Sadraj:

O knjizi i tekstovima unetim u Homo balcanicus, homo heroicus II2

Beleke o piscu...3
Jovan Cviji i balkanski psihiki tipovi..4
Uini kao Strahijni.6
Karaore u knjievnosti...10
Ivo Andri i Trojni pakt.....14
Zatonik istorije.18
Istrebljenje kao sudbina.20
Saga o Kalu i Kaljanima ili istorija Srba u romanu-mitu...25
Na pragu Orvelove ere...27

O knjizi i tekstovima unetim u Homo balcanicus, homo heroicus II

Knjiga Homo balcanicus, homo heroicus II izdata je 1994. godine, izdava je Prosveta. Knjiga
ima 11 glava i 297 strana.
Tekstovi obraeni u knjizi su:
Jovan Cviji i balkanski psihiki tipovi. Knjievnost, kn. LXXXV, 1987, sv. 10, str. 1570-1614.
Uini kao Strahinji. Homo balcanicus, homo heroicus, BIGZ, Beograd, 1987, atr. 95-155
Karaore u knjievnosti. Uvodno izlaganje na naunom skupu Karaore u knjievnosti,
Velika Plana, 24. jul 1993.
Ivo Andri i Trojni Pakt. Politika, 20-25. februar 1990.
Zatonik istorije. Svet, Beograd, 22. avgust 4. septembar 1990.
Istrebljenje kao sudbina. Pogovor u knjizi: Antonije Isakovi, Listovi o Kosovu, Prosveta,
beograd, 1990, str. 177-199.
Saga o Kalu i Kaljanima ili istorija Srba u romanu mitu, Knjievnost, knj. LXXXIV, 1987, sv.
5, str. 762-775; Knjievnost, knj. LXXXIV, 1987, sv.6, str. 992-1006.
Na pragu Orvelove ere. Saoptenje na naunom skupu u Istorijskom odeljenju SANU, 22-23.
april 1993.

Beleke o piscu
Petar Dadi, knjievni kritiar, esejist i istoriar knjevnosti, roen je 1929. godine u Bitolju.
Osnovnu kolu je zavrio u Skoplju, a 1941. godine, posle progona Srba iz Makedonije, preao je
u Poarevac, oevo rodno mesto, gde je zavrio gimnaziju.

Diplomirao je na grupi za

Jugoslovenske knjievnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a doktorirao je sa tezom

Odnos stvarnosti, legende i mita u Andrievom delu.
Knjievnu kritiku poeo je da objavljuje u Radio Beogradu, a potom u nizu listova i asopisa.
Prvu knjigu objavio je 1957. godine.
Bio je glavni i odgovorni urednik studentskog knjievnog lista Vidici i jedan od osnivaa i
urednika avangardnog asopisa Delo. od 1960. godine bio je vie od tri decenije urednik
izdavake kue Prosvet. Pedesetih i ezdesetih godina bio je stalni knjievni kritiar Nin-a,
Politike i TV Beograd.
Tekstovi su mu prevoeni na engleski, ruski, francuski, nemaki, panski, italijanski, rumunski,
eki, slovaki, maarski, bugarski, albanski, slovenaki, makedonski i hindi jezik.
Pored mnogih lanaka i eseja publikovanih u listovima i asopisima, objavio je i neke posebne
knjige kao na primer: Branko Miljkovi ili neukrotiva re, Prostori sree u delu Miloa
Crnjanskog, Homo balcanicus, homo heroicus, Zapisi i dr.
Ivo Andri mu je poverio privreivanje svojih Sabranih dela u deset tomova. Priredio je i
posthumna izdanja Sabranih dela u XXVI i XVII tomova. Na Andriev predlog, napisao je
opsenu uvodnu studiju ivot i delo Ive Andria za izabrana dela naeg nobelovca na
francuskom, nemakom i italijanskom jeziku, u izdanju vedske akademije i Nobelove
fondacije.
Za knjievnokritiki rad dobio je vie priznanja, izmeu ostalog i Oktobarsku nagradu grada
beograda, za studiju Branko Miljkovi ili neukrotiva re, potom nagradu Milan Bogdanovi za
najbolju novinsku kritiku posveenu Peaniku Danila Kia i nagradu ore Jovanovi za
knjigu Kritike i ogledi.
3

Jovan Cviji i balkanski psihiki tipovi

Cvijieve Psihike osobine Junih Slovena nastale kao rezultat etrdsetogodinjeg
istraivanja, pojavile su se u Evropi u periodu kada je psihologija naroda sve ee podvrgavana
kritici. Romantizam je obeleio psihologiju naroda, iji su utemeljivai Lacarus i tajntal. U
okviru jedne grane romantizma atribut narodno oznaava jedinstvenu i nezamenljivu vrednost.
Sve to odie istinskim poznavanjem stvari i pronicanjem u ivot, to pleni razumevanjem i
univerzalnou, dobija rezultat narodno.1
U Rusiji je bio izraen narodnjaki kult muika koji je odgovarao naem kultu
neobrazovanog naroda. Etnopsihologija obuhvata romantiarske predstave narodne due i
narodnog duha protiv kojih se pobunio Diltaj. Preispitivanje psihologije naroda nakon I
svetskog rata utie na podelu ove nauke na smerove i pravce.

Jedan od smerova jeste

karakterologija koja utemeljenje ponalazi u Logici Stjuarta Mila. Vladimir Dvornikovi,

Cvijiev nastavlja, smatra da karakterologija moe ispraviti tokove etnopsihologije pre nje. I
drugi Cvijiev sledbenik, Gerhard Gezeman, naginjao je ka karakterologiji.
Ne formirajuci se u potpunosti kao nauka etnopsihologija je polako poela da se gubi u
svojim pomonim granama. Bila je ugroena od strane sociologije i socijalne psihologije,
naroito etnografije koja je prerasla u kulturnu antropologiju, a koja tei da postane
sveobuhvatna nauka o oveku. Meutim, iako je etnopsihologija usled novijih naunih grana
prela u drugi plan, iz Cvijievog dela preuzeti su valjani stavovi, metode i konkretne analize
etnopsihologa.
Originalnost Cvijievog dela ogleda se u njegovoj stvaralakoj individualnosti, kao i u
stvaranju antropogeografskih zona koje najveim delom odgovaraju kulturnim zonama zapadne
kulturne antropologije.
U etnopsiholokim studijama Jovana Cvijia moemo uoiti dve tenje, od kojih je druga
manje prisutna. Prva ima ishodite u nacionalnoj romantici herderovskog tipa. Ako bismo

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str.13.

posmatrali samo nju mogli bismo govoriti o Cvijievom etnomorfizmu. Druga se ogleda u
kritikom razmatranju psihikih odlika i mentalnog sklopa analiziranih etnikih grupa.
Prvo izdanje Psihikih osobina Junih Slovena objavljeno je na francuskom jeziku.
Imajui to u vidu Cviji, kod koga je postojala romantiarska odanost narodu, je nastojao da
June Slovene prikae kao dodue zaostale, vitalne i svee, prirodno inteligentne i u visokom
stepenu obdarene ljude.2 Cviji se manje bavio gradskim stanovnitvom, kojeg u periodu kada
je on obavljao istraivanja nije ni bilo puno. Prilikom svojih istraivanja Cviji se najveim
delom oslanjao na lino iskustvo, a kao glavni metod koristio je neposredno posmatranje.
Cviji je otkrio i ustanovio nekoliko etnotipinih modela linosti, za koje bismo mogli rei
da su uslovljeni posebnostima kulture. On je utvrdio postojanje etiri psihika tipa: dinarski,
panonski, istonobalkanski i centralni i vie grupa u okviru ovih tipova.

Dinarskom tipu

pripadaju umadijski, bosanski, erski, bosanski i jadranski varijetet, dinarska plemena,

muhamedanska i lika grupa. Panonskom pripadaju slavonski, sremsko-banatski, slovenaki i
alpski varijetet, zagorska i zagrebaka grupa prava slovenaka grupa. Centralnom tipu pripadaju
zapadnomakedonski, moravsko-vardarski i kosovsko-metohijski varijetet, bitoljsko-prilepska,
mavrovko-rekanska, binako-klisurska, prespansko-kosturska, struko-ohridska, debarska,
poloka, siriniko-srednjaka grupa kaao i grupa vranjanskog Pomoravlja. I na kraju, istonobalkanskom tipu pripadaju donjodunavski, rumelijsko-traki i poloki varijetet, kao i varijetet
Srednje gore.
Najznaajniji etnopsiholoki fenomeni koje je Cviji uoio su violentni tip dinarca
(tj.dinarski tip u celini), rajanska psihologija i moralna mimikrija.
Vrhunac Cvijieve analize violentnog tipa dinarca moemo pronai u njegovom tumaenju
narodne pesme enidba Maksima Crnojevia.

