne
hronike. Gotovo da ne prođe dan a da se u medijskim izveštajima ne nađu inicijali iza kojih se
krije dete-delinkvent.
Delinkventno ponašanje kao ekstremni oblik asocijalnog ponašanja ima, u smislu
kvalitativnih razlika, specifične karakteristike prema prosečnom i poremećenom ponašanju,
premda je s njima značajno povezano. Obzirom na uzrast i niz drugih činioca(bio-psihosocijalnih, kriminalno-političkih, pravnih i mnogih drugih), koji su karakteristični za decu i
maloletnike, maloletnička delinkvenicja pokazuje određena obeležja iz kojih proizilaze
teskoće definisanja samog pojma maloletničke delinkvencije. Prema užem shvatanju
maloletnička delinkvencija obuhvata sve aktivnosti maloletnka koje su inkriminisane
pozitivnim krivičnim zakonom.
Kriminalitet mladih zaslužuje punu pozornost sa stajališta racionalne politike
suzbijanja kriminaliteta jer se brojnim kriminološkim istraživanjima došlo do saznanja koja
upućuju na zaključak da se od jednog manjeg dela delinkventne populacije mladih regrutuju
kasnije kriminalni povratnici, višestruki povratnici i delinkventi iz navike, koji čine
najtvrdokorniji deo svake kriminalne populacije. Suzbijanje maloletničke delinkvencije je
organizovan, planski i koordiniran napor raznih tela, ustanova i službi u čijem je delokrugu i
nadležnost, rad s mladima, usmeren na sprečavanje i suzbijanje tih pojava.
Naše društvo je zbog dugogodišnje političke i ekonomske krize, posebno u riziku.
Siromaštvo kao prevladavajuće stanje stanovništva, značajan je rizični faktor raznih vidova
neprihvatljivog ponašanja mladih. Ratno razdoblje kroz koje je zemlja prošla, praćeno
intenzivnim migracionim kretanjima, doprinosi pogoršanju stanja u svim društvenim
sistemima. Zemlju napušta znatan deo najobrazovanijeg stanovništva u najproduktivnijoj
životnoj dobi, dolazi do unutrašnjih migracija, pa se relativno veliki broj raseljenih i izbeglih
lica mora prilagođavati novim, često vrlo nepovoljnim, životnim okolnostima. To dodatno
4

opterećuje zdravstveni, obrazovni, socijalni i druge sisteme brige i zaštite dece i mladih,čime
se otvara prostor za kvalitativni i kvantitativni rast neprilagođenog ponašanja mladih.
Opterećeni borbom za preživljavanje, roditelji često nemaju vremena za svoju decu.
Dolazi do značajnih promena i poremećaja u porodičnom životu, pa porodica sve više gubi
svoju tradicionalnu ulogu.’’ U modi’’ su modeli ponašanja po kojima ljudi ne biraju sredstva
da bi došli do cilja. Oni se nažalost projektuju i na one najranjivije – na decu. Nedostatak
komunikacije između roditelja i dece, poremećeni bračni odnosi, škola koja ne ostvaruje svoju
obrazovnu, a posebno vaspitnu ulogu, kriza u društvu… sve su to uzročnici zbog kojih je
trend maloletničkog kriminaliteta danas u porastu, a maloletnička delinkvencija postaje
ozbiljan društveni problem i u našoj zemlji.
U Bosni i Hercegovini su jasno vidljivi neki trendovi vezani za maloletnički
kriminalitet. Ti trendovi uključuju sve veći broj maloletnika mlađih od 14 godina uključenih u
izvršenje krivičnih dela i udruživanje maloletnika u organizovane grupe počinioca krivičnih
dela. U porastu je i broj krivičnih dela u kojima maloletnici iskazuju okrutnost, a recidevizam
je i više nego očigledan.
Sve navedene činjenice su me podstakle da za temu ovog rada odaberem razmatranje
fenomena, uzroka i uslova devijantnog ponašanja, odnosno fenomenologije i pojavnih oblika
maloletničke delinkvencije gledano s kriminološkog aspekta. U okviru teme realizovano je
istraživanje stavova učenika/ca osnovne i srednjih škola na pogručju opštine Zavidovići o deci
delinkventnog ponašanja i maloletničkoj delinkvenciji kao društvenoj pojavi.

5

organizovane bande. istovremeno doprinosi boljem i kompleksnijem poznavanju kriminalnog fenomena u posrednoj i uspešnoj borbi protiv njega. 6 . Istovremeno ona proučava socijalne i lične osobine izvršilaca. godina. I mnogi kasniji autori su se bavili opisom kriminalnih slučajeva dajući svojim zbirkama naziv”Pitaval”. Na taj način kriminalna fenomenologija. kao i u životu zajednice. Pojedine grupe krivičnih dela nemaju gotovo nikakve veze i sličnosti. trikove. simuliranje itd. način života. gotovo nemoguće. a navodeći samo zemlju i mesto iz kojih kriminalni slučajevi potiču. Pojavni oblici pojedinih krivičnih dela pokazuju međusobno značajne razlike: npr. osobine izvršilaca krivičnih dela. POJAM FENOMENOLOGIJE Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji se bavi proučavanjem pojavnih oblika izvršenih krivičnih dela i socijalno – individualnih svojstava izvršilaca. M ože se reći da se kriminalnom fenomenologijom. Ubistvo iz nehata. obezbeđujući deskriptivnu stranu kriminaliteta. naime. ubistvo iz koristoljublja. Upravo zbog ovog ogromnog bogatstva i raznovrsnosti oblika u kojima se krinalno ponašanje manifestuje. kriminalnopolitičkog ) počinje nauka o zločinu. penološkog. čak i njihov posebni žargon. veoma je teško. Njegove radove u ovoj oblasti mnogi i danas u kriminološkoj literaturi navode kao početak naučne kriminalne fenomenologije. provable trezora. a po mišljenju mnogih kriminologa. Fakultet kriminalističkih nauka. političko ubistvo itd. postaje nophodno proučavanje ne samo raznovrsnih oblika krivičnih dela nego i njihova regionalna rasprostranjenost. i liferuje kriminalistici dragocen material za izučavanje. ubistvo deteta pri porodjaju. Rajka Mlađenović-Kupčević. praznoverje. Sarajevo 2001. vremenska distribucija. Kriminologija. uz isključenje svih drugih aspekata ( etiološkog. Tehnike izvodjenja krivičnih dela (džepna krađa. veoma heterogena pojava koja se manifestuje u najraznovrsnijim oblicima. falsifikati) itd. krvni delikt. odnosno deskriptivnim opisivanjem krivičnih dela i izvršilaca. Univerzitet u Sarajevu. Još je Pitavel u XVIII veku učinio prvi pokušaj da stvarne slučajeve zločina deskriptivno prikaže.1. Na drugoj strani i kriminalna etiologija polazi od samog fenomena zločina utvrđujući na toj osnovi zakonitosti javljanja određenog tipa delinkventnog ponašanja u životu pojedinca. u prvom redu etiološki i kriminološki. njihove navike. M eđutim. To je naučno područje fenomenologije kriminaliteta koja proučava pojavne oblike delinkventnih radnji i opisuje vanjske forme pojedinih krivičnih dela.1 1 dr. Kriminalna fenomenologija priprema drugim naučnim disciplinama materijalnu osnovu opisujući: kriminalne taktike. obim i tendencije. čisto deskriptivno objasniti krivična dela i izvršioce u svim oblicima pojavljivanja a da se pri tome neminovno ne mešaju i drugi elementi. Kriminalitet je.

Ne postoji idealna fenomenološka klasifikacija. zatim prema izvršiocima i slično. godine 7 . Neke podele polaze od stepena društvene opasnosti krivičnih dela.U okviru kriminalne populacije fenomenologija proučava delinkvente po individualnim karakteristikama i socijalnim obeležjima: polu. može se reći da je područje kriminalne fenomenologije veoma široko. Postoje i klasifikacije prema objektu krivične radnje. treći. Kriminologija. od kategorije delinkventa. U tipološkim klasifikacijama kriminalnog ponašanja u naučnoj i stručnoj literaturi prisutni su veoma različiti pristupi. S obzirom na to da su manifestecije pojedinih oblika kriminaliteta i svojstva njihovih izvršilaca. Univerzitet u Novom Sadu P ravni fakultet. socijalnoj i drugoj pripadnosti. te njihove podele na lakše i teže oblike.2 ____________________________________________________________________________________________________ 2 Milo Bošković . Ova disciplina za predmet svog izučavanja ima kriminalitet kao društvenu pojavu u čijoj suštini stoji individualno i kolektivno delinkventno ponašanje. Svaka od ovih klasifikacija ima svoje opravdanje i nedostatke. Novi Sad 2006. uzrastu. drugi od zakonskih poglavlja i vrste zaštićenih dobara odnosno vrednosti. a da joj se ne bi moglo prigovoriti.

socijološka i kriminalno – politička shvatanja. Hamurabijev zakonik pokazivao je neposrednu zainteresovanost tadašnje najmoćnije države-babilonske za razvoj dece i mladeži. Način ostvarenja tog cilja u istoriji razlikovao se. odgovarao je otac ( on je taj koji je morao decu naučiti pravilima ponašanja ). Klasna društva – kažnjavanje pojedinca s obzirom na procenu njegove odgovornosti. mladež. Reforme odredaba o maloletnicima u krivičnom pravu podstakla su zapravo tek novija duhovna. Težište se s kažnjavanja i zastrašivanja premešta na prevenciju i resocijalizaciju pa maloletnici i deca dobijaju posebno mesto u krivičnom pravu. Italijanska pozitivna škola se zalaže za mere sigurnosti. Rimsko pravo je prvo počelo voditi brigu o tome da li je počinitelj krivičnog dela dete ili odrasla osoba. 3. stoleća ne nailazimo na ozbiljnije pokušaje uređivanja posebnog položaja dece. Krivično pravo je surovo i strogo – za sve je jednako bez obzira na godine. uklanjanja nepopravljivih zločinaca iz društva kako bi se ono zaštitilo. sprečavanje zla. Pojavljuju se prve ideje o odgojnom delovanju( potrebi odgoja tela i duše da ne bi došlo do zločinackog ponašanja). Platon i Aristotel ističu da je cilj kazne popravljanje zločinca. odnosno maloletnika u krivičnom pravu. Kršćanska crkva razvijala je neke preventivne aktivnosti o prilagođavanju kazne ličnosti i temperamentu delinkventa.. Primitivna društva – osobina orjentacija za delo 2. Sve do kraja 19.2. Otac se mogao osloboditi odgovornosti na način da se odrekne delinkventne dece. Rimsko pravo smatralo je porodicu osnovom razumevanja pune ljudske prirode. a njegove osnovne karakteristike mogu se sagledati u tri etape : 1. Ogleda se u istraživanju težnje za razvijanjem kriminalne politike na osnovama društvene odbrane. 8 . Ono je prvo uvelo instituciju punoletnosti čiji su temelji u svim zakonima sveta. IS TORIJS KI OS VRT Svako društvo teži da suzbije ne samo teže oblike devijacije već i sve one oblike ponašanja koji narušavaju pravila društvenog života i odnose koji se na tim pravilima temelje. Za delinkventnu decu.

merena Bine-Simonovom skalom. Po Godarovoj teoriji (1915).3 Neka druga ispitivanja u SAD pokazala su da se delinkventi u pogledu inteligencije bitno ne razlikuju od nedelinkvenata. tj.3. ___________________________________________________________________________ 3 4 Dinitz. tvrdi da je slaboumnost. S. prema kojima tek svaki deseti delinkvent. uticaj inteligencije ne može se ni osporiti. Teorija inteligencije Koncepcija o tzv. Iako su nedostaci ove teorije nesporni i na njih su se najoštrije naslonili sociološki orjentisani kriminolozi. Forensic psychiatry and psychology. potkrepljujući ovu tezu. u razmatranju endogenih faktora kriminalnog ponašanja. F. P hiladelphia. niska inteligencija. rezultiralo je mnoštvom istraživanja na tu temu. pa se zato i odaju vršenju krivičnih dela. 3. govorili su o tome da je inteligencija većine prestupnika. 144 Univerzitet u Sarajevu. Iako se inteligencija ne može uzeti kao odlučujuci činilac delinkventne aktivnosti. ipak ona u određenom kompleksu okolnosti može olakšati i 4 ubrzati izbijanje krivičnog dela. koja ispoljava svoje delovanje u svim oblicima čovekovog ponašanja. Teorija inteligencije kao psihološkog faktora polazi od tvrdnje da delinkventi zbog svoje niske inteligencije nisu u stanju do kraja da sagledaju posledice svojih postupaka. Davis.(1986). slaboumnom prestupniku pojavljuje se početkom XX veka. Viljems (Williams H.) je takodje izložio svoje nalaze. ima prosečnu ili visoku inteligencije. Bila je zasnovana na učenju o nasleđivanju mentalne inferiornosti. To je posebno slučaj kod seksualnih i krvnih delikata. vremenski se podudarajući sa. pokretom psihološkog testiranja intelektualnih sposobnosti. svako slaboumno lice je potencijalni prestupnik. Kriminologija str. Sarajevo 2001. The Antisocial Personality.A.godina 9 . Vatreni zastupnik ovog shvatanja. Veliki broj ovih istraživanja bavio se jednom od osnovnih dimenzija ličnosti – inteligencijom. na nivou deteta 10-12 godina. može se govoriti o pogodnijim uslovima i određenim tendencijama ka kriminalnom ponašanju. S obzirom na neka lična obeležja i psihičke osobenosti pojedinca. američki psiholog Henry Godardd. i kao takva predstavlja značajan faktor i u oblikovanju ličnosti mladih. Rajka Mlađenović. iz uzorka ispitivanih. jedini neposredni uzrok delinkvencije. u to vreme rasprostranjenim. LIČNOS T MALOLETN IH D ELINKVENATA Često postavljano pitanje da li je kriminalna ličnost specifičan biopsihički element. niti zanemariti.1. Njegovi nalazi.

a njihova humanizacija i socijalizacija su bitno oštećeni. 1990.godina 10 . Ponekad to mogu biti i grupe sa devijantnim ponašanjem. pa time adolescencija traje sve duže a samostalnost se ostvaruje sve kasnije. vezana za status i egzistenciju. pa zahteve grupe koju prepoznaju kao sebi blisku često nadređuju zahtevima roditelja. pa sama činjenica da je adolescent anatomski i fiziološki zreo ne govori neminovno o njegovoj psihološkoj zrelosti. Olport navodi da je njihovo osnovno pitanje : ’’Ko sam ja?’’. M . a istovremeno su posebno osetljivi po pitanju ugleda i časti. teorijskih orijentacija. kroz proces masovnog sprovođenja tih aktivnosti. napetosti i izgube sukobe. Činioci okoline. kao i druge elemente koji odlikuju život odraslih.) ističe da se u kriminalne grupe povezuju mladi ljudi koji imaju neke psihološke ili društvene probleme.3. Kriminologija. Neprestano teže da ih tretiraju kao odrasle. Protivurečenosti savremenog trenutka nalažu da se mladi što duže školuju. 1990. U ovom periodu oblikuju se i moralna gledišta i shvatanja. antisocijalnog i delinkventnog ponašanja. nastoje da se ističu. frustraciona tolerancija. a posebno ne o njegovoj socijalnoj zrelosti i ekonomskoj samostalnosti. kulturnih činilaca i sticanja okolnosti. ne mogu u potpunosti objasniti ovakve oblike ponašnja. poklanja osobinama ličnosti. Sanjarenje se često bira kao jedino moguće rešenje kada su svesni svojih teškoća i nemogućnosti da se sa njima suoče i da ih reše. mladi se uključuju u različite vidove društvenog života. budu zapaženi i originalni. upornost i drugih osobina ličnosti u užem smislu. koja proizilazi iz interakcije bioloških poriva i socijalne i fizičke okoline. Normativni karakter ličnosti delinkventa U objašnjavanju fenomena asocijalnog. Život mladih u savremenom društvu je složen. M. Počinje da se razvija i vlastita individualnost. Emocionalna stabilnost se postuno stiče. što se obično dešava u manje kontrolisanim uslovima. što je povezano sa potrebom za privlačenje pažnje suprotnog pola i ponašanjima koja do toga dovode. koje kao najznačajnije često ističu zastupnici nekih socioloških. Imaju potrebu za udruživanjem. Njihova povezanost zasniva se na prihvatanju istih gledišta i vrednosti koje grupa podržava5. Savremena administracija . U procesu traganja za svojim identitetom. Nekad se u ponašanju mladih ne razvijaju viši moralni ciljevi. u nastojanju da time sebi obezbede što bolje prilagođavanje. posebna se pažnja osim socijalnih. Adolescentima se nameće rešavanje mnogih životnih zadataka i postignuća u različitim područjima. koje se uopšteno naziva društveno neprihvatljivim. M ilutinović (M ilutinović. oni se uključuju u društvo. ili im ono barem predstavlja način da se oslobode teskobe. M noga istraživanja potkrepila su dokaze o povezanosti ili uslovljenosti takvog ponašanja i osoba kao što su emocionalna stabilnost. Prisutna je nesigurnost u okviru ličnosti mladih. koje predstavljaju relativno stabilnu organizaciju motivacionih sklonosti individue. 5 Milutinović .2. i sposobnost za obavljanje što više poslova. obogaćena emocijama vezanim za ljubav i tek probuđenu polnost. Nastojeći da se što više mladih uključi u pojedine aktivnosti namenjene mladima.

