You are on page 1of 42

E.

Električni deo lokomotive
Najveći deo električne opreme smešten je u blokovima, koji se kao celina ugrađuju u
mašinski prostor i upravljačnice lokomotive. Manji broj delova električne opreme smešten je
pojedinačno, izvan blokova (na krovu lokomotive i na obrtnim postoljima).

42. Oprema u mašinskom prostoru
Oprema u mašinskom prostoru smeštena je u blokovima i manjim delom kao pojedinačni
sklopovi i uređaji.

42.1 Blokovi vučnih motora (S1 – S4)
Blokovi vučnih motora su gotovo indentični na svim podserijama. Kod lokomotiva sa
električnom kočnicom (441-300/400) blokovi vučnih motora sadrže i opremu za ovaj režim rada.
Vučni motori ne pripadaju ovim blokovima jer su ovešeni na obrtnim postoljima.
U svakom bloku nalazi se sledeća oprema:
Vučni ispravljači (S4.12) – služe za stvaranje usmerenog napona za napajanje vučnih motora;
- Elektropneumatski kontaktori (S4.1,2,3,6) – služe za uspostavljanje i prekidanje strujnih kola
vučnog motora;
- Elektropneumatski kontaktori za šentiranje (S4.8,9,10) – služe za uključenje otprnika za slabljenje
pobude vučnog motora;
- Elektropneumatski menjač smera vožnje (S4.14) – služe za promenu smera pobude vučnog
motora radi promene smera obrtanja rotora, odnosno promenu smera kretanja lokomotive;
- Otpornici za šentiranje (S4.11) – služe zaodvođenje dela struje iz pobudnog namotaja radi
slabljenja pobude vučnog motora;
- Kondezator ili odvodnik prenapona (S4.13) – služe zazaštitu ispravljačkog uređaja od prenapona;
- Ventilacioni sklop (S4.15,16) – služe za obezbeđenje strujanje vazduha za hlađenje vučnih
motora, ispravljača i otpornika za šentiranje;
- Kontrolnik protoka vazduha za hlađenje (S4.17);
- Jednopolne utičnice – služe za povezivanje vučnog motora s električnom opremom u bloku;
- Višepolne spojnice (S4.18) – služe za povezivanje strujnih kola upravljanja;
- Elektropneumatski kontaktor za električno grejanje voza (samo u bloku S2, premešten iz bloka
S5)
- Elektropneumatski ventil za električnu kočnicu (S4.4,5) (samo kod podserije 441-300/400) – služe
za uspostavljanje i prekidanje strujnih kola električnog kočenja;
- Rele maksimalne struje (S4.19) (samo kod podserije 441-300/400) – služe za zaštitu prekostruje
električnog kočenja i merni transduktor za merenje jačine struje el. kočenja (samo u bloku S2)
-

Na blokovima vučnih motora nema opreme koja treba da se opslužuje. Jedino se ručno
se ručno može preokrenuti menjač smera vožnje u slučaju njegove neispravnosti ili zaglavljenja.
Za to postoji ručica na samom aparatu. Pošto se u blokovima nalazi vučna oprema, onai su
zatvoreni i zabravljeni. Ventilacioni kanal u kome se nalazi i kablovi vučnog motora zatvoren je
posebnim poklopcem.
Konstrukcija bloka sastavljena je od čeličnih profila i limova. Iz bloka se kao celina
mogu izvaditi otpornici za šentiranje, ispravljač i ventilacioni sklop.

Elektro lokomotiva 441

63

42.2 Blok (S5) – osnovne konstrukcije
Blok S5 osnovne konstrukcije nalazi se na svim lokomotivama s kondezatorskim pretvaračem pomoćnog pogona. Blok S5 je dvostruki metalni orman, smešten između blokova S1 i S2.
Sastoji se, od dva dela: kontaktorski i relejni. Kontaktorski deo pristupačan je iz levog hodnika, a
relejni deo iz desnog hodnika. Orman je s obe strane zatvoren jednokrilnim vratima. Električna
oprema bloka S5 smeštena je u njegovoj unutrašnjosti, na vratima i na poklopcu. U unutrašnjosti
ormana nema opreme koja treba da se opslužuje. Sva oprema za opsluživanje (rukovanje) nalazi
se na vratima.
S kontaktorske strane, u unutrašnjosti ormana nalaze se Slika 52:
­
­
­
­
­
­
­

Elektromagnetni kontaktori grupa trofaznih asihronih motora pomoćnog pogona (S5.1, 2, 4);
Elektromagnetni kontakt za regulaciju trofaznog napona (S5.7, 8, 9);
Elektromagnetni kontaktor radioničkog priključka (S5.10);
Pomoćni transformator (S5.48);
Strujni transformatori
Merni uređaji za struje vučnih motora (S5.45);
Elektromagnetni kontaktor za električno grejanje voza (S5.6) (kod modificiranih lokomotiva serije
441 ovaj kontaktor je premešten u bloku S2);

Na vratima ormana, s kontaktorske strane nalaze se:
­ Zaštitni prekidači trofaznih asihronih motora pomoćnog pogona;
­ Topljivi osigurači motora pomoćnog pogona.
Ventilator za
kočioni otpornik 1
(S5.26)

Ventilator za
kočioni otpornik 3
(S5.28)

Pumpa za ulje
(S5.25)

Ventilator za
kočioni otpornik 2
(S5.27)

Ventilator
transformatora
(S5.24)

Ventilator za
kočioni otpornik 4
(S5.27)

Gornji ventilator
motora 1
(S5.16)

Gornji ventilator
motora2
(S5.17)

Gornji ventilator
motora 3
(S5.18)

Gornji ventilator
motora 4
(S5.19)

Donji ventilator
motora 1
(S5.20)

Donji ventilator
motora 2
(S5.21)

Donji ventilator
motora 3
(S5.22)

Donji ventilator
motora 4
(S5.23)

Osigurači za
pomoćne mašine
(S5.32 – 1-9)

Kompresor
(S5.15)

Slika 52. Leva strana vrata bloka S5 – kontaktorska strana
1
2
3
4
5

Osigurač gornjeg ventilatora motora M1
Osigurač gornjeg ventilatora motora M2
Osigurač gornjeg ventilatora motora M3
Osigurač gornjeg ventilatora motora M4
Osigurač strujnih kola naizmenične struje

Elektro lokomotiva 441

6
7
8
9

Osigurač donjeg ventilatora motora M1
Osigurač donjeg ventilatora motora M2
Osigurač donjeg ventilatora motora M3
Osigurač donjeg ventilatora motora M4

64

S relejne strane, u unutračnjosti ormana nalaze se:
­ Relejna kućišta (S5.35, 36, 37, 38, 39, 40, 44) s relejnom opremom (releji, relejni pojačivači,
napojne jedinice, zaprečne diode, RC-članovi)

Na vratima ormana, s relejne strane nalaze se Slika 53:
­ Relejno kućište sa signalnim relejima Slika 54.
­ Paketni prekidači, rastavljači i prebacivači Slika 55.
­ Automatski osigurači i valjkasti prekidač za blokiranje električnog grejanja voza (S5.5) Slika 56.
­ Višepolne spojnice za povezivanje električne instalacije bloka S5 s električnom instalacijom
lokomotive (nalazi se na poklopcu ormana).

Tabla signalnih
releja (S5.43)

Grupa grebenastih
prekidača (S5.34)

Grupa automatskih
Osigurača (S5.5)

Blokiranje grejanje
voza

Slika 53. Desna strana vrata bloka S5 – relejna strana

S5.43:1

S5.43:2

S5.43:3

S5.43:4

S5.43:5

S5.43:7

S5.43:8

S5.43:9

S5.43:10

S5.43:11

S5.43:13

S5.43:14

S5.43:15

S5.43:16

Slika 54. Tabla signalnih releja S5.43
Elektro lokomotiva 441

65












S5.43:1-4 – Prekostruja vučnih motora
S5.43:5 – Preko struja grejanja voza
S5.43:7 – Preko struja primara glavnog transformatora
S5.43:8 – Preko struja pomoćnog pogona
S5.43:9 – Pregoreo topljivi osigurač od 200 A
S5.43:10 – Pregrejani prelazni otpornici K4 i K5
S5.43:11 – Predugo startovanje grupa pomoćnih mašina
S5.43:12 – Zemljospoj M1-M4
S5.43:13 – Previsok napon vučnih motora
S5.43:14 – Međupoložaj stepenastog prekidača
S5.43:15 – Nizak pritisak za EP aparate
S5.43:16 – Aktivirana vazdušna kočnica
Rastavljač motora 1

Rastavljač motora 2

Rastavljač motora 3

Rastavljač motora 4

S5.34:8

S5.34:9

S5.34:10

S5.34:11

0

0
1

0
1

Pomoćni
transformator

Uređaj za punjenje
aku. baterija

S5.34:3
1

S5.34:14
0

1

Prebacivač
pogona

S5.34:5
0

1

1

Prebacivač za
ispitivanje

S5.34:13
0

0
1

Premošćenje regulatora
pritiska kompresora

S5.34:15

Ograničenje
napona baterije

S5.34:12
0

Pomoćni
kompresor

1

Mreža naizmenične
struje

S5.34:4
0

0
1

S5.34:7
0

1

0
1

1
2

Akumulatorske baterije
S5.34:6

Premošćenje budnika
S5.34:16

2

Prekidač struje upravljanja
S5.34:2

0

0
1

1

1

Rastavljač struje
upravljanja
S5.34:1

0
1
2

Slika 55. Paketni prekidači na vratima bloka S5.34
Elektro lokomotiva 441

66

Pojačivač releja za
napon vučnog motora

Rezerva

Pojačivač releja
napona vučnog motora

Rezerva

Merni transformator
struje kočenja

Rezerva

Osvetljenje
instrumenata

Reflektor

Rezerva

Merno kolo
Merno kolo
primarnog napona radioničkog priključka

Uređaj za punjenje
aku. baterije

Grejač vazduha A

Motor ventilatora za
grejač vazduha A

Grejač za noge A

Pomoćni
transformator

Grejač vazduha B

Motor ventilatora za
grejač vazduha B

Grejač za noge B

Struja
Upravljanja 1

Struja
Upravljanja 2

Rezerva

Rasveta 72 V

Čeoni signali

Rezervne svetiljke
za istrumente

Pomoćni kompresor

Brzinomer, induzi

Pojačivač releja
pomoćnog pogona

Slika 56. Grupa automatskih osigurača S5.5
Elektro lokomotiva 441

67

42.3 Novi blok (S5)
Novi blok S5 nalazi se na lokomotivama s AC/AC pretvaračem pomoćnog pogona. To je
metalni orman s jednokrilnim vratima, smešten pored bloka S2, a pristupačan je iz desnog
hodnika. Električna oprema je smeštena u unutrašnjosti blok, na njegovim vratima i na poklopcu.
U unutrašnjosti bloka nalaze se:
­
­
­
­

Pomoćni transformator,
Merni uređaj za struju vučnih motora,
Elektronski uređaj za podmazivanje obruča točka,
Elektronski relej za za termičku zaštitu motora glavnog kompresora i glavne prigušnice.

Na vratima bloka nalaze se: Slika 57.

33:9

1,6 A

6A

10 A 6 A

Voltmetar za
m. napona VM

16 A 1,6 A 16 A

33:8

Rešo

20 A

33:7
Grejač poda
AiB

6A

33:6
Motor
kalorifera B

Grejač
kalorifera B

S5.34.:2

S5.34.:19 S5.34.:14

Rez. Osvetlje.
instrumenata

Osv. upravljač. i
mašin. prostora

6A

6A

10 A

6A

10 A 10 A

Utičnica 72V

Čeona
svetla

10 A 20 A

Rel. poj. napona
i struje. v. mot.

10 A

Rel. pojačivač
napona k. voda

33:10 33:11 33:12 33:13 33:14 33:15 33:16 33:17 33:18
Pomoćni
kompresor

S5.34.:15 S5.34.:21 S5.34.:13 S5.34.:17

Struja
upravljanja

S5.34.:4

S5.34.:1

Struja
upravljanja

S5.34.:3

33:5

Motor
kalorifera A

S5.34.:7

33:4

Grejač
kalorifera A

33:1
S5.34.:6

33:2 33:3
Punjač
akumulatora

Paketni prekidači,
Rastavljači i prebacivači,
Automatski osigurač i valjkasti prekidač za blokiranje električnog grejanja voza,
Višepolne spojnice strujnih kola upravljanja (nalazi se na poklopcu bloka)

Pomoćni
transformator

­
­
­
­

Automatski osigurači

S5.5

AC / AC
pretvarač

Servomotor
birača napona

Transduktor

Termička
zaštita

Reflektor

Osvetljenje
instrumenata

1,6 A 10 A

Budnik
AOB

Radio uređaj

EP-ventil
P32, P33, P35

33:19 33:20 33:21 33:22 33:23 33:24 33:25 33:26 33:27

6A

10 A

6A

6A

6A

10 A

16 A

S5.39

Utičnica

Ručna svetiljka

Slika 57. Bloku S5 i automatskih osigurača na njemu
Elektro lokomotiva 441

68

42.4 Blokovi električne kočnice S6 i S7
Blokovi električne kočnice nalaze se na svim lokomotivama podserije 441-300/400 i na
lokomotivama poboljšane konstrukcije podserije 441-800. Na blokovima nema opreme koja treba
da se opslužuje. Konstrukcija bloka je sandučasta. U njegovoj unutrašnjosti nalaze se:
­
­
­

Otpornici za električno kočenje,
Dva ventilaciona sklopa za hlađenje otpornika (smešteni ispod sanduka jedan pored drugog),
Kontrolnici pritiska za kontrolu protoka vazduha za hlađenje otpornika.

42.5 Blok S8
Blok S8 postoji na lokomotivama na kojima se nalazi novi blok S5. To je metalni orman
s'jednokrilnim vratima, smešten je u među bloku S1 i bloka S2, a pristupačan je iz desnog hodnika
(kao relejna stanica bloka S5 osnovne konstrukcije).

Oprema bloka S8 smeštena je u njegovoj unutrašnjosti, na vratima i na poklopcu.
U unutrašnjosti bloka nalaze se:
­
­
­
­
­
­

Elektromagnetni kontaktori grupa trofaznih asihronih motora pomoćnog pogona,
Elektromagnetni kontaktor AC/AC pretvarača,
Elektromagnetni kontaktor radioničkog priključka,
Blok otpornika za namotaje kontaktora,
Topljivi osigurači AC/AC pretvarača
Elektropneumatski ventil uređaja za podmazivanje venaca obruča točka.