U osnovi violentnog tipa dinarca, kao i

dinarskog tipa uopte Cviji uoava nepomueno, bezgranino samopouzdanje koje formira
miljenje da ne postoje prepreke koje se ne mogu savladati. Cviji istie i povrnost dinarskog
tipa, nespremnost za samoanalizu kao i jaku imaginaciju koja je esto karakteristina za
violentni tip i koja stvara neistinite slike i predstave. Ovim iskazima se nagovetava da
mitomanija predstavlja jednu od glavnih odlika dinarskog tipa, pri emu mitomanija predstavlja
2

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str.30.

jednu vrstu kompulzivnog ponaanja, kao i stvaranje ulepane slike sebe samog. Vioentni tip
dinarca u odnosu na sam dinarski tip ima neto naglaenije iracionalno nagonske crte.
Rajinske osobine naroito se mogu uoiti kod centralnog tipa, ali se javljaju i u panosnkom
i dinarskom tipu. Cviji smatra da je usled ropstva pod Turcima nastala potitena i nia klasa,
raja. Rajinska psihologija se odlikuje nestabilnou karaktera, dvolinou i izraenoj sklonosti
ka lai i podvali. Cviji, takoe, pokazuje kako je pod uticajem surovosti i nasilja nastajala
rajinska dua, kako su poslunost i napor robova da se ugodi eljama i ukusu gospodara
doveli do nastanka moralne mimikrije. Ovi ljudi postaju prituljeni, skriveni, nepoverljivi i
podmukli; naviknu se na pretvaranje i na podlost, jer im to pomae da mogu iveti i da se
sauvaju od nasilja, kae Cviji.
Oslobaanje od Turaka stvorilo je model srpskog gospodara koji se formira po ugledu na
turskog, ti ljudi imaju tursku gospodarsku ud i tiranske navike gospodara i nasilnika.

Uini kao Strahinji

Zagonetku ove narodne pesme, koju je Starac Milija predoio Vuku Karadiu, godinama
su pokuavali da razmrse veliki umovi, kojima nije bilo lako da prihvate sie narodnog dela,
onako kako im je predoeno, nego su uvek iznova i iznova razmatrali ideju da je neto od vitalne
vanosti skriveno u stihovima.
U vreme kada je Veliki vojvoda vajmarski, Karl Avgust, u nemakom prevodu proitao ovu
pesmu u tutgartskom Morgenblatt-u, on je mogao samo da bude apsolutno zadivljen veliinom
due epskog junaka, koji je smogao snage i volje za oprost, nakon svega to mu je uinjeno.
Upravo iz tog razloga, nalazei da bi jednostavno bilo suvie lako da se sve zavrilo bez ikakve
tragedije koja bi stvarno potresla itaoca, Karl Avgust je posumnjao da je zarpavo nemaki
prevodilac srpsku pesmu prepevao drugaije nego to je ona to u originalu bila. Uinilo mu se da
je nemaki prevodilac moda smatrao da je zasluena kazna nevernoj eni bila odvie strana i
jeziva, pa da je svom prevodu dao sentimentalan i melodramatski zavretak. Smatrajui da se
nemako teatralni kraj ne slae sa srpskom naravi 3 i Avgust i njegov prijatelj, slavni pesnik
Gete, obratili su se prevodiocu Vilhelmu Gerhardu, koji je pak otklonio njihove sumnje, izriito
istakavi da se su svemu drao originala.
3

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str. 93.

Pesmu Kako je Strahinji Banoviu ena uinila izdaju, i kad su je za to braa pogubili,
nalazimo u Narodnim pjesmama iz starijih najvie primorskih zapisa Valtazara Bogiia i to je
najstarija, prva objavljena verzija pesme o Strahinji. Pesma ima 131 stih, i naspram iroko
poznate deseterake pesme, ona je zapravo u formi bugartice. U ovoj verziji za nevernu ljubu
nema milosti, ve su je braa na kordice razdelili, iako to i nije bio jedini nain da se kazni
preljubnica. Pored tako surove , ali za ono vreme verovatno i donekle prihvatljive sadrine
narodnog stvaralatva, nije udo to je kasnije Starac Milija posejao nedoumice koje traju vie od
veka i po, jer se paljivo mora razmotriti ta je ono to formira dublji istorijski, socio kulturni
ili poetiki osnov, koji oekivani kraj menja drugaijim, mnogo manje oekivanim.
Pesma Banovi Strahinja Starca Milije i Vuka Karadia jedna je od dvadeset i dve dosad
poznate verzije iz kruga varijanata i tema vezanih sa manje ili vie slikovit prikaz neverstva ene,
sa istom ili sasvim slinom siejnom strukturom. U svojoj studiji Radoslav Medenica analizira i
dovodi u uzajaman odnos sve varijante, pruajui tako izvanredan pregled i uvid u znaaj
odreenih drutvenih previranja i normi kolektivne svesti srpskog naroda u period kada su pesme
nastajale, a u Dodatku daje dosad neobjavljene rukopisne varijante 4kojih ima deset.
Prilikom klasifikacije Medenica se posluio podelom na perifernu epiku i dinarsku epiku
hercegovako crnogorskog patrijarhalnog terena.

On je otkrio jedan paradoks: u veini

perifernih varijanata ljubu stie kazna, dok se u veini varijanata dinarske epike ljubi prata.
Iznenaujuem obrtu prikljuila se i nerazgovetnost poslednjih stihova:
Ne dam vau sestru pohariti,
Bez vas bih je mogao stopiti,
Alu stopit svu tazbinu moju,
Nemam s kime ladno piti vino,
No sam ljubi mojoj poklonio.5
Posebno znaajnu diskusiju svojim predavanjem na Narodnom univerzitetu 17. Oktobra
1935, izazvao je poznati nemaki slavista Gerhard Gezeman, ije je tumaenje bilo da je veliki

4
5

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str.101.
Isto, str. 102.

junak Banovi Strahinja, isto tako imao i veliku duu, i da je, da bi ostao u prijateljstvu sa
svojom tazbinom, on oprtostio svojoj nevernoj eni i poklonio joj ivot.
Ubrzo potom, Prilozi prouavanju narodne poezije donose desetak studija i lanaka o
Banovi Strahinji, meu kojima i tekstove Dragutina Kostia, Miloa Trivunca, Jae
Prodanovia i Bogdana Popovia koji smatra da peti stih u citiranom odlomku treba da bude
trei. Branislav Krsti tumai sve dosta suprotno, objanjavajui Banovo dranje i rei koje je
izgovorio tastu i uracima, kao jasan pokazatelj njegove elje da raskine prijateljstvo sa
Jugoviima.
Arhetipska struktura epskog junaka neposredno je odreena mitskim izvorom. Mitovi o
prvobitnim herojima uticali su na kasnije oblikovanje junakog epa, te stoga na istom nivou
funkcioniu univerzalnost mitskog junaka, koja sa sobom vue i univerzalnost epskog junaka.
Razlika je u tome to je epski junak uronjen u aktuelno vreme, i poseduje svojstva koja ga
izdvajaju i ocrtavaju u datom vremenu i prostoru. Na taj nain, priroda epskog junaka ispoljava
specifinu dvostrukost. Taj statini i dinamini sloj se izdvajaju i u irem opsegu, kada
posmatramo epsku poeziju uopte, razlikujui relaciju spram mitskog jezika i arhajske epike, i
odnos prema aktuelnim istorijskim zbivanjima, koji u sebi sadri i kolektivne mehnizme
kompenzacije, identifikacije i projekcije.
Kraljevi Marko u punoj meri odraava takvu dvostrukost epskog junaka. Narodni peva
pomera Marka u vremenu, a junak kakav je on predstavlja ideal za bilo koje vreme. Kao i veina
drugih slavnih junaka epske poezije raznih naroda, ukljuujui i na, Kraljevi Marko nasleuje
mnoge opte crte mitskog heroja i junaka arhajskog epa. U obimnom i slojevitom pevanju o
Marku prisutne su i mnoge tradicijske niti koje su se uvek preplitale stvaravi inspirativnu
pozadinu istorijskoj linosti koja je u najveoj meri kod nas mitologizovana.
Iako istorijski nije bio ni upola znaajan kao druge linosti zastupljene u narodnom
pevanju, u Vukovim narodnim pesmama, Marko Kraljevi zauzima herojski pijedestal, zato to
njega, u stvari, opeva ustanika Srbija, svojstva i osobine koje mu daje narodni peva, delimino
su aktualizacija pevake take gledita, vremena u kome peva, kao i iskustava naroda iz tog
vremena.

Svaka epoha dala je Marku Kraljeviu poneko svoje obeleje. San o epskom heroju Marku
proizilazi iz istorijske i ropske realnosti narodnog bia. Bitno je napomenuti da bi Marko
izmicao identifikaciji ako ne bi bio takav kakav jeste ne u svemu etiki ispravan i moralno ist,
esto uprljan muljem ivota i istorije.
Potreba za junakim simbolima javlja se kada je naem ja neophodno osnaenje, i kada
valja mobilisati ne samo snage kojima svesno raspolaemo nego i one skrivene u dubinama
nesvesnog. To to i znaajniji epski junaci imaju svoje onostrane zatitnike ukazuje na potrebu
naeg ja za irom identifikacijom.

