You are on page 1of 20

Први балкански рат

Марко Андрић, IV-4

1. Увод
Први балкански рат, који је трајао од 8. октобра 1912. до 30. маја 1913. године су
водиле балканскеземље: Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска (чланице Балканског савеза)
против Османског царства.Армије балканских држава су успеле да савладају бројчано слабије и
стратешки лоше организоване армије Османског царства што им је омогућило да постигну брзу
победу. Рат је окончан миром по коме је Османско царство било принуђено да се одрекне скоро
свих својих територија на Европском континенту(Балканском полуострву) које су касније
подељене међу савезницима и на којима је касније створена нова држава - Кнежевина Албанија.
Упркос њиховој апсолутној победи у Првом балканском рату, чланице Балканског савеза су биле
незадовољне постигнутим мировним уговором јер је мировни уговор, који су скројиле велике
силе, био противан ранијим договорима и плановима које су чланице савеза међусобно
закључиле и договориле. Отклањањем претње коју је представљало Османско царство и
незадовољство мировним уговором подигле су се тензије међу доскорашњим савезницама што
ће ускоро резултоватиДругим балканским ратом.

1.1 Србска војска Први Балкански рат

Page
1

Први балкански рат

Марко Андрић, IV-4

2. Предуслови за рат
Тензије међу балканским државама (углавном између Србије и Бугарске) због претензија према
територијама
Османског
царства
као
што
је
била Румелија (Источна
Румелија), Тракија и Македонија су спласле интервенцијом великих сила средином 19-ог века.
Циљ интервенције био је да се осигура већа заштита хришћана у османским провинцијама са
већинским хришћанским становништвом које је што се криза царства све више продубљивала
било изложено све већим притисцима и прогонима. До 1867. године, Грчка, Србија и Црна Гора
су осигурале своју независност, која је и потврђена на Берлинском конгресу деценију касније.
Крајем 19-ог и почетком 20-ог века Османско царство се налазило у великој кризи и стално су га
потресали како унутрашњи тако и спољашњи удари тако да његова дипломатија и армија нису
биле у ситуацији да бране интересе и интегритет царства. Италијанска победа у Турскоиталијанском рату је имала велики утицај на Балканске државе да се припреме за рат против
Османског царства тако да су Балканске државе под покровитељством Русије, у пролеће 1912.
године почеле са преговорима а почетком јесени 1912. године и створиле Балкански савез.
Чланице Балканског савеза су напале Османско царство, мало пре завршетка Турскоиталијанског рата. И пре почетка рата неке од чланица Балканског Савеза (посебно Србија и
Бугарска) су имале планове за ширење својих граница. Крајем 19-ог и почетком 20-ог века
појављивале су се у одређеним српским круговима жеље за територијалним ширењем, а један од
потенцијалних праваца је био запад или Босна иХерцеговина. Међутим и у Бечу су већ дуго
постојали планови који су се тицали Босне и Херцеговине и њеног припајања монархији што је
и учињено Аустроугарском окупацијом (1878) па онда и анексијом Босне и Херцеговине (у
октобру 1908). Аустроугарском анексијом Босне и Херцеговине Србији је ускраћена прилика да
се шири према западу, зато се Космет и југ Србије наметао као логични и једини правац према
коме је Србија могла да шири своје границе. Бугарска, која је у априлу 1909. осигурала потврду о
својој независности и од Османског царства, уживала је уједно и пријатељство и подршку
Русије, такође је имала претензије на Тракију и Македонију као могуће правце за ширење својих
граница.

2.1 Почетак рата
Реагујући на стварање Савеза, велике силе, нарочито Француска и Аустроугарска, су покушале
да одговоре чланице савеза да иду у рат али им то није успело. Крајем септембра и чланице
Балканског савеза и Османско царство су мобилисали своје армије и спремили се за рат. Црна
Гора је била прва чланица савеза која је 8. октобра, објавила рат Османском царству. Остале три
чланице су, 13. октобра послале ултиматум Порти који је она није могла да прихвати тако да су
се 17. и 18. октобра у рат укључиле и остале чланице.

Page
2

имала је у свом саставу 2 пешадијске дивизије и 1 пешадијску бригаду. 200.000 војника. генерала Михајла Савова. Успела је да сазове око 120. била је развијена западно од Прве армије са задатком да заузме јаку град-тврђаву Једрене (Адријанопољ).116 артиљеријских цеви. године). али Бугари су се и даље надали да ће њима припасти највећи део Македоније заједно са важним лучким градом Солуном. због тога што је претрпела пораз од Османског царства у Грчко-турском рату(1897. што је био огроман број војника за једну државу која је тада имала 4. Трећа армија. од којих је 80. а наша флота ће спречити турска појачања од отприлике 400. Северној Македонији и Албанији.000 становника. 3. 1 коњичку дивизију и 1. 9 пешадијских дивизија. често називана „Пруска Балкана“. са великом. У периоду мира армија је бројила 60.2 Краљевина Грчка Грчка је сматрана најслабијом од три главна савезника. Међутим. Тако да је свака држава за себе водила рат. мада је заправо команда била у рукама његовог заменика. и од ње се није очекивало да одлучно допринесе у борбама против османлијске армије.000 војника. који су углавном патролирали бугарском обалом Црног мора. Македонија је требала бити подељена између Бугарске. Трећа армија је у свом саставу имала 3 пешадијске дивизије и имала је задатак да пређе преко планине Страње и заузме тврђаву (Лозенград) Кирк Килиссе.300. и била је ојачана коњичком дивизијом која је била скривена од Османлијске команде. Међутим.000 војника. План рата Савезници нису разрадили заједнички план наступања нити су начинили било какав покушај координације међу собом. Како је грчки амбасадор у Софији изјавио током преговора који су претходили грчком уласку у савез: „Грчка може да обезбеди 600.000 војника. Грци су оперисали у Јужној Македонији. и оперисале су у Западној Тракији и источној Македонији. формирајући три армије. Бугари су се суочили са већином Османлијских снага. 3.000 војника за борбу на ратишту. под командом генерала Радка Димитриева. зато што је могла да спречи брза турска појачања из Азије у Европу. под командом генерала Николе Иванова. IV-4 3.1 Краљевина Бугарска Бугарска. Санџаку. са секундарним операцијама према Македонији. Званично врховни командант бугарских снага је био краљ Фердинанд I. које су штитиле путеве до Цариграда. у Тракији.000 имало учешће у рату. добро обученом и добро опремљеном армијом. Прва армија. у правцу Солуна као и према Епиру и Јонији (Јањинама). била је развијена источно и иза Прве армије.000 војника која би иначе била Page 3 . је била војнички најјача од све четири државе савезнице.Први балкански рат Марко Андрић. Друга армија. у току рата тај број је повећан на 370. мада су се битке водиле на четири различита фронта. која је била од виталног значаја за Савез. Грчка је имала јаку морнарицу. под командом генерала Васила Кутинчева.000 војника за рат. Бугари су развили већину снага у Тракији. Срби и Црногорци су оперисали на према Косову и Метохији. имала је у свом саставу 3 пешадијске дивизије и била је развијена јужно од Јамбола. Бугарске снаге бројиле су. Бугари су такође поседовали малу морнарицу од шест торпедних чамаца. са задатком да оперише низ реку Тунџу. Србије и Грчке. Друга и 7-ма дивизија добиле су засебне улоге. Главни бугарски циљеви су били освајање Тракије и Македоније. а до краја рата мобилисано је скоро 600.