što kao posledicu može imati otežano postizanje uspeha. budući da je moguć uticaj na korekcije u strukturi ličnosti. Njihove stavove o sebi mogli bismo grupisati u tri celine: 1. znatan broj ispitanika pokazivao je karakteristike koje bi se mogle označiti negativnim predznakom. na osnovu utvrđenih karakteristika licnosti mogu se predvideti oblici delinkventnog tretmana i isplanirati elementi budućeg vaspitnog tretmana. ličnost i ponašanje. time ne olakšava nego samo otežava svoju adaptaciju. bez obzira na to da li su se pojavile izolovano ili u kombinaciji sa drugim smetnjama (neurotske smetnje. koje će doprineti i podobnosti ličnosti za socijalnu integraciju. iz čega takođe proističu neuspesi u rešavanju razvojnih i životnih problema. Grupacija maloletnika koja sebe precenjuje. odgovarajućim materijalnim položajem. a u okviru tog procesa odvija se i unutrašnje menjanje i proces sazrevanja mladih. bežanje od kuće. Prema nalazima njenog istraživanja. Od svih prijavljenih dela protiv imovine oni čine 27% a u relativno malom procentu učestvuju u masi prijavljenih dela protiv opčšte sigurnosti. što nosi zbunjenost i konfuziju vezanu za lične potencijale i mogućnosti. Oni posredno govore o neadekvatnim socijalizirajućim procesima koji su pogodovali oblikovanju modaliteta društveno neprihvatljivog ponašanja. profesionalnim uspehom i kvalitetnim organizovanjem slobodnog vremena. 3. Neke od osnovnih vrednosti koje adolescenti sebi postavljaju odnose se na potrebu za privatnošću. Kako se opšti uslovi društvenog života stalno menjaju. U ukupnoj masi prijavljenih dela. Iz redova onih koji su izrazito nezadovoljni mogućnostima ostvarenja ovih ciljeva regrutuju se oni koji na ovakve okolnosti reaguju socijalno devijantnim i kriminalnim oblicima ponašanja. Povezanost osobina ličnosti i karakteristika ponašanja mladih delinkvenata sa njihovom pređašnjom kriminalnom delatnošću istraživala je M iksaj-Todorović. samosvojnošću. maloletnici učestvuju sa 11-16%. 2. Većina maloletnika ima još uvek neizgrađen odnos prema sebi.3. Kao značajan faktor izdvojen je i alkohol 11 . Sami delinkventi su davali odgovore o uzrocima njihovog delinkventnog ponašanja. Oni koji prema sebi pokazuju negativan stav izražavaju nepoverenje u svoje sposobnosti i vrednosti. trauma glave). agresivno ponašanje na javnim mestima.7%). Kao najbitniji navedeni razlog je druženje sa asocijalnim i antisocijalnim osobama iz njihove okoline (40. ne mogavši da uskladi idealnu i realnu sliku sebe. nedostatak samopoštovanja. Formiranje slike mladih o sebi Način na koji se formira slika o sebi i drugima može trajnije uticati na ispoljavanje ličnosti adolescenta. Prema njenim istraživanjima. postojeći drustveni poremećaji će u većoj ili manjoj meri uticati i na uslove njihovog života.3.

dragocenim rezultatima istraživanja sprovedenih na ovoj populaciji. društveno koristan rad maloletnih izvršilaca krivičnih dela. koji se konzumira u vreme izvršenja dela. Iz ovog istraživanja se vidi da su delinkventi dominantno tražili razloge za svoje ponasanje i svojim osobinama i postupcima. (1971). što podrazumeva primarnu.2%). kao posebno efikasna pokazala se specifična vaspitna mera sprovedena kroz dobrovoljan. a njihovo ponašanje je sve brutalnije. Institut za kriminološka i kriminalistička istraživanja.6 Kriminalna dela sve vise vrše mladi. Oko jedne četvrtine ispitanika smatralo je da odgovornu ulogu u njihovom delinkventnom ponašanju ima njihova ’’narav’’ . odnosno neke osobine njihove ličnosti koje su izvan njihove kontrole. Uzroci maloletničkog prestupništva. sekundarnu i tercijalnu prevenciju u oblasti maloletničke delinkvencije zasnovanu da mnogobrojnim. sve je više mladih koji ova dela vrše a potiču iz dobrostojećih i imućnih porodica. Beograd 1971. 6 Todorović A. godine 12 . U mnogim evropskim zemljama. već je samo 14.(31. Potrebno je u našoj sredini uraditi više i konkretnije. a mnogo manje da su sebe doživeli kao pasivni derivat nesrećnih životnih okolnosti. često u grupama.3% ispitanika to navelo kao razlog njihovog neprilagođenog ponašanja. Donekle iznenađuje podatak da ispitanici roditeljima i neadekvatnom vaspitanju nisu pridali poseban značaj. Iako su ranije počinioci krivičnih dela protiv imovine regrutovale iz socijalno i ekonomsko nižih slojeva.

Pojam maloletničke delinkvencije Pojava socijalno neprilagođenog ponašanja posebne populacione strukture stanovništva. i 18. kod maloletnika su neka unutrašnja psihička svojstva i opstrukcija. biološkoj. stilom života. po različitosti doživljavanja spoljnih uticaja. Uz to. kulturnim obrascima od tradicionalnih i uobičajenih za datu sredinu. te se lakše povode za drugačijim vrednostima. fizičkih i intelektualno postepeno sazreva. usvaja principe ponašanja i vrednosti koje ne moraju uvek da se uklapaju u uobičajena klišea.4. depresija i izolacija izraženiji nego kod ostalih. godine života ). Podela se zasniva na anatomskoj i psihičkoj razvijenosti. U zakonodavnoj praksi ima različitih pristupa u klasifikaciji prestupnika. a nasilništvu posebno. Oni još nemaju izgrađen identitet. godine života) i starijih maloletnika ( osobe između 16. M aloletnik je osoba posebne uzrasne kategorije i biopsihičkih osobina. vrsta je prestupništva koja se naziva maloletničkom delinkvencijom. ali i ponašanja koje može postati njegov model trajnije negativne identifikacije. odnosno mentalnoj zrelosti određene strukture maloletničke populacije. 13 . Maloletnik. Takav pristup ima. pri čemu mlad čovek nalazi oduška u nekoj vrsti asocijalnog vladanja. prema ovoj kategoriji ima i poseban tretman postupka i kaznenopravnih mera i mera resocijalizacije. ali se oni obično razvrstavaju u kategorije mlađih (osobe između 14. To se ogleda u slabije razvijenom nervnom sistemu i psihičkoj strukturi uopšte. Svi ti elementi bitno utiču u nedovoljno izraženoj svesti i neizgrađenom sistemu osećaja odgovornosti za određenu vrstu ponašanja i njihove moguće posledice. agresivnost. Intenzivne promene u razvoju i ponašanju odražavaju se na nesporazume u porodici i socijalnoj sredini. spadaju u najrizičnije grupe sklonosti delinkventnom ponašanju uopšte. i 16. a maloletnici naročito. smatra se. fizičkih i seksualnih promena. odnosno realnih osnova moguće usklađenosti njihovog odnosa u pogledu usvajanja i poštovanja pravnih. M ladi.1. moralnih i društvenih normi. koja se više ne smatra decom. jer je struktura maloletnog lica u poređenju s odraslim osobama bitno drugačija. Uvažavajući te specifičnosti krivičnopravna teorija. realnu naučnu podlogu. odnosno krivično zakonodavstvo. U socijalnom svetu sve te manifestacije prelamaju se u formi sukoba generacija. M aloletnik pripada starosnoj populaciji intenzivnih emotivnih. ili druga krajnost povlačenje. odnosno sukobu vrednosti. svesnosti postupaka i odgovornosti za svoje ponašanje. koje su uslov socijalnog sazrevanja. ali i ponašanja. kako individualni tako ni grupni. MALOLETN IČKA D ELINKVENCIJA 4. ali u razvoju nisu dostigla stadijum punoletstva. emocionalnoj i socijalnoj nezrelosti i sličnosti. U tom periodu ličnost manifestuje promenljive oblike raspoloženja. Od odraslih se razlikuje po stepenu emocionalne i intelektualne zrelosti.

maloletničko prestupništvo jeste svako ponašanje pojedinca ili grupe mladih koje je protivdruštveno. dakle kriminalitet mladih. dakle mora biti definisan zakonom i svesti se na krivična dela kao i kod odraslih. vaspitnih i drugih socijalnih mera i akcija. a u drugo ponašanje koje predstavlja krivična dela.. ali ne i struktura populacije koja se smatra maloletničkom. Tako se pod ovim pojmom smatraju društveno neprihvatljivo ponašanje omladinske populacije. i to kako one oblike ponašanja pozitivnim zakonom određenim kao krivična dela i prekršaji. Treća grupa shvatanja pod maloletničkim prestupništvom podrazumevaju takvo devijantno ponašanje mladih kojim se krše legalne norme i odgovarajući propisi određenih ustanova i zajednica. karakteristična po posebnim etiološkim osnovama i specifičnoj fenomenološkoj strukturi. tako i niz drugih postupaka i ponašanja koja po svom karakteru zahtevaju primenu vankrivičnih. gde se ubrajaju sve vrste krivičnih dela i prekršaja koje su sankcionisane kao posebna delinkvencija omladine. odnosno društveno ne prihvatljivo. Ona polaze od prekršaja svih pravnih normi. Čini se da je savremenom shvatanju najprimernije definicija prema kojoj . Neke klasifikacije razlikuju preddelinkventno i delinkventno ponašanje. Sve naučne discipline koje se bave maloletničkom delinkvencijom u suštini imaju istovetan stav da je upitanju posebna društvena pojava. pri čemu se u prvo ubrajaju svi oblici prestupništva. Na taj način je određena sadržina delinkvencije. po kojima se bitno razlikuje od delinkvencije odraslih. ali se prema njima primenjuje poseban postupak i propisuju posebne kazne i vaspitne mere. Druga grupa zastupa nesto šire stanovište maloletničke delinkventnosti. Kod nas takva podela nije izvršena i maloletnici su odgovorni za sva dela i prekršaje kao i odrasla lica. a ne samo krivičnopravnih. Tu su 14 .Malololetnička delinkvencija. uže shvatanje po kome su to samo one radnje i ponašanje maloletnika koji su obuhvaćeni pozitivnim krivičnim zakonodavstvom. u delinkvencij mladih može se uvrstiti sledeće ponašanje: kriminalitet. U teorijskom definisanju maloletničke delinkvencije postoji niz pristupa koji unose dosta konfuzije u sistemu pojmovnog određena ove društvene pojave. kada se krše pravne ili moralne norme nekog društva i koje kada je vidljivo izaziva spontano ili organizovano društveno reagovanje u nameri da se zaštite društvena dobra i vrednosti a i sami akteri takvog ponašanja’’ . U određivanju pojma maloletničke delinkvencije. u literature su prisutna tri osnovna pristupa. tj. Svako zanemarivanje pravnih aspekata i svođenje na psihološke i psihijatrijske ne može se ni opravdati ni objasniti. pojave socijalne patologije i prekršaji javnog reda. Definicija. kao i moralne norme društvene sredine. U nekim zemljama postoje i posebni zakoni o maloletničkoj delinkvenciji. Jedno. Pobornici ovih shvatanja polaze od toga da se maloletnička delinkvencija kao sociološki pojam može izvesti iz povrede sistema vrednosti. Polazeći od ove definicije. po njegovom sadržaju.

pojedinci koje maltretira grupa. Oni su. Druga pojava po zastupljenosti jesu saobraćajni delikti maloletnika. Žrtve su slabiji i hendikepirani. Maloletnički kriminalitet Kriminalitet je najteži oblik maloletničkog prestupništva. na primer na sportskim takmičenjima. Kao obrazac kolektivnog prestupništva javljaju se razni vidovi spontanog. ali i posebne psihostrukture. i normalna pojava. koje je samo sebi cilj. u delima s elementima nasilja naročito. delom. M eđutim. da je izražen visok procenat recidivizma.različiti pristupi. ali i po obimnosti u pojedinim njegovim oblicima. Pretežno se kreće oko 20%-25%. U pojedinim oblicima kriminaliteta udeo maloletničke delinkvencije je neujednačen. neposrednim sukobima15 . Spontano nasilje se najčešće javlja u formi izazivanja nereda i organizovane primene nasilja. Prema nekim shvatanjima maloletnici nasilje na ulicama prenose kao model ponašanja iz porodične sredine. odnosno gornje i donje granice životne dobi koja se smatra maloletničkom. Kolektivni kriminalitet maloletnika u fenomenološkom pogledu je prisutniji nego kod odraslih lica. onda ova pojava dolazi posebno do izražaja. 4. M aloletnici najčešće vrše imovinske delikte (najviše dela krađe) i taj procenat u ukupnom maloletničkom kriminalitetu kreće se oko 50% a u nekim zemljama čak i do 80% . To je. uzrokovani i faktorima neiskustva. u određenom smislu. a u novije vreme u porastu. sitnim krađama. Karakterističan je po tome što je znatno zastupljen u kriminalitetu. a oni proističu iz zakonske krivične odgovornosti. fizički i seksualno. koncertima i drugim vidovima javnih manifestacija. jesu seksualni delikti. otimanja stvari. i u prestupničkom ponašanju. posebno krivična dela silovanja. Udeo maloletničke delinkvencije u kriminalitetu uopšte razlikuje se od zemlje do zemlje. gde su i sami bili zlostavljani psihički. naročito kada je u pitanju politički kriminalitet.2. u nekim oblicima kriminaliteta maloletnici skoro i da ne učestvuju. U savremenim kretanjima ove društvene pojave uočljive su tendencije povećanja procenta zastupljenosti maloletničkog kriminaliteta u kriminalitetu celine. dela protiv službene dužnosti i delikti privrednog kriminaliteta. kao i u nekim novim organizovanim i kolektivnim oblicima kriminaliteta. jer je kod mlađih oseba potreba za druženjem i socijalnom komunikacijom izraženija i u redovnom životu. ali ima i zemalja u kojima je ta zastupljenost skoro do polovine ukupne pojave. pa. kao i starije i bespomoćne osobe. Za maloletnički kriminalitet u novije vreme je karakteristično da je u povećanju broj delikata nasilja. grupa maloletničkog kriminaliteta. Treća karakteristična. Poluorganizovanom nasilju skloniji su mlađi maloletnici. posebno aktima zastrašivanja i reketiranja učenika. Kada se ima u vidu poznata činjenica da je procenat povećanja iz godine u godinu sve veći . i to ne samo pojedinačnog nego i kolektivnog nasilja. prema tome. i da je maloletnička delinkvencija izvor kriminaliteta odraslih. poluorganizovanog i organizovanog nasilja. Rešenja su u svetu različita i moze se govoriti samo o pretežnim.