Ako je narodu bio potreban svojevrstan krivac, ija uloga je neslavno pripala Vuku
Brankoviu, isto tako im je bilo potrebno i olienje junake asti, koja je ostala pohranjena u
stameno prikazu Kraljevia Marka.
Drugaiji prikaz sprskog junatva, ogleda se i kroz drugi segment, kroz druge cikluse koji
su opet osklikavali vlastiti doivljaj teke politike, istorijske i drutvene nadasve, u jednoj rei
- ivotne, situacije, iji su deo bili i narodni pevai. Drama koja se dogaala u intimi porodinih
ognjita mnogo je sloenija i mnogo dalekosenijih posledica no to je prost in nasilja koji doe
i proe. Turci su smatrali, prema reima Svetozara Markovia, srpski narod gotovo kao delom
svog imanja. Turski hroniar iz XV veka kae: Kad se borba zavravala islamskom pobedom,
pre no to bi poelo robljenje i pljakanje, mnogi su nevernik i nevernica, mladi i devojka, i
deca, iz straha da ih Turin ne bi uzeo isputali duu skaui svojevoljno u provaliju. 7 Piui o
vremenu dahija, koje se pamti kao jedan od najsurovijih previranja na vlasti u okviru srpske
teritorije, Vuk Stefanovi Karadi kae: Oni su ljudma sudili i presuivali po svojoj volji,
ljude bili i ubijali, globljavali, otimali konje i oruje, i drugo to im se go dopalo; najposle stanu
silovati ene i djevojke: izgonili su ji u kolo, da igraju pred njiovim anovima i ardacima, one su
uzimale k sebi; tako danas jednu, a sjutra drugu; kadto po jednu a kadto i po dvije i po tri
ujedanput.

Na sastanku vienijih Srba pred osvit ustanka reeno je da valja ii u borbu protiv
rasputenih dahijskiih janiara, jer, kako se objanjava bolje je da mremo junaki, kao ljudi,
6

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str. 120.
Isto, str. 124.
8
Isto, str. 130.
7

barem da zamijenimo svoje glave i da pokajemo svoju brau; a ene i djeca i kue ako nam
propadnu, ni onako nijesmo gospodari od nji.9
Naravno, niko nije mogao pomisliti, da od loeg moe neto jo vie poi po zlu, a poraz
ustanika i velika beanija sa jeseni 1813. uslovili su upravo takvu situaciju, koja je eskalirala
surovom turskom odmazdom, koja je dvanaest dana bila sainjavana od beskrajnog genocidnog
lina i orgija bez ikakve kontrole i prestanka.
Taka gledita ustanike Srbije, prua mogunost posmatranja sklopa mnogih
meunarodnih dogaaja, i iz te perspektive, borba i uspesi ustanika ine se znaajnijim nego to
se to da primetiti na prvi pogled. Borba je okarakterisna kao velianstvena, a uspesi su ogromni,
jer je tom borobom udaren temelj onoj dravi za koju je zamiljeno da treba da ostvari sve
pohranjene ideale. Zla vremena raaju pesmu. Isto tako razoaranja ustanika, koja nisu bila ni
prva ni poslednja u ivotu srpskog naroda, ostala su potomstvu u nauk. ini se da u vreme
nacionalnog i dravnog uspona epska poezija ne cveta, da stagnira ukorenjena u svojoj biti, i da
oivljava svoj procvat u onim istorijskim periodima kada se junatvom, podvizima i prolou
leimo od trauma sadanjice.

Karaore u knjievnosti
Knjievno stvaralatvo o Karaoru trebalo bi razmatrati u kontekstu znaajnih dometa
svetske knjievnosti, kao i oblikovanju ivotopisa najznaajnijih istorijskih linosti iz dva
razloga.

Prvi je da naa dananja knjievnost ima znaajno mesto u savremenoj svetskoj

knjievnosti, a drugi je to moemo kao model knjievnog dela koji je zasnovan na ivotopisu
istorijske linosti uzeti jedno nae delo.

Re je o romanu Omerpae Latas Ive Andria.

Meutim, moe se prigovarati da primer Omerpae Latasa ne odgovara Karaorevom. Ali ako
se zapitamo kakav je odnos umetnika prema istorijskim injenicama, ili ako postavimo pitanje
gde se zavrava vidokrug istoriara, a gde poinje kreacija umetnika, Andrievo delo nam daje
jasne, i trajne odgovore.
Drama Andrievog Omerpae nam prikazuje ta postaje i ta ostaje od oveka koji iz
jednog sveta prelazi u drugi pri emu raskida sa svim to je dotad bio njegov ivot. ta postaje
Omerpaa Latas na istorijskoj sceni to znamo. Meutim, ta postaje posle velikih promena u
9

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str. 131.

10

njegovom biu i ta ostaje od ranijeg Omerpae Latasa, to nam otkriva samo pisac, u ovom
sluaju Andri, pri emu njegovo vienje ne mora biti i jedino mogue.
Poznato nam je ta se dogaalo na istorijskoj sceni za vreme Karaorevog ivota i pod
njegovim vostvom. Ali veoma malo znamo o tome ta se dogaalo u nutrini njegovog bia.
Postoje 3 prelomna trenutka u ivotu Karaora, oceubistvo 1786., ubistvo brata 1806. i opta
klonulost i bolest 1813. godine i to u vreme sloma ustanka.
Problematizovana su mnoga istorijska zbivanja, pa ak i biografski podaci koji se tiu
Karaora. Tako je nastao spor da li je Karaore ubio oca ili pak ouha.
Sima Milutinovi Sarajlija, Njegoev vaspita i borac u oba ustanka, izneo je u spevu
Serbianka da je Karaore ubio ouha.

Tu priu preuzima i Milenko Vukievi, autor

najpotpunije i najbolje monografije o Karaoru do sada napisane, kao i drugi pisci srpske
istorije.
Do speva Serbianke govorilo se samo o ubistvu oca. Zabunu je moglo stvoriti dvojako
oevo ime Petar i Petronije, pri emu je re o istom oveku zbog toga to je oblik Petronije
vremenom bio zamenjen oblikom Petar.
Meutim, uesnici i svedoci su smatrali da na ovaj nain mogu braniti Karaora zbog
toga to nije isto ubiti oca i ouha. Stvorene su i druge nedoumice. Jedna od njih je da li je
Karaore ubio oca pucnjem u lea, nakon opomene da ih ne naputa, prilikom bekstva preko
granice ili je naloio nekom momku da puca u Petra. Prema Karadiu pokuaji da se prikrije
ubistvo oca jo vie su sramotili Voda, dok je za Sarajliju to ubistvo bilo gnusno ali
neobhodno.
Postoje razliite verzije i o ulozi majke Marice. Prema jednoj, Marica je zahtevala od
ora da puca u Petra, da ubije psa, prema drugoj, ona je proklela sina i upravo u tom asu
nazvala Crnim. Razlikuju se i verzije o Mariinom vienju bratoubistva. Prema jednoj je
odobrila in, a prema drugoj u dubokom bolu ga je otpatila.
U srpskoj knjievnosti ne postoji veliki broj vanserijskih dela posveenih Karaoru. Ne
postoji ak ni sveobuhvatna i moderna monografija o njegovom ivotu i delu.

11

Narodna epska pesma Poetak bune na dahije, Filipa Vinjia, najveim delom
posveena Karaoru je izuzetno delo.
Dositejeva Pesna na insurekciju Serbijanov posveena srpskim vitezovima i njihovom
vojvodi Gospodinu Georgiju Petroviu potie iz prvih dana ustanka.
Sima Milutinovi Sarajlija, pretea romantizma u naoj knjievnosti, u Serbianki opeva
hroniku ustanka pri emu veliku panju posveuje Karaoru. Sarajlija je, pred svoju smrt 1847.
godine, na bolesnikoj postelji, napisao spev od 11000 stihova pod nazivom Tragedija serbskog
gospodara i voda Karaora u kome veliki deo zauzima Vodova glava iz koje iklja krv i koja
govori. Tragedija serbskog gospodara i voda je dramski spev u kome Sima za poraz i rasulo
pravda Voda i okrivljuje sve druge ustanike.
U srpskoj poeziji nema patriotskog pesnika koji nije napisao neki stih o Karaoru. Ako bi
trebalo izdvojiti najvii domet u naoj poeziji, pored naravno Njegoevih stihova, to su pesme
Pope Crni ore i Smrt Crnog ora.
Najvie mesto u memoarskoj knjievnosti zauzimaju Memoari prote Matije Nenadovia,
istaknutog uesnika u ustanku.
Dramu, koja se ceo jedna vek odrala na pozornicama Maarske i Srbije, napisao je, na
maarskom, ivan Balog, 1918. godine. Drama je tampana 30-ak godina kasnije, a preradio ju
je i preveo na slavjanoserpskom Joakim Vuji.
Po Dadievom miljenju objavljeno je vie od 40 drama o Karaoru meu kojima i
tragedija u pet inova Miloa Cvetia Kara-ore, koja je tampana 1907, 2 godine posle
pieeve smrti. Na osnovu ove drame snimljen je i prvi dokumentarno umetniki film u
saradnju sa jednom francuskom filmskom kuom. U tekstu lani o padu Srbije u obliku
pisma Crnom oru koji se moe uvrstiti u tekstove knjievno- istoriografskog karaktera Vuk
Karadi daje svoje vienje dogaaja iz 1813. Pored ovog Vuk o I ustanku govori i u tekstovima
Prva godina srpskog vojevanja na dahije, Praviteljstvujui sovjet serpski. Grau za istoriju
I ustanka Vuk je ustupio Leopoldu Rankenu, i iz nje je nastala znamenita knjiga Srpska
revolucija.