са циљем да заузме Солун. Од грчке морнарице. на којој су у почетку лежале све грчке наде за превласт на Егејском мору. под командом престолонаследника Константина. њена мисија је се сводила на то да држи турске снаге у региону заузетим све док Тесалијска армија не заврши своје операције и пошаље појачања. Црна Гора је сакупила Page 4 . Такође су основане мале групе разарача и торпедних чамаца са задатком да очисте Егејско и Јонско море од малих Османлијских пловила. под командом контраадмирала Павлоса Кудуриотиса.3 Краљевина Црна Гора Црногорци су имали репутацију очврснутих и искусних бораца. Грчка војска се касније спојила са српским трупама. основане су две армије. Пошто није постојала шанса да ће моћи да заузме главни град Епира и јаку град-тврђаву Јањину. била је најмодернији ратни брод у грчкој морнарици и уједно модернији од свих бродова у осталим морнарицама које су учествовале у рату. да заузме острва у Егејском мору која су још увек била под османлијском влашћу и да осигура превласт на мору.000 војника.Први балкански рат Марко Андрић. се у међувремену очекивало. 3. али њихова војска је била и мала и застарела. 7 разарача. У време рата. и најновијија крстарица Авероф. Након мобилизације. IV-4 превезена од Галипоља до Солуна. 3. Оклопна крстарица Авероф. са генералпоручником Панагиотисом Данглисом као његовим шефом генералштаба. чији је задатак био да напредује према Епиру. Осталих 10. су били додељени Епирској армији. једне коњичке бригаде и 4 независна Евзони батаљона. под командом генерал-поручника Константиноса Сапоунтзакиса. састојала се од 7 пешадијских дивизија. командни брод грчке флоте. и у ту сврху флоти су додељена 3 бојна брода. По завршетку мобилизације у првој седмици октобра. Од ње се очекивало да савлада утврђене пограничне турске положаје и напредује према западној и централној Македонији.2. командни брод грчке флоте. Овај задатак је био поверен Егејској флоти.000 војника. и бројила је око 100.“ Када је рат почео војска је још увек била под реорганизацијом Француске војне мисије.1 Оклопна крстарица Авероф. и играла је кључну улогу у операцијама грчке морнарице у Егејском мору.000 до 13. Тесалијска армија.

године је био Ахмед Изетпаша. IV-4 35. 4. Главни циљ црногорске војске је био да освоји важан град Скадар. Османлије су могле да сакупе и пошаљу далеко већи број војника у рату против Балканског савеза. али јединице које су служиле као допуне и резерве регуларној војсци (редифи) су биле састављене од немуслиманског становништва нису показале задовољавајуће борбене способности. где су бугарска Прва и Трећа армија (заједно 110.Кирк Килисе (Лозенград). свака од три бригаде. који је трајао до 15 (18) октобра.1 Бугарске операције Прве велике битке у Првом балканском рату су биле.Први балкански рат Марко Андрић. док су се секундарне операције требале спроводити у околини Новог Пазара. Када је избио Први балкански рат он је био у Јемену. неколико дана по почетку Балканског рата.000 војника) близу Гечкенлија. а на исток у Румелију и спроводити одбрамбену тактику док се војска из азијских провинција царства постави на положаје на Балкану. што је дало османлијама времена да заузму одбрамбене положаје на линији ЛулебургазPage 5 . октобра 1912. и били су организовани у четири дивизије. на одбраменој линији Адријанопољ . одлуку да се истовремено сукоби са војскама балканских савезника које су у том тренутку биле бројчано знатно надмоћније. мада се права команда налазила у рукама његовог шефа генералштаба. али ефекти реорганизације су били дискутабилни. 3. Османлијске војне способности су биле увелико ометене нестабилностима у царству које је проузроковала Младотурска револуција и неколико противреволуционалних побуна у следећим месецима (противреволуционарна побуна (1909) и 31. до 1914. Назим-паша је уместо тога донео. како су се односи са балканским државама погоршавали. Врховни командант је био краљ Никола. 4. Начелник генералштаба војске Османског царства у периоду од 1908. али пошто је грчка морнарица контролисала Егејско море. Операције Црна Гора је 8. Тврђава Једрене (данас Едирне у Турској) је опседнута а Кирк Килисе (Лозенград) је заузет без отпора под притиском Бугарске Треће армије. трупе су морале да буду пребачене из Азије у Европу копненим путем и то само једном железничком пругом. године. Још увек су били у већ одуженом рату са италијанима у Либији.600 војника са 126 топова. године.4 Османско царство Османлије су се 1912. То је био један од разлога што нису били у могућности да значајније појачају своје положаје на Балкану. Начињени су покушаји да се војска реорганизује под Немачком војном мисијом. Регуларна војска (низам) је била добро опремљена и обучена.000 војника) поразиле османлијску источну армију (130. Бугарска висока команда је одлучила да сачека неколико дана. објавила рат Османском царству и тиме започела Први балкански рат. налазиле у тешкој позицији. мартовски инцидент). Селиолуа и Петре. генерала Лазаровића. Генерал Назим-паша није следио ставке плана Ахмед Изет-паше по којем је у случају напада балканских савезника требало повући војску на запад на територују коју данас обухвата Албанија. показало се катастрофалну.

