You are on page 1of 98

VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA

STRUKOVNIH STUDIJA-VIER, BEOGRAD


STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE
SPECIJALISTIKE STUDIJE
PREDMET:SPECIJALNE ELEKTRINE INSTALACIJE

UVOD U SPECIJALNE ELEKTRINE


INSTALACIJE- SEI 2014

PREDMETNI PROFESOR:
Dr eljko Despotovi, dipl.el.in.

SPECIJALNE INSTALACIJE???
INSTALACIJE SPECIJALNE NAMENE
INSTALACIJE NA OBJEKTIMA SPECIJALNE
NAMENE
KOMPLEKSNE INSTALACIJE SAVREMENIH
OBJEKATA
PROUAVAE SE TEME KOJE SU OD
OPTEG INTERESA ZA PROJEKTOVANJE
PROUAVAE SE SPECIFINI OBJEKTI I
INSTALACIJE

KRATAK SPOJ-OSNOVNE NAPOMENE

KRATAK SPOJ JE DIREKTAN SPOJ


IZMEU TAAKA U ELEKTRINOJ
INSTALACIJI IZMEU KOJIH
JE U
NORMALNIM USLOVIMA POSTIGNUT
NOMINALNI NAPON INSTALACIJE

PRORAUN
SPOJEVA

STRUJA

KRATKIH

Iks

PRORAUN ILI PROCENA????

UOPTENO U PRORAUNU KRATKIH


SPOJEVA MORAJU BITI IZRAUNATE ili
PROCENJENE
DVE
VREDNOSTI
STRUJA

MAKSIMALNA VREDNOST
KRATKOG SPOJA

STRUJE

MINIMALNA
VREDNOST
KRATKOG SPOJA

STRUJE

Kratak Spoj- KS
Short Circuit-SC

TIPINI TALASNI OBLIK STRUJE


KRATKOG SPOJA

PRORAUN STRUJA KRATKIH


SPOJEVA

Struje kratkih spojeva moraju biti proraunate na


svakom naponskom nivou instalacije u cilju
odreivanja karakteristika opreme, potrebne da
izdri i iskljui kvar (najee kratak spoj) u to
kraem vremenskom trenutku.
Proraun struja kratkih spojeva je i u cilju izbora
zatitne opreme i efikasne zatite od strujnog
udara
METODA IMPEDANSE
METODA SIMETRINIH KOMPONENATA

STANDARD IEC 60909

SAMOSTALNI I POSEBNI IZVORI


ELEKTRINE ENERGIJE
SAMOSTALNI IZVORI??
Pretvaraju druge oblike energije u elektrinu
energiju i vre snabdevanje prijemnika
elektrinom
energijom nezavisno od javne
distributivne mree
Nekada se nazivaju i AUTONOMNI IZVORI
ZAVISNO OD ZAHTEVA MOGU DIREKTNO ILI
INDIREKTNO NAPAJATI POTRONJU

VETROGENERATOR
SOLARNI GENERATOR

SUS MOTOR

POTRONJA- 1

POTRONJA- 2

POTRONJA- 3

SVAKI OD IZVORA NAPAJA SVOJU POTROAKU


GRUPU-NEZAVISNI SISTEMI NAPAJANJA

JEDNOSMERNI HIBRIDNI AUTONOMNI


SISTEM NAPAJANJA

BATERIJA
DIZEL AGREGAT

HIBRIDNI AUTONOMNI SIATEM NAPAJANJA- u kojem je


izvreno vie konverzija energije u elektrinu

POSEBNI IZVORI ELEKTRINE ENERGIJE


OBEZBEUJU
NEPREKIDNOST
NAPAJANJA
POTROAA ELEKTRINOM ENERGIJOM U
SLUAJU NESTANKA MRENOG NAPAJANJA
(NAPAJANJE IZ JAVNE DISTRIBIUTIVNE MREE)
U NORMALNIM USLOVIMA POTROAI
NAPAJAJU IZ JAVNE DISTRIBUTIVNE MREE

SE

U SLUAJU ISPADA MRENOG NAPAJANJA


POSEBI IZVORI OBEZBEUJU NEPREKIDNOST
NAPAJANJA POTROAA
STOGA SE ONI NAZIVAJU IZVORI NEPREKIDNOG
ILI BEZPREKIDNOG NAPAJANJA

PODNAPONSKO
RELE

KONTROLA PUNJENJA
BATERIJE
AC-DC

SUS motor

BATERIJA
DC-AC
invertor

ZAMAJAC

POTRONJA
ULOGA ZAMAJCA:
OBEZBEUJE NEPREKIDNOST
OBRTANJA
ZAJEDNIKE OSOVINE U TENUTKU
NESTANKA MRENOG NAPONA I
PREBACIVANJA NA SUS MOTOR

POTRONJA

NEPREKIDNOST
NAPAJANJA
OBEZBEENA
AKUMULATORSKOM
BATERIJOM I
STATIKIM
ENERGETSKIM
PRETVARAIMA

SAMOSTALNI IZVOR JE USTVARI,

POTROAKA
GRUPA 2

NAJEE KORIENI SISTEM


NEPREKIDNOG NAPAJANJA

ULOGA BATERIJE
(POSEBNI IZVOR) JE DA
OBEZBEDI NAPAJANJE
U PERIODU NESTANKA
MRENOG NAPAJANJA
POTROAKA DO UKLJUENJA
REZERVNOG IZVORA
GRUPA 3

KOJA GRUPA POTROAA JE


SA NAJVEIM PRIOROTETOM????
POTROAKA GRUPA 1

BATERIJE ELEKTRINIH AKUMULATORA


NAJEE KORIENI OLOVNI I METALNI (NiCd)

OLOVNI AKUMULATORI
HEMIJA
ELEKTROLIT:
POZITIVNA ELEKTRODA:
NEGATIVNA ELEKTRODA:
RAZGRADNJA POZITIVNE ELEKTRODE:
RAZGRADNJA NEGATIVNE ELEKTRODE:
GUSTINA ELEKTROLITA PRI PRANJENJU:

SUMPORNA KISELINA H2SO4


OLOVO OKSID PbO2
OLOVO Pb
OLOVO SULFAT PbSO4
OLOVO SULFAT PbSO4
RASTE

NAPONSKE KARAKTERISTIKE/ELIJI
NOMINALNI NAPON:
2V
MINIMALNI NAPON:
1.75V
NAPON ODRAVANJA U NAPUNJENOM STANJU:
2.23V
NAPON GASIRANJA:
2.4V
SAMOPRANJENJE: pri 20C gubi se oko 0.2-0.4% kapaciteta
za 24h

METALNI (NiCd) AKUMULATORI


HEMIJA
ELEKTROLIT:
POZITIVNA ELEKTRODA:
NEGATIVNA ELEKTRODA:
RAZGRADNJA POZITIVNE ELEKTRODE:
RAZGRADNJA NEGATIVNE ELEKTRODE:
GUSTINA ELEKTROLITA PRI PRANJENJU:

KALIJUM HIDROKSID KOH


NIKL HIDROKSID Ni(OH)3
KADMIJUM Cd
HIDROKSID NIKLA Ni(OH)2
HIDROKSID KADMIJUMA Ni(OH)2
OPADA

NAPONSKE KARAKTERISTIKE/ELIJI
NOMINALNI NAPON:
MINIMALNI NAPON:
NAPON ODRAVANJA U NAPUNJENOM STANJU:
NAPON GASIRANJA:

1.2V
1V
1.5V
1.55V

BATERIJE SA GELOM-solarne aplikacije


VALVE-regulisane

NAJBITNIJE OSOBINE:

Jako su otporne na promenljive uslove okoline


(irok temperaturni opseg -60C do +60C)
Specijalni gel je elektrolit (lake su za odravanje)

-mnogo vei broj ciklusa


punjenje/pranjenje u odnosu na klasine
-mnogo vea dubina pranjenja u odnosu na klasine (dubina pranjenja ide i do 50%)
-za dubinu pranjenja od 30%,-40%, vreme ivota je oko 1000 ciklusa (kod klasinih je
mnogo manje , skoro dva puta)

FORMIRANJE BATERIJE I IZRAUNAVANJE


NJENOG UKUPNOG KAPACITETA

REDNA VEZA

PARALELNA VEZA

REDNO-PARALELNA
VEZA

PUNJAI BATERIJA
Izbor strategije punjenja je bitan zbog eksploatacionih
svojstava baterije: produenje ivotnog veka, boljeg
iskorienja, ekonominosti ispravljaa i dovoenje baterije
u stanje pogonske spremnosti
ISPRAVLJA

POTRONJA
STANDARDNO REENJE, BEZ
REGULACIJE STRUJE PUNJENJA

MREA

REGULISANI ISPRAVLJA
(OPER)
MREA
POTRONJA

FLEKSIBILNO REENJE,
OPERSKA REGULACIJA
STRUJE PUNJENJA,
MOGUNOST OSTVARIVANJA
RAZLIITIH VREMENSKIHH
PROFILA STRUJE PUNJENJA

STATIKI UREAJI ZA NEPREKIDNO


NAPAJANJE
Koriste se za prijemnike
iji bi i trenutni prestanak
rada izazvao poremeaje
u tehnolokom procesu ili
u:
RAUNSKI CENTRIMA
BOLNICAMA,
URGENTNIM
CENTRIMA,... i sl.!!!!

1-REGULISANI ISPRAVLJA
2-BATERIJA AKUMULATORA
3-INVERTOR
4-STATIKI POLUPROVODNIKI PREKIDA
5-MEHANIKI PREKIDA

ALTERNATIVNI IZVORI NAPAJANJA


PRIMENJENI U NAPAJANJU MALIH
POTROAA
ALTERNATIVNI IZVORI NAPAJANJA SU BAZIRANI
NA OBNOVLJIVOJ ENERGIJI
OBNOVLJIVA ENERGIJA (neadekvatan naziv
ALTERNATIVNA)
U OSNOVI JE ONA SUNEVA ENERGIJA I SVI
OSTALI OBLICI (vetar, biomasa, hidro) SU
POSLEDICA NJE
OKO 15
SAMO SUNCE ISPORUUJE ZEMLJI
HILJADA PUTA VIE ENERGIJE NEGO TO
OVEANSTVO DANAS TROI !!!!!!

STRUKTURA POTRONJE
OBNOVLJIVE ENERGIJE U SVETU

2005 GODINA

POTENCIJAL OBNOVLJIVE
ENERGIJE U SRBIJI

NAJDOMINATNIJE: ENERGIJA VODENIH TOKOVA I BIOMASE

FOTONAPONSKI SISTEMI
-Energija sunca se pretvara u
elektrinu u fotonaponskim
modulima-photo voltaic (PV).
-PV moduli proizvode DC napon
30V po modulu.
-PV moduli se povezuju u niz
lanac ili string.
-Svaki lanac se titi odvodnicima
prenapona.
-DC struja se moe pretvoriti u AC
pomou invertora .
AC struja se:
upotrebljava direktno za
sopstvene potrebe (stand alone
sistemi)
isporuuje u mreu (full feed in)

SAMOSTALNI-OFF GRID SISTEM


FOTONAPONSKOG NAPAJANJA

FOTONAPONSKI SISTEM POVEZAN NA


DISTRIBUTIVNU MREU-ON GRIDE

VETROGENERATORSKO NAPAJANJE

TIPINO VETROGENERATORSKO
NAPAJANJE ZA KUNU POTRONJU

MONOFAZNI
SISTEM
NAPAJANJA

TROFAZNI SISTEM
NAPAJANJA

JEDNOSMERNI SISTEM
NAPAJANJA

SISTEM ALTERNATIVNIH IZVORA NAPAJANJATIPINA PRIMENA (TELEKOMUNIKACIONE


BAZNE STANICE)

ELEKTRINE INSTALACIJE
SPECIJALNE NAMENE
JAVNI OBJEKTI (bolnice, sportske hale,
raunarski centri)
TRANSPORTNI OBJEKTI (inska
vozila,transporteri.....)
PLOVNI OBJEKTI (brodske instalacije,
jahte, katamarani...)
DRUGI OBJEKTI SPECIJALNE NAMENE