Na vratima bloka nalaze se:
­
­
­

Zaštitni prekidači pomoćnih motora i napojnih jedinica za relejne pojačivače,
Dve signalne svetiljke (signaliziraju postjanje napona na lokomotivi pri napajanju lokomotive iz
voznog voda ili s radioničkog priključka trofaznog napona),
Višepolne spojnice strujnih kola upravljanja (nalazi se na poklopcu bloka).
S8.34:1

S8.34:2

S8.34:3

S8.44

S8.34:4

S8.54

S8.11

S8.21

S5.15

S8.25

S8.12

S8.22

S8.16

S8.26

S8.13

S5.23

S5.17

S5.27

S8.14

S8.24

S8.18

S8.28

S8.19

S8.29

S8.30

Slika 58. Bloku S8 modifikovanih lokomotiva
Elektro lokomotiva 441

69

-

“0” – (Donji položaj) isključeno
“T” – (Gornji položaj) uključeno
S8.21 – 26 (AS prekidač) – Zaštita ventilacionog motora S1-S4.16
S8.15 (AS prekidač) – Zaštita motora uljne pumpe
S8.16 (AS prekidač) – Zaštita motora ventilatora AC/AC pretvarača
S8.17 (AS prekidač) – Zaštita relejnih pojačivača
S8.18 (AS prekidač) – Zaštita motora ventilatora kočionih otpornika S6.3
S8.19 (AS prekidač) – Zaštita motora ventilatora kočionih otpornika S7.3
S8.25 (AS prekidač) – Zaštita motora ventilatora hladnjaka ulja
S8.26 (AS prekidač) – Zaštita motora glavnog kompresora
S8.27 (AS prekidač) – Zaštita jednofaznog potrošača (Štiti pomoćni transformator, punjač baterija,
kalorifer i rešo)
S8.28 (AS prekidač) – Zaštita motora ventilatora kočionih otpornika S6.4
S8.28 (AS prekidač) – Zaštita motora ventilatora kočionih otpornika S7.4
S8.30 (Paketni prekidač) – Izbor napajanja (ima 6 položaja i mehaničku blokadu sa taster
prekidačem S8.30:1)
“0” – Sve je isključeno
“1” – Trofazni sistem se napaja iz gl. transfor. preko AC/AC pretvarača (može da se podigne
pantograf i uključen naponski merni transformator)
“2” – Trofazni sistem se napaja iz gl. transfor. preko AC/AC pretvarača (može da se podigne
pantograf, a uključen naponski merni transformator)
“3” – Trofazni sistem se napaja direktno iz trofazne mreže radioničkog priključka (ne može da se
podigne pantograf)
“4” – Trofazni sistem se napaja direktno iz trofazne mreže radioničkog priključka (ne može da se
podigne pantograf)

42.6 Blok S9
Blok S9 sadrži AC/AC pretvarače pomoćnog pogona i njegovu opremu. Celokupna
oprema smeštena je u metalnom ormanu. U bloku se nalazi sledeća oprema:
­
­
­
­
­
­

Ulazni pretvarač jednofaznog napona u jednosmerni
Naponsko međukolo
Naponski inventor (pretvarač jednosmernog napona u trofazni)
Prigušnice (zbog njene velike mase pričvršćena je za pod mašinskog prostora)
Ventilatorski sklop
Elektronska oprema za upravljanje, regulaciju i zaštitu

42.7 Blok S10
Blok S10 nalazi se na lokomotivama koje imaju novi blok S5 i blok S8. To je metalni
orman s jednokrilnim vratima, smešten između bloka S3 i K bloka, a pristupačan je iz levog
hodnika. Oprema bloka S10 smeštena je u njegovoj unutrašnjosti, na vratima i na poklopcu.
U unutrašnjosti bloka nalaze se:
­
­
­
­
­
­
­

Relejna oprema u kombifleks-tehnici
Vremenski releji
Pomoćni releji
Napojne jedinice
Relejni pojačivači
RC-članovi
Blokovi dioda i otpornika

Na vratima bloka nalaze se:
­
­
­

Dve signalne table i
Dva tastera
Višepolne spojnice (na poklopcu bloka)

Elektro lokomotiva 441

70

42.8 Agregat glavnog transformatora
Konstrukcija agregata glavnog transformatora indentična je za lokomotive svih
podserija. Postoje izvesne razlike u smeštaju opreme kod lokomotiva poboljšanih konstrukcija i
modificiranih lokomotiva. Agregat glavnog transformatora sačinjavaju:
­ Glavni transformator (T1)
­ Hladnjak transformatorskog ulja
­ Stepenasti prekidač
­ Glavna prigušnica (K6)
­ Transformator za uzemljenje (T6).
Glavni transformator i stepenasti prekidač spadaju u visokonaponsku opremu, pa su
smešteni u visoko naponskom prostoru ograđenom zaštitnom mrežom koja ima vrata sa
zabravljenjem. Zabravljenje je povezano sa uzemljenjem primarnog namotaja transformatora.
Glavni transformator se nalazi u transformatorskom sudu. Sačinjavaju ga regulacioni i
dodatni transformator sa svojim primarnim i sekundarnim namotajima i magnetnim kolima. Na
poklopcu transformatorskog suda nalaze se strujni transformatori za različite prekostrujne zaštite.
Više o glavnom transformatoru dato je u tački 5.
Stepenasti prekidač je složen elektromehanički uređaj sastavljen od birača napona,
teretnog prekidača prelaznog otpornika, elektromotornog pogona sa zupčastim prenosnikom i
pomoćnih kontakta. Birač napona nalazi se u zasebnom sudu koji je pričvršćen na transformatorski sud, a električno je povezan s primarnim namotajem regulacionog transformatora.
Ostali delovi stepenastog prekidača nalaze se u visokonaponskom prostoru.
U hladnjaku se dovodi toplota s transformatorskog ulja. Vazdušnu struju stvara
ventilacioni sklop. Protok ulja između transformatorskog suda i hladnjaka stvara uljna pumpa.
Transformatorski sud i uljni hladnjak povezani su cevima na kojima se nalaze isključne slavine.
Ispod uljnog hladnjaka nalazi se zatvoreno metalno kućište u kojem su smešteni glavna
prigušnica i blok otpornika. Preko prigušnice i otpornika protiče vazdušna struja koja je već
prošla uljni hladnjak.
U okviru sklopa glavnog transformatora dostupni su za rukovanje rastavljač za
uzemljenje primarnog namotaja i ručica za izbor pogona stepenastog prekidača.
Na modificiranim lokomotivama u visokonaponskom prostoru smešten je elektropneumatski kontaktor za električno grejanje voza.
Više o stepenastom prekidaču dato je u tački 16.

42.9 Kondezatorski blokovi
Kondezatorski blokovi sadrže kondezatorske baterijepretvarača pomoćnog pogona.
Kondezatorski pretvarač pomoćnog pogona predstavlja osnovnu konstrukciju pretvarača.
Lokomotve sa AC/AC pretvaračem pomoćnog pogona (blok S9) nemaju kondezatorske blokove.
Kondezatorske baterije grupisane su u četiri bloka. Blokovi su otvoreni, ali su zaštićeni
žičanom mrežom. Pored kondezatora, u jednom od blokove smeštene su i prigušnice, namenjene
za za ograničenje viših harmoničnih komponenti struja pomoćnog pogona. U kondezatorskom
bloku nema opreme kojom treba da se rukuje.

42.10 Uređaj za punjenje baterije akumulatora
Uređaj za punjenje baterije akumulatora smešten je kao zasebna jedinica električne
opreme pored hladnjaka transformatorskog ulja. Na uređaju se nalaze baterijski voltmetar,
baterijski ampermetar i automatski osigurač kojim se rukuje u slučaju njegovog aktiviranja, radi
uključenja uređaja. Bliže o uređaju za punjenje baterije akumulatora dato je u tački 36.

Elektro lokomotiva 441

71

42.11 Blok brzinomernog i auto-stop uređaja
Blok brzinomernog i auto-stop uređaja nalazi se pored uređaja za punjenje baterije
akumulatora. Pored opreme auto-stop uređaja, u njemu se nalazi registrujući deo (tahograf)
brzinomernog uređaja tipa DEUTA. Ovaj blok je izmenjen kod lokomotiva boboljšane
konstrukcije zbog ugradnje brzinomernog uređaja tipa HASLER. Na bloku postoji oprema kojom
se rukuje.
Bliže o ovom uređaju dato je u tački 39 i 40.

42.12 Pneumatski blok
Pneumatski blok Slika 59 je indentičan kod lokomotiva svih podserija. Nalazi se između
blokova opreme vučnih motora S3 i S4. Na njemu se nalazi pneumatska , elektro-pneumatska i
električna oprema pneumatske instalacije i vazdušne kočnice, uključujući i sklop pomoćnog
kompresora. Na ovom bloku se nalazi oprema kojom treba da se rukuje.

42.13 Agregat glavnog kompresora
Agregat glavnog kompresora sačinjavaju glavni kompresor i trofazni asihroni motor.
Nalazi se iza pneumatskog bloka.

Rezervoar glavnog voda (32)

32
33

Rezervoar radne komore (33)
P34 (88)

P13 (50)

P4 (58)

P14 (51)

4

/4,4

P5 (57)
4

10/6

/4,5

6/4
A B
P30 (19)

30

P35 (34)

A
B
P31 (46)

P16 (53)
10 8,5

30a
0,4

P24 (54)

/

P33 (36)

P32 (35)
P10 (87)

/0,6

8

25
31

P3 (36)

P9 (47)
P19 (44)

P17 (44)

P25 (55)
44a

44b

P20 (45)

P23 (42)
P11 (42)

/10

P12 (44)

P18 (42)

P28 (41)

P26 (45)

67
P8 (66)
7

28

P1, P2 (64)
P21 (63)

Slika 59. Blok pneumatske opreme (blok P)
Elektro lokomotiva 441

72

7
18 (P29)
19 (P30)
25
28
30
30a
31
32
33
34 (P35)
35 (P32)
36 (P33)
41 (P28)
42 (P11)
42 (P18)
42 (P23)
44 (P12)
44 (P17)
44 (P19)
44a

44b
Jednosmerni ventil
45 (P26)
EP ventil i pneumatski ventil budnika
45 (P20)
Isključna slavina budnika
46 (P31)
Dvostruki nepovratni ventil
47 (P9)
Jednosmerni ventil
50 (P13)
Isključna slavina rasporednika
51 (P14)
Isključna slavina rasporednika
53 (P16)
Rasporednik
54 (P24)
Rezervoar radne komore
55 (P25)
Rezervoar komore glavnog voda
56 (P3)
EP ventil za otkočivanje
EP ventil za promenu vrste kočnice (G/P)1 11 57 (P5)
58 (P4)
EP ventil za promenu vrste kočnice (P/R)
59 (P6)
Pomoćni kompresor
63 (P21)
Prečistač vazduha za EP aparate
64 (P1, P2)
Prečistač vazduha za glavni prekidač
66 (P8)
Prečistač vazduha iz pomoćni kompresor
67 (P7)
Jednosmerni ventil za EP aparate
87 (P10)
Jednosmerni ventil za glavni prekidač
88 (P34)
Jednosmerni ventil za pantograf
Jednosmerni ventil za pantografe

Jednosmerni ventil za glavne prekidače
Isključna slavina glavnog prekidača
Isključna slavina pantografa
Trokraka slavina za izbor pantografa
EP ventil pantografa
Regulator pritiska vazduha za pom.uređaje
Regulator pritiska vazduha za EP aparate
Regulator pritiska vazduha za glavni prekidač
Prečistač vazduha za glavni prekidač
EP ventil za rasterećenje motora gl.kompresora
Kontrolnik pritiska vazduha u gl. rezervoaru
Kontrolnik pritiska vazduha u glavnom vodu
Kontrolnik pritiska vazduha za EP aparate
Kontrolnik pritiska vazduha u kočnim cilindrima
Isključna slavina peskara
EP ventil za peskarenje
Isključna slavina za mazanje venaca bandaža
EP ventil uređaja za mazanje venaca bandaža
Isključna slavina regulatora pritiska za aparate
Prekidač za izbor vrste kočenja

43. Oprema u upravljačnici
Na lokomotivi se nalaze dve upravljačnice u kojima je smeštena oprema za neposredno
upravljanje lokomotivom i za kontrolu njenog rada, prema tome i za smeštaj lokomotivske
posade. U pogledu smeštaja opreme upravljačnice su skoro identične. Oprema u upravljačnici
smeštena je najvećim delom u blokovima, a manji deo opreme nalazi se izvan blokova. Jedna od
bitnih novina u konstrukciji upravljačnice kod lokomotiva poboljšane konstrukcije i kod
modificiranih lokomotiva jeste novi blok F2. U njemu su sjedinjeni blokovi F2 i F4 osnovne
konstrukcije. Zbog ovoga je novi blok F3 dopunjen opremom.
11

10

10

2

11

9
8

3
13
5

1

7
6
12

4

Slika 60. Komandni sto upravljačnice
1
2
3
4
5
6
7

Volan manipulatora
Brzinomer
Kočnik produžne kočnice
Lokomotivski kočnik
Ručica za smer vožnje
Držač knjižice reda vožnje
Pomoćna kočnica

8
9
10
11
12
13

Dugme za ručno posluživanje budnika
Rešo
Usmerivač toplog vazduha
Brisač stakla
Pepeljara
Ručica za uključivanje brisača stakla

43.1 Blok F1
Blok F1 Slika 60 (1 i 5) nalazi se na upravljačkom pultu, a sačinjava ga samo upravljački
kontroler koji se sastoji iz dva dela:
­ Kontroler smera vožnje – služi za izbor smera kretanja lokomotive
­ Kontroler režima vožnje – služi za upravljanje vučnim režimom i režimom el. kočnice.
Za povezivanje upravljačkog kontrolera sa strujnim kolima upravljanja postoje dve
višepolne električne spojnice.
Elektro lokomotiva 441

73

43.2 Blok F2 osnovne konstrukcije
Blok F2 nalazi se na upravljačkom pultu. Ovo je metalna kutijana čijoj se iskošenoj
površini nalazi sledeća oprema Slika 61:
­ Merni istrumenti (manometri i ampermetri) – oni imaju unutračnje osvetljenje,
­ Različite vrste prekidača,
­ Signalne svetiljke,
­ Višepolne električne spojnice.
Zelena svetiljka Crvena svetiljka
Glavni rezervoar i
glavni vod

Obrtno postolje
AiB
6

10

5

Srednja vrednost
Struje vuč. motora

4

1

8

5

0,5
2
0

Razlika struje
vučnih motora

0

F2.34

0
F2.35

7

0,5

F2.14

Čeona svetla

1

2

1,5

3

10

15

F2.16

Struja kočenja

9
1

2
F2.31

3

0

4

1,5

0
F2.32

1

F2.33

F2.13

I
A

B

C

D

E

F

G

H

I

J

Glavni prekidač

F2.30

F2.23

F2.24

F2.28

F2.25

F2.26

F2.22

F2.27

F2.29

F2.21

F2.3

I

I
K
F2.12

a
F2.4

b

c

F2.5

F2.6

d

e

f

L

F2.10 F2.11 F2.8

0
Pantograf
F2.21

Glavni prekidač
F2.2

Slika 61. Komandna tabla – blok F2
A
B
C
D
E
F
G
H
I

Vuča u zaprezi
Lok 1 spremna za uključenje
Lok 2 spremna za uključenje111111111
Regulacija napona u toku
Kontaktori za vuču
Kontaktori za el. Kočenje
Bez napona
Pomoćni kompresor
Temperatura transformatora

J
K
L
A
B
C
D
E
F

Glavni prekidač ukljušen
El. kompen. meh. rasterećenja prednje osovine
Taster za otkočivanje
Kompresor
Ventilator i crpka za ulje
Donji motor ventilatora
Svetiljke na tavanici
Osvetljenje mašinskog prostora
Kontrolnik pritiska kočnica

43.3 Novi blok F2
Novi blok F2 Slika 62 i 63. nalazi se na upravljačkom pultu, na istom mestu kao blok F2
osnovne konstrukcije. Na njemu se nalazi sledeća oprema:
­ Dva dvostruka manometra,
­ Šest ampermetra (+1 kod lokomotive s električnom kočnicom),
­ Dva voltmetra,
­ Različite vrste prekidača,
­ Dve signalne table sa signalnim svetiljkama,
­ Dve višepolne električne spojnice.
Merni instrumenti imaju unutrašnje osvetljanje

Elektro lokomotiva 441

74

F2.2 Pritisak u
koč. cilindrima
4

F2.3
F2.4 Napon
F2.5 Napon
Signalna tabla I kontaktnog voda vučnih motora

6

15
10

20

400

8

2

5
0

30

0

5

15

1000

200
0

1200

4

1kA
0,5

F2.8 Struja
grejanje voza

F2.9 Struja
kočenja

400

0

10

20
30

30

0

2

6

3

3

2

1

1

5

4
5

F2.13 Izbor
max struje vuče

400

10

20
0

300

1,5

0

F2.7 Struja
AKU-baterije

10

2
800

25

10

F2.1 Pritisak u gl.
rezer. i koč. vodu

600

F2.3
F2.11 Reflektor F2.12 Regulacija
Signalna tabla II
čeona svetla
rasve. istrumenata

F2.6.1 Struja
vučnih motora

1200

200

600

200

600

0

800
1200

0

800
1200

1000

1400

800

1600

A

F2.38 Glavni
Prekidač-isključen

Pantograf
F2.38

F2.38 Glavni
Prekidač-isključen

F2.20 ispitivanje
sig. lampica

F2.40 Pomoćni
kompresor-uključen

F2.39 Pomoćni
kompresor-isključen

Budnost
F2.30

Glavni
kompresor

Otkočivanje
F2.28

F2.35

Naredba
prolaza
F2.29

F2.34 Pomoćni
motori I i II grupe

Prekid
peskarenja
F2.33

Kontrolnik
F2.31
priti.

