PORESKO PRAVO EU

prof. dr Ljiljana Lučić
FAKULTET ZA EVROPSKE PRAVNO-POLITIČKE STUDIJE

PORESKO PRAVO EVROPSKE UNIJE
- skriptaprof. dr Ljiljana Lučić

Napomena: Poresko pravo EU- skripta, je pomoćni udžbenik studentima FEPPS za
pripremu Ispita iz istoimenog predmeta

Sremska Kamenica, 2009

0

PORESKO PRAVO EU
prof. dr Ljiljana Lučić

SADRŽAJ:
I/ UVOD U PREDMET PORESKO PRAVO
II/ OPŠTE KARAKTERISTIKE I KLASIFIKACIJA POREZA
1. Karakteristike poreza
2. Elementi oporezivanja
3. Klasifikacija poreza
4.Glavne vrste i grupe direktnih poreza
5. Glavne vrste i grupe indirektnih poreza
III/ PORESKI SISTEM I POLITIKA DRŽAVA ČLANICA EU
1. EU kao oblik ekonomske integracije nezavisnih država
2. Sukob poreskih zakona nacionalnih država
3. Poreska harmonizacija
4. Pravne osnove poreske harmonizacije - Odredbe Ugovora o EU kojima se regulišu
porezi i poreska harmonizacija
5. Direktive za harmonizaciju direktnih poreza
5.1. Direktive o poreskom tretmanu imovine i akcija koje su zamenjene novom emisijom
zbog spajanja, deljenja i transfera kompanija iz različitih država članica
5.2. Direktive o poreskom tretmanu dividendi koje poslovna jedinica isplaćuje svojoj
matičnoj kompaniji sa sedištem u drugoj državi članici
5.3. Direktive o oporezivanju kamata i autorskih naknada isplaćenih između povezanih
kompanija sa sedištima u različitim državama članicama
5.4. Direktive o oporezivanju kamate na štednju dohotka građana
6. Direktive za harmonizaciju indirektnih poreza
6.1. Porezi na potrošnju – akcize
6.2.Porez na dodatu vrednost (PDV)
- Direktiva o zajedničkom sistemu PDV 2006/112/EC od 28 novembra 2006.
III PORESKI SISTEM I POLITIKA SRBIJE
1. Oporezivanje u Srbiji
1

PORESKO PRAVO EU
prof. dr Ljiljana Lučić
2. Reforma poreskog sistema u Srbiji iz 2001. godine
3. Zakon o PDV R Srbije

2

Po rečima profesora Raičevića: „Javni prihodi su sve transakcije koje povećavaju neto imovinu države. društvene finansije. privrednog razvoja. Iz tog razloga sa rashodne strane budžet EU nema strukuturu državnog budžeta sa navedenim klasičnim stavkama za zadovoljenje zajedničkih i opštih potreba.. na domaćem ili stranom finansijskom tržištu. S. Ekonomski fakultet) str. Komazec. sistem javnog finansiranja. finansije. institucije javnih finansija. javne finansije. Za potrebe ovog predmeta treba praviti razliku između fiskalne politike. zdravstvenu zaštitu. nauka o javnim finansijama. nauka o budžetskoj privredi. kod stanovništva.Fiskalna politika je makroekonomska politika koju kreira i implementira država.PORESKO PRAVO EU prof. vanrednih okolnosti (elementarnih nepogoda. Kako je na nivou EU utvrđena jedinstvena monetarna politika. Radičić. Evropska unija nije država. ekonomija javnog sektora. policija. privrede ili banaka u cilju pokrića budžetskog deficita. fizičku kuturu). fiskalne finansije. dečija zaštita) i opštu potrošnju (vojska. Fiskalna politika raspolaže instrumentima kojima oblikuje javne rashode. unutrašnjih i spoljnih političkih i socijalnih poremećaja). fiskalni sistem. dr Ljiljana Lučić I/ UVOD U PREDMET PORESKO PRAVO Državni sektor privrede drugačije nazivamo javni sektor. saniranja elementarnih nepogoda ili investiranja u privredu. 58 2 3 . M. fizička kultura. Evropski parlament nema pravo da utvrđuje vrstu i visinu poreza i ostalih javnih prihoda. zdravstveno i socijalno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. javni sektor. nauka o državnoj privredi. Javni dug je finansijska obaveza države nastala zaduživanjem kod centralne banke. Za ekonomiju zajedničke i opšte potrošnje koriste se različiti nazivi:“nauka o finansijama. javne prihode i javni dug. vojne i unutrašnje bezbednosti. Fiskalna politika . nauka. odnosno zajedničku potrošnju (obrazovanje. socijalne sigurnosti građana (penziono invalidsko osiguranje. nauku. i zato ne raspolaže fiskalnim suverenitetom i nema jedinstvenu fiskalnu politiku. finansijska teorija i politika.. fiskalna politika. finansijsko pravo. Javni rashodi su državni izdaci za finansiranje delatnosti države koje omogućavaju funkcionisanja političkog i ekonomskog sistema: za finansiranje međunarodne. budžetske i poreske finansije. fiskalna ekonomija. društvenih delatnosti (obrazovanje. stabilizacije. osnove finansijskog sistema. kulturu. sudstvo. VPŠ) str. pomoć nezaposlenima). a ona bez fiskalne politike kao druge poluge makroekonomskog upravljanja privrednim kretanjima ne može da deluje bez negativnih efekata na države članice kada su 1 Ristić. kultura.“ 1 Mada u osnovi podrazumevaju isto značenje. (2004): Fiskalna ekonomija (Beograd. (2002): Menadžment finansijske ekonomije (Novi Sad.507 Raičević. nauka o finansijskoj privredi. uprava. državne investicije i intervencija u privredi). ovi termini ipak nisu sinonimi. finansijska ekonomija. javnih finansija i finansijskog prava.“2 To mogu biti one transakcije koje izviru iz fiskalnog suvreniteta države i naplaćuju se prinudom. Ž. transakcije koje proističu iz državnog vlasništva ili delatnosti i transakcije kojima se formira javni dug. Javni sektor je zadužen za zadovoljavanje zajedničkih i opštih potreba građana. finansijska politika. B. javna ekonomika.

PORESKO PRAVO EU prof. 6. Za fiskalnu politiku država članica EU nadležni su nacionalni parlamenti i nacionalne vlade. raspolaganju. 3.monetarne finansije. odnosno potreba koje se zadovoljavaju posredstvom države. raspodeli i korišćenju (trošenju) novčanih sredstava za finansiranje funkcija i zadataka države. Sa pojavom novca nastaje izraz financie koji je značio novčano plaćanje. međunarodne finansije. kao i između državnih organa odnosno između javno-pravnih kolektiviteta ili organizacija sa javnim ovlašćenjima unutar same države koje država uređuje (reguliše) i čija se formalnotehnička sadržina sastoji u obezbeđivanju. Po rečima Trklje:“javne finansije obuhvataju onu sferu novčanih odnosa koji se zasnivaju i odvijaju između države sa jedne strane i fizičkih i privatno-pravnih lica sa druge strane. u EU je utvrđen samo zajednički standard za nacionalne fiskalne politike. Javne finansije su ekonomska disciplina koja izučava finansijsku delatnost države. a kasnije je počeo da se koristi da označi svaku finansijsku delatnost. M. 2. zato što su države članice Ugovorom o osnivanju EU utvrdile samo zajednički standard za harmonizaciju. javni rashodi i javni prihodi) (Novi Sad. drugih oblika društveno-političkog i ekonomskog organizovanja i drugih javnopravnih kolektiviteta kojima je zakonom povereno da obavljaju takvu delatnost. njihovim pravima i dužnostima prema državi. Veličinu i strukturu državnih budžeta opredeljuje stepen privredne razvijenosti i određena politika (politics).finansijska tržišta i HoV. 5. Budžet je zakonski jednogodišnji planski akt države i drugih oblika društveno-političkog i ekonomskog organizovanja.poslovne finansije. Ali i o odnosima države prema ljudima. da javne finansije ne raspravljaju o stvarima. Vlast na nivou EU nije nadležna i ne raspolaže instrumentima politike kojima može da oblikuje i implementira jedinstvenu fiskalnu politiku.bankarske finansije. Danas se finansije vezuju uvek za novac i novčane odnose. nego o pravnom položaju ljudi u državi tj. 7. a nakon formiranja EMU u Pakta stabilnosti i rasta utvrdile pravilo kojim se standardizuje pravo na javni dug u visini od 3% BDP i pravo na deficit nacionalnih državnih budžeta u visini od 60% BDP.Reč finansije potiče od srednjovekovne latinske reči finatio i značila je određeno plaćanje. odnosno o aktivnostima i odgovornostima države u 3 Trklja.“3 Najznačajnija institucija javnih finansija je budžet. Mastrihstkim sporazumom države člance su se dogovorile o kriterijumu konvergencije. dr Ljiljana Lučić one na različitom nivou privredne razvijenosti.. javne finansije. Države članice su nadležne i raspolažu instrumentima kojima oblikuju i implementiraju utvrđenu fiskalnu politiku uz poštovanje dogovorenog standarda. 4. (1998) Finansijsko pravo – prva knjiga (Uvod. Izraz finansije prvobitno je korišten da označi samo državne prihode i rashode. Finansijska delatnost države i drugih oblika društveno-političkog i ekonomskog organizovanja i javnopravnih kolektiviteta ograničena je i kreće se samo u okvirima nadležnosti koje su propisane ustavom i zakonima i ima za cilj zadovoljavanje zajedničkih i opštih potreba. Javne finansije . Pravni fakutet Univerziteta u Novom Sadu) 4 . „Može se dakle argumentovano tvrditi. izražen u vidu sistematskog pregleda javnih prihoda i rashoda. Sa aspekta finansijske delatnosti finansije delimo na: 1. a nisu prenele svoje nadležnosti iz ove oblasti na EU. osiguranje.

V. ali je interes svih država članica da se one podrže finansijski i sa nadnacionalnog nivoa. Takođe. budžet EU se ne finansira porezima. Po rečima Popovića: „ Finansijsko pravo je skup normi koje regulišu prikupljanje. upravljanje i alokaciju finansijskih sredstava potrebnih za funkcionisanje javnopravnih tela. Bužet Evropske unije na strani prihoda ima vrlo specifične izvore. Evropska unija sa jedne strane nije država tako da njen budžet nema karakteristike državnog budžeta. različite od poreza na osnovu kojih se formira nacionalni budžet. (2001): Javne finansije (Beograd. Sopstveni izvori budžeta EU nisu porezi. formira se na osnovu specifičnih i složenih odnosa između EU i država članica. a ne kao javnim prihodima Budžeta Evropske unije. prilikom upotrebe i trošenja javnih sredstava. principa proporcionalnosti i pripisivanja i prenošenja nadležnosti koje su sa aspekta ekskluzivnosti (isljučivog prava) ograničene.PORESKO PRAVO EU prof. drugih oblika društveno-političkog i teritorijalnog organizovanja i drugih javnopravnih kolektiviteta. izučavaju: 1. međutim i danas ne postoji Evropski centralizovani budžet. budžet EU za razliku od budžeta tradicionalnih međunarodnih organizacija koje se finansiraju doprinosima svojih država članica (na primer Ujedinjene nacije). dr Ljiljana Lučić funkcionisanju i raspodeli društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. za razliku od javnih finansija država.Finansijsko pravo je pravna disciplina i proučava propise koji regulišu finansijsku delatnost države. nema strukuturu javnih rashoda nalik nacionalnim budžetima i nema pravo da se zadužuje. primenu dogovorenih budžetskih standarda za države članice EU i EMU.Drugo. Odnosi između EU i njenih država članica su zasnovani na primeni principa supsidijarnosti. Većina njenih nadležnosti pripadaju grupi neekskluzivnih i zajedničkih nadležnosti sa državama članicama.“4 Evropska unija kao kvazi državni entitet ima svoj budžet i on je po mnogo čemu veoma specifičan. Reč je o grani prava koja spada u 4 Ognjanović. Može se zaključiti da javne finansije Evropske unije. Finansijsko pravo . poreze sa aspekta dogovorene poreske harmonizacije između država članica u cilju ostvarenja četiri proklamovane slobode u EU. Uz to u poslednjoj instanci i u raspodeli tj. a na strani rashoda stavke kojima se pokriva zadovoljavanje javnih potreba koje su dogovorene među državama članicama i koje mogu po svojoj suštini da budu zadovoljavane i na nacionalnom nivou. Iz navedenih razloga. Na nivou EU dogovorena je samo poreska harmonizacija – približavanje poreskih sistema država članica u određenom obimu i za određene dažbine. Današnji budžet Evropske unije se u mnogome razlikuje od onoga koji je postojao tokom prvih decenija postojanja. 2 Budžet Evropske unije i njegovu prihodnu i rashodnu stranu sa aspekta finansijskog izraza specifičnih i složenih odnosa između EU i država članica i 3. a sa druge strane iako međunarodna organizacija ona formira budžet koji se razlikuje po svom karakteru od budžeta klasičnih međunarodnih organizacija. 3 5 . Fakultet za trgovinu i bankarstvo) str. Za razliku od budžeta nacionalnih država. po strukuturi budžetski prihodi i rashodi EU proističu iz nadležnosti koje su države članice prenele na EU: Na rashodnoj strani budžeta EU ne nalaze se stavke zajedničke i opšte društvene potrošnje kao u državnom budžetu. nego zajedničke politike i programi koje su utvrdile države članice.

predmet Poreskog prava (prim. Komisija) kojima se reguliše godišnji budžet i srednjoročni plan prihoda i rashoda – Finansijska perspektiva EU i odredbe Osnivačkog ugovora i drugih instrumenata prava EU kojima su regulisani fiskalni standardi za države članice EU i EMU.PORESKO PRAVO EU prof. Torino. javni dug i garancije. mada se u velikoj meri oslanjanju i na pravila stvarnog. i fizičkih i pravnih lica. da dopusti pregled poslovnih knjiga/) . ali i da se potčini različitim zakonom nametnutim obavezama /npr.) upravljanje državnom imovinom. isto str. iako su u načelu uređene normama javnog prava . dakle kogentnim normama. L. D. ono ne predstavlja organski sistem homogenih pravnih odnosa. izvodi se iz ustavnog prava. Savet. već skup odnosa različite prirode kojima je zajedničko samo njihovo materijalno ukazivanje na mnogostruke aktivnosti koje država preduzima u finansijskoj privredi i koje. I concetti fondamentali del diritto tributario.LJ. posredstvom koje se određuje koliko se finansijskih sredstava dodeljuje pojedinim državnim organima da bi mogli da ostvaruju svoje funkcije.aut. u delu budžetskog prava odredbe osnivačkih ugovora i sporazuma sklopljenih između tri ruke budžetske vlasti (Parlament. 5 Popović. . kao i poslovanje javnih preduzeća u državnoj svojini. Od dvadesetih godina XX veka preovladava stav da je finansijsko pravo „obeleženo jedino jedinstvom materije koje njegove norme regulišu.Lj. 12 Achille Donato Giannini. Unione tipografico .L) institucija budžeta. preduzeća. javnih. glasnik) str. 6 Po rečima Popovića: „Otuda se finansijsko pravo sastoji iz različitih delova.predmet budžetskog prava (prim. da podnese poresku prijavu. isto str. pre spadaju u onu oblast upravnog prava koja uređuje tzv. D.)“7 Finansijsko pravo Evropske unije uključuje u delu poreskog prava odredbe osnivačkih ugovora i drugih instrumenata prava EU (pre svega direktive) kojima je regulisana harmonizacija poreza i akciza. 14 6 6 . Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. u nekim svojim manifestacijama .aut. 1956.aut. obligacionog i trgovačkog (kompanijskog i bankarskog) prava. od kojih svaki ima svoju posebnu pravnu prirodu: - - odnosi koji se tiču utvrđivanja i naplate javnih dažbina sadrže obeležja pravnog odnosa između poreskog (taksenog) poverioca (države. jer zakonom uređuje pravne odnose između države i drugih javnopravnih tela sa jedne strane. da ne obavlja određenu delatnost. JP Sl. (2008) Poresko pravo (Beograd. str. dr Ljiljana Lučić javno pravo. D. u vezi sa upravljanjem imovinom ili poslovanjem tzv. takođe udahnjuju život. sa druge strane. Lj. odnosima privatnog prava. odnosno drugog javnopravnog tela) i poreskog (taksenog) dužnika (lica koje je dužno da plati neku javnu dažbinu .“5 Finansijsko pravo EU proučava finansijske odredbe osnivačkih ugovora Evropske unije i pravne instrumente EU kojima se reguliše materija iz oblasti finansija i finansijskih odnosa Evropske unije. npr. predmet budžetskog računovodstva koje u nekim zemljama nije posebni deo finansijskog prava nego je deo budžetskog prava (prim. privatnopravnu delatnost javnopravnih tela. odnose u kojima su prava i obaveze ovih drugih utvrđeni.4 prema Popović. 14 7 Popović.L.

PORESKO PRAVO EU prof. (2) primanja od prodaje hartija od vrednosti. ostali javni prihodi. Derivatni prihodi su javni prihodi koje država naplaćuje po osnovu svog fiskalnog suvereniteta: porezi. Originarni prihodi su javni prihodi koje država stiče kao i bilo koji drugi entitet na tržištu: 8 7 Zakon o budžetskom sistemu R Srbije Sl. javni prihodi su8: 1. takse. (3) primanja od prodaje akcija i udela. 4. doprinosi.primanja od zaduživanja. 3. porezi. 5. godine . Javni prihodi su državni prihodi koji se formiraju na osnovu ustava i zakona svake države. KARAKTERISTIKE POREZA Najznačajnija institucija javnih finansija je budžet. primanja od prodaje finansijske imovine i to: (1) primljene otplate glavnice datih zajmova. 2. takse.primanja od prodaje nefinansijske imovine. Prema čl. doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Primanja države su: 1. 3.54/2009 od 17. Budžet je sistematski pregled javnih prihoda i rashoda. 6. donacije i transferi.14 Zakona o budžetskom sistemu R Srbije. dr Ljiljana Lučić II/ OPŠTE KARAKTERISTIKE I KLASIFIKACIJA POREZA 1. 2.VII 2009. glasnik br. 7. samodoprinos. Navedena podela javnih prihoda u Srpskom zakonu proističe iz osnovne podele javnih prihoda na fiskalne (derivatne) i nefiskalne (originarne). naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa.

9 čl. Ovo bi dovelo do određivanja veoma visoke poreske stope i porasta slučajeva neplaćanja poreza. porezi na promet i potrošnju. sklonost ka utaji poreza je manja i preko poreke politike moguće je uticati na ostvarenje ekonomskih i socijalnih ciljeva. a troškovi naplate i plaćanje poreza visoki. Poreski sistem u užem smislu definiše se kao skup poreskih oblika koji se primenjuju u određenoj zemlji. Razlozi zbog kojih dominira poreski pluralizam su: što je u odnosu na poreski monizam izdašniji. Posledično to bi dovelo do smanjene mogućnosti da se utiče na ekonomske i neekonomske ciljeve oporezivanja. Najvažniji javni prihod je porez. dok poreski pluralizam znači postojanje poreskog sistema sa više poreskih oblika. akcize. Po nekim procenama danas u svetu ima na desetine različitih poreskih oblika. niski troškovi naplate i plaćanja poreza). potpunije obuhvata ekonomsku snagu poreskog obveznika. Pored toga ukoliko se preko poreskog sistema nastoje da ostvare brojni ekonomski i socijalni ciljevi postoji velika verovatnoća da će poreski sistem narušiti ekonomske principe.VII 2009. 2. 54/2009 od 17. U ovu grupu spadaju i domenski prihodi koji označavaju sve prihode koje država stiče po osnovu imovine koja daje prihod. potrebni prihodi obezbeđuju se po nižoj poreskoj stopi. U savremenim državama osnovni poreski oblici su porez na dohodak građana i preduzeća. U skoro svim savremenim državama primenjuje se poreski pluralizam. na imovinu. godine 8 .PORESKO PRAVO EU prof. Prema našem zakonodavstvu9 na teritoriji R Srbije mogu se uvesti sledeći porezi: 1. Poreski monizam je pravac koji podrazumeva poreski sistem sa jednim poreskim oblikom. ideja poreskog monizma nikada nije bila primenjena u praksi. poreski pluralizam može imati i određene nedostatke: ukoliko se uvede preterano veliki broj poreskih oblika poreski sistem postaje netransparentan. Na osnovu broja poreskih oblika u poreskom sistemu pravi se razlika između poreskog monizma i poreskog pluralizma. zaduživanjem. Pored navedenih prednosti. Glavni nedostatak ovakvog poreskog sistema je nemogućnost da se jednim porezom obuhvate svi oblici ekonomske moći obveznika. 15 Zakona o budžetskom sistemu R Srbije Sl. glasnik br. porez na dodatu vrednost. dr Ljiljana Lučić prodajom finansijske i nefinansijske imovine. I pored određenih prednosti (jednostavnost i transparentnost poreskog sistema.

Pravni fakultet) str. što znači da pri plaćanju poreza ne postoji nikakva relacija između njegove visine i koristi koju prilikom korišćenja javnih dobara koja se njime finansiraju ima lice koje snosi poreski teret. kojima se oni razlikuju od drugih oblika javnih prihoda: . 9. 10 9 Popović. Iz ovakve definicije proizilaze sledeće karakteristike poreza. u skladu sa posebnim zakonom. porez na nasleđe i poklon. podsticanje određenih investicionih poduhvata ili da su opšte makroekonomske prirode te da su usmereni na stabilizaciju cena. uravnotežen platni bilans.porez je novčano davanje10. 6. . porez na upotrebu.porezima se finansiraju javni izdaci i osim ovog fiskalnog cilja.(2008) Poresko pravo (Beograd. Treba imati u vidu da su pored fiskalnog cilja. . drugi porezi. ciljevi oporezivanju po svojoj prirodi: 1.D. ostvaruju i drugi ciljevi. 8. brži razvoj nedovoljno razvijenih područja. stimulaciju inostranih ulaganja. punu zaposlenost.prinudnost naplate poreza. u svrhu pokrivanja vlastitih izdataka i postizanja drugih – prvenstveno ekonomskih i socijalnih ciljeva. 10.odsustvo neposredne protivusluge onome ko je porez platio. dr Ljiljana Lučić 3. Ekonomski – usmereni na favorizovanje pojedinih privrednih grana. porez na dohodak građana. Porez: “predstavlja instrument javnih prihoda kojim država (uključujući i niže političkoteritorijalne zajednice) od subjekata pod njenom poreskom vlašću (fizičkih i pravnih lica) prinudno uzima novčana sredstva.PORESKO PRAVO EU prof. držanje i nošenje određenih dobara. 5 . porez na imovinu. 4. bez neposredne protivusluge. porez na dobit preduzeća. porez na prenos aspolutnih prava. 7. porez na međunarodnu trgovinu i transakcije. . 5.

Od primarnog je značaja da svaki porez bude pravičan. demografsku politiku.PORESKO PRAVO EU prof. kako troše i koliko zarađuju. naročito visoka inflacija.L. izuzimanja od oporezivanja i oslobođenje od plaćanja poreza. dr Ljiljana Lučić 2. Građani moraju biti oporezovani u odnosu na kako svoju sposobnost da plate. postoje uglavnom široko zastupljene javne službe. bar delom se prihvata kao pravedno. Sve viši poreski računi na povećane cene mogu ugroziti pravednost u primeni naplate poreza. ali ne i ostalima (carinska zaštita domaćeg proizvođača automobila putem carinskih tarifa i kvota) i kada je logično očekivati da će korisnik (monopolist) snositi prihvatljiv deo troškova. moraju biti jasni i očigledni onom ko plaća porez i svim drugim licima.) svake države treba. razmatraju se po pravilu tri osnovna pokazatelja sposobnosti poreskih obveznika da plate (svoje bogatstvo): šta ljudi i preduzeća poseduju. kao što je socijalna pomoć siromašnima. u skladu sa prihodom koji svako pojedinačno ostvaruje pod zaštitom države. sigurnost (izvesnost). Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu) str. što je moguće više. Ove principe ustanovio je još Adam Smit 1839. 4. Politički – podrazumevaju kao i socijalni ciljevi značajne političke implikacije.N.(1839) An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations. tako i na dobijene koristi od države. Očito ovo se ne primenjuje na takve javne službe. način plaćanja i iznos. (Edinburgh. pogodnost i efikasnost. često je nemoguće napraviti razliku između kriterija o dobijenim koristima i sposobnosti plaćanja. Socijalni – podrazumevaju smanjivanje razlike u materijalnom položaju poreskih obveznika preko diferenciranog oporezivanja potrošnje. može da utiče da se ljudi premeštaju u više razrede oporezivog dohotka. U tom slučaju. - Jasnoća i sigurnost: Porez koji je svaki pojedinac obavezan da plati mora da bude tačno određen.140-141 10 . Ljudi i preduzeća moraju da znaju ko i šta se oporezuje i kako se donose poreski zakoni. a ne proizvoljan. M. srazmerno svojim pojedinačnim mogućnostima. Stoga. 3. Tradicionalni principi oporezivanja uzimaju u obzir pravednost. da daju svoj prilog u cilju podrške vladi. (2006) Evropska ekonomska integracija (Beograd. Kada državne službe dodeljuju prepoznatljive koristi nekim poreskim obveznicima. U kreiranju poreskog sistema. godine u svojoj knjizi „Bogatstvo naroda“ i izuzetno dobro su se održali svih ovih godina11 11 - Pravednost (jednakost ili nejednakost): Podanici (danas građani prim. Međutim. Posledica neizvesne i proizvoljne primene poreza proizvodi nedostatak poverenja u državni sistem.aut. kakva je bezbednost. priznati poreski sistem mora da bude jasan i tačno određen. Adam and Charles Black) prema Jovanović. Rok plaćanja. kulturnu politiku. finansiranje koristi (carinske službe).A. Poreski sistem u širem smislu je skup poreskih oblika i drugih javnih prihoda koji se primenjuju u određenoj zemlji. Ostali ciljevi – odnose se na zdravstvenu politiku. drugim rečima. LJ. - Pogodnost: Svaki porez treba da se ubira u vreme i na način na koji će najverovatnije biti pogodno obvezniku da ga plati… Porezi na robu široke potrošnje…koje plaća Smith. Inflacija. poreskih olakšica.

“12 Jovanović.PORESKO PRAVO EU prof. Porez na dohodak može automatski da se plati na dan plaćanja (obračuna) poreza. - Odsustvo retroaktivnosti: Poreski obveznici moraju da imaju poverenja u zakon koji postoji prilikom ulaska u neki posao (transakciju). N. iako vrednost njihovog dohotka opada kako bi išla u korak sa sve višim cenama. usluga i faktora. veliki nominalni prihodi podstiču državnu potrošnju. dok rupe (manjkavosti) u porezima na dohodak preduzeća iskrivljuju investicione odluke. upravo kad sve veća poreska opterećenja odvraćaju obveznike od rada. mučna ispitivanja mogu da stvore nepotrebne teškoće. a na plate činovnika može da se potroši veći deo novca od naplaćenog poreza. dr Ljiljana Lučić potrošač… sve više se smanjuju. visoka elastičnost rađa nejednakost u periodima nagle inflacije. one su ujedno i najčešće vrste poreza u svetu zemalja u razvoju. isto str. - Efikasnost: Svaki porez mora da bude tako zamišljen da što je moguće manje izbija novac iz džepa ljudi bez obzira na to koliko doprinosio državnoj kasi. U takvim slučajevima. Međutim. Dobavljači i kupci dobara ili usluge moraju biti ravnodušni (neutralni) prema oporezivanju u svakoj od integrisanih država. Porez ne treba da utiče na ljude da promene svoje ekonomsko ponašanje. Porez na promet (npr. štednje i ulaganja. jer on ima potrebu (razloga) da kupi takvu robu. Po rečima Jovanovića: “osnovni principi koji su vremenom dodati spisku koji je dao Smit uključuju sledeće: 12 - Izvor: Mudri porezi treba da se razliku od poreza na razmenu i na dohodak preduzeća. naplata poreza postaje isuviše elastična. česte posete obveznicima. Pogodnost i saglasnost treba da olakšaju obaveze za poreske obveznike kao i rad poreskih organa. 141-142 11 . U tom slučaju. - Elastičnost poreza: Ovo se odnosi na automatski odgovor poreskog sistema na promene ekonomskih uslova bez prilagođavanja poreskih stopa. Ovakva situacija može još više da pogorša stanje privredne stagnacije koju prati inflacija. a ne upravljanje privredom na mikro planu putem subvencija i kaznenih odredbi. - Neutralnost: Osnovna svrha poreza jeste povećanje prihoda. Porezi na trgovinu (podjednako izvoz i uvoz) sprečavaju specijalizaciju. Nažalost. porez na dodatu vrednost) možda će predstavljati najprivlačniju alternativu. Za ubiranje poreza možda je potreban velik broj službenika. Ove dve vrste poreza najviše podležu nepravilnostima. na domaćem i međunarodnom nivou. Fiskalni sistem ne treba da bude prepreka slobodnom protoku robe. tako što premešta ljude u razrede sa višim poreskim stopama. M.tako da naplata poreza.

u skladu sa zakonom. sa druge strane. Poreski dužnik – fizičko ili pravno lice koje je obavezno da plati porez. 4. 61/07. ne obavlja plaćanja na način drugačiji od propisanog. dozvoli pregled svog poslovanja službenom licu Poreske uprave i druge zakonom utrđene obaveze činjenja. po odbitku. podnosi poreske prijave. 61/05.13 2.poreski kredit (iznos za koji se umanjuje poreska obaveza) u odnosu na poresku obavezu. U poreskopravnom odnosu fizičko ili pravno lice ima pravo: . 55/04. 84/02.na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza.da koristi više ili pogrešno uplaćeni porez odnosno obavezu po osnovu spoerdnih poreskih davanja za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu. nečinjenja ili trpljenja. naplati porez u ime poreskog obveznika. dr Ljiljana Lučić 2. 3. odnosno obavezu po osnovu sporednih poreskih davanja. PORESKO PRAVNI ODNOS I ELEMENTI OPOREZIVANJA 1. Poreskopravni odnos – odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku Poreske uprave. to može biti: 1. 13 čl. 70/03. odnosno. odnosno pravnog lica i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza. kojim se uređuje: 1.poreski posrednik koji je dužan da sa računa poreskog dužnika (poreskog obveznika ili poreskog placa) na osnovu njihovog naloga za prenos sredstava obustavi i po odbitku uplati utvrđeni porez.poreski obveznik.10 Zakona o poreskom postupku i porekoj admisnitraciji( Sl. 2. odnosno sporednih poreskih davanja. 3. .PORESKO PRAVO EU prof. 20/09) 12 . obaveza plaćanja poreza. isplatilac prihoda poreskom obvezniku koji je dužan da da obračun i po odbitku plati propisani porez na taj prihod. sa jedne. 2. . utvrdi porez. . u svoje ime. kao i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza. 80/02.na poresku refakciju. 23/03. obaveza obezbeđenja poreske obaveze i obaveza plaćanja sporednih poreskih davanja od strane fizičkog. glasnik R Srbije br. u cilju blagovremenog i pravilnog plaćanja poreza. putem preknjižavanja. Poreski obveznik –fizičko ili pravno lice koje duguje određenu radnju iz poresko pravnog odnosa. 62/06. dostavlja Poreskoj upravi traženu dokumentaciju i podatke.poreski jemac koji odgovara za plaćanje obveznikovog poreskog duga u slučaju da on ne plati dug o dospelosti. 85/05. i fizičkog odnosno pravnog lica . vodi propisano knjigovodstvo. obaveza fizičkog odnosno pravnog lica da. to je lice koje je po zakonu dužno da plati porez.

61/05. Pravni fakultet) str. 55/04. na odgovarajući uplatni račun. pravo svojine ili pravo plodouživanja kod poreza na imovinu). radna zapremina motora kod poreza na upotrebu motornih vozila. 6. odnosno podvođenjem pod zakonski opis poreskog činjeničnog stanja nastaje poreska obaveza. progresivna (uvećavaju se sa povećanjem poreske osnovice) i regresivne (smanjuju se sa uvećanjem poreske osnovice). Poreski objekat mogu biti prihodi. poreski objekat predstavlja materijalni osnov za uvođenje poreza.Poreska osnovica – novčana vrednost poreskog objekta ili iznos na koji se primenjuje poreska stopa. dr Ljiljana Lučić a za račun poreskog obveznika odnosno poreskog placa. a kod subjektivnih poreza u užem smislu (glavarine) sama obveznikova egzsitencija. dobit preduzeća. 85/05. 62/06. Poreska oslobođenja i olakšice – poreski rashodi koji umanjuju poresku obavezu sa ciljem da se podstakne određeno ponašanje ili olakša poreski teret. Te činjenice (mogu se nazvati i preduslovi) mogu biti fizička egzistencija poreskog obveznika (kod glavarine). dohodak fizičkog lica nekretnine. glasnik R Srbije br. odnosno dohodak. tj. D. imovina i potrošnja. Sa poresko pravnog stanovišta. 23/03. Poreska stopa – procenat ili fiksni iznos od poreske osnovice koji određuje visinu poreskog tereta. može biti proporcionalna (ne menja se pri promeni poreske osnovice). 12 Zakona o poreskom postupku i porekoj admisnitraciji( Sl. 80/02. kada se ne iskazuje u novcu. 84/02. 7.neka merna jedinica. i 5. manifestacija ekonomske snage koju treba oporezovati. ostala pravna i fizička lica koja duguju kakvu radnju iz poreskog pravnog odnosa. Primenjuje se na poresku osnovicu koja se razlikuje u zavisnosti od prirode poreza o kome je reč. 180 13 . 61/07. prava (npr. novčani iznosi (npr. promet proizvoda kod poreza na promet)15 5. 14 4. 70/03. npr. Poreski objekt – može se definisati sa aspekta javnih finansija i sa aspekta poreskog prava: „Sa aspekta javnih finansija.PORESKO PRAVO EU prof. 14 čl. npr. ( 2008) Poresko pravo-prvo izdanje (Beograd. 20/09) 15 Popović. poreski objekt predstavlja određene objektivne činjenice čijim pojavljivanjem . prihodi kod cedularnih poreza ili dohodak kod poreza na dohodak fizičkih lica) i transakcije (npr. poreska osnovica može biti i predmet.