Османлије су уз помоћ нових појачања из Азије.1. отпочели са последњим нападом на Једрене (Адријанопољ).000 војника. Бугари су 17. По истеку примирја 16. када је Младотурски пуч у Цариграду под вођством Енверпаше збацио владу Киамил-паше. Кумановска битка. заузеле су „неосвојиви“ град. успели да успоставе трећи и најјачи одбрамбени положај на линији Чаталџа. али су овога пута били одбијени. 4. Истовремено. Срби и Црногорци су успели да освоје Скадар а Грци су заузели Јањине пошто су савладали османлијске положаје код Бизанија. под командом генерала Николе Иванова. Циљ је био да се са три армије и двокраким нападом опколи османлијска армија. План српске војске је био да уништи Турску Вардарску армију пре него што Османлије успеју да заврше мобилизацију и концентрацију својих снага. године. настављена су ратна дејства. под командом генерала Стилиана Ковачева. на којима су учествовали и представници Грчке иако су они одбили да се склопе 4. IV-4 Караагач-Бунархисар.2 Српски војници код Једрена мир јер је Грчка планирала да настави војне операције фебруара 1913. Османлије и Бугари су се 3. Мировни преговори су прекинути 9. Бугарска Прва и Трећа армија су поразиле османлијске снаге које су бројиле неких 130. сложили да се склопи примирје којем су присуствовали представници Србије и Црне Горе.1. децембра. фебруара. године. новембра.2 Српско-црногорске операције Све веће битке које је краљевина Србија водила у Првом балканском рату су биле на просторима Македоније. и стигле доМраморног мора. почели су мировни преговори у Лондону. маја 1913. Бугари су 11. Упркос томе. која је почела одмах на почетку рата трајала је између 2324 октобра 1912. Османлијска офанзива на Чаталџи је такође пропала.Први балкански рат Марко Андрић. Нове османлијске снаге су стигле у Булаир и Саркој (Шаркој). појачане са српском другом армијом (тачније две српске дивизије и нешто помоћних јединица) генерала Степе Степановића и српском тешком артиљеријом (38 опсадних топова и хаубице промера од 120 и 150 mm). у Епиру са циљем заузимања Јањине. марта. али су после тешких борби биле смрвљене и одбачене од новонастале Четврте бугарске армије. Српски команданти су сматрали да ће већина османлијских снага бити развијена у Вардарској долини и на стратешки важној висоравни Овче Поље. фебруара. и била је прва велика битка коју је водила српска војска у Првом Page 6 . отпочели са нападима на линију Чаталџа. Мир између Османског царства и Балканског Савеза је закључен 30. После 4. Бугарске снаге.1 Бугарски војници бајонетима заузимају потписаног примирја османлијске положаје. одмах преко пута полуострва на коме се налазио Истанбул (Константинопољ).

марта 1913. после чега је османлијска армија била надјачана и присиљена на повлачење. У Епиру. године. а пошто су Бугари и Грци већ били у Солуну.Први балкански рат Марко Андрић. новембра 1912. године. који су чували прилаз Јанини.1 Србија. Битка је трајала три дана. године. Грчка морнарица је почела да Page 7 . у западној Македонији. После овог тешког пораза. али није била довољно снажна да освоји одбрамбене положаје код Бизанија (одбрамбене положаје су дизајнирали немачки стручњаци). Резултат битке је била српска победа над Турском Вардарском армијом (генерал Радомир Путник је после битке унапређен у чин војводе). тако да је Грчка војска успела да прегази османлијске положаје у бици код Бизанија и коначно заузме Јанину 6. новембра. новембра претрпели пораз у бици код Банице. Освајањем Битоља Срби су контролисали југозападну Македонију. У исто време Бугари су послали своју Седму дивизију са севера у правцу града али је она стигла дан после предаје града Грцима. Српска Прва армија је била највећа по броју и Османског царства у Првом балканском рату снази и водила већину битака у Првом балканском рату. Битка код Прилепа. и успешно је савладала османлијски отпор код Сарантапора. Српском победом у бици код Битоља. После још једне грчке победе код Пазара (Ениџе Вардар) (Јаница. 4. Битка код Битоља.фактичке границе после пораза окончана. град Солун и његов гарнизон су се предали Грцима 9. заједно са симболички важним градом Охридом. Српска војска се борила против османлијске војске близу града Прилепа. Српска војска је одлучно поразила османлијску војску у овој бици и ушла у Битољ 19. године. Када је Тесалијска армија завршила своје операције у Македонији. Међутим. новембра. Грци су 15. појављивање српских снага у Солуну би само још више замрсило већ сложену ситуацију. Врховни командант српске војске је био генерал Радомир Путник. под командом престолонаследника Константина напредовала је према Солуну из правца југа. IV-4 балканском рату. грчка окупациона зона се проширила од Дојранског језера до реке Струме. До 10. била је друга битка у Првом балканском рату која се одиграла 3. петовековна османлијска власт над Македонијом је 4. епирска армија је заузела Превезу. Мање српске јединице су послате у Санџак да координишу са Црногорцима. Црна Гора и Албанија 1913. тако да су неки Срби желели да Прва армија настави да напредује низ вардарску долину до Солуна.2. новембра 1912. је била трећа велика битка коју је водила српска војска против османлијског царства и одиграла се близу Битоља и трајала је између 16-19 новембра 1912.3 Грчке операције Тесалијска армија. пошто је био свестан даАустроугарска неће прихватити Српски излазак на море а посебно не на Јонско море. османлијска армија је била принуђена да напусти већи део вардарске долине уз тешке губитке у људству (углавном дезертерство) и ратном материјалу. Грчка). Војвода Путник је то одбио. велики део њених снага је био послат у Епир. године .