Takve grupe posebno zlostavljaju svoje vršnjake u školskim dvorištima. One imaju utvrđenu formu za ustrojstvo svoje organizacije. kao i u sredinama gde žive. kontinuirani i često ritualni postupak odvija se prilikom prijema novih članova.lider’’ . Pored toga. sticanje prihoda od droga i prostitucije. što se javljaju poremećaji u metabolizmu i nervnom sistemu.. rasnog i socijalnog porekla. života.tučama. u strukturiranim maloletničkim bandama. Takve grupe su isključivo karakteristika gradskih sredina i dokoličarskog načina života. M aloletničke bande predstavljaju poseban vid prestupničkog ponašanja. ispoljavanja emocija ). kohezija među članstvom je obrnuto srazmerna odgovornosti prema školskim obavezama i društvu . poremećaji u mišljenju i niz drugih poremećaja koji se odrazavaju na čovekov karakter. Organizam pod dejstvom alkohola i narkotika kod mladih dovodi do nedovoljne samokontrole i navika koje devijantno ponašanje pretvara u .normalno’’ i svakodnevno. stila i kulture. ponašanja. 16 . karakterističan po specifičnom sistemu vrednosti i podkulture (organizacije. solidarnost i drugarstvo se iskazuju u nasilnim akcijama. U grupi se stiče ugled i prestiž i ispoljavaju specifični oblici solidarnosti (prijateljstvo. Novija obeležja ovih grupa karakterišu se pomeranjem donje granice života članova. M edicina je utvrdila da je organizam mladih 10 do 20 puta osetljiviji na ova sredstva i da se ona direktno odražavaju na njihovo zdravlje. Članovi se odabiraju i primaju u grupu ukoliko su spremni da private posebna pravila ponašanja i sisteme vrednosti delinkventne grupe. S ocijalno-patološke pojave maloletnika U strukturi maloletničke delinkvencije po obimu i društvenim posledicama socijalnopatološke pojave su ispred kriminaliteta i ostalih vidova prestupništva. koje ih izdvajaju i dovode u sukob sa opstedrustvenim vrednostima i normama. na ulici. narkomaniji ili prostituciji. One su u toj meri izražene u maloletničkoj populaciji da poprimaju obeležja bolesti vezane za mladost. sa tendencijim prijema i dece. koji potiču pretežno iz dezorganizovanih porodica iz prigradskih naselja. međutim. uloge i odgovornost su jasno definisani pravilima bande. vođa što neformalnoj grupi obezbedjuje jedinstvo. Njih odlikuje realizacija individualnih ciljeva kroz grupno ponašanje. posledice su i slabija koncentracija. odanost i poštovanje uobičajenih normi bande. povećanje broja pripadnika ženske populacije. ciljevi. naročito kada je reč o alkoholizmu. kolektivni duhsolidarnost i zajedničko ubedjenje) u realizaciji kriminalnih ciljeva. utiče na formiranje stavova i pravila discipline. multietničnost u mešovitim sredinama.. Uticaj alkohola i narkotika na zdravlje mladih je znatno izraženiji nego kod odraslih. Organizovano nasilje maloletnika sprovodi se. Tradicionalne karakteristike maloletničkih bandi su : članstvo istog etničkog. u organizaciji postoji utvrdjena hijerarhija i ustanovljena odgovoronost. 4. prostor delovanja je pod kontrolom određene maloletničke bande.3. Na čelu se nalazi .

Razbojništvo je jedan od težih oblika imovinskog delikta. U tom periodu alkohol je za čoveka sredstvo oslobođenja od straha.delikti protiv života i tela . Svi statistički podaci o potrošnji alkohola i istraživanja ove pojave kod mladih ukazuju na to da se ona među omladinom sve više širi. Najviše maloletnika počinilo je krivična dela teške krađe u pravilu provaljivanjem u zatvorene prostorije. provaljivanje.ostali delikti Postotak maloletnih delinkvenata raste s porastom dobi. tešku krađu.delikti protiv dostojanstva ličnosti i morala ( seksualni delikti) . rodbine. Podaci o rasprostranjenosti prostitucije pokazuju da se najtežim oblikom prostitucije (ulična) bave pretežno mlade žene. Slična je situacija i sa ostalim socijalno-patološkim pojavama. M aloletnička delinkvencija obuhvata pre svega imovinski kriminalitet. Neki podaci govore da jedan od osam mladića ispod 25 godina i jedna devojka od 25 godina iste dobi starosti konzumira alkohol u količinama koje su opasne po zdravlje. 4. Kod sitnih krađa i krivičnog dela ostećenja tuđih stvari. Prekršaji maloletnika U širokoj skali prekršajnih oblika prestupništva celokupne populacije (povrede administrativno-kaznenog karaktera) maloletnici vrše oko 12% . oduzimanje motornog vozila. oštećeni najčešće nemaju interesa da podnose krivične prijave. Visoki udeo u postotku prijavljenih čine maloletnici u dobi od 16-17 godina. Najčešće ga vrše maloletnici slabije inteligencije. Najčešći delikti koje vrše maloletni prestupnici su : .imovinski delikti . dakle krađu. Većinom 17 . stida i model oponašanja zrelih ličnosti.Problem narkomanije mladih nije samo u bolesti i onom što ona ima za neposrednu posledicu po ličnost. Vrlo su česte sitne krađe počinjene na štetu roditelja. primitivnije strukture ličnosti ili osobe koje su sklone alkoholu. Ovako raširena pojava alkoholizma među mladima ima i subjektivnu stranu svojstvenu uzrastu. On se manifestuje i u socijalnim posledicama koje imaju stavovi ostale mladalačke populacije i delinkventnim osobama i prema njima ima takav praktični odnos. prevaru itd. Porast imovinskih delikata u pravilu je neposredna posedica privrednih i socijalnih depresija.4. prijatelja… Većinom je reč o deliktu koji nije unapred planiran. Alkoholizam među mladima postepeno poprima razmere epidemije.

ali i posebne psihološke strukture maloletnika. da bi preživele. značajan uticaj ima afektivna napetost. Devojke postaju delinkventne najčešće iz jednog razloga. Delikti protiv života i tela najčešće obuhvataju lake telesne povrede. među kojima ima i višestrukih povratnika. Pod uticajem alkohola svojim ponašanjem pridonosi nastanku delikta. znatno manje teške telesne povrede. koje pripadnost svome sportskom klubu manifestuju na potpuno neprihvatljiv način. M eđu maloletnim pociniocima krivičnih dela skoro su jednako zastupljeni mlađi i stariji maloletnici. Saobraćajni delikti maloletnika u stalnom su porastu.nije rečo planiranim akcijama. M aloletni delinkventi su znatno češće iz urbanih. Gotovo redovno su povezani s vožnjom u alkoholiziranom stanju ili upotrebom narkotika. Oni su dobrim delom uzrokovani faktorom neiskustva. Na nastajanje delikta protiv života i tela koje čine maloletnici. prema podacima centra za socijani rad. u kojem su maloletnice najčešće žrtve prevare i ucene. Jedna od temeljnih karakteristika kriminaliteta maloletnika jesu imovinski delikti i krivična dela u saučesništvu. prostituišu se iz istih razloga. izazivanjem sukoba s protivničkim grupama i uništavanjem svega što im se nađe na putu. preosetljivost. Beže od kuće da bi izbegle zlostavljanje. a ponekad i osnovnu školu. nego osoba koja je npr. Vandalizam je kolektivno počinjen delikt na štetu društvene imovine. 18 . Karakterističan je za različite navijačke grupe. a poseban problem predstavlja činjenica da se među njima poslednjih godina javlja sve veći broj dece ispod 14 godina. a retko iz ruralnih sredina. zatim pojačavala i konačno došla do činjenja krivičnih dela. dok je broj maloletnica koje vrše krivična dela znatno manji. karakteristično je da su maloletni delinkventi ulavnom muškog pola. Za maloletnički kriminalitet u Bosni i Hercegovini. a sve češće imaju tragične posledice. Vrlo često je reč o osobama koje nisu završile srednju. Ovo pokazuje da je većina maloletnika svoj konflikt s društvenom sredinom i normama započela upravo u školi ili povodom škole. policije i tužilastva. posebno iz oblasti imovinskih delikta i prostitucije. kradu da bi kupile hranu i odeću. iako su sve češće pojave njihovog učešća u pojedinim oblicima krivičnih dela. naglost koja je karakteristična za strukturu ličnosti ove kategorije prestupnika (situacijski delikti). a najmanje krivično delo ubistva. Prostitucija postaje sve ozbiljniji drustveni problem.

5. Kriminologija maloletničkog prestupništva. 7 Jašović Žarko. kada se krše pravne ili moralne norme nekog društva i koje kad je vidljivo izaziva spontano ili organizovano društveno reagovanje u nameri da se zaštite društvena dobra i vrednosti a i sami akteri takvog ponašanja.1. 252. U pojedinim oblicima kriminaliteta udeo maloletničke delinkvencije je neujednačen. NAJČEŠ ĆI DELIKTI MALO LETNIH PRES TUPNIKA Sve naučne discipline koje se bave maloletničkom delinkvencijom imaju istovetan stav da se maloletnička delinkvencija bitno razlikuje od delinkvencije odraslih. delikti protiv dostojanstva ličnosti i morala(seksualni). Kriminalitet kulminira u doba adolescencije ili neposredno nakon nje. a to je doba pune fizičke snage u kojem su potrebe i zahtevi mlađeg čoveka često iznad njegovih mogućnosti. Čovek u svom razvoju prolazi kroz nekoliko faza koje se karakterišu određenim biološkim i psihološkim svojstvima. M lađi izvršioci najčešće vrše krivična dela protiv imovine medju kojima je znatan broj teških krađa obijanjem i provaljivanjem. dok potpuno ne nestane u doba senilnosti. Naučna knjiga Beograd. godina str. spretnost i brzina. U savremenim kretanjima uočava se povećanje procenta maloletničkog kriminaliteta koji se razlikuje od zemlje do zemlje. Savremenim shvatanjima maloletničke delinkvencije najprimerenija je definicija prema kojoj . što se reflektuje i na njegovo ponašanje. a ne u sredini zrele dobi kako bi se to moglo očekivati. Posle 30. dakle krivična dela za koja se traži veća fizička snaga. saobraćajni delikti i ostali. jer lice različite starosne dobi. Tome slede po učestalosti krivična dela protiv života i tela. Kriminalitet muškarca dostiže vrhunac na početku punog razvoja. Odatle se vidi da u vršenju kriminaliteta najviše učestvuju mlađa lica. Utvrđeno je da u nekim životnim razdobljima ljudi češće vrše krivična dela nego u drugim.. 5. delikti protiv života i tela. 1991. Utvrđeno je takođe da brak pozitivno utiče na ponašanje muškarca. Ovu činjenicu potvrđuju istraživanja u mnogim zemljama. Najčešći delikti koje vrše mladi su: imovinski. manje ili više učestvuje u izvršavanju krivičnih dela a takođe i različite vrste tih dela. odnosno društveno neprihvatljivo. te džepnih krađa. S tarosna dob i kriminalitet U nauci se smatra da je i starosna dob čoveka od uticaja kako na obim tako i na strukturu kriminaliteta. 19 . što se zaključuje iz podatka da su medju delinkventima neoženjeni muškarci daleko brojniji.’’7 M aloletnički kriminalitet znatno je zastupljen u ukupnom kriminalitetu.maloletničko prestupništvo jeste svako ponašanje pojedinaca ili grupe mladih koje je protivdruštveno. tj. godine života nastaje veće progresivno smanjenje kriminaliteta.

a profesionalnim oblicima one pojave koje se vrše kontinuirano i s koristoljubivim motivom. u zatvorenim prostorijama. Videli smo da preovladavaju imovinska krivična dela jer su im ona najdostupnija. 8 Rajka Mlađenović. beda i tzv. kao i krađe na opasan način – kada je usled načina izvršenja dela objektivno mogao biti ugrozen život drugih osoba ili je u toku izvršenja ispoljena posebna drskost ili je ukradeno dobro veće vrednosti. a prema vrsti delinkventa mogu se svrstati u profesionalne i neprofesionalne vidove. prevarne delikte i delikte bez motiva koristoljublja. bilo iz pravnih ili stvarnih razloga. Imovinski delikti Imovinskim deliktima naziva se ona vrsta krivičnih dela kojima se ugrožavaju (protivpravno prisvojena ili oštećena) imovinska prava građana i drugih pravnih subjekata. Delikti krađa. krađe obijanjem ili provaljivanjem kasa i ormana. Najčešće krađe događaju se po trgovinskim objektima.2. mlađa osoba koja nije u radnom odnosu ne može izvršiti dela protiv službene dužnosti (pronevera. primanje mita. Neprofesionalnim vidovima smatraju se povremeni i prolazni slučajevi obesnog ili avanturističkog ponašanja maloletnika u krađama na objektima sa stepenom manjeg rizika.Kupčević. posebno sitnih i običnih specifični su po dva bitna faktora uticaja. Stoga je jasno da se sve ove okolnosti odražavaju i na strukturu kriminaliteta mlađih ljudi. tj. treba istaći činjenicu da ima niz krivičnih dela koje mlađe osobe ne mogu ni izvršiti. kriminalne oskudice. Krađe u strukturi imovinskih dela preovladavaju.godina 20 . posluga) ili osoba koja nema vlastitu porodicu ne moze biti izvršilac nekih krivičnih dela protiv porodice (npr. delikte s elementom fizičkog nasilja.8 5. Jedan se odnosi na primerenost pojave maloletničkom uzrastu i počecima stvaranja kriminalne karijere.Kada govorimo o strukturi kriminaliteta pojedinih starosnih grupa. Naprimer. krađe za vreme elementarne nepogode. a drugi na faktor egzistencijalne nužde. iznuda i ucena. a prema načinu izvršenja najbrojnije su tzv. Po obimu čine najbrojniju vrstu krivičnih dela. džepne krađe. Teškom krađom smatra se krađa iz zatvorenih zgrada. Kriminologija. onih činilaca uzročnosti čiju osnovu čini siromaštvo. Krivičnog dela dvobračnosti) itd. U klasične imovinske delikte spadaju sve vrste krađa i drugi oblici nezakonitog prisvajanja tuđe pokretne ili nepokretne imovine. Sarajevo 2001. Imovinske delikte prema vrsti možemo razvrstati na klasične delikte. razbojnička krađa. U delikte s elementima fizičkog nasilja spadaju najteži oblici ove vrste krivičnih dela kod kojih su fizička sila i pretnja prema žrtvi osnov metoda ili sredstva izvršenja delikta. Tom vrstom obuhvaćena su krivična dela kao sto su razbojništvo. Ovi delikti spadaju u vrstu klasičnog kriminaliteta.

Bitna obeležja nasilja su sklonost ka iživljavanju i drskost bez razumnog povoda. kvalifikovani. napadom na osnovnu vrednost – život i telesni integritet čoveka. psihičkim. Najteži oblici krvnih delikata su ubistva i teške telesne povrede. i neki drugi delikti kao učestvovanje u tuči sa opasnim oruđem. Ubistvo je jedan od najstarijih ljudskih grehova. Kod svih ubistava nasilje je dominantno sredstvo ali postoje i posebno teški. nasilništvo. krvni delikti. ubistvo deteta ili bremenite žene i ubistvo više lica. Najteži delikt iz pomenute grupe krivičnih dela je ubistvo. te neka dela imovinskog karaktera izvršena nasilnim aktima. napuštanje nemoćnog lica bez pomoći u prilikama kada su mu ugrozeni život i zdravlje. prinuđavanje drugoga da trpi takvo ponašanje čime se teško vređa njegovo dostojanstvo ili ugrožava fizički integritet. a naročito teške 21 . U krvne delikte se ubrajaju i sve vrste nanošenja telesnih povreda. Kod svih ubistava nasilje je dominantno sredstvo ali postoje i posebno teški. invalidnost ili smrtnost. Ubistvo je jedan od najstarijih ljudskih grehova. Takva dela mogu biti izvedena različitim sredstvima: fizičkim. U delikte nasilja spadaju tzv. delikti izvršeni primenom sile i nasilja. Bitna obeležja nasilja su sklonost ka iživljavanju i drskost bez razumnog povoda. U ovu oblast spadaju svi oblici dela koji za posledicu imaju smrt ili telesne povrede. Najteži delikt iz pomenute grupe krivičnih dela je ubistvo. te neka dela imovinskog karaktera izvršena nasilnim aktima. psihičkim. navođenje drugoga na samoubistvo. oblici nasilja koji za posledicu imaju ubistva na svirep (mučenje i mrcvarenje žrtve) i ubistva na podmukao način – prevarno. ubistvo deteta ili bremenite žene i ubistvo više lica. prinuđavanje drugoga da trpi takvo ponašanje čime se teško vređa njegovo dostojanstvo ili ugrožava fizički integritet. Delikti protiv života i tela Svi oblici kriminaliteta su u određenom smislu akti nasilja. višestruka ubistva. U ovu oblast spadaju svi oblici dela koji za posledicu imaju smrt ili telesne povrede. delikti izvršeni primenom sile i nasilja. napadom na osnovnu vrednost – život i telesni integritet čoveka.3. U krvne delikte se ubrajaju i sve vrste nanošenja telesnih povreda. 5. oblici nasilja koji za posledicu imaju ubistva na svirep (mučenje i mrcvarenje žrtve) i ubistva na podmukao način – prevarno. U delikte nasilja spadaju tzv. Takva dela mogu biti izvedena različitim sredstvima: fizičkim. krvni delikti. smatraju se takodje deliktima koji neposredno ili posredno imaju elemente nasilja.Svi oblici kriminaliteta su u određenom smislu akti nasilja. višestruka ubistva. neposrednim i posrednim. Najteži oblici krvnih delikata su ubistva i teške telesne povrede. Pod pojmom krvni delikti podrazumevaju se krivična dela uperena protiv fizičkog integriteta ličnosti. izlaganje drugog opasnostima. Pod pojmom krvni delikti podrazumevaju se krivična dela uperena protiv fizičkog integriteta ličnosti. Pored toga. neposrednim i posrednim. a naročito teške telesne povrede i povrede koje za posledicu imaju određen stepen fizičkog oštećenja. kvalifikovani. povrede telesnog zdravlja (teške i lake telesne povrede) i drugi delikti izvršeni primenom sile. povrede telesnog zdravlja (teške i lake telesne povrede) i drugi delikti izvršeni primenom sile.