J. odnosno mogao ostvariti prihod određene veličine. carina.PORESKO PRAVO EU prof. D. KLASIFIKACIJA POREZA Klasifikacija poreza je moguća sa pravnog i sa ekonomskog aspekta. prihodi i rashodi. 5. 66-87 14 . poreski obveznik nije svestan da ih plaća. pretpostavljeni i faktički: pretpostavljeni porezi su oni porezi kod kojih se poreska osnovica utvrđuje na osnovu pretpostavke da je poreski obveznik ostvario. tačnije nije svestan u kojoj visini ih plaća. a poreska obaveza utvrđuje u određenom procentu od ovakve poreske osnovice. a poreska obaveza utvrđuje u apsolutnom iznosu prema mernoj jedinici. subjektivni (personalni) i objektivni (realni) porezi: kod subjektivnih poreza od značaja su subjektivna svojstva poreskog obveznika i po pravilu subjektivni porezi su direktni porezi. (1993):Institucije javnih finansija (Beograd. direktne i indirektne: direktni porezi se naplaćuju iz dohotka i poreski obveznik je svestan da ih plaća i u kom obimu ih plaća. 16 17 Lovčević. 3. porez na dohodak građana. akciza.16 Uobičajena podela poreza sa pravnog stanovišta je na17: 1.list SFRJ) str. 2. u direktne poreze se svrstavaju porez na imovinu građana. a analitičkim porezima svaki pojedinačan prihod. 7. 115-120 podela preuzeta od Popović. odnosno porez na dodatu vrednost. dok se kod faktičkih poreza poreska osnovica utvrđuje na osnovu podataka o stvarno ostvarenim prihodima. Izvori mogu biti imovina. porezi na zarađene prihode i porezi na prihode od investicija: zarađeni prihodi su oni koji se ostvaruju ličnim naporom u radnom odnosu. za razliku od predmetnih poreza. 6. specifični porezi su oni kod kojih se poreska osnovica iskazuje u nekim mernim jedinicama. odnosno o ostvarenju činjenica koje su relevantne za oporezivanje. Sl. porez na dobit preduzeća. indirektnim porezima se oporezuje potrošnja. poslovnoj aktivnosti. isto str. indirektni porez je porez na promet. opšti i namenski: opštim porezom se ne vezuje dok se posebnim porezom vezuje ubrani poreski prihod za finansiranje određenog javnog rashoda. kod predmetnih poreza od značaja je vrednost imovine i u njih spadaju indirektni porezi. sintetički i analitički: sintetičkim porezima se oporezuje ukupna poreska snaga poreskog obveznika. Ekonomska klasifikacija poreza vrši se prema izvoru iz koga se porezi plaćaju. dr Ljiljana Lučić 3. kod uvođenja subjektivnih poreza moguće je u većoj meri ostvariti socijalne ciljeve oporezivanja. 4. ad valorem i specifični porezi: ad valorem porezi su oni kod kojih se poreska osnovica iskazuje u novčanim jedinicama.

odnosno uvode se povremeno. na neto imovinu i jednokratne (vanredne) realne poreze na imovinu. razlikuju se porezi na imovinu. Porezi na imovinu u dinamici obuhvataju porez na prenos imovine sa naknadom (porez na finansijske i kapitalne transakcije gde spadaju i prenos apsolutnih prava na 15 . dok se u Evropi od pre nekoliko decenija sve veći značaj pridaje indirektnim porezima.PORESKO PRAVO EU prof. 4. odnosno na obrazac potrošnje i razmene. porezi na dohodak fizičkih lica i porez na dobit preduzeća 1. osnovni izvor javnih finansija u SAD su direktni porezi. Za razliku od prethodnih. kao što je navedeno. 8. poreska obaveza pojavljuje samo s vremena na vreme. naplaćuju se na kraju procesa proizvodnje i vrše uticaj na mobilnost faktora proizvodnje. akcize. periodični i neperiodični porezi: kriterijum za podelu na periodične i neperiodične poreze je okolnost da li poreski obveznik uzastopno u većem broju poreskih perioda ima obavezu plaćanja. 10. GLAVNE GRUPE I VRSTE DIREKTNIH POREZA U okviru direktnih poreza. Tradicionalno. indirektni porezi obuhvataju porez na promet. a da pri tome lice koje ih ostvaruje aktivno ne učestvuje u njihovom stvaranju ili u odvijanju poduhvata. Tradicionalno lokalne vlasti oslanjaju se na poreze na imovinu. redovni i vanredni porezi. Ovi porezi utiču na maloprodajnu cenu i na kretanje roba i usluga. prihodi od investicija prihodi od investicija ostvaruju se na osnovu ulaganja kapitala u određena sredstva ili profitonosne poduhvate.Porez na imovinu .Kod poreza na imovinu pravi se razlika između poreza na imovinu u statici i poreza na imovinu u dinamici. a državne vlasti na porez na promet i porez na dohodak. dr Ljiljana Lučić profesionalnoj delatnosti ili pozivu. Porezi na imovinu u statici obuhvataju periodične poreze na nepokretnosti. centralni i lokalni porezi: kriterijum razlikovanja kod ove podele je nadležnost određene političko-teritorijalne jedinice za uvođenje poreske obaveze. dok su vanredni oni koji se pojavljuju s vremena na vreme. 9. ili se pak. Direktni porezi obuhvataju: porez na dohodak preduzeća i pojedinaca i njihovu imovinu/bogatstvo. redovni porezi su oni koji se u poreskom sistemu neke zemlje javljaju svake godine. carine.

Na taj način. Preko mešovitog oporezivanja dohotka. a drugi put porezom na dohodak građana (dividenda formira dohodak građana koji se oporezuje porezom na dohodak fizičkih lica). ali tek nakon plaćanja poreza na dobit. Dobit preduzeća dele akcionari. U suštini to nije porez na dohodak. te samim tim i bruto dobit korporacije. Preko cedularnog oporezivanja dohotka oporezuje se svaka vrsta prihoda poreskog obveznika posebno. 3. umesto iz vlastitog kapitala. ono favorizuje finansiranje investicija putem zaduživanja iz tuđih izvora. Razlikuju se tri pristupa oporezivanju dohotka: cedularno. bilo kod finansijskih posrednika bilo emisijom korporativnih obveznica. korporacija iskazuje neto dobit koja se. To je pristup koji se primenjuje u Srbiji. najćešće u toku kalendarske godine. dr Ljiljana Lučić nepokretnosti i HoV kao i prava intelektualne svojine i prenos prava bez naknade gde spadaju porez na nasleđe.Porez na dohodak fizičkih lica je najznačajnji i najsloženiji porez. Povodom toga u teoriji postoje dva pristupa: klasičan koji polazi od ideje da je korporacija entitet koji je odvojen od akcionara i 16 . Stope poreza na dohodak fizičkih lica su u načelu progresivne. Ovo je objektivan porez jer ne vodi računa o ekonomskoj snazi poreskog obveznika i analitičan jer pogađa samo pojedinačne vrste prihoda poreskog obveznika. Nakon plaćanja poreza na dobit. Zadržana dobit uvećava vrednost korporacije i dalje se ne oporezuje. Poreska stopa je proporcionalna. Pitanje oporezivanja dobiti preduzeća ima poseban značaj za oporezivanje multinacionalnih korporacija. odnosno međunarodni značaj. Objekt ovog poreza je dohodak fizičkih lica. a koji se naziva zadržana dobit. na ostavinu i poklone. Dobit definisana kao razlika između prihoda i rashoda je dobit ostvarena u bruto iznosu. Na isplaćene dividende akcionari plaćaju porez na dohodak fizičkih lica. Preko globalnog oporezivanja oporezuje se sav prihod koji poreski obveznik ostvari u određenom vremenskom periodu. 2. Opisan sistem oporezivanja dobiti korporacije uzrokuje dvostruko ekonomsko oporezivanje. Ovo je subjektivan porez jer vodi računa o poreskoj snazi poreskog obveznika i sintetički jer obuhvata celokupan dohodak fizičkog lica. kamata praktično predstavlja odbitnu stavku za plaćanje poreza na dobit.PORESKO PRAVO EU prof. Dobit korporacije oporezuje se dva puta: prvi put preko poreza na bruto dobit korporacije. saglasno računovodstvenim standardima. Kamata kao cena zaduživanja. Osim toga što podstiče zadržavanje dobiti da bi se izbeglo oporezivanje dividendi. globalno i mešovito. dohodak se oporezuje kombinacijom cedularnog i globalnog oporezivanja. dalje raspodeljuje na osnovu odluke akcionara na deo koji se isplaćuje akcionarima u vidu dividendi i na deo koji se zadržava na računu korporacije.Porez na dobit preduzeća Dobit preduzeća je razlika između prihoda i rashoda preduzeća koje je organizovano kao akcionarsko društvo. sramerno udelu u vlasništvu preduzeća. nego na pojedinačan prihod fizičkog lica. Poreska stopa je progresivna. sa aspekta poreskih obaveza korporacije. za korporaciju predstavlja rashod koji umanjuje prihode. Bruto dobit je poreska osnovica za plaćanje poreza na dobit korporacije. Ekonomsko dvostruko oporezivanje ima nepovoljne implikacije.

kao deo njegovog dohotka za oporezivanje. b) Sistem delimične olakšice za akcionare – U ovom sistemu.PORESKO PRAVO EU prof. a) Sistem imputacije odvija se u tri faze. prvo se oporezuje dobit korporacije.Sistem poreske integracije na nivou preduzeća – Sistem poreske integracije na nivou preduzeća može da se primeni preko: a) dvojnih stopa.Sistem poreske integracije na nivou akcionara – Sistem poreske integracije na nivou akcionara moguće je sprovesti na tri načina: a) sistemom imputacije. . ali tek nakon što se porez na dohodak umanji za deo koji se odnosi na dividende koje su deo dohotka poreskog obveznika. Taj zakonski utvrđeni iznos dividendi koji je odbitna stavka za oporezivanje ima sa bilasnog aspekta isti tretman kao isplaćena kamata na obveznice. dr Ljiljana Lučić integracionistički koji polazi od ideje da. Prednosti klasičnog metoda su fiskalna izdašnost i poresko. u bilansu uspeha ima tretman troška. odbitne stavke za plaćanje poreza. Prednost metoda integracije je što se njime pokušava da eliminiše odnosno ublaži ekonomsko dvostruko oporezivanja dobiti korporacije. Na osnovu prvog pristupa razvijena je klasična metoda oporezivanja dobiti. dodaje se jedan deo dobiti na koju je već plaćen porez na dobit (delimična imputacija) ili se dodaje ukupna dobit (puna imputacija) i nakon toga se utvrđuje puna poreska obaveza akcionara. D. U trećoj fazi akcionar stiče pravo na poreski kredit u visini plaćenog poreza na dobit. na kraju. a na osnovu integracionističkog. U drugoj fazi porez se plaća na nivou akcionara na iznos do koga se dolazi na sledeći način: na dividendu akcionara. 18 detaljno o prednostima klasičnog metoda videti u Popović.tehnička jednostavnost. . b) sistemom delimične olakšice za akcionare ili c) sistemom potpunog izuzimanja dividendi. (1997): Nauka o porezima i poresko pravo (Beograd. U prvoj fazi porez se plaća na nivou korporacije na ukupno ostvarenu dobit. porez na dobit ipak plaćaju fizička lica. ili b) delimičnog odbijanja dividendi. 624 17 . Institut otvoreno društvo/Institut za ustavnu i zakonodavnu politiku i Savremena administracija ) str. b) U sistemu delimičnog odbijanja dividendi omogućeno je preduzećima da od dobiti na koju se plaća porez odbiju zakonski propisani iznos dividendi koje će isplatiti akcionarima. ali zahteva veoma stručnu poresku administraciju. Metod poreske integracije može da se primeni na nivou preduzeća ili na nivou akcionara. gde se raspodeljena dobit oporezuje nižom stopom. a) U sistemu dvojnih stopa dobit se deli na nerapospodeljenu dobit i raspodeljenu dobit. a potom dohodak akcionara. Ovaj sistem onemogućava poresku evaziju. a potom dividende kao deo dohotka akcionara. Porez može da se smanji ili tako što se same dividende oporezuju nižom stopom ili tako što se određeni procenat primljenih dividendi odbije od dohotka koji se oporezuje.18 U praksi se i pored navedenih prednosti klasičnog metoda primenjuje i metod integracije. metod poreske integracije oporezivanja dobiti. Većina zemalja danas se opredelila za klasičan metod po kome se prvo oporezuje dobit korporacije porezom na dobit.

Integracija na nivou akcionara veoma je složen poreski postupak ali zato otklanja nedostatke sistema integracije na nivou korporacije. podstiču ili odvraćaju od trgovine. Prednost integracije na nivou korporacije je poresko tehnička jednostavnost ali je nedostatak što pretpostavlja uvođenje visokog poreza na dividende nerezidenata (withholding tax . Ubrzo nakon toga primer Holandije sledile su i Nemačka i Engleska sa svojim kolonijama. 5. Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti i ekonomsko-politički i socijalni (može se štititi domaća proizvodnja. mali broj poreskih obveznika i izdašnost.) ili u određenom procentu od prodajne cene. Carina – je porez koji se naplaćuje na robu koja pređe državnu. šećer. Uobičajeno je da su to pre svega alkohol. Akciza se obračunava u apsolutnom iznosu po jedinici mere proizvoda (kilogramu. motiv za njeno nametanje nije ili ne mora biti isključivo fiskalni. odnosno carinsku granicu. Akciza – je jedan od najstarijih poreskih oblika. 2. komadu i sl. dohotka od autorskih prava i sličnih plaćanja). odnosno porez na dodatu vrednost.porez po odbitku. so i alokoholna pića. energenti i duvanski proizvodi. akcize. Prednost akciza u odnosu na druge poreske oblike je jednostavnost oporezivanja. deluju na promene u bogatstvu. Službeni glasnik) 18 . dr Ljiljana Lučić c) Sistem potpunog izuzimanja dividendi – Ovaj sistem se primenjuje tako što se dividende u potpunosti isključuju iz dohotka poreskog obveznika na koga se plaća porez na dohodak.PORESKO PRAVO EU prof. 1. delovati protiv 19 detaljno o metodu poreske integracije kao metodu za izbegavanje dvostrukog ekonomskog oporezivanja u pojedinim državama videti Ilić Popov Gordana ( 2004) Poresko pravo EU (Beograd. carine i porez na promet. Promene u odnosima razmene uzrokovane porezima. Carina je javni prihod. delovati na strukturu troškova i raspodelu BDP. GLAVNE GRUPE I VRSTE INDIREKTNIH POREZA U okviru indirektnih poreza razlikujemo. to je porez na prihod koji se plaća na izvoru. međutim. 19 U Srbiji se primenjuje poreska integracija na nivou akcionara po sistemu delimične olakšice za akcionare na način da se određeni procenat primljenih dividendi odbije od dohotka kao osnovice za plaćanje poreza na dohodak građana. Danas je veoma zastupljen poreski oblik u svim državama sveta. kamata. Razlika se javlja u obuhvatu proizvoda koji se njome oporezuju. uzrokuju promene u relativnim cenama. Indirektni porezi i njihove promene deluju na relativne cene u okviru jedne ekonomije kao i na uslove razmene između država. tako da mogu da deluju i na obrazac i obim trgovine između zemalja.postoji u gotovo svim poreskim sistemima i primenjuje se prilikom oporezivanja dividendi. redistribuciju dohotka. Odluka pojedine države za konkretan način rešavanja problema eliminisanja ili ublažavanja dvostrukog oporezivanja zavisi od brojnih okolnosti. litri. Sam naziv potiče iz XVI veka kda su u Holandiji posebnim porezom koji se nazivao excijsen oporezivani pivo.

ili u trgovini na veliko. Porez na promet može biti jednofazan i višefazan. 654-657 19 . jer je to dažbina koja pogađa širok krug roba. Ako je jednofazan sprovodi se u jednoj fazi: ili u proizvodnji. S obzirom na to da se uvodi u poslednjoj fazi prometa ne postoji mogućnost kumulativnog efekta plaćanja. Osnovica poreza je maloprodajna cena. d) prema visini opterećenja proizvoda iz određenog područja – preferencijalna (primenjuje se samo na jednu ili grupu zemalja) i retorzivna (povećana carina za određenu državu). c) karakteru trgovačkih odnosa sa inostranstvom – autonomne (država ih sama uvodi) i ugovorene (rezultat su ugovora dve ili više država). U Srbiji kao i svim drugim državama sveta carina se definiše kao porez koji se naplaćuje na robu koja se uvozi u carinsko područje po stopama utvrđenim carinskom tarifom. Nije podesan za usluge. Komazec. VPŠ) str. ili u trgovini na malo. Opšte je mišljenje da je on najpodesniiji oblik oporezivanja od sva tri oblika jednofaznog poreza na promet. Porez na promet .kvantitativne. On se vezuje za čin prometa i njegov teret se prevaljuje na krajnjeg potrošača. Problem se međutim javlja kod utvrđivanja šta se smatra finalnim proizvodom. S. Danas je uobičajena podela carina prema: a) kretanju robe: uvozne. Porez na promet u trgovini na malo ima široku poresku osnovicu. Radičić. ali se ne plaća u prometu između veletrgovine. Porez na promet u proizvodnji podrazumeva sledeće: jednostavan je za primenu jer je broj poreskih obveznika relativno ograničen u odnosu na ukupan broj onih koji se nalazi u prometu. dr Ljiljana Lučić dampinga). To je porez na potrošnju. Porez na promet u fazi trgovine na veliko plaća trgovac na veliko kada isporučuje robu maloprodaji ili potrošač ako se snabdeva u veleprodaji. 20 podela preuzeta od Ristić. Na uvezenu robu naplaćuju se i druge uvozne dažbine. Takođe on ne može da se primeni na oporezivanje usluga pa je njegov opseg oporezivanja uzak.PORESKO PRAVO EU prof.. (2002) Menadžment finansijske ekonomije (Novi Sad. 3.Porez na promet je indirektni porez i porez na potrošnju. ad valorem i mešovite. e) prema njihovoj osnovnoj ekonomskoj funkciji: fiskalne (uvode se radi obezbeđenja dodatnih prihoda) i zaštitne (uvode se radi zaštite omaće proizvodnje)20. To je opšti porez. Ž. Da bi se izbegao kumulativan (kaskadan) efekat treba ga primenjivati na finalan proizvod. M.. jer se plaća prilikom „potrošnje“. izvozne i prevozne. kao i određeni porezi i akcize. b) načinu odmeravanja . Danas ga ne primenjuje ni jedna država članica OECD.

dok kada se sprovodi u dve faze prometa onda je to dvofazni porez na promet. Direktna metoda oduzimanja dodate vrednosti usmerena je na utvrđivanje dodate vrednosti oduzimanjem svih vrednosti nabavki poreskog obveznika od vrednosti njegovih isporuka 21 Popović. dohodnog i bruto tipa PDV. iako su i poreska stopa.PORESKO PRAVO EU prof. 783 20 . a što u poreskoj praksi nije slučaj. dobit. autorske naknade. Porez na dodatu vrednost klasifikuje se prema načinu na koji se utvrđuje dodata vrednost (direktan i indirektan metod) i prema tretmanu nabavki osnovnih sredstava (potrošni. 4. „Sada možemo utvrditi pravilnost: ukoliko je u ranim fazama prometnog ciklusa dodata vrednost veća. Kod ovog metoda javljaju se dva problema zbog kojih se on ne primenjuje: 1. knjigovodstveno evidentiranje moguće je uz postojanje samo jedne poreske stope. D. Međutim usled velikog broja nedostataka ne primenjuje ga ni jedna država članica OECD. Direktna metoda sabiranjem dodate vrednosti usmerena je na utvrđivanje dodate vrednosti sabiranjem svih plaćanja vlasnicima proizvodih faktora (plate. kamate i renta). Višefazni porez na promet (svefazni i dvofazni) deli se na: -kumulativan (kaskadni) i -nekumulativan (porez na dodatu vrednost) Kod kaskadnog višefaznog poreza na promet u svakoj fazi za poresku osnovicu se uzima pun iznos prodajne cene koja uključuje i porez plaćen u prethodnoj fazi. Prema tretmanu nabavki osnovnih sredstava pravi se razlika između potrošnog. Institut otvoreno društvo/Institut za ustavnu i zakonodavnu politiku i Savremena administracija ) str. Ako se sprovodi u svim fazama prometa (proizvodnji. dr Ljiljana Lučić Kod višefaznog poreza na promet oporezivanje se sprovodi u više od jedne faze prometnog ciklusa. koje zapošljava poreski obveznik. dodata vrednost može da se utvrdi direktnom metodom sabiranja ili oduzimanja dodate vrednosti i indirektnom metodom. i broj faza. utoliko je efekat kumulacije izraženiji. moguće su proizvoljnosti kod odbijanja troška za amortizaciju i 2. prometu na veliko i prometu na malo) onda je to svefazni porez na promet. i ukupna vrednost proizvoda isti.“21 Prednost ovog poreza je što se značajan prihod može ostvariti uz nisku poresku stopu. (1997): Nauka o porezima i poresko pravo (Beograd. Prema načinu utvrđivanja dodate vrednosti. Kumulativan (kaskadni ) efekat nastaje zato što se porez plaća i na već plaćeni porez. dohodni i bruto tip).

Posledica ovakvog tretmana osnovnih sredstava ima za posledicu da veliki deo poreza koji 22 Popović. „Potrošni tip PDV favorizuje tehnološki napredak. jer omogućuje da se.(1999) Poreski sistem (Beograd. jer će ceo iznos investicije u stalna sredstva (fiksni kapital. dohodni tip PDV omogućava odbijanje od outputa samo pripadajuću vrednost amortizacije fiksnog kapitala za datu godinu. oporezuje se samo lična potrošnja. dužan da prezentira fakturu u kojoj mu je njegov snabdevač iskazao PDV. ona se zasniva na svojevrsnom lancu faktura. dok direktne metode podrazumevaju da se obračun i naplata poreza sprovode za godišnji period. Ovom metodom dodata vrednost se računa kao razlika između vrednosti outputa i svih nabavki dobara i usluga koje ne služe potrošnji. dr Ljiljana Lučić dobara i usluga. 280 23 21 . Indirektni metod nema za cilj da izračuna dodatu vrednost. Ova metoda se drugačije zove i metoda fakture ili metod poreskog kredita.(1999) Poreski sistem (Beograd. kada je reč o izbegavanju plaćanja poreza suprotni. Način na koji se primenjuje ova metoda prikazan je na primeru u narednoj Tabeli „Indirektna metoda ima značajne prednosti u odnosu na obe varijante direktne metode. Pomenimo. posmatrano sa nivoa države. prodavac će morati da plati puni iznos poreza a svoju isporuku.“24 Za razliku od potrošnog tipa. da indirektna metoda dopušta da se PDV naplaćuje i u kraćim (npr. osnovna sredstva prim aut. Ako snabdevač propustida obračuna porez pri isporuci. bez posledica o kojima je bilo reči kod metode oduzimanja. a prodavac i kupac sami kontrolišu jedan drugog. Dosije) str.) odmah biti isključen iz oporezivanja. omogućuje efiksno suzbijanje poreske evazije. poreske vlasti. mogu da sprovode efikasnu unutrašnju kontrolu. Pored toga. Naime. a ne cele investicije.D. pruži određenaa poreska olakšica. Dosije) str.“23 Prema tretmanu nabavki osnovnih sredstava pravi se razlika između potrošnog. Prodavac je naime. jer su im interesi. 279 24 Popović. na kraju. 278 Popović.PORESKO PRAVO EU prof.D. Otuda je on veoma zainteresovan da insistira da od snabdevača dobije fakturu sa obračunom PDV.(1999) Poreski sistem (Beograd. sledeći trag koje fakture ostavljaju. jer će porez koji je platio pri nabavci stalnog sredstva biti veći od poreza koji duguje pri isporuci svojih outputa. S druge strane. da bi ostvario pravo na kredit za porez plaćen na input.“22 U praksi zbog svojih prednosti dominira indirektna metoda za razliku od direktnog metoda. dohodnog i bruto tipa PDV. indirektna metoda. pa se zato ova metoda u praksi veoma retko sreće. Kod potrošnog tipa PDV koji dominira u svetu. Dosije) str. bez mogućnosti da odbije porez koji je trebalo da tereti njegov input. „Teškoće kod metode oduzimanja javljaju se u vezi sa primenom diferenciraniih poreskih stopa ili poreskih oslobođenja . pa će često porerski obveznik imati pravo na refundaciju iz budžeta. Ona je pre svega fleksibinija od njih. mesečnim) intervalima. nego da izračuna poresku osnovicu. uključujući i oslobođenjepri izvozu.D.

a drugi učesnik. U poreskoj obavezi prema državi. a drugi put kada se dobro.prometnog ciklusa. 22 . u visini od 200 dinara. koje je proizvedno pomoću nabavljenog osnovnog sredstva. sa 100 dinara. (1997): Nauka o porezima i poresko pravo (Beograd. D. Naziva se bruto. poreski kredit. Međutim. Indirektna metoda je fleksibilnija. 788-790 Poreski obveznik je nakon kupovine potrebne robe za proizvodnju svoga proizvoda. zato što se nabavka fiksnog kapitala oporezuje dva puta: prvi put kada se osnovno sredstvo nabavlja. Institut otvoreno društvo/Institut za ustavnu i zakonodavnu politiku i Savremena administracija ) str. zato što uopšte ne dozvoljava odbitak PDV pri nabavci fiksnog kapitala. Poreski obveznik. dr Ljiljana Lučić tereti nabavku osnovnog sredstva i likvidnost preduzeća. Na taj način neto poreski dug poreskog obveznika iznosi svega 100 dinara. Primenom stope od 20%. poreski obveznik de facto ne plaća porez u toj visini nego u iznosu koga izračunava tako što od utvrđene poreske obaveze na cenu njegove robe. Bruto tip PDV predstavlja samo teorijski koncept. po ceni od 1200 dinara. oduzima plaćen porez u prethodnoj fazi prometnog ciklusa. prvi učesnik u prometnom lancu učestvovao je sa 200 dinara. jer daje mogućnost da se bez posledica pruži određena poreska olakšica. uključujući i oslobođenje pri uvozu. poreski obveznik. prodaje krajnjem potrošaču. Primer izračunavanja poreza na dodatu vrednost metodom fakture Faktura koju je izdao obveznikov snabdevač Cena bez poreza 1000 dinara PDV (20%) 200 dinara Faktura koju izdaje obveznik Cena bez poreza 1500 dinara PDV koji se obračunava na output (20%) 300 dinara Porez plaćen na input 200 dinara Neto poreski dug 100 dinara Izvor: Popović. proizveo proizvod čija cena bez poreza iznosi 1500 dinara. Na taj način PDV se naplaćuje u svakoj fazi na dodatu vrednost koja se ostvarila u toj fazi proizvodno . kao i njegov dobavljač istavlja fakturu u kojoj je iskazana njegova poreska obaveza u visini od 20% utvrđene prodajne cene. utvrđena je poreska obaveza poreskog obveznika u visini od 300 dinara. Poreski kredit predstavlja pravo na odbitak PDV koji je plaćen prilikom nabavke robe. tj. ostaje u osnovici za obračun poreza u narednim godinama.PORESKO PRAVO EU prof.

Tek kasnije su oblici poreza na dodatu vrednost uvedeni u svim fazama prometa. Pravni fakultet) str.-377 23 u . to je ukupni poreski teret postajao veći. Već u aprilu 1970 godine doneta je odluka da se Budžet EZ finansira iz sopstvenih sredstava Zajednice. Na preporuku tzv. Šestom direktivom Evropske zajednice o PDV iz 1977. Evropska Zajednica je 1967. PDV (eng. PDV je dakle. jer se svaki put u osnovnicu za obračun poreza na promet uključivao porez koji je snabdevač kroz cenu prevalio na kupca. porez koji se ne obračunava na vrednost koju je dobru ili usluzi dodao prethodni učesnik u cuklusu (od koga je input nabavljen). taxe sur la valeur ajoutée. kumulativni efekat. 376.skraćenica TVA). dr Ljiljana Lučić Porez na dodatu vrednost je najznačajniji oblik opšteg poreza na promet. godine obezbeđen je veoma visok stepen harmonizacije PDV.PORESKO PRAVO EU prof. Po rečima prof. To je podsticalo poresko motivisanu vertikalnu integraciju bez bilo kakve ekonomske utemeljenosti. Kada je nakon II svetskog rata ova vrsta poreza primenjena u Francuskoj. Kumulativni efekat se manifestovao kod dobara koja su prolazila kroz veći broj prometnih faza. kao vanredni porez za finansiranje ratnih rashoda. učinjen je i pokušaj da se uočeni nedostaci otklone. koji za bazu imaju harmonizovanu PDV osnovicu. nazvanim porez na dodatu vrednost (fr. U tome je suštinska razlika između njega i kumulativnog višefaznog poreza na promet25. Uveden je u svim fazama prometnog ciklusa tako da je porez plaćen u jednoj fazi ulazio u osnovnicu za obračun poreza u sledećoj fazi – tzv. trgovca na verliko ili trgovca na malo). Ova Direktiva kasnije je u više navrata dopunjavana i menjana. pre nego što on proda nov ili unapređen proizvod ili izvrši uslugu. Nojmarkovog komiteta. i to tako da što je neko dobro prolazilo kroz veći broj prometnih faza.godine u Nemačkoj. Loreov porez nije pogađao maloprodaju. novembra 2006. U Francuskoj je. pod uticajem profesora Lorea.D. u koju su unete određene novine i integrisane međuvremenu nastale izmene i dopune. Preliminarno rečeno. value added tax – skraćeno VAT) koncipiran je tako da u svakoj fazi prometa pogodi samo onu vrednost koja je u toj fazi na navaljene inpute dodata od strane poreskog obveznika (proizvođača. lica koje pruža uslugu. On je primenjen prvi put 1916. 25 Popović. da bi 28. (2008) Poresko pravo (Beograd. kao razlika između vrednosti outputa i vrednosti inputa. Dodata vrednost se može predstaviti i na drugi način. godine bila zamenjena Direktivom 2006/112/EZ o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost. Tada je uočen njegov osnovni nedostatak. kumulativni svefazni porez na promet. Popovića:“ Godine 1954. godine svojom Prvom direktivom o PDV propisala PDV kao obavezan oblik opšteg poreza na promet u svim zemljama članicama. kumulativni svefazni porez na promet zamenjen nekumulativnim svefaznim porezom.

O. 26 Po principu porekla porezi se uvode u proizvodnoj fazi i država proizvodnje stiče poreske prihode. Oporezivanje po principu destinacije. Princip destinacije ne uzrokuje deformaciju međunarodne konkurentnosti i generalno ne remeti komparativne troškove. Narodne novine) 24 . Prinicipi oporezivanja indirektnih poreza: Indirektni porezi oporezuju trgovinu robama vodeći računa o principu porekla (izvora) ili principu odredišta (destinacije). tako da deformiše model i lokaciju proizvodnje i obrazac trgovine. Princip porekla bi imao iste efekte kao i princip destinacije samo ako bi sve države koje trguju oporezovale iste robe i usluge (istu poresku bazu) istim opštim porezom i jednom poreskom stopom. ostavljajući obrazac proizvodnje i trgovine neometen. Pod principom destinacije. koje (izuzimajući nefer prakse) tretira uvezene i domaće proizvedene robe isto. dr Ljiljana Lučić Porez na dodatu vrednost danas je najrasprostranjeniji oblik poreza na promet u tržišnim ekonomijama. Uključivanje PDV kao poreskog oblika u poreski sistem obavezan je ne samo za države članice nego i za sve države koje se priključuju Evropskoj uniji. razlike u poreskim stopama između država bile bi poravnate preko promena u deviznom kursu. Suprotno tome. oporezivanje po pricipu porekla podrazumeva deformaciju trgovine uzrokovanu porezom. u uslovima perfektne konkurencije u međunarodnoj trgovini. on je uslov za ulazak u ovu ekonomsku asocijaciju. 5.PORESKO PRAVO EU prof. Iz tog razloga po principu destinacije. koja ne bi morala obavezno biti i ista poreska stopa. Stoga. nametanje poreza na uvoz i refundiranje poreza na izvoz. i preko refundiranja poreza na uvoz na nivoima višim od onih stvarno plaćenih.. izvoz proizvoda proizvedenog po identičnom trošku iz niže oporezovane države u više oporezovanu državu uživa jednu veštačku komparativnu prednost. (2007) Osnove međunarodnog poreznog prava (Zagreb. tako da se obrazac trgovine pre oporezivanja menja njenim naknadnim oporezivanjem. Države mogu ostvariti nefer dobitak preko oporezivanja uvezenih proizvoda po stopama višim od onih kojima su opterećeni slični domaći proizvodi. porezi se nameću u fazi potrošnje i država potrošnje stiče prihode od poreza. To je porez koji se naplaćuje u svakoj fazi proizvodno prometnog ciklusa. Ali pošto je u praksi poreskih stopa mnogo. proizvodnja će se locirati u državi sa najnižim troškovima bez poreza.Arbutina. ali tako da se računa samo na onu vrednost koja je u toj fazi dodata od strane obveznika. U ovom slučaju. osigurava da firme konkurišu na bazi cena bez poreza. Mnoge evropske zemlje zamenile su opšti porez na promet roba i usluga porezom na dodatu vrednost ne samo zbog njegovih prednosti nego i iz političkih razloga. države mogu ograničiti prilagođavanje poreza. Stoga. neophodni uslovi za jednakost principa porekla i destinacije nikada se ne 26 videti detaljnije Lončar-Horvat. koji se koristi u međunarodnoj trgovini širom sveta.H.

uticati i na alokativnu efikasnost. princip porekla primenjuje se na unutrašnju trgovinu. javlja se želja za ukidanjem graničnih kontrola. usluga i faktora proizvodnje i međunarodna specijalizacija proizvodnje trebalo bi da su isti sa porezima ili bez njih. dr Ljiljana Lučić ispune. Tako na primer. harmonizacija indirektnih poreza postaje neophodna. London) 25 . Ovo međutim može značiti. kada države članice u ekonomskoj uniji primene različite poreske stope na indirektne poreze po principu destinacije. ali je bez interesa za realni svet. takođe. odnosno državu sa jedinstvenim poreskim sistemom. i odluče da unifikuju tržište usvajanjem restriktivnog principa porekla. a potom i države koje su se pripremale i koje se pripremaju za priključenje Evropskoj uniji (EU) uvele su PDV.“najčešći prigovori koji se upućuju „prelaznom rešenju“ 27 videti detaljnije Hitiris. Ova vrsta „trgovinskog skretanja - poremećaja“ uzrokovaće poresko skretanje u države članice sa najnižim porezima time što će one prikupiti sve poreske prihode po osnovu uvoza.27 Unazad nekoliko decenija zemlje Evrope. Međutim. Ako ekonomska unija ne preraste u političku uniju. Međutim. Generalno. Procena je da PDV podstiče trgovinu robama i uslugama kako u okviru pojedinačne zemlje tako i u međunarodnim razmerama. Iz tog razloga unutar države treba da vlada princip poreske neutralnosti: tokovi roba. da bi trgovci u uniji mogli uneti sav uvoz u uniju i oporezovati ga po principu destinacije u državi članici sa najnižom poreskom stopom. ograničavajući time nacionalna tržišta poreskim granicama. Prema principu ograničenog principa porekla.PORESKO PRAVO EU prof. tačnije prvo države članice Evropske zajednice (EZ). oporezivanje započne sistemom oporezivanja po principu destinacije. T. tada će tokovi trgovine biti pod uticajem karakteristika poreza. u naprednijim formama integracije. na budžet). Može. U praksi kada države formiraju carinske unije. na lokaciju proizvodnje i substituciju u potrošnji među robom u okviru unije. potom u okviru unije taj uvoz oporezovati po stopi po principu porekla i prodavati ga u uniji bez bilo kakvih naknadnih poreskih prilagođavanja. koja može izazvati promenu principa oporezivanja i prelazak na primenu ograničenog principa porekla. poreska optimizacija bila bi dostignuta samo preko formiranja poreske unije i usvajanja uniformnog poreskog sistema koji bi obezbedio neophodnu poresku netralnost. U tom slučaju.(1998) European Union Economics ( Prentice Hall. ovaj princip može biti od interesa za teoriju poreske harmonizacije. prelazak sa jednog principa oporezivanja na drugi imaće efekte na konkurentnost i poreske prihode (i na taj način. Stoga. a princip destinacije na trgovinu sa ostatkom sveta. Poreske karakteristike ne bi trebalo da utiču na optimalno kretanje faktora proizvodnje i lokaciju same proizvodnje.

. koji je kombinacija načela odredišta i načela porekla. niti načelo porekla. Međutim. O. dr Ljiljana Lučić (u EU prim. su da je njegova primena skupa i da ono krši načelo neutralnosti.aut.130 26 . kao uostalom ni postojeće prelazno rešenje nisu optimalni“.H.PORESKO PRAVO EU prof. (2007) Osnove međunarodnog poreznog prava (Zagreb. iskustvo je pokazalo da u sadašnjim uslovima ni načelo odredišta.). Arbutina.28 III/ PORESKI SISTEM I POLITIKA DRŽAVA ČLANICA EVROPSKE UNIJE 28 Lončar-Horvat. Narodne novine) str.

9 Učešće u svetskom BDP 30.aprila 1965. godine do danas evropska integracija je prošla razvojni put od: 1.243.II 1992.monetarne unije u kojoj se uvodi jedinstvena valuta sa jedinstvenom monetarnom politikom i zajedničkom centralnom bankom.marta 1957.0% učešća u svetskom uvozu i 16. a stupio je na snagu 1.2 100 BDP po glavi stanovnika u 24.1 855.27 ostvarila je učešće od 30.XI 1993. godine.države članice su potpisale Meger Treaty 8. Economic chievements and challenges. Danas ova integracija okuplja 27 evropskih država sa 494 miliona stanovnika. godine.8% u svetskom BDP.5% svetske populacije. carinske unije u kojoj se definiše zajednička carinska politika u odnosu na treće zemlje.397. godine. Proširena EU u globalnoj ekonomiji u 2007. EVROPSKA UNIJA KAO OBLIK EKONOMSKE INTEGRACIJE NEZAVISNIH DRŽAVA Evropska unija osnovana je kao Evropska zajednica 25. VII 1967. listu EEZ. stupio na snagu 1. Belgija. Od 1958.0 100 12.464 25.8% učešća u izvoznim transakcijama na nivou celog sveta. 494 302 127 1320 1123 6612 Učešća 7. godini EU-27 SAD Japan Kina Indija Svet Stanovništvo u mil.093. Five years of an enlarged EU. Ugovorom o EU30.4 8. zone slobodne trgovine u kojoj se uspostavlja slobodan protok robe i usluga i ukidaju sve carine i kvote u međunarodnoj razmeni zemalja članica.007 u svetskoj populaciji u % BDP u bil. potpisale Ugovor o osnivanju evropske ekonomske zajednice (EEZ) 29 – Rimski ugovor.1 6.PORESKO PRAVO EU prof.5 3.eu 30 Treaty on European Union (Mastricht Treaty). 3. European Economy 1/2009 str.8 25.6 2. Francuska. ekonomske unije u kojoj postoji obaveza harmonizacije ekonomskih politika i 5.Ugovor koji je objedinio EEZ. EZ za ugalj čelik i EZ za atomsku energiju objavljen u OJ 152 od 13.810 33. što čini 7.034 1.198.VII1992.0 2.8 39 717.5 4. odnosno monetarne unije. U 2007. 4.6 1. godine – dostupno na zvaničnom sajtu EU – europa. kada su šest država Evrope. godini EU. Merger Treaty . države članice su se dogovorile o osnivanju ekonomske.0 17. 27 27 .godine 31 European Commission.gdine videti u Sl.816 762 6. dr Ljiljana Lučić 1. 31 Iz naredne Tabele moguće je sagledati položaj EU-27 u globalnoj ekonomiji. zajedničko tržište u kome se uspostavlja slobodno kretanje rada i kapitala.1 10.EUR 29 Treaty Establishing the European Economic Community (EEC) stupio na snagu 1. Nemačka.VII 1967. Ono što je karakteristika evropske ekonomske integracije je da je vertikalno produbljivanje ekonomske integracije pratilo i njeno horizontalno širenje. OJ C 191 od 29. Italija. koji je potpisan 7. Holandija i Luksemburg.godine.I 1958. 18. 2.9 20.