12

Najvie bi trebalo govoriti o proznoj umetnosti zato to se tu lee najvee mogunosti za

stvaranje celovite slike Vodovog ivota i dela. Naalost, nemamo puno razloga za neku iru
priu o naoj umetnikoj prozi posveenoj Karaoru. Kao primer za korektno delo iz novijeg
vremena moe se ubrojati roman Gospodari Danka Popovia.
Nakon povratka u zemlju, Vod je priznavi da je ubio oca. Karaore se ispovedio i
arhimandritu Gligoriju. Pokajanjem K. je pokazao da mu je stalo do toga da se pravda i opravda.
Meutim, dodatna okolnost od velikog znaaja bacila je posebnu svetlost na oceubistvo.
Dvadesetak godina kasnije K. je ubio brata i to tako to ga je svojeruno obesio o jedna od
pomonih vrata njegovog doma. S obzirom na to teko da su bilo kakva pravdanja svrhovita.
Veliki broj primera svedoi u kojoj meri je pristrasnost da se Karaore opravda ili ocrni
bila prisutna na javnoj sceni. Kod mnogih naih pisaca moe se uoiti greka u pristupu. Oni se
ponaaju kao branioci ili kao tuioci na sudskom procesu. Ali, umetnost nije sudski proces.
Vod poreklom iz srca dinarske regije, od crnogorskih Vasojevia, u sebi sadri sve odlike
Cvijievog dinarskog tipa i to vioelntnog tipa dinarca. To su ljudi plahe renjivosti, vrue
krvi, kojima krv brzo jurne u glavui odmah prelaze u nesmiljenu akciju koja se po pravilu
krvlju zavrava. Naleti vrue krvi to brzo jurnu u glavu

10

naroito su obeleili 1806. i

1808. godinu kada su od K. ruke stradali mnogi Srbi, pa i njegov brat Marinko.
Cviji je, meutim, zapazio da violentni dinarci mogu postati i strasni tumai narodnih
tenji, koji velikom energijom pokreu toak istorije, ugraujui se u kolektivne ciljeve
zajednice.
A smena jako aktivnih perioda sa dobima potpune pasivnosti, 11koju Cviji navodi kao
jednu od bitnih odlika dinarskog tipa, dogodila se 1813. godine kada nagli pad borbene i ivotne
energije kod Voda prati i bolest sa simptomima Frojdovog beksta u bolest.
Jedinstvo koje je zasnovano na dvojstvu Karaoreve linosti najbolje je prikazao Pukin,
za koga Dostojevski kae da je mogao da primi u svoje srce tue genije kao i svoje roene U

10
11

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str. 168.
Isto

13

Pukinovom vienju Karaorev lik formiraju antinomije divan / straan, prestupnik / heroj.
Junak zasluuje i da ga slave i da ga se uasavaju.
Devet decenija posle Karaorevog oceubistva i Dostojevskom panju privlai Pesmu o
Crnom oru i o tome govori u svom Pievom dnevniku i to ba u vreme kad se meu
njegovim Karamazovima razvija ideja o oceubistvu.
Postoje predrasude koje oteavaju posao i umetnicima i naunicima. U naoj istoriografiji,
ali i u knjievnosti, kao i u javnom ivotu uopte, postoji stereotip koji istraivaevu tenju ka
istini stavlja na velike muke. Re je o tome da se od znaajne linosti koja u jednoj odreenoj
oblasti naini podvig, naroito u malim kulturama koje nemaju mnogo priznatih ljudi u svetskim
razmerama, stvara model koji treba da usmerava generacije. Tako je Crni ore, sa svim svojim
neporecivim manama i svojim udesnim podvizima, za srpski narod pravi mitski heroj
spasilac. Neustraiv kao mitski heroj, ali i okrutan kao mitski heroj.

Ivo Andri i Trojni pakt

U lanku eljka Kruelja Hladni ambasador Ivo Andri je predstavljen prvenstveno kao
diplomata kome je karijera bila prea od stvaralakog rada. Smatrati da neko moe biti veliki
umetnik, a umetnost u svome ivotu gurnuti na margine nije dopustivo. Komentator lista Danas
najverovatnije polazi od tvrdnji samog Andria, povremeno iskazanih, da nedovoljno pie, da
nema pravu radnu disciplinu, ak i da sebe smatra amaterom. Meutim, te tvrdnje nisu dovoljne
za odreivanje Andrievog pravog odnosa prema umetnosti. Naela svoje poetike Andri je,
kako i sam kae, izneo u svom poznatom eseju Razgovor sa Gojom.
Visoko obrazovanje, velika knjievna kultura i provereno rodoljublje omoguili su Andriu
uspenu karijeru u diplomatskoj slubi. On je bez sumnje bio dobar diplomatski slubenik, ali je
besmisleno da iz tih podataka izvlaimo zakljuak da mu je diplomatija bila vanija od pisanja.
Iz celog lanka ishodi da je Andrievo dranje bilo pronacistiko. Kao povod za napis u Danasu
posluila je knjiga kanadskog slaviste i hrvatskog pisca elimira Boba Juriia Ivo Andri u
Berlinu 1939-1941, pri emu mu se zamera da svoje zakljuke koji se tiu Andrieve
diplomatske karijere u Berlinu, nije dovoljno radikalizovao.

14

Andriev zadatak u Berlinu nije bio nimalo lak, ali sigurno da on svoje poslove nije
obavljao na tetu dostojanstva ni zemlje koju je zastupao, ni svog sopstvenog. Nema nijednog
podatka o Andrievom pribliavanju Nemcima izvan okvira njegovog posla. Sa druge strane
postoji vie primera njegove graanske hrabrosti i humanistike vrstine koje i Jurii istie, ali
Danas preutkuje.
Kako Danas dokazuje ili bar nagovetava da je Andriu nacizam ipak bio slabost?
uvenom metodom: poto nema podataka o tome ta je ambasador u tom smislu inio, koristi se
onim to nije inio.
Komentator Danasa smatra da bi jugoslovenski ambasador usred Berlina trebalo da o
Nemakoj i Nemcima pie otro i nepomirljivo. Ali Andri nije ostao duan ni Hitleru ni
nacizmu kao knjievni stvaralac. Poetkom 1940. godine u Berlinu, Andri je napisao pesmu
objavljenu tek posle njegove smrti pod naslovom Pismo Nikome.
Na visinama, gde je svee
I svetlo i isto i iroko,
Borave moje misli, a ovde
Dole, gde ove rei piem,
Odmora nema gudno oko.
Sputan ivim i teko diem,
Sve me je manje, sve sam nie,
Sve je mranije i sve tee.12
Svoje vienje totalitarizma Andri je dao u Prokletoj avliji. Uskomeanost zatvora u koji
se sliva zli talog imperije koja je prela svoj vrhunac, ali gde, igrom sluaja, zalutaju i ljudi koji
su samo drukiji od ostalih, postaje neka vrsta zamene za svet on traje u vremenu i ne obazire se
na pojedinane ljudske sudbine koje ga tvore.
U romanu Na Drini uprija Andri je dao dugu genezu verske i nacionalne mrnje u
daljoj prolosti koja rezultira pomorom Srba, jednim, drugim, treim u manjim ili veim
vremenskim razmacima, ali uporno i sistematino, ciklino.
12

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str. 180.

15

Polazei od pretpostavke da e malo ko itati knjigu ali da e svi itati Danas, sadraj i
smisao Juriievog dela iskrivljuju se, preutkuju se svi primeri Andrieve graanske hrabrosti
usred Berlina. Naime, jesen, poto su Nemci okupirali Poljsku i mnoge naunike i pisce odveli u
logore, Andri intervenie kod nemakih vlasti da se zarobljenitva spasu mnogi od njih. Andri
je otro reagovao i kada je saznao da jugoslovenska vlada i ministar vojske, preko vojnog ateea
u Berlinu, Vauhnika, ispituju kakav bi stav Nemaka imala prema jugoslovenskoj aneksiji
Soluna. To je in izdaje Grke vikao je Andri.
Politiari u Beogradu, meutim, ne raunaju ba uvek na svoga poslanika, i mnoge
kontakte sa nemakim vlastima odravaju mimo Andria.
Andri je pokuao da barem odloi potpisivanje Pakta. O tome itamo u Memoarima Petra
II Karaorevia, koji kae: Zanimljivi, vrlo alarmantni izvetaji stizali su od naeg ministra u
Berlinu koji je doivljavao mune asove pokuavajui da odloi as naeg potpisivanja Trojnog
pakta . . .13
Da se Juriieva knjiga mogla izvrtati do mile volje, svedoi i ovaj podatak iz Danasa. U
javnosti je godinama bila prisutna teza kako je Andri dao ostavku na mjesto poslanika zbog
potpisivanja pristupnice Trojnom paktu.

Iz Juriieve je knjige jasno da to ne odgovara

injeninom stanju.14
Meutim, na strani 200-201. Juriieve knjige nalazimo tekst Andrieve ostavke upuene
ministru Markoviu 20. III 1941. dakle u vreme kada je pristup Paktu izglasan u jugoslovenskom
vrhu. Andri pie: A sve to se deava ... me je jo vie utvrdilo u mome miljenju o hitnoj
potrebi promene linosti na poloaju Kraljevskog poslanika u Berlinu. To je moje na iskustvu
zasnovano i nepromenljivo miljenje
...danas mi u prvom redu slubeni a zatim i lini mnogobrojni i imperativni razlozi nalau
da zamolim da budem ove dunosti osloboen i to pre povuen sa sadanjeg poloaja, kae jo,
nedvosmisleno i prilino odluno, berlinski ambasador.
Njegov predlog nije prihvaen i 25. marta u Beu, kao zvanini predstavnik Jugoslavije
prisustvuje potpisivanju Trojnog pakta.
13
14

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str. 183.
Isto, str. 184.

