ТРГОВЦИ ДУШАМА

ДУКЉАНСКО-МОНТЕНЕГРИНСКИ
ВЈЕРСКИ ТРАФИКИНГ У
СВЈЕТЛОСТИ ДОКУМЕНАТА

Никшић 2005.

1

Будимир Алексић
Славко Крстајић

ТРГОВЦИ ДУ ШАМА
дукљанско-монтенегрински
вјерски трафикинг у свјетлости докумената
Библиотека
Свједочанства

Илустрације:
Борис-Боћо Вујовић, Херцег Нови

Издавачи:
ОМЛАДИНСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛНИ ЦЕНТАР, Никшић

Тираж:
5000 примерака
2

Никшић, 2005.
3

4

... кАко Ји се ко наисао I/ на/госЈЦ

с/а не п[гими ове моје по*поње [ги/ечи и п/гепо/и/ке за
исњининГе или а/со не <5и све *пак.о посм/исао, /сако ова кљига
изгова/га, него <5и каквс/ смг/гпњг/ и /газс/о/г међц на/гос/ом
1/а/с/ио се ч.инигни словом нли с/јелом,
*нога свакога, /со/и гођ он вио, ми/гски или с/1/ховни,
/а на см/ипни час м ој
в/енноме п/гоклегнапвг/ и анагпеми п/гес/ајем,
како љега, љако и љаов/гос/ и по/гос/,
с/а М1/ се љ/гаг и с/ом ископа и 1/вГ/ге! '

Из Тесшаменша СвешоГ Пешра ЦешињскоГ

5

6

ПРЕДГОВОР

“Па му поче демонски месија,
лажне вјере пружат’ послаетице”
Његош

Овај зборник, широј јавности до сада непознатих докумената везаних за
организацију коју је група грађана Цетиња основала прије неколико година у локалној
полицијској станици, под називом “Црногорска православна црква“ - има за циљ да
добронамјерном а неупућеном читаоцу, кога интересује ова проблематика (па макар и
из дневно политичких разлога), сасвим објективно предочи мотиве оснивача, суштину
те организације као и реакције помјесних православних цркава на појављивање ове
групације која, здушно помогнута режимским медијима, жели себе да представи као
канонски утемељену и у православној васељени признату цркву.
Приређивачи, наравно, немају илузију да ће нешто битно промијенити у
начину размишљања и понашању носилаца раскола, јереси, вјерских странпутица и
обмана - тиме нгго ће кроз публиковану документацију и свједочења, приближити и
освијетлити морални лик и суштину намјера главних реализатора овог давно зацртаног
пројекта, чији је циљ разбијање духовног и физичког јединства српског народа а који
само у временима дубоких моралних суноврата и економских криза постаје актуелан
и политички интересантан, али се надају да ће макар један дио оних који слиједе ове
“трговце душама“ - увидјети своју заблуду и вратити се на благословени пут вјере
Христове.
Прије него покушамо да читаоцу макар дјелимично освијетлимо овај најновији
(већ виђен али не и последњи) покушај промјене духовног идентитета Црногораца,
у најкраћим могућим цртама ћемо дати историјски ток глобалних геополитичких
притисака на територију коју заузима данашња Црна Гора и који су собом носили
снажан утицај великих свјетских религија: православља, римокатоличанства и ислама
на локално становништво.
Подјелом Римског царства (395) ова територија припада Источном ромејском
царству, што ће се и огледати у вјековном утицају хришћанског Истока на ове
просторе.
Послије шизме (1054), тј. раздвајања до тада јединствене Цркве Истока и
Запада, и формирањем Римокатоличке цркве, не престаје интерес Западног царства за
утицај на свим а нарочито на ближим и сусједним територијама.
Користећи нејединство у нашем народу, сиромаштво и племенске подјеле, тај
утицај је био значајно изражен у појединим периодима, иако је Зетска митрополија,
коју је на Михољској превлаци 1219. год. основао Свети Сава, успијевала да одржи
духовно јединство народа и стабилност Православља, настављајући традицију древне
неподијељене Цркве.
Послије пропасти Душановог царства нестаје моћне државе која се могла
одупријети разним притисцима и наилази период турске доминације на ширим
7