Kipar. Slovenija i Slovačka i 2007. Iz naredne Tabele može se sagledati kolika je relativna razlika u bogatstvu i ekonomskoj snazi između država članica EU merena pokazateljem bruto društvenog proizvoda (BDP) po glavi stanovnika i učešćem BDP država članica u ukupnom BDP EU-27. Drugi pokazatelj razvijenosti država članica EU-27 iskazan je preko učešća BDP svake države članice EU-27 u ukupnom BDP EU-27 u 2006. prema European Commission.5 7. 2001. godine Bugarska i Rumunija. Francuska. Mađarska.PORESKO PRAVO EU prof. godine Slovenija. Finska. Litvanija. godine Austrija. Španija.0 12. Estonija. godine Kipar i Malta i 2009. 2007. 27 Tabela II. 1981. Malta. godini. Luksemburg. Economic achievements and challenges. Irska i V. Poljska. Među državama članicama EU-27 postoji velika razlika u stepenu razvijenosti. Portugalija i Finska. Nemačka. Države članice EU su u različitom stepenu integrisane u evropsku integraciju. Od navedenih članica EU. do sada su za članstvo u Evropsku monetarnu uniju (EMU-16) . 1986.8 2. godine Belgija. dr Ljiljana Lučić EUR Učešće u svetskom uvozu (isključene 18.5 100 transakcije unutar EU) Učešće u svetskom izvozu (isključene transakcije unutar EU) Izvor: World Bank (World Development Indicators).0 18. godine Slovačka.6 8. Ostale države članice su integrisane samo u Evropsku ekonomsku uniju (EU).godine Španija i Portugalija.8 11. Italija. Holandija Austrija. godine EU su pristupile Danska. Commission srvices (AMECO).6 5. Izabrani pokazatelji za države članice EU-27 u 2006.2 100 16. 1995. godine Češka. BDP po glavi stanovnika na nivou EU-27 izjednačen je sa 100. Irska. godine Grčka. a za države kojima je nivo BDP po glavi ispod nivoa EU-27 indeks niži od 100. 2008. Eurostat.1. godine Grčka.1:The enlarged EU in the global economy. dok je za države pojedinačno ako imaju veći nivo BDP po glavi stanovnika od nivoa EU-27 indeks viši od 100.evro zonu ispunile uslove 1999. godini BDP po glavi stanovnika Učešće BDP država članica u EU-27=100 BDP EU-27 u% EU-27 28 100 100 . Five years of an enlarged EU.0 1. Britanija. Latvija. 2007 Unija je u kontinuitetu povećavala broj svojih članica: 1973. European Economy 1/2009 str. Švedska. 2004.

3 Slovačka 64 0. 29 .:GDP per capita at current market prices (PPS.:GDP at current market prices. Europe in figures.4 Švedska 120 2. Table 1. EU-27=100) str.5 Grčka 97 1. ostvario je Luksemburg u iznosu od 279 (skoro tri puta veći BDP od proseka EU).6 Austrija 129 2.1. zatim Irska 143.3 Rumunija 38 0.PORESKO PRAVO EU prof.0 Estonija 68 0.8 Slovenija 89 0. Britanija 119 16.5 Italija 104 12.9 Nemačka 114 20.2 Češka 79 1.5 Izvor: Eurostat. 100 U 2006.0 Danska 127 1.2 Poljska 53 2.2 Luksemburg 279 0. Eurostat yearbook 2008.6 V. dr Ljiljana Lučić Belgija 123 2.4 Finska 116 1.5 Francuska 113 15.8 Španija 102 8.2. str.99 i Table 1.1 Litvanija 58 0.3 Portugalija 74 1.7 Kipar 93 0.0 Holandija 132 4.3 Mađarska 65 0.8 Malta 76 0.7 Bugarska 37 0.1 Irska 143 1. godini najveći indeks BDP po glavi stanovnika u odnosu na EU-27=100.1 Latvija 56 0.

. Iz tog razloga među državama članicama EU postoje velike razlike u poreskim sistemima. U istoj godini najveće učešće u BDP EU-27 ostvarila je Nemačka (20%). Iz naredne tabele može se sagledati kolike su razlike u poreskom opterećenju građana u EU27. Razlike u poreskim sistemima proizilaze iz istorijskih razloga.) i na finansijske i transkacije kapitala. osiguranje itd. 33 Direktni porezi se definišu kao tekući porezi na dohodak i bogatsvo uvećano za poreze na kapital kao što su nasleđe ili porezi na poklone. Irske 31. preko pokazatelja: učešće javnih prihoda (porezi i doprinosi za socijalno osiguranje) u BDP. ustavnog uređenja. i V. porezi na zemlju i porezi na plate koji imaju za cij da obeshrabre isplate velikih plata i preveliko opterećenjivanje zaposlenih. Kako EU nije država.4%.3%. a najmanje Rumunije i Slovačke 29. Britanija sa 16. stepena centralizacije odnosno decentralizacije. stepena zaduženosti države. postoji velika razlika u zastupljenosti pojedinih poreskih oblika u formiranju javnih prihoda. nije politička integracija.PORESKO PRAVO EU prof.3%.9%. geopolitičkog položaja. dr Ljiljana Lučić Holandija 132. Belgije 44%. Austrija 129. kao i osobe koje su samozaposlene ili nisu zaposlene . obavezne dažbine na proizvodne jedinice iz proizvodnje ili uvoza dobara i usluga ili upotrebe faktora proizvodnje.8%. ekonomskog i političkog sistema.5% . Porez na dohodak je subkategorija koja uključuje porez na lični dohodak i porez na korporativni dohodak kao i poreze na kapitalne dobitke 34 Doprinosi za socijalno osiguranje uključuju doprinose koje plaćaju i poslodavci i zaposleni na bazi ugovora o radu . broja stanovnika. 30 . uvozne carine i ostale posebne poreze na usluge (transport. Među državama članicama EU usled razlika u poreskim sistemima i poreskim politikama. pripadnosti pojedinim ekonomskim asocijacijama. Poljska 53. a najmanje učešće Malta (učešće manje od cifre sa jednom decimalom 0.7%. Rumunija 38. Najveće poresko opterećenje imaju građani Danske 48. Iz podataka iz Tabele može se zaključiti da je građanin u EU poreski opterećen u proseku 39. dok je najmanji indeks BDP po glavi stanovnika u odnosu na BDP po glavi stanovnika na nivou EU-27 ostvarila Bugarska u iznosu od 37 (BDP po glavi stanovnika u Bugarskoj je na nivou 37% vrednosti BDP po glavi stanovnika na nivou EU27). tj. Zajedno sa Nemačkom stare države članice EU Francuska sa učešćem od 15. porekoj politici i poreskom opterećenju građana u EU. stepena nezaposlenosti.7%. nadležnosti države i veličine javnog sektora. Francuske i Italije 43.2%. EU. ona ne raspolaže suverenitetom iz koga proističe izvorno pravo oblikovanja jedinstvenog poreskog sistema i poreske politike. zatim Švedske 48. Oni takođe uključuju poreze na proizvodnju definisane kao poreze koji se javljaju kao rezultat angažovanja u proizvodnji kao što su profesionalne dozvole. ostvaruju oko 65% BDP EU. Poresko opterećenj i poreska struktura u državama članicama EU-27 u 2007. godini u% Poresko opterećenje javni prihodi/ BDP 32 Poreska struktura u % od ukupnog oporezivanja Indirektni porezi32 Direktni porezi33 Doprinosi za osiguranje34 socijalno Indirektni porezi prema metodologiji EU definišu se kao porezi koji su povezani sa proizvodnjom i uvozom. Litvanije 29. odnosno nije država. Oni uključuju PDV. kao ni jedna druga ekonomska integracija nezavisnih država u svetu. Italija sa 12. veličine teritorije. ma koliko bila razvijena.5%.0).

4 20.0 Nemačka 39.7 34.4 23. Table A.2 25. dr Ljiljana Lučić EU-27 -ponderisani prosek 39.PORESKO PRAVO EU prof.8 40.3 i doprinosi za socijalno osiguranje 31.3 17.6 35.5 25.1_T:Indirect Taxes as % of Total Taxation:Total.3 Irska 31.6 Portugalija 36.1 38.6 31.4 25.2 39.3 29.3 35.4 25.9 Bugarska 34.2 37.1 61.8 41.5 38.6 Slovenija 38.8 Mađarska 39.5 Belgija 44.1 Holandija 38. Table Tot_G:Total Taxes (including SSC) as %GDP.8 34.7 35.2 32.3 44.8..2 30.3 35.8 41.1 32.1 41.5 30.6 34.4 27. Eurostat Statistical books.2 24.7 28.0 23.1 20.2 28.5 32. 2009 .0 28.0 30.8 34.9 34.7 26.2 43.9 Grčka 32.4 Izvor: European Commission.7 24.6 47.3 Češka 36.3_T:Social contributions as % of Total Taxation:Total U proseku na nivou EU relativno ravnomernu su zastupljeni indirektni porezi 34. Britanija 36.9 40.6 Italija 43.8 Poljska 34.3 35.2 Danska 48.7 33.9 33.3 31.4 Latvija 30.2 -aritmetički prosek 37.4 39.8 39.4 36.3 Španija 37.1 Malta 34.4 43.6 37.8 Rumunija 29.6 Litvanija 29.9 41.5 Estonija 33.4 46. Table A.9 30.7 Švedska 48.7 39.3 V.7 38. Taxation trends in the European Union Date for the EU Member States and Norway.8 Austrija 42.3 39.2 36.5 31.7 37.0 33.7 43.2 55.4 32.1 32.9 25.0 30.8 Finska 43.1 Kipar 41.3 34.2 30.0 Slovačka 29. direktni porezi 34.9 36.8 Luksemburg 36.2 33.3 31.5 41.1 43.9 33. Table A.0 15.6 18.2 2.1 34. Javne usluge se finansiraju dominantno 31 .4 27.2.6 38.9 Francuska 43.3 18.0 27.2_T: Direct taxes as % of total Taxation:Total.

porez na kapital i sl. porez na CO2. a što se može videti iz naredne tabele. Struktura poreza prema ekonomskoj funkciji u 2007. Prema ovoj podeli poreskih davanja. poreze na izdatke.1 EU-27 35 Za potpuno objašenje šta uključuje koja grupa poreza potrebna je duga lista posebnih poreskih oblika koje su zastupljene u pojedinim državama članicama EU. 2006 Edition.3 22..1%. Rumuniji 43.poreze na dohodak i profite korporacija uključujući poreze na vlasničke uloge. poreze na imovinu: poreze na marke. poreze na proizvode izuzev PDV i uvoznih carina bez poreza na marke.7%. Takođe uključuju ostale poreze na proizvodnju: poreze na međunarodne transakcije. doprinose za obavezno socijalno osiguranje samozaposlenih i nezaposlenih. sistem paušalnog oporezivanja PDV. poreze na dohodak nezaposlenih lica. 37 Porezi na rad uključuju poreze na dohodak zaposlenih. Theme Economy and finance. a direktnim porezima u Danskoj 61. a što prevazilazi temu rada. na finansijske i kapitalne transkacije. . Structures of the taxation systems in the EU Date 1995-2004. Danska. na zemlju. za socijalno osiguranje najmanje izdvajaju građani Danske 2% od ukupnog poreskog izdvajanja.7 6. finansijske i kapitalne transakcije i registraciju automobila. na upotrebu fiksne aktive (osnovna sredstva).4%.2 -aritmetički prosek 33. Iz naredne Tabele moguće je sagledati razlike koje postoje između država članica u porezima posmatrano sa njihove ekonomske funkcije. poreze i carine na uvoz bez PDV. porezi na potrošnju uključuju PDV. 39 Ekološki porezi uključuju energetske poreze. međutim za detaljniju analizu potrebno je imati u vidu različit sistem finansiranja.8 4.0 12.4%. 32 ..PORESKO PRAVO EU prof. saobraćajne poreze – uglavnom se odnose na korišćenje motornih vozila. poslovne i profesionalne dozvole. 38 Porezi na kapital uključuju poreze na dohodak: pojedinaca i domaćinstava uključujući poreze na vlasničke uloge. poreze na plate koje plaća kompanija za obeshrabrivanje viskih plata i prevelikog opterećenja zaposlenih.2 Belgija 25. posle Francuske ima najveće učešće poreza na rad 50%.3 7. porez po glavi. Malti 43.6 45.8 Danska 33.1%. Anex B 36 Generalno.2 22. dok je učešće poreza na rad u Češkoj 48. godini u % od ukupnog oporezivanja35 porezi na potrošnja36 porezi na rad37 porezi na kapital38 ekološki porezi39 -ponderisani prosek 27. dr Ljiljana Lučić indirektnim porezima u Bugarskoj 55.7 31.3%. a najviše Češka 44%. registraciju automobila.8 48. poreze na zagađenje čovekove okoline.5 6. Eurostat. doprinose za socijalno osiguranje nezaposlenih lica i sl. Finska 41.8 Bugarska 53.0 16. V.1 52.7 23.4 51. porezi na zagađenje čovekove okoline – uglavnom se odnose na zagađenje vazduha i vode.2%.0 48. plaćanja domaćinstava za dozvole. Britanija 46.3%. doprinose za socijalno osiguranje koje plaćaju poslodavci i zaposleni. Istovremeno međutim. kada se poreski prihodi razvrstaju prema ekonomskoj funciji. Irskoj 43.6 16.0 10.2 21. Generalno se može reći da su u svim državama članicama doprinosi za socijalno osiguranje na visokom nivou. zgrade.0 Češka 29. Radi potpunog uvida videti European Commission.

6% u Italiji koja najmanje oporezuje potrošnju do 53.4 41.6 31.4 34.2 17.4% u Kipru gde je najmanje.7 Izvor: European Commission.3 50. posmatrano pojedinačno po zemljama ni jedna nema sve faktore na proseku EU.9 Francuska 25.8 55.0 6. a ekološki porezi 6.0 48.2 51.3 42.7 7. Ekološki porezi su najviše zastupljeni u Danskoj 12.2 Malta 40.7 Finska 29.6 49.3 7.PORESKO PRAVO EU prof.2 6.1 Luksemburg 27.1 7.2 Latvija 39. Međutim. Međutim.8 Grčka 35. Eurostat Statistical books.5 50.2_T:Taxes on Labour as % of total taxation:Total.4 39.4 6.5 13.8 52.8 7.0 54.6% u Švedskoj gde je najveće i 26.2 27. Britanija 29.5 45. Poresko opterećenje kapitala najmanje je u Estoniji 7. a najmanje u Belgiji 4.3_T:Taxes on Capital as % of total taxation:Total.8 22.9 7.4 5. Table C.1 13.5 22.3 4.8%.5 V. 2009 Edition.9 12.7%.8 34.6 30.1_T:Taxes on Consumption as % of total taxation:Total. Razlike koje postoje među državama članicama EU najlakše je objasniti preko razlika u poreskim stopama. Na nivou EU u proseku zastupljeni su porezi na potrošnju u visini od 27.4 18.2%.2 58.2 30.9 Austrija 27.8 10.9%.0 Kipar 39.6 41.6 15.6 25. treba imati u vidu da je ova vrsta analize pojednostavljena i nepotpuna i da je za detaljniju analizu razlika potrebno mnogo više od sagledavanja razlika 33 . Table C.6 18.9 20. dr Ljiljana Lučić Nemačka 27.9 7.0 Irska 35.2 9.0 18. Taxation trends in the European Union Date for the EU Member States and Norway.8 Portugalija 36.3 Španija 25.5 4.0 13.1%.8 30.5 7. Table C.5%.7 Estonija 41.4 7.2%.5 41. a najveće na Kipru 34.0 Slovenija 34.9 Italija 23.3 38. Raspon u oporezivanju potrošnje kreće se od 23.4_T:Environmental taxes as % of total taxation:Total.8 8.3 48.2 Mađarska 36.7 Litvanija 38.0 7.0 32.5 6.6 6.4 26.9 Slovačka 38.9 6. na kapital 23.8 Holandija 31.8 23.8%. Raspon u oporezivanju rada takođe je izražen i kreće se u rasponu između 58. Table C. na rad 48.8 38.1 5.4 Švedska 26.0 27.2 8.0 Rumunija 40.4 50.1 18.8 51.8 Poljska 27.1 5.7% u Bugarskoj.

5 Grčka 15.9 31. godinu.1 44.0 50.6 42.9 32.1 41.3% u 2006.0 36. One su izračunate kao odnos ukupnih poreskih prihoda određene kategorije (potrošnja.5 Latvija 19.9 31.8 10.4 35. Implicitne poreske stope u 2007. U narednoj tabeli nalaze se poreske stope na poreze koji su razvrstani prema ekonomskoj funkciji.0 42.4 24.g.5 Španija 15. Implicitna poreska stopa na kapital nije izvedena za nivo EU-27 zato što je nije bilo moguće izvesti ili podaci nisu bili dostupni za određene zemlje za 2007.4 33.5% .3 40.8% u 2006.1 - Holandija 26.0 24.8 34. godini Poreske stope na potrošnju Poreske stope na rad Poreske stope na kapital -ponderisani prosek 20.6 41.PORESKO PRAVO EU prof.0 Portugalija 20.5 - -aritmetički prosek 22. dr Ljiljana Lučić samo u poreskim stopama.4 35.4 25.1 Bugarska 25.2 Malta 20.3 16.2 Kipar 21. kapital) u odnosu na ovlaštenu poresku osnovicu definisanu računima za proizvodnju i dohodak u nacionalnim računima.6 Litvanija 17.0 26.2 - Mađarska 27.6 31.0 14.3 30.0 36.1 Luksemburg 26. rad.) - (22.4 29.4 - Belgija 22.7 37.6 25.4 Austrija 21.4 41.2 Francuska 19.5 41.3 20.0 EU-27 40 - (15.3 12.0%.8 39. 34 .7 18.7 Italija 17.4 Estonija 24. Na nivou EU-27 prosečna implicitna poreska stopa 40 na potrošnju je 20.9 u 2006g.1 Poljska 21.3 31.9 Nemačka 19.3 Irska 25.0 Implicitne poreske stope definišu se za svaku ekonomsku funkciju. a na rad 36.) 34.9 - Češka 21.g.) - (16.0 44.2 34.6 Danska 33.

Fiskalni federalizam podrazumeva regulisanje odnosa između centralne vlasti i regionalnih i lokalnih kolektiviteta u vezi sa ovlaštenjima za ustanovljavanje i određivanje visine fiskalnih prihoda. Najveće implicitne poreske stope na kapital izvedene su za Kipar 50. 41 Musgrave. demografskih.1 36.9 V. Po rečima Musgrave koji je na primeru SAD razmatrao pitanje fiskalnog ferealizma:“Sam cilj fiskalnog federalizma je da omogući raznim grupama koje žive u raznim državama da izraze različite preferencije u pogledu javnih usluga.stabilne cene. nacionalnih i ostalih specifičnosti svake države ponaosob. ni u okviru jedne države a posebno ne između različitih država. u traganju za najefikasnijom i nejefektivnijom alokacijom i korišćenjem javnih prihoda.5 Finska 26. Naučna knjiga) str. Fiskalna decentralizacija ne može da se vrši po jedinstvenom metodu. regionalne.7 Švedska 27.4 26. Problem raspodele nadležnosti za utvrđivanje poreza ili poreskih transfera nikada nije jednostavno. Iz tog razloga iz naredne tabele mogu se sagledati značajne razlike među državama članicama EU-27 u učešću poreskih prihoda pojedinih nivoa vlasti (centralne.9 23.1 30. ravnomeran teritorijalni razvoj)..9 17. a najmanje za Maltu 20.3%. visok nivo zaposlenosti. Britanija 18.2:Implicit tax rate in %: Labour. (1973) Teorija javnih finansija –Studija iz oblasti javne privrede (Beograd.1%.3:Implicit tax rate in %: Capital Najveće implicitne poreske stope na potrošnju izvedene su za Mađarsku 27. dr Ljiljana Lučić Rumunija 18. D.1:Implicit tax rate in %: Consumption.7/8 1989.godina 35 . U analizi poreskog sistema i poreske politike u državama članicama EU danas je nezaobilazno pitanje fiskalnog federalizma. 2009 Edition. alokativne. lokalne).1 35. Komuna br. Kada je u pitanju primena fiskalnog federalizma u EU. ili rečeno logikom Musgrave.5 41.6 30.4%. Ljudi sa sličnim ukusom nastoje da se približe.7 Izvor: European Commission. a najmanje za Estoniju 10. a najmanje za Grčku 15. politikih.8 43. Taxation trends in the European Union Date for the EU Member States and Norway. Strazbur.PORESKO PRAVO EU prof. A to neizbežno dovodi do razlika u nivou oporezivanja i javnih usluga. nego je izraz specifičnih ekonomskih. Table D.0%.1 Slovačka 20.1 - Slovenija 24. Eurostat Statistical books. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi . Najveće implicitne poreske stope na rad izvedene su za Italiju 44. 1985.1%. redistributivne i stabilizatorske.1 42. Na nižim nivoima organizovanja vlasti obezbeđuju se javne usluge koje su izraz preferencija građana koji žive u određenoj regionalnoj ili lokalnoj zajednici.145 42 Videti Savet Evrope. mogućnost ostvarivanja tri funkcije javnih finansija. prevladao je stav da to omogućava fiskalna decentralizacija i jaka lokalna samouprava42. Table D.4 26.5%. R.“ 41 Centralna vlast ubira prihode kojima finansira javne usluge od kojih imaju koristi svi građani podjednako (makroekonomska stabilnost .

6 - 14. Odluke koje institucije EU treba da donesu. godine. a to su i sve zemlje članice EU-27.M. odnosno da procene kvalitativno i ako je moguće i kvantitativno da tu odluku nisu mogle doneti ili da je njeno donošenje na nacionalnim nivoima sa manjim pozitivnim efektima. U narednoj tabeli pored učešća centralnog. U čl.X 1985.2 1. Princip supsidijarnosti je princip po kome se u EU fiskalne nadležnosti prenose sa nacionalnog. Šipka. Kako Parlament EU nema pravo da uvodi poreze i utvrđuje poreske stope.1 0. odlučivanje o raspodeli fiskalnih nadležnosti zasnovano je i na principu supsidijarnosti43.2 24. regionalnog i lokalnog nivoa u ukupnom oporezivanju građana država članica.8 35.4 - 11. državnog. Povelju videti u časopis Komuna br.4 0. ne smeju da pređu nivo ovlaštenja koje su države članice prenele na institucije EU. U nezavisnoj državi na centralnom nivou najefikasnije je voditi stabilizacionu politiku i politiku distribucije dohotka (ima zadatak da vrši ispravke u stanju raspodele dohotka). godina 36 . navedeni su i podaci o obimu poreskih prihoda koji su u nadležnosti institucija EU. U EU po principu supsidijarnosti vrši se poreska harmonizacija i finansira rahodna strana budžeta EU. nego uključuju i poreske prihode koji se dele između različitih nivoa vlasti – transferni prihodi. države članice su se dogovorile da se na nivou EU vrši poreska harmonizacija i preko budžeta EU u dogovorenom obimu vrši preraspodela dohotka između država članica.PORESKO PRAVO EU prof. Zemlje članice. (2006) Velik rečnik stranih reči i izraza (Novi Sad. 9 je utvrđeno da lokalna vlast ima pravo na sopstvene izvore finansiranja kojima će raspolagati slobodno u okviru svojih ovlašćenja i pravo da najmanje jedan deo sredstava lokalnih vlasti potiče od lokalnih taksi i naknada za koje lokalne vlasti imaju pravo da utvrđuju stope.9 28. Procena je da budžetski transfer dohotka vrši najmanje „mešanje“ u alokaciju sredstava koja je utvrđena sistemom formiranja cena. Pored tog institucije prilikom donošenja određene odluke treba da primene princip supsidijarnosti. onda je princip supsidijarnosti u suštini centralizacija fiskalnih nadležnosti.4 43 Princip supsidijarnosti izveden je iz pojma supsidijarnog prava.7 1. Ako je princip fiskalnog federalizma u suštini decentralizacija. supsidijarno pravo je pravo čije se odredbe primenjuju tek kada se odredbe drugog prava pokažu kao nedovoljne. za koje određeni nivo vlasti nemaju pravo da menjaju poresku stopu ili poresku osnovicu određenog poreza koji je uključen u taj nivo vlasti. Prometej) 44 Poreski prihodi podeljeni preko kriterija nivoa vlasti u nacionalnim državama uključuju ne samo sopstvene poreze određenog nivoa vlasti. godini u % od ukupnog oporezivanja Centralna vlast Regionalna vlast Lokalna vlast45 EU institucije Fondovi socijalnog osiguranja EU-27 -ponderisani prosek 52. I. dr Ljiljana Lučić U EU pored principa fiskalnog federalizma.1 0.5 38.5 Belgija 30.9 15. da bi odredbe Ugovora o EU postale operativne.2 -aritmetički prosek 59.4 5.6 Bugarska 72. Za te namene dogovoreni su sopstveni prihodi budžeta EU.3 - 2.9 koji reguliše izvore finansiranja lokalnih vlasti.3 Češka 69. Učešće poreskih prihoda različitih nivoa vlasti44 u državama članicama EU-27 u ukupnom oporezivanju u 2007. Ugovorom o EU utvrđeno je ustanovljavanje EMU sa zadatkom da u državama članicama održava stabilnost cena i pravo EU na sopstveni budžet.1 - 10. su se obavezale da će između ostalih posebno poštovati čl. 7/8 1989.1 25. 45 Najvažniji dokumet o lokalnoj samoupravi u EU-27 je Evropska povelja o lokalnoj samoupravi Saveta Evrope koja je usvojena u Strazburu 15. definicija supsidijarnog prava preuzeta od Klajn. Kada je u pitanju EU. nivoa na nadnacionalni nivo EU.

8% i Danskoj 24.5 Estonija 70.3 - 13.1%.5 - 17.4_T: Taxes received by administration level as % Total taxation: Social security funds.8 38.1 7.2 Italija 53.6 25.9 - 2.5 - 4. Kipru 1.0 22.0 0. zatim u Rumuniji 25.4 34.7 - - 1.5 18.7 - 11.9 31.2_T: Taxes received by administration level as % of Total Taxation: State Government. Taxation trends in the European Union Date for the EU Member States and Norway.4 1.9 - 25.9 13. lokalni nivo vlasti ima najveće učešće u ukupnom oporezivanju u Švedskoj u visini od 32.7 27.1 Mađarska 56.2 14.9 - Izvor: European Commission.3% i Irskoj 2.3 0.1 Kipar 79.6 Litvanija 53.9 Poljska 52.4% poreskih sredstava od ukupnog oporezivanja.3 39.4 0.8 Španija 38.5 Luksemburg 67.3 Malta 98.6 0.3 - Holandija 60.8 32.3 0.1 1.2 0.3 11.6% i Austriji sa 7.6 51.5 0.9 1.0 0.6 0.2 Slovenija 54.3%.4 V.8 - 13.8 Austrija 53.4 11. u Nemačkoj sa 22.8 - 15.3 - 11.6 27.4 35.4%.5 - 9. 2009 Edition.4 Latvija 52. Španiji sa 21.9 - 4.PORESKO PRAVO EU prof.5 - 3. Regionalni nivoi vlasti finansiraju se u Belgiji sa 24. Table B.6 Slovačka 49.0 Nemačka 30.6% .8 35.4 - 6. a najmanje u Grčkoj 0. Table B. Eurostat Statistical books.5 0.6 - 0.4 0.1 0.4 1.1 35. Table B.3_T: Taxes received by administration level as % of Total Taxation: Local Government.8 34.3 Finska 52.2 33.6 - 32. Table B.1 0.8 1.7%.9 32. 37 .4 0.6 Portugalija 60. Posmatrano po državama članicama.3 0. dr Ljiljana Lučić Danska 73.2 28. Britanija 94.8 Rumunija 39.2%.1 - 10.3 21.6 8.7 0.5_T: Taxes received by administration level as % of Total Taxation: EU Institutions Prihodi centralnog nivoa vlasti posmatrani zajedno sa fondovima za socijalno osiguranje dominiraju u svim zemljama.6 30.5 2.7 Švedska 55.0 Grčka 62. Table B. U EU lokalni nivo vlasti učestvuje u ukupnom oporezivanju u proseku sa 10.4 - 21.7 Irska 83.5 - 24.8 1.1 Francuska 37.1 - 10.1_T:Taxes received by administration level as % of Total Taxation: Central Government.0 1.6 8.6% .8 - 1.

2.H. šoping. i državljana i onih koji to nisu ali se nalaze na području dotične države. a bile bi i veće da se do sada nije izvršila u velikoj meri harmonizacija indirektnih poreza i započela harmonizacija direktnog oporezivanja. dr Ljiljana Lučić Iz navedenih tabela moguće je sagledati značajne razlike u poreskoj politici među državama članicama EU. država svojom vlašću obuhvata i na njih primenjuje svoje propise jer se nalaze na njenom području. Svaka privredna aktivnost rezultira povećanjem ekonomske snage aktera. nego i zbog dobrovoljnog pristanka na ograničenja. (2007) Osnove međunarodnog poreznog prava (Zagreb. međutim i danas su prisutne. dobiti. pokretne ili nepokretne imovine i podleže oporezivanju.pravo nosioca suvereniteta u okviru državnih granica na vrhovnu. nasleđuju imovinu. pravo na porez od poreskih 46 Držani suverenitet evropskih država ozakonjen je Vestfalskim sporazumom iz 1648. Pravo vlasti nad svim osobama. Danas je državni suverenitet na međunarodnom planu ograničen i pravno i stvarno. SUKOB PORESKIH ZAKONA NACIONALNIH DRŽAVA EU-27 nema državni suverenitet46 iz koga izvorno proističe pravo nametanja poreza.. idu u tzv. 47 Lončarić-Horvat O. pre svega brojnim međunarodnim ugovorima. godine. Arbutina. Povećanje privredne snage pojavljuje se u vidu dohotka. Držani suverenitet po Vestfalskom sporazumu uključio je: 1. pravo na porez je pravo na vlast. ne samo zbog međuzavisnosti između državama. a da se istovremeno strani državljani nalaze i pod vlašću svoje države. Princip teritorijalnosti – politička zajednica ima fiksirane granice. Imajući u vidu napred navedena dva prava svake nezavisne države. kakav je i Ugovor o EU.“47 Danas u eri globalizacije. dividende. 15 38 . Međutim. sve češći je slučaj da državljani jedne države otvaraju firme ili rade u drugoj državi. apatrida). Pojednostavljeno. 2. Princip autonomnosti – države se pojavljuju kao autonomni nosioci političke. „Takva ograničenja međutim ne odnose se i ne utiču na dva osnovna prava države: 1. Mada su posle Drugog svetskog rata Povelja UN i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima modifikovale aspekte Vestfalskog sporazuma (pre svega o pitanjima rata i mira) on ostaje i dalje osnivački ugovor svetske politike. Narodne novine ) str.PORESKO PRAVO EU prof. društvene i ekonomske aktivnosti u tim fiksiranim granicama koje je odvajaju od spoljnog sveta i 3. stranaca. apsolutnu i isključivu političku i pravnu vlast. danas autonomnost uvođenja i naplate poreza nije više apsolutna i neograničena. 2. Pravo sprovođenja vlasti na teritoriji unutar državne granice iz koje proizilazi autonomno pravo uređenja poreskog sistema i pravo oporezivanja svih koji se na njenoj teritoriji nalaze (državljana. personalno vlasništvo) bez obzira da li se oni nalaze na njenom području ili u inostranstvu. To pravo država ima na temelju prava na personalno vlasništvo. Na njemu počiva moderan sistem država. To znači da strane državljane u dotičnoj državi. koji ograničavaju državni suverenitet i utiču na autonomnost u donošenju odluka. koji je potpisan nakon završetka tridestogodišnjeg rata između evropskih država. Državljanstvo predstavlja glavnu povezanost građana sa određenom državom i zato svaka država proteže svoju vlast nad svojim državljanima (tzv. Ove razlike postoje od osnivanja EEZ i vremenom su ublažavane.

Ograničavanje i izbegavanje dvostukog oporezivanja može da se ograniči unilateralnim merama i bilateralnim i međunarodnim ugovorima (konvencijama). kao i da razvijaju i sopstvenu politiku ugovaranja. Bilateralni međunarodni ugovori su po pravulu izrađeni prema modelima ugovora OECD. dr Ljiljana Lučić obveznika imaju jednako pravo i država. preduzeća sa prekograničnom delatnošću često su primorana da primenjuju veći broj ugovora sa različitim sadržajem.49 EU nema pravo da zaključuje međunarodne ugovore. Različitosti ugovora izazivaju niz negativnih posledica. na članice EU otpada više od stotinu. „Od sadašnjih 1000 ugovora o izbegavanju međunarodnog dvostrukog oporezivanja u svetu. gdoine. 24-25 49 39 . 229 Lončarić-Horvat O. Narodne novine ) str. Do međunarodnog dvostrukog pravnog oporezivanja dolazi. Oba ugovora sadrže samo propise o oporezivanju diplomatskog i konzularnog osoblja. D. (2008) Poresko pravo (Beograd. U međudržavnoj aktivnosti primenjuju se poreski propisi dve ili više država. Time postaju sve složenije 48 Popović. čiji državljanstvo ima poreski obveznik. Pravni fakultet) str.. To stoga što su države ugovornice sklone da posebnosti svog pravnog i društvenog uređenja izaze i u ugovorima. Uprkos tome što su ugovori izrađeni prema jedinstvenom modelu. godine i Bečki ugovor o konzularnim odnosima iz 1963. a sa druge strane.H. ali je moguća i poreska evazija. oni se međusobno razlikuju po nizu odstupanja od sastavnih delova modela. S obzirom na to . pravedno deli poreski prihod između dve države. (2007) Osnove međunarodnog poreznog prava (Zagreb. „Njima se sa jedne strane uklanja ili makar ograničava međunarodno dvostruko oporezivanje i sprečava izbegavanje plaćanja poreza. Tako npr. To su mahom bilateralni ugovori izrađeni prema jedinstvenom OECD modelu ugovora. Multilateralni međunarodni sporazumi za područje poreza se retko zaključuju. Na taj način dolazi do pojave dvostrukog pravnog i ekonomskog oporezivanja. nasledio imovinu ili trošio. 1. i država u kojoj je isti otvorio firmu. istog poreskog obveznika. isti poreski objekt i za isto poresko razdoblje. Od značajnijih vredno je spomenuti Bečki ugovor o diplomatskim odnosima iz 1961. Arbutina. „Ovim konvencijama utvrđuju se granice u kojima zemlje ugovornice mogu da primenjuju svoje poreske zakone da bi se izbeglo njihovo preklapanje48“ Ovo razgraničenje od posebnog je značaja za države izvoznice kapitala koje su zainteresovane za primenu pricipa rezidentstva i zemalja uvoznica kapitala koje su zainteresovane za veću primenu principa izvora. na području EU nema istih bilateralnih ugovora. ako se ostvare sledeće pretpostavke: da dve ili više država oporezuju istim ili istovrsnim porezima. To pravo pripada državama članicama.PORESKO PRAVO EU prof.