Specifičnosti faktora ove vrste delinkvencije jesu u tome što. Seksualna agresija. invalidnost ili smrtnost. 22 . visokom procentu tzv. Seksualni delinkvent je u klasifikaciji prestupnika sklonih vršenju krivičnih dela protiv polne slobode. pre svega uzroci vezani za ličnost izvršioca. 9 Milo Bošković. ali i problem u krivičnopravnim sistemima. 1995. Krivična dela protiv slobode odlučivanja u polnim odnosima uvek su predstavljala pojavu s ozbiljnim društvenim reakcijama. seksualni delikti su specificni po stepenu moralne izopačenosti.9 Posmatrajući u objektivnim kriterijumima socijalnih obeležja i uslova.4. Ovaj oblik kriminaliteta vezan je najčešće za urbane sredine. izlaganje drugog opasnostima. pa je čak svaki drugi izvršilac krivičnih dela ove vrste počeo i imao kriminalno iskustvo druge vrste. jer pre seksualnih prestupa pocinje obično s nekim drugim delom. Takvi stavovi nalaze osnova i u statističkim podacima na regionalnim nivoima analize delikata u seoskim i gradskim. To je kompleksna pojava čija suština proističe iz posebnog ponašanja učinioca delikta i odnosa žrtve. nasilništvo. ali prema mnogim istraživanjima nemaju bitne razlike u osobinama ličnosti nego što je to slučaj sa normalnom populacijom. navođenje drugoga na samoubistvo. dok se socijalni faktori pojavljuju samo u izboru pogodnih uslova da se realizuju motivi i ciljevi njihove moralne izopačenosti. Najčešće su upitanju osobe sa psihopatskom karakternom strukturom ličnosti.telesne povrede i povrede koje za posledicu imaju određen stepen fizičkog oštećenja. Oni ispoljavaju u istraživanjima značajne razlike u seksualnim stavovima. seksualni delikti spadaju u dela osoba. visokoj bazičnoj agresivnosti i antisocijalnim ponašanjima. s nedovoljnom sigurnošću u sebe. tamne brojke. Zbornik Matice srpske.65. za razliku od svih drugih oblika. 62. a subjektivno za imigracioni i niže obrazovani kulturni element s naglašenom kriminalnom karijerom.Seksualni delikti Seksualna delinkvencija je pojava koja prevazilazi okvire prirodnosti i dobrovoljnosti partnera u seksualnom odnosu. za razliku od drugih nasilnih delinkvenata (ubica i razbojnika) razlikuje se po nekim psihopatološkim obeležjima: visokoj incidenci poremećaja ličnosti. kao i u tradicionalno patrijarhalnim i građanskim sredinama. izraženom recidevizmu i osobenostima uzroka. retkim motivacijama psihološke prirode koje se ne bi mogle kontrolisati. visokoj učestalosti alkoholisanosti u deliktu. Godina str. Seksualni nasilnik. 5. poseban tip kriminalne ličnosti. izrazitih asocijalnih sklonosti i starijih od ostalih vrsta prestupnika. U opštem smislu. napuštanje nemoćnog lica bez pomoći u prilikama kada su mu ugrozeni život i zdravlje. uslovno rečeno. u njoj dominiraju subjektivni činioci. Seksualna delinkvencija je pretežno urbani fenomen. Pored toga. smatraju se takodje deliktima koji neposredno ili posredno imaju elemente nasilja. i neki drugi delikti kao učestvovanje u tuči sa opasnim oruđem. s naglasenim agresivnim i egocentričnim svojstvima. Za razliku od seksualno normalnih osoba seksualni delinkventi su socijalno neprilagođene ličnosti.

Preovladjuju mišljenja da ne postoji ličnost biološki predisponirana i genetski predodređena na bude saobraćajni delinkvent. Pod tim pojmom se. S aobraćajni delikti Saobraćajna sredstva. u fenomenološkom smislu. odnosno dela ugrožavanja saobraćaja. njihov život (sa posledicama smrti. U najčešće prekršajne saobraćajne delikte spadaju: nepropisna brzina kretanja vozila. pre svega. nepropisno preticanje. u posebnu vrstu nazvanu saobraćajna delinkvencija.5.5. podrazumevaju krivična dela izazvana u saobraćaju. telesnih povreda ili potencijalne opasnosti) ili saobraćajna sredstva. 23 . Vrsta prestupništva uslovljena korišćenjem saobraćajnog sredstva i nepridržavanjem saobraćajnih propisa svrstava se. najčešće kao posledica saobraćajnih nezgoda i saobraćajni prekršaji. promet i učesnici u saobraćaju po posledicama predstavljaju uvek latentnu opasnost ugrožavanja društvenih vrednosti. u užem smislu. ali da postoji skup zajedničkih osobina onih ličnosti koje češće čine saobraćajne prekršaje. ne ustupanje prvenstva prolaza i ne držanje dovoljnog rastojanja u koloni. Najčešće oblike saobraćajne delinkvencije predstavljaju i krivični delikti gde spadaju. dela ugrožavanja javnog saobraćaja: radnje kojima su ugrozeni sami učesnici.

3-15. jer im se vinost i uračunljivost iskazuju u posebnoj formi..10 Uzroci maloletničkog prestupništva su mnogostruki. neuravnoteženim i nastranim osobama. str. Biološki i psihološki faktori Osnovni faktori istraživanja etioloških i fenomenloških problema delinkvencije i devijacija jesu socijalna sredina. posebno razmatra teoriju inadaptacije (neprilagođenosti ) i generalizaciju kliničkih ispitivanja maloletnih delinkvenata. pokazala je znatne razlike u mišljenjima o ovom pitanju. delikt i ličnost. Uvodne napomene O uzrocima maloletničke delinkvencije postoje razne teorije. Jedna anketa od 484 respodentna nastavnika. zapuštenim. te siročadima.La et le traitement de la delinquance juvenile-Tendences internationals d’ aujourd’hui. neurednim. FAKTORI MALOLETN IČKE DELINKVENTNOS TI 6. jer adaptacija istovremeno može i da ograničava slobodu i temelj konformizma i totalitarizma. Etiološke osnove i faktori uzročnosti kriminaliteta u celini. Na jedan jedini faktor je ukazalo 96% anketiranih. Revue internationale de criminology et de police technique’’ .2. skitnicama. Njihova kriminalna aktivnost nije. Pri tom. ličnostima na stranputici. M eđutim. mentalno ispod normale. . kao u slučaju odraslih. 24 . Prema njegovom mišljenju one su . odnose se i na maloletničku delinkvenciju. zaostalom. što govori o širokoj varijabili shvatanja i različitosti mišljenja. Posmatrana iz aspekta prva dva faktora. broj 1/1959.. Biopsihološka struktura i socijalna obeležja maloletnih bitno se razlikuju od odraslih delinkvenata. uslovljeni pre svega psihološkim faktorima razvoja mlade ličnosti i socijalnim faktorima nedostatka vaspitanja. bilo unutrašnjim faktorima’’ .nesposobnim da razlikuju dobro od zla radi nedostatka zrelosti’’. policajaca i službenika pod čijim su nadzorom maloletni prestupnici. u najopštijem smislu. posledica čvrste volje i razlog razmišljanja. L. maloletnička delinkvencija nema posebnih specifičnosti po kojima bi se morala izdvojeno izučavati. On takođe smatra da adaptirana i inadaptirana osoba mogu biti u potrebi društvene zaštite . On kritički ukazuje na vladajuće teorije koje maloletnike smatraju . Rej navodi da je među socijalnim radnicima najrasprostranjenije mišljenje da je kod maloletnih prestupnika reč o inadaptiranoj ( neprilagodjenoj ) populaciji. ali i predrasude. Poznati kriminolog M . maloletnicima koje je nemoguće kontrolisati.1. odnosno vaspitne zapuštenosti. i uz to zanemarivali volju i svest zamenjujući ih afektivnim stanjima. smatra se da kod devijacija i devijantnog ponašanja mladih postoje i neke specifičnosti uzroka. XIII. M aloletni delinkventi se od odraslih delinkvenata razlikuju i po stepenu biopsihičkog razvoja i emocionalne zrelosti. 6. čak i među stručnim osobljem koje se neposredno bavi tim problemom. Sv.kriminalitet maloletnika objašnjavali kao neizbežan rezultat bilo nezadovoljenim potrebama. fizički hendikepiranim. ____________________________________________________________________________________________________ 10.. uslova i povoda.6.

adolescentnih kriza. U psihičkom smislu smatra se da ličnost sazreva oko osamnaeste godine. U mladalačkoj fazi ličnost se socijalizuje u dinamičkim procesima raznih bioloških faza razvoja koje ostavljaju dubok trag i na njegovo društveno ponašanje. Uz to. Prolazna stanja psihosocijalne adaptacije su relativno normalna pojava u periodu tzv. javljaju se i neka unutrašnja psihička svojstva 25 . a ona zbog specifičnih uslova najčešće izostaje. kada im je potreban uzor. u poremećajima ponašanja. Promene u ponašanju odrazavaju se na nesporazume u porodici i socijalnoj sredini u kojoj mlad čovek nalazi i oduška za neku vrstu asocijalnog ponašanja. usvaja neke svoje principe ponašanja i vrednosti koji ne moraju da se uklapaju u klišea uobičajenih. ka jednom od oblika devijacije. a u kasnijim fazama i navika. U periodu tzv. sa izvesnim zajedničkim osobenostima i varijantama ekstremnog ponašanja. Adolescenti su u spečificnom stanju razvoja. podrška i pomoć. ali sa druge strane-odluke o njihovom životu donose se negde drugde i izvan mogućnosti njihovog uticaja. U tom periodu ličnost se nalazi u stalnoj evoluciji i pod uticajem faktora nasleđa i sredine koje mladog čoveka čine različitim od odraslog i sa propratnim pojavama koje bi se za odraslog čoveka mogle definisati patološkim. a koja tendira. ali i nastupiti sa znatnim zakasnjenjem. U ovom periodu pojavljuju se fizičke i seksualne promene koje mogu da kod mladih ljudi imaju i propratne pojave kompleksa. ali i emotivnih promena koje su uslov daljeg sazrevanja. Ličnost je prevashodno determinisana opštim elementima nedozrele psihostrukture koja je u razvoju.M eđutim. ličnost i intelektualno sazreva. autoritet. da se upravo oni nađu u prvim redovima društvenih promena. ali koja mogu postati i model trajnije negativne identifikacije. odnosno vreme između detinjstva i odraslog doba. faktor ličnosti se po mnogim elementima smatra karakterističnim i posebno tretira. tako da su sve dijagnoze takvog stanja uvek relativne. Granice između normalnog i devijantnog kod mlade ličnosti veoma je teško utvrditi. a postepeno se napuštaju detinje navike i karakter postepeno stabilizuje. pa se deca okreću ulici umesto roditeljima. Očekivanja od njih su veoma velika. U psihološkoj literature su ustaljena mišljenja da doba adolescencije predstavlja mladalački period koji počinje od 12 – 13 godine a završava se sazrevanjem oko 24 – 25 godine. U pubertetskoj fazi do šesnaeste godine kod ličnosti se javljaju značajne organske i morfološke pojave u kojima jača fizička konstitucija. Psihička nestabilnost pred mnogim problemima i teškoćama adaptacije na određene životne uslove nalazi rešenje i u ponašanju koje izgleda kao treći i lakši put. To je period sukoba svojstava u odraslom periodu i infantilnih tendencija koje se ispoljavaju u različitim varijacijama koje se teško mogu uopštavati. Stoga devijantno i delinkventno ponašanje mnogima u početku postaje vid protesta protiv nametnutih društvenih obrazaca. Ova stanja se ipak mogu kategorisati u prolazne i stvarne poremećaje mentalnog zdravlja. jer se ta svojstva razvijaju ciklično i u raznim amplitudama. Te promene se manifestuju različitim oblicima raspoloženja.a zavisno od biopsihičkih i socijalnih faktora proces sazrevanja individualno može nastati i znatno ranije. poverenje. adolescentne krize ličnost traga za sopstvenom identifikacijom. Taj faktor se objašnjava specifičnostima telesnih i psihičkih promena koje su karakteristične za adolescentno. dok se za populaciju ovog uzrasta smatraju normalnim. Inercija i apatija su pojave najvise izražene kod mlade generacije.

On smatra da je delinkvent. I K. neuropsihijatar iz Zagreba tvrdi da u preko 2. probleme s učenjem i ponašanjem u školi. u osnovi.3. broj 1/1988 str. urođenih i stečenih faktora. nedovoljno prilagodljiv i sa sekundarnim promenama u strukturi ličnosti. H. i Vardrop 1957) ustanovili kod ženske populacije psihičke poremećaje mnogo češće nego kod muške. vec tipičnim produktima sredine. u doba adolescencije mogu se u jednom delu pojaviti i česti slučajevi psihopatskih stanja. potiče iz porodice sa poremećenim odnosima. agresivnost. Neki od njih (D.131.Tipični maloletni prestupnik je osoba muškog pola. JKKP . 6.povlačenje.Akciono usmereno istrazivanje omladinskog kriminaliteta’’ . Vardrop. Situaciona delinkvencija se tumači manje psihijatrijskim uzrocima i emocionalnim ili drugim vidovima reakcija. Pored propratnih. R. R.izraženije nego što je uobičajeno: opstrukcija. U svojoj klasifikaciji Vardop nabraja: delinkvente sa organskim poremećajima. Vardrop 1957) tvrde da su 35% delinkvenata iz muške populacije našli postojanje psihičkih poremećaja.. teško deprivirane delinkvente. drogira se i sklon je agresivnom ponašanju. Azjenk navodi da mnogobrojni psihološki faktori utiču na otpornost procesu socijalizacije maloletnika. odnosno sukoba vrednosti. U socijalnom smislu stanja neuroza mogu kod mladih osoba uticati na dva tipa ponašanja: ekspanzivni i inhibirani. ličnost ekstrovertnog karaktera. narkomanija i alkoholizam su latentna stanja u kojima ličnost traži sebe. depresija i izolacija.000 maloletnih delinkvenata koje je imala u svojoj praksi samo je u dva slučaja našla psihotične poremećaje. direktor Klinike za sudsku psihijatriju u Glazgovu je. Pri tom se navode mogući primeri uticaja i opravdanje ponašanja deteta od strane majke. sumirajući sopstvena iskustva i teorijske osnove ranijih istraživanja klasifikovao etiološke faktore sa kliničkim elementima maloletničke delinkvencije. te promiskuitetno ponašanje maloletnica kao posledica konfliktnih odnosa . odbacivanja i neprilagođenog odnosa sa majkom.12 Delinkvencija nastala sa problemima u porodici u psihološkoj literaturi objašnjava se emocionalnim problemima interpersonalnih odnosa. S ocijalni faktori Pored unutrašnjih. K. delinkvente sa problemima u porodici i situacione delinkvente. Iz kliničkih istraživanja psihijatri su se bavili pitanjima poremećaja i uticaja na delinkventno ponašanje. sporih psihomotoričkih reakcija u ponašanju. Pospisil. . Gibons 1963. socijalni faktori čine bitnu komponentu etiologije maloletničke delinkvencije. kao i stvaranja tipologije maloletnih prestupnika. dok su u drugom slučaju (Eps 1951. izvršilac imovinskog delikta. identifikacije strogog oca sa delinkvencijom sina. H. ima slabe kontakte s ocem. emocionalno poremećene delinkvente. ___________________________________________________________________________ 12 K. ili druga krajnost. Iz tog aspekta interesantna je socijalna karta maloletničkog delinkventa. U socijalnom svetu se sve te manifestacije prelamaju u formi sukoba generacija. Problemi socijalizacije ovih ličnosti. U prvom slučaju ponašanje se ispoljava u širokoj sferi ponašanja od potpune poslušnosti do agresivnosti i klasične delinkvencije. 26 . loši odnosi devojčica sa ocem i reakcija proisteklih iz konflikta koje nastaju u fazi puberteta.

