You are on page 1of 8

PRVI GRAFIČKI RAD

1. Mjere i oblik pripremka:
S obzirom da se radi o rotaciono simetričnom dijelu,njegov pripremak
će imati kružni oblik. Visina dijela dobijena u poslednjoj operaciji
izvlačenja mora uključivati i dodatak za opsijecanje (Δd). Dodatak za
opsijecanje cilindričnih obradaka s vijencem određuje se prema tabeli
T.10.2.
hv 10

 0.125 linearnom interpolacijom
Za visinu h=r=10 [mm] i
d
80
dobijamo:

hv

d

hv

25
0
25

1,6
0
1,6

25
10
15

d
1,6
x
1,6x

25 : 1,6  15 : 1,6  x 
16  x   25  15  1,6

40  25  x  24
 25  x  24  40
 25  x  16

 16
 25
x  0,64 mm  d
x

Precnik dijela nakon izvlačenja:

D  d v  d  100  0,64  100,64 mm

Mjere pripremka se mogu odrediti korišćenjem različitih metoda
1.1. Metoda parcijalnih
konstantnosti površina:
D  1,13 

površina

n

A
i 1

I

d12   63,4 2  
A1 

 3155,3 mm 2
4
4
d1  d  2   r  s   80  2  10  1,74  63,4 mm

1

zasnovana

na

uslovu


s
s


  2    d1   r    8   r  
2
2




2


4

A3 

d v2   d 32   100 2   83,4 2  



 2389,9 mm 2
4
4
4
4

 



4


1,74 
1,74 


  2    63,4   10 
  8   10 

2 
2 




A2 

2



d 3  d  2  s  80  2  1,74  83,4 mm
3

A

1

 A2  A3  9684,4 mm 2

1

D  1,13 

9684,4

D  111,2 mm

1.2. Analitička metoda zasnovana na Guldinovoj teoremi:
Po ovoj teoremi je površina rotacionog dijela jednaka proizvodu dužine
izvodnice i puta njenog težišta oko ose rotacije.
n

D  8   Li  Rci

gdje su Li -dužina pojedinih elementarnih dijelova

i

izvodnice, a Rc -rastojanja težišta pojedinih elemenata izvodnice od
ose rotacije.
L1 

L2 

d v   d  2  s  100   80  2  1,74

 8,2 mm
2
2
s

2     r  2  
2

4

1,74 


2     10  2 
2 

4

 17,06 mm

d 1 63,4

 31,7 mm
2
2
d  L1 100  8,2
Rc1  v

 45,9 mm
2
2
d
s
63,4
1,74 


Rc 2  1  0,637   r   
 0,637   10 
  38,62 mm
2
2
2
2 


d
63,4
Rc 3  1 
 15,85 mm
4
4
L3 

D

8   8,2  45,9  17,06  38,62  31,7  15,85

D  110 ,91 mm 

1.3. Grafoanalitička metoda:

2

2
  4139,23 mm

Ovo je metoda kod koje se dužina izvodnice L i rastojanje težišta
izvodnice Rc od ose rotacije određuje grafički crtanjem plana dužina i
verižnog poligona,a prečnik D određujemo analitički zamjenom ovih
veličina u obrazac D  8  Rc  Li .

L  L1  L2  L3  8,2  17,06  31,7  56,98 mm
D

8  27  56,98

D  110,93 mm

1.4. Grafička metoda:
Ova metoda se realizuje na sledeći način:
- u produžetku linije L nanese se dužina 2  Rc
- crta se polukrug prečnika  L  2  Rc 
3

- na kraju L iz tačke B povlači se normala na prečnik do
presjeka sa krugom i dobije se tačka D . Dužina duži BD je
jednaka poluprečniku pripremka

D
.
2

D
 55 mm pa je D  110 mm
2

1.5 Određivanje prečnika
obrasca iz literature:

pripremka na

osnovu

poznatog

D  d12  2    r   d1  d   4    r 2
D

63,4 2  2    10   63,4  80   4    10 2  119,5 mm

Usvajamo D  115 mm

2. Određivanje broja operacija i mjera obratka u svakoj
operaciji:
2.1. Određivanje broja
koeficijenata izvlačenja:

operacija

4

izvlačenja

korišćenjem

Koeficijent izvlačenja za prvu operaciju nalazi se u tabeli 10.5 i za
relativnu debljinu lima s r 

s
1,74
 100 0 0 
 100 0 0  1,51 0 0
D
115

i

d v 100

 1.25 iz tabele 10.5 slijedi da je m1  0,49
d
80
d1  m1  D  0,49  115  56,35 mm Pošto je d1  d dati dio se može izraditi u
jednoj operaciji.