Први балкански рат Марко Андрић. на којем су се водиле тешке борбе између црногорскосрпских и турских снага у Првом балканском рату 1912-1913. На положајима су доминирале коте 278 и 185.1 Битка код Бардањолта Бардањолт (Велики и Мали Бардањолт. октобра до 20. децембра 1912. Bardhanjoret) је брдско земљиште источно и сјевероисточно одСкадра. IV-4 делује од првог дана рата. под окриљем ноћи са својим торпедним чамцом упловио у солунску луку и потопио стару османлијску оклопњачу Фет-и-Буленд. Од 6. лака крстарица Хамидије је добила задатак да напада грчке трговачке бродове. алб. Битке Првог bалканског рата Познате су следеће битке првог балканског рата:  Битка код Бардањолта  Битка на Брдици  Битољска битка  Кумановска битка  Опсада Једрена  Опсада Скадра  Прилепска битка 5. Једини успех османлијској морнарици је постигла лака крстарица Хамидије. Неколико дана пре поморске битке код Лемноса. у спољном појасу одбране скадарске тврђаве. потопивши неколико грчких бродова и бомбардујући неке грчке луке. и тако створи диверзију за коју су се османлијски команданти надали да ће одвући грчки командни брод Авероф у потеру за њим и тако ослабити остатак флоте. Коте су биле добро утврђене и Page 8 . грчки морнарички и војни одреди су освојили скоро сва острва у источном и северном Егејском мору. Морал грчким морнарима је још више подигао поручник Николаос Вотсис када је 8. начињени су покушаји да она изађе на Егејско море али ју је у два наврата поразила грчка морнарица у поморским биткама код Дарданела (Ели) и Лемноса. новембра. и успоставили секундарну базу у заливу Мудрос на острву Лемнос. 5. Османлијска флота је у почетку рата остала унутар Дарданела. и то захваљујући тактичкој иницијативи контраадмирала Павлоса Кудуриотиса. и тако контролисали излаз из Дарданела. Османлијски план је пропао али је лака крстарица Хамидије постигла неколико успеха.

заробљено 4 официра и 477 војника.Српска I армија (у коју је ушла и моравска II). Срби су нападали са 1 ескадроном. Мелгушког и Брдичког виса. После заузимања Бушатског виса 25. рањених и несталих. 5.000 анадолских регрута). Бојиште се налазило на простору између Бојане. 5. а поједине. фебруара 1913.5 km. Турци су извршили противнапад сутрадан. нејасно је који је број мртвих и рањених од тога. Губици: Црногорци 4000 мртвих. До 9. агрчка је војска наступала од Солуна преко Флорине ка Битољу. Последице боја биле су: упућивање на Скадар целог приморског кора српске војске. рањено и евакуисано 14 официра и 606 војника. који је успео да 27. Брдички вис је сачињавао део главне одбране утврђеног Скадра./10. цело бојиште је било опасано са 3 реда бодљикаве жице. јануара заузме Велики Бардањолт.3 Битољска битка Битољска битка (од 16—19. фебруара је успио да заузме положаје. Дана 28. српске приморске трупе су имале задатак да продуже напад наБрдицу ради олакшања главног напада. а у боју није учествовало (лева колона) 3 батаљона првог позива и 3 батаљона црногорске војске. и 5. VII корпус правац преко Кичева. и повратили Бардањолт. јануара 1913. Дрињаче. новембра 1912). Ова битка је вођена у Првом балканском рату. који је вршио зетски одред (црногорски) на Велики Бардањолт. 2 пешадијска пука другог позива. да на јаким битољским положајима пружи пресудну битку у Првом балканском рату због чега је још од 20. Послије заштитничких бојева код Кичева и Алинаца. јануара. Зетски одред је извршио поновни напад 7. а VI корпус правац ка Солуну. Српска војска је била поражена у овом боју. године између српске и турске војске. Губици српске војске су били: погинуло и нестало 16 официра и 475 војника. IV-4 опасане бодљикавом жицом. или укључује само мртве. гонила је непријатеља правцима преко Прилепа и Кичева. половином батаљона пионира.Први балкански рат Марко Андрић. октобра 1912. јер су све турске резерве биле привучене Брдици. Битка је значајна јер је њоме потпомогнут зетски одред. Турци су Брдицу запосели са 2—3 батаљона. као и 2 спорометна топа.почело утврђивање битољских положаја нарочитим трупама (4. године против 6 батаљона низама. Имали су добро утврђене положаје. Послије кумановске битке турска Вардарска армија повлачила се у два правца: Преко Велеса — Прилепа и Тетова —Кичева према Битољу с намјером. Правац преко Прилепа имао је да штити V турски корпус. У борби су учествовале и све турске резерве са Великог Бардањолта и 8 топова са Малог Бардањолта. 7. 2 батаљона првог позива. године Вучедолска и Никшићка бригада Зетског одреда црногорске војске су заузеле Бардањолт у борби против 2 батаљона турских редифа. значајније тачке и са 5-6 редова. 8 брзометних и 8 спорометних топова с највећим дометом од 5. и са 14 брдских и 2 пољска топа. Турци 1338 људи. корпус концентрисани су на битољским Page 9 .2 Битка на Брдици Битка на Брдици или бој на Брдици је војни сукоб који се одиграо 26/27.