ELEKTRINE INSTALACIJE NA
TRANSPORTNIM OBJEKTIMA
ELEKTRINA VUA
-TRAMVAJI
-TROLEJBUSI
-LOKOMOTIVE

ELEKTRINA VOZILA SPECIJALNE


NAMENE
-VILJUKARI
-TRANSPORTNA VOZILA NA AERODROMIMA
-OSTALA TRANSPORTNA SREDSTVA

SISTEMI ELEKTRINE VUE


Prema naponu i struji za napajanje elektrinih
vunih vozila iz kontaktne mree sistemi elektrine
vue se dele na:
jednosmerne (DC) sisteme
jednofazne (AC) sisteme

JEDNOSMERNI SISTEMI ELEKTRINE


VUE-osnovne karakteristike
Kao glavno pogonsko sredstvo se u ovim sistemima
koristi klasini motor jednosmerne struje (MJSS) sa
rednom pobudom
Ovi motori imaju relativno velike snage i moraju se
napajati iz izvora koji nije na vunom vozilu
Napajanje se vri iz kontaktne mree sa kojom je
elektrino vozilo spregnuto elektrino ali i mehaniki
(elastino) preko specijalnog elektromehanikog ureaja
-pantografa (tramvaji, vozovi), odnosno trolnog prikljuka
(trole) koji se koristi kod trolejbusa.

Energija se dovodi iz elektrovunih podstanica (EVP)


koje su smetene du kontaktne mree.

TA JE ELEKTROVUNA
PODSTANICA (EVP)?
U EVP se ustvari vri AC/DC konverzija energije i one sa
primarne AC strane napajaju monofaznim ili trofaznim
naizmeninim naponom, dok na sekundarnoj DC strani
daju jednosmerni napon kojim se napaja kontaktna
mrea.
Pomou transformatora se taj primarni napon sniava i
nakon toga ispravlja, pa se onda dovodi na kontaktni
vod.
Za ispravljae su se nekada koristile ivine usmerae, a
danas se koriste silicijumski poluprovodniki elementi.

PRIMER NAPAJANJA TRAMVAJA I VOZOVA

Napajanje ovog tipa se izvodi kod vozova i podzemnog eleznikog


saobraaja (metroi) pri emu je napon napajanja 1.5-3kVDC, dok je kod
tramvaja napon kontaktnog voda 600V(750V) DC.
Kod nas je u tramvajskom saobraaju prihvaen sistem napajanja 600VDC.
U oba ova sluaja pozitivan pol napajanja (+) se dovodi preko pantografa,
dok je negativni pol (-) vezan za ine koje su uzemljene.

PRIMER NAPAJANJA TROLEJBUSA

Jednosmerni kontaktni vod je kompletno u vazduhu


odnosno (+) i (-) pol napajanja se dovode preko trolnog
prikljuka (odnosno trole)

JEDNOFAZNI SISTEMI ELEKTRINE


VUE-ISTORIJAT

Ovim sistemom napajanja se napajaju iskljuivo pruge, odnosno


eleznice.
Ovaj sistem napajanja je proistekao zbog velikih problema u napajanju
elektrinih vozila velikih snaga reda veliine 1MW i vie.
Tako na primer za snagu od 1 MW i pri naponu kontaktnog voda od
1kV, potrebna je struja od oko 1000 A. Stoga se u ovom sluaju javlja
problem poprenog preseka i teine ueta od kojeg je nainjen
kontaktni vod.
Naime, mehanika vrstoa kontaktnog ueta bi bila ugroena velikim
zagrevanjem usled ovako velikih struja od 1kA, a i rastojanje
elektrovunih podstanica bi moralo da bude krae, zbog velikih padova
napona.
Elektrini parametri kontaktnog ueta (kontaktnog voda), i ako imaju
malu podunu vrednost, pri velikim strujama stvaraju znaajne serijske
padove napona.
Stoga se pristupilo poveanju napona kontaktnog vodaKONSTRUKTIVNI PROBLEM!!!!!!!!

PROBLEM-POGONSKIH MJSS

Nije bilo mogue napraviti dobre i pouzdane


motore za VN kontaktnog voda. Problem se
sastojao u tome to napon izmeu kriki
komutatora ne sme nikako prei vrednost
kritinog napona proboja vazduha koji iznosi
oko 30kV/cm.

Pokuano je rednim vezivanjem dva motora


ime se napon duplira, naprimer na 3 kV.

Ovo reenje nije pouzdano, poto usled kvara


jednog od motora, moe da strada i drugi
motor.

Ovaj napon 3kV se i danas zadrao u nekim


srednjoevropskim zemljama i razlog za
dananje korienje ovog napona je u
konzervativnosti
eleznice:
promena
infrastrukture je veoma skupa pa se
maksimalno koriste postojei resursi.

JEDNOFAZNE LOKOMOTIVE
Jednofazne lokomotive se napajaju tako to
postoji jedno kontaktno ue a povratni vod je
ina.
Nivo
napona
transformatorom.

se

regulie

vunim

U staro vreme bilo je teko ugraditi ispravljae u


lokomotivu zbog toga to su bili veoma veliki, pa
su se stavljali samo u podstanice.

PRINCIPIJELNA ELEKTRINA EMA POGONA


DIODNE LOKOMOTIVE
KONTAKTNI VOD 25kV/50Hz
REDNA PRIGUNICAPEGLASTRUJU

OTPORNICI
ZA
SLABLJENJE
POLJA

AUTO
TRANSFORMATOR
(GRADUATOR)

DIODNI ISPRAVLJA

ELEKTROMOTORNI POGON

Sve jednofazne lokomotive se napajaju sa kontaktnog voda 25kV/50Hz

PRINCIPIJELNA EMA TIRISTORIZOVANE


LOKOMOTIVE
KONTAKTNI VOD 25kV/50Hz

REDNA PRIGUNICA

OTPORNICI
ZA
SLABLJENJE
POLJA

AUTO
TRANSFORMATOR

(GRADUATOR)

ELEKTROMOTORNI POGON

TIRISTORSKI ISPRAVLJA
(PUNI MOST)

SAVREMENE ELEKTRINE LOKOMOTIVE-POGON SA


TROFAZNIM ASINHRONIM MOTORIMA

ELEKTRINE INSTALACIJE NA PLOVNIM


OBJEKTIMA

Tokom poslednjih nekoliko decenija elektrine instalacije na plovnim


objektima obeleavaju dve znaajne karakteristike : (1)veliki porast
instalisane snage i (2) gotovo iskljuiva primena naizmeninih struja
u napajanju

Jednosmerna struja ostala je u upotrebi samo na manjim ili


specijalnim jedinicama.