U kriminološkoj literaturi posebni faktori uticaja na maloletničku delinkvenciju ubrajaju se uticaji porodice. već u međusobnom odnosu i uslovljeno sa činiocima ličnosti. broj 4/1961. Porodični faktor Porodični faktor se neposredno ispoljava u elementima strukturalne povezanosti. Naime. istraživanja su pokazala da se maloletni delinkventi u značajnom omeru regrutuju iz razorenih i alkoholičarskih porodica. Kriminologija maloletničke delinkvencije.Istraživanja pokazuju da delinkventnom ponašanju tendiraju prvenstveno stariji maloletnici. škole. zločin i maloletnička delinkvencija’’. smatra se da je stabilnost porodice i porodičnih veza znatno čvršća u ruralnim sredinama nego u urbanim gde je porodica na neki način otuđena i samostalna društvena kategorija. odnosno roditeljske funkcije što se negativno odražava na razvoj i vaspitanje. stambena kriza i prateći problemi često vode u pojedine oblike devijantnog ili delinkventnog ponašanja.14 Faktor porodice izvodi se posredno iz industrijalizacije i urbanizacije. str. M uška delinkvencija u odnosu na žensku delinkvenciju dominira u odnosu 90:10%. izbor Zagreb. Tako. odnos i briga roditelja.. te nekvalifikovanih radnika. U profesionalno strukturalnoj analizi statistički podaci ukazuju na to da se najveći broj maloletnih delinkvenata regrutuje iz redova učenika srednjih i osnovnih škola. Neadaptibilnost roditelja novim uslovima odražava se i na ponašanje dece. Glatt.232-273. U porodične faktore koji imaju značajnu ulogu ubrajaju se i materijalna situiranost. stambeni uslovi i slično. odnosno porodičnog vaspitanja. Oko 25% maloletnih lica u vreme izvršenja krivičnog dela nije bilo zaposleno niti je pohađalo školu. Svaki oblik krize porodičnih odnosa i bračne disharmonije može da se odrazi i na emocionalni razvoj deteta u raznim vidovima poremećaja. gubitak ili napuštanje dece jednog ili oba roditelja. slobodnog vremena. ___________________________________________________________________________ 13 Šire o uticaju ovih faktora vidi: Z.Alkoholizam. na primer. M igracije iz ruralnih u urbane sredine izazivaju stresove i konfliktne ličnosti s novom sredinom.Jašović. Prema nekim podacima u muškoj delinkventnoj populaciji ovaj faktor je zastupljen u blizu polovine. 14 M: M. 437-445 27 . Na vaspitni process u razvoju mlade ličnosti neposredno se odražavaju strukturalni porodični poremećaji. Pored toga. Istraživanja u našoj zemlji pokazuju da se maloletni delinkventi u 30% slučajeva regrutuju iz porodica razvedenih roditelja. Porodična sredina je primarni element socijalizacije u kojoj se emotivna atmosfera neposredno odražava i na njegov intelektualni i psihološki razvoj. str. .13 Naravno ovi faktori ne deluju odvojeno. sredstava masovnih komunikacija i ličnosti maloletnika. Visok procenat maloletničkih delinkvencija koji su odrasli u domovima tumače se prvenstveno odsustvom roditeljskog. zaposlenost. Umesto roditelja deca nalaze vaspitače i uzore u vršnjacima sa ulice. Na taj način slabe ili se kidaju porodične veze. Bitno obeležje maloletničkog prestupništva je saučesništvo. sukob tradicionalnih formi sa novim. maloletnici u vise od 20% slučajeva vrše krivična dela u saučesništvu sa drugim licima. zanemarivanje i socijalno-patološke pojave kod nekih od užih članova. što je četvorostruko više nego u normalnoj populaciji. Tako slabi briga porodice i kontrole nad ponašanjem dece. kao što su razvodi roditelja. a u ženskoj blizu trećine slučajeva kod osoba kod kojih je jedan od roditelja alkoholičar. Beograd 1991.

programskih sadržaja i nastavno-obrazovanog procesa umnogome zavisi i razvoj mlade ličnosti i njihovo društveno ponašanje. broj 3/1975. sukoba vrednosti proisteklog iz porodičnog vaspitanja i vrednosti koje nudi nova socijalna sredina. stavove i ponašanje. a da se organizovani društveni život omladine odvija u ambijentu gde su alkohol i narkotici praktično normalna stvar. on je prirodno. i u obrazovanom sistemu nedostaje odgovarajuća oprema. JRKKP . slobodno vreme mladih može biti prazno vreme. 28 . .. Od organizovanosti. onda slobodno vreme kao faktor maloletničke delinkvencije postaje jasniji. Tamo gde procesi socijalizacije ne odigravaju svoju ulogu i funkciju. str. njihovim interesom i zadovoljenjem želja. koje često u odsustvu pozitivnih sadržaja prelaze u razne oblike devijantnog ponašanja pa i delinkventnog ponašanja.Velika urbana područja i maloletnički kriminalitet’’ . Faktori urbanizacije i migracija iz ruralnih područja kao kriminogeni činioci iskazuju se i neposredno kao sukobi vrednosti. Posledica svega toga su 60 – 70 % maloletnih delinkvenata postaju kriminalci u školskom dobu. slobodno vreme. za preduzimanje ’podviga’ i prihvatanje asocijalnih obrazaca ponašanja. jer su programi neusklađenosti sa fizičkim i psihičkim mogućnostima i potrebama mladih. Bitan faktor koji se odražava na razvoj. U takvom sistemu izostaje izgrađivanje moralnih normi i pozitivnih stavova i karaktera ličnosti.. ___________________________________________________________________________ 15 A. kao i slab uspeh. M a koliko zajednica ulagala u taj process. ono postaje pogodan prostor za delovanje raznih negativnih činilaca. Određeni značaj imaju i interpersonalni odnosi i uticaji slabijih učenika i sklonijih socijalno-patološkim pojavama na deo školske populacije. Kada se ovo veže za okolnost da mladi ljudi imaju relativno ličnu samostalnost u ponašanju. Neki autori proučavajući ovaj faktor smatraju da je . sukob generacija. formalnog i neformalnih obrazaca kontrole. formiranje i zrelost je tzv. Pored porodice. česte promene školske sredine. Slobodno vreme. ostatak vremena koje je slobodno bitno utiče na opredeljenja. prekidi u školovanju. Pored porodice. Taj sukob se ispoljava višedimenzionalno kao sukob : savremenog i tradicionalnog. labaratorije i kabineti. sportske dvorane i drugi objekti za fizičko vaspitanje koji bi zaokupili interes i paznju učenika i sadržajno ispunili slobodno vreme u kreativnom i inventivnom radu mlade ličnosti.15 Škola. 423 – 433. kriminalitet maloletnika prvenstveno urbani fenomen’’ dokazujući ovu tezu komparativnim istraživanjima visokourbanih i ostalih područja. sela i grada.. Pored toga.vreme dosade i lenstvovanja. škola je institucija u kojoj se odvijaju najvažniji vaspitni i obrazovani procesi socijalizacije ličnosti i osposobljavanja za odgovarajuće radne i društvene funkcije. zbog mnogih teskoća opterećen i izvesnim slabostima koje se negativno odražavaju na ličnost. bežanja i drugi oblici opravdanog ili neopravdanog odsustva sa nastave. Školski program i funkcija škole u savremenim uslovima su više orjentisani na obrazovani nego na vaspitni aspekt mladog čoveka. roditeljakog autoriteta i novih uzora i slično. i škole. Todorović. određene izvore materijalnih sredstava.Migracije.

povećava prag nasilja kod dece. u klubovima i diskotekama. delinkventnost mladih je jedan od oblika igre i prevazilaženja dosade. Tim pre. 48 – 54. što je film deo njihove svakodnevnice kroz koju formiraju sistem kulturnog odnosa prema svetu koji ih okružuje. pre svega. Pre svega. E. Uticaj sredstava masovnih komunikacija na maloletničku delinkvenciju je znatno prisutniji nego kod delinkvencije odraslih. posebno u odnosu na medijske modele. 29 . diskoteke. koji je u fazi razvoja. u grupnoj identifikaciji dolazi do foriranja kolektivnih gangova krajnje destruktivnog ponasanja – maloletničkih bandi. Poremećeni sistem vrednosti delom se odrazio na ponašanje mladih u slobodnom vremenu. Masovni mediji.ubije’’ dokolica u razonodi koja od bezazlenih postepeno vodi u teće oblike prestupništva.kladionice i slično. u svakodnevnom životu kod većine mladih izostali potrebni kulturoloski sadržaji.Američki pedijatar – neurolog. Naprotiv. ono izaziva mlade ličnosti na avanturu u uslovima telesne i duhovne pasivnosti koju donosi slobodno vreme. U prilog tome navode se mnogobrojni argumenti. oni ističu da je film sredstvo preko kojeg maloletnici prazne svoju emotivnu napetost i duboka psihička opterećenja. usled toga. str. film ima stetnije dejstvo tamo gde u njemu nema umetničkih vrednosti. i pored svih navedenih argumenata. tzv.16 16 Ovakve stavove zastupa J. broj 1/1949. sticanja navika i perioda identifikacije sa pozitivnim i negativnim uzorima. To je odraz hedonističkog shvatanja života što se ispoljava u posebnim objektima razonode kakvi su barovi. Sekaldi) smatraju da se maloletnička delinkvencija čak u 99% slučajeva odvija u slobodnom vremenu kao posledica faktora dokolice.Slobodno vreme je izazov da se . Osim toga. U situaciji nepovoljnih okolnosti. pa su izdvajanja za kulturne potrebe znatno ograničena. Najupečatljivija iskustva iz sveta medija ona svojim ponašanjem prenose kao obrasce u realan život. Neki kriminolozi. od sklonosti zabavi i druženju sa vršnjacima. besmislenosti života. kao deo ukupnom društvenog standarda veoma nizak. Chazal. To je razumljivo. što mlad čovek doživljava filmski sadržaj više kao stvarnost nego kao sopstveni život i doživljaje. M as-mediji ( film. Barnet tvrdi da nasilje koje se prikazuje na televiziji u velikoj meri. Takvi zaključci su verovatno preterani.. TV. da se izbegnu otuđenost i dosada. Ovakav odnos se izvodi iz socijalne cinjenice da je omladinski standard. tokom vremena.) nude adolescentima određen model života i kolektivnog oponašanja. gde su poruke o beznađu i bezvrednostima. Deca uče svakog trenutka. smatraju da uticaj filma na ponašanje dece i maloletničku delinkvenciju nema onaj značaj koji mu se pridaje u javnosti i u delu kriminološke literature. P aris. jer su. a uče iz iskustva. Sva istrazivanja pokazuju znatno manju zainteresovanost omladine za posetu institucijama kulture. apsurdnosti reda i zakonitosti. zbog uzrasne i psihofizičke strukture mladog čoveka. ali je činjenica da je slobodno vreme veoma bitan faktor maloletničkog prestupništva. Neki autori(M . la cinema et la delinquance juvenile. Revue de science criminale et de droit penal compare. Drugi bitan faktor jesu oponašanje i identifikacija. Niz masovnih ubistava koja su u SAD počinila deca mladja od 14 godina postao je zabrinjavajući. šund literature i sl.

pljačkaši. M ediji se praktično nikako ne bave pitanjima vezanim za javnu politiku i relevantne zakone. silovatelji. posebno u samim naslovima tekstova gde se ističu negativne strane.. naši mediji vrlo često krše navedene principe.Kada je reč o bosanskohercegovačkim medijima.zli’’i predefinirani da se sukobe sa zakonom. M aloletni prestupnici predstavljaju veliku i stalno rastuću pretnju našem društvu. i uglavnom izveštavaju o izolovanim događajima i slučajevima. i uglavnom se ne odnose kritički prema državnim institucijama. koji između ostalog. palikuće. M ediji uglanom ne govore o širem kontekstu. kakvi su pre svega boksovi/okviri.. onda se to radi uglavnom u vidu vesti i kratkih novinskih izveštaja.prirodno predodređenih’’ prestupnika koji su po svojoj suštini . - M ediji odašilju tri dominantne poruke o maloletničkom prestupništvu : 1. Sve u svemu. uzrocima prestupnistva u porodici i drustvu. - M aloletnici se predstavljaju kao ubice. Mediji o maloletnicima u sukobu sa zakonom . Sarajevo 2005. Nezavisna komisija za mlade (kasnije transformisana u Regulatornu agenciju za telekomunikacije ) donela je 1998. M ožemo reći da se stvara slika gotovo pa .1 – 3 30 . tj. U istaknutim delovima teksta. M ediji uglanom ne izveštavaju o širem kontekstu koji je uticao na određeni događaj. - M ediji konstruišu izrazito simplificiranu sliku o maloletnicima u sukobu sa zakonom :predstavljeni su izrazito negativno i izvan konteksta. nasilnici. M eđutim. 2. M ediji ne pokušavaju pronaći rešenja za probleme. možemo reći da u najvećem broju slučajeva mediji ne deluju u najboljem interesu maloletnika. kao ozbiljna pretnja za društvo koje mora naći neki način da se bori sa tim. - ___________________________________________________________________________ 17 Medija centar Sarajevo. M ediji su skloni senzacionalističkom i simplificiranom izveštavanju. M aloletničko prestupništvo je u stalnom porastu i ne možemo ga kontrolisati. i uopšte se problem maloletničkog prestupništva nepotrebno dramatizuje. M aloletnici u sukobu sa zakonom su izrazito okrutni i po svojoj prirodi zli. ne prate procese. te njihov način izveštavanja ima određene elemente podsticanja . godine Kodeks za uređivanje televizijskog i radijskog programa i Kodeks za štampu.. 3. M ediji se u svom izveštavanju o maloletnicima u sukobu sa zakonom primarno fokusiraju na sam incident. str. regulišu i principe zaštite dece u medijskom izveštavanju. O tome govore i istraživanja koja se u Bosni i Hercegovini provode o ovoj temi:17 - - - Kada se o problemu maloletnika u sukobu sa zakonom izveštava. i primarno u rubrikama tima ’’crne hronike’’. mediji su skloni nepotrebnoj dramatizaciji. dokumente. informacije se vade iz konteksta. moralne panike’’.

intelektualnog i moralnog razvoja ličnosti. a treći preddelinkventno stanje. U toku vaspitanja. Tim pojmom se. lišena osećanja o tome šta je društveno dopušteno. u pozitivnom smislu. odnosno vaspitna zapuštenost. prvenstveno porodici. školi i socijalnoj sredini vršnjaka. Devijantnost u ponašanju mladih može biti posledica i represivnog i apsinentnog načina vaspitanja.Vaspitanje. Visok procenat maloletnih delinkvenata. Veoma bitan uzrok maloletničke delinkvencije predstavljaju neadekvatni procesi socijalizacije. prevaspitanjem u penološkom procesu primene vaspitnih mera izrečenih u krivičnom postupku. Ovaj se faktor. Stanje vaspitne zapuštenosti kod delinkventne populacije rešava se resocijalizacijom. označava devijantno ponašanje mladih i. Ono. obično. Kriminološka istraživanja ukazuju na to da je vaspitna zapuštenost jedan od najbitnijih faktora maloletničke delinkvencije. Protiče u različitim uslovima socijalne sredine. 31 . tumači se prvenstveno odsustvom roditeljskog. istovremeno. pretežno. školske i životne sredine. nesigurnu i depresivnu ličnost. Prestrogo vaspitanje i kažnjavanje psihološki uobličava invalidnu. egocentrične i devijantne tendencije i sklonosti. Porodični odnosi i vaspitanje neposredno utiču na pravilno ili delinkventno posnašanje. teško prilagodljivu. Svaki oblik krize porodičnih odnosa odražava se se na emocionalni razvoj deteta u raznim vidovima poremećaja i prkosnog ponašanja. Na pravilan razvoj mlade ličnosti neposredno se odražavaju i problemi vaspitnih sadržaja u školskim programima. kao i uticaj asocijalne sredine u kojoj se maloletnici. dok je ličnost u odsustvu vaspitanja agresivna. Drugi. odnosno asocijalnost. Uskraćenost vaspitne brige i odsustvo vaspitnih mera u procesu razvoja ličnosti mladih različito se definise u literaturi. Vaspitanje je bitan uslov orjentacije u ponašanju čoveka i moguć uzrok maloletničkog prestupništva. To je process prenošenja kulturnih obrazaca na pojedinca i grupe u razvoju u postupku socijalizacije ličnosti. Vaspitna zapuštenost ogleda se u odsustvu društvenog. a posebno procesi vaspitanja. posredno ili u sticaju. njime označavaju blaze oblike prestupništva. porodičnog vaspitanja. podrazumeva pravilan društveni i intelektualni razvoj dece i vaspitanja mladih. ličnost prevladava egoistične. javlja kao posledica delovanja porodičnih činilaca. kreću. odraslih u domovima. a šta nije. ukazuje na njegovu uzročnost.