što poskupljuje njihovo pružanje. a da navedene pojave mogu da utiču na integraciju unutrašnjeg tržišta i ugroze četiri proklamovane slobode.H. poreski beg“ je premeštanje kapitala i pojedinih oblika imovine iz područja država sa višim porezima u područja država sa nižim porezima.“50 2. kretanje kapitala.. dr Ljiljana Lučić usluge poreskih savetnika. Zbog dvostrukog ekonomskog oporezivanja „akcionarstva“ akcionarska društva počela su da izbegavaju emisiju novih akcija. (metode izbegavanja dvostrukog ekonomskog opoezivanja objašnjene kod poreza na dobit preduzeća) 3.zadržana dobit i prenosi u Bilans stanja kompanije kao vrednost kojom se uvećava knjigovodstvena vrednost sopstvenog kapitala. postala je redovna praksa da se neto dobit ne raspodeljuje akcionarima u vidu dividendi nego da se zadržava . Imajući u vidu da je EU ekonomska integracija nezavisnih država. PORESKA HARMONIZACIJA Razlike u poreskim sistemima između država članica postoje od samih početaka evropske ekonomske integracije. Pored toga razlike u poreskim ili fiskalnim sistemima između država mogu da deluju na trgovinu robama i uslugama. 3. a drugi put preko dividende koju mu korporacija isplati a koja je deo prihoda za oporezivanje dohotka građana. Narodne novine ) str. Akcionar je dužan da po osnovu vlasništva nad akcijom ako ostvari kapitalni dobitak plati porez na kapitalni dobitak. Akciza se primenjivala na različite robe u različitim 50 Lončarić-Horvat O. na nivou EU preduzimaju se mere da bi se to sprečilo. 46-47 40 . slobodu kretanja roba. Poreski sistemi šest potpisnica Rimskog sporazuma značajno su se razlikovali na nekoliko načina: porezi na promet bili su u formi PDV. (2007) Osnove međunarodnog poreznog prava (Zagreb. migraciju radne snage i mesto proizvodnje. Akcionar se javlja i treći put kao poreski obveznik kada želi da proda .unovči akciju na finansijskom tržištu. ljudi usluga i kapitala. Potrebna dodatna sredstva iz eksternih izvora počela su sve češće da se obezbeđuju kreiranjem dugovnih hartija od vrednosti (obveznica) zato što kamatni prinos koju nosi ova vrstu hartija od vrednosti ima u Bilansu uspeha tretman toška i na taj način je odbitna stavka za plaćanje poreza na dobit. Arbutina. Do dvostrukog ekonomskog oporezivanja dolazi kada se akcionar oporezuje prvi put preko dobiti korporacije. poreza na ukupan promet i poreza na bruto vrednost. Primena brojnih razlika u ugovorima predstavlja takođe znatne teškoće i finansijskoj upravi. Tzv. oblikovanju i visini poreskog opterećenja po osnovu poreza na „akcionarstvo“. Drugo.PORESKO PRAVO EU prof. Ovakav način oporezivanja akcionara uticao je da države članice posvete posebnu pažnju.

(1998) European Union Economics ( Prentice Hall. i tačan stepen kompatibilnosti idealni za ekonomsku uniju zavisiće od veličine integracije i ciljeva država članica. može postojati zahtev da se uvede neki stepen poreske harmonizacije. „Harmonizacija poreza je proces tokom koga se poreski sistemi različitih država poravnavaju jedan sa drugim tako da poreska naknada dalje ne utiče na kretanje roba. migraciju radne snage i mesto proizvodnje. popustima. Međutim. ali i da se smanji verovatnost za poresku evaziju ili da se eliminiše dvostruko oporezivanje. Cilj poreske harmonizacije je da ohrabri uzajamno dejstvo konkurencije na takav način da integacija i ekonomski rast mogu biti ostvareni simultano i postepeno. porezi bi trebalo da su što je moguće više neutralni. Praksa suda pravde. dr Ljiljana Lučić državama.117 41 . Negativna poreska integracija je uspostavljanje poreske harmonizacije putem izvršenih presuda Evropskog suda pravde. Obaveze prema socijalnom osiguranju i socijalnim beneficijama pojedincima takođe su se razlikovale. načinu naplate. U slobodnoj trgovinskoj oblasti. poreski sistemi šestorice bili su različiti i izražavali značajne razlike između ekonomskih i društvenih struktura i ciljeva politike. kretanje kapitala.“ 51 Harmonizacija poreza je potrebna kada postoji spoljni uticaj između država usled određenih fiskalnih odluka. U uslovima odsustva jedinstvenog poreskog sistema u EU. po različitim stopama i sredstvima procene vrednosti. Poreska integracija se postiže ili pozitivnom poreskom integracijom ili negativnom poreskom integracijom. administrativnim procedurama. Koji su obim. Različiti sistemi korporativnog oporezivanja imali su različite implikacije na mobilnost kapitala i investiranje. Razlike u poreskim ili fiskalnim sistemima između država mogu da deluju na trgovinu robama i uslugama. usluga i faktora proizvodnje između država. odnosno kada fiskalna odluka jedne države deluje na ostale države. Harmonizacija poreza pokušava da svede ove efekte na unutrašnje. Uopšte. Sistemi poreza na lični dohodak razlikovali su se po stopama. Pozitivna poreska integracija u EU pretpostavlja postepeno približavanje nacionalnih zakonodavstava preko donošenja odgovarajućih odluka na nivou EU. Kako poreski sistemi ne bi trebalo da utiču na tokove roba.PORESKO PRAVO EU prof. čak i u slučaju da su države potpuno nezavisne. od nule do perfektnosti. usluga i faktora proizvodnje. i to na taj način što od različitih poreskih sistema pravi sisteme kako međusobno kompatibilne tako i sa ciljevima EU. poreska harmonizacija je jedini način za otklanjanje negativnog dejstva različitih poreskih sistema na četiri proklamovane slobode. koja je proizašla iz okolnosti da se zabrani diskriminacija između rezidenata i nerezidenata koja bi vodila narušavanju slobode kretanja 51 Hitiris. zahtev za poreskom harmonizacijom je minimalan. T. London) str. Razlog za to je potreba da se spreči usmeravanje proizvodnih faktora i kapitala u države članice koje su sa poreskog aspekta stimulativnije za privredne subjekte. gde se uklanjaju samo trgovinske barijere.

U osnivačkim ugovorima ne postoji ekplicitan pravni osnov za oblast direktnog oporezivanja. (b) pojednostavljenje administrativne procedure u ovoj trgovini. 42 . Sud pravde danas raspravlja i sprečava narušavanje principa na kojima počiva EU.ODREDBE UGOVORA O EU KOJIMA SE REGULIŠU POREZI I PORESKA HARMONIZACIJA Kako među državama članicama EU-27 mogu da se jave spoljni uticaji između država usled određenih fiskalnih odluka.26 Ugovora o EEZ) da zajedničke carinske tarife utvrđuje Savet na predlog Komisije. U Ugovoru o EU52 utvrđeno je: u Naslovu II Slobodno kretanje dobara u Poglavlju 1 Carinska unija: u čl. tako da vodi poreskoj harmonizaciji jednako značajno kao i uredbe osnivačkih ugovora i direktive donete na osnovu njih.30 (čl. danas je veoma razvijena. na način da od različitih poreskih sistema pravi kompatibilne sisteme. 31 (čl. (c) u dugom roku stvaranje jedinstvenog tržišta preko ukidanja fiskalnih granica. Za poresku harmonizaciju nadležnost je dodeljena institucijama EU. Finansijske odredbe osnivačkih ugovora ekplicitno pružaju pravni osnov za poresku harmonizaciju indirektnih poreza. odnosno fiskalna odluka jedne države može da deluje na ostale države u Ugovoru o EU ustanovljena je obaveza harmonizacije poreza. ljudi. U EU poreskoj harmonizaciji pristupa se pragmatično. PRAVNE OSNOVE PORESKE HARMONIZACIJE . tako i sa ciljevima EU. Harmonizacija u oblasti direktnih poreza ima utemeljenje u članovima kojima je regulisano pravo organa EU da instrumentima sekundarnog zakonodavstva EU reguliše oblasti koje direktno utiču na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. Pravni osnov za poresku harmonizaciju u EU nalazi se u osnivačkim ugovorima EU primarnom pravu EU. kako međusobno. 52 Consolidated versions of the Treaty on European Union and Treaty on the Functioning of the European Union OJ C 115 of 9 May 2008. dr Ljiljana Lučić dobara.PORESKO PRAVO EU prof. 4. odluke) i odluke Suda pravde. u čl. pravnim propisima Saveta i Komisije EU (direktive. uz poštovanje principa supsidijarnosti. Harmonizacija indirektnih poreza podrazumeva trofazni proces: (a) fiskalnu neutralnost u trgovini unutar zajednice. Harmonizacija poreza ima za zadatak da spoljne uticaje i efekte poreskih odluka država članica svede na unutrašnje. pužanju usluga i kretanju kapitala.25 Ugovora o EEZ) da su između država članica EU zabranjene sve carinske dažbine na uvoze i izvoze i dažbine sa istim efektom.

112 da se oslobađajuće dažbine na izvoze u ostale države članice i izjedanačavajuće dažbine na uvoze u države članice. u čl. stav 2 prema principu dodeljene nadležnosti Unija će delovati u granicama nadleženosti koje joj dodelile države članice. a da je korišćenje dodeljene nadležnosti Unije regulisano principima supsidijarnosti i proporcionalnosti. donositi direktive.91 Ugovora o EEZ) da države članice neće vraćati interni porez na proizvode koji se izvoze sa njihove teritorije u većem iznosu od internog poreza kojim je proizvod bilo direktno bilo indirektno oporezovan. 33 (čl.U Poglavlju 2 Carinska saradnja u čl. stav 3 prema principu supsidijarnosti.111 (čl. a da nisu u pitanju porezi na potrošnju. u čl.135 Ugovora o EEZ) da će Evropski parlament i Savet u skladu sapravnom procedurom. preduzeti mere da se ojača carinska saradnja između država članica međusobno i država članica sa jedne i Komisije sa druge strane. Unija će delovati jedino i u tolikoj meri u kojoj ciljeve predložene akcije ne mogu dovoljno da ostvare države članice.35 (čl. . dr Ljiljana Lučić . akcize i ostale oblike indirektnog oporezivanja u meri koja je potrebna da se obezbedi ustanovljavanje i funkcionisanje unutrašnjeg tržišta i izbegnu poremećaji konkurencije.94 EEZ) da će Savet u skladu sa posebnom pravnom procedurom i nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom i Ekonomskim i socijalnim komitetom radi približavanja prava. u čl. u Naslovu I Zajedničke odredbe u tački 5: stav 1 utvrđeno je da su nadležnosti Unije ograničene principom dodeljene nadležnosti. regulatornih ili administrativnih odredbi država članica koje imaju direktan uticaj na ustanovljavanje ili funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.113 (čl.28 Ugovora o EEZ) da su između država članica zabranjena sva kvantitivna ograničenja na uvoz i mere sa ekvivalentnim dejstvom. a iste zadržavaju nadležnosti koje nisu dodelile Uniji. u čl. ne mogu uvoditi. 29 Ugovora o EEZ da su između država članica zabranjena sva kvantitivna ograničenja na izvoz i mere sa ekvivalentnim dejstvom. u Naslovu VII Zajednička pravila konkurencije.115 (čl. 110 da ni jedna država članica neće interno oporezovati ni jedan proizvod države članice u većem iznosu nego što direktno ili indirektno oporezuje slične domaće proizvode. u čl. te se zato mere i efekti predložene akcije mogu bolje 43 . u oblastima u kojima nema isključivu nadležnost. odnosno nametati bez prethodnog odobrenja Saveta a na predlog Komisije i to u ograničenom vremenskom trajanju.93 Ugovora o EEZ) da će Savet u konsultaciji sa Evropskim parlamentom i Ekonomskim i socijalnim komitetom usvojiti odredbe za harmonizaciju pravne regulative koja se odnosi na poreze na potrošnju. oporezivanja i približavanja prava u Poglavlje 2 Poreske odredbe: u čl.U Poglavlju 3 Zabrana kvantitativnih ograničenja između država članica: u čl. ni na centralnom ni na regionalnom i lokalnom nivou.PORESKO PRAVO EU prof. akcize ili drugi oblici indirektnog oporezivanja.34 (čl.

56 Ilić-Popov. 53 OJ C 115/2006 od 9. 5. dr Ljiljana Lučić ostvariti na nivou Unije. da je to dokument koji će ubuduće da služi jedino u naučne svrhe. Conclusion and recommendations of the Committee of independent experts on company taxation. Jedan od razloga je što za harmonizaciju direktnih poreza ne postoji obaveza ustanovljena Ugovorom o EU. godine. Protokol o primeni principa supsidijarnosti i proporcionalnosti označen je brojem 2 i dodatak je Ugovoru o EU i Ugovoru o funkcionisanju EU 53. U EU do sada nije doneta ni jedna direktiva iz oblasti oporezivanja imovine. Institucije Unije će primenjivati princip supsidijarnosti prema Protokolu o primeni principa supsidijarnosti i prorcionalnosti. poreskom tretmanu dividendi koje poslovne jedinice isplaćuju matičnoj kompaniji. 123 54 44 . Države članice koriste veoma različitu kombinaciju metoda za eliminisanje ili ublažavanje dvostrukog ekonomskog i pravnog oporezivanja kod direktnih poreza. Sl. maja 2008. Međutim prilikom razmatranja ovog Izveštaja „Komisija je zaključila da iznete navode iz Izveštaja treba detaljnije ispitati. nije bilo formirano i zaduženo ni jedno telo da istraži uticaj razlika u direktnim porezima na evropsku integraciju. dohotka građana i imovine. Protokolom br. a Komitet za ekonomska i socijalna pitanja.PORESKO PRAVO EU prof. 1992. DIREKTIVE ZA HARMONIZACIJU DIREKTNIH POREZA Harmonizacija direktnih poreza započela je tek nakon što je ostvaren visok stepen harmonizacije PDV i akciza.2 o primeni principa supsidijarnosti i proporcionalnosti države članice osiguravaju da se odluke donose sa nivoa koji je što bliži građanima Unije. kada je formirana Rundingova komisija.G.54 Izveštaj koji je pripremila Rundigova komisija 55 imao je za cilj da utvrdi uticaj oporezivanja preduzeća u EU na izgradnju zajedničkog tržišta.December 1977 concerning mutual assistance by competent authorities of the Member States in the field of direct taxation and taxation of insurance premiums 55 Commision of the European communities. Jedina direktiva koja je bila do tada usvojena je Direktiva o uzajamnoj pomoći nadležnih poreskih organa država članica posredstvom razmene informacija.“ 56 Za razliku od PDV u EU do sada nije dogovoren zajednički oblik oporezivanja dobiti korporacija. ustanovljavaju uslove i procedure za primenu principa supsidijarnosti i proporcionalnosti saglasno članu 5 Ugovora o EU i ustanovljavaju sistem nadgledanja primene ovih principa. (2004) Poresko pravo (Beograd.godine Council Directive 77/799/EC of 19. poreskom tretmanu kamata i autorskih honorara između povezanih kompanija. Iz tog razloga ne može se govoriti o poreskoj harmonizaciji direktnih poreza nego samo o harmonizaciji pojedinih segmenata sistema oporezivanja pre svega dobiti: o poreskom tretmanu statusnih promena kod kompanija. Nacionalni parlamenti osiguravaju saglasnost sa principom supsidijarnost u skladu sa procedurom utvrđenom u Protokolu. Luxembourg. Institucije Unije primenjivaće princip proporcionalnosti utvrđen Protokolom o primeni principa supsidijarnosti i proporcionalnosti.gasnik) str. Oporezivanje dohotka građana regulisano je samo jednom direktivom koja se odnosi na oporezivanje kamate na štednju. U EU od osnivanja sve do 1990. stav 4 prema principu proporcionalnosti sadržaj i forma akcije neće premašiti potrebno za ostvarenje ciljeva Ugovora.

deljenja i transfera kompanija iz različitih država članica 57 Direktiva reguliše zajednički sistem oporezivanja kapitalnog dobitka u slučaju statusnih promena. Ova Direktiva je omogućila da se plaćanje poreza na kapitalni dobitak odloži i porez plati tek nakon što se akcija koje se stekne. štedionice. Razmena sredstava dovodi do statusne promene transakcijom kojom kompanija koja je rezident jedne države članice stiče većinu glasova u kompaniji. Podela dovodi do statusne promene u kojoj jedna kompanija rezident jedne države prenosi svoja prava i obaveze na dve ili više kompanija rezidenata drugih država.2. transfers of assets and exchanges of shares concerning companies of different Member States. Kada je prvobitno uvedena.filijala isplaćuje matičnoj kompaniji koja je rezident druge države članice. od korporacije na koju su preneta prava i obaveze. Direktive o poreskom tretmanu dividendi koje poslovna jedinica isplaćuje svojoj matičnoj kompaniji sa sedištem u drugoj državi članici58 Direktiva reguliše poreski tretman dela dobiti koji stalna poslovna jedinica isplaćuje matičnoj kompaniji koja je rezident druge države članice i 2. 5. koja je rezident druge države članice. a njeni akcionari dobijaju akcije i gotovinsku naknadu u visini do 10% vrednosti primljenih akcija od kompanije koja je kupac. tretman dela dobiti koga deo stalne poslovne jedinice . i investicioni fondovi. Statusna promena ima za rezultat zamenu akcija jedne kompanija novom emisijom akcija druge kompanije na koju su preneta prava i obaveze.1. 58 Council Directive 90/435/EEC of 23 July 1990 on common system of taxation applicable in the case of parent companies and subsidiaries of diffrent Meber States. Kompanija ima status matične kompanije države članice ako u kapitalu poslovne jedinice ima minimalno značajno učešće od 10%. Direktive o poreskom tretmanu imovine i akcija koje su zamenjene novom emisijom zbog spajanja. što znači 10% glasačkih prava. 45 . amandman 2003/123/EC of 22 December 2003.Transfer sredstava dovodi do statusne promene u kojoj kompanija rezident jedne države prenosi svoj ogranak kompaniji koja je rezident druge države članice u zamenu za akcije kompanije kupca. 57 Council Directive 90/434/ EEC of 23 July 1990 on the common system of taxation applicable to mergers. a u zamenu za akcije i gotovinsku naknadu u visini do 10% vrednosti primljenih akcija. Spajanje dovodi do statusne promene u kojoj kompanija iz jedne države članice prenosi svoja prava i obaveze na kompaniju koja je rezident druge države članice. Samim činom statusne promene i zamenom akcija povećava se tržišna vrednost akcija kompanije koja je prenela prava i obaveze na drugu kompaniju i na taj način formalno stiče kapitalni dobitak. a među kojima su i zadruge. Direktivom je bio propisan minimalan značajan udeo od 25%. dr Ljiljana Lučić 5. proda na finansijskom tržištu i kapitalni dobitak stvarno i realizuje odnosno ostvari. divisions.PORESKO PRAVO EU prof. Direktiva ima za cilj da otkloni mogućnost da se raspodeljena dobit i dividende oporezuju dva puta i u zemlji rezidentstva poslovne jedinice i u zemlji rezidenstva matične kompanije. amandman 2005/19/EC. Stalna poslovna jedinica je definisana kao stalno mesto poslovanja smešteno u državi članici preko koje matična kompanija rezident druge države članice obavlja u celini ili delimično svoje poslovanje. Direktiva propisuje metode izbegavanja dvostrukog pravnog oporezivanja. Osim što definiše poslovnu jedinicu i matičnu kompaniju i taksativno nabraja vrstu pravnih lica na koju se odnosi. a njeni akcionari dobijaju akcije i gotovinsku naknadu u visini do 10% vrednosti primljenih akcija tih kompanija.

4. Takav ugovor zahteva se i sa SAD. januara 2011. Pojam kamate po ovoj Direktivi praktično uključuje svaku kamatu na štednju dohotka građana. June 2003 on taxation of savings income in the form of interest payments. 59 Council Directive 2003/49/EC OJ L of 26. 46 . 5. 2003 on a common system of taxation applicable to interest and royalty payments made between associated companies of different Member States. a na osnovu automatske razmene informacija između država članica o isplaćenim kamatama nerezidentima. Monakom.1. Nakon odlaganja. Direktive o oporezivanju kamate na štednju dohotka građana60 Direktiva reguliše oprezivanje kamata na štednju dohotka građana u mestu njihovog prebivališta. i 2. dr Ljiljana Lučić Dvostruko oporezivanje se eliminiše na način da se 1. komercijalne ili naučne opreme.3. komercijalnih ili naučnih znanja i iskustva ili opreme.državi rezidentstva poslovne jedinice zabranjuje naplata poreza po odbitku na dividende koje poslovna jedinica isplaćuje matičnoj kompaniji. tek nakon što EU zaključi sporazum o automatskoj razmeni informacija sa Švajcarskom. amandmani Directive 2004/66/EC. umetničkih ili naučnih dela. Directive 2006/98/EC.6. uključujući kinematografska dela i softvere. postponed to 1. a ne i nerezidentnim kao do tada. kamatu na depozitnu štednju dohotka. autorska prava literalnih. U prelaznom periodu koji treba da traje do 1. patente i informacije koje se tiču industrijskih.godine.svaki prihod nastao po osnovu potraživanja osim zatezne kamate i pojam autorske naknade . Andorom i San Marinom po standardu OECD o isplati kamata na štednju. kamatu od ulaganja u korporativne dugovne i državne hartije od vrednosti. jula 2005. Ova Direktiva definiše pojam kamate . 5. Lihtenštajnom. Directive 2004/76/EC. Kompanija ima status povezane kompanije ako je njeno minimalno učešće u akcijskom kapitalu druge kompanije 25%. državi rezidentstva matične kompanije koja je primila dividende od poslovne jedinice čije sedište je van rezidentstva matične kompanije daje pravo na izbor jedne od dve sledeće ponuđene metode za oporezivanje primenljene dividende: 1.prihod primljen za upotrebu.2005. entry into force initially on 1. Direktive o oporezivanju kamata i autorskih naknada isplaćenih između povezanih kompanija sa sedištima u različitim državama članicama59 Direktiva reguliše pravo na oporezivanje isplaćenih kamata i autorskih naknada između povezanih kompanija koje su rezidenti različitih država članica. Kamate i autorske naknade oporezuju se u državi članici u kojoj je sedište kompanije kojoj je isplaćena kamata i autorska naknada. Amandmanima na ovu Direktivu ustanovljen je prelazni period i omogućena njena primena pod posebnim uslovima u novim državama članicama EU. Belgiju i Luksemburg koje imaju obavezu na automastki sistem razmene informacija o isplaćenim kamatama nerezidentima. metode izuzimanja dividendi i 2. godine ove tri države imaju pravo na porez na odbitak za isplaćene kamate nerezidentima.7. To znači da država članica izvora kamate i autorske naknade ima pravo da oporezuje kamate i autorske naknade samo onim kompanijama koja su njeni rezidenti.PORESKO PRAVO EU prof. metode indirektnog poreskog kredita. Directive 2006/98/EC. Direktiva je stupila na snagu 1. Prelazni period za sistem razmene informacija uveden je za Austriju.2005. 60 Council Directive 2003/48/EC OJ L 157 of 26. pravo korišćenja industrijske. amandmani Directive 2004/66/EC. Poslovna jedinica i matična kompanija moraju da primenjuju isti metod za izbegavanje dvostrukog pravnog oporezivanja.

ali i za potrebe indirektnih poreza treba očekivati pre svega dalje jačanje i harmonizaciju propisa iz oblasti poreske administrativne saradnje. movement and monitoring of such products. DIREKTIVE ZA HARMONIZACIJU INDIREKTNIH POREZA 6. Directive 2000/47/EC OJ L 193 of 29. Direktiva o opštem aranžmanu za dobra koja su predmet oporezivanja akcizama i njihovom držanju. uvode se sa centralnog nivoa vlasti. ugalj. prirodni gas i električna energija. Porezi na potrošnju materijalnih dobara.U ovoj Direktivi. odnosno na lokalnom nivou. zbog ukidanja fizičkih granica i razvoja elektronskog tržišta. Može se zaključiti da na nivou EU-27 ne postoji jedinstven poreski sistem.05. Akciza je porez na potrošnju dohotka.12. ili samo porezi na potrošnju. Ugovorom o EU ustanovljena je obaveza harmonizacije samo indirektnih poreza. obuhvaćene su i akcize.2004.PORESKO PRAVO EU prof. utvrđena je obaveza harmonizacije akciza na energente– nafta.2003. a sprovedena je preko direktiva kojima je regulisan način oporezivanja određenih materijalnih dobara. Harmonizacijom je obuhvaćeno oporezivanje samo onih dobara koja imaju značajne fiskalne efekte.12. Radi razlikovanja komercijalne od nekomercijalne svrhe utvrđena je određena količina dobara kao mera razgraničenja šta se smatra uvozom za komercijalne svrhe. a da je za veću harmonizaciju direktnih poreza potrebna promena osnivačkog ugovora EU-27.1992.1. a u cilju sprečavanja štetne poreske konkurencije i smanjivanja poreske evazije.Porezi na potrošnju – akcize Harmonizacijom indirektnih poreza. Directive 94/74/EC OJ L 365 of 31. a državama članicama je ostavljeno pravo da uvode akcize i na druga materijalna dobra ako to neće poremetiti razmenu na tržištu Unije. 47 . pored PDV kao opšteg poreza na promet. koks. drugačije zovu porezi na izdatke.1997. amandmani Directive 92/108/EEC OJ L 390 of 31. iz oblasti direktnih poreza posebno. 6. može se zaključiti da u narednom periodu. a princip porekla za potrošnju dobara koja se koriste u nekomercijalne svrhe.2000. PDV i akciza. U EU harmonizacija akciza utvrđena je u Beloj knjizi. Porezi na izdatke nisu predmet harmonizacije. Directive 96/99/EC OJ L 8 of 11. Na nivou EU usvojene su direktive kojima je omogućena harmonizacija sistema PDV i akciza i određenih segmenata poreza na dobit akcionarskih društava i regulisano oporezivanje dividendi. i uvode se od strane komunalnih organizacija. alkohol i alkoholna pića i duvanske proizvode.07. dok se porezi na potrošnju nematrijalnih dobara i upotrebu imovinskih dobara. Radi sprovođenja principa odredišta utvrđena je procedura poreskog 61 Council Directive 92/12/EEC of 25 February 1992 on the general arrangements for products subject to excise duty and on the holding. kretanju i kontroli 61 .01. Porezi na potrošnju su predmet harmonizacije zato što mogu da utiču na poremećaj konkurencije na tržištu Unije.12. Za sva dobra koja podležu harmonizaciji akciza generalno je utvrđeno pravilo da se princip odredišta primenjuje za potrošnju dobra koja se koriste u komercijalne svrhe (dobra se oporezuju porezima države članice koja je uvoznik dobra). Directive 2004/106/EC OJ L 359 of 04. Potrošnja dohotka podrazumeva potrošnju za kupovinu materijalnih dobara i potrošnju za kupovinu nematerijalnih dobara i upotrebu imovinskih dobara. dr Ljiljana Lučić Imajući u vidu da je u EU-27 izvršen visok stepen harmonizacije indirektnih poreza. Regulation (EC) No 807/2003 OJ L 122 of 16.1994.

65 Council Directive 92/79/EEC of 19 October 1992 on the approximation on cigarettes. amandmani Directive 2004/74/EC OJ L 106 of 2. Directive 2004/75/EC OJ L 195 of 2.PORESKO PRAVO EU prof. U strukturnim direktivama utvrđene su pojedinosti za navedena dobra koja podležu oporezivanju akcizama. cit str 157 48 . Zajednički sistem akciza počeo je da se primenjuje 1. uglavnom na isporuku dobara diplomatskim i konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama. U njima su definisane kategorije proizvoda koji su predmet oporezivanja i definisana osnovica na koju se računa akciza (kilogrami. dr Ljiljana Lučić nadzora.10. hektolitri). 64 Councile Directive 2003/96/EC of 27 October 2003 restructuring the Community framework for the taxation pf energy products and electricity. odnosno započne njegova potrošnja. 11. osim poreza na promet. Direktiva o prestruktuiranju okvira Zajednice o oporezivanju energetskih proizvoda i električne energije64. Komisija je 1960. Kao obrazloženje ovog predloga navedeno je nekoliko prednosti PDV u odnosu na tradicionalne forme poreza na promet: 62 Council Directive 95/59/EC of 27 November 1995 on taxes other than turnover taxes wich affect the consumption of manufactured tobacco. amandmani Directive 1999/81/EC OJ L 211 of 11.12. Council Directive 92/80/RRC of 19 October 1992 on the approximation of taxes on manufactured tobacco other than cigarettes. Directive 2002/10/EC OJ L 46 of 16.Nojmarkov komitet (Neumark Committee) sa zadatkom da utvrdi predloge rešenja iz ove oblasti.2002. Porez na dodatu vrednost (PDV) S obzirom na to da je Osnivačkim Ugovorom o EEZ (čl. 63 Council Directive 92/83/EEC of 19 October 1992 on the harmonisation of the structures of excise duties on alchol and alcoholic beverages.. godine formirala Fiskalni i finansijski komitet .2.2003.8. amandmani Directive 1999/81/EC OJ L 211. u kojoj se od 1954. godine podneo Izveštaj u kome je dao negativnu ocenu o bruto svefaznom kumulativnom porezu na promet koji je postojao svuda osim u Francuskoj. za svako dobro koje podleže oporezivanju akcize posebnim direktivama utvrđene su stope i visina poreskog opterećenja65. OJ L 316 of 31. 6. godine primenjivao PDV.2.6.2.1999. op.12. Directive 2003/117/EC OJ L 233 of 20.2004. godine. Directive 2002/10/EC OJ L 46 of 16.8. i predložio uvođenje PDV u svim državama članicama.2002. određena dokumentacija i osnivanje poreskih skladišta.1999. Directive 2002/10/EC OJ L 46 16.2.2002.1992. 66 Izveštaj Nojmarkovog komiteta interpretioran prema Hitiris. Nojmarkov komitet 66 je 1962.1999. amandmani Directive 1999/81/EC OJ L 211 of 11. januara 1993. Direktiva o harmonizaciji strukture akciza na alkohol i alkoholna pića63.T.8. usled njihovih specifičnosti: Direktiva o porezima. Pored toga.113 Konsolidovane verzije Ugovora o EU) ustanovljena obaveza država članica da svoje zakonodavstvo u oblasti poreza na promet i akciza harmonizuju u interesu zajedničkog tržišta. Direktivom su predviđena i određena oslobođenja. koji se odnose na potrošnju proizvedenog duvana62. komadi. Directive 2003/117/EC OJ L 233 of 10.6. Poreska obaveza nastaje nakon što dobro napusti skladište i uključi se u promet.2003.2004.

- PDV može uzrokovati velike administrativne troškove i za poreske vlasti i za poreske obveznike. što uvodi u poreski sistem kontrolu transakcija koja stimuliše plaćanje i podstiče naplatu poreza. dr Ljiljana Lučić Obezbeđuje neutralnost odluka o štednji. kome se oporezuje prodaja. iz tog razloga poreske izuzetke treba odobravati malim firmama gde troškovi naplate premašuju poreske prihode. posebno ako je poreska baza široka i postoji jedinstvena poreska stopa. dozvoljava se poreski kredit za poreze koje su platile druge firme u prethodnim fazama proizvodnje. Značajno je istaći da je PDV metod oporezivanja.PORESKO PRAVO EU prof. Komitet je predložio da bi Zajednica trebala da usvoji princip ograničenog porekla koji bi promovisao integraciju preko ukidanja fiskalnih 49 . Proizvođaču. Mada je porez plaćen državi od strane svih onih koji su uključeni u proizvodnju i distribuciju proizvoda ili usluga. sa pravom povraćaja PDV koji je uključen u fakture za input. repromaterijal – u različitim fazama proizvodnje. a ne nova vrsta poreza. Kada se output jedne firme koristi kao input od strane neke druge firme. Na taj način akumulisani porez kada je finalni proizvod prodat biće tačno jednak porezu naplaćenom u svakoj pojedinačnoj fazi na ukupnu agregatnu bazu po istoj ad valorem stopi. Na taj način sistem oporezivanja PDV osigurava proizvodnu efikasnost. u principu. Nojmarkov komitet se takođe bavio pitanjem principa nadležnosti oporezivanja za međunarodnu trgovinu robama i uslugama. investiranju i radu. PDV je porez na potrošnju koji oporezuje dodatu vrednost – razliku između vrednosti roba (ili usluga) koja je prodata i vrednosti roba (ili usluga) koja je kupljena kao input. Računanje PDV u EU zasnovano je na indirektnom metodu ili metodu fakture: (a) svaki registrovani trgovac prodaje svoje outpute po ceni uvećanoj za odgovarajuću stopu PDV. (b) trgovac tada plaća poreskim vlastima porez obezbeđen od prodaje. Prema tome oporezivanje trgovine je transparentno i ne može da se koristi kao što je to u slučaju izvoznih subvencija ili uvoznih carina kao podrška domaćoj proizvodnji. on nije elemenat troškova. a to znači da. samo konačni potrošač plaća porez. porez na input se vraća. PDV je porez na promet. - Međunarodno oporezivanje po principu destinacije nedvosmisleno promoviše prilagođavanje graničnih poreza preko tačnog vraćanja poreza na izvoz i preko preciznog nediskriminatornog nametanja poreza na uvoz. - On je neutralan i za proizvodnju preko vertikalne integracije preduzeća i za proizvodnju preko nekoliko nezavisnih firmi.

(2009) Taxation policy in EMU.J. godine. mogao dati pozitivan doprinos uspostavljanju jedinstevnog tržišta. Luksemburg 1970. Sistem evropskog PDV ustanovile su Francuska 1968. Finska 1994. Grčka 1987. godine. poreska konkurencija između država članica ekonomske unije prouzrokovala bi konvergenciju poreskih stopa. godine. Nakon toga sve države članice. 67 Izvor: Alworth. Italija 1973. godine. European Communities. godine. u dugom roku. Prema tome. praktično je završena Prva faza harmonizacije PDV. godine. bez kontrole unutrašnjih granica i bez preliminarnog harmonizovanja stopa. godine. trebalo primeniti princip destinacije. odlučila da bi. u kombinaciji sa principom porekla na unutrašnju trgovinu.godine. Cilj ove direktive bio je da se ostvari transparentnost u oporezivanju uvoza i oslobađanja od poreza izvoza. godine usvojena je. Preporuka je zasnovana na iskustvu federalnih država koje je pokazalo da bi zajednički sistem indirektnog oporezivanja. preusmeravanja trgovine i udaljavanja od konkurencije.. Zajednica je prihvatila predloge Nojmarkovog komiteta da uvede VAT. Irska 1972. godine. dr Ljiljana Lučić granica između država članica.67 17.PORESKO PRAVO EU prof. godine. godine. a i one koje su se u narednom periodu priključivale ili pripremale da se priključe EU.G. aprila 1967 (Direktiva 67/227/EEC o harmonizaciji prava država članica koja se tiče oporezivanja prometa u državama članicama porezom na dodatu vrednost). Austrija 1973.11 50 . (Direktiva 77/388/EEC) kojom je utvrđena obaveza država članica da izvrše harmonizaciju prava na osnovu dogovorenog zajedničkog sistema uniformih baza za oporezivanje porezom na dodatu vrednost. Švedska 1960. Relativno mala razlika u poreskim stopama štiti zajedničko tržište od deformacija u trgovini. Do ustanovljavanja principa destinacije došlo je usled potrebe da se izbegne deformisanje konkurencije i osigura državama članicama koje uvedu PDV priliv sredstava u budžet po ovom osnovu. Slovačka. Britanija 1973. Portugalija 1986.godine. Češka i Slovenija 1993. Ona je imala za cilj da odredi bazu za oporezivanje. godine. PDV ustanovljen je Prvom PDV direktivom od 11. Nemačka 1968. Španija 1986. V. Njenim usvajanjem. Mađarska 1998. Economic Papers 310/March 2008 str. godine. U EZ. počele su da svojim zakonodavstvima da ustanovljavaju PDV. godine. sada već poznata kao Šesta PDV direktiva. godine. Holandija 1970. Maja 1977. Arachi. toliko dugo koliko se izgrađuje zajedničko tržište. Belgija 1971. Ona je međutim.

PORESKO PRAVO EU
prof. dr Ljiljana Lučić
Druga faza harmonizacije PDV obuhvata mere kojima se uklanja fiskalna kontrola na
granicama između država članica. Belom knjigom68 iz 1985. godine utvrđen je plan
uklanjanja fizičkih, tehničkih i poreskih barijera i plan zamene principa destinacije, principom
porekla. Do donošenja Jedinstvenog evropskog akta (JEA)69, oporezivanje transakcija između
država članica odvijalo se po prinicipu odredišta (destinacije) koji se primenjuje u
međudržavnoj razmeni. Po principu odredišta porez se plaća i pripada onoj državi u koju se
roba uveze i potroši. Međutim s obzirom na cilj JEA da se ukinu granične kontrole, javio se
problem oporezivanja transakcija između država članica unutar EU, jer bez granične kontrole
princip odredišta nije bilo moguće sprovesti. Paralelno sa dogovorom o principu oporezivanja
transakcija među državama članica u EU pripremao se na prelazak na novi princip naplate i
dogovarala stopa PDV.