16

Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, Andri sa osobljem Poslanstva naputa

Berlin. Potom odbija ponudu nemakih vlasti da ide u bezbedniju vajcarsku, ali bez ostalih
lanova Ambasade i njjihovih porodica: bira povratak u okupirani Beograd. Novembra meseca
biva penzionisan, ali odbija da prima penziju. ivi povueno u Prizrenskoj ulici, kao podstanar
kod advokata Brane Milenkovia. Odbija da potpie Apel srpskom narodu kojim se osuuje
otpor okupatoru. Odbija, takoe, da Srpska knjievna zadruga za vreme dok narod pati i strada
objavi njegove pripovetke. U tiini svoje iznajmljene sobe, pie prvo Travniku hroniku, a
krajem 1944. godine zavrava i Na Drini upriju.
Poto u dokumentima koja postoje, nema podataka koji bi otkrivali Andrievu naklonost
nacizmu, Danas poseban znaaj pridaje dokumentima koja ne postoje. ... jo uvjek nije poznato
gdje se nalazi i ta sadri gro Andrieve diplomatske prepiske, ne samo iz berlinske faze nego i
ranijih vremena15, kae se na jednom mestu.
U jednom izvetaju Ministarstvu spoljnih poslova Andri pakt vidi ne kao vojni savez
izmeu dve zemlje, nego kao produenu ruku neutralnosti Jugoslavije, koja e je sauvati da ne
ue u rat, barem za sada. U tome nije bio usamljen. Pavle je i na Krunskom savetu u
Beogradu, kada je usvajan Pakt, govorio da on daje zeleno svetlo Paktu zato to mora, da je on
vaspitanjem i porodinim vezama spojen sa Zapadom, ali da eli da sauva zemlju od uzaludnog
i bezizglednog krvoprolia. Samo manji broj jugoslovenskih upravljaa iz 1941. godine koji su
izglasali pristupanje Trojnom paktu bio je za Trojni pakt iz ideolokog uverenja da valja
pristupiti Hitlerovom novom poretku ili pak iz uverenja da e Nemaka dobiti rat. Za veinu
Pakt je oznaavao izlaz iz bezizlaza, reenje uslovljeno nudom. A, Andri je bio patriota i
Jugosloven, odmereni i racionalni diplomata koji je proveo dve godine u Berlinu sa jasnim
ciljem da uini sve to je u njegovoj moi da svojoj zemlji obezbedi neutralnost i spase je od
uzaludnih rtava i krvoprolia sa nesagledivim posledicama.

Zatonik istorije

15

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str. 185.

17

Preoblikujui uvek izvesno intrigantnu temu sukoba pojedniaca sa epohom u kojoj ive i sa
sredinom u kojoj su se nali, Dobrica osi uvek uspeva da iznedri roman, reit onoliko koliko
razliitih segmenata ima svaki od njegovih romana: politiki, istorijski, psiholoki, socioloki.
Od samog zaetka svojevrsne sage o srpskom mentalitetu i ivotnim mogunostima i
neprilikama koje se pruaju pred pripadnikom srpske zajednice, pisac nas vodi kroz istoriju
jednog stradanja, teko preivljenog koliko i olako prihvaenog. Vreme smrti je moda i
najznaajnije delo srpske knjievnosti, koje za cilj prvenstveno ima da iznese priu o Prvom
svetskom ratu i njegovim dejstvima na naem prostoru. Knjievno delo ovakve snage lako
prodire u sutinu i iznosi glatka osmatranja istorijskih, sociolokih i etnopshilokih posebnosti
koje je Prvi svetski rat ostavio u ''naslee'' i veno seanje. Hegel nas je nauio da istorija nije
kraljevstvo sree i da su srena razdoblja zapravo samo prazne stranice istorije. Ali, iako se tako
jedostavno formulie imanje ili nemanje sree, nesrea je ono to se vie rauna, a ona nikada
nije ista svakome.
Tom graom slui se Dobrica osia. ''Vreme smrti'' je osiev ''Rat i mir'' sa jednom
izvesnom razlikom, a to je da je osnovno istorijsko pitanje ''Rata i mira'' hoe li Rusija odoleti
Napoleonu ili e biti poraena, dok je osnovno pitanje u ''Vremenu smrti'' da li e Srbije i Srba
biti ili nee. Hoe li doi do ponovnog raanja elje da se kazni jedan ceo narod, hoe li oiveti
ideja takve monstruoznosti ili ne. Pored tog bezmalo oiglednog, postavlja se i pitanje ne samo
kakvi su ti protivnici nego i kakav je taj narod koji privlai gromove.
irei raspravu, dolazi se do one teze da ima naroda koji slobodu plaaju morem krvi, a da
postoje i oni drugi koji strpljivo ekaju da vreme samo donese vetar promena. Ako se razmisli o
tome ko je u pravu u zadravanju svog stava, dolazi se do sueljavanja i nesagledivih razlika
izmeu dva antipodna smerenja. osi o tome ne sudi, ve samo pokazuje, otkriva i otiskuje
zauvek u kolektivnu svest primere trpeljivosti i obdarenosti za predano i stalno stradalnitvo
srpskog naroda koji kao da se metafiziki potvruje hodom po ivici, uvek na korak od potpunog
unitenja, uvek na samom rubu strmog ambisa. Tome lako moe da posvedoi i dramatina
odluka iz etvrtog toma ''Vremena smrti'' da se ne ide linijom najmanjeg nego linijom najveeg
otpora.
Monumentalna vizija Srbije izmeu dva svetska rata, i itav period pre i posle, opisan kroz
vizuru tano karakterno izdiferenciranih likova, pomae da se shvati na koji nain su i politike
18

insinuacije, proturane u vreme nastanka svakog od osievih romana, uzele svoj danak i
oblikovale svest kako glavnih junaka, iznova i iznova provlaenih kroz nizove rei i poglavlja,
tako i njihovog tvorca.
Negde u romanu reeno je da u radosti vreme ima brzinu svetlosti, dok u patnji
jednostavno staje. Ako se posmatra sa tog stanovita, iskrsava krajnje pesimistika ideja, a to je
da je vreme u ovom romanu nepokretno, jer je gotovo sve u znaku patnje, ispatanja, ponienja,
muenja, fizikih mrcvarenja i duevnih bezizlaza.
Pisac snane istorijske i socioloke imaginacije kakav je bio osi, nije eleo da propusti i
ovaploti likove koji imaju svoje uporite u istorijskoj stvarnosti, te ja zato u svom ''Vremenu zla''
posegao za isklesavanjem razliitih, a lako prepoznatljivih karaktera, uvek raunajui sa tim da
italac moe da se poistoveti sa onim aspektom koji smatra sebi najslinjim i najprivlanijim u
prikazivanju junaka.
Ako je Ivan Kati Grenik, Bogdan Dragovi Otpadnik, Petar Bajevi je Vernik. Ali svi su
oni sve: i grenici, i otpadnici i vernici, zato to nema nikave nade da e put stajati u mestu:
poinje se kao vernik, a zavrava kao grenik ili otpadnik, uvek, bez mnogo nade uloene u to da
se sve to ciklino ponavlja, i da e moda doi trenutak kada e se ''Vreme zla'' preobraziti u neki
svoj antipod.
Katii, porodica kroz koju je svima pribliio svoja razmiljanja vezana za funkcionisanje
jedne srpske porodice u manje i vie nemirnim periodima, osieva su pomalo kondenzovana
svest o boljem delu srpstva. Sunovrati istorije ne ostavljaju Katie nepoteenima, ve i njih
vuku ka dubokom dnu, s tim to oni i u tako nezavidnim poloajima uspevaju da zadre odreeni
nivo i moralnu visinu. To kao da govori da postoji jedna crta ispod koje Katii, i kad sasvim
propadaju, ne idu.
Iako je moda sam i bio voen nekom udnom intuicijom sagledavanja budunosti i njenog
razmatranja, kada je osieva trilogija ''Vreme zla'' zapoeta, a i u procesu njenog nastajanja,
niko nije mogao pomisliti niti se nadati da e doi do skore i potpune agonijske destrukcije
boljevizma, pogotovu ne da e se doi do toga to je brz i potpuni krah.