3. године у близиниКуманова. На овако одличном положају. Турска Вардарска армија била је разбијена и повукла се ка Скопљу. предузела је напад на њу на тим положајима. а у политичком погледу. рањених и несталих.365 војникаи заплијењено 57 топова. века. Штипу и Велесу. Најважнија одступница Турака у правцу Албаније био је пут Битољ . обилазећи Облаковски вис. добијање права на западни део Македоније од Битоља до Црног Дрима. Пред почетак битке Турци су имали свега 35. корпус.000 људи.400 људи и 57 топова. Посљедице ове битке биле су: Завршетак рата.000 — 36. и 24.Први балкански рат Марко Андрић. јер су обе војске јуриле једна према другој. Српска I армија имала је око 68.000. Овај западни. IV-4 положајима. Турци су били врло добро утврдили маскирали на источном дијелу бојишта сва села и вис Кјеромарицу. Српска војска је после више од 500 година поново овладала Косовом. а с остатком трупа доведен је на битољске положаје. између српске и турске војске. План Српске I. и пресијецајући западну одступницу Турака на Ресен. ослањајући се јаче на главни операцијски правац (Велес—Прилеп. набацујући непријатеља углавном на југ. Због јаче концентрације српских трупа.Ресен на који се излази јужним дијелом Бигле планине. Српска I армија је због довршетка пораза турске вардарске армије. а битка добијена изненада.000 до 30. Битка код Куманова била је битка у сусрету.500 сабаља и 167 оруђа). са заробљеницима свега око 9. Заробљено је 35 официра и 3. Губици турски били су: погинулих и рањених око 6. 5.1 Призор након Битољске битке битке били су: Коначно протјеривање остатака турске војске изМакедоније у Албанију. Велика победа код Куманова била је прва српска победа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану. Губици I армије били су: 3. од којих 28. 23. иницијативе и храбрости војника и официра Прве српске армије. октобра 1912. гдје је њено расуло било само питање времена. планински дио бојишта је тешко пролазан и због велике висине често под маглом. одакле је наступала грчка војска. низамску дивизију). пошто је потукао једну грчку дивизију код Бањице.000 бораца (56.230 погинулих.000 пушака. оставио је према њима заслон (17. Исходи ове 5.3.4 Кумановска битка Кумановска битка вођена је у току Првог балканског рата.000 бораца. Page 10 . напад је одбијен. армије био је: извршити напад. престоницу Српског царства из 14. а после Кумановске битке ушла је и у Скопље. а 6.

На српском левом крилу извиђачи су приметили покрете 17. и 17. пуку и консолидује одбрану. Зеки паша је закључио да је српско лево крило слабо. као и извиђачи Коњичке дивизије. напао положаје Дунавске дивизије првог позива. Услед претпоставке да ће главне турске снаге бити на Овчем пољу и услед одсуства извиђања. На десном крилу Дунавске дивизије првог позива њен 9. висоравни источно од Скопља. У покрету ка Овчем пољу Прва армија се задржала на положајима северно од Куманова. Убрзо је на бојиште стигао српски 8. сматрали су да би се ту могла одиграти главна битка између српске и турске војске. пук на хаотично повлачење. српске снаге су кренуле у контранапад и вратиле их на полазне положаје.Први балкански рат 5.4. Српске јединице другог ешалона (Дунавска дивизија другог Page 11 . Прва српска армије неочекивано је ушла у битку после изненадног напада турске Вардарске армије на положаје код Куманова 23. низамска дивизија натерале 18. Зеки паша је чекао на долазак Штипске редифске дивизије из позадине. где је намеравала да води одсудну битку.1 Двадесет трећи октобар Jутро 23. пуку да притекне у помоћ угроженом 18. али уместо да настави са нападом. 5. начелник штаба Врховне команде српске војске генерал Радомир Путник и његов помоћник пуковник Живојин Мишић. али су их погрешно идентификовали као турску батерију која се повлачи из села Страцина. Када је приметио српско повлачење. турске снаге су остатак дана биле задржаване добро организованом српском ариљеријском паљбом. Пети и Шести корпус је у 11:00. пуку да на левом крилу ојача одбрану Сртевице коју је нападала Штипска редифска дивизија. Српска пешадија и артиљерија је већ била распоређена за борбу. спречи концентрацију турских главних снага на Овчем пољу. уз артиљеријскуподршку. октобра је било магловито и није било могуће квалитетно извиђање. у продирању ка југу. октобра. с намером да српску војску што више задржи испред Овчег поља.4. јер је артиљеријска ватра са истока указивала да је битка почела. После првобитног турског продора. Седми корпус је почео да напада положаје Моравске дивизије првог позива. Ускоро су 13. IV-4 Увиђајући стратегијску важност Овчег поља. Трупе 18. низамске дивизије. Због тога су наредили Првој српској армији да у што краћем року. изгубивши иницијативу и омогућивши растројеним батаљонима Дунавске дивизије првог позива да се среде и организују одбрану. То је омогућило српском 7. Турска Вардарска армија кретала се ка Кумановској висији. пука Дунавске дивизије првог позива које су кренуле да их заробе су потиснуте. што је омогућило 7. очекујући долазак Треће српске армије са Косова. пук је зауставио напредовање ослабљене Битољске редифске дивизије. Пошто Друга армија није деловала из правца Страцина. После тога. одлучио је да нападне.1 Мапа распореда и напредовања армија Марко Андрић. Око 12:00. пук.