Direktivom 92/77/EEC od 19. oktobra 1992. godine utvrđene su

stope PDV na sledeći način: minimalna standardna stopa u visini od 15%, sa obavezom da se
svake dve godine visina stope ponovo utvrđuje; mogućnost da države članice uvedu smanjene
stope u visini ne manjoj od 5% na bilo koju robu ili uslugu iz Aneksa H; mogućnost da neke
države članice primene nultu stopu, super smanjenu stopu ili tzv. parking stopu. Prvo
Saopštenje Komisije o uvedenim poreskim stopama (COM(94)584) ukazalo je da nakon
primene Direktive 92/77/EEC nije došlo do poremećaja u trgovini usled razlika u stopama
PDV među državama. Iz tog razloga Komisija je predložila da se ne menja utvrđena stopa,
nego da se ona tumači kao minimala standardna stopa, a da se za maksimalnu standardnu
stopu utvrdi nivo od 25%. Ovakav predlog Komisija je ponovila i 1997. godine tako da je
raspon za standardnu PDV stopu utvrđen između 15% i 25%. Takođe razmatrala se i odluka o
daljem važenju nulte stope koju su imale generalno pravo da koriste Švedska i Finska, a ostale
članice samo na određene proizvode i transakcije. Kako su među državama članicama ostale
razlike u stopama PDV i u različitoj meri i različit način korištene mogućnost taksativno
navedenih oslobođenja70, nije bilo moguće automatski zameniti princip destinacije principom
porekla (države članice sa nižom stopom PDV i većim brojem oslobođenja bile bi
68

Kod nas je prevedena pod nazivom Bela knjiga- priprema pridruženih zemalja centralne i istočne Evrope za
integraciju u untrašnje tržište Unije, priređivač dr Duško Lopandić u izdanju Instituta ekonomskih nauka,
Beograd, 2001. god.
69
Single European Act, OJ L 169 od 29.juna 1987; potpisan 28.juna1986.,a stupio na snagu1.jula1987.godine
70
PDV obezbeđuje puni pozitivan efekat ako se uvede sa centralnog nivoa, po jedinstvenoj stopi i bez izuzetaka i
oslobođenja; međutim, on deluje regresivno i iz tog razloga na nivou EU su i usaglašeni određeni izuzeci;
tendencija je da se izuzeci svedu na najmanju meru te su zato u prilozima Direktive taksativno nabrojana dobra i
usluge za koje države članice ne moraju primeniti standardnu stopu i koja imaju poseban tretman ali i kontrolu;
Kod PDV treba razlikovati oslobođenja sa pravom na odbitak i bez prava na odbitak; Prema rečima
Rehenbrinka:„ PDV je paradoksalan : PDV je porez kod kojeg su oni koji za sebe veruju da su oslobođeni u
stvari oporezovani, a oni koji za sebe veruju da su oporezovani u načelu su oslobođeni, odnosno prema rečima
Popovića: oslobođeni su u stvari oporezovani, a oporezovani su u stvari rasterećeni“ Popović, D. (2008)
Poresko pravo (Beograd, Pravni fakultet) str.393

51

PORESKO PRAVO EU
prof. dr Ljiljana Lučić
konkurentnije na tržištu EU). Po principu porekla porez se plaća i pripada državi članici gde
je roba kupljena. Amandmanom na Šestu direkivu koji je stupo na snagu 1. januara 1993.
godine uveden je tz. „prelazni period“ koji traje i danas, u kome se oporezivanje na
transkacije između država članica oporezuju i po principu odredišta (za privredne subjekte) i
po principu porekla (za fizička lica za nekomercijalne potrebe sa izuzetkom kupovine novih
vozila i kupovine robe putem kataloga). Šesta Direktiva u kontinuitetu dopunjavala i menjala
sa ciljem da se otklone uočeni praktični nedostaci, unapredi funkcionisanje zajedničkog
sistema PDV i onemogući poreska evazija. 71 Zadnja izmena izvršena je 28. novembra 2006
Direktivom 2006/112/EC kojom su objedinjene sve dotadašnje izmene Šeste direktive i čijim
stupanjem na snagu je prestala važnost svih amandamana iz prethodne tri decenije 72.
Usvojenim direktivama o harmonizaciji PDV harmonizovani se predmet oporezivanja,
osnovica, obavezne, minimalne i maksimalne stope, broj stopa PDV, vrsta oslobođenja,
specijalni režimi oporezivanja, odbici, obaveze obveznika.
Evropski sistem PDV do sada se pokazao kao veoma uspešan. Za države članice EU PDV
generalno ima značajan broj prednosti, od administrativnih do onih koje proističu iz
„samoprinudne prirode“ koja ima kapacitet da u odnosu na porez na promet naplati veći
poreski prihodi. Problem se međutim javlja sa proširenjem EU i potrebom da se kompletira
jedinstveno tržište. Tačnije osetljivost PDV na prevaru, odnosno poresku evaziju, nameće
zahtev državama članicama da razreše ovaj problem pravilnim dizajniranjem evropskog PDV,

71

Amandmane na Šestu direktivu o PDV videti u monografiji Ilić-Popov,G (2004) Poresko pravo EU (Beograd,
Sl.glasnik)
72

Directive 67/227/EEC(OJ 71,14.4.1967,p.1301) , Directive 77/388/EEC (OJ L 145, 13.6.1977.p.1), Directive
78/583/EEC OJ L 194, 19.7.1978, p.16), Directive 80/368/EEC (OJ L 90, 3.4.1980, p.41), Directive 84/386/EEC
(OJ L 208, 3.8.1984, p.58), Directive 89/465/EEC (OJ L 226, 3.1989, p.21), Directive 91/680/EEC (OJ L 376,
31.12.1991, p.1)-(exept for Article 2), Directive 92/77/EEC (OJ L 316, 31.10.1992. p.1), Directive 92/111/EEC
(OJ L 384, 30.12.1992, p.47), Directive 94/4/EC (OJ L 60, 3.3.1994,p.14)-(only Article 2), Directive 94/5/EC
(OJ L 60, 3.3.1994, p.16), Directive 94/76/EC (OJ L 365, 31.12.1994, p.53), Directive 95/7/EC (OJ L 102,
5.5.1995, p.18), Directive 96/42/EC (OJ L 170, 9.7.1996, p.34), Directive 96/95/EC (OJ L 338, 28.12.1996,
p.89), Directive 98/80/EC (OJ L 281, 17.10.1998, p.31), Directive 1999/49/EC (OJ L 139, 2.6.1999, p.27),
Directive 1999/59/EC (OJ L 162, 26.6.1999, p.63), Directive 1999/85/EC (OJ L 277, 28.10.1999, p.34),
Directive 2000/17/EC (OJ L 84, 5.4.2000, p.24), Directive 2000/ 65/EC (OJ L 269, 21.10..2000,p.44), Directive
2001/4/EC (OJ L 24.1.2001, p.17), Directive 2001/115/EC (OJ L 15, 17.1.2002, p.24), Directive 2002/38/EC (OJ
L 128, 15.5.2002, p.41), Directive 2002/93/EC (OJ L 331, 7.12.2002, p.27), Directive 2003/92/EC (OJ L 260,
11.10.2003, p.8), Directive 2004/7/EC (OJ L 27, 30.1.2004, p.44), Directive 2004/15/EC (OJ L 52, 21.2.2004,
p.61), Directive 2004/66/EC (OJ 168, 1.5.2004,p.35) – only Point V of the Annex), Directive 2005/92/EC (OJ L
345, 28.12.2005,p.19), Directive 2006/18/EC (OJ L, 22.2.2006, p.12), Directive 2006/58/EC (OJ L 174,
28.6.2006, p.5), Directive 2006/69/EC (OJ L 221, 12.8.2006, p.9 – (only Article 1), Directive 2006/98/EC (OJ.L
only point 2 of the Annex) ;

52

PORESKO PRAVO EU
prof. dr Ljiljana Lučić
ponovo razmotre tretman transakcija između država članica i povećaju monitoring i aktivnost
poreskih vlasti. 73
U narednoj Tabeli iskazane su stope PDV država članica EU u 2007. godini. Standardne stope
PDV kreću se u rasponu od 15% u Luksemburgu, Kipru i V. Britaniji do 25% u Švedskoj.
Smanjena stopa najveća je u Finskoj i iznosi 17%, a uz posebne odluke koje su i dalje na
snazi određenim državama članicama dozvoljeno je da primenjuju supersnižene i tzv. parking
stope. Supersnižene stope su manje od dozvoljene minimalne od 5%, a parking stope su niže
od dozvoljenog minimuma za standardnu stopu od 15%.
Stope PDV u državama članicama u 2007. godini
u%
Država članica

Standardna stopa

Smanjena stopa

Super smanjena stopa

Parking stopa

Belgija

21

6/12

-

12

Bugarska

20

7

-

-

Češka

19

9

-

-

Danska

25

-

-

-

Nemačka

19

7

-

-

Estonija

18

5

-

-

Irska

21,5

13,5

4,8

13,5

Grčka

19

9

4,5

-

Španija

16

7

4

-

Francuska

19,6

5.5

2,1

-

Italija

20

10

4

0

Kipar

15

5/8

-

-

Latvija

21

10

-

-

Litvanija

19

5/9

-

-

Luksemburg

15

6/12

3

12

Mađarska

20

5

-

-

Malta

18

5

-

-

Holandija

19

6

-

-

Austrija

20

10

-

12

Poljska

22

7

3

-

Portugalija

20

5/12

-

12

Rumunija

19

9

-

-

73

53

Public finances in EMU-2008 European Commisssion, X/2008, str.203

72 Poreska harmonizacija u EZ imala je dva cilja: (a) ostvariti konkurenciju na jednakim osnovama između partnera EZ. Predlozi za približavanje poreskih stopa imali su malo uspeha: na odluke o poreskim stopama se još uvek gleda kao na osetljivu stvar koja mora ostati u nadležnosti nacionalnih vlasti država članica. znači da se može malo toga postići i to sporim korakom. Taxation trends in the European Union Date for the EU Member States and Norway. U praksi se međutim poreska harmonizacija pokazala mnogo težom nego što je bilo predviđeno. Za države članice EU PDV generalno ima značajan broj prednosti. Evropski sistem PDV do sada se pokazao kao veoma uspešan. Eurostat Statistical books. decentralizacije sa ciljem da se odluke donose na nivou koji najbolje reflektuje lokalne preferencije i interese. X/2008. Kompleksnost problema. nameće zahtev državama članicama da razreše ovaj problem pravilnim dizajniranjem evropskog PDV. Britanija 15 5 - - Izvor: European Commission. str. Tačnije osetljivost PDV na prevaru. Iz istih razloga. koja se ogleda u činjenici da je poreska suverenost jedna od fundamentalnih komponenti nacionalnog suvereniteta.5 - - Slovačka 19 10 - - Finska 22 8/17 - - Švedska 25 6/12 - - V. ponovo razmotre tretman međudržavnih transakcija unutar EU i povećaju monitoring i aktivnost poreskih vlasti. centralizacije u cilju ostvarenja ekonomije obima i onemogućavanja da se efekti poreskih politika država članica preliju van nacionalnih granica. 2009 Edition. od administrativnih do onih koje proističu iz „samoprinudne prirode“ koja ima kapacitet da u odnosu na porez na promet naplati veći poreski prihodi. što je podrazumevalo ukidanje poreskih granica i (b) ubrzati proces integracije i unifikacije tržišta. 74 74 Videti detaljnije Public finances in EMU-2008 European Commisssion. Pored toga za poresku politiku od značaja je princip subsidijarnosti koji teži da balansira između: 1. str. najveći broj predloženih i do sada usvojenih mera svodi se na harmonizaciju poreskih struktura i baza oporezivanja uz striktno poštovanje neutralnosti u međudržavnoj trgovini. 2. odnosno poresku evaziju.PORESKO PRAVO EU prof. Problem se međutim javlja sa proširenjem EU i potrebom da se kompletira jedinstveno tržište. dr Ljiljana Lučić Slovenija 20 8.203 54 .

stupila na snagu 1. p.1992. p. 20. Decembra 2006.2008.10. p.1301) - Directive 77/388/EEC (OJ L 145.12. 3.47) - Directive 94/4/EC (OJ L 60. 19. 3.1995.1978.p.p. 31.53) - Directive 95/7/EC (OJ L 102.1)-(exept for Article 2) - Directive 92/77/EEC (OJ L 316.2006.8. Iz tog razloga njenim stupanjem na snagu prestale su da važe sledeće Direktive kojima je do tada u EU regulisan porez na dodatu vrednost: 75 - Directive 67/227/EEC(OJ 71.4.1984. ciljevi oporezivanja75 Pravna osnova poreza na dodatu vrednost u EU je član 93 (ranije 99) Ugovora o EU na osnovu koga je Savet usvojio mere za harmonizaciju poreza na potrošnju.16) - Directive 94/76/EC (OJ L 365.1996.2007. 13.7.14.58) - Directive 89/465/EEC (OJ L 226.89) Council Directive 2006/112/EC of 28 November on the common system of value added tax OJ L 347 od 11. 31. Direktivu 77/388/EEC kojom je utvrđena obaveza država članica da izvrše harmonizaciju prava na osnovu dogovorenog zajedničkog sistema uniformih baza za oporezivanje porezom na dodatu vrednost (koja je još uvek na snazi) i tokom tri decenije sve amandmane na ovu Direktivu. kojima treba da se osigura ustanovljavanje i funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.3.6. 9. p.12. 3. zamenila je Direktivu 67/227/EEC o harmonizaciji prava država članica koja se tiče oporezivanja prometa u državama članicama porezom na dodatu vrednost.34) - Directive 96/95/EC (OJ L 338. 3.12.1994. Direktiva o zajedničkom sistemu PDV 2006/112/EC 76 od 28 novembra 2006.16) - Directive 80/368/EEC (OJ L 90.1) - Directive 78/583/EEC OJ L 194.1994. p.1991. p. akciza i ostalih indirektnih poreza. 3. 31.3. subjekti oporezivanja. p. god.1967. .1) - Directive 92/111/EEC (OJ L 384.21) - Directive 91/680/EEC (OJ L 376. 28.1977. p.7. dr Ljiljana Lučić Direktiva o zajedničkom sistemu PDV 2006/112/EC od 28 novembra 2006. p.41) - Directive 84/386/EEC (OJ L 208.PORESKO PRAVO EU prof.12.12. Directive 2008/8/EC OJ L 44.5. godine osnovni je “zakon“ EU kojim se reguliše porez na dodatu vrednost u državama članicama EU. Ova Direktiva. p. p.1989.1980. 5.1996.14)-(only Article 2) - Directive 94/5/EC (OJ L 60. Directive 2007/75/EC OJ L 346. Januara 2008. 30.poreska osnovica.4.1994. p. 29.1992. 29.2.18) - Directive 96/42/EC (OJ L 170.12. 55 . 76 Amandmani na Direktivu 2006/112/EC:Directive 2006/138/EC OJ L 384.p.

1999.6.p.utvrdi zajednički sistem PDV koji će se primenjivati i na maloprodaju.4. 11.63) - Directive 1999/85/EC (OJ L 277.1999.1. p.obezbedi harmonizaciju prava o PDV na način da se što je više moguće eliminišu faktori koji mogu poremetiti uslove konkurencije i na nacionalnom nivou i na nivou Zajednice.5) - Directive 2006/69/EC (OJ L 221.27) - Directive 2003/92/EC (OJ L 260.5.19) - Directive 2006/18/EC (OJ L.1.2002. 15. 26. 28.2006. 28.6.1999. p. .27) - Directive 1999/59/EC (OJ L 162.2001. 2.1998. 12.34) - Directive 2000/17/EC (OJ L 84.44) - Directive 2004/15/EC (OJ L 52.9 – (only Article 1) - Directive 2006/98/EC (OJ.10. Tako koncipirana i ova Direktiva o PDV.2005.2000. dr Ljiljana Lučić - Directive 98/80/EC (OJ L 281.2004.31) - Directive 1999/49/EC (OJ L 139.24) - Directive 2000/ 65/EC (OJ L 269. 7. p.5. p.p.L only point 2 of the Annex) Osavremenjeni tekst integrisao je odredbe svih navedenih direktiva na jasan i racionalan način i olakšao razumevanje PDV time što je neke definicije utvrdio i postojeće pojasnio. p. p.8) - Directive 2004/7/EC (OJ L 27.2. 56 .44) - Directive 2001/4/EC (OJ L 24.6. 5.2006. p. 17.24) - Directive 2002/38/EC (OJ L 128.8. imala je za cilj da u državama članicama EU: .1.2004. p.2003. 22. 28.2004.10.2002.10. p. 1. odnosno u cilju dostizanja najvišeg stepena jednostavnosti i neutralnosti primenu što je moguće više na opšti način i za pokrivanje svih faza proizvodnje i distribucije roba kao i isporuku usluga.17) - Directive 2001/115/EC (OJ L 15.12.. p. 30.2000.10. p.12.2. p.2002. kao i sve prethodno navedene. 21.PORESKO PRAVO EU prof. p. 21.41) - Directive 2002/93/EC (OJ L 331. p.61) - Directive 2004/66/EC (OJ 168. p.2006.p.12) - Directive 2006/58/EC (OJ L 174.35) – only Point V of the Annex) - Directive 2005/92/EC (OJ L 345. 17.

trebala bi da se oporezuje u mestu gde potrošač stvarno koristi i konzumira robe. . a da bi se izbegli mogući konflikti. ekonomskom i socijalnom planu. osim poreskih obveznika koji su oslobođeni. .utvrdi da se tokom tranzitornog perioda. tako da u okviru teritorije svake države članice. .utvrdi da se neke teritorije isključe iz primene Direktive iz razloga koji su u vezi sa geografskom. primenjuje princip destinacije u skladu sa stopama i uslovima koje su ustanovile države članice. primenom uniformne stope poreza na oporezivu bazu na uniforman način i u skladu sa pravilima Zajednice.definišu mesta koja se smatraju mestom gde se izvršavaju oporezive transakcije. a da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje ili neoporezivanje i da bi se dostiglo istinsko oslobođenje unutrašnjeg tržišta od barijera koje su povezane sa režimom PDV. slične robe i usluge nose isti poreski teret. . avionima ili železnici u putničkom saobraćaju u okviru Zajednice. bez obzira na dužinu lanca proizvodnje i distribucije.utvrdi zajednički sistem PDV koji treba da. ekonomskom i socijalnom situacijom. pošto harmonizacija poreza na potrošnju u državama članicama dovodi do promene poreske strukture i proizvodi posledice na budžetskom. za potrebe oporezivanja. ili od trgovaca i distributera do konačnog potrošača. na transakcije izvršene od strane poreskih obveznika unutar Zajednice. jer primena opšteg pravila da su isporuke usluga oporezive u državi članici u kojoj je dobavljač ustanovio posao može voditi značajnom poremećaju konkurencije ako su najmodavac i zakupac osnovani u različitim državama članicama i ako su poreske stope u tim državama različite. pre nego što robe dođu do finalne faze potrošnje. osnovao firmu. za takve slučajeve bilo je potrebno utvrditi da je mesto isporuke usluga mesto gde je potrošač ustanovio svoj posao ili ima fiksno sedište u 57 . takođe je bilo potrebno odrediti mesto isporuke. . čak i ako poreske stope i izuzeci nisu u potpunosti harmonizovani.PORESKO PRAVO EU prof. . dr Ljiljana Lučić .utvrdi mesto isporuke u slučaju unajmljivanja pokretne materijalne imovine. trebalo bi ga definisati u državi članici potrošača. posebno u slučaju izvesne isporuke usluga između poreskih obveznika gde je trošak usluge uključen u cenu roba.utvrdi da se struja i gas. . dok bi isporuka struje i gasa u konačnoj fazi . .utvrdi primenu PDV preko faza. mesto isporuke gasa kroz distributivni sistem prirodnog gasa ili struje. do konačnog utvrđivanja PDV na nivou EU. trebalo bi biti mesto gde je potrošač ustanovio svoj posao. rezultira neutralnošću na konkurenciju. mada bi mesto gde se izvršava isporuka usluga trebalo u principu da je fiksirano kao mesto gde je dobavljač ustanovio delatnost. tretiraju kao robe koje podležu PDV.definiše mesto oporezivanja izvesnih transakcija koje se izvršavaju na brodovima.utvrdi zajednički sistem PDV koji može obezbediti nesmetano finansiranje Budžeta EU iz PDV.

utvrdi da se na mesto isporuke u slučaju unajmljivanja sredstva transporta primeni opšte pravilo. države članice bi trebalo da utvrde da je mesto isporuke u okviru Zajednice. . . .omogući regulaciju izvesnog broja i nivoa stopa. nego i broj poreskih stopa i njihovih nivoa između država članica.usaglase procedure za određene robe koje podležu istovremeno i plaćanju PDV i akciza. isporuku telekomunikacionih usluga poreskim obveznicima ustanovljenim u Zajednici ili potrošačima ustanovljenim u trećim zemljama trebalo bi u principu oporezovati u mestu gde je ustanovljen potrošač usluga. .omogući državama da u određenom vremenskom periodu.harmonizuje poreska osnovica tako da primena PDV na oporezive transakcije dovede do uporedivih rezultata u svim državama članicama. . . dovoljno dugom ali fiksiranom. . 58 .utvrditi da se isporuka gasa preko distributivnog sistema prirodnog gasa i električne energije oporezuju u mestu potrošača.reguliše poreski tretman investicionog zlata: -usaglasi ne samo uniformnost poreske baze.harmonizuje koncept oporezivog događaja. .utvrdi da bi sve telekomunikacione usluge koje se koriste u okviru Zajednice trebalo oporezovati tako da se spreči distorzija konkurencije. u cilju stvaranja novih radnih mesta primene smanjene stope PDV u sektoru radno intenzivnih usluga. a da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje uvoz takvih proizvoda trebalo bi izuzeti iz PDV.spreči odstupanja standardnih stopa PDV koje se primenjuju u državama članicama koje vodi u strukturne neravnoteže u Zajednici i poremećaja konkurencije u nekim sektorima aktivnosti i utvrdi minimalna standardna stopa od 15%. .PORESKO PRAVO EU prof. . dr Ljiljana Lučić koje se usluga isporučuje ili. odnosno da se mesto isporuke smatra mesto gde je dobavljač ustanovio delatnost. u odsustvu toga.utvrdi oporezivanje usluge radio i televizijskih programa i elektronske usluge obezbeđene sa treće teritorije ili iz trećih zemalja pojedincima ustanovljenim u Zajednici ili iz Zajednice potrošačima ustanovljenim na trećim teritorijama ili trećim zemaljama u mestu ustanovljavanja potrošača. . da bi se osiguralo uniformno oporezivanje telekomunikacionih usluga koje nude poreski obveznici osnovani na trećim teritorijama ili u trećim zemljama neoporezivim pojedincima ustanovljenim u Zajednici i koje se efektivno koriste i konzumiraju u Zajednici. mesto gde ima stalnu adresu ili obično prebiva.

. . kompletira statistika za poslovanje. posebno u slučaju isporuke usluga lica koja nisu osnovana u državi članici u kojoj je PDV obaveza. ali da se iz harmonizacije isključe robe koje se isporučuju u fazi maloprodaje.PORESKO PRAVO EU prof. na način da je neophodno obezbediti pojednostavljenje mera radi jednakog tretmana u svim državama članicama. određeni broj zajedničkih aranžmana za njihovu upotrebu i čuvanje. a saglasno njihovoj stvarnoj upotrebi. i regulišu operacije fakturisanja. Iz tog razloga smatra se prikladnim. a da bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.utvrdi da države članice mogu u posebnim slučajevima da odrede primaoce isporuke roba ili usluga kao lica odgovorna za plaćanje PDV. U tranzitornom periodu odredbe koje se odnose na poreski sistem i pojedince odgovorne za plaćanje PDV u vezi sa ovom vrstom operacija trebalo bi harmonizovati. . . .reguliše upotreba elektronskih računa na način da se omogući poreskim vlastima da vrše monitoring. posebno malih i srednjih preduzeća (MSP) i uskladi je sa implementacijom efikasnih kontrolnih mera i potrebom da se održava kvalitet statističkih instrumenata Zajednice. Ovo bi trebalo da pomogne državama članicama da pojednostave pravila u identifikaciji sektora i izvesnih vrsta transakcija radi izbegavanja poreske evazije. 59 . dr Ljiljana Lučić -reguliše oporezivanje operacija na domaćem tržištu koje su povezane sa trgovinom roba unutar Zajednice koju poreski obveznici koji nisu osnovani na teritoriji država članica obavljaju u tranzitornom periodu u kojima dolazi do kupovine roba unutar Zajednice uključujući povezane transakcije.odrede pojedinci odgovorni za plaćanje PDV.odrede određeni izveštaji i povraćaji elektronskim putem i upotreba elektronskih sredstava za ispunjenje uslova za funkcionisanje elektronskih računa. . primenjuju i na usluge koje imaju tretman kapitalnih dobara. -utvrdi da se pravila koja se odnose na odbitke za kapitalne robe koje se koriste nakon isteka životnog veka sredstva.harmonizovati obaveze poreskih obveznika tako da se osigura što je više moguće na uniforman način potrebna sigurnost za naplatu PDV u svim državama članicama. . . da se utvrditi sadržina računa.smanje administrativne formalnosti. lice koje je u vezi je sa njim i odgovorno za plaćanje poreza. .reguliše da su države članice u potpunosti slobodne u određivanju lica koja su odgovorna za plaćanje PDV na uvoz.omogući državama članicama da utvrde pored poreskog obveznika.utvrde pravila za odbitke na način da se odbici računaju na sličan način u svim državama članicama.

za jednu ili više država članica značajne budžetske efekte.osigura državama članicama jasnost predloga Komisije. . . IV naslov Oporezive transakcije. U skladu sa principom supsidijarnosti. . ne prelazi granice potrebnog da bi se ostvarili navedeni ciljevi. Imajući u vidu napred navedene ciljeve. . antikvitete i skupljanje starina.PORESKO PRAVO EU prof.utvrdi da Savet ima pravo da implemenira Direktivu na osnovu jednoglasno donetih odluka na predlog Komisije. a koje su u skladu sa zajedničkim odredbama i pristupom veće harmonizacije. da bi se sprečilo dvostruko oporezivanje i distorzija konkurencije.utvrdi da su odredbe koje se odnose na radio i televizijske programe privremenog karaktera i da će se ponovo razmotriti u svetlu iskustava u kratkom roku. . . uključujući paušalni porez za poljoprivrednike. Direktiva 2006/112/EC sadrži XV naslova: I naslov Predmet i obuhvat. koje nisu identifikovane ni ustanovljene za oporezivanje PDV. V naslov Mesto oporezivanja transakcija.ostavi državama članicama sloboda da primenjuju specijalne šeme za obveznike koji nisu pokriveni normalnom šemom. VI naslov Oporezivi događaj i oporezivost PDV. mada ograničene.osigura uniformna primena sistema PDV u državama članicama. . utvrdila mere kojima se regulisanje PDV može bolje ostvariti na nivou Zajednice.omogući državama članicama da primenjuju sopstvene posebne šeme za mala preduzeća.utvrdi potreba ustanovljavanja Savetodavnog komiteta o PDV radi uniformne primene Direktive i bliske saradnje država članica i Zajednice u njenoj primeni. Zajednica je saglasno principu supsidijarnosti iz člana 5 Sporazuma o EU. dr Ljiljana Lučić . VII naslov 60 . III naslov Poreski obveznici. Ustanove osnovni principi za specijalne šeme i usvoji zajednički metod za računanje i naplatu dodate vrednosti za njih. II naslov Teritorijalni obuhvat. .utvrde posebne šeme za isporuku elektronskih usluga. . kao i sve prethodne koje stupanjem na snagu ove Direktive prestaju da važe. do koga može doći usled divergencije između država članica u primeni pravila koja se odnose na utvrđivanje mesta izvršavanja oporezivih transakcija.omogući državama članicama pravo da u određenoj meri i pod izvesnim uslovima uvedu ili nastave da primenjuju posebne mere utvrđene ovom Direktivom.usvoje poreska pravila za polovnu robu. Takvim šemama trebalo bi omogućiti identifikaciji u pojedinačnoj državi članici. .da se uniformna primena PDV posebno odnosi na problem dvostrukog oporezivanja prekograničnih transakcija. ova Direktiva. Time bi se pojednostavilo nametanje poreza ili sprečilili izvesni oblici poreske evazije ili izbegavanja. iz razloga što bi implementiranje ovih mera imalo. umetnička dela.

Aneks V Kategorije roba koje su pokrivene skladišnim aranžmanima koja nisu carinska skladišta po članu 160(2). a odnose na geografsko područje njene primene. U članu 6 utvrđeno je da se Direktiva ne primenjuje na Atosu. U članu 5 utvrđeno je da se u primeni ove Direktive: a) pod pojmom Zajednica podrazumeva teritorija država članica. Livinjo. Aneks XI: Deo A Direktive i amandmani na Direktive koje se ukidaju. Aneks II Lista elektronske isporuke usluga koja se odnosi na tačku (k) člana 56(1). Deo B Transakcije država članica koje mogu i dalje da se oslobađaju. isporuke dobara i usluga koje poreski obveznik izvrši uz naknadu i 2. s tim da se u primeni ove Direktive pojam treće zemlje neće odnositi na države navedene u članu 7 Direktive.(3). obaveze poreskog obveznika i povraćaj i refakcija PDV. X naslov Odbici. stvari koje se skupljaju i antikviteti prema tačkama (2). mesto i vreme oporezive transakcije. Direktiva sadrži XII Aneksa: Aneks I Lista aktivnosti koja se odnosi na treći subparagraf člana 13(1). nastanak poreske obaveze. Aneks VII Lista poljoprivrednih proizvoda koja se odnosi na tačku (4) člana 295(1). b) pod pojomom teritorija države članice podrazumeva teritorija pojedinačno svake države članice koja formira EU u skladu sa članom 299 Sporazuma o EU. Melili. VIII naslov Stope. Pored toga. Aneks VI Lista isporuke roba i usluga koje se odnose na tačku (D) člana 199(1). teritoriji Buzingena. Alandskim ostrvima. poreske stope. poreski dužnik. Kanarskim ostrvima. Iz navedenog Sadržaja Direktive 2006/112/EC jasno je da je ovom Direktivom utvrđen predmet oporezivanja. a primalac ostvaruje pravo na odbitak prethodnog poreza u zemlji odredišta).(4) člana 311(1). Naslov I : U članu 1 utvrđeno je da ova Direktiva predstavlja model poreza na dodatu vrednost država članica EU (u daljem tekstu evropski model PDV). d)pod pojmom treća zemlja podrazumeva bilo koja država ili teritorija na koju se ova Direktiva ne primenjuje. poreska oslobođenja. ostrvu Helgoland. poreska osnovica.PORESKO PRAVO EU prof. Deo B Rokovi za ugrađivanje u nacionalno pravo (odnosi se na član 411) i Aneks XII Odnosne tabele. Kanalskim ostrvima. U članu 3 i 4 navedene su i transakcije koje ne podležu PDV a što se još detaljnije ustanovljava članovima pod Naslovom IX – Oslobođenja i članovima 311 do 325 i 327 pod naslovom XII Posebne šeme. XIV naslov Razno i XV naslov Završne odredbe. Naslov II: U ovom naslovu definisani su pojmovi od značaja za Direktivu. sa izuzetkom teritorija koje se taksativno navode u članu 6. XI naslov Obaveze poreskih obveznika i izvesnih lica koja se ne oporezuju. Aneks VIII Lista poljoprivrednih proizvoda koja se odnosi na tačku 5 člana 295(1). XII naslov Posebne šeme. IX naslov Poreska oslobođenja. XIII naslov Umanjenja. posebni režimi oporezivanja. uvoz dobara. c) teritorije koje se navode u članu 6 Direktive imaju tretman treće teritorije. do uspostavljanja konačnog sistema PDV. U članu 2 utvrđeno je da su predmet oporezivanja (oporezive transakcije): 1. i 371 i 380 do 390: Deo A Transakcije država članica koje mogu i dalje da se oporezuju. Aneks IX Umetnička dela. Aneks III Lista isporuke roba i usluga na koje se mogu primeniti smanjene stope iz člana 98. poreski obveznik. Ova Direktiva takođe uređuje da se u prelaznom periodu. Aneks IV Lista usluga na koje se odnosi član 106. Aneks X Lista transakcija sa pravom na umanjenje po članovima 370. oporezivanje transakcija unutar EU tretira na isti način kao i unutar država članica (porez se plaća u zemlji porekla. ostrvima Ceuti. Francuskim prekomorskim departmanima. 61 . dr Ljiljana Lučić Oporezivi iznos. prethodni porez.

PORESKO PRAVO EU prof. Poreska osnovica je vrednost isporuke dobra li usluge koju prima ili bi trebao da primi isporučilac dobra ili davalac usluge od primaoca dobra ili usluge. dok se u Naslovu V. Mesto-deonica puta kada se pružaju prevozničke usluge. uključujući nematerijalnu intelektualnu. Mesto gde je usluga izvršena kada uslugu vrše sportisti. 6. naknada za isporučenu robu ili usluge (pod kojom se podrazumeva i dobrovoljno davanje ako je u vezi sa oporezivim dobrom ili uslugom). dok se isporukom usluga smatra svaka transakcija koja nije isporuka dobara. precizno utvrđuje šta se smatra oporezivim transakcijama. U poresku osnovicu uključuje se vrednost sopstvene potrošnje dobara i korišćenje usluga (kada se iz sopstvenog preduzeća uzimaju dobra ili usluge koje služe privatnoj potrošnji). 5. Britanijom) i Akrotiri i Dekeliji (po Ugovoru sa Kiprom) koje se neće tretirati kao treće zemlje u kojima se ova Direktiva ne primenjuje. koji obuhvata članove od 14 do 30. Naslov VIII obuhvata članove od 93 do 131 kojima se utvrđuje struktura i nivo poreskih stopa i utvrđuju pravila za izuzetke. 3. odnosno nevidivljivu uslugu. umetnici. Javna vlast će se tretirati kao poreski obveznik u slučajevima koji su taksativno navedeni u Aneksu I (telekomunikacione usluge. lučke i aerodromske usluge putnički transport itd). do uspostavljanja konačnog sistema PDV. isporuka vode. Naslov III: U članovima od 9 do 13 utvrđena je definicija poreskog obveznika i lica koja ne podležu obavezi plaćanja PDV. od člana 31 do člana 62. kao i svi sporedni troškovi koji nastaju u vezi sa isporučenim dobrom ili uslugom. utvrđuje šta se smatra mestom gde se vrši oporezivanje izvršenih transakcija. 2. Mesto gde se zemljište nalazi kada su usluge povezane sa zemljom. Poreski obveznik je svaka pravno i fizičko lice koja samostalno i trajno obavlja ekonomsku delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i ako vrednost oporezivih isporuka premaši propisani iznos. ostrvo Man (po Ugovoru sa V. struje i toplotne energije. odnosno definišu poresku osnovicu. 7. Članom 96 propisana je da visina standardne stope PDV u periodu od 1. U članu 7 utvrđeno je da se Direktiva primenjuje na Monako (po Ugovoru sa Francuskom). januara 62 . 4. tačnije za određene zemlje. Lica koja su oslobođena plaćanja PDV su organi vlasti ali samo u slučajevima kada njihova javna delatnost ne poremećuje konkurencije u Zajednici. Mesto gde se nalazi nepokretnost kada se pruža usluga u vezi sa nepokretnostima . gde ima stalno prebivalište ili uobičajeno boravište ili gde je sedište delatnosti. Poreska osnovica nije objektivna vrednost nego subjektivna vrednost zato što se u nju uključuje ne samo vrednost koja se može iskazati novcem. Mesto gde se dobro ugrađuje ili sklapa kada isporučilac dobro ugrađuje ili sklapa. U članu 12 je utvrđeno kada poreski obveznik može biti i lice koje povremeno obavlja delatnost. odnosno definišu pojmovi isporuke dobara i usluga. utvrđuju oporezivost transakcija porezom na dodatu vrednost. 8. Naslov VI koji obuhvata članove od 62 do 71 i Naslov VII koji obuhvata članove od 72 do 93 definišu oporeziv događaj. Mesto u kome je pružalac usluge ustanovio posao. Mesto isporuke može biti: 1. Generalno isporukom dobara smatra se prenos prava raspolaganja materijalnom imovinom. dr Ljiljana Lučić Italijanskom Kampionu i jezeru Lugano. Mesto gde se dobra nalaze u momentu isporuke ako se dobro ne šalje ili ne transportuje. Naslov IV. nego i ono što predstavlja subjektivnu vrednost. naučni radnici. naplaćeni javni prihodi osim poreza na dodatu vrednost. Mesto gde se dobro nalazi u momentu slanja odnosno otpočinjanja transporta kada se dobro šalje ili transportuje.