просторима, па је значајан број православаца био приморан да промијени вјеру. Да
би снажније учврстили власт у освојеним српским подручјима Турци укидају Пећку
патријаршију (1766), на престо Светога Саве доводе Грке из Цариграда представнике
Васељенске патријаршије (Фанариоте) и Српска црква бива разбијена по појединим
покрај инама. Пос лиј е Бал канских ратова и ос лобођења, дуго чекано поновно уј едињење
свих епархија у Пећку патријаршију коначно је реализовано.
Аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине и касније почетком Првог
свјетског рата јединство Патријаршије поново је нарушено и црно - жута монархија
широм отвара врата римокатоличкој пркви на свим окупираним територијама.
Коначним ослобођењем и формирањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
интегритет Патријаршије је сачуван, поновним окупљањен разједињених епархија
око пећког трона.
Други свјетски рат доноси нова искушења српском народу. Хрватски фашисти
убијају, протјерују и насилно преводе у римокатоличанство Србе у Хрватској.
Павелићев режим формира тзв. “Хрватску православну цркву“ која ће бити узор
атеистичкој власти у послератној Југославији да покрене иницијативу за формирање
македонске а са извјесним закашњењем и црногорске цркве (иако се ова два покушаја
формирања нових црквених заједница никако не могу поистовјетити - о чему ће бити
ријечи у поговору ове књиге).
Педесетих година политичко - вјерски сепаратизам није био толико близак, а ни
потребан, тадашњој власти која је формирала “Удружење православног свештенства“
и преко њега вршила не мали утицај на рад Митрополије, па није било реалне потребе
да се ради на формирању неке нове (режимске) цркве.
Пошто безбожном режиму, за вријеме митрополита Данила Дајковића, не
полази за руком да доведе “свог“ човјека за викарног епископа, почиње убрзан рад
на организовању “алтернативне44 црквене организације ангажовањем за ту лакрдију
уцијењених, девијантних особа криминалне прошлости, који, (не претјерано вјенгго)
почињу да играју задате улоге у путујућем позоришту “Дукљанско-монтенегринска
црква“, према сценарију креираном на “блиском западу“ а разрађеном у локалним
полицијским станицама.
Они који присуствују скуповима (митинзима) ове “вјерске44организације, могу
да примијете увијек исте особе у одеждама православних свештеника које организатор
позива ради потпуније обмане неупућених посматрача, и који себе називају владикама,
митрополитима, архиепископима и сл. а које нико нормалан у хришћанском свијету не
признаје за свештенике, осим они један другог. Организације којима они припадају а
које себе називају “црквама“ су такође склепане на брзину готово по истом сценарију
као ова катунска, па се чак и датуми поклапају (бугарски расколници, Украјинска пр.
црква - кијевски патријархат, Украјинска аутокефална православна црква, Италијанска
православна црква, истинска руска православна црква, Украјинска унијатска црква
...). Очигледно да нараџанста боја није модерна само у прозападно орјентисаним
политичким круговима источне Европе, него и “манекени” са наших подручја поручују
свештеничке одежде тог колорита од истог креатора и код истог кројача.
Сви они међусобно знају ко су и шта су и колико су “ свештеници “ и колико
их интересује Господ, Црква и спасење а такође то знају и представници атеистичких
режима који их подржавају, али се због кратковидих политичких и материјалних интереса упуштају у сав тај хаос са несагледивим последицама. Примјер за катастрофалне
8