F2.32 Otpuštanje
lokomotivske kočnice

Uključenje
budnika
Ispitivanje
budnika
F2.26

F2.27

Grejanje
voza
F2.25

F2.24 Rasveta
mašinskog prostora

F2.23 Rasveta
upravljačnice

F2.21 Pomoćna
rasveta instrumenata
F2.22 Rasveta
reda vožnje

F2.13 Kvintiranje
pol. kvarova

Slika 62. Komandna tabla modifikovanih lokomotiva – blok F2
F2.3

Signalna tabla kvarova

:1 P<
Glavni
prekida
č

:2
M1, M2
(crvena)

:3

:4

M3, M4
(crvena)

:5 Kvar
:6 AS
Stepenas.
Prekidač
prekidača Isključen
(crvena)
(crvena)

:7

:9

I>M1
(crvena)
:8

I
>PJUT

I >M2
(crvena)

I>
Primara
(crvena)

:10
Kvar EP
kontak.
(crvena)

:11
Kvar
PJUT-a
(crvena)

:12

:13 T >
Otpor. za
rastere.
(crvena)

:14
Eksplozija
u biraču
(crvena)

:15 U >
Vučnih
motora
(crvena)

:16

I >M3
(crvena)

I >M4
(crvena)

:17 I >
:18 T >
:19U >
Jednofaz.
Motora
Prigušnice
potrošača kompresora
(crvena)
(crvena)
(crvena)

:20
Kvar druge
lok.
(crvena)

:21 I >
:22
Grej. voza Osigurač
Pom. pog. PJUT-a
(crvena) (crvena)

:24
Kvar protpožarne
cen.

:23 T >
Glavni
transforma
.

F2.10

Signalna tabla informacija

:1
Pomoćni
kompres
or

:3
Glavni
prekidač
isključen

:4
Pretvara
č
faza

:5
:6
Nema
Glavni
ventilacije
kompresor
vuč. motora
radi

:7
Nema
ventilacije
el. koč.

:8
Ručna
kočnica
pritegnuta

:9
Lok.
spremna
za pogon

:10
Lok. 2
spremna
za pogon

:11
Kont.
vuče i el.
koč.

:12
Ručna
kočnica
pritegnuta

:13
Stepenasti
prekidač
radi

:14
:15
:16
Šentiranje Protivklizna
Vožnja
može da se
zaštita nepravilnim
uključi
deluje
kolosekom

:17

:18

POŽAR

:2
U> / U<

Vozni
vod

:19
P<

RDU

EP
aparata

izvodi
kočenje

:21
:22
:23
Režim rada Režim rada Vremenska
AS- uređaja AS-uređaja
kontrola
1-3
1-2
AS-uređaja

:20
Rešo
uključen
:24
Signalna
svetiljka
BUDNIKA

Slika 63. Signalna tabla modifikovanih informacija i kvarova – blok F2
Elektro lokomotiva 441

75

43.4 Blok F3 osnovne konstrukcije
Blok F3 nalazi se desno od sedišta mašinovođe, na vratima koja zatvaraju prostor ispod
upravljačkog pulta. Na ovom bloku nalazi se sledeća oprema:
­ Jedan paketni prekidač – na spoljašnjoj strani bloka,
­ Dva otpornika i četiri višepolne električne spojnice – u unutrašnjosti bloka.

43.5 Novi blok F3
Novi blok F3 nalazi se na istom mestu kao blok F3 osnovne konstrukcije, ali je opremljen
većim brojem delova električne opreme. Na ovom bloku nalazi se sledeća oprema:
­ Tri paketni prekidač – na spoljašnjoj strani bloka,
A u unutračnjosti bloka su:
­ Dve elktrične sirene,
­ Različiti otpornici,
­ Dve višepolne električne spojnice.
U ovom bloku grupisana je oprema naizmeničnog napona 380 V.

43.6 Blok F4 osnovne konstrukcije
Blok F4 Slika 64. nalazi se iznad bloka F2. Sačinjava ga metalna kutija pričvršćena za
tavanicu na čijoj se jednoj strani nalazi sledeća oprema:
­ Merni istrumenti (manometri i ampermetri) – oni imaju unutračnje osvetljenje,
­ Različite vrste prekidača,
­ Potenciometar,
­ Višepolne električne spojnice.

F4.9
F4.9

F4.9

15
10

20

400
300

5

25
0

30

200
0

600

F4.9

F4.9

F4.8

Grejanje voza

Osvetljenje
instrumenata

400
800
1000
1200

200

600

0

800
1200

F4.5
1

2

F4.4
3

1

0

Napon
kontaktnog voda

Napon
vučnih motora

Struja
grejanje voza

0

2

3
4

F4.6

Časovnik
Rešo

Grej. uprav.

Grej. poda

Slika 64. Komandna tabla ispod plafona– blok S4

43.7 Oprema izvan blokova
Izvan navedenih blokova nalazi se različita oprema, razmeštena po celoj upravljačnici Slika 60:
­ Različite vrste prekidača,
­ Brzinomer,
­ Kalorifer
­ Podni grajač i svetiljke
Samo u jednoj upravljačnici nalazi se:
­ Rešo,
­ Elektronski blok unificiranog uređaja budnosti i radio-dispeđerski uređaj.

Elektro lokomotiva 441

76

44. Oprema na lokomotivskom sanduku, ispod sanduka

i na obrtnom postolju
Pored visokonaponske opreme na lokomotivskom sanduku nalaze se:
­ Reflektori,
­ Čeona signalne svetiljke,
­ Vazdušne sirene.
Ispod lokomotivskog sanduka nalazi se:
­ Sanduk s baterijama akumulatora i priključnica trofaznog radioničkog napona,
­ Dve utikačke kutije za grejanje voza na čelu lokomotive,
­ Višepolne spojnice za povezivanje strujnih kola upravljanja dve lokomotive (sinhroni rad),
­ Vazdušne poluspojke voda glavnog rezervoara.
Na obrtnim postoljima nalazi se:
­ Vučni motori,
­ Davač brzinomernog uređaja,
­ Lokomotivske prijemne glave auto-stop uređaja i četkice za uzemljenje

45. Hlađenje električne opreme
Pri radu električnih mašina i pretvarača nastaju raznovrsni gubici u pretvaranju energije,
što izaziva njihovo zagrevanje. Prekoračenje dozvoljene radne temperature prouzrokuje skraćanje
radnog veka mašine ili pretvarača. Kod električnih mašina zbog prekoračenja radne temperature
naročito je ugrožena izolacija. Zbog ovoga je zahtev za hlađenje električne mašine (glavni
transformator, vučni motori, glavna prigušnica) i pretvarača (vučni ispravljač, otpornici) jako oštar i
ugrađen je u logiku upravljanja lokomotivom. To znači da se pri prestanku radu ventilacionog
sklopa za hlađenje isključuje tekući radni režim lokomotive (vuča ili električno kočenje).
Za odvođenje toplote s električnih mašina i pretvarača na električnim lokomotivama
serije 441 upotrebljavaju se ulje i vazduh. Za odvođenje toplote s aktivnog dela glavnog
transformatora (namotaja i magnetnog kola) koristi se ulje u zatvorenom sistemu koji sačinjavaju
transformatorski sud i uljni hladnjak. Protok ulja obezbeđuje se uljnom pumpom. Za odvođenje
toplote s uljnog hladnjaka, vučnih ispravljača, vučnih motora, prigušnice i otpornika koristi se
vazduh. Vazduh se u ventilacione kanale uvodi iz okoline lokomotive pomoću ventilatora, a
zagrejani vazduh se izduvava izvan lokomotive. Uljna pumpa i ventilatori imaju elektromotorni
pogon trofaznim asihronim motorima i svi zajedno pripadaju pomoćnom pogonu lokomotive.

Elektro lokomotiva 441

77

G. Pneumatska instalacija i vazdušne kočnice
Pneumatski sistem lokomotive obuhvata opremu koja je namenjena za proizvodnju i
skladištenje vazduha pod pritiskom, kao i opremu koja je korisnik tog vazduha. Vazduh pod
pritiskom je neophodan za rad mnogih aparata i uređaja na lokomotivi: pantografa, glavnog
prekidača, menjača smera vožnje, kontaktora vuče, kontaktora za električno kočenje, kontak-tora za
grejanje voza, uređaja za peskarenje, uređaja za mazanje venaca bandaža točka, uređaj budnosti,
auto-stop uređaja, sirene, uređaja za pranje i brisanje čeonih prozora i drugih. Kočnica na
lokomotivi, pored kočenja same lokomotive, mora da omogući komandu i kontrolu nad svim
kočnicama u vozu. Na lokomotivi serije 441 postoje sledeće vazdušne kočnice:
­
­
­

Indirektna (automatska – produžna) kočnica,
Direktna (lokomotivska) kočnica,
Kočnica za slučaj opasnosti.

Pored vazdušne kočnice, lokomotive su opremljene ručnom kočnicom, a kod podserije
441-300/400 i 441-800 postoji i električna kočnica.

Ručna kočnica služi isključivo za obezbeđenje lokomotive od samopokretanja, te se
može smatrati da je pritvrdna kočnica.
Električna kočnica služi je otpornička jer se kinetička energija voza u vučnim motorima
pretvara u električnu, a zatim u kočnim otpornicima pretvara u toplotnu i pomoću ventilatora
izbacuje u atmosferu. Električnom kočnicom se ne može zaustaviti voz. Ona može da radi sama
ili u koordinaciji sa produžnom kočnicom voza.

46. Proizvodnja vazduha pod pritiskom
Vazduh pod pritiskom, potreban za rad indirektne i direktne vazdušne kočnice, kao i za
rad elektropneumatskih i pneumatskih aparata i uređaja, dobija se iz glavnog kompresora. Pomoćni
kompresor služi za dobijanje vazduha pod pritiskom za prvo podizanje pantografa i za prvo
uključenje glavnog prekidača, kada u glavnom rezervoaru nema dovoljno vazduha pod pritiskom.

46.1 Glavni kompresor
Na lokomotivi je ugrađen klipni kompresor tipa Westinghouse 243VC60. Kompresor
dobija pogon od trofaznog asihronog motora snage 42 kW i pri 1500O/min proizvodi 3300 l/min
vazduha pod pritiskom od 10 bar-a.
Kompresor ima dva cilindra niskog i dva cilindra visokog pritiska koji su raspoređeni u
obliku slova «V». Cilindri i cilindarske glave imaju rebra radi povećane površine za hlađenje. Na
pojedinim lokomotivama poboljšane konstrukcije ugrađen je vijčani glavni kompresor.

Slika 65. Kompresor Westinghouse 243VC60

Elektro lokomotiva 441

78

46.2 Rasterećenje kompresora prilikom puštanja u rad
Trofazni asihroni motor, koji pokreće kompresor, pri puštanju u rad uzima 5-8 puta veću
struju od normalne. Zbog toga je motor pri puštanju u rad rasterećen na taj način što za to vreme
(2-3 sec) kompresor ne sabija vazduh. To se postiže prinudnim otvaranjem usisnih ventila cilindra
niskog pritiska i visokog pritiska. Aktiviranjem elektropneumatskog ventila P25 (55) Slika 67,
dovodi se vazduh iz rezervoara za pomoćne uređaje (40) u pneumatski uređaj za prinudno otvaranje
usisnog ventila. Na Slika 66 vidi se da vazduh pod pritiskom doveden u cilindar deluje na klip,
pomera ga naniže i otvara usisni ventil.
Ulaz vazduha

Cilindar

Klip

Usisni ventil
Opruga ventila

Slika 66. Uređaj za prinudno otvaranje usisnih ventila
Kada motor dostigne punu brzinu obrtanja, elektromagnetni ventil P25 (55) Slika 67, se
deaktivira, prekida se dovod vazduha pod pritiskom i prazne cilindar uređaja za prinudno
otvaranja ventila, tako da se usisni ventili ne drže prinudno otvoreni i glavni kompresor počinje
da sabija vazduh u glavni rezervoar.

46.3 Proizvodnja vazduha pod pritiskom
Vazduh iz atmosfere usisava se kroz prečistač (1a), Slika 66, u cilindar niskog pritiska,
zatim, sabijen na niski pritisak (3 bar-a), preko međuhladnjaka (1b), odlazi u cilindre visokog
pritiska. U cilindrima visokog pritiska sabija se i preko odvajača ulja (2), nepovratnog ventila (3) i
isključne slavine rezervoara (6), šalje u glavni rezervoar (5) zapremine 800 l. Na potisnom vodu
ugrađen je ventil sigurnosti (4) koji je podešen da se otvori na 10,5 bar-a.

46.4 Regulisanje pritiska vazduha u glavnom rezervoaru
Pritisak vazduha u glavnom rezervoaru se reguliše kontrolnikom pritiska P3 (56) u granicama
od 8,5 bar-a do 10 bar-a, otvara se kontaktor (1-2) kontrolnika pritiska P3 (56) Slika 66, i preko releja i
kontaktora dovodi do isključenja pogonskog motora i glavni kompresor prestaje da radi.
Kada zbog potrošnje sabijenog vazduha opadne pritisak na 8,5 bar-a, zatvara se kontakt
(1-2) kontrolnika pritiska P3 (56), što dovodi do puštanja u rad pogonskog elektromotora i glavni
kompresor opet počinje da sabija vazduh.

Elektro lokomotiva 441

79

48

48

70

70
N6 52

P31 46

P16 53

P24 54
F
P9 47

10/8,5
S5

S4

S3

S2

44 P19

S1
6/4,5 bar

40b
42
1

P17 44

F

1

F

42
72 V

10/4 bar

P4 58

P23

3

4

1

2

50 P13

51 P14

44a
1

44 P12

P18
M
¯

45
1

41 P28

P26

P3 56

45
1

P20

3

4

1

2

66
1

P8

F
42
1

P21 63

P11
P1 64

200 lit

40

10 bar-a

P2 64

P25 55

20

49

2

3
800 lit

F
6a

5

20

4

F

10 bar-a

6

8
1a

1c

M

1

1b

3 x 3800 V

Slika 67. Proizvodnja i razvođenje sabijenog vazduha – pneumatska šema
1
1a
1b
1c
2
3
4
5
6, 6a
8
20
40
41 (P28)
42
44
45

46 (P31)

47 (P9)
Glavni kompresor
48
Prečistač
49
Međuhladnjak
50 (P13)
Pogonski motor gl. kompresora
51 (P14)
Odvajač ulja s ispusnom slavinom
52 (N6)
Jednosmerni ventil
53 (P16)
Ventil sigurnosti
54 (P24)
Glavni rezervoar
55 (P25)
Isključne slavine
56 (P3)
Raspršivač alhohola
58 (P4)
Čeone slavine voda gl. rezervoara
63 (P21)
Rezervoar za pomoćne uređaje
64 (P1,P2)
Pomoćni kompresor
66
Prečistači vazduha
70
Jednosmerni ventil
Isk. slavine pantografa i gl. prekidača 87 (P10)
Trokraka slavina za izbor pantografa

EP – ventil pantografa
Cilindar pantografa
Odvajač ulja i i vode s ispusnom slavinom
Regulator priti. vazduha rezervoara za pom. uređaje
Regulator pritiska vazduha za EP aparate
Glavni prekidač
Regulator pritiska vazduha za glavni prekidač
Prečistač vazduha s'ispusnom slavinom
EP – ventil za rasterećenje motora gl. kompresora
Kontrolnik pritiska vazduha glavnog rezervoara
Kontrolnik pritiska vazduha za EP aparate
Isključna slavina peskara (odušna)
EP – ventil za peskarenje
Isk. slavina uređaja za mazanje venaca bandaža
Regulacioni ventil
Isključna slavina

46.5 Pomoćni kompresor
Pomoćni kompresor P28 (41), Slika 67. koristi se za prvo podizanje pantografa i za prvo
uključenje glavnog prekidača u slučaju kada usled dužeg stajanja lokomotive toliko opadne pritisak
u glavnom rezervoaru da zbog toga ne može da se podigne pantograf i uključi glavni prekidač.
Pomoćni kompresor pokreće elektromotor jednosmerne struje (72 V DC, 1400min-1, 750 W) koji uzima
energiju iz baterije akumulatora. Usisava vazduh iz atmosfere, sabija ga na 6 bar-a i preko prečistača (42)
i nepovratnog ventila P19 (44) i P17 (44) šalje ka cilindru pantografa i rezervoar glavnog prekidača.
Nepovratni ventil (44a) i (44b) ne dozvoljavaju da sabijeni vazduh iz pomoćnog kompresora odlazi
u glavni rezervoar (5) i rezervoar za pomoćne uređaje (40). Po podizanju pantografa i uključenju
glavnog prekidača pomoćni kompresor se isključuje.
Elektro lokomotiva 441

80

47. Razvođenje sabijenog vazduha
Radi lakšeg proučavanja pneumatska šema lokomotive podeljena je na dva dela: na šemu
proizvodnje i razvođenja sabijenog vazduha Slika 67. i na šemu vazdušne kočnice Slika 74. Oznake
na šemama su iste kao i na orginalnim šemama proizvođača.