Porast snage, jednostavnost reenja, vea pouzdanost i nia cena


elektrinih AC maina su svakako vani faktori koji su doprineli
takvom usmerenju.

Razvoj
tiristorskih
ispravljaa
sa
kvalitetno
regulisanim
elektromotornim pogonima ponovo je aktuelizovao upotrebu
jednosmerne struje kao i viih jednosmernih i naizmeninih napona.

NAPONI NAPAJANJA NA PLOVNIM


OBJEKTIMA
Naizmenini trofazni naponi koji se danas susreu na
plovnim objektima su 380 V, 50 Hz, 440 V, 60 Hz, kao i
trofazni i jednofazni naponi od 240, 220 i 120 V, 50 i 60
Hz.
Na objektima velikih instalisanih snaga prisutan je i
visoki napon od 3/3,3; 6/6,6 i 10/11 kV, 50/60 Hz.
Na tehnikim plovnim objektima u novije se vreme
primenjuju trofazni naizmenini naponi 600 V, 60 Hz,
660 V, 50 Hz i jednosmerni naponi 720V i 780V.
Prva primena navedenih povienih napona pojavljuje se
60-tih godina na plovnim objektima koji slue za
istraivanje i eksploataciju nafte.

KONCEPT SAVREMENIH INTELIGENTNIH


ELEKTRINIH INSTALACIJA EIB
EIB (European Installation Bus)
POTREBA
ZA
POVEANJEM
FUNKCIONALNOSTI
POSTOJEIH INSTALACIJA IZ DANA U DAN RASTE
OVE POTREBE SU USLOVLJENE TENJAMA ZA
SMANJENJE POTRONJE, POVEANJEM KOMFORA I
POVEANJE SIGURNOSTI
POVEANJEM
FUNKCIONALNOSTI
KLASINA
INSTALACIJA
POSTAJE
IZUZETNO
SLOENA
I
KOMPLIKOVANA, I TO JE NAJBITNIJE VEOMA SKUPA!!!!
STOGA
JE
RAZVIJEN
NOVI
TIP
SPECIJALNIH
INSTALACIJA
KOJI
BI
ODGOVORIO
SLOENIM
ZAHTEVIMA

OPTE KARAKTERISTIKE EIB INSTALACIJA I


POREENJE SA KLASINIM
ENERGETSKI
(NAPOJNI) VOD

KLASINA INSTALACIJA

SIGNALNI VOD
PREKIDA
RAZVODNA KUTIJA

EIB

KOD KLASINIH INSTALACIJA SE


UPRAVLJANJE VRI PREKIDANJEM
NAPOJNOG KOLA
KOD EIB INSTALACIJA SU
POTPUNO, AK I GALVANSKI
ODVOJENI
UPRAVLJAKO I ENERGETSKO
KOLO
KA OSTALIM
UREAJIMA

UPRAVLJANJE JE
MIKROPROCESORSKO

POREENJE ELEKTRINIH EMA KLASINE


I EIB INSTALACIJE
OSIGURA

PREKIDA
SVETILJKA

CELINA-1

CELINA-2

EIB PREKIDA
POBUIVA

CELINA-1
CELINA-2

ELEKTRINA EMA KOMANDE SA DVA MESTA


SVETILJKA
EIB
KABL

NAIZMENINI PREKIDAI

KLASINA INSTALACIJA
POBUIVA

SVETILJKA

-EIB UREAJI SU POVEZANI PREKO


ISTOG KABLA

EIB PREKIDA
EIB PREKIDA

EIB INSTALACIJA

-KOJI PREKIDA E UPRAVLJATI


POBUIVAEM DEFINISANO JE
PROGRAMIRANJEM EIB UREAJA
-FUNKCIONALNE
VEZE
IZMEU
PREKIDAA I POTROAA
SE
DEFINIU PROGRAMSKI

REALIZACIJA NEKIH FUNKCIJA U EIB


INSTALACIJI
DIMER

EIB
KABL

POBUIVA

SVETILJKA

EIB PREKIDA

EIB
KABL

EIB PREKIDA

REGULACIJA OSVETLJENJA
SVETILJKE (DIMER)

SVETILJKA

EIB PREKIDA

EIB tajmer

TAJMERSKA FUNKCIJA

ASPEKTI KVALITETA ELEKTRINE


ENERGIJE
PRIJEMNICI ELEKTRINE ENERGIJE NORMALNO
RADE AKO SU NAPON I UESTANOST U OPSEGU
OKO NOMINALNIH VREDNOSTI
IDEALAN SLUAJ JE NAPAJANJE PRIJEMNIKA BEZ
PREKIDA, ODNOSNO KADA SU POGONSKE
VELIINE NOMINALNE
SVAKO ZNAAJNIJE ODSTUPANJE OD NOMINALNIH
POGONSKIH VREDNOSTI, A KOJE DOVODI DO
ISPADA PRIJEMNIKA, PREDSTAVLJA POGORANJE
KVALITETA NAPAJANJA (KVALITETA ELEKTRINE
ENERGIJE

SISTEMATIZACIJA POSEBNIH
KARAKTERISTIKA PRIJEMNIKA
KOJE SU TO POSEBNE KARAKTERISTIKE????
VELIKA POLAZNA STRUJA
VELIKE FLUKTUACIJE REAKTIVNE SNAGE
VELIKE MAGNETNE I ELEKTRINE NESIMETRIJE
PO FAZAMA
POJAVA VIIH HARMONIJSKIH KOMPONENTI
STRUJA I NAPONA
POJAVA PADOVA NAPONA IZNAD DOZVOLJENIH
VREDNOSTI

PRIMER VELIKIH POLAZNIH STRUJA

TRI TIPA KARAKTERISTINIH


PRIJEMNIKA OD KOJIH SVAKI
IMA
KARAKTERISTINU
STRUJU
POLASKA

FLUKTUACIJA REAKTIVNE SNAGE


REAKTIVNA
SNAGA

AKTIVNA
SNAGA
PRIMER INSTALACIJE ELEKTROLUNE PEI
-ELEKTRINI LUK JE STOHASTIKA POJAVA,
-DOMINANTNE JAKO NELINEARANE POJAVE
-FLUKTUACIJE REAKTIVNE SNAGE JAKO IZRAENE
-AKTIVNA SNAGA RELATIVNO STABILNA

MAGNETNA NESIMETRIJA SABIRNICA U


TRANSFORMATORSKIM STANICAMA

OBEZBEENA
MAGNETNA SIMETRIJA
SABIRNICA

NIJE OBEZBEENA
MAGNETNA SIMETRIJA
SABIRNICA

DVA MOGUA NAINA POSTAVLJANJA SABIRNICA KOJE POVEZUJU TRANSFORMATOR SA


PRIJEMNICIMA

POSLEDICA: NESIMETRIJA LINIJSKIH NAPONA!!!