ефекте непоштовања канонског поретка и устројства Цркве православне имамо
у Украјини гдје тренутно осим Украјинске православне цркве са блажењејшим
г. Владимиром на челу, имамо још четири вјерске заједнице које себе називају
Украјинском православном црквом. Очигледно да је циљ западних ментора постигнут,
- разграђено је духовно јединство колијевке руског православља, а последице тог
духовног малигнитета се осјећају и на нашим просторима (као и у Молдавији,
Бугарској, Македонији ..).
Вјероватно је, и да ћемо ускоро бити свједоци формирања “вјерског подземља“
некакве расколничке интернационалне организације која ће објединити све канонски
непризнате и анатемисане “вјерске“ организације и секте, потпуно уклопљене у дух и
организацију Новог свјетског поретка (уствари - хаоса), и која ће тврдити да је управо
она утемељена на исконским принципима вјере православне (или какве већ).
Суочени сареалношћу (хронолошки пореданих) докумената, сви (поновићемо)
добронамј ерни а неу пућени читаоци, требало би д а, водећи рачу на о свој ој и будућности
свога потомства, преиспитају своје површне, тренутне и чини се, ситношићарџијске
политичке мотиве и не дозволе да буду увучени у душепогубне воде и поноре
расколничког проклетства и тиме направе највећи гријех пред Господом - који “ни
мученичка крв не може опрати“.
А ако макар и једна заведена честита душа, којој се сва та етнофилетистичка
“прича“ са увођењем “здраве капиталистичке конкуренције“ у вјерски живот
Црногораца, чини блиском и прихватљивом, суочена са фактима црквених канона
и историјских чињеница предочених у објављеним документима, увиди страхоте
пута којим је воде политичари који се јавно декларишу као атеисти, агностици
и сл. и анатемисани и рашчињени “свештеници“ и сектанш, па се покајно врати у
благословену заједницу Цркве Христове, онда је ова публикација постигла циљ и труд
није био узалудан.
А они који никада нијесу из вјерских разлога ушли ни у једну цркву (храм) и
који се Бога не боје аљуди не стиде а “региструју цркве каотрафике“, измишљају нови
језик, нови морал, нову историју, нове обичаје, треба да знају да је Црква Христова
надживјела јаче силнике, моћнија царства и организованије секте а да је коров заборава
одавно прекрио њихове осниваче.

Славко Крстајић

9

10

А бијаше и лажнијех
пророка у народу, као што ће
и међу вама бити лажнијех
учитеља, који ће унијети
јереси погибли, и одрицаће се
господара, који их искупи и
доводиће себи наглу погибао.
2. И многи ће поћи за
њиховијем нечистотама којима
ће се хулити на пут истине.
3. И у лакомству ловиће
вас измишљенијем ријечима.
Њихов суд одавно не доцни, и
погибао њихова не дријема
Друга Посланица Петрова (мава 2)

11

12

^—--------------------------------------

СМРТ и?А1!ЈИЗМУ - СЛОБОЛА ИАРОДУ!

±
ЏЕПНИ КАЛЕНДАР
32

П РО СТУ 1 9 4 5

ГО Д И Н У

ИЗДА1Ђ
В ЈЕ РС К А К О М И С И ЈА П РИ П РЕТСЈЕДН И Ш ТВУ Ц А С Н О

Ш там париЈа Ц А С Н О -а — Ц етн њ е

Свеша народно-ослободилачка борба, коју су наши
народи аовели арошив мрских окуаашора и нздајника дала
ј е велике резулшаше.
Борба која је исковала братство и јединство нашпх
народа, борба која је искована на љубавп арема родној
груди, која је родила на стошине и хиљаде народних хероја, која је дала нашем народу истннске демократске
слободе, сада нам омогућава изградњу и учвршћивање народне власши, обнову наше наааћене земље, сшварање нове
федерашивне демокрашске Југославије у којој и наша Црна
Гора улази као досшојна и равноаравна јединица.
Ратне тешкоће наш је народ досшојансшвено и вишешки издржао а шо је могао учинит и само зато што је
Гединстпено аавео бескомаромисну борбу аротиву мрских
окуаатора.
У овој борби братство и једннсшво, вјерска шолеранција, исшинске демократске слободе, слобода савјестн
и вјероисаовијести, основна су начела. Вјерност овим начелим а и одбрана родне груде дали су аосшрека хиљадама
наших бораца, који су као хероји гинули на свима бојиштнмн широм наше земље.
Само они борци који су ум иралп са ајесмом на уснама
и они борци који су високо аронијели славу свога оружја
широм свијеша, могли су овакву борбу аовести и доћи до
свога циља, настављајући традиције наших националних
вредака.
Тим аалим друговима, шаквим херојима и јунацим а
коЈи аадоше на аољима славе за част н слободу домовине
родољубиво борбено Светосавско свештенство наше аравославне Цјркве у знак сјећања њиховој сјенн аосвећује оваЈ
кжлендар. .