почела је напад на турски центар. у центру армијског положаја није учествовала у борби. Око 11:00. Претпостављали су да су турске снаге северно од Куманова само претходница и стога су наредили својим снагама да наставе напредовање ка југу. На турској страни. напад турске војске од 23. кључ турских положаја. и даље сматрајући да се већина турске војске налази на Овче пољу. Командант Шестог корпуса је успео да последњим резервама привремено заустави српско напредовање. али је била нешто повучена у односу на Дунавску дивизију првог позива. Моравска дивизија првог позива ушла је у Куманово. пешадијски пук. Дринска дивизија првог позива. чиме је дефинитивно заустављено напредовање турског десног крила. српска команда је почела битку без планова и припрема. на десном крилу Дунавске дивизије првог позива. и Тимочка дивизија другог позива на десном крилу. Српске снаге су пропустиле прилику да крену у прогон за њима. У 15:00. заузела Зебрњак. Иако је Зеки паша оперативно изненадио српску команду својим изненадним нападом. с обзиром да су Турци нападали армијска крила. доживела је тежак пораз. После поноћи добили су извештај Дунавске дивизије првог позива да су их напале јаке непријатељске снаге и да су претрпели тешке губитке. Са доласком Тимочке дивизије другог позива из другог ешаона цело турско лево крило је натерано на повлачење. Дринска дивизија првог позива. Шести корпус је требао да веже што више српских снага нападајући их спреда. Око 9:30. Пропуштена је прилика да се крене за пораженим непријатељем и тако Page 12 . Турске снаге су се повлачиле у нереду: Седми и делови Шестог корпуса ка Скопљу. Тада је било превише касно да се мењају претходна наређења. 5. а Пети и делови Шестог корпуса ка Штипу и Велесу. октобра није био успешан. одлука да се нападне снажнији непријатељ била је озбиљна грешка која је одлучила исход битке.2 Двадесет четврти октобар Команда Прве српске армије није била свесна стратешке ситуације на бојишту. Турски напад је почео око 5:30 са њиховог десног крила. пука. али је у контранападу Дринска дивизија првог позива. Команда Прве армије није имала тачне информације о бици и није утицала на њу. Они су остали у позадини и нису учествовали у првом дану битке.4. али је око 10:00 пристигло појачање из Дунавске дивизије другог позива. низамска дивизија. И поред тога. која се налазила на Никуљанским висовима.Први балкански рат Марко Андрић. Само је њена артиљерија помагала одбрану 9. односно њен 6. тако да је битка одлучена. Моравска дивизија првог позива је кренула у противнапад у 6:00. Турска Вардарска армија се борила по плану. Тиме је на повлачење принуђена 17. Зеки паша је одлучио да настави са нападом надајући се да ће његове трупе моћи да остваре победу до сутрадан. Дунавска дивизија првог позива је била под великим притиском. иза Моравске дивизије првог позива) и армијска артиљерија нису били обавештени о овим сукобима. али упркос томе. На другој страни. IV-4 позива иза Дунавске дивизије првог позива. јер се ова дивизија попуњавала резервистима са територије Косова. Битољска редифска дивизија је почела да се повлачи. док је Штипска редифска дивизија требала да нападне са бокова. И поред тога. Скопска и Битољска редифска дивизија су се већ раније повукле. Седми корпус је почео напад око 5:30. На левом крилу турске армије много резервиста из Скопљанске редифске дивизије је дезертирало када су чули да је српска Трећа армија заузелаПриштину и да маршира ка Скопљу. Делови Дунавске дивизије другог позива су око 12:00 појачали одбрану Сртевице. која је у ствари била у центру распореда Прве армије. Истовремено се Коњичка дивизија пребацила на леву обалу Пчиње и успорила напредовање турске војске ка Сртевици.

Долазак српских војника је знатно поправио морал бугарских трупа код Једрена. ојачана 4. чистило. Два дана касније ојачала ју је и Моравска дивизија другог позива. Уз то је изгубила велики број артиљеријских оруђа која није могла да надокнади јер су путеви снабдевања из Анатолије били пресечени. док се Прва армија припремала за офанзиву ка Прилепу и Битољу. И поред тога. Од Тимочког коњичког пука и бугарског гардијског коњичког пука формирана је комбинована бригада са задатком да осмотри долину Марице. Прало се. напустила је Скопље. Вардарска армија није успела да организује одбрану на реци Вардар.1 Долазак српских снага Српске снаге под командом генерала Степе Степановића су стигле 6. децембра 1912. који су били послани на молбу Бугарске. 5. Дунавска дивизија је заузела западни сектор између Марице и Арде широк 5 километара. Битка код Куманова била је одлучујући фактор у исходу рата у Македонији. аутор исцрпне књиге о Другој армији у првом блаканском рату. оружје и одело.275 српских војника са 72 артиљеријска оружја. некада главног града Турске Империје и важног административног центра.Дунавска дивизија другог позива. Разлог је био и у томе што Бугари нису имали тешких опсадних топова. Српска команда је још после битке била у уверењу да се борила са слабијим турским јединицама и да се главне непријатељске снаге налазе на Овче пољу. набављала простирка и уређивалилогори. Турски план да воде офанзивни рат је пропао. из Француске. Као такав је био добро утврђен од стране немачких инжењера. Укупно је било 47.5. док је остатак Треће армије кренуо каМетохији и преко северне Албаније ка обали Јадранског мора. Прва српска армија је полако напредовала ка Скопљу и ушла у град 26. У току примирја била је образована комисија под Page 13 .000 војника. а Вардарска армија је натерана да напусти значајну територију. новембра 1912. Добросав Миленковић. набављене 1908. Тимочка дивизија ојачана бугарским пуком заузела је северозападни сектор између река Марице и Тунџе. поправљале земунице и лежаји на предстражи. већ само Крупове топове 75 мм. 5.Први балкански рат Марко Андрић. Друга армија је послата да помогне Бугарима у опсади Једрена. 5. који су већ једно време снабдевали и увежбавали турску војску. са око 50. и када су преговори започети. иако су постојале свеже трупе које су то могле да спроведу.2 Привремен прекид ватре Примирје потписано 3. пука. у место Мустафа Паша (железничка станица испред Једрена). пише да су „логори оживели. Српска војска је на опсаду донела Шнајдерове хаубице од 120 и 150 мм. Опсаду Једрена је знатно потпомогла српска II армијаСтепе Степановића. Њен сектор је био дуг 15 километара.5. Српске трупе су чиниле Тимочка дивизија без 14. Обе српске дивизије одмах су упућене на фронт. октобра. и повукла се према Прилепу. 4142 коња и волова и 3046 кола. IV-4 ефективно окончају операције у Вардарској Македонији. прекобројним пуком првог позива и Другим дринским артиљеријским дивизионом.5 Опсада Једрена (1913) Битка за Једрене била је дуготрајна опсада Једрена. Генерал Степановић се је одмах јавио врховном команданту опсадних трупа генералу Николи Иванову.