KOMPENZACIJA REAKTIVNE ENERGIJE


Pod kompenzacijom reaktivne energije podrazumeva se instalacija
opreme koja generie reaktivnu energiju na mestu montae i time
kompenzuje potronju reaktivne energije u pogonu.
Ovim se drastino smanjuje koliina preuzete reaktivne energije iz
mree, a time i rauni za utroenu reaktivnu energiju.
Trokovi za reaktivnu energiju tipino ine oko 15 % ukupnog rauna
za elektrinu energiju.
Kompenzacijom reaktivne snage ova kompletna stavka bi trebalo da
bude skoro potpuno eliminisana.
Cene opreme za kompenzaciju su takve da se ova investicija isplati u
roku od 6 meseci do 2 godine.

REAKTIVNA ELEKTRINA ENERGIJA

Reaktivna energija (ili u zapadnoj varijanti: jalova, to plastinije


opisuje njen karakter), sa stanovita fizike je onaj deo ukupne
isporuene elektrine energije koji se troi na uspostavljanje i
odravanje magnetnog polja u elektrinim mainama.

Odavde je jasno da su najvei potroai reaktivne energije


elektromotori i transformatori.

Svoje ime reaktivna energija je dobila zbog injenice da njena


potronja ne doprinosi aktivnoj odnosno korisnoj snazi, ali bez
potronje reaktivne energije elektrina maina ne bi ni mogla da
radi.

Strogo govorei reaktivna energija je mnogo iri pojam i javlja se i


kod potroaa kao to su: frekventni regulatori, soft starteri,
jednosmerni pogoni, ispravljai, itd.

REAKTIVNA ENERGIJA-problemi
I)

PRIMER: TIPIAN cos=0.8 za ASINHRONE MOTORE, MOTOR SNAGE npr.10kW,


svakog sata utroi 10kWh aktivne energije i 7.5kVArh reaktivne energije 10kW se
pretvori u rad, dok se 7.5kVAr se utroi da bi se izvrila magnetizacija polova motora
(krajnji potroa nema nikakvu direktnu korist od ove energije a mora de je plati!!!!!!)

II)

REAKTIVNA ENERGIJA MORA DA SE TRANSPORTUJE OD MESTA PROIZVODNJE


(GENERATOR-TRANSFORMATOR-VOD-POTROA) I ZAUZIMA KAPACITET KABLA
(Za pomenuti motor od 10kW struja koja potie od aktivne energije iznosi oko 25A, a od
reaktivne energije oko 19A, tako da ukupno kroz napojni vod protie oko 45A i doprinosi
poveanju otpornih gubitaka u vodu i njegovo grejanje). Posledice zagrevanja voda
(kabla) su vei pad napona koji raste sa njegovom duinom.

Prisustvo reaktivne komponente


(crvena boja) je zauzela oko 40%
potrebnog kapaciteta- cos=0.8

Potreban presek provodnika


ako je potroa u potpunosti
kompenzovan- cos =1

TIPOVI KOMPENZACIJE REAKTIVNE


ENERGIJE

TIPOVI KOMPENZACIJE REAKTIVNE


ENERGIJE

STEPENASTI REGULATORI
REAKTIVNE ENERGIJE

KONDENZATORSKI KONTAKTORI

Kondenzatorski kontaktori
ukljuuju i iskljuuju
kondenzatorske baterije koje
imaju male induktivnosti i male
gubitke
PRIGUNI OTPORI se
ukljuuju neposredno pre
ukljuenja kondenzatorskih
baterija, da bi
se smanjile prevelike struje
ukljuenja 7In
OSIGURAI za
kondenzatorske baterije su
vrednosti 1.6In....2.5In

TIRISTORSKI REGULATORI REAKTIVNE


ENERGIJE

U sluaju da su dnevne promene induktivne komponente struje velike,


paralelno optereenju se moe prikljuiti fiksna baterija kondenzatora
dovoljno velike kapacitivnosti, tako da se potroa zajedno sa baterijom
kondenzatora prema mrei ponaa kao otporno-kapacitivno
optereenje.
Zatim se paralelno sa baterijom kondenzatora vezuje induktivno
optereen tiristorski fazni regulator pomou koga se faktor snage
podeava na maksimalnu vrednost.

IZRAUNAVANJE FEKTIVNE VREDNOST


STRUJE PRVOG HARMONIKA
Amplituda osnovnog harmonika struje
1 2

4 2U
A1 = i ( x ) cos xdx =
[cos cos x ] cos xdx
0
L

2 2U
A1 =
L

sin 2
1 +
2

Efektivna vrednost struje prvog harmonika

I1 =

A1
2

2U sin 2
1 +
L
2

TIRISTORSKI REGULATOR kao


ekvivalent PROMENLJIVOJ
PRIGUNICI

VII HARMONICI U SPECIJALNIM


INSTALACIJAMA
UPOTREBOM ENERGETSKIH PRETVARAA DOLAZI
DO POJAVE VIIH HARMONIKA
FLEKSIBILNOST U REGULISANJU STRUJA I NAPONA
SE PLAA CENOM POJAVE VIIH HARMONIJSKIH
KOMPONENTI
POTO SE PRETVARAKI SISTEMI NAPAJAJU
UGLAVNOM IZ DISTRIBUTIVNE MREE, UTICAJ NA
NJU DOLAZI DO IZRAAJA
POSTOJE POSEBNE METODE BORBE PROTIV
VIIH HARMONIKA