Прва страница црквеноГ “ЏепноЈ календара,у шмамианоГ на Цеишњуу шшампарији ЦЛСНО,
1945. Године

Пјеениче, друже, душе што ти би
Да л ’ зато прах свој попе на тај ком
Да с њега гледаш душом жалосном
Гдје племе твоје спава мртвим сном?
Па реци, нашв Јести, дај ми знак,
Што видиш отуд, свјетлост или мрак?
Видиш ли врага, оног старог, твог?
Једва га видиш, сломио га Бог.
Бињиши су му сад крпетине,
А мач и круна подсм’јех свјетине,
А л’ многи други створио се враг,
Чае ту, час тамо, свуд му видиш траг.

Лаза Косшић
(Из “Пролога за Горски вијенац”, 1902)

15

16

Јг^Н Х ^и

"^лЈф
^ ииУ-/&/
л ^ / у ЈЦ-М^С-0-*1
им ^с^л/
''

/

,///*./^

Молба Дедеић Мираша Епископу Милешевском Макарију (од 28. VIII1953.) да ш он препоручи
Св. Синоду СПЦ, ради пријема у БоЈословију у Призрену. Молба је како се види одбијена збо1
тош што је комисија оцијенила да међу пријављенима има бољих кандидата.

• ваша

авзгостл,

Као клирик Е п а р х и ј е ц р н с г о р с к о - п р и м о р с к е келим дз учим
б о г о с л о в и ј у и п осле зав р ш е ткз ттс те дз п о с т з н е м свештеник.
Сзршио сам 5 р з з р е д з г и м н з з и ј е » п р и б з з и о с вз документз
потребне з з упис у б о г о с л о в и ј у , з м о ји су дзли писмену об з ве З
зу дз

зз мене п л з ђ а т и

п о т р е б з н допринос зз л з д р з з в а љ е

у

школско:: и н т е р н а т у .
о!)ен сам 8 ј у н з 1937 г . пз молим да ми с е у озом смислу
не п р з з е сметље. V
Н з ј п о н и з н и ј е молнм Взшу З з е т о с т дз озу м о ј у молбу п р е ручи' Светом а р х и ј е р е јс к о м ! сттноду з? п р и ј е м у б о г о с л о в и ј у
де ми с з о ј с в е т и б л з г о с л лз зз у и е з е б ^ г о с - о з н ј е .
Л-уби Гзету де ск иду
октоб-зр 1959 г .
|
Ј ччтив
тив
^еницз
•.
Ј1
р< џ :

■°е ог 1' з ^

Поновна молба М. Дедеића Пашријарху 1 ерману (14.10.1959) за иреиоруку код Св. Синода СПЦ
за упис у БоТословију. Патријарх му је изашао у сусрет (?) и он је примљен.

18

У П РАВИ

С гП С к К П РАВОСЛАВНЕ БО Г О С Л О В '

ПРИЗгЗН

Учтив

ЦјЈИзра^у
6 .ф ебруара 1 9 6 1 г

СРПСКД ПРДКОСЛДЕМЛ когослоитга
- (

-г .

3 7

;

- Н

- г

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

-

ГОТОР БОГОСЛОКИјб,

! ■1 ! Г

Ј
V : Ор\_њ^ / У
I
14
' ! !
Молба Мираша Дедеића (иошоњеГ “архиеиискоиа цршпорске цркве”) од 6.02.1961. да му се
омоГући екстерно похађање БоГословије збо! слабоI здравља, 1дје као доказ прилаже љекарск
увјерење. Четрдесет тдина касније твориће да је избачен из Ботсловије јер се националт
изјашњавао као Црнотрац?!

ајбрјстф§

-

0Р8Јскои
)СШАВп

ГШГШР,
[скои^шоприЗрааЈЗш

Д оп и с Еп. Рашко-ПризренскоГ I П авла Св. Синоду С П Ц (20.02.1961) са молбом да се М ираш у
Д едеићу, на препоруку рект ора о. М ет одија, одобри даљ е школовање у Ботсловији у БеоГраду
(опет као екстерни).

20

СРПСКО ЛЕКЛРСКО ДРУШТВО
Ул.

р ед. бР.