заузеће све истакнуте турске положаје у овом сектору. без снажне артиљеријске подршке. 5. Такође је изјавио да Тимочка дивизија.3 Пад Једрена Page 14 . Пошто је источни сектор био најслабије утврђен.Први балкански рат Марко Андрић. али је ипак нагласио да ће она извршити задата тј. сем шест пољских батерија који су задржани на западном сектору. IV-4 председништвом генерала Иванова ради израде планова за освајања Једрена. комисија се је сложила да напад буде изведен у североисточном углу источног сектора. Степановић је тада изјавио да Дунавска дивизија неће бити у могућности да постигне никакав успех без тешке артиљерије. Због тога Бугари су одлучили да сву српску артиљерију пребаце са западног на источни сектор. нема услова да постигне одлучујући успех. Члан комисије је био и генерал Степановић. теје одлучено да она за време напада остане пасивна.5.

под командом мајора Милована Гавриловића 13. а Дунавска дивизија Папас-тепе. Већ у 8. Након Лондонског споразума биле су организоване посете гробова палих српских војника код Једрена. Тада је 228 артиљеријских оруђа десет минута пуцало на турске положаје. године У 5. чиме су ућуткали турску артиљерију и порушили све казамате. та су била у селу Кадикеј.30 часова. Бугарске трупе на источном сектору су почеле напад сат времена касније и неприметно се привукле турским предњим положајима. Генерал Степановић се је кретао иза предњих дунавских пукова. са источног сектора. Степановић је наредио српским трупама да крену у одсудан напад у линију фронта. али се је вратио по својој жељи у фор Хадурлук. С друге стране Турци су сломили нападе савезничких снага на западном и јужном сектору. која су била уписана на крстове палих бораца.30 часова двојица турских официра дошла су код 20. под заштитом мрака савладају противпешадијске препреке и у рану зору предузму јуриш за освајање форова.30 часова бугарски официри су дошли у штаб Шукри-паше и он се предао генералу Иванову у 12. Фотографија српских и бугарских официра и војника у Једрену. Пошто није добио одговор послао је свог ађутантау 20. у 11. али нису имали никакав успех. Page 15 . како би олакшали дејствовање бугарских трупа на источном сектору. чиме је навукла највећи део једренске тврђавске опсаде артиљерије. где су га заробиле сат касније српске трупе. 24. данашња Турска. који је заузео 4. Тимочка дивизија је тога дана постигла највећи успех.1 Српска артиљерија код минута.30 часова до 1. Целог тог дана артиљеријска ватра савезника цео дан бомбардовала Једрене са свих страна осим са истока. одмах започели наступање одмах по изласку месеца од 23. недалеко од Мараша.Први балкански рат Марко Андрић.4 Скрнављење српских гробова од стране Бугара Први замеци Другог балканског рата били су присутни и након освајања Једрена. Без подршке артиљерије је заузела цео северни сектор непријатеља за само 45 5. Турци су на фронту Тимочке дивизије преузимали напад како би повратили положај.5. У међувремену Тимочка дивизија је заузела линију форова. На осталим секторима су вођене врло снажне борбе. Турци немоћни пред шрапнелском ватром су почели да напуштају положаје пре напада бугарске пешадије. почетак 1913. који је пао око 8 часова. Степановић је одговорио како он није овлашћен од стране команданта да води преговоре и да за то треба да се обрати генералу Иванову. пук с поруком да Шукри паша жели да о предаји преговара са генералом Степановићем. јужног и западногсектора. Бугари су. године. 5. IV-4 После темељних двомесечних припрема. и у 11 часова био на Бекчитепе.15 часова. Турци су се нашли у паници почели да напуштају своје положаје.30 часова по изласку месеца и избила на фору Ајџу-јолу. је почела тродевна битка савезничких армија за освајања Једрена. како би обманули непријатеља. прекобројни пук.5.3. На крају дана одлучено је да се сутра увече. пука ради преговора о предаји по налогу Шукри-паше. Очеви и мајке су запрепашћено установили да су Бугари променили (побугарили) сама презимена. марта 1913. Сутрадан је почео пешадијски напад у 3 часа ујутру са северног. марта 1913.

новембра.7 Прилепска битка Прилепска битка је битка између Прве српске армије и турске Вардарске армије. накратко преузела османлијско утврђење Скадар у Северној Албанији. новембра блокирао планинске пролазе северно од Прилепа са задатком да зауставе српско напредовање. под аустроугарским и италијанским притиском. Командант турске западне (вардарске) армије Зеки паша послао је VI корпус (једна трећина снага) да зауставе Грке кодФлорине. србијанска врховна команда је одлучила да формира тзв. што би за тадашње стање ствари био скандал.Први балкански рат Марко Андрић. док је за њима напредовала српска војска. Међутим. У исто време ка Битољу је са југа напредовала грчка војска. јер ако би се рекло српско и црногорско испало би да Црногорци нису Срби. После Кумановске битке (10-11. јер ће се србијанске трупе убрзо повући са тих положаја под притиском великих сила. али ни на једном месту се ружно не пише о Србима. Следећи наређења команде. Битка је почела када су се српске снаге (Моравска дивизија) ту појавиле 3. Приморски кор је формиран крајем фебруара 1913. краљ Никола је затражио од краља Петра да му упути помоћ. IV-4 5. Након тога. са четрдесетак артиљеријских оруђа и четири авиона.6. а са осталим снагама (V и VII корпус) се супротставио Србима. била приморана да се повуче из Скадра. 5. Црногорска војска је убрзо. који је припао новоформираној Албанији. Чак када је династички сукоб био на врхунцу 1918.000 људи. новембра 1912. новембра из правца Велеса. године. у црногорској емиграцији настаје књига о злочинима Карађорђевића гдје се најпогрдније говори о Србијанцима. Приморски кор од 30. док су српске ушле у Прилеп 5. Сутрадан су доласком Дринске дивизије I позива турске снаге натеране на повлачење. након неколико неуспешних покушаја и уз помоћ србијанске војске. Одиграла се 3 —6. V корпус је 1. Прва армија се поново Page 16 .1 Ток битке Након безуспешне опсаде Скадра. године у време Првог балканског рата. (Термин србијанско и црногорско је у том времену у употреби.6 Опсада Скадра (1912—1913) Опсада Скадра је била битка у Првом балканском рату у којој је црногорска војска. којим је командовао генерал Петар Бојовић. октобар) турска војска се повукла преко Вардара према Битољу. а на положаје око Скадра дошао је тек крајем марта.) 5. њихово садејство са црногорским снагама трајало је тек неколико дана.