Prijem radio i televizijskih emisija 9. sajmove . prevenciju bolesti i za tretman u medicinske ili veterinarske svrhe . u pozorišta. s tim da će Savet nakon isteka toga roka odlučiti o njenoj visini. Farmaceutski proizvodi kojise uobičajeno koriste za zdravstvenu zaštitu. renoviranje i zamena stanova. proizvodi koji se uočbičajeno koristekao dodaci prehrambenim proizvodima ili kao zamena za prehrambene proizvode. Prehrambeni proizvodi (uključujući pića.. kulturne. tekstova i informacija iz datebase. uključujući pozajmice iz biblioteka. osim materijala koji je u celini ili pretežno namenjen reklamiranju 7. U članu 97 utvrđeno je da države članice mogu primenjivati jednu ili dve smanjene stope PDV i to samo za ona dobra i usluge koja su navedena u Aneksu III. bioskope.godine do 31. softvera.mape i hidrografske ili slične karte). Prevoz putnika i njihovog pratećeg prtljaga 6.PORESKO PRAVO EU prof. 2. Obezbeđivanje . kao i automatska sedišta za decu 5. pomagala i drugi uređaji koji su uobičajeno namenjeni ublažavanju ili tretiranju invaliditeta. zoološke vrtove . biljke i sastojci koji se uobičajeno koriste u izradi prehrambenih proizvoda. novina i časopisa. žive životinje. umetničke. Isporuka . U članu 99 utvrđeno je da smanjene stope ne mogu biti manje od 5%. Isporuka vode 3. sportske. Pružanje usluga pisaca. štampane ili rukopisne muzičke note. uključujući proizvode koji se koriste za kontracepciju ili sanitarnu zaštitu 4. slika. letke i slične štampane stvari. zabavne parkove. osim alokoholnih) za potrošnju od strane ljudi i životinja. Aneks III – Lista isporuka dobara i usluga na koje se može primanjivati umanjena stopa. Medicinska oprema. kao deo socijalne politike 11. izgradnja. crtanje ili bojanje. (uključujući brošure. knjiga. ali ne manja od 5%: 1. za isključivu ličnu upotrebu invalida. dečije knjige za slikanje. kompozitora i izvođača ili autorskih naknada koje im pripadaju 10. godine ne može biti manja od 15%. dr Ljiljana Lučić 2006. cirkuse. decembra 2010. poput mašina ili zgrada 63 . na koncerte. naučne i zabavne događaje i isporuka učenja na daljinu). isključujući kapitalna dobra. na izložbe i na slične kultirne događaje i objekte 8. Isporuka dobara i usluga koje su uobičajeno namenjene za upotrebu u poljoprivrednoj proizvodnji. filmova i igara uključujući političke. a da se ne mogu primenjivati na usluge iz tačke (k) člana 56 koje su taksativno navedene u Aneksu II (isporuke website. isporuka muzike. u muzeje . Ulaznice na predstave. uključujući popravku takvih dobara.

oslobođenja za određene delatnosti od javnog interesa. 135 i 136)) 16. 64 .PORESKO PRAVO EU prof. Pružanje medicinske i stomatološke nege i tretman u toplim kupalištima (u meri u kojoj te usluge nisu izuzete prema drugim odredbama ove Direktive što je regulisano tačkama (b) i (e) člana 132) 18. nauka. ili izuzeci na koje se ne primenjuje PDV 77. Izvozne transakcije se oslobađaju.oslobođenja za uvoz. u praksi se ne oporezuju sve transakcije. Pored toga. Međutim. transakcije koje su od koristi za celu društvenu zajednicu (obrazovanje. odnošenjem smeća. Poglavlje 3 -oslobođenja za ostale aktivnosti. Poglavlje 10 – oslobođenja za transakcije koje su u vezi sa međunarodnom trgovinom U članu 132 navedena su sledeća poreska oslobođenja za određene delatnosti od javnog interesa: a) Isporuku svih javnih poštanskih usluga. Pružanje usluga u vezi sa čišćenjem ulica. Pružanje usluga od strane pogrebnika i usluga kremiranja kao i isporuka dobara povezanih sa njima 17. dr Ljiljana Lučić 12. Pre svega oslobađanje se generalno odnosi na izvozne transakcije i na transkacije koje imaju tretman izvoznih transakcija. i tretmanom otpadnih voda (osim isporuka takvih usluga od strane državne. Smeštaj koji se pruža u hotelima i sličnim objektima . Cilj ove Direktive je da oslobodi od plaćanja PDV što manje transakcija i da ih taksativno navede. Poglavlje 9 – oslobođenja za isporuku usluga preko posrednika. Isporuka dobara i pružanje usluga od strane organizacija kojima je priznato da su posvećene društvenoj brizi i uključene u rad na društvenoj brizi ili socijalnoj sigurnosti (u meri u kojoj te transakcije nisu izuzete prema drugim odredbama ove Direktive što je regulisano članovma 132. kultura zdravstvo. Poglavlje 7 – oslobođenja koja su u vezi sa međunarodnim transportom. a što je regulisano članom 13) Naslov IX uključuje članove od 131 zaključno sa članom 167 u kojima su utvrđena poreska oslobođenja. Ulaznice za sportske događaje 14. Poglavlje 8 – oslobođenja koja su u vezi sa transakcijama koje imaju tretman izvoza. usluge socijalnih i verskih ustanova) i transakcije čijim se neoporezivanjem želi ublažiti regresivno delovanje PDV kao na primer kod hrane. koje predstavljaju delatnosti ili transakcije u kojima su oni uključeni kao javne vlasti. osim putničkog prevoza i telekomunikacija i isporuku dobara koja je u vezi sa njima. Poglavlje 6 – oslobođenja za izvoz . Poglavlje 5 . Korišćenje sportskih objekata 15. čime se poreska osnova za primenu PDV ostavlja što je šire moguće i na taj način stvara prostor za primenu što niže poreske stope. Poglavlje 4 – oslobođenja za transakcije unutar Zajednice . regionalne ili lokalne vlasti i drugih javnopravnih tela. jer se njihovo oporezivanje vrši po propisima zemlje uvoznice i na taj način primenjuje princip destinacije. 77 Teorijski posmatrano porez na dodatu vrednost trebao bi da se primeni na sve isporuke dobara i usluga i na taj način onemogući poremećaj konkurencije na tržištu. u principu ne oporezuju se transkacije kod kojih je teško sprovesti oporezivanje kao na primer kod finansijskih usluga. Poreska oslobođenja su podeljena prema poglavljima na: Poglavlje 2. uključujući pružanje smeštaja za godišnji odmor i izdavanje mesta u kampovima 13.

PORESKO PRAVO EU
prof. dr Ljiljana Lučić
b) Bolničku i medicinsku negu i usko povezane delatnosti koje vrše tela
podložna javnom pravu ili u društvenim uslovima koji se mogu uporediti sa
onima koji se primenjuju na tela koja su podložna javnom pravu , u bolnicama
, centrima za medicinski tretman ili dijagnoze ili drugim priznatim
ustanovama slične prirode;
c) Pružanje medicinske nege u okviru obavljanja medicinske i paramedicinske
prakse kako je definiše određena zemlja članica;
d) Isporuke ljudskih organa, krvi i mleka;
e) Isporuke usluga zubnih tehničara u okviru njihove prakse i zubne proteze
koje isporučuju zubari i zubni tehničati;
f)

Isporuke usluga nezavisnih grupa lica čije su delatnosti oslobođene ili nisu
podložne PDV, radi pružanja usluga sopstvenim članovima koje su im
direktno potrebne za obavljanje njihove delatnosti, kada te grupe uzimaju od
svojih članova samo tačnu naknadu njihovog dela zajedničkih izdataka, pod
uslovom da takvo oslobođenje verovatno neće dovesti do poremećaja
konkurencije;

g) Isporuke usluga i isporuke dobara koje su usko povezane sa radom socijalnog
obezbeđenja, uključujući usluge koje pružaju starački domovi, tela koja su
podložna javnom pravu ili druge organizacije koje se u dotičnoj zemlji članici
smatraju dobrotvornim;
h) Obavljanje usluga i isporuka dobara usko povezanih sa zaštitom dece i mladih
osoba , od strane organa podložna javnom zakonu ili druge organizacije koje
se u dotičnoj zemlji članici smatraju dobrotvornim organizacijama;
i) Obrazovanje dece i omladine , obrazovanje u školama i na fakultetima, stučno
obrazovanje ili prekvalifikacija, uključujući usko povezane isporuke dobara i
usluga tela podložna javnom zakonu kojima je to cilj ili druge organizacije za
koje se u dotičnoj zemlji članici smatra da imaju slične ciljeve;
j) Nastava koju privatno daju učitelji i koja pokriva obrazovanje u školama i na
fakultetima;
k) Određene isporuke delatnosti osoblja iz verskih i duhovnih institucija koje se
odnose na tačake b), g), h) i i) ovog člana a imaju za cilj duhovnu dobrobit;
l) Isporuke usluga i usko povezanih isporuka dobara na korist članovima
zauzvrat za članarinu utvrđenu u skladu sa pravilima neprofitnih organizacija
patriotske, duhovne, filantropske ili građanske prirode, pod uslovom da to
oslobođenje verovatno neće izazvati poremećaje konkurencije;

65

PORESKO PRAVO EU
prof. dr Ljiljana Lučić
m) Isporuke dređenih usluga koje su usko povezane sa sportom ili fizičkim
obrazovanjem koje obavljaju neprofitne organizacije licima koja uzimaju
učešće u sportu ili fizičkom obrazovanju;
n) Isporuke određenih kulturnih usluga i sa njima usko povezanih isporuke
dobara tela koja su podložna javnom pravu ili druga kulturna tela koja
određena zemlja članica priznaje;
o) Isporuke usluga i isporuke dobara organizacija čije su delatnosti oslobođene
prema tačaka b),g),h),i),l) m), i n) i vezi sa priredbama koje se organizuju za
prikupljanje sredstava isključivo za njihovu korist pod uslovom
da
oslobođenje verovatno neće izazvati poremećaj konkurencije.
p) Isporuke transportnih usluga za bolesne ili povređene osobe u vozilima koja su
posebno napravljena u tu svrhu kada to čine potpuno ovlaštena tela;
q)

Delatnosti javnog radija i televizije osim kada je reč o onima koje su
komercijalne prirode.

U članu 133 utvrđeno je da zemlje članice mogu odobriti svako oslobođenje iz tačaka
b), g), h), i), l), m), i n) člana 132 telima koja nisu podložna javnom pravu pod
jednim ili više narednih uslova:
a) Da im sistematski cilj nije sticanje profita, a ostvareni profit neće raspodeliti već
će ga nameniti za poboljšanje uslova za usluge koje isporučuju;
b) Da njima upravlja i administrira lice na dobrovoljnoj osnovi, koje nema bilo lično
ili preko posrednika ni direktne ni indirektne interese u rezultatima delatnosti o
kojoj je reč;
c)

Da će cene utvrđivati u visini ili manje od onih koje odobravaju javne vlasti, ili
kada je reč o uslugama za koje se ne odobravaju cene, u visini nižoj od onih koje
utvrđuju komercijalna preduzeća obveznici PDV;

d) Da oslobođenja ne uzrokuju poremećaje konkurencije koji bi doveli do
neravnopravnog položaja komercijalna preduzeća koja su obveznici PDV.
U članu 134 utvrđeno je da za isporuku dobara i usluga neće biti odobreno
oslobođenje iz tačaka b), g), h), i), l), m), i n) iz člana 132, ako:
-

ono nije od značaja za trasnakciju koja se oslobađa;

-

je osnovna svrha isporuke dodatni prihod za organizaciju koja je u direktnoj
konkurenciji sa komercijalnim preduzećima obveznicima PDV;
U članu 135 navedena su sledeća oslobođenja za ostale delatnosti:
a) transakcije osiguranja i reosiguranja, uključujući povezane usluge koje
obavljaju posrednici ili agenti osigiranja;

66

PORESKO PRAVO EU
prof. dr Ljiljana Lučić
b) odobravanje i plasman kredita i upravljanje kreditom osobe koja ga odobrava;
c) unovčavanje ili obavljanje bilo kog posla koji se odnosi na kreditne garancije
ili plasman hartija od vrednosti i upravljanje kreditnim garancijama lica koje je
odobrilo kredit;
d) transakcije plaćanja, uključujući unovčavanje štednih i tekućih računa,
transferi, dugovi, čekovi ostale prenosive hartije od vrednosti sa izuzetkom
naplate duga;
e) transakcije, uključujući plasman valute, novčanica i kovanog novca koji se
koriste kao zakonsko sredstvo sa izuzetkom kolekcionarskih primeraka, zlata,
srebra ili drugog kovanog novca ili novčanica koje se uobičajeno ne koriste
kao zakonsko sredstvo plaćanja ili kovanog novca od numizmatičkog interesa;
f) transkacije, uključujući plamane, isključujući upravljanje ili čuvanje, akcija,
kamata u kompanijama i udruženjima , dugovnih i ostalih hartije od vrednosti,
sa izuzetkom dokumenata kojima se ustanovljava pravo na dobra , i prava ili
hartije od vrednosti o kojima je reč u članu 15(2)78
g) upravljanje posebnim investicionim fondovima kako su ih definisale zemlje
članice;
h) isporuke poštanskih maraka po nominalnoj vrednosti validnih za upotrebu za
poštanske usluge unutar područja zemlje, takssenih i drugih sličnih maraka;
i) klađenje, lutrija
i ostali oblici kocke koji su podložni uslovima i
ograničenjima koje utvrđuju zemlje članice pojedinačno;
j) isporuka zgrada ili njihovih delova i zemlje na kojoj se nalaze , osim u
slučajevima iz tačke a) člana 12(1)79;
k) isporuka zemlje na kojoj se ne gradi osim građevinskog zemljišta iz tačke b)
člana 12(1)80;
l) izdavanje ili davanje u zakup nepokretne imovine, s tim da su u narednoj tački
ovog člana utvrđeni izuzeci za:
a) isporuku smeštaja, definisanu prema zakonima o smeštaju u hotelima, ili u
sektorima slične delatnosti, uključujući smštaj u kampovima za odmor ili
na mestima uređenim za kampovanje, zemlje članice;

78

Član 15(2) reguliše da države članice za materijalnu aktivu (imovinu) mogu smatrati: kamate na nepokretnu
imovinu, pravo na oprost duga koje podrazumeva pravo korišćenja nepokretne imovine, učešće ili kamate
jednake učešću koje vlasnicima de jure i de facto daju pavo vlasništva ili posedovanja nepokretne imovine ili
njenog dela.
79
Tačka a( člana 12(1) glasi: Države članice mogu smatrati poreskim obveznikom bilo koje lice, koje kada
zatreba, vrši isporuku, pre prvog vlasništva, zgrade ili njenog dela i zemlje na kojoj se zgrada nalazi;
80
Države članice mogu smatrati poreskim obveznikom bilo koje lice, koje kada zatreba, vrši isporuku
građevinskog zemljišta

67

pored navedenog u stavu jedan. U prvom stavu utvrđeno je da je uvoz robe ulazak u Zajednicu svake robe koja nije u slobodnom opticaju u Zajednici a saglasno članu 24 Sporazuma o EU. potrošaču od strane prodavca ili u njegovo ime ili kupca za poreskog obveznika ili pravno lice koje nije poreski obveznik. U drugom stavu utvrđeno je da je uvoz dobara.PORESKO PRAVO EU prof. d) iznajmljivanje sefova. čija nabavaka dobara unutar Zajednice nisu dobra na koje se plaća carina i dobra za koja je utvđeno da se neće plaćati PDV. c) Isporuka dobara sastoji se od transfera u drugu državu članicu koja je zadužena za oslobađanje navedeno u tačkama a) i b) kada se isporuka vrši u ime drugog poreskog obveznika. isporuku ili transport do potrošača u destinaciju koja je van njene teritorije. ali u okviru Zajednice od strane prodavca ili u njegovo ime. b) Isporuku dobara na koju se plaća carina. U članu 143 navedena su sledeća oslobođenja za uvoz81: a) finalni uvoz dobara čija isporuka bi od strane poreskog obveznika bila svakako oslobođena unutar zemlje. ili za drugo lice koje nije poreski obveznik. kupca ili drugog poreskog obveznika ili pravnog lica koje nije poreski obveznik koji kao takav posluje u državi članici osim u onoj u kojoj isporuka ili transport započinje. U članu 142 utvrđeno je oslobođenje za transportne usluge dobara unutar Zajednice na. c) izdavanje trahno instalirane opreme i mašina. Države članice oslobodiće i sledeće transakcije: a) Isporuku novih sredstava transporta. 81 U članu 30 definisan je pojam uvoza robe. 2. za isporuku dobara koja se isporučuju i transportuju u destinaciju van teritorije države članice ali u okviru Zajednice. i ulazak dobara u Zajednicu koja su u slobodnom opticaju u Zajednici ali dolaze iz treće teritorije. od strane prodavca ili u njegovo ime. koja se isporučuje ili transportuje u destinaciju van njene teritorije ali u okviru Zajednice. Pored toga u članu 144 utvrđeno je oslobođenje za isporuku usluga koja je povezana sa uvozom dobara kada je vrednost usluge uključena u poresku osnovicu dobra. sagalsno pravilima koja su utvrđena za formiranje poreske osnovice. ili kupca za poreskog obveznika ili pravno lice koje nije poreski obveznik čija nabavka dobara nije predmet oporezivanja PDV. U članu 138 utvrđena su poreska oslobođenja za transakcije koje se obavljaju unutar Zajednice za isporuku sledećih dobara: 1. 68 . dr Ljiljana Lučić b) izdavanje zgrada i prostora za parkiranje vozila. sa i između ostrva Azora i Madeira.

i) uvoz dobara oružanih snaga V. h) uvoz dobara u države članice koje su stranke u Severnoatlanskom sporazumu (NATO). Ipak zemlje članice imaju mogućnosti da ne odobre oslobođenje ako bi to imalo ozbiljan učinak na uslove konkurencije na domaćem tržištu. e) ponovni uvoz dobara od strane lica koje je dobra izvezlo u državu iz koje je dobro izvezeno. j) uvoz ribarskog ulova u luke. u granicama i prema uslovima ustanovljenim međunarodnim konvencijama na osnovu kojih su ustanovljene ili prema sporazumima sa centralnom ovih organizacija. snabdevanje gorivom ili snabdevanje brodova za odmor i privatnih aviona ili bilo kog drugog prevoznog sredstva koje se privatno koristi.PORESKO PRAVO EU prof. od strane oružanih snaga drugih država koje su sklopile Sporazum za korišćenje NATO snaga ili civilnog osoblja koje ga prati ili za snabdevanje njihovih menza i kantina kada učestvuju u zajedničkim odbrambenim naporima sa NATO snagama. b) Isporuka dobara koja se otprema ili transportuje u inostranstvo od strane inostranog kupca ili u njegovo ime. k) uvoz zlata kada ga uvozi centralna banka. Britanije stacioniranih na ostrvu Kipar prema Sporazumu sa Republikom Kipar od 16. godine za njihove potrebe ili za potrebe osoblje koje ga prati ili za snabdevanje njihovih menza ili kantina. f) uvoz dobara prema dimplomatskim i konzularnim sporazumima. l) uvoz gasa preko distributivnog sistema prirodnog gasa ili struje. 69 . neprerađenog ili nakon što je prošao konzerviranje za tržište ali pre nego se isporuči. koja su oslobođena carina. g) uvoz dobara međunarodnih organizacija koje su javne vlasti države članice domaćina priznale kao takve. ili članova takvih organizacija. dr Ljiljana Lučić b) uvoz dobara koja su deklarisana za tranzit. sa izuzetkom dobara koje transportuje sam inostrani kupac za opremanje. osim onih predviđenih Carinskom tarifom Zajednice ili koja bi zadovoljila te usloveda su uvezene iz treće zemlje. avgusta 1960. U članu 146 utvrđena su oslobođenja za sledeće izvozne transakcije: a) Isporuka dobara koja se otprema ili transportuje u inostranstvo od strane prodavca ili u njegovo ime. c) finalni uvoz dobara koja su u slobodnoj cirklaciji na trećim teritorijama. za određena dobra ako su u skladu sa drugim stavom člana 30 Direktive d) konačni uvoz dobara koji zadovoljavaju uslove za oslobođenje od carina. kada su takva dobra oslobođena plaćanja carine.

čarter i iznajmljivanje aviona iz tačke e) i isporuke. d) Pružanje usluga osim navedenih pod c) kojima se zadovoljavaju neposredne potrebe brodova iz tačke a) i njihovog tereta. po kursu od prvog radnog dana oktobra koji stupa na snagu naredne godine) U članu 148 utvrđena su oslobođenja za međunarodni transport: a) Isporuka dobara za snabdevanjem gorivom i opremanje brodova koji se koriste za plovidbu na otvorenom moru i prevoz putnika uz naknadu ili koji se koriste za komercijalnu. d) Isporuka usluga koja podrazumeva rad na pokretnoj imovini koja je radi toga nabavljena ili uvezena u Zajednicu. inostranog kupca ili nekoga u njihovo ime. g) Isporuka usluga osim onih iz tačke f) kojima se zadovoljavaju neposredne potrebe aviona iz tačke e) ili njihovog tereta. osim za opremanje brodova za priobalno ribarstvo . Oslobođenje navedeno pod tačkom c) mogu biti odobrena uz refundaciju PDV. ugrađenu ili korištenu u njima. da vrednost isporuke ne može biti veća od 175 evra ili ekvivalent u protuvrednosti nacionalne valute putnika. održavanje. popravke. dr Ljiljana Lučić c) Isporuka dobara ovlaštenim telima. popravke. a zatim otpremljena ili transportovana u inostranstvo od strane isporučioca usluge . održavanje. servisiranje. iznajmljivanje. popravke i održavanje opreme. 70 . njihovo servisiranje. koji napuštaju zemlju i upućuju se prema stranim lukama ili se usidravaju van država članica. uključujući ribarsku opremu. dobrotvorne ili nastavne aktivnosti. e) Isporuka dobara za snabdevanje gorivom i opremanje aviona koji se koriste za međunarodne operacije uz naknadu uglavnom na međunardnim linijama. e) Prevozne i pomoćne usluge. prema nomenklaturi Carinske tarife Zajednice 8906 10 00. čarter i iznajmljivanje brodova navedenih pod a) i isporuka. koja se izvoze iz Zajednice u inostranstvo kao deo humanitarne . f) Isporuke. koje su povezane sa izvozom ili uvozom dobara. c) Isporuke brodova. popravke i održavanje opreme koja je u njih ugrađena ili se u njima koristi. industrijsku ili ribarsku delatnosti ili za spasavanje i pružanje pomoći na moru ili za ribarenje uz obalu. U članu 151 utvrđena su oslobođenja za određene transkacije koje se tretiraju kao izvozne: a) Isporuka dobara ili usluga po osnovu diplomatskih i konzularnih aranžmana.PORESKO PRAVO EU prof. U članu 147 utvrđeni su uslovi pod kojima se prtljag putnika oslobađa oporezivanja ( da putnik nije rezident EU. iznajmljivanje. b) Isporuka dobara za snabdevanje gorivom i opremanje ratnih brodova .

PORESKO PRAVO EU prof. u granicama i prema uslovima ustanovljenim međunarodnim konvencijama na osnovu kojih su ustanovljene ili prema sporazumima sa centralnom ovih organizacija. ili članovima takvih organizacija. h) Isporuka usluga koja je povezana sa isporukom dobara navedenom u prethodnim tačkama. U članu 152 utvrđeno je oslobođenje za isporuku Zlata centralnim bankama. za izgradnju. međunarodni tansport i transkacije koje se tretiraju kao izvozne. zamenu ili opremanje takvih platformi ili njihovo povezivanje sa kontinentom. osim carinskog skladišta. c) Iporuka dobara koja se nameravaju smestiti prema carinskim skladišnim sporazumima ili prema sporazumima za carinski postupak prerade. održavanje. d) Isporuka dobara kojoj se namerava dopustiti ulazak u teritorijalne vode da bi bila ugrađena u proizvodne platforme. koji nastupaju u ime i za račun drugog lica. kada učestvuju u transakcijama koje se odnose na izvoz. dr Ljiljana Lučić b) isporuka dobara ili usluga međunarodnim organizacijama koje su javne vlasti države članice domaćina priznale kao takve. f) Uvoz dobara koja se nameravaju smestiti prema skladišnim sporazumima koja nisu carinska (duty-free shops). osim za putničke agencije. avgusta 1960. e) Isporuka dobara kojima se namerava odobriti ulazak u teriorijalne vode radi snadevanja gorivom i opremanja proizvodnih platformi. unutar državne teritorije. popravak. oslobođenja za sledeće transakcije: a) Isporuka dobara koja se nameravaju predstavi carini i privremeno uskladišti. od strane oružanih snaga drugih država koje su sklopile Sporazum za korišćenje NATO snaga ili civilnog osoblja koje ga prati ili za snabdevanje njihovih menza i kantina kada učestvuju u zajedničkim odbrambenim naporima sa NATO snagama. U članu 153 utvrđena su oslobođenja za isporuku usluga preko posrednika. Britanije stacioniranih na ostrvu Kipar prema Sporazumu sa Republikom Kipar od 16. b) Isporuka dobara koja se nameravaju smestiti u slobodnu zonu ili u slobodno skladište.na osnovu skladišnih sporazuma. d) isporuka dobara ili usluga oružanim snagama V. 71 . g) Isporuka dobara koja se nameravaju smestiti. U Poglavlja X (članovi od 154 do 166) predviđena su kao moguća. c) isporuka dobara ili usluga u države članice koje su stranke u Severnoatlanskom sporazumu (NATO). godine za njihove potrebe ili za potrebe osoblje koje ga prati ili za snabdevanje njihovih menza ili kantina.

U Prvom poglavlju za mala preduzeća83. 152. ali ne i pravo da odbitak plaćenog poreza iz prethodnih faza u lancu. oslobođeni su plaćanja PDV ali nemaju pravo na odbitak prethodnog poreza.160. 146. 142 ili 144. u Trećem poglavlju za putničke agencije. zbirke i antikvitete i u Petom poglavlju za investiciono zlato. 159. Pravo na odbitak imaju uglavnom izvozne transakcije. Poreska oslobođenja sa pravom na odbitak znače oslobađanje od plaćanja poreza za dobra i usluge koja se isporučuju i istovremeno pravo na povraćaj prethodno plaćenog poreza na izvršene nabavke. 72 . dr Ljiljana Lučić i) Isporuka dobara i sa njom povezana isporuka usluga koje su pokrivene sporazumima o privremenom uvozu dobara sa potpunim oslobođenjem od carina ili spoljnim ili internim tranzitnim sporazumima. - Ostvarenje prava na povraćaj. 157 (1)b. u Četvrtom poglavlju za polovna dobra. - Obaveze koje se odnose na određene izvozne i uvozne trasnakcije. odnosno pravo na povračaj poreza plaćenog na prethodno izvršene nabavke-inpute za dobra i usluga koje isporučuje.149. Iz tog razloga se kaže da su poreska oslobođenja sa pravom na odbitak jedina prava poreska oslobođenja. U članu 169 utvrđeno je da pravo na odbitak imaju transakcije taksativno navedene u članovima 138. - Izrada fakture po utvrđenom konceptu. a da ona izostaje kod oslobađanja bez prava na odbitak prethodnog poreza. „oporezovane“ nultom stopom.PORESKO PRAVO EU prof. Sve transkacije koje imaju pravo na odbitak prethodnog poreza su u prethodnom naslovu taksativno navedene kao transakcije koje su oslobođene plaćanja PDV. Iz tooga sledi da su transkacije za koje se Direktivom utvrdi pravo na odbitak prethodno plaćenog poreza. U članu 284 utvrđeno je da mala preduzeća nisu poreski obveznici PDV ako je njihov godišnji promet manji od 5 OOO evra.161 ili član 164. umetnička dela. 153 ili 156. Poresko oslobođenje bez prava na odbitak znači samo oslobođenja od plaćanja PDV. 158. Treba imati u vidu da samo ona oslobođenja sa pravom na odbitak donose materijalnu korist. 151. To znači da se mala preduzeća u sistemu poreza na dodatu vrednost tretiraju kao krajnji potrošači. - Način obračuna poreske obaveze. 82 Poreska oslobođenja u sistemu poreza na dodatu vrednost kod kojih je ustanovljeno pravo na odbitak je pravo poresko oslobođenje i treba ga razlikovati od poreskog oslobođenja bez prava na odbitak. 148.. U naslovu XI od tačke 193 do tačke 281 utvrđene su sledeće obaveze i prava poreskih obveznika PDV i lica koja nisu poreski obveznici i koncept njihove realizacije: - Obaveza plaćanja PDV poreskim vlastima: - Utvrđivanje načina identifikacije poreske obaveze. u Drugom poglavlju za poljoprivrednike. U naslovu X utrđuju se transakcije koje imaju pravo na odbitak poreza. 83 Posebni postupak za mala preduzeća teorijski se objašnjava neekonomičnošću jer veoma visoke troškove ubiranja PDV nije moguće pokriti naplaćenim porezom. a koja su bez razlike karakteristika svih oslobođenja u sistemu poreza na promet. U naslovu XII od tačke 281 do tačke 371 utvrđeni su posebni postupci za oporezivanje određenih delatnosti. 147. 82 U članu 167 utvrđeno je da se pravo na odbitak poreza stvara istovremeno kada i poreska obaveza plaćanja PDV.

Poljoprirednici paušalci pri isporuci svojih proizvoda na isporučenu vrednost zaračunavaju propisanu stopu.PORESKO PRAVO EU prof. 4. Poljoprivrednici paušalisti su poljoprivrednici koji su obveznici propisane paušalne poljoprivredne stope. zaprašivanje useva i zemlje. ribarske farme. 5. uskladištenje poljoprivrednih proizvoda. Stope paušalne kompenzacije su stope koje države članice utvrđuju u fiksnom iznosu u skladu sa članom 297. šumarskoj i ribarskoj delatnosti radi obavljanja poljoprivredne. Paušalna kompenzacija je iznos koji proizilazi iz primene stope paušalne kompenzacije na promet poljoprivrednika paušaliste u slučajevima koji su navedeni u Aneksu VII. šumarskom ili ribarskom delatnošču iz Aneksa VII. Poljoprivrednik je poreski obveznik koji obavlja delatnost u poljoprovredi. 298 i 299 utvrđeno je da će se paušalne poljoprivredne stope utvrđivati u državama članicama na osnovu makro-ekonomske statistike za poljoprivrednike paušalce za prethodne tri godine i da one ne mogu biti veće od plaćenog PDV na inpute za poljoprivredu . stočne farme sa uzgajanjem. ribolov. šumarstvo. Poljoprivredne usluge su usluge posebno navedene u Aneksu VIII (rad na polju. operacije irigacione i drenažne opreme. U članu 297.pretporeze. šumarstvu i ribarstvu. Poljoprivredni proizvodi su proizvedena dobra poljoprivrednom. paušalni dodatak. 73 . šumarske i ribarske delatnosti. šumarstvu i ribarstvu su delatnosti svake države članice koje su navedene u Aneksu VII (žetvena proizvodnja. dr Ljiljana Lučić U članu 295 utvrđeni su pojmovi od značaja za poseban postupak oporezivanja poljoprivrednika: 1. razne šumske usluge) koje obavlja sam poljoprivrednik korišćenjem radne snage ili opreme koja se normalno koristi u poljoprivredi. šumarstvu i ribarstvu i predstavlja deo poljoprivredne proizvodnje.) 3. Input za oporezivanje PDV je iznos ukupnog PDV koji se primenjuje na dobra i usluge koje su kupljene za poljoprivrednu. farme žaba itd. tehnička pomoć. 298 i 299 . 2. 6. 8. pripremanje i pakovanje za tržište. koji povećava cenu poljoprivrednih proizvoda i koji služi kao kompenzacija za porez koga je poljoprivrednik platio za nabavke dobara i usluga za svoju proizvodnju – svoj output. 7. iznajmljivanje opreme koja se obično koristi u poljoprivrednoj. šumarsku i ribarsku delatnost u državi članici a koji su u sistemu paušalnog poljoprivrednog poreza i koje poljoprivrednici koji su obveznici normalnog sistema PDV mogu odbiti. Delatnost u poljoprivredi.

PORESKO PRAVO EU prof. zbirke i antikvitete. dr Ljiljana Lučić U članu 306 utvrđeno je da će države članice utvrditi porezom na dodatu vrednost transakcija koje obavljaju potrošačima u sopstveno ime i korišćenjem isporuke obveznika u snabdevanju putničkih kapaciteta. U Poglavlju XIV utvrđeno je formiranje Komiteta za PDV i način njegovog funkcionisanja. ima sedište U članu 308 utvrđeno je da poresku osnovicu za poseban postupak oporezivanja putničkih agencija čini zarada agenta. Poseban primenjivati putničke agencije koje posluju samo kao agencije koje rade u tuđe ime i za tuđ račun. odnosno one putničke U članu 307 utvrđeno je da će transakcije putničke agencije koje se odnose na isporuku dobara i usluga u vezi sa putovanjem smatrati jednom uslugom i da će oporezivanje vršiti u državi članici u kojoj je putnička agencija ustanovljena. U članovima od 311 do 343 utvrđen je poseban postupak oporezivanja za korištena (polovna) dobra. U članovima od 344 do 369 utvrđen je poseban postupak oporezivanja za investiciono zlato.umetnička dela . poseban postupak za oporezivanje putničke agencije u poslovanju sa dobara i usluga drugih poreskih postupak u oporezivanju ne mogu posrednici. U Poglavlju XV date su završne odredbe Direktive. 74 . odnosno razlika između ukupnog iznosa koga plaća putnik bez PDV i stvarnih troškova putničke agencije za isporuke dobara i usluga koje su mu zaračunali drugi poreski obveznici koji su u direktnoj vezi sa putovanjem putnika U članu 310 utvrđeno je da ako se putnička agencija odluči za poseban postupak oporezivanaj PDV onda ne može odbiti ili refundirati porez u bilo kojoj državi članici. imaju pravo da nastave da oporezuju ili oslobađaju od oporezivanja određene isporuke dobara i usluga koje su taksativno navedene u Aneksu X. U XIII poglavlju utvrđeno je da određene države članice do konačnog rešenja za oporezivanje PDV.