ali pretezno kao krivično delo koje koje delinkvent ponovo izvrši. Pod opštim povratom podrazumeva se bilo koje krivično delo koje ponovo izvrši isti izvršilac.18 7. Kriminološka definicija recidevizma odnosi se na novo krivično delo koje izvrši lice koje je ranije počinilo krivični delikt. Bitni elementi recidevizma su: ranija osuda. kao što su imovinski delikti. bez obzira na to da li je za prethodno delo bio osuđivan. a pod specijalnim povratom.opasnog stanja’’. kao i na neke penološke probleme. te na ličnost delinkventa i stanje temibiliteta. Krivično pravna teorija u tipologiji povrata polazi od prirode krivičnih dela. U fenomenološkom smislu recidevizam je karakterističan za delikte izraženije g stepena profesionalizacije. Mannheim. vremenskog intervala izmedju izvršenih dela i broja izvršenih delikata. Sumary od the Third Internacional Congress of Criminology. 1955.povratnik latu sensu. Prema prvom kriterijumu razlikuju se : opšti i specijalni povrat. delikti organizovanog kriminaliteta i prevare. pored elemenata krivičnopravne definicije. ponovo preduzme kriminalnu delatnost zbog svog . 18 H. koje je izvršilo zakonom utvrđeno krivično delo i za isto bilo osuđeno ili ili na neki drugi način tretirano od strane društva. izvrši novo krivično delo – povratnik stricto sensu i 2) da neko lice. London.2. Socijalna slika povratništva i vrsta krivičnih dela ukazuju na važne činioce fenomenologije i etiologije kriminaliteta. kao na primer kod seksualnih delikata i maloletničke delinkvencije. odnosno njegove kriminalne sposobnosti i socijalne prilagodljivosti. godine. samim tim i na određeni stepen opasnog stanja. identičnost pobuda za novo delo i vremenska distance između ranijeg i novog dela. U kriminalnoj fenomenologiji recidevizam je realna pojava koja. zauzet je stav da suštinu recidevizma čine elementi sledećeg sadržaja : 1) da neko lice. posle izdržane osude.. 1957 32 . Na trećem kongresu kriminologa u Londonu. izvršenje istovrsnog krivičnog dela. ponovno izvršenje krivičnog dela. ukazuje i na objektivno stanje ugroženosti društva od neke vrste kriminaliteta.1. koje je izvršilo zakonom utvrđeno krivično delo ili bilo za isto osuđeno ili na drugi način službeno tretirano. RECID EVIZAM 7.7. Kriminološko-penološki značaj recidevizma Problem recidevizma u kriminološkom i penološkom smislu ističe značaj ne samo obima nego i vrste kriminaliteta. Pojam recidevizma Recidevizam ili povratništvo je krivičnopravni pojam koji se različito definiše u pravnoj literature. dok u etiološkom ukazuje na elemente uzročnosti.

po kriminološkim kriterijumima vrste delinkventa u kojima se najčešće pojavljuju.3% povratnika. koja se udaljavaju od kuće.3.Novi Sad. Prateći stanje maloletničke delinkvencije na području navedenog kantona. neodgovarajućem tretmanu u kazneno vaspitno-popravnim ustanovama u kojima su izdržavali krivične sankcije. Većina ima ili je živela u nepovoljnim porodičnim prilikama i odnosima u porodici. 2006. Tako je npr. uglavnom krivičnih dela protiv imovine ( teške krađe.Prateći stanje maloletničke delinkvencije uočeno je da se iz meseca u mesec. Od ukupnog broja maloletnih lica koja su počinila krivična dela u 2006. ). .Kriminologija.512-514 http/fup. Tipologija recidivista Istraživanja ukazuju na to da polovina povratnika ili dve trećine povratnika živi u gradu . profesionalne delinkvente i delinkvente po tendenciji. višestruki povratnici u izvršenju krivičnih dela. uglanom krivičnih dela protiv imovine. M aloletni povratnici se. što je osnovni uzrok povećanja broja krivičnih dela izvršenih od strane maloletnika. da se maloletnici najviše pojavljuju u izvršenju krivičnih dela protiv imovine. pojavljuju lica. u više od dve trećine slučajeva pojavljuju u delima protiv imovine vršeći krađe i teške krađe. uočeno je da se pojavljuju lica. Posebno zabrinjava činjenica da se u izvršenju krivičnih dela pojavljuju i krivično neodgovorna lica ( deca ispod 14 godina starosti ). str.Penološka analiza povratništva govori o dve moguće vrste uzročnih faktora.Tipologija delinkventa recidivista moguća je po objektivnim kriterijumima krivičnopravne nauke. dve trećine potiče sa sela.ba 33 . ali u znatno manjoj meri. više je izražen kod necelovitih porodica i porodica nižeg ekonomskog i obrazovanog statusa.pokušaji teških krađa.razbojništvo itd. ali i da od ukupnog broja povratnika. kao i po kriterijumima sklonosti.19 Kriminalni povrat kod prijavljene dece. .gov. što je karakteristično i za druge kantone. U ukupnom povratništvu recidevizam maloletnika posmatra se kao posebno aktuelna pojava jer se u ovoj populacionoj strukturi odvija process sazrevanja i stvaranja navika kriminalnog ponašanja. M UP Kantona Sarajevo. godini je 125 ili 37.’’ 20 7. viseštruki povratnici u izvršenju krivičnih dela.. Univerzitet u Novom Sadu.P ravni fakultet. neadekvatnoj društvenoj reakciji – neprimerenom izboru krivične sankcije ili neadekvatnom tretmanu i neuspelim procesima resocijalizacije. a da to njihovi roditelji ili staratelji ne prijavljuju. na području navedenog kantona. tj. 19 20 Milo Bošković . Te su porodice opterećene problemima životne egzistencije. Nedovoljno ili nepotpuno obrazovanje i nezaposlenost. i ona delinkvente recidiviste deli na: delinkvente iz navike. U kriminološkom smislu najbitnija je i najrasprostranjenija sklonost. te rana i dugotrajna maloletnička kriminalna karijera samo su neki od njihovih bitnih socijalnih obeležja. nadležnim tužilaštvima podneo izveštaj protiv 322 maloletna lica od kojih je 119 lišeno slobode. Uočeno je. jedne i druge populacije.

socijalno su neprilagođeni psihopatske prirode (nepodobni za resocijalizaciju) emocionalno nestabilni. koja kod prve kategorije nije uvek izražena. zanimanja i motivom koristoljubive prirode. psihološkog bilo psihopatološkog karaktera. izriču i mere bezbednosti čuvanja. odnosno izbora vršenja krivičnih dela kao profesije. 34 .Delinkventima iz navike smatraju se recidivisti asocijalne prirode kod kojih se postepenim pojavljanjem prestupničkog ponašanja stvara kriminalna navika. jesu osobe čija je kriminalna karijera više uzrokovana subjektivnim činiocima ličnosti nego socijalnim faktorima. koji su po nekim osobinama slični povratnicima iz prve kategorije. prosečne ili ispodprosečne inteligencije i nižeg nivoa obrazovanja i niskog praga frustracione tolerancije. uz osnovne krivične sankcije – kazne . Oni se kriminalu odaju još od rane mladosti. izvrsioci krivičnih dela. ali i s posebnostima kriminalne orijentacije. Recidivistima se smatraju i profesionalni delinkventi. Delinkventi po tendenciji. Kod ove kategorije prestupnika najčešće se. bilo da su u pitanju faktori poremećaja biološkog. lečenja i posebne terapeutske mere u penalnom tretmanu osuđenika. ili delinkventi iz strasti.

Beli i Rale petnaest. Ukoliko bi neko samo predložio da ih kupe. a Beli i Rale paze da ko ne naiđe.i doveo raju. u koji kafić ići.8. Na ulici izgledaju kao i svi ostali dečaci. Ulaze u tramvaj na stanici prekoputa zgrade Predsedništva. Ostali nista ne pitaju. U modernoj garderobi i sa obaveznom cigaretom. Dosad je uvek radio u grupi. U praksi. Video je unutra kasetofon koji mu se svideo. pripada li krugu gradske jalije. jedni drugima ne smetaju. Iz džepa vadi mali metalni predmet koji gura u bravu. čak je to pitanje časti. Snimio ga je taj dan na Ilidži. koliko je novca ko’’zaradio’’i na koji način.. moćni auto sa stranim registracijama. On se tek mora dokazati: naprimer. M eđutim. to izgleda ovako: Caki je snimio moćan auto na Ilidzi. Pitaju Cakija šta će na Ilidži. Nakon svega nekoliko trenutaka. razmisljali su o kockanju na poker-aparatima. Nikad ne smeju pokazati slabost i priznati da se nečega boje ili da nešto ne mogu. jedinoj vaspitno-popravnoj ustanovi u Federaciji i Kaznenopopravnom domu ’’Zenica’’.. Ostali ništa ne pitaju. To ne znači da drugi ne mogu. šta ko vozi. Oni se međusobno. imaju uredne frizure i stanuju u centru grada . Beli. Za par minuta je sve gotovo. a Beli i Rale paze da ko ne naiđe. Caki je došao do cilja. Caki mu govori: "Budalo. Veliki. Znaju šta trebaju činiti: M ane stoji pored Cakija. Zove ostale. Do Cakijevog dolaska. Oni konstantno uče da budu jaki.i doveo raju.ko je potencijalna žrtva. Caki ima četrnaest godina. kojeg su gledali nekoliko puta. Caki je u autu. dobrom znancu poznatijih sarajevskih mangupa.. PRIČ E O MALOLETN IM DELINKVENTIMA U KAZNENO – POPRAVNOM DOMU ZENIC A Na prvi pogled ne razlikuju se mnogo od drugih dečaka. kada sam obije neku prodavnicu. ostali ga prate. svi poznaju. M eđutim. što neretko završava tučama. upratio gdje ga vlasnik ostavlja . On se smeška i kaže da će im reći kad stignu.Gorica. a M ane dvanaest i kao najmlađi u grupi često biva ućutkan ili dobije ćušku. Znaju šta trebaju činiti: M ane stoji pored Cakija. njihovi razgovori su drugačiji : gde će se kockati. Po izlasku iz tramvaja Caki ide prema parkingu. Jedno od osnovnih nepisanih pravila je da nikad ništa ne rade u svom komšiluku. Nakon svega nekoliko trenutaka. Vješto skida kasetofon i izlazi. M ane se zaustavlja pored jednog dobrog auta. Caki je u autu. No. dogovaraju "poslove": bitan preduslov je znanje . Svi su obučeni moderno. koje radnje treba zaobići. ostali bi ga toliko ismejali da zadugo ne bi mogao povratiti svoj ugled. Ali. Koreja. Caki ima drugi prijedlog: Ilidža. Obavezni deo imidža je cigareta.. Caki. znas li ti čije je ovo auto? Hoćeš da svi nadrljamo zbog tvoje gluposti!" Automobil pripada jednom ilidžanskom privatniku. Postoji i konkurencija: treba dokazati ko je veći i zeznutiji mangup. Rale je dan ranije "odradio" nekoliko automobila na Alipašinu Polju i imali su novca. Za njih je najnormalnije da nemaju karte. upratio gde ga vlasnik ostavlja . 35 . ulica je samo deo priče o maloletničkoj delikvenciji: ona se gotovo redovno nastavlja u policijskim stanicama. Iz džepa vadi mali metalni predmet koji gura u bravu. Idu u zadnji deo tramvaja. kad je posao u pitanju. M ane i Rale dozvolili su novinarki Dana da se jedan dan druži sa njima. M arijin Dvor. uglavnom. U gradu ima puno ovakvih i sličnih grupa. Verovatno zbog svega ovoga sa oduševljenjem govore o beogradskom filmu Rane.

21 8. na osnovu prikupljenih dokaza. a samo za najteža krivična djela izriče se zatvorska kazna i to do pet godina. i to ispod svake vrednosti. kaže: "M aloletnici najčešće rade u grupama.1. Krivična dela čine deca iz sarajevskih porodica. ne ubijaju. prilikom kriminalističke obrade. iako ima slučajeva da su upetljane i devojčice. S napunjenih 14 godina. dok je manji broj slučajeva razbojništva i razbojničkih krađa. Najporaznija je činjenica da se deca (do 14 godina) sve češće pojavljuju kao počinioci krivičnih dela. do 1997. autokasetofon vredan nekoliko stotina maraka prodaju za pet. ali ga ne koriste. godini je registrovan jedan slučaj ubistva. staratelja ili socijalnog radnika. postaju odgovorni pred zakonom i u tom slučaju slede krivične prijave. Problem su nam izbeglice. U 1998."22 ___________________________________________________________________________ 21. M ilorad M iki Bašić. Niko od njih se više ne boji policije. policija šalje obavest nadležnom sudu. zatim otvara pretinac. do 1997. Smatra se da se za taj period maloletnik može prevaspitati. Sutra će doći po njega i prodati ga njihovoj vezi na Ilidži. Ono sto pokradu prodaju nepoznatim licima na pijacama. kriminalistički inspektor kantonalnog MUP-a. sva ta deca su bila u prilici naučiti kako se rukuje oružjem. Uglavnom se radi o dječacima. odnosno policijske uprave izrekle su 32 mere pritvora protiv maloletnika. i starijih (od 16 do 18). U ovim delima učestvovalo je 299 maloletnika. Jer. Toliko zna kantonalni MUP. godine registrirana su 4. Srećom. A najčešći motiv je imovinska korist. privede maloletnika u stanicu. Najviše počinjenih dela su krađe i teške krađe. godine Prema podacima federalnog M UP-a. jer nositi ga sa sobom bilo bi opasno. retko im se izriče i zakonska kazna. već samo zelja za dokazivanjem pred rajom. Kad policija. na prostoru sedam kantona FBiH (izuzev Hercegbosanskog. Za par minuta je sve gotovo. obavezni su. teško to prekidaju. Samo na području Sarajevskog kantona u 1998. ali u njemu ne nalazi ništa zanimljivo. Tako. Ipak. P iše : Dženana Karup 36 . 22 Arhiva DANI 88. Posavskog i Zapadnohercegovačkog) u periodu od 1992. u 1997. a u porastu je i učešće mlađih maloletnika (od 14 do 16). bio je rat. izbeglice i deca iz popravnog doma. maloletniku se moze izreći vaspitna mjera pojačanog nadzora i upućivanje u vaspitno-popravni dom.Vešto skida kasetofon. ta obavest ne ulazi u njihov dosje. Ukoliko se radi o deci. Oni koji jednom uđu u kriminal. na prostoru sedam kantona FBiH u periodu od 1992. M eđutim. M noga deca delikventi imaju roditelje ali su oni od njih neretko digli ruke. Nakon provedene istrage.702 krivična dela za čije izvršenje su osumnjičena i prijavljena maloletna lica.godini M UP Sarajevskog kantona. Ponekad za ono što urade uopšte ne postoji motiv. jer ne znamo odakle su i gdje ih naći. Prema Krivičnom zakonu BiH. Izlazi iz auta. pozvati roditelje (ako ih ima). A za decu iz doma uglavnom znamo kako rade i njih nam nije teško otkriti. Podaci federalnog MUP-a. godini maloletnici su izvršili 542 krivična dela. od toga 94 dece. Kasetofon će sakriti "na starom mestu".