Велике и јаке јединице покриле су цело бојиште. новембра и повукао се ка Битољу. IV-4 сукобила са турским снагама 5. маја 1913. Српска Прва армија је наступала без свога команданта. Битка је вођена бајонетима и ручним гранатама. 6. Нападали су као на паради. Приметили су да је овако отворен фронталан напад арогантан. Један турски посматрач је описао српски напад: „Развој српског пешадијског напада био је чист и јасан као извођење војне вежбе. Трајала је већи део дана.Први балкански рат Марко Андрић. али је поново разбијен 6. Слика је била веома импресивна. Део турских официра био је запањен овим чудом математичког распореда. То је била хронична бољка свих зараћених страна у Балканским ратовима. Мир и последице рата Лондонски уговор o миру закључен је 30.око 2000 погинулих и рањених.7. па су њени губици били велики . принца Александра. док су други жалили због недостатка тешке артиљерије у овом моменту.1 Прилепска битка Српска војска је и поред ентузијазма показала да су њиховим пешадијским нападима недостаје лукавост.” 5. новембра јужно од Прилепа на путу ка Битољу. Он се разболео од хладног времена и армијом је управљао телефонски из Скопља. Овим уговором Османско царство је било принуђено да се Page 17 . Сви официри су били јасно видљиви. године уз посредство великих сила и окончао је Први балкански рат. Турски V корпус је накратко задржао позиције код села Алинци.

Закључак Page 18 . 7. Није била донесена дефинитивна одлука о Македонији. Иако су чланице Балканског савеза као победнице Првог балканског рата требале саме да диктирају мировне услове у склапање мировног уговора су се умешале и велике силе.Албанија Грчкој је додељен Крит. IV-4 одрекне свих својих европских провинција западно од линије Енос . довешће до избијања Другог балканског рата у јуну 1913. Грчка и Црна Гора су морале да напусте Албанију. Незадовољство Лондонским уговором o миру који је створен уз утицај великих сила и неслагања међу савезницама око освојених територија у Македонији.1 Линија Енос . Санџак је подељен између Србије и Црне Горе.Мидија. која је остала предмет неслагања међу савезницама.Мидија ослаби у предстојећем сукобу који је био неминован после анексије скоро целокупне територије балканских вилајета Османског царства.Мидија. На стварању Албаније инсистирале су Италија која је имала своје планове према Албанији и Аустроугарска која је тиме желела да спречи Србију да изађе на море и тиме је 5. Србија. Овим уговором је настала је нова држава . Коначан мир је постигнут Букурештанским споразумом 12. Бугарска је добила део Тракије западно од линије Енос . године. године који ће између себе водити дојучерашње савезнице. августа 1913.Први балкански рат Марко Андрић.

Први балкански рат Марко Андрић. маја наредне године (1913. Како да данашње генерације схвате шта је ова херојска епопеја.) објавом рата Османском царству од стране Црне Горе. придружиле Србија. Грчка и Бугарска (први формални савез балканских држава). када је уочљив осећај изостанка воље државе да се ова велика српска победа достојно прослави Век након сјајне победе оправдано је питање: кога се то ми стидимо? Предака свакако не. једна од највећих српских ратних победа. IV-4 Први балкански рат званично отпочет осмог октобра пре само 103 година (1912.) великом победом балканских савезника. окончан је 30. значила за тадашњу генерацију наших предака. којој су се 13. учинили су и више него што је у људској моћи и зато су нам понос. прожетих осећањем да се ослобађа Стара Србија и Косово и Метохија. октобра. Османска царевина пет векова после освајања Балкана војнички поражена и понижена повукла се са њега. Остаје онда да се сами себе стидимо недостојни таквих предака! Page 19 .

IV-4 8.org/wiki/Битољска_битка sr.org/wiki/Кумановска_битка sr.net/jovkeus/19121913-27820102 http://www.wikipedia. Литература sr.org/sr/Први_балкански_рат wikipedia.prvisvetskirat.org/wiki/Прилепска_битка http://www.wikipedia. wikipedia.org/wiki/Опсада_Скадра_(1912—1913) sr . wikipedia.Први балкански рат Марко Андрић. wikipedia.org/sr/први-ниво/косовска-битка/кумановска-битка http://www.wikipedia.rs/drugi-balkanski-rat/bitka-na-bregalnici/ srpskikod.wikipedia.beoforum.org/wiki/Битка_на_Брдици sr .slideshare.org/wiki/Битка_код_Брдице sr.com/2012/10/kumanovska-bitka-i-prvi-balkanski-rat-kumanovo-za-kosovo-ioslobodjenje-od-turaka-juga-srbije/ http://www.html Page 20 .rs/komentari-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/394-100-godina-odprvog-balkanskog-rata.wikipedia.org/wiki/Битка_код_Бардањолта sr.bastabalkana.org/wiki/Опсада_Једрена_(1913) sr .