EU-27 je najveći spoljnotrgovinski partner Srbiji. 75 . 2009 edition 85 Ministarstvo finansija R Srbije. Poresko opterećenje i njegova struktura pojedinačno po državama članicama veoma je različita.0 8.PORESKO PRAVO EU prof. Government finance statistics Summary tables – 1/2009 Date 19962008. U istoj godini stopa nezaposlenosti (mereno odnosom broja lica između 15 i 74 godine koji nisu zaposleni ali aktivno traže posao u odnosu na broj zaposlenih lica i onih koji aktivno traže posao) u EU-27 bila je 7. godini imala 7.5 8. BDP po glavi stanovnika u Srbiji ostvaren je u iznosu od 4651 EUR što je pet puta manje od proseka ostvarenog u EU-27 koji je iznosio 24. godinu.EUR.4 mln. Kada je EU-27 u pitanju u odnosu na 2007. a u Srbiji 17%. godini u % od BDP Ukupno poresko opterećenje Indirektni porezi Direktni porezi Doprinosi za socijalno osiguranje Ostalo Srbija 41 17. Pocketbook on candidate and potential candidate countries.542 mil. Srbija je u 2007.24% BDP EU-27. doprinosi za socijalno osiguranje 11% i ostali javni prihodi sa oko 5%.1%85 što je ispod prosečnog poreskog opterećenja u EU-27 koje je iznosilo 44. Izvoz na tržište EU-27 je 57. sa projekcijama za 2011.4 Bugarska 39. godini je 41. 2009.god.5% ukupnog izvoza Srbije.5 16. stopa dugoročne nezaposlenosti (lica koja duže od godine dana traže posao) u EU-27 bila je 3. Poresko opterećenje građana Srbije u 2008.7 Belgija 48. tako da poređenje Srbije nema efekta izuzev za nivo EU.4 84 Radi uporedivosti sa podacima EU navodimo podatke za Srbiju u EUR na osnovu :Europan Commission.5%. Eurostat. dr Ljiljana Lučić IV/ PORESKI SISTEM I POLITIKA SRBIJE 1. stanovnika što je 1. a uvoz sa tržišta EU-27 je 55% ukupnog uvoza Srbije.1 13. 84 Poresko opterećenje građana Srbije iznosilo je oko 42%. Beograd. i 2012.0 6.godini.5 16.6 12.0 5.0 11.0 13.5 13. a u Srbiji 18%.2 3. a u Srbiji 43.1 6. Eurostat 2009 Edition. godini u BDP Srbije indirektni porezi učestvovali su 17%.7%. što je 0. Memorandum o budžetskoj i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010.810 EUR.8 dati su podaci o poreskom opterećenju građana EU-27 po strukturi javnih prihoda u 2008.1%. godini ostvarila BDP u iznosu od 29. stopa nezaposlenosti mladih (lica između 15 i 24 godine koja nisu zaposlena) u EU-27 bila je 15. Poresko opterećenje i poreski prihodi prema vrsti poreza u 2008.0 EU-27 44. godinu nastavlja se trend rasta poreskog opterećenja po osnovu indirektnih poreza86.0 18.7 4.7%. 9 86 videti detaljnije European Commission.5% od ukupnog broja stanovnika EU-27. direktni porezi 8%.27 za koji je izračunat ponderisani prosek ukupnog poreskog opterećenja.3%. str. U 2008. OPOREZIVANJE U SRBIJI Srbija je u 2007. U Tabeli br.

godini (u mil.7 13.0 16.8 10.4 13.1 10.2 Švedska 55. U ukupnim poreskim prihodima Srbije dominiraju indirektni porezi sa 48%.7 16.5 10.4 11. dinara) Ukupni javni prihodi Poreski prihodi PDV/ porez na promet 76 Akcize Carine Porez na dohodak građana Porez na dobit preduzeća Ostali porezi Doprinosi za soijalno osiguranje Neporeski prihodi Kapita lni prihodi Donacije .9 Španija 36.PORESKO PRAVO EU prof.7 4.8 11.7 8.4 Irska 33. Britanija 42.6 11.7 Rumunija 33.1 Poljska 39.4 Austrija 48.god. po državama i tabela za EU-27 str.8 12.2 11.7 10.9 12.6 13.1 12.6 5.0 4.9 11.7 14.8 6.3 4.3 8.4 12. dr Ljiljana Lučić Češka 40.8 6.0 Portugalija 43.9 10.0 9.8 11.7 10.3 9.1 Francuska 49.7 13.4 3.5 5.9 Luksemburg 43.0 5.9 6.4 17.2 14.1 7.0 5.5 Finska 52.3 7.6 8.7 15.3 11.1 6. podaci iz tabela: Table A-Summary tables.7 3.7 6.1 V.0 13.3 Izvor: European Commission.2 14.4 5.6 15.2 14.9 18.9 16.2 Kipar 44.4 12.1 8.3 6.8 Latvija 35.4 12.9 13.6 1.6 Slovenija 42. Eurostat 2009 Edition.2 Litvanija 34.0 11.1 3.1 14.2 Italija 46.2 8.4 29.1 Slovačka 32.6 Estonija 37.5 15.3 14. Government finance statistics Summary tables – 1/2009 Date 1996-2008.6 14.3 12.5 9.7 14.8 17.4 Mađarska 46.4-35 Za Srbiju sopstveni proračun na osnovu podataka iz Bltena javnih finansija R Srbije juni 2009.2 17.9 8.8 14.1 8.4 17.9 5.9 11.3 Malta 40.5 11.8 9.3 14.5 12. zatim doprinosi za socijalno osiguranje sa 31% i direktni porezi sa 21%.2 4.7 13.7 18.1 Grčka 39. Struktura javnih prihoda u 2008.6 9.3 3.6 9.5 11.9 12.3 3.0 3.9 Danska 55.3 16.2 Holandija 46.3 5.1 5.1 12.6 Nemačka 43.2 7.7 4.

Kao ni jedna država članica pojedinačno. 1. učešćem pojedinih poreskih oblika u ukupnom oporezivanju i u odnosu na BDP. 64.84 Lokalni 190.84%.99 Pokrainski 49.748 52 582.976 29 362. 2009.892 55.137. Pokrainski nivo vlasti učestvuje u javnim prihodima Srbije sa 4%. Kada se analizira učešće pojedinih nivoa vlasti u Srbiji. a u ukupnom oporezivanju sa 0.611 211.702 0. merenu fiskalnim opterećenjem. 12% 1%.86 Izvor:sopstveni proračun na osnovu podataka iz Ministarstvo finansija R Srbije.367 301. juni.godini Nivo vlasti Ukupni javni prihodi Ukupni poreski prihodi u mil dinara u% u mil. indirektne i doprinose za socijalno osiguranje.31 Institucije socijalnog osiguranja(socijaln i doprinosi) 362.31%.god.007.784 . učešćem pojedinih niova vlasti u ukupnim poreskim i javnim prihodima. donacije. 35.5 (100) 87%. Bilten javnih finansija. juni. dominantno je učešće centralne vlasti sa doprinosima za socijalno osiguranje.. poreska politika Srbije kreće se u prihvatljivim okvirima. Učešće javnih i ukupnih poreskih prihoda različitih nivoa vlasti u Srbiji u 2008.730.690. u kontekstu država članica EU-27.445 100 1. 39. Javnim prihodima obuhvaćeni su pored poreskih prihoda i transferi.530 8. ni za Srbiju se ne može reći da je na proseku EU-27.. neporeski prihodi. 110. zato što je u procesu harmonizacije sistema Srbije veomo uspešno harmonizovano ustrojstvo statističke baze podataka sa međunarodnim i standardima EU-27. a u ukupnom oporezivanju sa 8. pojedinačno i na nivou cele integracije. 136. 2009. Navedeni podaci su uporedivi i moguće je sagledati poresku politiku Srbije. sopstveni proračun za podelu na direktne. Doprinosi za socijalno osigranje 100 48% 21% 31% Izvor: Ministarstvo finansija R Srbije.605 15 86.dinara u% Ukupno 1.PORESKO PRAVO EU prof.919.372 59. Bilten javnih finansija.041. Tabela 1.568 312.100 100 Centralni 653. 142. zato što ova integracija okuplja po stepenu razvijenosti veoma razičite države članice. Lokalni nivo vlasti u javnim prihodima Srbije učestvuje sa oko 15%.Konsolidovani bilans države u periodu 2005-2009.451. Na datom stepenu privredne razvijenosti.256.696 1.116 4 8. Fiskalna kretanja. 0% Ukupni poreski prihodi Indirektni porezi Direktni porezi 476.976 34. dr Ljiljana Lučić 2+10+11+12 3+4+5+6+7 +8+9 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1.145. Fiskalne pokazatelje za Srbiju bilo je moguće navesti i izvesti potrebne proračune radi poređenja sa EU-27.god. Ono što je 77 .000.026.

62/2006 99 Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.PORESKO PRAVO EU prof. neutralnosti. da se uočava visok nivo poreskog opterećenja zato što evropske države tradicionalno neguju državu društvene brige odnosno socijalnu državu. Srbija je uvela PDV u sklopu „tihe harmonizacije“.26/01. Glasnik RS br. Na osnovu nove metodologije moguće je pratiti konstantan rast poreskih prihoda.62/06. U kontinuitu. Zakon o porezima na imovinu93. 62/2006. 29/2004. Navedeni podaci ukazuju da je finansiranje lokalne samouprave Srbije u kontekstu EU-27 na prihvatljivom nivou. Harmonizacija PDV na nivou EU-27 izvršena je visokom nivou. držanje i nošenje dobara 96. godini. 43/2003. Sl.55/04. 101/2005.61/2007. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje97.101/2005. Zakon o republičkim administrativnim taksama95Zakon o porezima na upotrebu. 87 Carinski zakon. Sl. 55/2004. 94 Zakon o sudskim taksama. 5/2009. 118/07.85/05. 31/2009. 98 Zakon o finansiranju lokalne samouprave. REFORMA PORESKOG SISTEMA SRBIJE IZ 2001. Zakon o akcizama90. Prednosti PDV u odnosu na jednofazni porez na promet je njegov kapacitet da smanji poresku evaziju. Zakon o finansiranju lokalne samouprave98.54/2009. 43/04. 97 Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. 61/2005. Navedena kretanja izraz su izvršene celovite poreske reforme u 2001. Glasnik RS br.112/05. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji99. 114/06. 95 Zakon o republičkim administrativnim taksama.23/03. a posebno po osnovu oporezivanja prometa. primenljivosti. 80/2002. 9/2002. 88 78 . 61/2007. 90 Zakon o akcizama. Pored toga dominantno učešće indirektnih poreza u ukupnom oporezivanju izraz je opredeljenja EU-27 da poreske prihode zasnuje na oporezivanju prometa odnosno potrošnje. Sl. 135/2004. 84/02. pa i Srbije. Sl. dr Ljiljana Lučić karakteristika svih država članica. 93 Zakon o porezima na imovinu. pravičnosti. Sl. Sl glasnik RS 22/2001. 91 Zakon o porezu na dobit preduzeća.5/2009. 72/2003. 96 Zakon o porezima na upotrebu. Zakon o carinskoj tarifi. 132/04.glasnik RS 28/94.61/2007. 89 Zakon o porezu na dodatu vrednost . Sl glasnik RS 26/2001. 44/2009.135/2004. Sl. 5/2009. Osnovni principi na kojima se zasniva poreska reforma u Srbiji su princip jednostavnosti. 92 Zakon o porezu na dohodak građana.80/02.glasnik RS 84/2004. Sl. 61/2005.62/2006. efikasnosti i stabilnosti. Zakon o porezu na dodatu vrednost89. Zakon o sudskim taksama94. 61/2005. Srbija je takođe sledila ideju fiskalnog federalizma i u skladu sa mogućnostima počela da razvija lokalnu samoupravu. U skladu sa navedenim principima Srbija je do sada donela set poreskih zakona kojima je uređen poreski sistem Srbije.43/2003. Zakon o carinskoj tarifi88. doneti poreski zakoni i prateća podzakonska akta menjaju se. 85/2005. 2.46/2005. 84/20004.61/05. Iz oblasti oporezivanja uvedeni su novi poreski oblici. Sl.73/2003. 80/2002. 86/2004. 61/2007. Glasnik RS 84/2004. 116/2008. 5/2009. Sl. pre svega. 43/2003. 53/94. Među ovim zakonima je: Carinski zakon87. Osnovni ciljevi poreske reforme usmereni su. 16/97. Sl. 63/2006. 80/2002.glasnik RS 25/2001. Zakon o porezu na dohodak građana92. 51/2003.62/2005. 80/02.135/2004. na usklađivanje domaćeg poreskog zakonodavstva sa standardima Evropske unije i međunarodnim standardima.5/2009. 65/2006. poboljšava njihov kvalitet i harmonizuju sa evroskim standardima. držanje i nošenje dobara. 73/2001. 61/2005. GODINE Srbija je započela celovitu reformu poreskog sistema 2001. 61/2005. godine.glasnik RS br. Glasnik RS br. Zakon o porezu na dobit preduzeća91. 80/2002.43/2004. glasnik RS 24/2001.glasnik RS br. Sl. 45/2001. 70/03. a već postojeći ustrojeni su novim zakonskim propisima. Glasnik RS br.

prethodni porez. ogrevnog drveta i prirodnog gasa.“100 Zakonom o akcizama koji se primenjuje od 2001.177-198 79 . poreska stopa (opšta stopa od 18% i snižena stopa od 8%). Procena Ministarstva finansija je da je sivo tržište naftnih derivata redukovano s oko 50% u 2000. sredstava za zaštitu bilja. poreski obveznik i poreski dužnik. Kako u poreskoj strukturi dominiraju PDV. poljoprivrednik. i kasnijim godinama (oko 35% kada se posmatraju samo uvezene cigareta). Predstojeće poreske reforme u državama pred ulaskom u EU: slučajevi Hrvatske i Srbije. Akcize su zahvaljujući ovako dobrim rezultatima ostvarenim u borbi protiv kontrabande naftnim 100 Popović.nulta stopa. PDV se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga . bez prava na odbitak prethodnog poreza.D. kaznene odredbe. semena za reprodukciju. U Zakonu o porezu na dobit ugrađene su Direktive iz oblasti direktnog oporezivanja. mesto i vreme prometa dobara i nastanak poreske obaveze. dok je sivo tržište cigareta redukovano s oko 90% u 2000. evidentiranje i brisanje iz evidencije obveznika. sadnog materijala. Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost. posebni postupci oporezivanja (mali poreski obveznici. povraćaj.14 (1).godini na manje od 5% u 2001. u Radu ćemo komentarisati samo njih. dr Ljiljana Lučić U EU-27 postoji veliki broj veoma različitih poreskih oblika. podnošenje poreske prijave. energenti i duvanski proizvodi. tačnije precizirati u Zakonu o PDV: pojam isporuke usluga. poreski period. refakcija i refundacija poreza. poreska oslobođenja (sa pravom na odbitak prethodnog poreza tzv. Srpskog zakonodavca očekuje da ukine pravo na oporezivanje sniženom stopom isporuku đubriva.PORESKO PRAVO EU prof. odnosno oslobođenjima. Harmonizacija poreskog sistema Srbije sa direktivama o PDV i akcizama je na zadovoljavajućem nivou. sada je moguće.godini na oko 16% u 2001. od kojih je obavezna harmonizuja određena samo za navedene u direktivama. u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga. Ekonomija/Economics. 2007. kao i kod uvoza dobara). kao i na uvoz dobara. Obzirom da Srbija ima status potencijalnog kandidata. ugraditi norma o oporezivanju radi sprečavanja narušavanja konkurentnosti i usaglasiti lista dobara i usluga čija je isporuka podrvrgnuta sniženoj stopi. promet polovnih dobara). poreska osnovica.godini i kasnijim godinama. Zakonom je utvrđen predmet oporezivanja (promet dobara i usluga i uvoz dobara). Po rečima Popovića:“ Srpski Zakon o PDV propušta da kao predmet poreza uzme korišćenje i odricanje od prava intelektualne svojine. str. godine oporezuju se alkoholna pića. ali do članstva u Uniju mora se usaglasiti sa Direktivom o PDV. zahvatajući samo njihov prenos i ustupanje. porez na dobit preduzeća i porez na dohodak građana. Srpski zakonodavac proširio je listu oslobođenja bez prava na odbitak prethodnog poreza uslugama u oblasti nauke i poslovanjem društava za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima. obračun i plaćanje poreza. personalnih računara i njihovih komponenti.

Poreska integracija na nivou akcionara po sistemu pune imputacije primenjuje se u Finskoj.B. dr Ljiljana Lučić derivatima i duvanskim prerađevinama. (2004) Poresko pravo (Beograd. Rumuniji i Slovačkoj. Srbija ima najnižu stopu poreza na dobit od svih država članica EU-27.B. tako i u pogledu uređivanja sistema akcitnih skladišta. otvoriće se potreba daljeg usaglašavanja akciznih propisa s odgovarajućim evropskim propisima – kako u pogledu akciznih opterećenja. Ilić-Popov. U državama članicama dominira sintetički sistem poreza na dohodak građana. „ Po zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom. Portugaliji i Španiji. Mijatović. Litvaniji i Letoniji. V. Centar za liberalno.PORESKO PRAVO EU prof. U Srbiji je u primeni mešoviti sistem poreza na dohodak. Bugarskoj. Poreska integracija na nivou korporacije po sistemu dvojnih stopa u kombinaciji sa punom imputacijom primenjuje se u Nemačkoj. G. glasnik) 80 . Popović. utvrđeno je: da je obveznik poreza na dobit akcionarsko društvo.D. poreska osnovica oporeziva dobit utvrđena kao razlika između prihoda i rashoda. Hrvatskoj.77 102 Način oporezivanja dobiti po različitim državam članicama napisan na osnovu: Ilić-Popov. Nemačkoj i Italiji. Holandiji. dolazi do dvostrukog ekonomskog oporezivanja poreskih obveznika koji su akcionari.“101 Zakonom o porezu na dobit. postale značajan izvor poreskih prihoda. za svaku vrstu prihoda fizičkog lica koji podleže oporezivanju postoji posebna stopa. U državama članicama EU-27 primenjuju se veoma širolike metode oporezivanja dobiti: U klasičnom sistemu oporezivanja gde se prvo oporezuje dobit a potom dividende. Češkoj. Međutim i pored toga on se primenjuje u Belgiji. 102 Naš Zakon o porezu na dobit inkorporisao je u celosti Direktive EU iz oblasti oporezivanja dobiti. Mada nije predmet harmonizacije. Njegova prednost u odnosu na sisteme kojima se pokušava da eliminiše ili ublaži dvostruko ekonomsko oporezivanje je fiskalna izdašnost i administrativno tehnička jednostavnost. Kada je u pitanju koncept oporezivanja dobiti sa stanovišta poreskog tretmana dividendi u Srbiji se primenjuje metod delimične poreske integracije na nivou akcionara – fizičkih lica. Luksemburgu. Poreska integracija na nivou korporacije po sistemu delimičnog odbijanja dividendi primenjuje se u Švedskoj. kod oporezivanje dohotka građana postoji najveća razlika u odnosu na države članice EU-27. „ Srbija sa uglavnom proporcionalnim nominalnim 101 Begović.demokratske studije) Str. Sl.. Britaniji. Poreska integracija na nivou akcionara po sistemu delimične olakšice za akcionare primenjuje se u Austriji i Danskoj. poreska stopa 10% i brojna poreska oslobođenja i podsticaje. a po sistemu delimične imputacije u Francuskoj. Za razliku od navedenih država ostale države članice EU su se opredelile za neki od sistema kojima se eliminiše ili ublažava dvostruko ekonomsko oporezivanje. a stope godišnjeg poreza na dohodak su progresivne. Poreska integracija na nivou akcionara po sistemu potpunog izuzimanja dividendi primenjuje se u Grčkoj.G. (2003) Reforma poreskog sistema (Beograd.

po modelu koji je zastupljen u najvećem broju država članica EU. 3. a koje su skoro u potunosti preuzele sve zemlje u okruženju. U članu 100 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica. ZAKON O PDV R SRBIJE 104 . zbog svojih prednosti u odnosu na mešoviti koga primenjuje Srbija. uključujući mere usmerene ka daljoj reformi fiskalnog sistema i restruktuiranju poreske uprave radi osiguranja delotvornosti ubiranja poreza i borbe protiv poreskih prevara. kao i na osnovu OECD modela sporazuma o razmeni inflrmacija u poreskim stvarima. 104 81 . Ono što se može smatrati nedostatkom srpskog poreskog sistema u odnosu na ostale posmatrane države. oporezivanja dohotka građana. dozvoljena su i za same države članice. Ranđelović.. uz izraženu progresivnost u pojedinim državama. godine. razlike koje postoje ne umanjuju ovu generalnu ocenu. u meri u kojoj su države članice preuzele obavezu prema ovim konvencijama.PORESKA OSNOVICA. koji. CILJEVI OPOREZIVANJA 103 Raičević. koje će morati u narednom periodu morati da ispuni. Ova analiza nedvosmisleno potvrđuje tezu o nužnosti i neophodnosti što skorijeg uvođenja u poreski sistem Srbije sintetičkog.S. tim pre što u posmatranim državama ove stope variraju od 10% do 45%. U okviru saradnje uzeće se u obzir prioritetne oblasti koje se tiču pravnih tekovina Zajednice u oblasti poreza i u okviru borbe protiv štetne poreske konkurencije. Analiza visine poreza u Srbiji.PORESKO PRAVO EU prof. 9 Naš Zakon o porezu na dodatu vrednost (84/2004. Eliminisanje štetne poreske konkurencije treba da se obavi na osnovu načela Kodeksa ponašanja za poslovna oporezivanja koje je Savet usvojio 1. U narednom periodu poreski sistem R Srbije trebalo bi da se dogradi sintetičkim porezom na dohodak. utvrđeno je: da će strane uspostaviti saradnju na području oporezivanja.B. Saradnja će takođe uključiti poboljšanje transparentnosti i borbu protiv korupcije uključujući razmenu informacija sa državama članicama radi lakšeg izvršenja mera koje sprečavaju poresku prevaru. Decembra 1997. utaju poreza i izbegavanje poreza. 61/2005 i 61/2007) u saglasnosti je sa Direktivom Evropske unije o PDV (2006/112/EZ). 86/2004. sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane. dominira u EU-27 i izvrši potrebna obuka javne administracije. SUBJEKTI OPOREZIVANJA. određena izuzeća. godišnjeg. jer odstupanja.“103 Harmonizacija poreskog sistema Srbije sa standardima EU utvrđenim direktivama na zadovoljavajućem je nivou.. jeste odsustvo vertikalne pravičnosti oporezivanja (koja se može ostvariti progresivnim oporezivanjem) i neodstatkom subjektivnosti oporezivanja. Srbija će kompletirati mrežu bilateralnih sporazuma sa državama članicama u skladu sa poslednjim izmenama OECD modela konvencije o porezima na prihode i kapital. Industrija 1/2008 Str. dr Ljiljana Lučić poreskim stopama koje iznose od 10% do 20% (efektivnim stopama od 8% do 20%) spada u red država sa nižim stepenom poreskog terećenja dohotka fizičkih lica. Pored toga Srbija je već preuzela određene obaveze Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

kao i prenos. 3) prenos dobara od strane vlasnika komisionaru i od strane komisionara primaocu. ustupanje i stavljanje na raspolaganje patenata. U daljem tekstu Zakona isporuka dobara i usluga zamenjuje se sintagmom promet dobara i usluga. zaštitnih znakova. od materijala isporučioca. ako se daju povremeno različitim licima. električna energija. organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. kao i uvoz dobara. 3) iskazani rashod (kalo. 380 82 . ili kao ulog. tačka 1) ovog člana smatra se da sticalac stupa na mesto prenosioca. 2) predaja dobara po osnovu ugovora o lizingu. kao i drugih prava intelektualne svojine.“106 U članu 4 promet dobara definiše se kao prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. 4) isporuka dobara po ugovoru na osnovu kojeg se plaća provizija pri prodaji. ako se ne radi samo o dodacima ili drugim sporednim materijalima.D isto str. motocikala. osim kada Zakon drukčije odredi 105.PORESKO PRAVO EU prof. rastur. Pored toga prometom usluga smatra se i: 1) prenos i ustupanje autorskih prava.Prometom dobara smatra se i: 1) prenos prava raspolaganja na dobrima uz naknadu na osnovu propisa državnog organa. 3) besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima. 3) predaja dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca. 4) razmena usluga za dobra ili 105 U članu 6 Zakona utvrđeno je da se prometom dobara i usluga u smislu Zakona ne smatra: 1) prenos celokupne ili dela imovine. Kod prenosa celokupne ili dela imovine iz stava 1. 6) isporuka dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca. Iz navedenog sledi da je subjekt oporezivanja isporučilac dobara i usluga. pod nazivom porez na promet. Dobrima se smatraju i voda. 2) svaki drugi promet dobara bez naknade. u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga. plovnih objekta i vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno. 7) prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata. kvar i lom) iznad količine utvrđene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije. zaposlenih ili drugih lica. u skladu sa zakonom. od materijala naručioca. ili na osnovu ugovora o prodaji sa odloženim plaćanjem kojim je utvrđeno da se pravo raspolaganja prenosi najkasnije otplatom poslednje rate. U članu 5 utvrđeno je da su promet usluga svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu definisane kao promet dobara. srpski zakonodavac se opredelio da sintagmu isporuka dobara i pružanje usluga na kojoj insistira VI Direktiva EU dalje u Zakonu o PDV označava kao promet dobara i usluga. licenci. 7a) prvi prenos vlasničkog udela na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata. 5) prenos dobara od strane vlasnika konsignateru i od konsignatera primaocu dobara. 2a) zamena dobara u garantnom roku. 106 Popvić. sa ili bez naknade. gas i toplotna energija. kao i svako nečinjenje i trpljenje. 8) razmena dobara za druga dobra ili usluge. organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost. dr Ljiljana Lučić U članu 1 i 3 Zakona o PDV (Zakon) utvrđeno je da je PDV opšti porez na potrošnju čiji predmet oporezivanja je isporuka dobara i pružanje usluga. 2) pružanje usluga uz naknadu na osnovu propisa državnih organa. Sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se: 1) uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača. 2) promet putničkih automobila. 4) davanje poklona manje vrednosti. Ovu zamenu profesor Popović objašnjava sledećim rečima:“ Verovatno zbog naviknutosti javnosti na termin promet – jer je u nekadašnjoj Jugoslaviji i Srbiji 40 godina postojao jednofazni porez u maloprodaji .

Poreski obveznike je lice koje je dužno da plati porez. poreskopravni odnos predstavlja poreski zahtev (u užem smislu). 5) lice koje uvozi dobro. 2) poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu. u krajnjoj liniji. Uprkos heterogenosti svoje sadržine.“ Prema Popvić. 6) ustupanje udela ili prava. S obzirom na razlike u pravima i obavezama. U članu 10 Zakona utvrđeno je da je poreski dužnik:1) poreski obveznik utvrđen ovim Zakonom. Otuda. a u skladu sa ovim zakonom nije dužan da obračuna i plaća PDV. Obveznik je lice u čije ime i za čiji račun se vrši isporuka dobara ili pružanje usluga. U članu 8 i 9 Zakona utvrđeno je da je poreski obveznik lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga. ako nije određen poreski punomoćnik. zbog poreskog oslobođenja). ovog člana obveznici su. odnosno van obavljanja poslova državne uprave. po njegovom nalogu. odnosno u cilju obavljanja poslova državne uprave. odnosno pružanje usluga u svoje ime. kao i pravna lica osnovana zakonom u cilju obavljanja poslova državne uprave. jer su svi njegovi instituti okrenuti ka jednom cilju – ka plaćanju poreza. uključujući i delatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava. 4) lice koje u računu ili drugom dokumentu koji služi kao račun iskaže PDV.PORESKO PRAVO EU prof. isto str. a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici. Obaveza poreskog dužnika da podnese poresku prijavu i u situaciji kada će poreski organ doneti rešenje o oslobađanju od plaćanja poreza. u suprtono . U članu 11 i 12 i 13 Zakona utvrđeno je mesto prometa dobara i usluga i mesto uvoza dobara . zaposlenih ili drugih lica. i takav poreskpravni odnos ima za cilj da se fiskusu (državi) obezbede poreski pruhodi. Obveznik je lice koje vrši isporuku dobara. Sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se: 1) upotreba dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača. 107 „Poreskopravni odnos u širem smislu je javnopravni odnos između dve određene strane. 3) primalac dobara i usluga. dr Ljiljana Lučić usluge. šumarstva i samostalnih zanimanja. a za račun drugog lica.89-90 83 . Republika i njeni organi. 5) predaja jela i pića za konzumaciju na licu mesta. a sa stanovišta dužnika znači poresku obavezu. trgovca ili pružaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda. do trećeg lica. organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Pri tome se ne sme izgubiti iz vida jedinstvenost poreskopravnog odnosa u širem smislu. nastale mogućnosti za izbegavanjeplaćanja poreza. taj odnos je nerazdvojiv. Sa stanovišta poverioca. do primene Zakona dolazi kada roba pređe granicu što je u skladu sa principom odredišta koje nalaže da se zemlja porekla oslobodi od tereta indirektnih poreza na dobra koji se uvoze. Mesto prometa dobara je mesto: 1) u kojem se dobro nalazi u trenutku slanja ili prevoza do primaoca ili. a da je delatnost trajna aktivnost proizvođača. organi. a druga strana je dužna da to ispuni. odnosno pravna lica iz stava 1. 3) svako drugo pružanje usluga bez naknade. ali poreski dužnik ne mora da bude i poreski obveznik. poljoprivrede. Poreski obveznik je istovremeno i poreski dužnik. Čak i kada se poreskopravni odnos okonča donošenjem rešenja da se porez ne duguje (npr. ako dobro šalje ili prevozi isporučilac. činjenje ili trpljenje. zaposlenih ili drugih lica. na osnovu kojeg je jedna strana (poreski poverilac) ovlašćena da od druge strane (poreskog dužnika) traži određeno davanje. nisu obveznici u smislu ovog zakona ako obavljaju promet dobara i usluga iz delokruga organa. Kada je u pitanju uvoz dobara. s obzirom na to da bi . u okviru poreskopravnog odnosa u širem smislu mogu se razlikovati: poreski imovinski odnos i poreski upravni odnos. pomenuti zaključak se ne menja. Republika.D. sankcionisana je zakonom. a koji su oporezivi u skladu sa ovim zakonom. ako obavljaju promet dobara i usluga izvan delokruga organa. 2) pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši bez naknade za lične potrebe osnivača. u okviru obavljanja delatnosti ( i u poslovnoj jedinici). jer poreski obveznik može da učestvuje u poreskopravnom odnosu107 preko svog punomoćnika ili zakonskog zastupnika.

3) gde je usluga stvarno pružena i u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruža usluga. ako se dobro isporučuje bez otpreme. 3) prenosa prava raspolaganja na dobrima primaocu. U osnovicu se uračunavaju i: 1) akcize. 2) iznose koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog. 4) prijema vode. mesto prvog pretovara dobara) u Republici. po njihovom nalogu. uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga. osnovicom se smatra tržišna vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije uključen PDV. Promet dobara nastaje danom: 1) otpočinjanja slanja ili prevoza dobara primaocu ili trećem licu. ako se dobro isporučuje bez otpreme. Kod prometa dobara ili usluga. po njegovom nalogu. po njegovom nalogu. gasa i toplotne energije koje vrši isporučilac. U članu 19 Zakon utvrđeno je da je osnovica kod uvoza dobara vrednost uvezenog dobra utvrđena po carinskim propisima. osim PDV. 2) naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga. u cilju obračuna potrošnje. uključujući delatnost posredovanja i procene u vezi nepokretnosti. odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište. već u obliku prometa dobara i usluga. carina i druge uvozne dažbine. osim PDV. 5) kada je dobro uneto u carinsko područje Republike. 2) ugradnje ili montaže dobra. a ako te obaveze nema. 2) svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta (mesto koje je naznačeno u otpremnici ili drugom prevoznom dokumentu. u koju nije uključen PDV. kao i ostali javni prihodi. 3) nastanak obaveze plaćanja carinskog duga. Ako naknada ili deo naknade nije izražen u novcu. Usluga se smatra pruženom danom kada je: 1) završeno pojedinačno pružanje usluge. U osnovicu po ovom osnovu uračunava se i: 1) akciza. ako se radi o prometu usluge koja je neposredno povezana sa tom nepokretnošću.PORESKO PRAVO EU prof. električne energije. kao i ostali javni prihodi. ako se ono ugrađuje ili montira od strane isporučioca ili. trećeg lica. danom u kojem bi nastala obaveza plaćanja tog duga. kao i projektovanje. osnovicom se smatra tržišna vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije uključen PDV. odnosno prevoza. 2) preuzimanja dobara od strane primaoca u slučaju ugradnje ili montaže dobara od strane isporučioca ili. 2) gde se obavlja prevoz unutar granica R Srbije. 2) prestao pravni odnos koji je osnov pružanja usluge . primalac ili treće lice. 3) u kojem se dobro nalazi u trenutku isporuke. Izuzetno mestom prometa usluga smatra se mesto: 1) u kojem se nalazi nepokretnost. a ako nije naznačeno. U članu 17 utvrđeno je da je poreska osnovica kod prometa dobara i usluga iznos naknade (u novcu. gasa i toplotne energije. električne energije. ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Mesto uvoza dobara je mesto u kojem je uvezeno dobro uneto u carinsko područje Republike. ako dobra šalje ili prevozi isporučilac. U članu 14 i 15 Zakona utvrđeno je vreme prometa dobara i usluga. ako taj iznos prenosi licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu. carina i druge uvozne dažbine. koje čine ulog u privredno društvo. 2) svi sporedni troškovi koje obveznik zaračunava primaocu dobara i usluga. U članu 16 Zakona utvrđeno je da poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: 1) promet dobara i usluga. odnosno prevoza. stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge. pripremu i izvođenje građevinskih radova i nadzor nad njima. Takođe je utvrđeno da osnovica ne sadrži: 1) popuste i druga umanjenja cene. po njegovom nalogu. kod uvoza dobara. koji se primaocu dobara ili usluga odobravaju u momentu vršenja prometa dobara ili usluga.u slučaju pružanja vremenski ograničenih ili neograničenih usluga. 84 . Mesto prometa usluga je mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost. dr Ljiljana Lučić primalac ili treće lice. po njegovom nalogu. 4) očitavanja stanja primljene vode. od strane trećeg lica.

PORESKO PRAVO EU prof.To znači da je za poreskog obveznika povoljnija primena nulte stope nego poresko oslobođenje. učešće PDV u njoj je RSD 45.109 U članu 24 Zakona poreska oslobođenja za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza predviđena su za: 1) prevozne i ostale usluge. uključujući i lekove za upotrebu u veterini. semena za reprodukciju. mesa. 14) prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima. soje. sadnog materijala. rashlađenog i smrznutog voća. D. brašna. 6) đubriva. 2542%. suncokreta. U članu 23 Zakona utvrđeno je da je opšta stopa PDV kojom se oporezuje promet dobara i usluga ili uvoz dobara 18%. 85 . ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici iz člana 19 stav 2 ovog zakona. 7) udžbenika i nastavnih sredstava. ali se ne može odbiti ni prethodno plaćen porez. 10) ogrevnog drveta. 2) svežeg. nulta stopa. sajmove. šećerne repe i uljane repice. domovima i kampovima.4074%. U Zakonu su utvrđene dve vrste stopa PDV:opšta stopa PDV i posebna stopa PDV. cirkuse. 5) materijala za dijalizu. ispravi u skladu sa izmenom i u periodu periodu kada je izmena nastala. koji duguje po tom osnovu. osim flaširane. sportske događaje. ribe i jaja. motelima. 4) ortotičkih i protetičkih sredstava. soje i masline. šećera. jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla i meda. koje su povezane sa uvozom dobara. koncerte (muzičke događaje). (zakonska stopa × 100): (100+ zakonska stopa) Po navedenoj formuli za datu vrednost opšte stope PDV od 18% preračunata stopa iznosi 15. da iznos PDV. ali imaju pravo odbitka prethodno plaćenog poreza. učešće PDV u njoj je RSD 7. kao i medicinskih sredstava proizvoda koji se hiruški ugrađuju u organizam. uključujući i iznutrice i druge klanične proizvode. mleka i mlečnih proizvoda. muzeje i galerije. 8) dnevnih novina. Poresko oslobođenje znači da se pri isporuci dobara i suluga ne obračunava porez.108 Zakonom je predviđena i tzv. 1a) vode za piće. dr Ljiljana Lučić U članu 21 Zakona utvrđena je obaveza obveznika. 12a) usluga koje se naplaćuju putem ulaznica za bioskopske i pozorišne predstave. uljane repice. izložbe. 11) usluga smeštaja u hotelima. ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata. ili ako je cena dnevne novine RSD 100. 2a) žitarica. a posebna stopa PDV 8% i to za sledeći promet dobara i usluga ili uvoz dobara: 1) hleba i drugih pekarskih proizvoda. 7a) personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari. jestivog ulja od suncokreta. kompletne krmne smeše za ishranu stoke i žive stoke.4074. isto str. povrća. u slučaju izmene osnovice za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV. 108 Pošto je iz poreske osnovice isključen PDV. poreska stopa se primenjuje na osnovicu u koju PDV nije uključen. 9) monografskih i serijskih publikacija. Popović. komposta sa micelijumom.2542. kao i vlasničkim udelima na tim dobrima (u daljem tekstu: stan). sredstava za zaštitu bilja. Za posebnu stopu PDV u iznosu od 8%. Iz tog razlog prof. Zakonodavac nultu stopu naziva oslobođenje od plaćanja PDV sa pravom na odbitak prethodno plaćenog PDV. Popović predlaže sledeću formulu kojom se može izračunati učešće PDV u “bruto” ceni. zabavne parkove. 12) komunalnih usluga. 392 To znači da ako je istaknuta cena čokolade u iznosu od RSD 300. kukuruza. 109 Nulta stopa znači da proizvođači i uvoznici pri isporuci proizvoda ne obračunavaju PDV. 13) prirodnog gasa. 3) lekova. Nultu stopu treba razlikovati od poreskog solobođenja. botaničke bašte i zoološke vrtove. ako promet ovih usluga nije oslobođen PDV. preračunata stopa iznosi 7. odmaralištima.

uključujući PDV. inostrani primalac ili treće lice. po njegovom nalogu. opravke ili ugradnje. s tim što za nerezidentno vazduhoplovno preduzeće poresko oslobođenje važi samo u slučaju uzajamnosti. isporučilac usluge. čarterisanje i iznajmljivanje letilica. kao i na isporuku dobara iz slobodnih carinskih prodavnica. po njihovom nalogu. 8) prevozne i ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom.je ukupna vrednost isporučenih dobara veća od 150 EUR. dr Ljiljana Lučić 2) promet dobara koja obveznik ili treće lice. 6) pružanje prevoznih i drugih usluga korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa unosom dobara u slobodnu zonu iz tačke 5) ovog stava. kao i isporuke. šalje ili otprema u inostranstvo. ako: . prevozi ili otprema u inostranstvo. ili koja su uvezena radi oplemenjivanja. u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije. a za koje bi obveznik primalac usluge imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi te usluge koristio za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone. 10) isporuke letilica. opravke ili ugradnje. popravke i održavanje dobara namenjenih opremanju tih letilica. .PORESKO PRAVO EU prof. koje se pretežno koriste uz naknadu u međunarodnom vazdušnom saobraćaju. 7) usluge radova na pokretnim dobrima nabavljenim od strane inostranog primaoca usluge u Republici. održavanje. tranzitom ili privremenim uvozom dobara. a koja posle oplemenjivanja. šalje ili otprema u inostranstvo. 4) promet dobara koja inostrani primalac otprema u prtljagu koji nosi sa sobom u inostranstvo.sticalac dobara imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone. popravke. servisiranje. osim usluga koje su oslobođene od PDV bez prava na poreski odbitak u skladu sa ovim zakonom. iznajmljivanje. po njegovom nalogu. 5) unos dobara u slobodnu zonu za koja bi obveznik .se dobra otpremaju pre isteka tri kalendarska meseca po isporuci tih dobara. 9) usluge međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju. 3) promet dobara koja inostrani primalac ili treće lice. 11) promet dobara i usluga namenjenih neposrednim potrebama letilica iz tačke 10) ovog stava. 6a) otpremanje dobara u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima (u daljem tekstu: slobodne carinske prodavnice). 86 .

odnosno Republikom. a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza. kao i isporuke. popravke i održavanje dobara namenjenih opremanju tih brodova. ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom. ovog člana primenjuje se i ako je naknada. dr Ljiljana Lučić 12) usluge međunarodnog prevoza lica brodovima u rečnom saobraćaju. odnosno zajmu. ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom. 16v) promet dobara i usluga koji se vrši na osnovu međunarodnih ugovora. zaključenim između državne zajednice Srbija i Crna Gora. osim međunarodnih ugovora iz tač. održavanje i iznajmljivanje brodova. odnosno kontragarant. odnosno deo naknade naplaćen pre izvršenog prometa. 16a) promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. 16b) promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o kreditu. ako je tim ugovorima predviđeno poresko oslobođenje. . 1) . uključujući članove njihovih porodica. odnosno Republike i međunarodne finansijske organizacije. 14) promet dobara i usluga namenjenih neposrednim potrebama brodova iz tačke 13) ovog stava. 87 . iznajmljivanje. 17) usluge posredovanja koje se odnose na promet dobara i usluga iz tač.lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija. odnosno druge države.lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava. poresko oslobođenje važi samo u slučaju uzajamnosti. 13) isporuke brodova.službene potrebe međunarodnih organizacija. koji se pretežno koriste uz naknadu u međunarodnom rečnom saobraćaju. 16a) i 16b) ovog stava. kao i između treće strane i međunarodne finansijske organizacije.16) ovog stava. ako je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza. uključujući i članove njihovih porodica. 15) isporuke zlata Narodnoj banci Srbije. .PORESKO PRAVO EU prof. 16) dobra i usluge namenjene za: . Poresko oslobođenje iz stava 1. s tim što za nerezidentno preduzeće koje vrši međunarodni prevoz lica brodovima u rečnom saobraćaju.službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava. . popravke. servisiranje. odnosno druge države u kojem se Republika Srbija pojavljuje kao garant.