47.1 Razvođenje sabijenog vazduha za pantograf
Za podizanje pantografa potreban je vazduh pod pritiskom kojim se sabijaju dve opruge
u cilindru pantografa i tako oslobađaju rastegnute opruge koje se sakupljaju i dovode do
podizanje pantografa. Opširno je objašnjeno u tački 4.1. ove skripte.
Vazduh iz rezervoara za pomoćne uređaje (40) Slika 67. preko isključne slavine (45),
nepovratnog ventila (44a), aktiviranog elektropneumatskog ventila P9 (47), preko slavine za izbor
pantografa P31 (46) i regulacionog ventila (70) dolazi u cilindar pantografa (48).

47.2 Razvođenje sabijenog vazduha za glavni prekidač
Za uključenje i isključenje glavnog prekidača potreban je vazduh pod pritiskom. Vazduh
iz glavnog rezervoara (5) Slika 67. preko isključne slavine (6a), raspršivača alkohola (8), odvajača vode
i ulja (49), isključne slavine P26 (45), prečistača (42), nepovratnog ventila (44b), regulatora pritiska
10/8,5 bar-a (53) i odvajača prašine (54) puni rezervoar glavnog prekidača N6 (52). Tačka 4.2.

47.3 Razvođenje sabijenog vazduha za aparate i uređaje
Pneumatski i elektropneumatski aparati i uređaji snabdevaju se vazduhom pod pritiskom
od 4,5 bar-a iz rezervoara za pomoćne uređaje (40) Slika 66. Ovaj rezervoar zapremine 200 lit. Puni
se iz voda glavnih rezervoara, preko prečistača (42), regulatora pritiska 10/4,5 bar-a (50) i
nepovratnog ventila (44).
Uređaj za podmazivanje venaca bandaža snabdeva se vazduhom preko isključne slavine
(66), a komandni vazduh za uređaj budnosti uzima se direktno, bez isključne slavine, iz
rezervoara za pomoćne uređaje (40). Preko isključne slavine P10 (87) i regulatora pritiska 6/4,5 bara P14 (51) napajaju se vazduhom elektropneumatski aparati u blokovima S1, S2, S3, S4 i S5. Pritisak
vazduha kojim se napajaju ovi aparati kontroliše se kontrolnikom pritiska P4 (58) jer ako je
pritisak vazduha ispod 4 bar-a rad ovih aparata nije dozvoljen.
Direktno iz voda glavnog rezervoara, preko regulatora pritiska P21 (63) vazduh dolazi do
EP-ventila peskara P1 (64) za obrtno postolje A i P2 (64) za obrtno postolje B.

47.4 Razvođenje sabijenog vazduha za kočnicu
Vazduh pod pritiskom od 10 bar-a iz glavnog rezervoara (5) Slika 67. i 74. preko isključne
slavine (6a) i raspršivača alkohola (8) dospeva u vod glavnih rezervoara iz koga se napajaju svi
aparati i uređaji pneumatskog sistema.
Kočnik indirektne kočnice FV-4a (11) i kočnik direktne kočnice FD1 (12) povezani su
vodom glavnih rezervoara preko prečistača (15) i isključnih slavina kočnika direktne kočnice (22),
odnosno isključne slavine kočnika produžne kočnice (16).
Pomoćni rezervoar (29) indirektne kočnice povezan je za vod glavnih rezervoara preko
nepovratnog ventila (28). Pomoćni rezervoar se puni i iz glavnog voda preko nepovratnog ventila
(7) u slučaju kada je lokomotiva uvršćena u voz kao neradna, pa u glavnom rezervoaru nema
vazduha. Ovo je neophodno da bi lokomotiva mogla da bude kočena produžnom kočnicom kao
svako vučeno vozilo.
Rasporednik Lst1 (31) je preko odušne isključne slavine (30) povezan s glavnim vodom, a
preko druge odušne isključne slavine (30a) s pomoćnim rezervoarom (29).
Slavine kočnice za slučaj opasnosti (17) povezane su za vodove koji povezuju kočnike
indirektne kočnice FV-4a s glavnim vodom.
Elektro lokomotiva 441

81

48. Uređaji u sistemu vazdušne kočnice
Sistem vazdušne kočnice, sadrži uređaje za upravljanje kočenjem lokomotive i voza i
uređaje za kočenje same lokomotive.

48.1 Kočnik indirektne kočnice
Kočnik indirektne (automatske, produžne) kočnice jeste uređaj kojim se upravlja
kočenjem lokomotive i voza. Na svim lokomotivama serije 441 ugrađen je kočnik tipa FV-4a. On
ima sva svojstva savremenog kočnika. Svakom položaju ručice odgovara definisan stepen
kočenja, odnosno otkočivanja, a tako uspostavljen pritisak vazduha u glavnom vodu automatski se
održava, uz nadoknađivanja gubitaka vazduha koji nastaju zbog nezaptivenosti.
Ovaj tip kočnika omogućuje, takođe, udarno punjenje i forsirano otkočivanje talasom
visokog pritiska (7 bar-a) s velikom količinom vazduha, tako da se pouzdano otkočuju sve
kočnice u vozu uspostavljajući brzo željeni pritisak u glavnom vodu duž celog voza.
Posle punjenja talasom visokog pritiska, nastavlja se punjenje glavnog voda talasom
niskog pritiska (5,4 bar-a), što znatno skraćuje vreme otkočivanja.
Eventualno prepunjenje glavnog voda, kao posledica punjenja talasom niskog pritiska,
svodi se na radni pritisak (5 bar-a) tako lagano da kočnik ne stupa u dejstvo (izvan granice
osetljivosti rasporednika). Kočnik dozvoljava redukovanje prepunjenja glavnog voda kao posledicu
zamene lokomotive na istoj kompoziciji.

48.1.1 Konstrukcija kočnika
Telo kočnika je paralelopipednog oblika i u njemu su smešteni svi delovi kočnika.
Glavni delovi kočnika su Slika 69:
­ Telo kočnika (5),
­ Ručica kočnika (2) s komandnom čaurom (1), čijim zaokretanjem se upravlja kočnikom,
­ Regulator pritiska, koji reguliše pritisak u rezervoaru kočnika (24) na određenu vrednost za svaki

195

položaj ručice kočnika,
­ Prenosač, koji puni i prazni glavni vod na osnovu visine pritiska u rezervoaru kočnika,
­ Organ za otkočivanje talasom visokog pritiska, koji omogućava punjenje glavnog voda talasom
visokog pritiska od 7 bar-a.
­ Preprečni ventil (14) s prigušnim cilindrom (29), preko kojeg se puni glavni vod,
­ Ventil brzog kočenja (15),
­ Dodatni ventil (55),
­ Nepovratni ventil glavnog voda (52),
­ Ventil za prekid talasa visokog pritiska (32),
­ Ventil talasa niskog pritiska (42),
­ Dopunski ventil talasa niskog pritiska (66).
Rezervoar kočnika (KR) zapremine 1l smešten je unutar vremenskog rezervoara (VR) čija
je zapremina 3l, a oba se nalaze u regulacionom rezervoaru (RR) zapremine 7lKRSlika 68. Na taj način
je načinjena jedna konstruktivna celina.
VR
RR

1l
3l
7l

465

60

70

Slika 68. Kombinovani rezervoar kočnika FV-4a (1l, 3l, 7l)
Elektro lokomotiva 441

82

48
12
2

Ventil brzog
45
kočenja

43

Regulacioni
rezervoar

Ventil talasa
niskog pritiska

46
7 lit

15

Glavni vod

27

52
55

26

30

65

3 lit

14

1

Vremenski
rezervoar

42 64

13

6
29

5

61

66

21

44

10 bar-a

50
32

4

57
62 63 60

18

7

53

11

35

58

10

19
31
38
49

3

9

33
8

47

54

16

56

28

25

24
1 lit

Rezervoar
kočnika

59

Regulator pritiska

22

Opruga za
otkočivanje
talasom
visokog
pritiska

23
34

17

37

Prenosač pritiska
39

36

40

Slika 69. Šema kočnika FV-4a
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
18a
19
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33

Komandna čaura
Ručica
Breg
Kosina
Telo kočnika
Regulaciona opruga
Tanjir
Nastavak ventila
Ventil
Komora regulatora pritiska
Membrana regulatora pritiska
Regulaciona kapa
Breg
Preprečni ventil
Ventil za brzo kočenje
Membrana
Šuplja klipnjača
Ventil
Dopunski ventil
Kanal
Otvor
Prigušivač
Rezervoar kočnika
Kanal nastavka
Otvor
Prigušivač
Komora
Prigušni cilindar
Vremenski rezervoar
Komora
Ventil za prkid talasa visokog pritiska 1111111
Komora

Elektro lokomotiva 441

34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
58
59
60
61
62
63
64
65
66

Ventil
Opruga
Komora
Prigušivač
Membrana
Kanal
Membrana
Prigušivač
Ventil talasa niskog pritiska 11111111111111111
Prigušivač
Komora
Vod
Regulacioni rezervoar
Komora
Graničnik
Šupli ventilski nastavak
Breg
Opruga
Nepovratni ventil
Komora
Prigušivač
Dodatni ventil
Glavni ventil
Pregrada
Komora
Membrana
Opruga
Komora
Membrana
Ventil
Opruga
Membrana

83

48.1.2 Funkcionisanje indirektnog kočnika
Ručica kočnika može da zauzme šest položaja Slika 70:
­
­
­
­
­
­

I položaj – ”ZAPREŽNI” (isključni)
II položaj – ”PUNJENJE I FORSIRANO OTKOČIVANJE”
III položaj – ”VOŽNJA”
IV položaj – ”POČETNI STEPEN KOČENJA”
V položaj – ”POSTEPENO KOČENJE I POSTEPENO OTKOČIVANJE”
VI položaj – ”BRZO KOČENJE”

I

II

VI

III
V
IV

Slika 70. Položaj ručice kočnika FV-4a
48.1.2.1 I položaj - ”ZAPREŽNI POLOŽAJ” (isključni)
Zaokretanjem ručice kočnika (2) Slika 69. u krajnji levi položaj i podizanje osovinice
graničnika (48) kočnik se stavlja u I položaj – ”ZAPREŽNI” (isključni).
U ovom položaju nalazi se ručica kočnika u sledećim slučajevima:
­ U neposrednoj upravljačnici
­ U upravljačnici vozne lokomotive, ako su na čelu voza dve lokomotive
­ U upravljašnici lokomotive koja je kao hladna uvršćena u voz.
Zaokretanjem ručice kočnika (2) zaokreće se i komandna čaura (1), tako da su, pod
dejstvom opruga, zatvoreni poprečni ventili (14) i ventil brzog kočenja (15) i na taj način prekinuta
mogućnost dopunjavanja glavnog voda. Zbog toga nije potrebno isključnom slavinom kočnika
odvojiti kočnik od voda glavnih rezervoara.
Iz ”ZAPREŽNI” položaja, zaokretanjem ručice (2) ulevo, može se bez podizanja osovinice
graničnika (48) direktno kočnik staviti u položaj ”BRZO KOČENJE” (IV), što dovodi do otvaranje
ventila (15) i do zavođenja brzog kočenja svih vozila u vozu.

48.1.2.2 II položaj – ”PUNJENJE I FORSIRANO OTKOČIVANJE”
Ako treba otkočiti voz posle brzog kočenja, ili napuniti glavni vod, kod prvog punjenja
glavnog voda voza, ručica kočnika se stavlja u II položaj ”PUNJENJE I FORSIRANO
OTKOČIVANJE”. U ovom položaju kočnik se drži određeno vreme koje zavisi od dužine voza i
ispražnjenosti glavnog voda, a zatim se zaokreće u III položaj ”VOŽNJA”.
Glavni vod se najpre puni talasom visokog pritiska od 7 bar-a, a zatim se nastavlja
punjenje talasom niskog pritiska od 5,4 bar-a. Ručica se u ovom položaju može držati i duže jer
ovaj kočnik ne dozvoljava prepunjenje glavnog voda. Zaokretanjem ručice kočnika (2) u II
položaj zaokreće se i komandna čaura (1), koja je s’njom povezana, što dovodi do sledeće
promene:
­ Sabija se regulaciona opruga (6) na najveću vrednost i otvara ventil (9),
­ Breg (13) maksimalno otvara prepre;ni ventil (14) i otvara ventil talasa niskog pritiska (42).
Elektro lokomotiva 441

84

­

Punjenje rezervoara kočnika
Zaokretanjem ručice kočnika (2) u II položaj, najveća visina brega (3) donjeg dela komandne
čaure (1) dolazi na najniže mesto kosine (4) telo kočnika (5) i sabija regulacionu oprugu (6) na najveću
moguću vrednost. Sila regulacione opruge (6), preko tanjira (7) i nastavka ventila (8) otvara ventil (9).
Vazduh iz voda glavnog rezervoara ulazi u komoru regulatora pritiska (10), rezervoara kočnika (24),
komoru (33) organa za otkočivanje talasom visokog pritiska i u komoru (28) prenosača. Kada se
sila pritiska na membranu (11) iz komore (10) izjednači sa silom opruge (6), zatvara se ventil (9) i
punjenje rezervoara kočnika je završeno.
-

Punjenje glavnog voda
Uspostavljanjem pritiska komandnog rezervoara (24) u komori (28) prenosača deluje na
membranu (16), podiže je naviše (pritisak u komori (47) je znatno niži zbog prethodno zavedenog
brzog kočenja), šuplja klipnjača (17) se podiže naviše i otvara mali dopunski ventil (18a). Otvaranjem
ventila (18a) povezuje se vod glavnih rezervoara s komorom (53) i dalje s'glavnim vodom preko
kanala (19) i širom otvorenog preprečnog ventila (14).
-

Punjenje glavnog voda talasom visokog pritiska
U isto vreme, vazduh koji je došao u komoru (33) organa za otkočivanje talasom visokog
pritiska deluje na membranu (38) s'donje strane. Pritisak vazduha u komori (31) iznad membrane
(38) je niži jer je predhodnim zavođenja kočenja smanjen pritisak u vremenskom rezervoaru (30)
s'kojim je ova komora povezana, a dopunjavanje kanalom (19) je sporo zbog prigušivača (41). Zbog
toga se podiže membrana (38) i podiže ventil (34) sa sedišta. Sada, vazduh iz komore (33), kroz
otvoreni ventil (34), kanalom (39), struji u komoru (26) prenosača i deluje na membranu (16), šuplja
klipnjača (17) se pomera naviše i otvara drugi, veći ventil (18). Da bi se stvorila ravnoteža ovim
silama i zatvorili ventili (18a) i (18), pritisak u komori (47) mora da poraste na 7 bar-a, a to je talas
visokog pritiska kojim se, preko poprečnog ventila (14), puni glavni vod. Po obezbeđenju velike
koičine vazduha pod pritiskom od 7 bar-a pouzdano i brzo se otkočuje kočnice svih vagona u vozu,
bez obzira na dužinu voza. Talasom visokog pritiska (7 bar-a) puni se glavni vod toliko dugo (duže
ako je predhodno kočenje bilo intezivno) dok se pritisak u vremenskom rezervoaru (30) tj. u komori (31),
ne izjednači s'pritiskom u komori (33), posle čega opruga (51) zatvori ventil (34). Komora
prenosača (36) se brzo isprazni preko prigušivača (37), usled čega nestane sila sila pritiska na
membranu (40). Usled toga slog prenosača (17) se spušta, ali samo toliko da se zatvara ventil (18),
dok je ventil (18a) i dalje otvoren. U tom trenutku punjenje glavnog voda talasom visokog pritiska
(7 bar-a) je završeno i pritisak vazduha kojim se dalje puni glavni vod se spušta na pritisak koji
vlada u komori (28), tj. u rezervoaru kočnika (24). Na taj način i ako je ručica kočnika i dalje u II
položaju, ne može doći do prepunjenja glavnog voda.
-