2.2. Određivanje
obrasca:

n  1

broja

operacija

korišćenjem

poznatog

log dm  log m1  D 
log 81,74  log 0,49  115 
 1
1
log m2
log 0

2.3. Izjednacavanje deformacija:
Korigovani koeficijent izvlačenja iznosi:

m1 

d
80

 0,69
D 115

S ozirom da se komad izrađuje u jednoj operaciji ,radijus matrice je
rm  10 mm a radijus žiga je rž  8,26 mm
Pošto je m1  0,6 nije potreban držač lima.
3.1. Deformaciona sila:
FI   i  d m    s
 

D 2    Fd 
s
  e 2  k1 
 i   1,1  k sr  ln

Dm   D m  s 
2  rm  s

Dm  d  2  s  80  2  1,74  83,48 mm
D
1,1  k sr  ln
-otpor čiste deformacije u ravni vijenca
Dm
2    Fd

- otpor trenja klizanja između vijenca obratka i držača lima i
  Dm  s
vijenca obratka i površine matrice.
 
2

- reprezentuje povećanje otpora izvlačenja uslijed klizanja preko
e
radijusa matrice.
k1 

s
2  rm  s

- reprezentuje otpor savijanja na zaobljenim dijelovima

k1  f    ; 1  ln

D
d

gdje su:

d 1 - prečnik obratka u operaciji

5

Dm - prečnik matrice na početku zaobljenja
rm - radijus zaobljenja metrice
  0,15 - koeficijent trenja klizanja za mineralno ulje
Fd - sila držača lima

k1 - specifični deformacioni otpor na kraju izvlačenja
k sr - srednji deformacioni otpor

  ln

D
115
 ln
 ln 1,43  0,36  36 0 0
d
80

N 
2
 mm 

Za dati materijal Č 1221 iz krive tečenja slijedi k 0  545
k1 dobijamo linearnom interpolacijom:

k1

40
30
10

60
56
4

40
36
4

k1

60
X
60x

10 : 4  4 :  60  x 
 60  x   10  4  4
600  10  x  16
 10  x  16  600
 10  x  584
 584
x
 58,4  k1
 10

k 0  k sr 545  584
 N 

 564,5
2
2
2
 mm 

k sr 

0 ,15

115 
1,74
 N 
 i   1,1  564,5  ln
 297,35
  e 2  584 
2 
83,48 
2  10  1,74
 mm 

Fi   i  d m    s  297,35  81,74    1,74  132794,92 N   132,794 kN 

3.2. Deformacioni rad:
W  Fmax  hmax  x

x - koeficijent punoće dijagrama sile ,vadi se iz tabele 10.9 u

zavisnosti od m1 ,pa linearnom interpolacijom dobijamo :
m1

x

m1

x

0,7

0,7

0,7

0,7
6

0
0,6
5
0,0
5

0
0,7
4
0,0
4

0
0,6
9
0,0
1

0
X
0,7x

0,05 :   0,04   0,01 :  0,70  x 
 0,70  x   0,05  0,01    0,04
0,035  0,05  x  0,0004
 0,05  x  0,0004  0,035
x

 0,0354
 0,708
 0,05

W  132794  10  0,708  940,181 Nm   940,181 J 

4.1. Ekstremne vrijednosti radijalnih i tangencijalnih napona :
  - radijalni naponi
R
 r  1,1  k sr  ln 0 - radijalni naponi

D 115

 57,5 mm
 r min )  0 ; za   R0 ; R0 
2
2
R
57,5
 N 
 r max  1,1  k sr  ln 0  1,1  564,5  ln
 224,78
2  ;
r1
40
 mm 
d 80
r1  
 40 mm
2
2
 N 
  max  1,1  k sr  1,1  564,5  620,9
2
 mm 


R 
57,5 

 N 
  min  1,1  k sr   1  ln 0   1,1  564,5   1  ln
  396,1
2
r1 
40 

 mm 

4.2. Vrijednosti  r
deformacije   3,8 0 0
  ln

i



pri

D
 3,8 0 0 ;
2

7

vrijednosti

logaritamske

e 

D
odavde slijedi da je   55,39 mm
2

R0
57,5
 N 
 1,1  564,5  ln
 22,97 
2 

55,39
 mm 
R 

57,5 

 N 
   1,1  k sr   1  ln 0   1,1  564,5   1  ln
  597,97 
2
 
55,39 
 mm 


5. Osnovni parametri neophodni za izbor mašine
- Maksimalna deformaciona sila: Fi max  132,794 kN 
- Deformacioni rad dubokog izvlačenja: W  940,181 J 
- Visina radnog prostora H  2,5  hmax

 r  1,1  k sr  ln

H  2,5  10
H  25 mm

6.1. Izgled izratka:

8