5) poslovanja i posredovanja u poslovanju depozitima. čekovima. 7) poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima u skladu sa propisima kojima se uređuju investicioni fondovi. dr Ljiljana Lučić Poresko oslobođenje iz stava 1. 4) preuzimanja obaveza. a ima prebivalište ili sedište van Republike. a na osnovu potvrde ministarstva nadležnog za inostrane poslove. obveznicama i drugim hartijama od vrednosti. Inostranim primaocem dobara ili usluga. Zakona.PORESKO PRAVO EU prof. Zakonodavac je utvrdio i mogućnost poreskog oslobođenja za promet dobara i usluga bez prava na odbitak prethodnog poreza i to kod: 1) poslovanja i posredovanja u poslovanju zakonskim sredstvima plaćanja. osim papirnog i kovanog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja ili ima numizmatičku vrednost. 8) poslovanja društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima u skladu sa propisima kojima se uređuju dobrovoljni penzijski fondovi i penzijski planovi. 88 . 2) poslovanja i posredovanja u poslovanju akcijama. Oslobođenje iz stava 1. 3) kreditnih poslova. sportskih aviona i ostalih prevoznih sredstava za privatne potrebe. (1) i (3) ovog člana se ostvaruje pod uslovom reciprociteta. smatra se lice koje: 1) je obveznik. tekućim i žiro računima. nalozima za plaćanje. kao i novčanih pozajmica. uključujući prateće usluge posrednika i agenta (zastupnika) u osiguranju. PDV se ne plaća i na promet: 1) usluga osiguranja i reosiguranja. osim naplate potraživanja za druga lica. uključujući posredovanje. uključujući posredovanje. U članu 25. tačka 3) ovog člana ne odnosi se na promet dobara koja inostrani primalac sam preveze radi opremanja ili snabdevanja sportskih čamaca. 2) nije obveznik. kao i platnim prometom i doznakama. 6) poslovanja i posredovanja u poslovanju novčanim potraživanjima. a čije je mesto stvarne uprave van Republike. menicama i drugim sličnim hartijama od vrednosti. garancija i drugih sredstava obezbeđenja. u smislu ovog člana. tačka 16) podtač. 3a) usluga ocene kreditne sposobnosti fizičkih i pravnih lica. udelima u društvima i udruženjima. osim poslovanja koje se odnosi na čuvanje i upravljanje hartijama od vrednosti.

osim apoteka i apotekarskih ustanova. 13) usluga obrazovanja (predškolsko. 15) usluga iz oblasti nauke i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga. kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti. usluga ustanova socijalne zaštite. 8) usluga koje pružaju lekari. šumskog. 3) objekata. osnovno. više i visoko) i profesionalne prekvalifikacije. od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti. uključujući i smeštaj. a koja su registrovana za tu delatnost. krvi i majčinog mleka. kao i isporuka zubne protetike od strane stomatologa. 4) usluga zakupa stanova. ako se koriste za stambene potrebe. dr Ljiljana Lučić 2) zemljišta (poljoprivrednog. hartija od vrednosti. poštanskih vrednosnica. izgrađenog ili neizgrađenog). 11) usluga socijalnog staranja i zaštite. ovog zakona.PORESKO PRAVO EU prof. od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti. tkiva. srednje. ako se ove delatnosti obavljaju u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast. kao i na davanje u zakup tog zemljišta. stomatolozi ili druga lica u skladu sa propisima koji regulišu zdravstvenu zaštitu. 89 . taksenih i drugih važećih vrednosnica po njihovoj utisnutoj vrednosti u Republici. 10) ljudskih organa. 12) usluga smeštaja i ishrane učenika i studenata u školskim i studentskim domovima ili sličnim ustanovama. kao i prvog prenosa vlasničkog udela na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata. kao i sa njima neposredno povezan promet dobara i usluga. 9) usluga i isporuke zubne protetike u okviru delatnosti zubnog tehničara. osim prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata. 14) usluga iz oblasti kulture i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga. negu i ishranu bolesnika u tim ustanovama. dečje zaštite i zaštite mladih. 7) usluga koje pružaju zdravstvene ustanove u skladu sa propisima koji regulišu zdravstvenu zaštitu. kao i sa njima povezanih isporuka dobara. građevinskog. osim vlasničkih udela iz člana 4. 6) poštanskih usluga od strane javnog preduzeća. a koja su registrovana za tu delatnost. 5) udela. kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti. telesnih tečnosti i ćelija.

U članu 27 Zakona Zakonodavac je utvrdio da je prethodni porez iznos PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga. u okviru carinskog postupka. odobren postupak prerade pod carinskom kontrolom. 1v) koja se. odobren postupak carinskog skladištenja. ili se radi o dobrima i uslugama koji su toliko neophodni da zaslužuju da budu bez poreza. 17) usluga javnog radiodifuznog servisa. Pored toga što je u članu 24 i članu 25 Zakona Zakonodavac utvrdio oslobođenja od PDV sa pravom na odbitak i bez prava na odbitak prethodnog poreza. a koja se u Republiku vraćaju neprodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora. 18) usluga priređivanja igara na sreću. u okviru carinskog postupka. u okviru carinskog postupka. odnosno kao humanitarna pomoć. 3) koja se. u članu 26 Zakona Zakonodavac je utvrdio poreska oslobođenja i kod uvoza sledećih dobara: 1a) koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji. 5) u okviru carinskog postupka. u okviru carinskog postupka.PORESKO PRAVO EU prof. može se zaključiti da je ova vrsta oslobođenja predviđena za slučajeve gde je teško prethodno utvrditi dodatu vrednost (promet novca i kapitala odnosno finansijske usluge). osim usluga komercijalnog karaktera. 7) za koja je u skladu sa članom 192. u okviru carinskog postupka. privremeno izvoze i u nepromenjenom stanju ponovo uvoze. Iz navedenog člana 25. odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena. stav 1. dr Ljiljana Lučić 16) usluga verskog karaktera od strane registrovanih crkava i verskih zajednica i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga. 4) za koja je. odnosno plaćen pri uvozu dobara. 2) koja se. 19) usluga iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja licima koja se bave sportom i fizičkim vaspitanjem. unose u slobodne carinske prodavnice. privremeno uvoze i ponovo izvoze. kao i stavljaju u carinski postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja. osim na uvoz motornih vozila. nad tranzitom robe. a koji obveznik 90 . od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti. 1b) koja su izvezena. 6) za koja je. a koja su registrovana za tu delatnost. i članom 193. tačka 6 Carinskog zakona propisano oslobođenje od carine.

Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari samo ako ispunjava sve uslove propisane članom 28 Zakona. kao i iznajmljivanja. U poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 91 . koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu. koji se koriste za opremanje administrativnih prostorija. 2) dokument o izvršenom uvozu dobara. odnosno primljene usluge.PORESKO PRAVO EU prof. goriva i potrošnog materijala za njihove potrebe. dr Ljiljana Lučić može da odbije od PDV koji duguje. 3) koji je izvršen u inostranstvu. uključujući i nabavku opreme. koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: 1) koji je oporeziv PDV. 2) za koji u skladu sa članom 24. proizvodnje i uvoza putničkih automobila. rezervnih delova. ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti za vršenje delatnosti). televizijskih i radio prijemnika. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV. plovnih objekata i vazduhoplova. 2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. i 2. koje su povezane sa korišćenjem ovih prevoznih sredstava. odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV. motocikala. u kojem je iskazan prethodni porez. U članu 29 Zakona navedeno je da obveznik nema pravo na odbitak poreza po osnovu: 1) nabavke. 3) nabavke ili uvoza tepiha. a to su: Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza. održavanja. 2) izdataka za reprezentaciju obveznika. i to: 1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga. popravki i drugih usluga. Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako poseduje: 1) račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza. električnih aparata za domaćinstvo. u skladu sa ovim zakonom. 1. umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti i drugih ukrasnih predmeta.

strani obveznik za dobra koja mu se isporučuju. razlika se priznaje kao poreski kredit. Kod uvoza dobara ne postoji samooporezivanje. 92 . U članu 53 i 54 Zakona utvrđeno je da pravo na refakciju PDV ima: .000. Poreski period može biti kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje: - - Za poreskog obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20. i to za: 1) iznajmljivanje. Ako se obveznik ne opredeli za povraćaj. odnosno za usluge koje mu se pružaju u Republici. U članu 31 Zakona regulisana je ispravka odbitka prethodnog poreza kod izmene poreske osnovice. refakcije i refundacije poreza.000 RSD ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20. nezavisno od toga da li je u datom poreskom periodu imao obavezu plaćanja PDV.000 RSD. poreski period je kalendarski mesec. kolekcionarska dobra i antikvitete. poljoprivrednika. U skladu sa članom 52 Zakona obveznik ima pravo na povraćaj razlike poreza ako je iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze. Poreski obveznik može da traži povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita podnošenjem zahteva.000 RSD.PORESKO PRAVO EU prof. turističkih agencija i za polovna dobra. a u članu 32 Zakona ispravka odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti.000. Zakonodavac je Zakonom o PDV regulisao pitanje povraćaja. koji je dužan da po carinskom postupku u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja plati iznos poreskog duga. najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period. 50 i 51 Zakona Zakonodavac je utvrdio da se PDV utvrđuje samooperezivanjem uz obavezno podnošenje poreske prijave poreskom organu u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda.000 RSD ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet manji od 20.000. umetnička dela .000. U članu 48. izradu i popravku izložbenog prostora. poreski period je kalendarsko tromesečje. Za poreskog obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20. dr Ljiljana Lučić U članu 30 Zakona utvrđeno je da kada se radi o delimičnom odbijanju prethodnog poreza postoje dve mogućnosti: podela prethodnog poreza i primena srazmernog poreskog odbitka. U članovima 34. 35 i 36 Zakona Zakonodavac je utvrdio pojednostavljen postupak oporezivanja PDV malih poreskih obveznika. 49. uređenje. U tom slučaju PDV utvrđuje nadležni carinski organ i o tome obaveštava poreskog obveznika.

odnosno ličnim potrebama. i ako je račun plaćen. odnosno pružene usluge iskazan u računu. 3) je ukupna vrednost dobara ili usluga. uz poresko oslobođenje ako: 1) su isporuke ili uvoz dobara. dobrotvorne ili obrazovne svrhe. uključujući PDV. 2) PDV za isporučena dobra. 2) je PDV za promet dobara i usluga iskazan u računu.PORESKO PRAVO EU prof. odnosno konzularno predstavništvo ili međunarodna organizacija. kao i za usluge koje im se pružaju. bez PDV. dr Ljiljana Lučić 2) dobra potrebna za uređenje izložbenog prostora. grejanje. odnosno primi usluge. odnosno pružene usluge oporezive PDV. za potrebe izložbenog prostora. 3) električnu energiju. kao i da je račun plaćen. kao i da je račun plaćen. vodu. 4) parkiranje. .diplomatsko. u skladu sa članom 42. hlađenje. odnosno vrednost dobara iskazana u carinskom dokumentu. . u skladu sa članom 42.humanitarne organizacije za dobra koja im se isporučuju u Republici. pri čemu im je ukupna vrednost veća od 150 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS . u skladu sa ovim zakonom. odnosno ako je PDV koji se duguje po osnovu uvoza dobara plaćen. a dobra otprema u inostranstvo pre isteka tri kalendarska meseca po njihovoj isporuci . gde se koriste u humanitarne. ako se ne opredeli da izvrši nabavku ili uvoz dobara. ovog zakona. plin. 2) je PDV za isporučena dobra iskazan u računu. 3) su nabavljena dobra otpremljena u inostranstvo. pod uslovom da je: 1) promet dobara i usluga. a koji su neposredno povezani sa verskom delatnošću. telefonske i telekomunikacione priključke. osim za nabavku goriva za motorna vozila.strani državljani koji nije obveznik i nema prebivalište u Republici. odnosno da je PDV koji se duguje po osnovu uvoza dobara prethodno plaćen. namenjene njihovim službenim. veća od 50 EUR. ovog zakona. . pod uslovom da: 1) je promet dobara oporeziv. .tradicionalne crkve i verske zajednice za dobra koja im se isporučuju u Republici ili koja uvoze. odnosno uvoz dobara oporeziv. iskazana u računu. 93 . 5) usluge smeštaja.

a za koga je ostvareno to poresko oslobođenje. kada se zahteva da se oni uključe. 2) član porodičnog domaćinstva kupca prvog stana za kojeg je kupac prvog stana ostvario refundaciju PDV. Ako se Statutom utvrdi. podnose razumne predstavke o slučajevima.223UEZ) 94 . u skladu sa pravilima koja su utvrđena u Statutu Suda pravde EU. 221 UEZ) Sud pravde zasedaće po većima ili u Velikom veću. u slučaju kada taj član porodičnog domaćinstva kupuje stan.refundacija PDV utvrđena je članom 56a Zakona za kupca prvog stana.PORESKO PRAVO EU prof. Član 253 (ex čl. da na zasedanju Suda. Član 252 (ex čl. I/ ODREDBE UGOVORA O FUNKCIONISANJU EU KOJE SE ODNOSE NA SUD PRAVDE EVROPSKE UNIJE Član 251 (ex čl. Istim članom je utvrđeno da pravo na refundaciju PDV nema: 1) kupac stana koji je ostvario refundaciju PDV po osnovu kupovine prvog stana.222 UEZ) Obaveza Opštih pravobranilaca je da deluju potpuno nepristrasno i nezavisno. 4) član porodičnog domaćinstva kupca stana koji je stekao prvi stan bez obaveze prodavca da za promet tog stana plati porez na prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu. koji su skladu sa Statutom Suda pravde EU. 3) kupac stana koji je stekao prvi stan bez obaveze prodavca da za promet tog stana plati porez na prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu. dr Ljiljana Lučić Poseban oblik refakcije poreza . Sud pravde može da zaseda i u punom sastavu.

nakon panel konsultacija koje su predviđee članom 255. nakon panel konsultacije iz člana 255. 95 . dr Ljiljana Lučić Sudije i Opšti pravobanioci Suda pravde biraće se među licima koja su van sumnje nezavisna i koja poseduju potrebne kvalifikacije za imenovanje na najviša sudijska zvanja u sopstvenim zemljama ili su pravni konsultanti priznatih sposobnosti. Zahtev je da ovaj Poslovnik odobri Savet. Svake tri godine Sudije i opšti pravobranioci biće delimično zamenjivani. Oni će se imenovati zajedničkim sporazumom vlada država članica na period od šest godina.224 EEZ) Broj sudija Opšteg suda biće utvrđen Statutom Suda pravde EU. Član 254 (ex čl. Oni mogu biti ponovo izabrani. Za Opšti sud Statutom se može obezbediti pomoć Opštih pravobranilaca. mogu se ponovo imenovati. Članovi Opšteg suda biraće se među licima čija nezavisnost je nesumnjiva i koji poseduju potrebnu sposobnost za imenovanje na najviša sudijska zvanja. u skladu sa uslovima koji su utvrđeni u Statutu Suda pravde EU. Sudije i Opšti pravobranioci koji su povučeni. Sud pravde imenovaće Sekretara i utvrditi pravila za upravljanje njegovom službom. Članstvo će biti delimično obnavljano svake tri godine. Sudije će birati Predsednika Opšteg suda među svojim članovima na period od tri godine. Sud prave ustanoviće Poslovnik o radu. Povučeni članovi biće podobni za ponovno imenovanje. On može biti ponovo biran.PORESKO PRAVO EU prof. Sudije će birati Predsednika Suda pravde među svojim članovima na rok od tri godine. oni će biti imenovani zajedničkim sporazumom vlada država članica na rok od šest godina.

96 . Opšti sud ima nadležnost da sasluša i utvrdi akcije ili postupke podnete protiv odluka specijalizovanih sudova.PORESKO PRAVO EU prof. Statut može obezbediti za Opšti sud nadležnost za ostale klase akcija ili postupaka.225 UEZ) 1. Zahteva se da ovaj Poslovnik odobri Savet. pod uslovima i unutar limita utvrđenih Statutom. Savet će usvojiti odluku kojom će ustanoviti pravila za rad panela i odluku o imenovanju njegovih članova. ponovo razmatrati Sud pravde. Panel će se sastojati od sedam lica izabranih među bivšim članovima Suda pravde i Opšteg suda. Ukoliko Statutom Suda pravde EU nije drugačije utvrđeno. od kojih će jednog predložiti Evropski parlament. Opšti sud ustanoviće Poslovnik o radu uz sporazum sa Sudom pravde. prema uslovima i unutar limita utvrđenih Statutom. dr Ljiljana Lučić Opšti sud imenovaće Sekretara i utvrditi pravila za njegovu službu. 2. prema ovom stavu. Opšti sud imaće nadležnost da sasluša i utvrdi postupak u prvoj instanci ili postupak iz članova 263. članovima nacionalnih vrhovnih sudova i advokata priznatih sposobnosti.On će delovati na inicijativu Predsednika Suda pravde. 268 i 272 sa izuzetkom onih koji su dodeljeni specijalizovanom sudu predviđenih članom 257 i onih rezervisanih u Statutu Suda pravde. odredbe Ugovora koje se odnose na Sud pravde primenjivaće se i na Opšti sud. Odluke Opšteg suda. može izuzetno gde postoji rizik da su ugroženi jedinstvo i konzistentnost prava Unije. Član 255 Pre nego što vlade država članica naprave sporazum iz člana 253 i člana 254. osnovaće se panel da obezbedi mišljenje o podobnosti kandidata za obavljanje dužnosti Sudije i Opšteg pravobranioca Suda pravde i Opšteg suda. Član 256 (ex čl. 265. Odluke Opšteg suda pod ovim stavom mogu biti predmet prava žalbe Sudu pravde samo o pravim načelima.

Pred Opštim sudom. kojom se ustanovljava specijalizovani sud. mogu biti predmet prava žalbe odluke specijalizovanih sudova samo povodom pravnih načela. U uredbi. 97 . Član 257 (ex čl. može slučaj uputiti Sudu pravde da donese odluku. za posebne oblasti utvđene Statutom. Odluke dobijene od Opšteg suda o pitanjima koja se odnose na preliminarnu sudsku odluku mogu izuzetno. biti predmet preispitivanja Suda pravde. postupajući prema običnoj pravnoj proceduri. Opšti sud ima nadležnost da sasluša i utvrdi pitanja koja se odnose na preliminarnu sudsku odluku saglasno članu 267. Evropski parlament i Savet postupiće na osnovu uredbi ili na predlog Komisije nakon konsultacija Suda pravde ili na zahtev Suda pravde a nakon konsultacija Komisije. prava žalbe o činjeničnom stanju. Članovi specijalizovanih sudova biraće se od lica čija nezavisnost je nesumnjiva i koja poseduju sposobnost koja se traži za imenovanje na sudijsku dužnost. dr Ljiljana Lučić 3. ili ako su ona obezbeđena uredbom kojom je ustanovljen specijalizovani sud. prema uslovima i u okviru limita utvrđenih Statutom. utvrdiće se pravila o organizaciji suda i nadležnost koja mu se poverava.PORESKO PRAVO EU prof. gde postoji rizik od delovanja na jedinstvo i konzistentnost prava Unije. obrazloženu da deluje na jedinstvo i konzistentnost prava Unije. Gde Opšti sud smatra da slučaj zahteva načelnu odluku. Oni će biti imenovani jednoglasnom odlukom Saveta. može ustanoviti specijalizovane sudove pri Opštem sudu za saslušavanje i utvrđivanje na prvoj instanci izvesnih klasa akcija ili postupaka podnetih iz specifičnih oblasti.225a UEZ) Evropski parlament i Savet.

Zahteva se da ovaj Pravilnik odobri Savet. Ako se država o kojoj se radi ne usaglasi sa mišljenjem u roku koga je utvrdila Komisija.PORESKO PRAVO EU prof. uputiće predmet Komisiji. Naslov I i član 64 Statuta primenjivaće se u svakom slučaju na specijalizovane sudove. dr Ljiljana Lučić Specijalizovani sudovi ustanoviće Poslovnik o radu u sporazumu sa Sudom pravde. Ukoliko uredbom kojom se ustanovljava specijalizovani sud nije utvrđeno. može pokrenuti predmed pred Sudom pravde EU. pruži mogućnost da dostavi svoje primedbe. 226 UEZ) Ako Komisija smatra da država članica nije ispunila svoju obavezu iz Ugovora. nakon što svakoj od država o kojima se radi omogući da podnesu svoj sopstveni slučaj i svoje primedbe na slučaj druge strane. Pre nego što jedna država pokrene postupak protiv druge države članice za navodnu povredu obaveze iz Ugovora. 98 . Komisija može izneti predmet pred Sud pravde EU. Komisija će dostaviti razumno mišljenje usmeno i u pisanoj formi. član 258 (ex čl.227 UEZ) Države članice koje smatraju da druga država članica nije ispunila svoju obavezu iz Ugovora. Ako Komisija ne dostavi svoje mišljenje u roku od dva meseca od dana kada je primila predmet. Član 259 (ex čl. odredbe Ugovora u vezi sa Sudom pravde Evropske unije i odredbe Statuta Suda pravde EU primenjivaće se na specijalizovane sudove. uručiće razumno mišljenje o tome nakon što državi o kojoj je reč. odsustvo takvog mišljenja neće sprečiti da se predmet pokrene pred Sudom.

može pokrenuti slučaj pred Sudom nakon što državi omogući da podnese svoje primedbe. za koju smatra da je odgovarajuća za date okolnosti. Obaveza plaćanja stupa na snagu na dan koji odredi Sud u svojoj presudi. može odrediti dotičnoj državi članici plaćanje kazne u paušalnom iznosu ili u jednakim vremenskim intervalima. od države će se zahtevati da preduzme potrebne mere u skladu sa presudom Suda. koju će dotična država platiti. u iznosu koji nije veći od iznosa kazne koju je utvrdila Komisija. usvojene po zakonodavnoj proceduri. može joj odrediti plaćanje kazne u paušalnom iznosu ili u redovnim vremenskim intervalima. 2.Ako Sud pravde EU otkrije da država članica nije ispunila svoju obavezu iz Ugovora. može. Član 261 (ex čl. da utvrdi kaznu u paušalnom iznosu ili plaćanje kazne u jednakim vrenmenskim intervalima. Ako Komisija smatra da dotična država članica nije preduzela potrebne mere u skladu sa presudom Suda. Ova procedura neće dovesti u pitanje član 259. koju će dotična država članica platiti. Ako Sud ustanovi da se dotična država članica nije usaglasila sa presudom.PORESKO PRAVO EU prof. 3. koju smatra primerenom za date okolnosti. Ako Sud ustanovi da postoji prekršaj.229 UEZ) 99 . Ona će utvrditi kaznu u paušalnom iznosu ili za plaćanja u redovnim vremenskim intervalima. dr Ljiljana Lučić Član 260 (ex čl.Kada Komisija dostavi slučaj Sudu pravde saglasno članu 258 zato što dotična država članica nije ispunila svoju obavezu da objavi mere unoseći u njih direktivu. 228 UEZ) 1. kada se to učini prikladnim.

100 . ECB i Komiteta regiona radi zaštite njihovih prerogativa. kancelarija ili agencija Unije sa namerom da proizvede pravne efekte vis-à-vis trećih strana. do mere koju će utvrditi. može se Sudu pravde EU dati neograničena nadležnost u pogledu kažnjavanja. povrede osnovnih proceduralnih zahteva. akte Saveta. Sudu pravde Evropske unije u sporovima oko primene akata usvojenih na osnovu Ugovora kojima se stvara Evropsko pravo intelektualne svojine.PORESKO PRAVO EU prof. ostalih preporuka i mišljenja i akte Evropskog parlamenta i Evropskog saveta sa namerom da pokaže pravne efekte vis-à-vis trećih strana. Evropskog paralmenta. u skladu sa odredbama Ugovora. Savet može usvojiti odredbe kojima se poverava nadležnost. Ove odredbe stupaju na snagu nakon što ih odobre države članice u skladu sa njihovim ustavnim zahtevima. On će takođe preispitati legalnost tela. On će dobiti nadležnost za postupak. Bilo koje fizičko ili pravno lice može prema uslovima utvrđenim u prvom i drugom stavu. pokrenuti postupak protiv akta koji se odnosi na to lice ili koje ga se direktno ili indirektno tiče. povrede Ugovora ili bilo kog zakona u vezi sa njegovom primenom. Saveta. Član 262 (ex 229a UEZ) Ne dovodeći u pitanje ostale odredbe Ugovora. i protiv regulatornog akta koje se direktno odnosi na njega i ne podrazumeva sprovođenje mera. ili zloupotrebe ovlašćenja. od država članica. Komisije i ECB. dr Ljiljana Lučić U Uredbama koje usvoji zajedno Evropski parlament i Savet i Savet. ili Komisije za namene po osnovu nedostatka ovlašćenja. Član 263 (ex čl.230 UEZ) Sud pravde EU preispitaće legalnost zakonodavnih akata. jednoglasnom odlukom u skladu sa posebnim zakonodavnim postupkom i nakon konsultacija sa Evrospkim parlamentom. Sud će dobiti nadležnost u postupku pod istim uslovima od Suda revizora.

telo. kancelarija ili agencija o kojoj se radi ne odredi svoju poziciju. Postupak je prihvatljiv samo ako je institucija.PORESKO PRAVO EU prof. Član 265 (ex čl. Sud pravde EU objaviće da je akt o kome se radi nevažeći. Međutim. Savet. Postupci iz ovog člana biće pokrenuti u roku od dva meseca od dana objavljivanja mera ili notifikacije žalioca. Ako. kancelarija ili agencija o kojoj se radi prvo pozvana da postupi.231 UEZ) Ako je postupak dobro zasnovan. Evopski savet. Komisija ili ECB povodom povrede Ugovora propuste da postupe.232 UEZ) Ako Evropski parlament. institucija. 101 . telo. pod istim uslovima. ako smatra potrebnim. postupak može biti pokrenut u roku od naredna dva meseca. kancelarije i agencije Unije koja nisu pokrenula postupak. dr Ljiljana Lučić Aktima kojima se ustanovljavaju tela. u roku od dva meseca od poziva. ili u odsustvo obaveštenja od dana kada je došao do saznanja o njima. kancelarija ili agencija sa namerom da proizvedu pravne efekte u vezi sa njima. Ovaj član će se primenjivati. države članice i ostale institucije Unije mogu pokrenuti postupak pred Sudom pravde EU da su povrede osnovane. kancelarije i agencije Unije mogu se utvrditi posebni uslovi i aranžmani koji se odnose na postupke koje preduzimaju fizička ili pravna lica protiv akata ovih tela. Član 264 (ex čl. navesti koji će se efekti akta koji se proglašava nevažećim smatrati konačnim. na tela. Sud pravde će.

telo.235 UEZ) Sud pravde EU ima nadležnost u sporovima koji su u vezi sa kompenzacijom za štetu određenu u drugom i trećem stavu člana 340. Ova obaveza neće uticati na obavezu koja može da rezultira iz primene drugog stava člana 340. pod uslovima koji su utvrđeni u prethodnim stavovima.233 UEZ) Od Institucije čiji akt je proglašen nevažećim ili čije nečinjenje je proglašeno suprotno Ugovorima. Član 266 (ex čl. Član 268 (ex čl. zahtevati od Suda da donese presudu o ovom pitanju. sud ili tribunal mogu. kancelarija ili agencija Unije nije uputila licu ni jedan akt osim preporuke ili mišljenja. ako smatraju da je odluka o ovom pitanju neophodna za donošenje presude. tražiće se da preduzme neophodne mere za usaglašavanje sa presudom Suda pravde EU. tela. žali Sudu da institucija. Član 267 (ex čl. 102 . dr Ljiljana Lučić Bilo koje fizičko ili pravno lice. Ako se takvo pitanje pojavi u nerešenom slučaju pred sudom ili tribunalom države članice koje se odnosi na lice u pritvoru. (b) valjanosti i interpretacije akta institucija. kancelarija ili agencija Unije. Gde do takvih pitanja dolazi pred sudom ili tribunalom države članice.234 UEZ) Sud pravde EU ima nadležnost da daje preliminarne sudske odluke koje se tiču: (a) interpretacije Ugovora.PORESKO PRAVO EU prof. Sud pravde EU postupiće sa minimalnim odlaganjem. može da se.

Sud pravde odlučiće u roku od dva meseca od dana prijema zahteva. (5) i (7) Statuta Banke.236 UEZ) Sud pravde EU ima nadležnost u bilo kom sporu Unije i njenih službenika u okviru limita i pod uslovima utvrđenim u Uredbama za zaposlene funkcionere i o uslovima za zapošljavanje drugih službenika Unije. od banke će se zahtevati da preduzme neophodne mere da se usaglasi sa presudom Suda. Postupci protiv takvih mera mogu pokrenuti samo države članice ili Komisija pod uslovima koji su utvrđeni u članu 263. S tim u vezi ovlašćenja Upravnog saveta ECB u pogledu nacionalnih centralnih banaka biće ista kao ona koja su poverena Komisiji u pogledu država članica iz člana 258. Član 270 (ex čl. Član 271 (ex čl. koji se odnose na: (a) ispunjavanje obaveza država članica iz Statuta Evropske investicione banke (EIB). Ako Sud utvrdi da nacionalna centralna banka nije ispunila obavezu predviđenu Ugovorom.237 UEZ) Sud pravde EU ima nadležnost u sporovima.PORESKO PRAVO EU prof. Odbor direktora Banke uživa vlast poverenu od Komisije saglasno članu 258. i samo na osnovu nepridržavanja postupka predviđenog u članu 19(2). Komisija ili Odbor direktora Banke može pokrenuti postupak pod uslovima koji su utvrđeni u članu 263.238) 103 . bilo koja država članica. dr Ljiljana Lučić Član 269 Sud pravde ima nadležnost da odluči o legalnosti akta koga je usvojio Evropski savet ili Savet na osnovu člana 7 Ugovora o Evropskoj uniji samo na zahtev države članice za odluku o Evropskom savetu ili Savetu samo u pogledu proceduralnih odredbi sadžanih u tom članu. Član 272 (ex čl. unutar limita utvrđenih Ugovorom. Takav zahtev mora biti podnet u roku od dva meseca od datuma takve odluke. (d) ispunjavanja obaveza nacionalnih centalnih banaka iz Ugovora i Statuta ESCB i ECB. (c) mere koje je usvojio Odbor direktora EIB. U vezi sa EIB. (b) mere koje je usvojio Odbor guvernera EIB. U vezi sa merama.

Član 276 U sprovođenju ovlašćenja u pogledu odredbi iz Poglavlja 4 i 5 Naslova V iz Trećeg dela. po tom osnovu nisu iskljućeni iz nadležnosti sudova i tribunala država članica. sporovi u kojima je Unija stranka. Međutim. Sud pravde ima nadležnost da nadgleda pridržavanje članu 40 Ugovora o Evropskoj uniji i da odlučuje o postupcima pokrenutim u skladu sa uslovima utvrđenim u četvrtom stavu člana 263 ovog Ugovora. u vezi sa slobodom.239) Sud pravde ima nadležnost u bilo kom sporu između država članica koji je u vezi sa temom iz Ugovora. bilo da je ugovor zasnovan na javnom ili privatnom pravu. dr Ljiljana Lučić Sud pravde EU ima nadležnost da donese presudu na osnovu bilo koje arbitražne klauzule u zaključenom ugovoru. Sud pravde EU nema nadležnost da preispituje valjanost ili proporcionalnost operacija koje je izvršila policija ili neki drugi servis za sprovođenje prava države članice ili da ostvaruje odgovornost u pogledu održavanja reda i zakona i očuvanja unutrašnje bezbednosti zato što ona leži na državama članicama. Član 277 104 . Član 275 Sud pravde EU nema nadležnost u odnosu na odredbe u vezi sa zajedničkom spoljnom i politikom bezbednosti niti u odnosu na akta usvojena na osnovu ovih odredbi. u ime Unije.PORESKO PRAVO EU prof. 240 UEZ) Osim u slučaju gde je Ugovorima poverena nadležnost Sudu pravde. bezbednošću i pravdom. Član 274 (ex čl. ako je spor koji mu se podnosi iz posebnog sporazuma između stranaka. preispita legalnost odluka o restriktivnim merama protiv fizičkih i pravnih lica koje je usvojio Savet na osnovu Poglavlja 2 Naslova V Ugovora o EU. Član 273 (ex čl.

241 UEZ) Uprkos isticanju perioda utvrđenog u članu 263. Član 279 (ex čl.244 UEZ) Presude Suda pravde EU biće primenljive pod uslovima koji su utvrđeni u članu 299. Član 281 (ex čl. sa izuzetkom Naslova I člana 64.245 UEZ) Statut Suda pravde EU utvrđen je u posebnom Protokolu. Član 280 (ex čl.PORESKO PRAVO EU prof.242 UEZ) Postupci pokrenuti pred Sudom pravde EU nemaju efekat suspenzije. telo. Član 278 (ex čl. dr Ljiljana Lučić (ex čl. u cilju da se pozove na neprimenljivost usvojenog akta. Međutim. u postupcima pred Sudom pravde EU u kojima je akt opšte primene usvojila institucija. da naredi da primena osporenog akta bude suspendovana. postupajući u skladu sa običnom zakonodavnom proedurom. drugi pasus. može bilo koja stranka da se izjasni za razloge iz člana 263.243 UEZ) Sud pravde EU može u bilo kom slučaju koji je pred njim da propiše neophodne interim mere. ili na predlog Komisije i nakon konsultacija Suda pravde. 105 . kancelarija ili agencija Unije. ako smatra da okolnosti tako zahtevaju. Sud može. Evropski parlament i Savet postupaju ili na zahtev Suda pravde i nakon konsultacija sa Komisijom. mogi promeniti odredbe Statuta. stav šest. Evropski parlament i Savet.

dr Ljiljana Lučić 106 .PORESKO PRAVO EU prof.

Related Interests