Trajanje talasa visokog pritiska
Trajanje talasa visokog pritiska kojim se puni glavni vod zavisi od prethodno zavedenog
stepena kočenja, tj. od visine smanjenja pritiska u glavnom vodu. što je zakočenje bilo jače, to se niže
spustio pritisak u glavnom vodu i u vremenskom rezervoaru (30). Talas visokog pritiska (7 bar-a)
puni se glavni vod sve dok se ne napuni vremenski rezervoar (30), tj. dok se ne izjednače pritisci u
komorama (31) i (33) organa za otkočivanje talasom visokog pritiska. U tom trenutku opruga (51)
zatvara ventil (34) i punjenje talasom visokog pritiska prestaje.
Vreme punjenja glavnog voda talasom visokog pritiska (trajanje talasa) podešeno je za slučaj
potpunog kočenja, tj. za smanjeni pritisak u glavnom vodu i vremenskom rezervoaru (30) do 3,4 bar-a.
Kada se zavede brzo kočenje, pritisak u vremenskom rezervoaru pada na 2,9 bar-a, pa bi u tom slučaju
talas visokog pritiska trajao suviše dugo i možda doveo do prepunjenja glavnog voda. Da bi se to
sprečilo, ventil (34) je dvostruki, pa je razlika pritiska u komori (33) i komori (31) veća od 1,5 bar-a
(razlika je veća ako je prethodno bilo zavođenje brzo kočenje), mambrana (38) sabija oprugu (35) i podiže

Elektro lokomotiva 441

85

šuplji ventilski nastavak (49) s gornje površine ventila (34) koji je već otvoren. Vazduh kroz načinjeni
otvor struji iz komore (33) ka komori (31) i vremenskom rezervoaru (30) i dopunjuje ga do 3,4 bar-a,
kada se ova veza prekida. Posle toga, proces punjenja glavnog voda talasom visokog pritiska
odvija se kao što je već opisano. Ovaj način punjenja talasom visokog pritiska (7 bar-a) važi i pri
prvom punjenju praznog glavnog voda.
Punjenje glavnog voda talasom visokog pritiska može se prekinuti svakog trenutka
zaokretanjem ručice kočnika (2) u III položaj ”VOŽNJA”. U tom pložaju breg (50) na komandnoj
čauri (1) otvara ventil (32) koji premošćuje prigušivač (41) i dovodi do brzog punjenja komore (31)
i vremenskog rezervoara (30) sve do izjednačenja pritiska u komorama (30) i (33), što dovodi do
zatvaranje ventila (34) i prekida talasa visokog pritiska.
-

Punjenje glavnog voda talasa niskog pritiska (5,4 bar-a)
Stavljanjem ručice kočnika (2) u II položaj otvara se ventil talasa niskog pritiska (42)
preko koga vazduh odlazi u regulacioni rezervoar (46) i komoru (59) nepovratnog ventila.
Vazduh u komori (59) stvara silu pritiska na membranu (60) koja se podiže i otvara
nepovratni ventil (52) i spaja komoru (47) prenosača s glavnim vodom preko dodatnog ventila (55).
Pritisak u komori (47) se izjednačava sa pritiskom u glavnom vodu s izvesnim zakašnjenjem jer
vazduh dolazi u nju preko kalibrisanog otvora (54) od 0,6 mm. Ovim je povećana sposobnost
kočnika da dopunjava glavni vod jer će ventil (18) biti otvoren sve dok se u glavnom vodu ne
postigne pritisak jednak pritisku u komori (28) prenosača.
Preko ventila (42) vazduh prodire i u komoru (46), potiskuje membranu (63) i zatvara
dopunski ventil (66) talasa niskog pritiska. Kroz otvor ventila (42) vazduh puni regulacioni
rezervoar (46) i preko prigušivača (43) i otvora (26) dolazi u komoru (44) regulatora pritiska. Izlazak
vazduha u atmosferu preko prigušivača (27), na telo kočnika, toliko je prigušen da se iznad
membrane (11) stvara pritisak od 0,4 bar-a. Sila ovog pritiska na membranu (11) sabira se sa silom
regulacione opruge (6) i dovodi do otvaranja ventila (9) i do povećanja pritiska vazduha u komori (10),
rezervoaru kočnika (24) i komorama (33) i (28) na 5,4 bar-a. Pritisak u komori (28) prenosača je povećan
za 0,4 bar-a i uslovljava punjenje glavnog voda pritiskom od 5,4 bar-a, i to je talas niskog pritiska.
Zaokretanjem ručice kočnika (2) u III položaj ”VOŽNJA” zatvara se ventil (42) talasa niskog
pritiska, čime se prekida veza glavni vod-regulacioni rezervoar (46), a prigušni cilindar (29) preprečnog
ventila (14) ulazi u otvor ventilskog sedišta tako da je punjenje glavnog voda sada prigušeno.
Pritisak u regulacionom rezervoaru (46), a time i u komori (44) regulatora pritiska smanjuje
se polako kroz prigušivač (27) na telu kočnika. Smanjenje pritiska u komori (44) dovodi do podizanja
membrane (11) i do pražnjenja rezervoara kočnika (24) preko otvora (26) i prigušivača (27) u
nastavku (8). Tako se polako smanjuje pritisak u komori (10), rezervoara kočnika (24) i komori
prenosača (28) sve dok se ne izjednači sila pritiska na membranu (11) sa silom regulacione opruge (6)
koji odgovara pritisku od 5 bar-a u glavnom vodu – pritisku za III položaj ”VOŽNJA”. Smanjenje
pritiska u rezervoaru kočnika (24) dovodi do smanjenje pritiska u komori (28) prenosača. Zbog toga se
šuplja klipnjača (17) odvaja ispunim sedištem od dvostrukog ventila i omogućava izlaz vazduha iz
komore (53) kroz šuplju klipnjaču (17) otvora (23) u atmosferu. Na taj način pritisak u glavnom
vodu lagano opada, u granicama neosetljivosti rasporednika lokomotive i rasporednika vagona u
vozu, na visinu radnog pritiska glavnog voda (5 bar-a).
Pri padu pritiska u regulacionom rezervoaru (46) na 2,1 bar, sila opruge (65) savladava silu
pritiska vazduha na membranu (63) i odvoji ventil (66) od njegovog sedišta. Sada vazduh iz
regulacinog rezervoara (46) struji direktno u atmosferu preko ventila (66). Na taj način se ubrzava
pražnjenje regulacionog rezervoara (46) i sprečava dugo opadanje pritiska prepunjenja glavnog
voda talasom niskog pritiska (5,4 bar-a) na radni pritisak (5 bar-a). Pri kraju talasa niskog pritiska,
kada pritisak u regulacionom rezervoaru (46) padne na 0,5 bar-a, opruga (61) zatvara povratni ventil (52)
i time prekida produženo dopunjavanje glavnog voda.

Elektro lokomotiva 441

86

48.1.2.3 III položaj – ”VOŽNJA”
U položaju ”VOŽNJA” preprečni ventil (14) je otvoren, a njegov prigušni cilindar (29) je u
otvoru ventilskog sedišta, tako da ventil deluje kao prigušivačza vazduh koji odlazi u glavni vod.
Prigušeni dovod vazduha u glavni vod je načinjen da ne bi bilo suviše velikog dopunjavanja
glavnog voda i na taj način se produžuje zaustavni put voza u slučaju povlačenja pomoćne
kočnice u vozu ili u slučaju raskinuća voza.
-

Nadoknađivanje gubitaka glavnog voda
Ukoliko pritisak u glavnom vodu usled nezaptivenosti opadne, glavni vod će se dopunjavati na isti način kao da se puni. Preko otvorenog preprečnog ventila (14) povezan je glavni
vod s'komorom (53) prenosača. Pad pritiska u glavnom vodu dovodi do pada pritiska u komori (53),
a nešto kasnije zbog pregušivača (54) i u komori (47). Pritisak u komori (28) jednak je pritisku u
rezervoaru kočnika (24) (5 bar-a), a održava ga na stalnoj vrednosti regulator pritiska. Stvorena
razlika pritiska na membranu (16) dovešće do otvaranje ventila (18a) preko koga se dopunjava
glavni vod. Dopunjavanje će trajati sve dok se pritisci u komorama (47) i (28) ne izjednače.
-

Zaokretanje ručice kočnika iz IV položaja u III položaj - ”VOŽNJA”
Ako se ručica kočnika posle normalnog kočenja, radi otkočivanja, stavi u III položaj
”VOŽNJA”, glavni vod se dopunjava samo preko preprečnog ventila (14). Istovremeno se posredstvom brega (50) na komandnoj čauri (1) otvorio ventil (32) kojim se premošćuje prigušivač (41) da
bi se komora (31) i vremenski rezervoar (30) brže dopunili. U III položaju ”VOŽNJA” ventil (42) je
zatvoren, tako da se ne pojavljuje ni prepunjenje glavnog voda talasom niskog pritiska.

48.1.2.4 IV položaj – ”POČETNI STEPEN KOČENJA”
Pomeranjem ručice kočnika (2) iz III položaja ”VOŽNJA”, u IV položaj ”POČETNI
STEPEN KOČENJA”, zaokreće se komandna čaura (1) koja je s njom spojena. Komandna čaura se
podiže naviše zbog kosine (4) u telu kočnika, po kojoj se kreće breg (3) na donjem delu komandne
čaure (1) i time oslabi silu regulacione opruge (6). Pritisak vazduha u komori (10) dejstvuje na
membranu (11), zbog oslabljene sile opruge (6), podiže nastavak (8), čime omogućuje izlazak
vazduha iz rezervoara kočnika (24) u atmosferu kanalom (25), kroz otvor (26) i prigušivač (27).
Čime se u rezervoaru kočnika (24) postigne pritisak koji odgovara podešenoj sili opruge (6) za IV
položaj (4,5 bar-a), nastavak (8) seda na sedište ventila (9) i pražnjenje prestaje.
Opadanje pritiska vazduha u komori (10) i rezervoaru kočnika (24) dovodi do pada
pritiska u komori (28) prenosača. Veći pritisak u komori (47) od pritiska u komori (28) pomera
membranu (16) naniže. To dovodi do pomeranja šuplje klipnjače (17) naniže i vazduh iz glavnog
voda preko preprečnog ventila (14), kanala (19), šuplje klipnjače (17) i otvora (23) odlazi u
atmosferu. Vazduh iz glavnog voda izlazi u atmosferu sve dok se pritisak u glavnom vodu ne spusti
na 4,5 bar-a, kada se izjednače pritisci u komorama (47) i (28) i šuplja klipnjača (17) se vraća na
ventil (18) i pražnjenje glavnog voda se prekida.

Elektro lokomotiva 441

87

48.1.2.5 V položaj – ”POSTEPENO KOČENJE I POSTEPENO OTKOČIVANJE”
Položaj V je ustvari sektor u kome se pomeranjem ručice ručice kočnika može menjati
pritisak vazduha u glavnom vodu od 4,5 bar-a do 3,4 bar-a i na taj način regulisati sila kočenja.
-

Funkcionisanje kočnika u procesu postepenog kočenja
Zaokretanjem ručice kočnika (2) iz IV položaja ”POČETNI STEPEN KOČENJA”, u V
položaj ”POSTEPENO KOČENJE I POSTEPENO OTKOČIVANJE”, zaokreće se komandna čaura
(1) i smanjuje sila regulacione opruge (6) na membranu (11). To dovodi do podizanje nastavka (8),
do ispuštanja vazduha iz komore (10) u atmosferu kroz otvore (25), (26) i (27) i do smanjenja
pritiska vazduha u komori (10), rezervoaru kočnika (24) i u komorama (33) i (28). Opadanje pritiska u
komori (28) prenosača dovodi do spuštanja šuplje klipnjače (17) i ispuštanja izvesne količine
vazduha iz glavnog voda u atmosferu i do zavođenje kočenja lokomotive i vagona u vozu.
Zaokretanjem ručice kočnika u smeru povećanja stepena kočenja smanjuje se pritisak
vazduha u rezervoaru kočnika (24), a zatim i u glavnom vodu. Kada ručica kočnika dođe u krajnji
položaj ovog sektora, ostvareno je potpuno kočenje, pri čemu je pritisak u glavnom vodu snižen
na 3,4 bar-a.
Pri kočenju pritisak u glavnom vodu opada, a pritisak vazduha u komori (31) organa za
otkočivanje talasom visokog pritiska u vremenskom rezervoaru (30). Međutim, pritisak sporije
opada u komori (31) i vremenskom rezervoaru (30) zbog toga što se oni prazne preko prigušivača (41).
Zbog toga će pritisak u komori (31) biti veći od pritiska u komori (33), pa će ventil (34) biti stalno
zatvoren.
-

Funkcionisanje kočnika u procesu postepenog otkočivanja
Zaokretanjem ručice kočnika (2) u smeru smanjenja sile kočenja zaokreće se komandna
čaura (1) naniže zbog kosine (4) i raste sila pritiska opruge (6) na membranu (11), što dovodi do
otvaranje ventila (9) i do porasta pritiska u komori (10), rezervoaru kočnika (24) u komorama (33) i (28).
Porast pritiska u komorama (28) prenosača dovodi do otvaranje ventila (18a) i povezivanja
voda glavnog rezervoara s glavnim vodom preko kanala (19) i preprečnog ventila (14). Glavni vod
se dopunjava i na taj način otkočuje lokomotiva i voz.
Pri otkočivanju, pritisak u komori (33) organa za otkočivanje talasom visokog pritiska je
povećan u odnosu na pritisak u komori (31), tako da je ventil (34) otvoren duže ili kraće vreme i
povezuje komoru (33) s komorm (36) prenosača preko kanala (39). Time nastaje, na početku
svakog stepena otkočivanja, jedan talas povišenog pritiska koji se postepeno spušta na vrednost
uspostavljenu regulatorom pritiska. Na taj način se otkočivanje rasprostire do kraja voza i novi
pritisak u glavnom vodu postiže brže, što dovodi do bržeg reagovanja svih rasporednika u vozu.
Breg (50) na komandnoj čauri (1) otvara ventil (32) tek u položaju ručice kočnika za
položaj od 4,7 bar-a u glavnom vodu (pri nižem pritisku u glavnom vodu ovaj ventil je zatvoren) to je
položaj ručice kočnika na početku V položaja. Otvaranjem ventila (32) premošćuje se prigušivač (41)
i komora (31) se direktno spaja s glavnim vodom. Na taj način je isključen organ za otkočivanje
talasom visokog pritiska jer nije ni potrebno dopunjavanje glavnog voda talasom povišenog
pritiska kada je u glavnom vodu već pritisak od 4,7 bar-a.
48.1.2.6 VI položaj – ”BRZO KOČENJE”

Pomeranjem ručice kočnika (2) u krajnji VI položaja ”BRZO KOČENJE”, zaokreće se
komandna čaura (1). Najpre breg (13) zatvori preprečni ventil (14), a zatim se otvori ventil za brzo
kočenje (15), takođe pomoću brega koji se nalazi na komandnoj čauri, a regulaciona opruga (6)
deluje najmanjom silom na membranu (11). Zatvaranjem preprečnog ventila (14) prekida se veza
glavni vod - prenosač, a otvaranjem ventila (15) glavni vod se brzo prazni direktno u atmosferu na
0,0 bar-a. Smanjenjem sile regulacione opruge (6) sila pritiska vazduha iz komore (11) dovodi do
podizanje nastavka (8) i do ispuštanja vazduha iz komore (10), preko otvora (25), u atmosferu.

Elektro lokomotiva 441

88

Tako se uspostavi u komori (10), rezervoaru kočnika (24) i komorama (33) i (28) najniži radni
pritisak od 2,9 bar-a.
Snižavanje pritiska u komori (28) prenosača dolazi do spuštanje šuplje klipnjače (17) i do
ispuštanja vazduha iz komore (31) i vremenskog rezervoara (30) kroz šuplju klipnjaču i otvor (23).
Kada se pritisci u komorama (47) i (28) izjednače, šuplja klipnjača (17) sedne na ventil (18) i prekida
dalje pražnjenje. Sada je pritisak vazduha u rezervoaru kočnika (24), komorama (33), (28), (47), (53),
vremenskom rezervoaru (30) i komori (31) pritisak koji je uspostavio regulator pritiska od 2,9 bar-a
za VI položaja ”BRZO KOČENJE”.