19

Vie ili manje suptilno namee se i distinkcija izmeu dva dosta zastupljena pojma u
njegovim delima, bilo u smislu prave, fizike, pisane pojave, bilo u smislu podrazumevanja.
Naime, re je o nacizmu i boljevizmu, jednoj politikoj struji koja je brutalno otvoreno izlagala
sve svoje programske ciljeve, a sa druge strane jednoj koja je ila potpuno drugaijim putem.
Naravno kada se pomene drugaiji put, misli se na boljevizam i humanistiku teoriju kojom se
sluio kako bi ostvario svoje ciljeve, ali su sredstva za dostizanje eljenih visina morala biti
plaana velikom cenom, i bila su jednako mrana kao i nacistika.
Boljevik nikako nije samo tip od lokalnog znaaja za neku zajednicu i njeno poimanje
svog sopstva. On je kao tip internacionalizovan, mada je, po logici dogaaja, najpotpuniji model
izgraen u prvoj zemlji socijalizma. Balkanski boljevik obogauje izvorni model svojim
osobenostima, na koje su dosta uticali veita trpeljivost i neka forma karakteristinog strpljenja,
koja je bila mogui rezultat petovekovne turske vlasti.
Intimne i porodine drame koje se prepliu sa ideolokim prikazima i ratnim nedaima
podeljenog naroda, ipak su ostavile malo slobodnog mesta i da jednim originalnim postupkom,
pisac uvede i sebe u roman, problematizujui svoju linost i svoju ulogu kao svedoka i
sauesnika iz vremena kada je i sam bio boljeviki vernik. Na taj nain on dopunjuje priu
osvrtom na svoju poziciju spram cele problematike, a ta pozicija je kako ideoloka i promiljena,
tako je isto i nepodnoljivo ljudska.

Istrebljenje kao sudbina

Svakako jedan od najupeatljivijih primeraka proznog stvaralatva u srpskoj knjievnosti
XX veka, jesu pripovetke Antonija Isakovia iz zbirki Tren 1 i 2, a meu meu njima posebno
znaano mesto zauzima Deveto kazivanje eperku. Sama pria evocira ono to bi trebalo da
bude klasini prikaz povratka ratnika svom domu i porodici, i na samom poetku prie mi i
vidimo glavnog junaka, koji se vraa sa nadom da e uskoro ponovo biti sa svojim sinovima,
enom, ocem i majkom. Drugim reima on se, nakon dugog vremena patnje nada dobru,
meutim, dobra u njeogovom ivotu vie nema. Njegov dom je uniten, deca odvedena ili
usmrena, a ognjite obeaeno. U isuen i uprljan bunar na njegovom imanju, ubaen je
ubijeni kuni pas, kao i ognjinji ar. Prema narodnom verovanju, veoma zastupljenom u to
vreme, nije postojalo okrutnije i tee beae koje se moe poiniti nad neijim domom. Junak
20

pripovetke zna za to, i isto tako zakljuuje da samim tim za takav zloin nisu mogli biti
odgovorni nemaki vojnici, kojima se ni u jednom trenutku nije javil potreba da do takvih
folklornih elemenata srpske tradicije dolaze tokom okupacije.
Isakoviev protagonista nastoji da sazna istinu, i da utvrdi odgovorne krivce, savladavajui
u sebi uvek prisutnu ljudsku elju da se nekome sudi pre nego to sve izae na videlo i svetlo
pravde. On uporno i predano traga za ubicom, ali to vie stvari saznaje, to manje u sebi nalazi
umea da pravino presudi.
Istorijsku pozadinu koju pripoveda otkriva jednim malim delom, jako lako moemo
smatrati jednim od likova pripovetke, s obzirom da je njen uticaj na sam razvoj radnje od
suptinske vanosti. Naime, nema mnogo naroda koji su u svojoj istoriji vie puta kolektivno
osuivni na smrt. Na narod je to proiveo nekoliko puta: 1813. (posle propasti I srpskog
ustanka) kada je i poela intenzivnija narodno-oslobodilaka borba, jo vie izazvna revoltom
potlaenog srpskog ivlja, 1914, nakon jo jednog pokuaja osloboivanja od stega tue vlasti, i
1941. godine, kada je Hitler operacijom Kazna, osudio na unitenje ne samo prestonicu,
Beograd, nego i ceo srpski narod.

Meutim, ovaj plan je bio zamenjen drugim, jednako

efikasnim u destruktivnoj nameri: za svakog poginulog Nemca uzimano je sto srpskih glava, a za
svakog ranjenog pedeset.
Dom i porodica pripovedaa iz Devetog kazivanja eperku uniteni su. Povod za takvo
potpuno unitenje je bio le nemakog oficira koji je isplovio nedaleko od njihovog sela.
Neoekivano i potpuno van protokolarno za njih, Nemci su se saalili nad stanovnicima malog
sela pokraj Ibra i odredili danak od samo deset glava za smrt svog zemljaka, pri emu su
seljanima ostavili da sami odlue kojih deset ljudi e platiti tu stranu cenu.
Tu, zapravo, poinje muna nedoumica seoskih stanovnika. Savet sela, koji je opisan kako
zapravo izlazi pred glavnog aktera prie i pripovedaa, prikazuje celu situaciju iz svoje
perspektive, pokuavajui samo jedno: da glavnog junaka prie natera da se stavi u njihov
poloaj, da odlui pravedno o onome o emu se morala doneti odluka. Selo nita pravednije i
pametnije nije moglo smisliti nego da traenu cenu plate porodice onih koji su i otili da se bore
protiv Nemaca, jer ti koji su otili su mogli biti oni koji su okonali ivot nemakog oficira, pre
nego bilo ko drugi iz malog sela. Ne mogavi da odredi krivca, a ujedno i ispunivi sebe
21

oseajem sopstvene krivice, junak odluuje da bojkotuje svoje selo, ali i da se delom okrene i
protiv sebe, ne pratajui ni njima, ali ni sebi.
Pravilo da se za jednog ubijenog nemakog vojnika ubijalo stotinu Srba, a za ranjenog
pedeset, postojalo je samo na naoj teritoriji. Iz tog ugla Isakovi stavlja na ispit savest glavnog
junaka, pri emu ga dovodi u neobine okolnosti umeanosti i sauesnitva pogibije u njegovom
selu, iako je za vreme rata bio stotinama kilometara daleko. Na taj nain nam i pokazuje kako je
funkcionisala kolektivna svest jedne grupe ljudi, i pojedinca koji je izabrao da sam sebe izopti iz
zajednice ije delovanje nije mogao da prihvati. Ove krvave norme nisu bile nikakva
nepoznanica za nas. Kako se esto navodi, ona istorija koju piu pobednici pravda svaku cenu
koja odreena za konanu pobedu, mi smo plaali i rtveni bilans uzimali kao pokazatelj i
rezultat tegobnih ponosa i slave. Istorija se pretae u neto krajnje konkretno i bolna ljudska
stvarnost postaje posebno bliska, tek kada se ovaploti u umetnosti, i kada kroz umetnost dobije
odgovarajui artistiki i ivotni oblik koji omoguava ljudima eljnim dubljeg saznanja,
razumevanje koje vodi iroj spoznaji. . Tek tada istorija moe da nas boli, tada rtve jednog
naroda prestaju biti samo apstraktni podatak koji smo pohranili negde u svesti i ponu da
naseljavaju emotivnu sferu naeg bia. Kae se da tamo gde prestaje posao istoriara, poinje
kreacija pisca.
Druga pria nas opet vodi istim pravcem, samo malo drugaijim putem. Radnja prie
Obraz smetena je u dane aprilskog sloma 1941. u provincijskoj varoi. Atmosfera ojaenosti,
apsolutnog nesnalaenja, teskobne napetosti u oekivanju Nemaca, sve to je dato iz ugla
fiktivnog pisca, nepouzdanog pripovedaa, koji belei ono to uje i to vidi, pri emu nam
stavlja do znanja da ne vidi dovoljno i da ne uje sve, da postoji neka tajna, svaki put sebe tako
usko omeivi i uvek iznova naglaavajui da postoji mnogo toga to moda nikada neemo ni
saznati. Doputa nam se da saznamo da se tajna ogleda u liku nepoznatog oveka, oficira, koji se
pojavljuje u varoi i koji je za masu prava Rorahova mrlja. Vano je napomenuti da je i pisac
pred istorijskom stvarnou, kao ispitanik pred Rorahovom mrljom. Tajna ljudske percepcije, u
stvari je tajna ovekove neponovljivosti, a tajna ovekove neponovljivosti je i garant
neponovljivosti umetnikog ina.16

16

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str.221.

22

Iako bi se moglo oekivati da e ljudi poi od pretpostavke da je neznanac mogue

izgubljeni oajnik koji jednostavno ne zna ta e sa sobom, to ovde nikako nije sluaj, ve se
smatra da je neznanac otelotvorenje ratnike savesti naroda, borac koji u optem rasulu poraza ne
moe doneti veliki preokret, niti izvojevati bilko kakvu znaajniju pobedu, ali se misli da moe
spasiti obraz ratnikom nacionu. udno je shvatanje koje dovodi do postavljanja priroteta na
odreeno mesto, jer nije vano to nita nee ublaiti tragini poraz i to e neznaneva rtva biti
uzaludna, vano je samo spasiti obraz. U rtvi koju e podneti ofciri nee biti ikakvog stvarnog
efekta, a ako se razmisli o tome, nee postojati ni racionalni razlozi koji bi svemu tome
predstvaljli kakav-takav stoer, ali e zato sve biti u skladu sa zahtevima epske tradicije.
Isakoviev obrt u jednom trenutku je ipak neoekivan. Dok Nemci ulaze u varo, slavljeni
spasilac obraza se vea na grani jedne od sedam topola na obali reke. Ali potom se u prii javlja
jo jedan izvanredni obrt, naime, obeeni ovek dobija jo vie na znaaju nakon to je utvreno
da su mu u depovima bile bombe (niko ih dodue nije video i nikome nisu dole u ruke). To
saznanje je uticalo na nekog iz prisutne gomile da uzvikne da je obeeni oficir spasavao srpski
obraz Od tada zaravan ispod sedam topola nosi naziv Srpski obraz
Pri pravoj studioznoj interpretaciji, ili barem sa iskrenim i otvorenim pristupom, uoava se
da izgubljeni i po svoj prilici samodegradirani oficir nije i ne moe nikako biti slavno olienje
bitke za spasavanje obraza. To je projekcija onoga to masa hoe i eli da vidi u njemu i to
eljno prihvata uprkos realnosti koja je izneverila njena oekivanja.
in, delanje i izgovorena re odreuju bie knjievnog junaka. Ne prua se nita izvan
toga, a sve to ostaje prikriveno, treba da postane plen itaoevog domiljanja. Ako knjievni
junak ima muke sa sopstvenom sveu ili treba doneti odluku, neemo se susresti sa unutranjim
monologom, niti sloenim psiholokim dijalogom, ve sa jednim fenomenom koji svojom
vizuelizacijom tei da se nametne kao simbol ili znak. Tretman u kome pisac daje samo
postupke i rei protagonista svoje proze, a ne misli ili oseanja, neki teoretiari nazivaju
dramskim nainom koncipiranja likova.17
Komandant u prii Podne ima dunost da izvri nareenje i da strelja borca zbog
prestupa kome je povod ena. Ono to potom pokree priu jeste dilemma koja se javlja kod
17

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994,str. 225.