Zavod za mušku decu i omladinu u S arajevu Jedini vaspitno-popravni dom u Federaciji BiH je Zavod za mušku djecu i omladinu u Sarajevu. a jedan nas štićenik je deportovan iz Beča jer tamo više nisu mogli izdržati sa njim".. oblačenju. Prosle godine je sa svojim prijateljem. ima dnevni boravak u kome provodi većinu vremena. Od najranije g detinjstva je lutao. kaže direktor Zavoda M uhamed Hodžić i nastavlja: "Vrlo malo sarađujemo sa roditeljima naših štićenika. "drugi po redu" delinkvent u Sarajevu. a onda se prebacio u Sarajevo. Zavod prima decu od sedam do 18 godina.2.Campom. jer za jednu noć naprave i po četiri-pet provala. Usli su preko krova. počinju bežati iz škole i onda vrše i krivična dela. Često ostaju i duže. prevazišli ovu ustanovu. najtežih slučajeva. 37 . Vaspitač svojim štićenicima govori ono što i roditelji svojoj deci: o ponašanju. navikama. Tako se Špico. između ostalog. produžavaju boravak. Nema oca. "Digli smo jednu ploču od salonita i ja sam skočio dole. higijeni. prosio i krao." Ali. Dom je otvorenog tipa i u njega dolaze maloletnici po odluci centara za socijalni rad ili sudova koji izriču vaspitnu meru od jedne do tri godine. a Campo dosad ima 96. dobrovoljno. pored Campe. Pristaje da ispriča dva dela za koje zna i policija. Pokupio sam nabrzinu pare iz kase. upoznao sa "najčuvenijim" maloletnim delikventom u Sarajevu . jer retko ko od njih ima završenu školu kad dođe u Zavod. U njemu je trenutno 20 štićenika. Taj rad bi se najjednostavnije mogao uporediti sa normalnim životom jedne porodice. i po tome što je obio džip generala Rasima Delića. pored zajedničkih spavaonica.8. a za koga je policija sumnjala da je učestvovao u krađi. dvanaestogodišnji Špico. Samo u ovoj godini registrirano je 85 njegovih krivičnih dela. Odaju se skitnji. po svojim delima. a i kad ih imaju oni ne vode adekvatnu brigu o njima.. Imamo dece koja su prezivela agresorske logore. Nas vodiž kroz Zavod bio je. Sad redovno ide u školu. Ukoliko neko od maloletnika ima neki problem. Troškove za njihovo izdržavanje snose kantonalna ministarstva socijalne politike. Jedno vreme je "radio" po Zenici." Svaka grupa. u okviru programa rada. od šest do osam članova. počeli su se družiti i zajedno "raditi". a samo ponekad imaju posetu. štićenici su podeljeni u grupe. U grupi je bio i M rki. uhvatila ih je policija i odvela u stanicu. u kojima rade pod nadzorom stručnjaka. Često nemaju jednog ili oba roditelja. Tamo je bio i dečak koga Špico do tada nije poznavao. Deca retko idu kući. godinu dana starijim. Kaže nam da je krao. koji brine o njima ali i odgovara za njihovo ponašanje. Otkako su se Campo i Špico upoznali. popeo se uz gredu koja je bila na sredini radnje i izasao vani. "Većina dece iz Zavoda je od malih nogu bila prepuštena sama sebi. Campo je rođen u jednom malom rudarskom gradiću u srednjoj Bosni. Jedan od njih je među rajom poznat. Problem za osoblje Zavoda je što su mnogi njihovi štićenici. za koje nadležne institucije više nisu znale gde da ih smeste. obraća se svom vaspitaču. ostalo neće. Ima devetero braće i sestara koji žive sa majkom. Sada ima 12 godina. Neki ne znaju ni čitati ni pisati i da ne bi prekinuli školovanje. ali da se "skinuo s toga". zahvaljujući policiji. noću upao u jednu mesnicu na Ilidži. jer oni ne sarađuju sa nama. Broj se brzo povećava kod obojice. Pored redovne nastave.

23 ____________________________________________________________________________________________________ 23 Arhiva DANI br. mi. pružimo noge i eto. Predmete je položio vanredno. Negdje oko Bradine parkirali su da se odmore i odspavaju. čujem policijsku motorolu i premrem od straha: mislim . Spavao sam i na krovovima zgrada. i kad dođe vlasnik. "Kad je leto. ofarbao kosu. A stariji štićenici se susretnu sa neprihvatanjem okoline i pitanjem kako doći do posla. Ali. maloletnici osete sigurnost. 88 ." Posle celodnevnog kupanja. Stariji štićenici se boje razgovora. Deca su me izazivala. Svakako do kasno hodaš sa rajom. Špico sa čudjenjem odgovara: "Pa. Za novac sam se snalazio kako sam jedino znao . onda je lako. Ujutro izađeš. Ako se sazna da su bili u domu. pa su obili jedan kombi. imaš gde spavati. a posle im objavljivali imena pa su ih onda svi smatrali kriminalcima. ali Špico se jedini promenio i ide u školu. Campo koristi svaku priliku da pobegne i. Zbog svega ovoga direktor Hadžić naglašava da kad su ova deca u pitanju. uđeš i prespavaš.takav ključ možeš kupiti u svakoj radnji koja ih pravi.krao sam. Tako sam počeo bežati od kuće. Otac se ubrzo oženio. Sad imam šta jesti. Zimi je malo teže.Prošlo leto palo im je na pamet da idu na kupanje na Jablaničko jezero. ako nije pod nadzorom 24 sata. to mu i uspeva. a sad polaže srednju školu jer je izgubio pravo redovnog školovanja. odgovara: "M oja mama je umrla kad sam bio mali. stariju od mene. iako na školskim diplomama to ne piše. M lađi onda. objavljano 9 novembra 1998 38 ." Kad je došao u Zavod nije bio završio ni osnovnu školu. Na pitanje zbog čega je lutao sedam godina. za tri marke. ponovo imaju sve preduslove da se vrate na ulicu i nastave sa krađama. Pomaknemo malo sedište napred. Nedavno je postao punoletan." Dok su u Zavodu. Otac je pio i nije se puno interesovao za mene. Ja sam u skolu morao ići u ženskim čizmama s visokom petom koje je njena kćerka iznosala." Pile je napravio teže krivično djelo o kojem ne želi da govori. zbog roditeljske nebrige. a oni umorni i iscrpljeni. mora postojati dugoročnije rešenje. Na ulici je živeo sedam godina. hodam naveče. gde spavati i više ne kradem. Bilo je kasno. ali snađeš se. retko koji će dobiti posao. problemi se pojavljuju kad završe proces resocijalizacije i budu vraćeni kućama. "Krio sam se nekoliko meseci po gradu. Ja sam rekao da me je otac poslao i zamolio da mi prodaju jer je on izgubio ključeve od svog auta. a ono nekoliko sati možes biti bilo gde. Ali. Policija ih je našla. sa devojkom kroz Ferhadiju. M aćeha je dovela svoju decu. Otvoriš neki auto. krenuli su nazad u Sarajevo. završe školu. Tim ključem smo upalili i motor. Nisam to mogao izdržati i sâm sam se prijavio socijalnom radniku. Sva trojica su sad u domu.eto ih po mene. ništa ne primeti." Na pitanje ko je i kako vozio. možeš i u parku. koja su uvek bila u pravu i sve dobijala. Smestili su me u ovaj dom. Špico objašnjava: "Otključali smo bravu ključem . Jedan od retkih koji je spreman na razgovor je Pile. Kažu da imaju loše iskustvo sa novinarima koji su razgovarali sa njima. Nisu imali prevoz.

3.uzroci takvog ponašanja kao i ispitivanje stavova učenika/ca srednjih škola opštine Zavidovići prema delinkventnoj deci i maloletničkoj delinkvenciji kao društvenoj pojavi. te koje mere ispitanici predlažu za sprečavanje maloletničke delinkvencije. sprečavanja i suzbijanja delinkventnog ponašanja među decom i mladima. kakvi su stavovi okoline prema delinkventnoj deci i koje mere treba preduzeti u cilju prevencije. kako bi pomogli svim agensima socijalizacije u pružanju pomoći prilikom pojave maloletničke delinkvencije.1. Nakon provedenog istraživanja predložiti mere prevencije protiv delinkventnog ponašanja maloletnika.1.2. Predmet istraživanja: Iz širokog područija fenomena delinkventnog ponašanja maloletnika predmet ovog istraživanja je ispitivanje koji su to najčešći oblici devijantnog ponašanja maloletnika.1. posebno među učenicima srednjih škola. Ispitati stavove ispitanika prema sledećim pitanjima: - koji vidovi devijantnog i delinkventnog ponašanja su najčešće prisutni u našoj društvenoj zajednici koliko je delinkventno ponašanje česta pojava u okruženju ispitanika koliko je narkomanija česta pojava u okruženju ispitanika kakvi su stavovi učenika/ca prema delinkventnoj deci i maloletničkoj delinkvenciji kao društvenoj pojavi šta najviše utiče na delinkventno ponašanje maloletnika koje mere treba preduzeti prema maloletnim delinkventima da li su maloletni delinkventi skloni ponavljanju delikata 39 . Zadaci istraživanja: Iz navedenog cilja proizilaze zadaci istraživanja.1. 9.9. Predmet istraživanja je i ispitivanje koliko je maloletnička delinkvencija i koji su njeni vidovi prisutni među učenicima srednje škole. Metodologija istraživanja 9. Cilj istraživanja: Cilj istraživanja je ispitati da li su stavovi učenika/ca srednje škole prema delinkventnoj deci pozitivni ili negativni i koji vidovi delinkventnog ponašanja se najčešće susreću među decom i mladima u opštini Zavidovići.1. 9. IS TRAŽIVANJE 9.

4.1.- kojim merama društvo može doprineti smanjivanju maloletničke delinkvencije da li maloletnički zatvor pozitivno deluje na maloletne delinkvente predloge ispitanika za sprečavanje maloletničke delinkvencije Utvrditi: - kakav je odnos škole i društvene zajednice prema delinkventnoj deci koje se mere preduzimaju u cilju prevencije. Glavna hipoteza U istraživanju smo pošli od hipoteze da je maloletnička delinkvencija uzrokovana nizom faktora bio psihološke i sociološke prirode. Podhipoteze: - pretpostavlja se da se među decom i mladima u našem okruženju susreću različiti vidovi delinkventnog ponašanja - pretpostavlja se da je kvalitet pedagoške komunikacije sa delinkventnom decom nezadovoljavajući - pretpostavlja se da će ispitanici dati prednost vaspitnim merama. pri rešavanju problema maloletničke delinkvencije - pretpostavlja se da odnosi u porodicama delinkventne dece najviše utiču na njihovo delinkventno ponašanje - pretpostavlja se da je maloletnička delinkvencija opasna društvena pojava - pretpostavlja se da naše društvo ne poklanja dovoljnu pažnju maloletnicima koji pokazuju delinkventno ponašanje i ne poduzima odgovarajuće mere za njegovo sprečavanje - pretpostavlja se da će ispitanici izneti predloge mera za sprečavanje delinkventnog ponašanja mladih 40 .1.4.4. sprečavanja i otklanjanja delinkventnog ponašanja razloge porasta maloletničke delinkvencije kojim merama ispitanici daju prednost u odnosu na ostale mere u cilju rešavanja problema maloletničke delinkvencije 9. Hipoteze 9.1.2. u odnosu na represivne. 9.1.

Od instrumenata korišten je anketni upitnik konstruisan za namere ovog istraživanja. Anketni upitnik sastoji se od 10 pitanja koja su prilagodjena problemu istraživanja. Osnovna škola u kojoj je vršeno anketiranje: Druga osnovna škola – 30 učenika/ca osmog razreda.9. Srednje škole u kojima je vršeno anketiranje: - Srednja stručna škola – 30 učenika/ca drugog razreda Srednja tehnička škola – 30 učenika/ca trećeg razreda Gimnazija .. postujući postavljene zadatke i hipoteze. relativno kratkotrajan i ekonomičan način dolazi do mišljenja ispitanika o ovoj pojavi. Od tehnika istraživanja korišteno je anketiranje. Da bi se ispitali stavovi učenika/ca srednjih škola prema mladima delinkventnog ponašanja odabrane su tehnike anketiranja kojima se na sistematičan. tehnike. Prilikom sastavljanja anketnog upitnika vođeno je računa o tome da pitanja budu jasna i nedvosmislena.6. Metode. Istraživanje o stavovima učenika/ca tri srednje i jedne osnovne škole u opštini Zavidovići o deci i mladima delinkventnog ponašanja i maloletničkoj delinkvenciji kao društvenoj pojavi provedeno je na uzorku od 121 ispitanika. 9.2. Analiza anketnog upitnika za učenike/ce 1.1.5.1. te precizno formulisana. Uzorak istraživanja Uzorak ispitanika sačinjavali su učenici/ce srednjih škola i jedne osnovne škole u opštini Zavidovići: Uzorak je obuhvatio 121 ispitanika/ispitanicu. instrumenti Od metoda u radu je korištena metoda teorijske analize i servej istrazivačka metoda. 41 .Rizah Odžečkić’’ – 31 učenika/ca četvrtog razreda 9.

Struktura uzorka po spolu: Frekvence 56 65 121 Muški Ženski Ukupno Procenti 46. Tip naselja u kojem ispitanici žive Tabela 4. Struktura uzorka po godinama starosti: Godina 13 14 15 16 17 18 Ukupno Frekvence 6 24 8 38 26 19 121 3.Tabela 1. Struktura uzorka po razredima: R azred VIII Osnovne škole II Srednje škole III Srednje škole IV Srednje škole Ukupno Muških 14 8 26 13 61 Ženskih 16 22 4 18 60 Ukupno 30 30 30 31 121 2.93% 71. Struktura uzorka prema mestu stanovanja: Grad Selo Ukupno Frekvence 35 86 121 Procenti 28.07% 100. Ispitanici/ispitanice pripadaju starosnoj grupi od 13 do 18 godina.00% 42 .00% Tabela 2. Tabela 3.72% 100.28% 53.

Ovaj je oblik ponašanja rangiralo 78 ispitanika. Oblici devijantnog ponašanja mladih u okruženju ispitanika: Oblik devijantnog ponašanja Sklonosti skitnji Bežanje od kuće Bežanje iz škole Kockanje Maltretiranje slabijeg i agrsivnost Konzumiranje alkohola Rang 1 Rang 2 14 5 35 14 11 38 Rang 3 14 3 29 31 15 27 Rang 4 21 15 25 18 24 15 29 40 12 12 20 9 Ukupno 78 63 101 75 70 89 Prema mišljenju ispitanika.63% 4. Ovaj oblik ponašanja rangirao je 101 ispitanik. kockanje i bežanje od kuće. Na trećem je mestu sklonost skitnji. Učestalost delinkventnog ponašanja: Vrlo često Često Retko Nikada Ukupno Frekvence 10 52 54 5 121 Procenti 8.97% 44. Kao ostale oblike devijantnog ponašanja mladih ispitanici su naveli fizičke konflikte. Na pitanje koliko je delinkventno ponašanje prisutno u njihovom okruženju ispitanici su dali sledeće odgovore: Tabela 6. Na prvo je mesto ovaj oblik ponašanja rangiralo 38 ispitanika. Slede maltretiranje slabijeg i agresivnost. Na pitanje koji vidovi devijantnog ponašanja mladih su najčešće prisutni u njihovom okruženju ispitanici/ce su trebali/e razvrstati od 1 do 4 po značaju: 1 za najčešće a 4 za najređe ponašanje Tabela 5. lažno prijavljivanje postavljanja bombi u školske objekte. Na prvo je mesto ovaj oblik ponašanja rangiralo 14 ispitanika. psovke.4. Na prvo mesto ovaj oblik ponašanja rangiralo je 35 ispitanika. fizičke konflikte… 5.14% 100. Ovaj oblik ponašanja rangiralo je 89 ispitanika. Na drugom je mestu konzumiranje alkohola. pušenje.26% 42.00% 43 . bežanje iz škole je najčešći oblik devijantnog ponašanja mladih u njihovom okruženju.

62%.23% 100. Da je narkomanija retko prisutna u njihovom okruženju izjasnilo se 40 ispitanika ili 33. a da je vrlo često prisutna smatra 17 ispitanika ili 14.23%. a da je vrlo često smatra 10 ispitanika ili 8. Da je delinkventno ponašanje retko prisutno u njihovom okruženju izjasnilo se 54 ispitanika ili 44.05% 20. a približan je broj ispitanika koji se izjasnio da narkomanija nikako nije prisutna u njihovom okruženju 39 ili 32. Iako 25 ispitanika ili 20.06% 32. Samo 5 ispitanika ili 4. 7.26%.13% smatra da u njihovom okruženju nema delinkventnog ponašanja.66% 33.06% .Prema mišljenju ispitanika. Ucestalost narkomanije: Frekvenca 17 25 40 39 121 Vrlo često Često Retko Nikako Ukupno Procenti 14.00% Prema mišljenju ispitanika narkomanija nije u velikoj meri prisutna u njihovom okruženju. 6. da je česta pojava. Na pitanje koliko je problem narkomanije prisutan u njihovom okruženju ispitanici su dali sledeće odgovore: Tabela 7. pretežan broj ispitanika ne prepoznaje narkomaniju kao ozbiljan problem u svom okruženju.05 %. Na pitanje kako bi se odnosili prema kolegi/koleginici delinkventnog ponašanja ispitanicima su ponuđeni sledeći odgovori: a) b) c) d) e) Družio bih se s njim kao i sa ostalima Družio bih se samo kada moram Ne bih se družio nikako Družio bih se s njim zato jer ga se plašim Ne bih se družio jer ga prezirem 44 . oblici delinkventnog ponašanja u velikoj su meri prisutni u njihovom okruženju.97% .66% smatra da u njihovom okruženju ima narkomanije tj. da je često smatraju 52 ispitanika ili 42.