TROFAZNI MRENI ISPRAVLJAI SA PRETENO


INDUKTIVNIM OPTEREENJEM
TRANSFORMATOR

Io

FAZNA STRUJA PRI DIREKTNOM


PRIKLJUKU NA MREU

FAZNA STRUJA KADA SE NAPAJANJE


ISPRAVLJAA VRI PREKO
TRANSFORMATORA
SPREGE RECIMO TROUGAO-ZVEZDA

UTICAJ DIODNOG ISPRAVLJAA NA MREU //

OTRI IMPULSI STRUJE


TRAJANJE IMPULSA 1ms-2ms
KAPACITIVNA STRUJA
VII HARMONICI

KOLIKA JE VRNA VREDNOST ULAZNE


STRUJE???????
PRIBLIAN RAUN:

Pretpostavimo da imamo prekidaki izvor napajanja bez


PFC , ija je aktivna snaga 220W
Napaja se iz 220V, 50Hz
Efektivna vrednost ulazne struje je 1A
Ako impuls struje traje 1ms, a trajanje poluperiode je
10ms, zakljuujemo da je vrna vrednost strujnog impulsa
10A
Ovo sve vai kako za (+)periodu tako i za (-) periodu
Zamislimo da je na jednoj fazi povezano 200 PC raunara
Ukupna vrna struja po poluperiodi je 200x10A=2kA
Problemi: strujni udari, padovi napona, naponski propadi,
generisanje viih harmonika.... //

TROFAZNI MRENI ISPRAVLJA SA PRETENO


KAPACITIVNIM OPTEREENJEM

TALASNI OBLICI ULAZNE STRUJE I MRENOG


NAPONA PO FAZI

TROFAZNI ISPRAVLJA
KAO GENERATOR
HARMONIKA
1
100%
80%

60%

40%
20%

11 13

15

KAKO RETI OVE PROBLEME????


REENJE KOJE SE NAMEE JE
KOREKCIJA FAKTORA SNAGE -PFC
PFC- Power Factor Correction (engl.)

POVEANJE EFIKASNOSTI NAPOJNE MREE I


SMANJENJE PADOVA NAPONA

ZATITNE ELEKTRINE INSTALACIJE


BIE PREDSTAVLJENE U KRATKIM CRTAMA SLEDEE
TEME KOJE SE TIU ZATITNIH INSTALACIJA:

ZATITA OD STATIKOG ELEKTRICITETA

ANTIKOROZIVNA ZATITA

PROTIVPOARNA ZATITA

PROTIVEKSPLOZIJSKA ZATITA

SPECIJALNE GROMOBRANSKE INSTALACIJE

STATIKI ELEKTRICITET
Opasnost od statikog elektriciteta
nastaje kada se na jednom mestu
sakupi toliko naelektrisanje da se
preko varnice prazni i tada moe
da zapali eksplozivne smee
gasova, pare ili praine.
Osim eksplozije ili poara statiki
elektricitet moe i da prouzrokuje
oteenja osetljivih elektronskih
ureaja.
Da bi se spreila pojava varnice,
neophodno
je
spreiti
nagomilavanje elektriciteta, jer je
spreavanje
samog
njegovog
stvaranja skoro nemogue

ZATITA OD STATIKOG
ELEKTRICITETA
Najee primenjiva mera je postavljanje
antistatik podova, koji su u sutini provodljivi
uzemljeni podovi i na taj nain imaju mogunost
odvoenja statikog elektriciteta.
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu od
statikog elektriciteta.
Takoe dat je i standard IEC 1340-4-1 koji
definie standardne ispitne metode.

ANTISTATIK PODOVI
Pravilnikom je odreeno da
antistatik pod mora imati
prelaznu otpornost manju od
10 6
Pri izradi antistatik poda
esto imamo sluaj da pod
mora
da
ima
i
elektroizolacionu
osobinu,
kao meru zatite od strujnog
udara.
U takvim sluajevima se pod
izrauje sa materijalom koji
ima otpornost :
510 4 < R < 106

KAKO SPREITI SKUPLJANJE


STATIKOG ELEKTRICITETA?????

Skupljanje statikog elektriciteta moemo


da spreimo na sledee naine:
uzemljenjem
odravanjem odgovarajue vlage u vazduhu
jonizacijom vazduha
antistatikom preparacijom
poveanjem provodljivosti loe provodljivih materijala
odvoenjem statikog elektriciteta influencom

ANTIKOROZIVNE INSTALACIJE
KOROZIJE (HEMIJSKA, ELEKTROHEMIJSKA,
ELEKTROLITIKA)
MORAJU SE PREDVIDETI ODGOVARAJUE
ZATITE ZA SVAKU OD NJIH
KATODNA ZATITA OD KOROZIJE
SPECIJALNIM EKSTERNIM ELEKTRINIM
IZVORIMA
KATODNA ZATITA BEZ EKSTERNIH
ELEKTRINIH IZVORA

KATODNA ZATITA
Korozija metala u dodiru sa elektrolitom moe da
prouzrokuje velike materijalne tete.
To se naroito odnosi na metalne konstrukcije u koje se
ulau velika materijalna sredstva, a predvien vek
trajanja im je veoma dug.
Pri tome su najugroenije metalne strukture koje se
nalaze u zemljitu i vodi.
One se najefikasnije i najekonominije tite katodnom
zatitom poto su trokovi njenog projektovanja,
postavljanja i odravanja mali u odnosu na tete koje
mogu nastati usled korozije.