23

komandanta, jer nije siguran treba li to zaista da uini ili ne. Obuzimajue nedoumice javljaju se
i istrajavaju do samog kraja prie, a sa njima isto tako opstaje i amblematski prikaz psa, koji je
siv kao kamen, on se pojavljuje i iezava na horizontu, spreman da mogueg osuenika
simbolino povede put onog drugog ivota. Ali, u trenutku kada se komandant odlui da ne
izvri kaznu psa nigde nije bilo. Pas je u funkciji svoje mitske, kerberovske uloge uvara
podzemnog sveta pojavljuje se dok god ima izgleda da e posluiti kao vodi ili sprovodnik u
Zemlju iz koje se ne vraa, a nestaje kada komandant odlui da borcu potedi ivot.
Pomenuti tip simbola je veoma est i rado upotrebljavan u Isakovievim delima. Pas je u
funkciji prie, odnosno pripovedaevog postupka u kome samo vizualizovani fenomeni,
opredmeeni zbivanjam, mogu imati teinu simbola ili znaka, i tu najlake prepoznajemo
naelo simbolistike poetike, koja se mnogo vie moe vezati za predmet pesnikih nego
prozaistikih interesovanja.
Isakovieva proza slavi ljudski vitalitet.

Isakovievog oveka ne mui to gine, niti

postavlja pitanje zato gine. esto se sagledava to da su zapravo neke sitne ljudkse potrebe ono
pto ih zaista zabrinjava i po emu mere svoju individualnost. Naspram mukih likova,
Isakovieve heroine su bolja polovina ljudske zajednice. ene na razne naine nastoje da brane
pleme od bilo kakve deteriorizacije, i one su najmanje otueni deo ljudske zajednice.

likovima ena nazire se majinski arhetip, a sama individualizacija se, kao i u sluaju sa
mukim likovima, najizrazitije postie kroz razliite dijaloge.
U Isakovievim delima sve je vieno kao fenomen, nita kao pojam. Nema eksplicitnog
vrednovanja ivota, borbe, ljudskih postupaka.

krte rei zahtevaju itaoevu dogradnju.

Isakovi sam kae da nastoji da u malom da veliko.18

Kasnije tematski krug Isakovievog pripovedanja znatno se proiruje.

Pripovetke sa

ratnom tematikom dobijaju izvesnu neoekivanu perspektivu ukljuivanjem paralelnih saznanja

iz novijeg vremena, dakle jedno naknadno vienje. Bitna svojstva Isakovievog postupka,
meutim, ostaju ista, i to je ono to se kao vredno hvale uvek moe posebno izdvojiti pri analizi
njegovih dela. Jednakost i doslednost u razliitosti uvek podstiu na to da moemo ii dalje u
svom razmiljanju, i upraviti ga u onoliko smerova koliko smo spremni da budemo irokoumni.
18

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994,str. 232.

24

Saga o Kalu i Kaljanima ili istorija Srba u romanu mitu

Istorija Kala i Kaljana (Kao, koji je svet sirotinje raje i Kaljane moemo smatrati
metaforom za Srbiju i Srbe), poinje doaravanjem paganske drevnosti, a protee se do sredine
prolog veka.
Testament je pravi roman-mit, jedan od retkih u naoj knjievnosti. Reenica koja ga
najbolje definie je Sve se deavalo kao u nekom beskrajnom snu sa mnogo spavaa koji
sanjaju sebe.

19

Jedna od klasifikacija snova obuhvata podelu na etiri kategorije, pri emu prve tri
odravaju deliminu vezu sa svetom, dok etvrta u potpunosti pripada nesvesnom. To su tzv.
Veliki snovi pomou kojih su Stevanovi i njegov pripoveda eleli da otvore sa sedam brava
zapeaeni arhiv naroda.20
Pripoveda rea svoja pedeset i dva bdenja, a svako od njih predstavlja jeziku i
egzistencijalnu celinu. Ona predstavljaju jedan zatvoreni niz, tj. predstavljaju pedeset i dve
nedelje ili jednogodinji ciklus potreban za stvaranje celokupne istorije.

Pripoveda vodi

Kaljane kroz razliite faze evolucije. U bdenjima dolazi do ukidanja uzrono posledinog niza
i zanemarivanja istorijskih detalja. Po N. Fraju bdenja bi spadala meu demonske slike u
svet none more. Pharmakos, rtvovana rtva, predstavlja prikaz sveta u kojem prevlast imaju
demonske slike. U Testamentu je rtvovana rtva ceo etnos. Pripoveda nam predoava
kompoziciju koju stvara: delovi treba da zaokrue celinu, a celina treba da se iskae kroz delove.
Nemiri u oveku, prirodi i istoriji povezani su putem magije. Kada jedan Lazar gine:
Jasen pred kuom (vrnjak mog sina) polomi se i pade na zemlju.21
Istorija kao hronika, sa nazivima dogaaja, sa datumima i najvanijim akterima ne postoji
u Testamentu. Pripovedaev postupak podsea na postupak koji se ogleda u tome da kolektivno
seanje preobraava istorijski dogaaj u mit, legendu ili predanje. Davna prolost je utonula u
mit. Meutim, to se vie bliimo savremenom dobu, istorijski prizori postaju sve ei, tako da

19

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str. 235.
Isto, str. 236.
21
Vidosav Stevanovi, Testament, Beograd, 1986, str. 21.
20

25

logos sve vie potiskuje mitos, ali do kraja romana nigde ne dolazi do potpune prevlasti logosa
nad mitosom.
U ovom delu mit i legenda predstavljaju stvarnost.

Svet predaka u Testamentu

organizovan je prema obrascima mita. Oblikovanje stvarnosti putem magije ovde je u funkciji
doaravanja prolosti i tu dolazi do prekoraenja racionalnih normi.
Reinterpretacija istorije u ovom delu data je iz ugla svedoka i sauesnika koji stvaraju
istoriju i to u trenutku stvaranja.

Mitologizovanje istorijske prolosti znai povratnost na svim

nivoima, ona odreuje i kompoziciju romana mita. Slojevi mitskog i istorijskog, povremeno su
samostalno prikazani ili pak jedan od njih preovlauje.
Odnos mitskog prema pojavama ivota i sveta odreen je sistemom binarnih opozicija 22.
Dvojnu prirodu stvari na mitskoj ravni u Testamentu otkrivamo na samom poetku, gde je
prikazano veliko drvo ivota koje se razravalo u dva pravca, prema gore i prema dole 23, to
simbolizuje dodir s viim sferama i dodir sa podzemnim svetom.
U skladu sa ovim u Testamentu nalazimo reenice: Svi Kaljani misle da su Belokaljani.
Crnokaljane preziru. Crnokaljani predstavljaju drugi par opozicije. Mozak im je pun zala.
Oni su bez due. Pored Crnokaljana predstavnici tame i neprijateljskog su i Didovci.
Didovci su nastali iz semena sedmoglavog zmaja slinog nemanima koje u mitovima
otelovljuju haos.
Zaetnik kaljanskog plemena je Cveta, pramajka koja zaklanja itavu prolost i koju svi
sluaju kao da su deca, uvar ognjita. U njenoj senci nalazi se smeteni Lazar, koji je ujedno
i njen saputnik. Od njih dvoje potie pleme jedinstvenog junaka Testamenta, Lazara. U prvom
Lazaru su preegzistencije svih buduih Lazara. On ih je prepoznavao, liili su na njega, ali su
se u njima, kao u otvorenim posudama, pojavljivali i oni koje nije poznavao. Biti Lazar znai
ponavljati postupke svoga pretka i usaditi istu takvu sklonost u svoga potomka, i to dalje znai
razlikovati se od drugih Lazara u svemu nebitnom a biti istolik u svemu bitnom, to najzad znai
biti jedinka, koja oliava mnotvo. 24 I na fizikom planu Lazari su isti: visoki, crnpurasti i
22

Sistem binarnih opozicija podrazumeva da svaka vrednost s pozitivnim predznakom ima svoju suprotnost sa
negativnim predznakom.
23
Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str. 252.
24
Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str. 256.