48.1.3 Otkočivanje voza s prepunjenim glavnim vodom
Pritisak regulatora pritiska za III položaja ”VOŽNJA” može se podešavati zaokretanjem
regulacione kape (12). Zbog razlike podeženosti pritiska regulatora pritiska pojedinih lokomotiva,
može se doći do slučaja da prilikom zamene lokomotiva nova lokomotiva ima niže podešen
pritisak. Zbog toga neće moći da se otkoče pojedina kola u vozu. U tom slučaju ručicu kočnika
stavimo u II položaj i vratimo u III položaj. Posle čega će nastupiti talas niskog pritiska od 5,4 bar-a,
što u većini slučaja ima za posledicu otkočivanje svih kočnica u vozu.

48.2 Kočnik direktne kočnice
Kočnik direktne (lokomotivske) kočnice FD1 radi na principu regulatora pritiska, kod
kojeg se visina pritiska vazduha reguliše pomeranjem ručice kočnika, Slika 71.
1

2
3

12

1
2
3
5
6

Ručica kočnika
Čaura
Opruga za podešavanje11
Šuplji klip
Upusni ventil

8
11
12
13

Kanal voda gl. rezervoara
Kanal kočnih cilindra
Membrana
Kanal za atmosferu

5
6
11
13
8

Atmosfera

Glavni
rezervoar

Kočni
cilindar

Slika 71. Kočnik direktne kočnice FD-1
Ručica kočnika (1) je u čvrstoj vezi sa čaurom (2) koja s unutrašnje strane ima konusni
navoj. Opruga za podešavanje pritiska (3) se sa gornje strane oslanja na čauru (2), a s donje na
šuplji klip (5). Sa šupljim klipom povezana je membrana (12) na koju sa donje strane deluje sila
pritiska vazduha u kočnim cilindrima, a s gornje strane sila opruge za podešavanje (3). Šuplji klip
doseda na tvrdu gumu upusnog ventila (6) koji je odozdo, na svom sedištu, pritisnut malom
oprugom.
Ručica kočnika ima dva položaja:
­ I položaj - ”OTKOČENO”,
­ II položaj (sektor) - ”POSTEPENO KOČENJE I POSTEPENO OTKOČIVANJE”,

Elektro lokomotiva 441

89

48.2.1 I položaj - ”OTKOČENO”
Stavljanjem ručice kočnika (1) u krajnji levi položaj oslobađa se opruga za podešavanje (3).
Sada na membranu (12) deluje samo sila pritiska vazduha u kočnim cilindraima, podiže
membranu i šuplji klip (5) odvaja od upusnog ventila (6). Vazduh iz kočnih cilindra, kroz šuplji
klip (5), kanalom (13), odlazi u atmosferu, što dovodi do pražnjenja kočnih cilindra i do
otkočivanje lokomotive.
Posle potpunog pražnjenja kočnih cilindra, šuplji klip (5) seda na upusni ventil (6).

48.2.2 II položaj (sektor) - ”POSTEPENO KOČENJE I POSTEPENO OTKOČIVANJE”
Kada se ručica kočnika (1) zaokrene udesno, u sektoru ”POSTEPENO KOČENJE I
POSTEPENO OTKOČIVANJE”, sabija se opruga za podešavanje (3) koja, preko šupljeg klipa (5),
otvara upusni ventil (6). Otvaranjem upusnog ventila, vazduh iz voda glavnih rezervoara odlazi u
kočne cilindre, čime se zavodi kočenje direktnom kočnicom. Vazduh dolazi ispod membrane (12),
pa kad se sila pritiska vazduha izjednači sa silom opruge (3), pa diže se šuplji klip (5), ali samo
toliko da se zatvori upusni ventil (6). Pojačanje kočne sile postiže se na isti način daljim
zaokretanjem ručice kočnika udesno.
Vraćanjem ručice kočnika ulevo, smanjuje se sila opruge za podešavanje (3). Sada je sila
pritiska vazduha na membranu (12) veća, podiže je i šuplji klip (5) odvaja od upusnog ventila (6).
Vazduh iz kočnih cilindra, kroz šuplji klip (5), kanalom (13), odlazi u atmosferu. Kada se ponovo
uspostavi ravnoteže sila opruge (3) sa silom pritiska vazduha na membranu (12), šuplji klip (5) se
spušta na upusni ventil (6) i dalje pražnjenje se prekida. Time je je završen proces kočenja.
Smanjenje kočne sile se postiže daljim vraćanjem ručice kočnika ulevo.
-

Nadoknađivanje gubitaka vazduha u kočnim cilindrima
Usled gubitaka vazduha u kočnim cilindrima opada pritisak ispod membrane (12), čime
se narušava ravnoteža i sila opruge za podešavanje (3) otvara upusni ventil (6). On je otvoren sve
dok se ne nadoknadi gubitak vazduha i pritisak u kočnim cilindrima ne vrati na raniju vrednost.

48.3 Rasporednik
Rasporednik Orlikon Lst1 je neiscrpni rasporednik, savremene konstrukcije - nema kliznih
metalnih delova, već membrane i ventile. Radi na principu rasporednika s tri radna pritiska.
Rasporednik je namenski konstruisan kao lokomotivski, tako da nisu potrebni prenosači pritiska.
Na lokomotivama podserije 441-700, zbog efikasnijeg dejstva i direktne i produžne kočnice,
ugrađen je i prenosač pritiska D1.
Glavni delovi rasporednika Slika 74. su:
­
­
­
­
­

Rasporedni slog
Ograničivač pritiska
Prekidač
Menjača vrste kočnice G/P
Ventil P

- Rasporedni slog
Rasporedni slog ima četiri membrane:
­ M1 – rasporednu membranu
­ M2 – membranu uređaja protivklizne zaštite (koja nije u funkciji kod svih serija)
­ M3 – membranu nižeg pritiska u kočnim cilindrima
­ M1 – membranu povišenog pritiska u kočnim cilindrima
Osim toga rasporedni slog ima i:
­ Upusni ventil (22)
­ Ispusni ventil (šuplka klipnjača sloga) (21)

Elektro lokomotiva 441

90

-

Ograničivač pritiska
Ograničivač pritiska je deo rasporednika kojim se ograničava ispuštanje vazduha iz
komore glavnog voda (13) najviše do 1,5 bar-a u odnosu na pritisak u radnoj komori (11) i na taj
način ograničava pritisak u kočnim cilindrima na 3,34 bar-a pri potpunom zakočenju.
- Prekidač
Prekidač je deo rasporednika kojim se prekida veza radne komore (11) s glavnim vodom
kada pritisak u kočnim cilindrima poraste na 0,3 bar-a. Od tog trenutka pražnjenje radne komore
je prekinuto.
-

Menjač vrste kočnice G/P
Menjač vrste kočnice G/P je deo rasporednika kojim se menja vrsta kočnice na
lokomotivi, tj. određuju vremena kočenja teretne (G) i putničke (R) kočnice. Sastoji se od
paketnog prekidača P34 (88) i dva elektropneumatska ventila P32 (35) Slika 74.
Stavljanjem paketnog prekidača “menjača vrste kočnice” P34 u položaj “G” (stara oznaka 1)
aktivira se elektropneumatski ventil G/P P32 (35) koji omogućava da se na početku procesa
kočenja zatvori ventil (38) menjača G/P u rasporedniku Lst1 i kočnica lokomotive radi u režimu
“G” (teretna).

Prebacivanjem paketnog prekidača P34 (88) u položaj “P/R” (stara oznaka 2) deaktivira se
elektropneumatski ventil G/P P32 (35), tako da kočnica lokomotive radi u režimu “P” (putnička) jer
je ventil (38) menjača G/P stalno otvoren. Osim toga, paketni prekidač P34 zatvara svoj kontakt u
strujnom kolu elektropneumatskog ventila P/R P33 (36) koji se aktivira tek po zatvaranju kontakta
K6 u brzinomeru pri brzinama većim od 55 km/h.
- Ventil P
Ventil P je deo rasporednika kojim se skraćuje vreme kočenja. Otvoren je pri kočenju da
bi se komora glavnog voda (13) što pre dovela na pritisak glavnog voda. Pri otkočivanju ovaj
ventil je zatvoren.

48.4 Otkočnik
Lokomotivski otkočnik služi za otkočivanje same lokomotive, kada je voz zakočen
indirektnom kočnicom. Lokomotive ove serije imaju elektropneumatski otkočnik. Kratkim
pritiskom na taster prekidač "otkočnik lokomotive" koji se nalazi na komandnoj tabli u
upravljačnici aktivira se elektropneumatski ventil P35 (34) Slika 74, koji povezuje komoru glavnog
voda (13) s radnom komorom (11), što dovodi do izjednačavanje pritiska u njima i do otkočivanja
lokomotive, dok voz i dalje ostaje zakočen produžnom kočnicom. Prednost ovakvog načina
otkočivanja jeste u tome što se ne ispusta vazduh iz radne komore, već se samo izjednačava s
pritiskom vazduha u glavnom vodu, pri čemu se uspostavljeni pritisak u glavnom vodu ne
smanjuje. Zbog toga je lokomotivska kočnica spremna da se zavođenjem brzog kočenja može
ponovo zakočiti i lokomotiva.

Elektro lokomotiva 441

91

48.5 Manometri
Rad produžne i direktne kočnice kontroliše se dvostrukim manometrima Slika 72. Jednim
se kontrolišu pritisci u glavnom vodu i glavnom rezervoaru, a drugim pritisci u kočnim
cilindrima obrtnog postolja "A" i obrtnog postolja "B" (74) i (75), Slika 74.

5

4

1- Kazaljka za pritisak
u glavnom rezervoaru

6
7

3

8
2
9

1

2- Kazaljka za pritisak
u glavnom vodu

00

10

bar

Slika 72. Dvostruki manometar
Na skalama ovih manometara, crvenim linijama označene su karakteristične vrednosti
pritisaka u glavnom rezervoaru (8,5 bar-a i 10 bar-a), radni pritisak glavnog voda (5 bar-a) i granični
pritisak u kočnim cilindrima (3,34 bar-a i 6 bar-a).

48.6 Prenosač pritiska
Prenosač pritiska D1 ugrađuje se, po pravilu dodatno, uz postojeći rasporednik Lst1 i
ispunjava sledeće funkcije:
­ Zavođenje postepenog kočenja i otkočivanja kočnikom indirektne i direktne kočnice
­ Kočenje dva stepena pritiska u kočnim cilindrima.

48.6.1 Kočenje- ”P” ili ”G” kočnicom
Kada se zavede kočenje, vazduh iz rasporednika vodom (1) dolazi u komoru (2) prenosača
i deluje na membranu (3) Slika 73. usled sile pritiska na membranu (3) podiže se šuplja klipnjača (4)
i podiže ventil (5) s njegovog sedišta (6). Vazduh, pod pritiskom od 10 bar-a, iz komore (7), preko
otvorenog ventila (5) i komore (11), vodom (12) odlazi u kočione cilindre. Osim toga, pri brzinama
manjim od 55 km/h ili pri izabranoj kočnici G preko EP ventila (13) povezana je komora (15)
s'komorom (11) i na taj način je izbačena membrana (17).
Kočni cilindri se pune sve dok je sila pritiska na membranu (16) ne izjednači sa silom pritiska
na membranu (3). U tom trenutku opruga koja deluje na ventil (5) pokreće šuplju klipnjaču (4) naniže,
ventil (5) seda na sedište (6) i prekida punjenje kočnih cilindra. Odgovarajućim povećanjem pritiska
u komori (2) mogu se zavesti određani stepeni kočenje do potpunog zakočenja.
7

8
10 bar-a

5
6

12

11
17

14

Kočni cilindar

4
15
18

16

13

EP-ventil P/R
P33 (36)

19
3
2

1

Iz rasporednika

Slika 73. Šema prenosača pritiska D1
Elektro lokomotiva 441

92

1
2
3
4
5
6
7
8
11

Vod iz rezervoara
Komora
Membrana
Šuplja klipnjača 11
Ventil
Sedište ventila
Komora
Vod iz rezervoara
Komora

12
13
14
15
16
17
18
19

Vod za kočni cilindar
EP ventil
Vod za kočni cilindar
Komora
Membrana
Membrana
Otvor za atmosferu
Otvor za atmosferu

48.6.2 Automatsko nadoknađivanje gubitaka vazduha u kočnim cilindrima
Eventualni gubici vazduha usled nezaptivenosti kočnih cilindra automatski se
nadoknađuju. Kad pritisak vazduha u kočnim cilindrima opadne, opadne i pritisak u komorama
(11) i (15), opadne sila pritiska na membranu (16). Usled sile pritiska komandnog vazduha iz
komore (2) na membranu (3), poiže se šuplja klipnjača (4) i podiže ventil (5) sa sedišta (6). Tako se
dopunjavaju kočni cilindri na radni pritisak.

48.6.3 Rapid kočnica ”R”
Pri većoj brzini od 55 km/h s izabranom kočnicom P/R, aktiviran je EP ventil (13) i
prekinuta veza komore (11) s komorom (15) koja je sada ispražnjena preko EP ventila (13).
Membrana (16) nije više izložena pritisku koji vlada u kočnim cilindrima. Pošto je površina
membrane (17) manja od površine membrane (16), to je potreban veći pritisak u kočnim cilindrima
da bi se stvorila sila pritiska na membranu (17) i izjednačila sa silom pritiska na membranu (3).
Zato je pri rapid kočnici veći pritisak u kočnim cilindrima.
48.6.4 Otkočivanje
Pri otkočivanju smanjuje se pritisak u komori (2) i pod dejstvom sile pritiska na
membranu (16), šupla klipnjača (4) pomera se naniže i odvaja svoje sedište od ventila (5). Sada
vazduh iz kočnih cilindra, vodom (12), preko komore (11) i šuplje klipnjače (4) odlazi otvorima (18)
i (19) u atmosferu. Kada se smanji pritisak vazduha u kočnim cilindrima, smanjuje se i sila
pritiska na membranu (3), šuplja klipnjača se pomera naviše i seda na ventil (5). Prekinuto je
pražnjenje kočnih cilindra.
Odgovarajućim smanjenjem pritiska u komori (2) mogu se zavesti odgovarajući stepeni
otkočivanja do potpunog otkočivanja.

48.6.5 Isključenje rapid kočnice ”R”
Kada brzina voza opadne ispod 55 km/h, a pre toga je bilo zavedeno kočenje, deaktivira
se EP ventil (13), koji povezuje komoru (15) s komorom (11) u kojima se izjednačuju pritisci. Sada
je sila pritiska na membranu (16) veća od sile pritiska na membranu (3), šuplja klipnjača (4) ide
naniže, otvara ventil (5) i vazduh iz kočnih cilindra preko otvora (18) i (19) odlazi u atmosferu. Na
taj način se svodi pritisak u kočnim cilindrima na vrednost koja vlada pri kočenju s niskim
stepenom kočenja.

Elektro lokomotiva 441

93

49. Funkcionisanje produžne (indirektne) kočnice
Vazduh iz glavnog rezervoara (5) Slika 74. preko isključne slavine glavnog rezervoara (6a) i
raspršivača alkohola (8) dolazi u vod glavnih rezervoara za koji je preko isključnih slavina (16)
povezan kočnik produžne kočnice (11). Pritisak vazduha u glavnom rezervoaru može da se kontroliše na dvostrukom manometru (75) tek po otvaranju isključne slavine glavnog rezervoara (6a).