KATODNA ZATITA SA SPOLJNIM IZVOROM

Pomone anode kod zatite sa spoljnim izvorom struje:


- potrone (staro gvoe),
- trajne (platinirani titan),
- polupotrone ( ferosilicijum, grafit, magnetit)
Izvori (10-20 V DC)
Izvori mogu biti: grupe trafo-ispravlja, solarne elije, dizel-generatori,
akumulatori

KATODNA ZATITA BEZ SPOLJNJEG IZVORA


OVO JE ZATITA SA TZV.
RTVOVANIM ANODAMA

SAM SISTEM PREDSTAVLJA


IZVOR STRUJE
- zbog razlike potencijala tee
elektrina struja
-jaina struje zavisi od razlike
potencijala izmeu konstrukcije
i rtvovane anode
- protektori se postavljaju u
grupe ili pojedinano

PROTIVPOARNE INSTALACIJE
OVE INSTALACIJE UKLJUJU SISTEME ZA (1) RANO
OTKRIVANJE POARA, (2) PREDUZIMANJE MERA
PROTIV IRENJA POARA i (3) SISTEME ZA
GAENJE POARA
OVE INSTALACIJE NE DELUJU NA UZROK POARA
VE SMANJUJU NJEGOVE POSLEDICE KADA SE ON
VE DESI
RIZIK OD NASTANKA POARA U INSTALACIJAMA JE
UMANJEN (1) ISPRAVNIM PROJEKTOVANJEM, (2)
ISPRAVNIM
IZVOENJEM
i
(3)
PRAVILNIM
ODRAVANJEM ELEKTRINIH INSTALACIJA

U TOKU KURSA E BITI OBRAENE


SLEDEE TEME IZ PROTIVPOARNIH
INSTALACIJA:
PROSTORNI RASPORED I MANIFESTACIJA
POARA
DETEKTORI I JAVLJAI POARA
PRAVILA ZA POSTAVLJANJE I ZONIRANJE
DETEKTORA POARA
PROTIVPOARNI SISTEMI
ODRAVANJE NAPAJANJA ELEKTRINOM
ENERGIJOM U SLUAJU POARA

ELEKTRINE INSTALACIJE
NAJEI UZROK POARA
Glavni uzroci koji pri nastanku kvara na elektrinim
instalacijama mogu dovesti do paljenja elektrine
izolacije ili zapaljivih materijala u blizini elektrinih
instalacija su:
-elektrini luk
-veliko omsko zagrevanje bez elektrinog luka
-spoljanje zagrevanje
-termiki efekat elektrine struje

ELEKTRINI LUK u INSTALACIJI

Elektrini luk predstavlja proticanje struje kroz


nepotpuno jonizovanu plazmu nastalu
udarnom jonizacijom gasova i para, stvorenih
zagrevanjem do viih temperatura delova oko
vrhova elektroda.
vrst materijal vrhova elektroda prevodi se,
preko tene i gasovite faze, u fazu nepotpuno
jonizovane plazme.
Prema poloaju gde moe nastati u instalaciji
luk moe biti: SERIJSKI i OTONI
Najei uzroci pojave elektrinog luka su:
-ugljenisanje izolacije (tzv. trasiranje luka),
-spolja izazvana jonizacija vazduha

REDNI (SERIJSKI)
ELEKTRINI LUK

(plamenom ili prethodnim elektrinim lukom),

-kratak spoj

OTONI (PARALELNI) LUK

ZATITA OD POJAVE LUKA


zatitni prekida (automatski osigura) ne predstavlja
zatitu pri pojavi rednog elektrinog luka!!!!
Prekostrujno rele podeeno da
reaguje pri jaini struje jednakoj ili
neto manjoj od maksimalne
dozvoljene struje bimetalnog relea
BIMETALNO ZATITNO RELE
PREKOSTRUJNO RELE

Pri pojavi rednog elektrinog luka, u


strujnom kolu protiu struje manje od
nominalnih (leva, zatamnjena oblast),
Pri pojavi intermitentnog paralelnog
luka, u strujnom kolu protiu struje
vee od nominalnih, ali ne traju
dovoljno dugo da zatitni prekida
odreaguje (desna, rafirana oblast).

I-t KARAKTERISTIKA ZATITNOG PREKIDAA

ZAKLJUAK: Zatitni prekida ne predstavlja zatitu od pojave rednog


elektrinog luka, a da je u veem broju sluajeva, ali ne u svim, efikasna
zatita pri pojavi paralelnog luka.

PROTIVEKSPLOZIVNE
INSTALACIJE
OBUHVATAJU ZATITNE ELEKTRINE INSTALACIJE U
OBJEKTIMA:
U KOJIMA SE OEKUJE POJAVA EKSPLOZIVNE
ATMOSFERE
KAO
NUSPRODUKTA
NEKOG
TEHNOLOKOG PROCESA
U KOJIMA SE PROIZVODE EKSPLOZIVI
EKSPLOZIVNU ATMOSFERU U OBJEKTIMA OVE NAMENE
STVARAJU SMEE ZAPALJIVIH GASOVA, PARA,
ZAPALJIVIH TENOSTI, PRAINE I SL...

U TOKU KURSA E BITI OBRAENE


SLEDEE TEME IZ
PROTIVEKSPLOZIVNIH INSTALACIJA:

OSNOVNI POJMOVI
NAINI SPREAVANJE EKSPLOZIJE
KLASIFIKACIJA EKSPLOZIVNIH SMEA
KLASIFIKACIJA UGROENIH PROSTORA
IZBOR KOMPONENTI PREMA ZONAMA
OPASNOSTI
PRINCIPI PROJEKTOVANJA U EKSPLOZIONIM
PROSTORIMA

SPECIJALNE GROMOBRANSKE
INSTALACIJE
GROMOBRANSKE INSTALACIJE
OBJEKATA VRLO VELIKE VISINE:

NESTANDARDNIH

-ANTENSKI STUBOVI VISINE PREKO 30m


-BAZNE STANICE MOBILNE TELEFONIJE
-METEOROLOKI STUBOVI VISINE 50m-120m
-GROMOBRANSKE INSTALACIJE STUBOVA VETROTURBINA
-GROMOBRANSKE ISNSTALACIJE SOLARNIH ELEKTRANA

GROMOBRANSKE INSTALACIJE OBJEKATA


SKLADITE ZAPALJIVE MATERIJALE

KOJI

KONVENCIONALNI SISTEM
ZATITE OD UDARA GROMA
STUBOVA BAZNIH STANICA

KLASIAN
GROMOBRANS
KI
PROVODNIK

Prisustvo
antenskog
stuba
poveava verovatnou direktnih
atmosferskih
pranjenja
,
odnosno indukciju prenapona u
svim vodovima koji su locirani u
blizini bazne stanice.
Struja
direktnog
udara
i
indukovani prenaponi mogu
otetiti
osetljivu
telekomunikacionu
opremu
napajanu iz lokalne energetske
mree
i
spojenu
preko
koaksijalnih kablova na antenski
sistem postavljen na stubu.