26

otronosi. Za svakog Lazara in inicijacije jeste kuanje smrti. Kad mi se rodio sin znao sam
da u ga jednom poslati na vojsku. Mi ginemo im jedno koleno stasa i pone da ivi, im se
kue podignu, polja obrade, a grobovi zarastu u travu.
Scene koje su u romanu lajtmotivskog karaktera su slike sveta none more: odlazak
svakog narataja na vojnu i mimoilazak s mrtvom vojskom koja se vraa, ponavljanje ina prvog
Lazara na kaljanskoj zemlji koji je nekog ubio i, s tim u vezi, uestana i neizbena oceubistva,
materoubistva, bratoubistva, ritualno deljenje hleba telosa onima koji e izginuti i potraga
oeva Lazara za sinovima Lazarima na bojnim poljima. Scene koje oznaavaju povratak
istog predstavljaju scene izvrenog nasilja nad Kaljanima, ali, takoe, i scene koje sami Kaljani
ine.
U Testamentu postoje dva znaajna lika. To su lik oveka koji nije mogao da se skrasi na
jednom mestu i koji se delio na dvojicu: onog koji se vratio i onog koji opet odlazi i lik Sluge,
koji je jedan od najkarkteristinijih likova, neunitiv i reverzibilan. Kao dopuna liku Sluge
javlja se lik bratoubice, janiar. Sluga i bratoubica nas navode da pomislimo kako kaljanski
etnos mora u naporu samoodravnja zazirati najpre od sebe samog.
Roman se zavrava letom Kaljana ka nebu, na konjima koji su na poetku bili crni, ali su se
pretvorili u bele, u skladu sa eljom za novi ivot, ali i u skladu sa binarnom opozicijom. Ali
Kaljani su opet promaili. Neko vie: Zora nije tamo kuda vi gledate, Kaljani. Svetlost je neto
drugo. Okrenite se i poite! Meutim, reenica Ponovo smo bili u tami, dubljoj nego ikada
pre25, nam ukazuje na to ta se desilo.

Na pragu Orvelove ere

U svom delu Neiste sile, Dostojevski paljivo izdvaja ono seme u drutvu iz kojeg se
razvio boljevizam, ali jednako lako kako je to predoio itaocu savremeniku, isto tako se
odluio da svoja nastojanja ne vodi u pravcu koji bi predvideo kada e se to seme razviti.
Dord Orvel napisao je kao snanu osudu totalitarizma dve inspirativne knjige: ivotinjsku
farmu i 1984.. U ivotinjskoj farmi, delu koje je proeto realnim iskustvom i koje se
zasniva, barem fragmentarno, na linim doivljajima koje je pri susretanju sa komunistima u
toku panskog graanskog rata, pohranjivao u sebi sam autor, na satirian nain je prikazan
25

Vidosav Stevanovi, Testament, Beograd, 1986, str. 240.

27

totalitarni reim koji su izgradili Lenjin i Staljin. U delu 1984., pisanom dok se autor
mukotrpno borio sa svojom boleu, tuberkulozom koja ga ja nagrizala sve vie i vie, Orvel,
koji je duboko verovao u razum, ljudsko dostojanstvo i slobodu, jasno je podcrtao u kolikoj su
opasnosti ovi veliki principi od naruavanja, i ukazao kako su oni pod stalnom pretnjom
iznenadne koncentracije politike moi na odreenom mestu, a potom i njene zloupotrebe. On
smatra da je 1984. ona sudbonosna godina u kojoj e se njegove najcrnje slutnje ostvariti. Kako
esto biva da svako veliko iekivanje prati i jednako razoaranje, te 1984. nije se nita naroito
dogodilo. Ali, desetak godina kasnije svet u kome i mi sami bitiemo, biva sve vie proet
orvelovskim karakteristikama i njegovim zloslutnim predvianjima.
U romanu 1984, totalitarizam se prikazuje kao politika struja koja je u potpunosti
ovladala ne samo na razvalinama komunizma nego i u okvirima zapadne demokratije. Orvel kao
koren iz koga je iznikla cela problematika, izdvaja odgovor da se novi totalitarizam zasniva na
svevideem oku televizijskog ekrana. To mahersko dostignue opisuje kao neto daleko
savrenije od bilo kako razvijenog ula vida kojim ljudi raspolau, jer pored prijema poruke,
svaki ekran moe emitovati i sopstvenu poruku, i na taj nain se postie idealan nadzor.
U dananjem svetu, sve vie pripadnika javnog mnjenja na Zapadu otkriva simptome
orvelovskog oveka-kompjutera. Svi lanovi jedne socijalne zajednice manje-vie samostalno
obavljaju sve svakodnevne radne operacije koje zavise od velikog broja podataka i dokumenata
kojima su opskrbljeni, a upravo ti podaci kojim su prethodno snabdeveni, rezultat su distribucije
sprovedene na osnovu razliitih odobrenja koja stiu iz ruku ljudi koji su lanovi politike i
finansijske oligarhije, i naravno, sve je uvek u saglasnosti s njihovim interesima i ciljevima.
Poseban doprinos ovom procesu, nainio je zapravo razvoj elektronskih medija, bez kojih mnogi
ljudi danas ne mogu da zamisle svoj ivot.
Veoma slikovit i pouan primer predstavio je Vijetnamski rat. Ameriki analitiari su
zakljuili da je to jedna od situacija koja se medijski ne sme ponoviti, ako se ima za cilj ouvanje
drutvene stabilnosti. Vijetnamski rat je bio prvi rat u istoriji koji je televizija propratila u celini,
prenosei sve, jer se Amerikanci za kamerama nisu ustruavali da snime ono to vide, bez iakve
montae i ulepavanja. Ti su snimci imali veliku sugestivnu snagu na milionski auditorijum i
predstavljali su antiratnu ok terapiju. Lako se dolo do zakljuka da e se budui ratovi
dobijati i gubiti putem elektronskih medija, uz pomo propaganda, negativnog ili pozivnog
28

medijskog nastojanja. Ideja za ono to bi predstavljalo scenario uruavanja demokratije, zaet je

u komaru vijetnamskog poraza.
Strategija koja je odatle proizala primenjena je po prvi put u svojoj punoj ofanzivnoj snazi
u propagiranju irakog rata. Odjednom se javila potreba za formiranjem mnogobrojnih
kompanija koje bi se bavile odnosima sa javnou, a glavni zadatak takvih agitatora je bio da
formiraju emocije mase, koja iako nikad aktivni participijent, uvek ostaje kao rezervni adut koji
treba da iskae podrku. Jedna od najpoznatijih takvih kompanija je Hil i Klinton. Njeni
zaspoleni su uspeli da na televizijskom ekranu ovekovee neverovatne prie o irakim vojnicima
koji su prikazivani u najveim zverstvima, poput onih kada su vadili bebe iz inkubatora i bacali
ih na pod. Jedan od lanova pomenute kompanije uspeo je da jako konkretno opie njene radne
ciljeve: Nae je da pridobijemo za ono to radimo, ne ovoga ili onoga, nego sve ivo na globusu
to nije slepo kod oiju i to ume da gleda u ekran.

26

Ono to sledi kao preutni zakljuak

ovakve poruke, jeste da nije vano, ili je gotovo nevano, koja e sredstva biti upotrebljena u
ostvarivnju cilja koji se smatra viim dobrom. Aksiom-istina ne postoji pre nego to se istrae
injenice, zamenjen je aksiomom-istina je ono to vam mi prikaemo kao istinu.27
Ovaj model svojevrsne obrade javnog mnjenja imao je posebno uspenu primenu i na
naem podruju, u bosanskom ratu. Upeatljive primere vezane za ovu temu daje francuski
publicist ak Merlino u knjizi Istine o Jugoslaviji nisu sve za priu. Posebno je interesantan
segment razgovora sa Demsom Harfom, direktorom firme Rader Fin, koja ni u emu nije
zaostajala za programom rada koji je veliala firma Hil i Klinton. Rader Fin kompanija je
osamnaest meseci radila naizmenino za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i za parlamentarnu
opoziciju na Kosovu, a ono ime se najvie ponose u tom delu svog opusa je to to su uspeli da
pridobiju jevrejske krugove.
Kataklizmini zakljuak je da istorija koja se pie vie ne zavisi ni od ijih namera niti
dela, ve od tehniara plaenika. Skoro sve oko nas se moe prodati, sve se moe, po nekoj
ceni i kupiti a ne mora se nikada izai iz senke . Ono to se pokazalo tako uspenim i
delotvornim u ratu, dobilo je iroku primenu, i zauujuu popularnost i izvan poprita rata,
tamo gde se smatra da postoji samo mir. I opet se moemo osvrnuti na maestralnu reitost
26
27

Petar Dadi, Homo balcanicus, homo heroicus II, Prosveta, Beograd, 1994, str.289.
Isto, str.289.

29

Dostojevskog, on na izvanredan nain objanjava ta to nasilje za oveka znai: ''Zaista ponekad

se govori o ''zverskoj'' surovosti oveka, a to je strano nepravedno i uvredljivo za zveri: zver
nikada ne moe biti tako svirepa kao ovek, tako virtuozno, tako umetniki svirepa...''.

30