49.1 Proces punjenja sistema kočnica
Stavljanjem ručice kočnika produžne kočnice (11) u III položaj ”VOŽNJA”, vazduh iz
voda glavnih rezervoara, redukovanim sa 10 na 5 bar-a, puni se glavni vazdušni vod. Iz glavnog
voda preko isključne slavine (30) rasporednika, prigušivača (S1) u ventilu P (nepovratni ventil je
zatvoren (51)), prigušivača (S2) i preko ventila menjača (38) G/P vazduh dolazi u ograničivač
pritiska i u prekidač rasporednika. Preko ventila prekidača (30) i prigušivača (S4) puni se radna
komora (11) i rezervoar radne komore (32). A preko ventila (27) ograničivača puni se i komora
glavnog (13) voda i rezervoar komore glavnog voda (33).
Kako je punjenje radne komore (11) sporije zbog punjenja preko prigušivača (S4), to će
porast pritiska u komori glavnog voda (13) stvoriti silu na rasporednu membranu (M1) koja se
sabija sa silom opruge (18) tako da će se rasporedni slog pomeriti naniže. Spuštanjem rasporednog
sloga naniže odvojiće se šuplja klipnjača (21) od upusnog ventila (22), što dovodi do pražnjenja
komora kočnih cilindra (19) i (17) i kočnih cilindara (62) preko otvora (24) na rasporedniku.
Kada se punjenje rasporednika završi, pritisci u radnoj komori (11) i komori glavnog voda (13)
su jednaki, a rasporedni slog (21) ostaje spušten pod dejstvom sile opruge (18).
Pomoćni rezervoar (29) snabdeva se vazduhom pod pritiskom od 10 bar-a iz voda glavnih
rezervoara preko nepovratnog ventila (28), a u slučaju da je lokomotiva uvršćena u voz kao neradna,
pomoćni rezervoar se snabdeva vazduhom preko nepovratnog ventila (7) iz glavnog voda.
Otvaranjem isključne slavine rasporednika (30a) vazduh pod pritiskom dolazi iz
pomoćnog rezervoara (29) u komoru iznad upusnog ventila (22).
Na taj način proces punjenja rasporednika je završen i kočnica lokomotive je spremna za
dejstvo. Pritisci vazduha i položaji ventila su sledeći:
­ Pritisak u glavnom vodu je 5 bar-a
­ Pritisak u komori glavnog voda (13) je 5 bar-a
­ Pritisak u radnoj komori (11) je 5 bar-a
­ Pritisak u kočnim cilindrima (62) je 0,0 bar-a
­ Pritisak u pomoćnom rezervoaru (29) je 10 bar-a (ili 5 bar-a ako je lokomotiva kao hladna
uvršćena u voz)
­ Ventil (38) menjača G/P je otvoren
­ Ventil (30) prekidača je otvoren usled sile pritiska glavnog voda na membranu (31)
­ Ventil (27) ograničivača je otvoren jer su pritisci ispod i iznad membrane (25) jednak je sili opruge
(26) koja ga drži otvorenim.
Kako je klip kočnog cilindra s jedne strane pod dejstvom opruge, a s druge strane pod
atmosferskim pritiskom, to su kočne papuče, preko kočnog polužja, udaljene od točkova
lokomotive.

Elektro lokomotiva 441

94

FV-4a

11

FD1

FD1
75

15
14

74

74

75

FV-4a

11

15
14

22

22

16

16
20

20

26
21

17

F

15

15
27

13

VOD GLAVNIH REZERVOARA (10-bar-a)
GLAVNI VOD (5-bar-a)

13

72 V

49
G

20

28

7

26

22

31
21

19

M3

34

1

2

P6 0,4 / 0,6

13

1 M1

26

30

54

36
38

51

25

S2

S1

Prekidač
Menjač G/P
Ograničavač
pritiska

Rasporedni
slog
62

62

4

1

2

P5 4 / 4,5
2

26

11

3

35

S3

P35

4

33
31

M2
27

3

P32 G/P
8

18

4

59

35

b P33 P/R

5

33

32

20

57
-

17

24

21

6

36

7 a

M4

25

34 6 l

5
800 lit
10 bar-a

P34

30a
6

6a

F

88

21

13

Ka AS-uređaju
8

P/R

G

P/R

3

29
200 lit

6l

13

K6

Ka budniku

21

26

17

F

30

Ventil P

62

62

A

B
61

60

60

Slika 74. Pneumatska šema vazdušne kočnice
5
6,6a
7
8
11
12
13
14
15
16
17
20
21
22
25
26
28

Glavni rezervoar
Isključne slavine
Jednosmerni ventil
Raspršivač alkohola
Kočnik indirktne kočnice
Kočnik direktne kočnice
Čeone slavine glavnog voda
Trostruki rezervoar kočnika
Prečistač vazduha
Isključna slavina indirektnog kočnika
Slavina za kočenje u slučaj opasnosti
Čeone slavine voda glavnog rezervoara
Vazdušna poluspojka glavnog voda
Isključna slavina direktnog kočnika (odušna)
Dvostruko nepovratni ventil
Vazdušna poluspojka voda gl. rezervoara
Jednosmerni ventil

29
Pomoćni rezervoar
30
Isključna slavina rasporednika (odušna)
31
Rasporednik
32
Rezervoar radne komore
33
Rezervoar komore glavnog voda
34 (P35) EP ventil za otkočivanje
35 (P32) EP ventil za promenu vrste kočnice (G/P)
36 (P33) EP ventil za promenu vrste kočnice (P/R)
49
Odvajač ulja i vode s ispusnom slavinom
57 (P5) Kontrolnik pritiska vazduha glavnog voda
59 (P6) Kontrolnik pritiska vazduha kočnih cilindra
60
Spojno crevo na vodu za kočne cilindre
61
Ventil sigurnosti
62
Kočni cilindri
74
Dvostruki manometar kočnih cilindra
75
Dvostruki manometar za gl. vod/ gl. rezervoar
88 (P34) Paketni prekidač za izbor vrste kočnice

Oznake pozicija u rasporedniku (31)
M1
M2
M3
M4
S1
S2
S3
11
13
17
18
19
21

Rasporedna membrana
Membrana protivklizne zaštite
Membrana nižeg pritiska
Membrana povišenog pritiska
Prigušivač
Prigušivač
Prigušivač
Radna komora
Komora glavnog voda
Komora kočnih cilindra
Opruga rasporednog sloga
Komora kočnih cilindra
Ispusni ventil (šuplja klipnjača rasporednog sloga)

Elektro lokomotiva 441

22
24
25
26
27
30
31
33
34
35
36
38
51

Upusni ventil
Otvor
Membrana ograničavača pritiska11111111111
Ventil ograničavača pritiska
Ventil ograničavača pritiska
Ventil prekidača
Membrana prekidača
Membrana prekidača
Komora prekidača
Komora menjača
Opruga menjača
Ventil menjača
Nepovratni ventil

95

49.2 Funkcionisanje ”G” kočnice
Stavljanjem paketnog prekidača menjača vrste kočnice P34 (88) u položaj ”G” (ranije 1)
zatvara se kontakt (1-2), aktivira EP ventil G/P P32 (35) i na taj način povezuje komore kočnih
cilindra (19) i (17) s komorom (35) menjača G/P u rasporedniku. Pošto nema vazduha pod
pritiskom u komori (19), lokomotiva je otkočena, pa nema vazduha pod pritiskom ni u komori (35)
tako da opruga (36) podiže ventil (38) s njegovog sedišta.
-

Početak proces kočenja
Zaokretanjem ručice produžnog kočnika u položaj kočenja ispušta se vazduh u
atmosferu i smanjuje pritisak u glavnom vodu. To dovodi do smanjenja pritiska u komori
glavnog voda (13) preko ventila (27) ograničavača pritiska, ventila (38) menjača G/P, prigušivača (S2)
i otvorenog nepovratnog ventila (51) koji se za vreme kočenja otvara i ne prestavlja nikakvu
smetnju prolazu vazduha ka glavnom vodu. U isto vreme smanjuje se pritisak i u radnu komoru (11)
preko prigušivača (S4) i ventila (30), ali znatno sporije. Usled malo većeg pritiska u radnoj komori (11)
javiće se sila na rasporednu membranu (M1) koja će podići rasporedni slog (21), a ovaj otvoriti
upusni ventil (22).
Otvaranjem upusnog ventila (22), vazduh iz pomoćnog rezervoara (29), preko isključne
slavine rasporednika (30a), upusnog ventila (22), komore (19), dvostrukog nepovratnog ventila (25) i
sigurnosnog ventila (61) odlazi u kočni cilindar (62). Time je započet proces kočenja. U početku
procesa kočenja ventil (38) menjača G/P je otvoren, što uslovljava brži pad pritiska u komori
glavnog voda (13), naglo pomeranje rasporednog sloga (21) naviše i brzo otvaranje upusnog
ventila (22). Na taj način dolazi do brzog porasta pritiska kočnim cilindrima – dolazi do naskoka
kočnih papuča na točkove na početku procesa kočenja ”G” kočnicom.
-

Prekid pražnjenja radne komore
Na samom početku procesa kočenja u komoru (34) prekidača dolazi vazduh pod
pritiskom iz komora kočnih cilindra (19) i (17) i deluju na membranu (33). Na membranu (31)
prekidača deluje pritisak komore glavnog voda. Površine membrana (33) i (31) takođe su podešene da
se slog prekidača pomera na dole i zatvara ventil (30) kada pritisak u komori (34) dostigne 0,3 bar-a,
prekida se veza između komore glavnog voda (13) i radne komore (11).
-

Pražnjenje komore glavnog voda
Na početku procesa kočenja vazduh pod pritiskom iz komora kočnih cilindra (19) i (17)
preko aktiviranog EP ventila G/P P32 (35) delovaće na membranu menjača G/P i zatvoriti ventil (38). U
tom trenutku se prekida ”naskok” i izjednačava pritisak u komori glavnog voda (13) s pritiskom u
glavnom vodu nastavlja se preko prigušivača (S3). Kako je ovaj otvor znatno manji od otvora
ventila (38), koji je sada zatvoren, izjednačavanje pritiska trajaće duže, a time i vreme procesa
zavođenja kočenja biće duže. Regulisanjem veličine ovog otvora podešava se vreme kočnice ”G”.
-

Završetak procesa kočenja
Elektropneumatski ventil P/R P33 (36) nije aktiviran i povezuje (preko priključaka a i b)
komore kočnih cilindra (19) i (17). Na taj način je izbačena iz funkcije membrana (M4) jer na nju s
gornje i s donje strane deluje isti pritisak, a u funkciji je membrana (M3).
Kada pritisak vazduha u komori kočnog cilindra (17) dostigne takvu vrednost da se sila
koja deluje na membranu (M3) izjednači sa silom koju na rasporedni slog prouzrokuje razlika
pritiska radne komore (11) i komore glavnog voda (13) na membranu (M1), rasporedni slog (21) će
se postepeno spustiti toliko da upusni ventil (22) sedne na svoje sedište. Time je završen zaveden
stepen kočenja.

Elektro lokomotiva 441

96

-

Nadoknađivanje gubitaka u kočnim cilindrima
Gubitak vazduha u kočnim cilindrima i na sastav vodova do kočnih cilindara imaće za
posledicu pad pritiska u komorama kočnih cilindara (19) i (17) i smanjenje sile na membranu (M3).
Kako je sila koja deluje na rasporednu membranu (M1) ostala nepro-menjena, to će se rasporedni
slog (21) podići i otvoriti upusni ventil (22) i držati ga otvoren sve dok se gubitak vazduha ne
nadoknadi i pritisak u komorama (19) i (17) i kočnim cilindrima vrati na predhodnu vrednost. Sada
se uspostavlja ravnoteža, rasporedni slog (21) se vraća naniže i upusni ventil (22) se zatvara.
Pritisak vazduha u kočnim cilindrima (62) je opet na vrednost koja je ostvarena proscesom kočenja.
-

Povećanje stepena kočenja
Ako se pomeranjem ručice kočnika još jednom smanji pritisak vazduha u glavnom vodu,
smanjuje se pritisak u komori glavnog vodu (13) preko ventila (27) ograničavač pritiska, preko
prigušnice (S3), u menjaču G/P, prigušivača (S2) i otvorenog ventila (51).
Pritisak u radnoj komori (11) neće se smanjiti jer je zatvoren ventil (30) prekidača.
Smanjenje pritiska u komori glavnog voda (13), pošto je pritisak u radnoj komori (11) ostao
nepromenjen, dovodi do pojave sile na rasporednu membranu (M1), koja podiže rasporedni slog (21)
i otvara upusni ventil (22). Otvaranjem upusnog ventila (22) povećava se pritisak u kočnim
cilindrima sve dok ne dostigne vrednost koja će dovesti do vraćanja rasporednog sloga i
zatvaranje ventila (22).
-

Potpuno kočenja
Ako se zavede kočenje smanjenjem pritiska u glavnom vodu na 3,5 bar-a, u
ograničavanju pritiska stvoriće se veća razlika pritiska od 1,5 bar-a između komore glavnog voda i
radne komore, tj. iznad i ispod membrane (25). Ova razlika pritiska stvara razliku sila koja zatvara
ventil (27) i prekida vezu između glavnog voda i komore glavnog voda (13). Na taj način opadanje
pritiska u glavnom vodu ispod 3,5 bar-a (pri kome se postiže maksimalno kočenje) ne dovodi do
pražnjenje komore glavnog voda (13) i njenog rezervoara (33) ispod ovog pritiska. Time se
sprečava nepotrebno pražnjenje rasporednika.
Dalje smanjenje pritiska u glavnom vodu može imati samo uticaj na ubrzano prostiranje
talasa kočenja duž glavnog voda, a ne i na povećanje pritiska u kočnim cilindrima.
-

Smanjenje stepena kočenja
Vraćanjem ručice kočnika dopunjava se glavni vod. Porast pritiska u glavnom vodu
prenosi se preko prigušivača (S1), (S2) i (S3) do komore glavnog voda (13). Povećanjem pritiska u
komori glavnog voda narušava se ravnotežno stanje i rasporedni slog (21) pomera naniže, odvaja
se šuplja klipnjača od upusnog ventila (22), što dovodi do pražnjenja kočnih cilindra (62).
Pražnjenje kočnih cilindra, otkočivanje, odvijaće se sve do pada pritiska u kočnim cilindrima i u
komori (17) na vrednosti koja smanjuje silu pritiska na membranu (M3) za vrednost povećane sile
na rasporednu membranu (M1). U tom trenutu se uspostavlja ravnoteža, rasporedni slog se podiže
naviše i šuplja klipnjača (21) doseda na upusni ventil (22). Time je proces otkočivanja završen.
Otkočivanje se može obavljati u velikom broju stepena sve do potpunog otkočivanja, tj.
do vraćanja pritiska u glavnom vodu na 5 bar-a.

Elektro lokomotiva 441

97

49.3 Funkcionisanje ”P/R” kočnice
Stavljanjem paketnog prekidača menjača vrste kočnice P34 (88) Slika 74. iz položaj ”P/R”
otvara se kontakt (1-2) P34, deaktivira EP ventil G/P P32 (35) i zatvara kontakt (3-4) P34 u strujnom
kolu EP ventila P/R P33 (36).
Deaktiviranjem EP ventila G/P P32 (35) prekida se veza između komora kočnih cilindra
(19) i (17) s komorom (35) menjača G/P, a preko otvora (a) na EP ventilu P32 (35) povezuje se
komora (35) s atmosferom. Ventil u menjaču G/P rasporednika ostaje stalno otvoren i pri kočenju i pri
otkočivanju. Tako je kočnica lokomotive prebačena u režim ”P” (putnička).
Zatvara kontakt (3-4) P34 u strujnom kolu EP ventila P/R P33 (36) ne dovodi do njegovog
aktiviranja. On je kao i u ”G” kočnici neaktiviran i povezuje komore kočnih cilindra (17) i (19).
-

I stepen kočenja (”P” kočnica)
Do brzine 55 km/h EP ventil P/R P33 (36) je deaktiviran i povezuje komore kočnih cilindra
(19) i (17). Proces kočenja i otkočivanja je isti kao i kod ”G” kočnice, s tom razlikom što je ventil (38)
u menjaču G/P stalno otvoren jer pri kočenju vazduh ne dolazi u komoru (35). Zbog toga je vreme
kočenja i otkočivanja kod ”P” znatno kraće u odnosu na ”G” kočnicu.
-

II stepen kočenja (”R” kočnica)
Kada brzina lokomotive dostigne 55 km/h, zatvara se kontakt K6 u brzinomeru i aktivira
EP ventil P/R P33 (36), koji prkida vezu između komora kočnih cilindra (19) i (17), a komoru (17)
povezuje s atmosferom. Sada na rasporedni slog dejstvuje pritisak vazduha kočnih cilindra samo
na manju membranu (M4). Zbog toga što je površina membrane (M4) manja u odnosu na
membranu (M3), potreban je znatno veći pritisak da bi se rasporedni slog uravnotežio. Zbog toga
se ovaj stepen kočenja zove kočenje visokim pritiskom.
Pri opatanju brzine, kod brzine lokomotive od 55 km/h, otvara se kontakt K6 u
brzinomeru i deaktivira EP ventil P/R P33 (36). Deaktivirani EP ventil povezuje komore kočnih
cilindra (19) i (17), što dovodi do izbacivanja iz funkcije membrane (M4) jer na nju sada deluje isti
pritisak i s'gornje i donje strane. Pritisak od 6 bar-a u komori (17) deluje na membranu (M3), stvara
silu koja spušta rasporedni slog naniže, što dovodi do odvajanja šuplje klipnjače rasporednog
sloga (21) od upusnog ventila (22), čime počinje pražnjenje kočnih cilindara preko šuplje klipnjače
i otvora (24) na rsporedniku. Kada pritisak vazduha u kočnim cilindrima opadne na vrednost pre
zavođenja ”R” kočnice (do 55 km/h), rasporedni slog se vraća u ravnotežu, šuplja klipnjača (21)
rasporednog sloga seda na upusni ventil (22) i dalje pražnjenje kočnih cilindara se prekida.