6. 7. Relativno je visok broj ispitanika koji bi se s kolegama delinkventnog ponašanja druzili isto kao i s ostalima. Odnos prema osobama delinkventnog ponasanja: a b c d e ukupno Frekvenca 41 50 26 1 3 121 Procenti 33.00% Približno četvrtina ispitanika izjavila je da se nikako ne želi družiti s mladima delinkventnog ponašanja. što je znatno više od onih koji se nikako nebi družili. zaključujemo da ispitanici porodicu vide kao osnovni razlog delinkventnog ponašanja maloletnika. 2.88% 41. Na drugom mestu je prepuštenost ulici i loše društvo. 3. 8. dok je na trećem mestu nasilje nad decom.48% 100. Najveći broj ispitanika je izjavio da bi se družio samo ako mora. Zanemariv je broj ispitanika koji su izjavili da preziru maloletnike delinkventnog ponašanja. Ponuđeni su sledeći odgovori: 1.Odgovori ispitanika bili su sledeći: Tabela 8. ili da bi to učinila iz straha. 5. 45 . 8. 4. Porodične prilike i odnosi Nasilje nad decom Školski neuspeh Prepuštenost ulici i loše društvo Neorganizovano slobodno vreme Želja za isticanjem Neprilagođenost M asovni mediji Gotovo polovina ispitanika na prvo je mesto među uzrocima delinkventnog ponašanja maloletnika navela porodične prilike i odnose u porodici maloletnika.83% 2.32% 21. od 1 za najvažniji do 5 za najmanje značajan. Na pitanje šta najviše utiče na ponašanje maloletnika ispitanici su trebali rangirati 8 faktora prema važnosti. dok je samo jedan ispitanik izjavio da bi se družio s njima iz straha. Pošto je reč o uzrocima koji su međusobno povezani.49% 0.

Na pitanje koliko često maloletni delinkventi ponavljaju prekršaje ispitanici su dali sledeće odgovore: Tabela 9. a 22 smatra da ih ponavljaju vrlo često. školski neuspeh. 46 . 10.18% 73. 9. 4.Na četvrtom mestu je želja za isticanjem. a samo 1 ispitanik smatra da maloletni delinkventi nikad ne ponavljaju prekršaje. Ukupno 9 ispitanika smatra da maloletni delinkventi retko ponavljaju prekršaje. Ponavljanje prekršaja: Vrlo često Često Retko Nikad Ukupno Frekvence 22 89 9 1 121 Procenti 18. neprilagođenost i masovne medije kao osnovni uzrok delinkventnog ponašanja vidi malen broj ispitanika. Pružiti im pomoć Uputiti ih stručnjaku Kazniti ih Podržati ih u delinkventnom ponašanju Pretežna većina ispitanika njih 114 opredelila se za mere pomoći maloletnim delinkventima – 85 ispitanika smatra da im treba pomoći. 2. a 3 ispitanika da ih treba podržati u delinkventnom ponašanju.55% 7. a 29 da ih treba uputiti stručnjaku. Samo 4 ispitanika opredelila se za represivne mere. 3. Na pitanje koje bi mere trebalo preduzeti prema maloletnim delinkventima ispitanici su trebali odabrati jedan od četiri ponuđena odgovora: 1. Čak 111 ispitanika smatra da su maloletni delinkventi skloni ponavljanju prekršaja. od toga 89 smatra da prekršaje ponavljaju često. dok neorganizovano slobodno vreme.00% Većina ispitanika smatra da su maloletni delinkventi skloni ponavljanju prekršaja.44% 0.83% 100. što takođe predstavlja oblik pomoći.

11. situacije u društvu 21 23 20 20 15 22 Više od polovine ispitanika njih 56 na prvo mesto među merama za smanjivanje maloletničke delinkvencije rangira jačanje uloge i položaja porodice u društvu. Slede poboljšanje ekonomske situacije u društvu i poboljšanje socijalne situacije u društvu. Tabela 10. Mere za smanjivanje delinkventnog ponašanja: Rang 1 Rang 2 Rang 3 Rang 4 Rang 5 Rang 6 Jačanjem uloge i položaja porodice 56 24 19 12 7 3 Pedagoško – psihološkim merama 12 26 22 33 16 12 Represivnim merama policije 13 10 10 19 44 25 Pravosudnim merama 2 8 9 17 34 51 Poboljšanjem soc.88% 66. Na kraju smo tražili od ispitanika da predlože mere za sprečavanje maloletničke delinkvencije. zatim pedagoško – psihološke mere. 12. situacije u društvu 16 32 35 19 10 9 Poboljšanjem ek.12% 100. Najveći broj predloga odnosi se na porodicu i školu. Ispitanici predlažu sledeće: 9 Razgovor roditelja sa maloletnicima 9 Kontrola roditelja 9 Veća pažnja roditelja 9 Pružiti svu moguću ljubav i pažnju 9 Ograničiti vreme boravka van kuće 47 . što pokazuje stav ispitanika da preventivne i odgojne mere daju bolje rezultate od represivnih. Delovanje maloletničkog zatvora na maloletne delinkvente: DA NE Ukupno Frekvencija 41 80 121 Procenti 33. Rezultati se nalaze u tabeli. Na pitanje kojim merama društvo može doprineti smanjivanju delinkventnog ponašanja mladih ispitanici su trebali rangirati šest ponuđenih mera od 1 do 6 – 1 za najefikasniju. dok su represivne mere policije i pravosudne mere slabije rangirane. Na pitanje da li maloletnički zatvor pozitivno deluje na maloletne delinkvente ispitanici su odgovorili na sledeći način: Tabela 11. a 6 za najneefikasniju.00% 13.

a ne o prošlosti Klub za mlade Omladinski centar Otvaranje sportskih i kulturnih ustanova Savetovati roditelje kako bi trebalo postupati s decom Zabrana alkohola i cigareta Sport Pomoć socijalnog radnika Upoznati mlade s lošom stranom delinkvencije Veća obazrivost i stručni kadar koji se bavi radom s maloletnicima Više paziti na okruženje u kojem se nalazi maloletnik Striktna zabrana točenja alkohola Zabrana kockanja Socijalno – edukativne ustanove M anji broj ispitanika predložio je neke represivne mere: 9 Policijske mere 9 Oštriji zakon 9 Stroge kazne 9 Stroža policija sa većim pravima 48 .9 Pomagati mladima u depresivnim trenucima i trenucima dosade jer zbog toga oni najčešće posežu za delinkventnim ponašanjem 9 Bolji odnosi u porodici 9 Poboljšanje uslova života 9 Odgoj deteta od malih nogu 9 Posvećenost roditelja 9 Potpuna roditeljska pažnja 9 Roditeljska kontrola i razumevanje 9 Razgovarati o problemima 9 Više zalaganja roditelja da prate život svoje dece 9 Razgovor profesora s maloletnicima 9 Razgovor s pedagogom 9 Psihološka pomoć 9 Da nastavnici budu prijatelji s učenicima 9 Stroža pravila u školama Veliki broj predloga odnosi se na delovanje društva odnosno zajednice : 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 Poboljšanje ekonomske i socijalne situacije Izgradnja sportskih objekata Na medijima što više pričati o mladima.

Prema mišljenju ispitanika najčešći oblici devijantnog ponašanja su bežanje iz škole i konzumiranje alkohola. kažnjavaju i upućuju direktoru i pedagogu. a najčešći oblici delinkventnog ponašanja narušavanje javnog reda i mira.9 Bolji zakoni 9 Adekvatne kazne ali ne preterivati 9 Suzbijanje narkomanije Jedan broj ispitanika predložio je mere koje su vezane za same maloletnike: 9 Razgovor sa starijim i odgovornijim osobama 9 Pomoć prijatelja 9 Baviti se nečim što će skrenuti pažnju s delinkvencije 9 Ne podržavati delinkventno ponašanje 9 Kvalitetnije provođenje slobodnog vremena 9 Seminari i mediji 9 Razgovor o posledicama delinkventnog ponašanja 9 Smanjiti besposličarenje 9 Izbegavati loše društvo 9. U predlozima za sprečavanje maloletničke 49 . krađa. pa se može zaključiti da profesori imaju pozitivan pristup deci delinkventnog ponašanja. Više od polovine ispitanika smatra da je delinkventno ponašanje često prisutno u njihovom okruženju. Više od polovine ispitanika smatra da društvo ne pokazuje dovoljno brige o maloletnim delinkventima. Ispitanici smatraju da profesori u školama češće opominju i savetuju učenike. Ovim je potvrđena prva hipoteza da se među decom i mladima u našem okruženju susreću različiti vidovi delinkventnog ponašanja koje je u zadnje vreme jako učestalo. u većoj ili manjoj meri prisutna u njihovom okruženju. gotovo polovina ispitanika smatra da im se posvećuje samo povremena i nedovoljna pažnja. nanošenje telesnih povreda i narkomanija. Interpretacija anketnog upitnika Više od 90% ispitanika smatra da je maloletnička delinkvencija. a ređe ih kritikuju.3.

tačnije 42. 50 . Posto su potvrđene navedene hipoteze u ovom radu.delinkvencije ispitanici predlažu više razgovora profesora s učenicima. u odnosu na represivne. pri rešavanju problema maloletničke delinkvencije. generalno je potvrđena i glavna hipoteza da su stavovi ispitanika prema delinkventnoj deci uglanom pozitivni i da je maloletnička delinkvencija uzrokovana nizom faktora biopsihološke i sociološke prirode.63%. Time je potvrđena treća hipoteza da će ispitanici dati prednost vaspitnim i edukativnim merama. Polovina preostalih ispitanika smatra da su mere koje se preduzimaju nedovoljne. Slede ispitanici koji smatraju da je glavni uzrok prepuštenost ulici i loše društvo. Jedan broj ispitanika se izjasnio da je maloletnička delinkvencija često prisutna u njihovom okruženju. Gotovo polovina ispitanika smatra da su porodične prilike i odnosi najznačajniji uzrok maloletničke delinkvencije. Najveći broj ispitanika smatra da porodica ima značajnu ulogu u prevenciji i suzbijanju maloletničke delinkvencije i pomoći maloletnim delinkventima. M eđutim podeljena su mišljenja oko toga koji vid maloletničke delinkvencije je najčešće prisutan u njihovom okruženju kao i koliko je česta pojava maloletničke delinkvencije u njihovom okruženju. Nadpolovična većina ispitanika smatra da naše društvo ne poklanja dovoljnu pažnju maloletnicima koji pokazuju delinkventno ponašanje kao i da je maloletnička delinkvencija opasna društvena pojava. da u skoli ima više vannastavnih aktivnosti. Time je potvrđena četvrta hipoteza da odnosi u porodicama delinkventne dece najviše utiču na njihovo delinkventno ponasanje. Time je potvrđena peta i šesta hipoteza da naše društvo ne poklanja dovoljnu pažnju maloletnicima koji pokazuju delinkventno ponašanje i ne poduzima odgovarajuće mere za njegovo sprečavanje. čime se potvrđuje druga hipoteza da je kvalitet pedagoške komunikacije s delinkventnom decom nezadovoljavanjući.97% dok je druga polovina ispitanika smatra da je retko prisutna 44. da nastavnici budu prijatelji uceničima.

Svaki poremećaj porodičnih odnosa predstavlja faktor rizika za decu i mlade koji zive u disfunkcionalnim porodicama. Naši ispitanici su pokazali da školu smatraju ustanovom koja ne ispunjava svoju vaspitnu funkciju. ne pružaju im dovoljno interesantnih sadržaja. Pri izboru stručnih osoba koje bi trebale pomoći maloletnim delinkventima. škola je nezamenjiva u socijalizaciji deteta. policija i pravosuđe. Provedeno istraživanje pokazuje da mladi nemaju dovoljno poverenja u društvo. Osim delom.10. što potvrđuje tezu da školu ne doživljavaju kao mesto na kojem se može dobiti stručna pomoć i podrška. Neophodno je osposobiti školu da zna prepoznati potencijalne delinkvente i pružiti pomoć takvoj deci. Istraživanje koje je provedeno među osnovcima i srednjoškolcima u opštini Zavidovići potvrdilo je da su osnovni uzroci maloletničke delinkvencije vezani za porodični status delinkventa. Neskladni porodični odnosi pogotovu ako su praćeni siromaštvom. vrlo često dovode decu na ulicu u društvo vršnjaka sklonih devijantnom ponašanju. centri za socijalni rad. a porodicu stavljaju na prvo mesto i kada je u pitanju pružanje pomoći mladim delinkventima. Zbog toga je od najveće društvene koristi osposobiti porodice da pravovremeno uočavaju simptome delinkventnog ponašanja i traže načine za pomoć detetu koje pokazuje takvo ponašanje. ZAKLJUČAK Devijantno ponašanje mladih. Zbog toga se u njegovom sprečavanju mora delovati koordinirano uz jasno utvrđivanje obaveza i zadataka svih agenasa socijalizacije mladih. osnovci i srednjoškolci su se opredelili za razrednike i pedagoge ali i obrazovne stručnjake. To su u prvom redu porodica. alkoholizmom. Pokazalo se da ispitanici najviše veruju u mere prevencije. M eđutim naše škole ne ispunjavaju očekivanja i potrebe dece. Uz porodicu. Da bi uspešno delovali centri za socijalni rad moraju sarađivati sa porodicom i školom. Centri za socijalni rad predstavljaju važan faktor u ublažavanju i otklanjanju delinkventnog ponašanja. 51 . njegovi uzroci i pojavni oblici predstavljaju vrlo značajan i izrazito kompleksan društveni problem. pedagoge nisu prepoznali kao osobe koje mogu značajnije pomoći u sprečavanju delinkventnog ponašanja. kao ni u mere koje se preduzimaju za sprečavanje maloletničke delinkvencije. nezaposlenošću. škola. što je prvi korak prema delinkvenciji. Posebno je značajna njihova uloga u radu s maloletnim delinkventima.

a društvo izgrađivati da bude pravednije.Treba raditi na jačanju veza između mladih delinkvenata i društva. 52 . dati im osećaj da ih društvo nije zaboravilo i da ih treba. Prvenstveno treba raditi na otklanjanju uočenih teškoća i nedostataka u procesu socijalizacije mladih. s više sluha za humanost i jednakost. uključiti mlade u društveni život. prihvatiti ih kao mlade s njihovim željama i težnjama.

Philadelphia. 5. 13. Institut za kriminološka i kriminalistička istraživanja. JKKP. J. (1991) Kriminologija maloletničkog prestupništva. M annhein. 9.. http/fup.. Paris br.Chazal. S. Kriminologija. Pospisil. 7.. R. M .. Uzroci maloletničkog prestupništva. Naučna knjiga. 4/1961 11. Seksualna agresija 3. Savremena administracija. A. M edija Centar Sarajevo. JRKKP. Todorović. br. 4. . 8. A. F. M lađenović.Kupčević. Sarajevo. Akciono usmereno istraživanje omladinskog kriminaliteta.. Beograd. Glatt. M ilutinović. Dinitz. broj 1/1998. 14. (1990). Novi Sad. (1957) Sumary ad the Third Internacional Congress off Criminology.L I TER A T UR A 1. Company. M . (2001) Kriminologija. Univerzitet u Sarajevu. London 6. Zagreb. Bošković.Davis. Todorović. K. Jašović Žarko. 2.Fakultet Kriminalističkih nauka. H. Dženana Karup. M . Univerzitet u Novom Sadu – Pravni fakultet. Kriminologija. Forensic psychiatry and psychology. Bošković.ba 53 . Beograd 15. (2005) Mediji o maloletnicima u sukobu sa zakonom 12. Velika urbana područja i maloletnički kriminalitet.. br. Revue de science criminale et de droit penal compare. M . The Antisocial Personality. 10.(1986). Alkoholizam.1/1949. zločin i maloletnička delinkvencija. (2006). (1995) Zbornik Matice srpske.A. 3/1975.gov. (Novembar 1998) Arhiva Dani.

54 .