SPECIJALNI SISTEM ZATITE


OD UDARA GROMA STUBOVA
BAZNIH STANICA ZASNOVAN
NA BAKARNIM IZOLOVANIM I
OKLOPLJENIH
KABLOVIMA
TIPA ERICORE (ERICOFLEX)
Glavne karakterstike ovih kablova su :
ERICORE
provodnici

-niska karakteristina impedansa


-mala poduna induktivnost
-velika poduna kapacitivnost
-metalni oklop i unutranja raspodela
elektrinog polja osigurava smanjena
naprezanja i indukciju u toku trajanja
prednje ivice prenaponskoga talasa
-mali
uticaj
na
ostalu
telekomunikacionu opremu
Zavretak ERICORE kabla u samoj
dinasferi je posebno projektovan i
prlagoen dinasferi.

METEOROLOKI STUBOVI (VISINE 40100m) ZA PRAENJE I MERENJE BRZINE


VETRA,
TEMPERATURE,
PRITISKA,
VLANOSTI, ODREIVANJE PRAVCA
VETRA I SL.

SADRE BROJNU I SKUPOCENU MERNU


OPREMU KOJA JE UGROENA
ATMOSFERSKIM PRANJENJIMA
NAJEE SU UGROENI NAJISTURENIJI
DELOVI (VRNI ANEMOMETRI)
NAPAJANJE OPREME SE NAJEE
OSTVARUJE IZ SOLARNIH PANELA

ZAHTEVA
SE
PROJEKTOVANJE
SISTEMA ZATITA OD ATMOSFERSKOG
PRANJENJA .

IZGLED METEOROLOKOG STUBA

PODIZANJE METEO STUBA

UNUTRANJOST
STUBA (pogled odozdo)

GROMOBRANSKA ZATITA
VETROGENERATORA i
PRIPADAJUIH STUBOVA
U SKLADU SA NIVOIMA GROMOBRANSKE
ZATITE ILI KLASAMA ZATITE 1-4 STRUJE
UDARA GROMA 100-200kA i STRMINE TALASA
(10/350 s) SE MOGU JAVITI U VETROTURBINI,
NAROITO DIREKTNIM UDAROM GROMA U
ELISU.
STRUJA UDARA GROMA SE DELI NA SLEDEI
NAIN (pesimistiki) :
-priblino 50% struje direktno odlazi u sistem
uzemljenja i ostatalih 50% se praktino prenosi
kroz napojnu liniju
Standardi i Direktive
IEC 62305
IEC 61400-24 Fd.1

KONCEPT I KOMPONENTE ZATITE


VETROTURBINA
1- ZATITA VAZDUHOPLOVNE SIGNALIZACIJE I
METEROLOKIH SENZORA
3

2-ZATITA SISTEMA 230V/400V ZA NAPAJANJE


MERNOG SISTEMA I SISTEMA AUTOMATSKE
KONTROLE
3-ZATITA SREDITA ELISE
4- ZATITA GENERATORA (STATORA I ROTORA)
5-ZATITA INVERTORA
6-ZATITA ENERGETSKIH I UPRAVLJAKIH
ORMANA
7-ZATITA TELEKOMUNIKACIONOG SISTEMA
8- GROMOBRANSKA ZATITA GLAVNOG
NAPAJANJA I TRANSFORMATORSKE STANICE

ZATITA KOMPONENTI ELEKTRINOG SISTEMA


VETROGENERATORA/ VETROTURBINE
ZATITA
AVIO SIGNALIZACIJE

ZATITA 24V SIGNALA


(ANALOGNI, DIGITALNI,
BUS, RS 485)

ZATITA
SIGNALA
(SREDITE
LOPATICE
TURBINE)

ZATITA
STATORA

ZAT.
ROTOR
A

ZATITA NAPAJANJA
230V AC

ZATITA
INVERTORA

ZATITA U RAZVODNOM POSTROJENJU VETROGENERATORA

ZATITA
KONTROLNOG
NAPAJANJA
(SIGNALI,
BUS,...)
GLAVNO NAPAJANJE
690VAC (TN ili IT)
ZATITA MODEMA
I
TELEKOMUNIKAC.
SISTEMA

ZATITA ENERGETSKOG I
UPRAVLJAKOG ORMANA

PRIMENA TERMOVIZIJE U SPECIJALNIM


ELEKTRINIM INSTALACIJAMA
Termovizija je metoda preventivnog
odravanja koja se uspeno moe
primeniti za nadzor i dijagnostiku stanja
elektro-sistema.

Termovizijskom kamerom se prati


emisija infracrvenog zraenja sa
povrine tela.

Otkrivanjem oblasti sa viom i niom


temperaturom moe da se otkrije i
locira problem i da se predupredi
nastanak kvara.

NEKI PRIMERI TERMOVIZIJE U ELEKTROENERGETSKIM UREAJIMA

Temperaturno polje rastavljaa dobijeno


termovizijskom kamerom

Temperaturno polje noastih osiguraa


dobijeno termovizijskom kamerom

Termovizija elektromotora

Termovizija transformatorske stanice 35kV/6kV

SVA PRETHODNO IZLOENA


TEMATIKA E BITI DETALJNO
PREZENTIRANA
U
TOKU
KURSA IZ PREDMETA
SPECIJALNE
ELEKTRINE
INSTALACIJE

LITERATURA
Gunter G. Seip, Electrical Installation Handbook, 3rd edition,
John Wiley and Sons, MCD Verlag, 2000
Z.Radakovi, . ovanovi, Specijalne elektrine instalacije
niskog napona, demska misao, Beograd, 2008.
J.Nahman, V.Mijailovi, D.Salamon, Zbirka zadatakaRAZVODNA POSTROJENJA, Akademska misao, Beograd,
2012
A.Stoi, Projektovanje i izvoenje elektrinih instalacija,
Graevinska knjiga, II izdanje 2008.
Westerman-Elektrotehniki prirunik, Graevinska knjiga, 2003
Relevantni standardi i propisi iz oblasti elektrinih Instalacija

Mart, 2014