49.4 Kontrola pritiska u glavnom vodu
Pritisak vazduha u glavnom vodu kontrolišu se kontrolnikom pritiska P5 (57) Slika 74. Kad
pritisak u glavnom vodu padne na 4 bar-a, otvara se kontakt (3-4) P5, što dovodi do uključivanja
kontaktora vuče ili isključenje glavnog prekidača. Da bi se kontaktori vuče ili glavni prekidač
mogli ponovo da se uključe, pritisak u glavnom vodu mora da dostigne 4,5 bar-a, kad se zatvori
kontakt (3-4) P5.

49.5 Kontrola pritiska u kočnim cilindrima
Pritisak vazduha u kočnim cilindrima kontroliše se kontrolnikom pritiska P6 (59) Slika 74.
Kada pritisak u kočnim cilindrima porasne na 0,6 bar-a, otvara se kontakt (1-2) P6, što dovodi do
isključenja kontaktora vuče ili isključenja glavnog prekidača. Da bi kontaktori vuče ili glavni
prekidač mogli ponovo da se uključe, pritisak u kočnim cilindrima mora da opadne na 0,4 bar-a,
kada se zatvara kontakt (1-2) P6.

Elektro lokomotiva 441

98

49.6 Otkočivanje lokomotive otkočnikom
U slučaju kombinovanog, električnog i pneumatskog kočenja voza, lokomotiva mora biti
otkočena dok se voz nalazi u nekom stepenu pneumatskog kočenja. Osim toga, u izvesnim
slučajevima otkočuje se samo lokomotiva, a zatim voz, da bi se voz razvukao pre zaustavljanja.
Lokomotiva se otkočuje pritiskom na taster prekidač ”otkočivanje lokomotive”, koji se
nalazi na komandnoj tabli, čime se aktivira EP ventil – otkočnik P35 (34) i povezuje komora
glavnog voda (13) s radnom komorom (11). Povezivanje ovih komora izjednačava se pritisak u
njima, tako da se gubi sila pritiska na rasporednu membranu (M1) i opruga (18) spušta rasporedni
slog naniže, što dovodi do otkočivanja same lokomotive.
Prednost ovakvog otkočivanja lokomotive jeste u tome što se ne ispušta vazduh iz radne
komore, već se samo izjednačava pritisak u radnoj komori s pritiskom u komori glavnog voda.
zbog toga je kočnica lokomotive spremna da se pri zavođenju brzog kočenja može ponovo
zakočiti i lokomotiva.

50. Funkcionisanje ostalih vazdušnih kočnica
Ovde biće opisano funkcionisanje direktne (lokomotivske) kočnice i kočnice za slučaj
opasnosti, dok je kočenje auto-stop uređajem i zavođenje kočenja uređajem budnosti bilo opisano
u tački 37 i 38.

50.1 Direktna (lokomotivska) kočnica
Zaokretanjem ručice kočnika direktne kočnice FD1 (12) Slika 74. iz položaja ”OTKOČENO” u
sektor ”POSTEPENO KOČENJE I POSTEPENO OTKOČIVANJE”, vazduh iz voda glavnog rezervoara, preko prečistača (15), slavine (22), kočnika FD1, dvostrukog nepovratnog ventila (25) i preko
sigurnosnog ventila protiv pucanja elastičnog creva (61) dolazi u kočne cilindre (62), što dovodi do
kočenja lokomotive. Pritisak u kočnim cilindrima obrtnog postolja A i obrtnog postolja B može se
očitati na dvostrukim manometrima (74) u upravljačnicama.
Vraćanjem ručice kočnika FD1 ka položaju ”OTKOČENO” ispušta se vazduh iz kočnih
cilindara (62) preko ventila (61), nepovratnih ventila (25) i (27) i preko kočnika u atmosferu, što
dovodi do smanjenja pritiska u kočnim cilindrima i do smanjenja kočne sile.

50.2 Kočnica za slučaj opasnosti
U obe upravljačnice, na strani pomoćnika mašinovođe, nalazi se slavina kočnice za
slučaj opasnosti (17) Slika 74. Otvaranjem slavine prazni se glavni vod na 0,0 bar-a i tako zavodi
brzo kočenje.

51. Oprema pneumatske instalacije
Opremu pneumatske instalacije sačinjavaju različiti pneumatski aparati koji svojim
funkcijama obezbeđuju normalan rad pneumatskih uređaja i vazdušnih kočnica.

51.1 Regulator pritiska FD1-01
Regulator pritiska FD1-01 koristi se za snižavanje pritiska vazduha za elektropneumatske
aparate i uređaje (10/6 bar-a i 6/4,5 bar-a). Ovaj regulator pritiska u svemu radi kao kočnik direktne
kočnice (tačka 48.2). Radni pritisak se podešava pomoću dva zavrtnja koji se nalaze u prorezima
na poklopcu. Da bi se podesio pritisak regulatora na određenu vrednost zaokreće se četvrtka
udesno dok se ne postigne željeni pritisak i tada se pritegnu zavrtnji.

Elektro lokomotiva 441

99

51.2 Raspršivač alkohola
Raspršivač alkohola se nalazi na izlazu vazduha iz glavnog rezervoara i služi za
raspršivanje alkohola u vazdušnu instalaciju lokomotive, čime se snižava temperatura
zamrzavanja kondezata da bi u zimskim uslovima mogla da funkcioniše pneumatska kočnica i svi
ostali pneumatski i elektropneumatski uređaji.
Alkohol se se preko otvora sa zavrtnjem Slika 75.
1
sipa u raspršivač, vazduh struji iz glavnog rezervoara
kroz raspršivač i preko cevčice (3) odnosi raspršeni
alkohol u pneumatsku instalaciju.
2

1
2
3

3

Kućište
Lonac
Cevčica raspršivača

Slika 75. Raspršivač alkohola

51.3 Nepovratni ventil
Nepovratni ili jednosmerni ventil Slika 76. propušta vazduh samo u jednom smeru.
Konstruktivno je tako rešen da dozvoljava prolaz velikih količina vazduha i pri tom izaziva
veoma mali pad pritiska. U suprotnom smeru ne dozvoljava prolaz vazduha.
1

1
2
3
4

3
4

Poklopac
Nosač ventila 11111111
Opruga
Ventil

2

Slika 76. Nepovratni ventil

51.4 Dvostruki nepovratni ventil
Dvostruki nepovratni ventil Slika 77. služi da se sa dva različita mesta usmeri vazduh pod
pritiskom ka jednom uređaju u sistemu vazdušne kočnice. U svom kućištu ima dvostruki ventilkoji
se pomera duž svoje ose dovedenim vazduhom pod pritiskom. Na Slici 77. prikazan je slučaj kada je
pritisak s desne strane veći, usled čega se ventil pomerio na levu stranu i otvorio prolaz vazduha s
desne strane na dole, a zatvorio prolaz vazduha s leve strane. Kada pritisak vazduha s leve strane
bude veći od pritiska s desne strane, onda će se ventil pomeriti udesno, zatvoriti dovod vazduha s
desne strane i otvoriti prolaz vazduha s leve strane na dole.
1

2

3

4

1
2
3
4

Kućište
Nosač ventila
Ventil
Kućište

Slika 77. Dvostruki nepovratni ventil

Elektro lokomotiva 441

100

51.5 Ventil sigurnosti
Ventilom sigurnosti se štiti pneumatski sistem od prskanja usled visokog pritiska
vazduhakoji u njemu vlada Slika 78. Zbog toga se ventil sigurnosti podešava na pritisak koji je na
1-2 bar-a viši od radnog pritiska.
Pritisak vazduha u glavnom rezervoaru deluje
1
preko donjeg otvora na klipu (9), koji je s gornje
2
strane pritisnut oprugom (7) čija je sila zavrtnjem (1)
3
podešena na pritisak pri kome treba da deluje ventil
4
sigurnosti. Ako pritisak u glavnom rezervoaru
5
poraste iznad podešenog, sila opruge biće savladana,
6
klip će krenuti naviše i povezati glavni rezervoar s
7
atmosferom. Ventil sigurnosti propustiće vazduh sve
8
dok pritisak u glavnom rezervoaru ne padne na
vrednost nižu od podešene
9

10

1
2
3
4
5

Zavrtanj
Navrtka
Osigurač
Odušak
Kapa

6
7
8
9
10

Zaptivni prsten
Opruga
Kućište
Klip
Sedište opruge

Ф20

Slika 78. Ventil sigurnosti

51.6

Nepovratni ventil

Kočnica za slučaj opasnosti ima ventil čijim se otvaranjem prazni glavni vod i zavodi
brzo kočenje. Po zaustavljanju voza ventil se mora zatvoriti da bi se omogućilo punjenje glavnog
voda.

Slika 79. Ventil kočnice za slučaj opasnosti

51.7 Prečistač vazduha
Za rad kočnih, pneumatskih i elktropneumatskih uređaja potreban je vazduh pod
pritiskom bez primesa: mehaničkih nečistoća, vode i ulja. Da bi se to obezbedilo, potrebno je
prečićavanje vazduha pomoću prečistača (filtera).
Nečistoća dolazi u instalaciju ili direktno usisavanjem iz atmosfere, ili nastaje u samim
vodovima i rezervoarima koji su podložni koroziji, pa se u njima odvajaju čestice korozije. Voda
nastaje kondezovanjem vlage koja se unosi vazduhom usisanim iz atmosfere, a ulje ulazi u
vazdušnu instalaciju iz kompresora.

Elektro lokomotiva 441

101

-

Suvi prečistači usisnog vazduha kompresora
Suvi prečistač Slika 80. se sastoji od nosača (1) za koji je pričvršćen prečistač (2) pomoću
zavrtnja (3). U prečistaču između izbušenih zidova cilindra (4) nalazi umetak prečistača (5). Kada
se umetak naulji, posle izvesnog vremena rada kompresora, efekat prečišćavanja se povećava.
3

2

1
2
3
4
5

4

Nosač
Prečistač
Zavrtanj
Cilindar (izbušen zid)1
Umetak prečistača

5
1

Slika 80. Suvi prečistač usisanog vazduha kompresora
-

Suvi prečistači u vazdušnoj instalaciji
Za prečišćavanje vazduha od nečistoće u vazdušnoj instalaciji koristi se prečistač
s'filterom. Prednost ovagvog prečistača je u tome što pruža mali otpor prolazu vazduha.
1

1
2
3

2
3

Poklopac
Filter
Kućište

Slika 81. Suvi prečistač usisanog vazduha kompresora
-

Suvi prečistači u vazdušnoj instalaciji
U procesu sabijenog vazduha u kompresoru s vazduhom se mešaju i čestice ulja, a stvara
se kondezat. Ulje i kondezat su štetni za kočnih uređaja, pa je potrebno ugraditi prečistače
vazduha koji imaju ulogu odvajača ulja i vode. Odvajča ulja i vode je sud Slika 82. koji sadrži
prečistač, a na dnu slavinu za ispuštanje kondezata.
Prečistač

Slika 82. Odvajač ulja i vode
Elektro lokomotiva 441

102

51.8 Čeone slavine i gumene poluspojke
Glavni vod je cev prečnika 1" koja je smeštena u postolju lokomotivskog sanduka, a na
čeonim stranama se račva tako da na jednom i drugom čelu lokomotive postoje po dve čeone
slavine glavnog voda.
Kod nekih lokomotiva ove serije ugrađen je i vod glavnih rezervoara koji se na čeonim
stranama račva i završava sa po dve čeone slavine koje su na većem osnom razmaku u odnosu na
čeone slavine glavnog voda.
-

Čeone slavine
Čeone slavine glavnog voda i voda glavnih rezervoara su iste konstrukcije, a postoji leva
i desna čeona slavina. Sastoji se iz slaedećih delova:
­ Čep (1) koji se zaokreće ručicom (5) i zatvara i otvara prolaz vazduha
­ Zaptivni prsten (2) na odušnom otvoru (3) koji služi sa čepom, kada je slavina otvorena, zatvori
odušni otvor
­ Odušni otvor (3) koji služi za pražnjenje gumene poluspojke kada je slavina zatvorena
­ Zaštitni prsten (4) koji ima zadatak da sa čepom (1) obezbedi zaptivenost kada je slavina zatvorena
­ Ručica slavine (5) – kada je u horizontalnom položaju, slavina je otvorena, a kada je u
vertikalnom pložaju, slavina je zatvorena
­ Kućište slavine (6).

5
7

3

4

1

2

1
2
3
4
5
6
7
8

Čep
Zaptivni prsten11111111
Odušni otvor
Zaštitni prsten
Ručica
Kućište
Završetak voda
Opruga

6

8

Slika 83. Čeona slavina
Gumene poluspojke
Na čeone slavine postavljene su gumene poluspojke, koje na svom drugom kraju imaju
ugrađene spojne glave. Međusobno zaptivanje povezanih spojnih glava obezbeđuju gumeni
prstenovi koji se u njima nalaze.
Gumene poluspojke glavnog voda i gumene poluspojke glavnih rezervoara su iste, samo
što su im spojne glave tako načinjene da ne mogu da se povežu međusobno (osnosimetrične, zbog
nemogućnosti međusobnog spajanja jer su u različitim namenama).
Gumene poluspojke, kada nisu spojene, okačene su na svoje držače, čime se sprečava
njihovo oštećenje i ulazak prljavštine.
-

Elektro lokomotiva 441

103

51.9 Sigurnosni ventil protiv pucanja elastičnog creva
Da bi se sprečila magućnost gubljenja pneumatske kočnice na lokomotivi usled pucanja
jednog od elastičnog creva (60), na vodu od rasporednika do kočnih cilindra (62) ugrađen je
sigurnosni ventil (61) Slika 74.
Kada su oba elastična creva ispravna, vazduh iz rasporednika dolazi u sigurnosni ventil
kroz otvor (1) Slika 84. i preko otvora (2) i (3) odlazi ka kočnim cilindrima obrtnog postolja A, a preko
ventila (4) i (5) ka kočnim cilindrima obrtnog postolja B. U slučaju pucanja elastičnog creva, na
primer obrtnog postolja B, dolazi do naglog pada pritiska na izlazu (5). Pad pritiska ne može da se
nadoknadi preko otvora (4), tako da veći pritisak na izlazu (3) pomera dvostruki ventil (6) udesno, što
dovodi do zatvaranja izlaza (5) ka kočnim cilindrima obrtnog postolja B i lokomotiva se koči samo
sa obrtnim postoljem A. Vazduh ka kočnim cilindrima obrtnog postolja A prolazi, kao i dosad
kroz otvore (2) i (3), a pored toga i kroz otvor (4) i kanal (7) ka otvoru (3).

6
5

3
7

Ka kočnim
cilindrima
obrtnog postolja A

2

Ka kočnim
cilindrima
obrtnog postolja B

1

1
2
3
4
5
6
7

Otvor
Otvor
Otvor
Otvor
Otvor
Dvostruki ventil
Kanal

4

Iz rasporednika

Slika 84. Sigurnosni ventil protiv pucanja elastičnog creva

51.10 Isključne slavine
Za isključivanje nekog pneumatskog uređaja na lokomotivi koriste se isključne slavine.
Zavisno od namene, različitih su konstrukcija, ali u osnovi razlikuju se dva tipa:
­ Isključna slavina
­ Odušna isključna slavina
Na Slici 85. je dat šematski prikaz isključne slavine u otvorenom i zatvorenom položaju, bez
mogućnosti ispuštanja u atmosferu u zatvorenom položaju. Na Slici 86. je dat šematski prikaz odušne
slavine, s izduvnim otvorom u zatvorenom položaju.
Ručica slavine može da zauzme dva krajnja položaja Slici 87:
­ Uključeno (ručica stoji u pravcu voda)
­ Isključeno (ručica stoji normalno na vod).
Ručica
Kućište

Zaptivni prsten
Lopatasti zatvarač
Isključeno

Slika 85. Isključna slavina
Uključeno

Slika 86. Odušna isključna slavina sa
odušnim ventilom u položaju “ISKLJUČENO“
Elektro lokomotiva 441

Slika 87. Položaj isključne slavine

104