Б Е 0 Г Р А Д
Зелени вен аи бр.

Д

I

7 2 1 5 0

-У ј\

4 Број регистра лекарског уверењ а------------------ -------------------------

| Место и датум прегледа:

— -----------Ч2.&..

1

ЛЕКАРСКО УВЕРЕЊЕ
Име и презиме:

._

Место сталног боравка:
Године живота:

..

____________

нХ \ч

____________ _Г32. ЈИ

_

._.___

Загаљтаље:
Брачно стаљ е:

о

Идентичност лица:

...4 * * ^

^

« _У2.<2- 'в-&-.>3------ ------------------....

Ј,

с*.

_____________

у

ц

т

___________ __ _____________________________

ЈУ,
I / %+Ј

— -----------------—

._

У коме се циљу издаје уверење;

.

:-^_ј

/'
<4 » & .

__

_

_ __ _

_______________

/ Д у7

о и < г+ * у ~
€4

Лт<у»Л*

,гЛ 1 м .<

7 ч 4 * г~

Љекарско увјерење за Мираша Дедеића од 22.02.1961, којим доказује да је слабоТ здравља и да му
је неопходна дијетална исхрана. Увјерење служирадиреЈулисања екстершн похађања школе.

21

в. Л & Г
Х е р и в г - Н о п и

ш ш и лдкхал
9 Е Ш ЗЖ Ш 9

ХШБО сасјга* т т * м М * .Т 9 1 > а сд 1 Ју*к Ј в б в .х а и а с а » о т & • « « * >

ау дмш ц?»о*Јаа* н в л

Хуохш з « оо товЈроо н» «•&• *
А |Ш ЗГ ««Е П Ш 1

Факсимил дописа АрхијерејскоГ намјесника БококоторскоГ I. Марића, паросима
бококоторским, да не дозволе А. Абрамовићу (будућем “поГлавару ЦП Ц”) да служи у било којем
храму, збограсколничке дјелатности у Америци.

ПРАВОСЛАВНО
АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЈЕСНИШТВО
БОКОКОТОРСКО
бр. 126
Херцег Нови, 08. VII 1968. год.

УПРАВАМА ПАРОХИЈА
У НАМЈЕСНИШТВУ

Православни Митрополит Црношрско-приморски Господин Данило својим
дописом М. Бр. 790/1 од 01. јула 1968. године доставља сљедеће:
Архимандрит Антоније Аврамовић из Канаде обратио Нам се је и молио да му
дозволимо да служи у Савини или другом храму у који буде дошао у Југославији.
Ми смо му обећали, али под условом да донесе одобрење од надлежног
архијереја-епископа источно-америчког и канадског г. Саве.
Епископ Сава данас нас извјештава да је Антоније учествовао у расколу са
Драгољубом Миливојевићем (ранији Дионисије) па када су се завадили пошао је у
Руску цркву, за све то не дозволити му да служи!
Према томе ако се код Вас јави архимандрит Антоније не дозволити му да
служи ма какво богослужење.
Наше раније писмо са којим смо му дали пристанак нема важности.
Предње Вам се доставља на знање и поступак.

АРХИЈЕРЕ ЈСКИ НАМ ЈЕСНИК
протојереј,
Данило Марић

Прекуцан текст дописа прот. Данила Марића, АрхијерејскоГ намјесника БококоторскоГ, од
08. 07. 1968. Год., поводом огрешења свештеника Антонија Абрамовића о каноне иустројство
Цркве православне.
Очтледно су оснивачи “ЦПЦ” знали ко би могао да одтра будућу улогу по њиховом сценарију.

23

ЗД ц ЈЕ

В кС О К О П РЗО С ЗЕ Л Т Е Е С Т В О

Озих д а н а поло:::ио сам последЕИ испит и дипломирао на Б с г о #*
сл озск ом ф а к у л т е т у Српске п р а з о с л а з н е цркве у Б е о г р а д у .
Попто саи рођен н а тери ториои Дрне Горе то би ми највише
о д г о в а р а л о , ако ј е м о г у ћ е , д а будем п о с т а в л е н з а н а с т а в и и к а у
Монашко ј .школи у м а н а с т и р у Ост рогу . Б о ј с к у сам одслугско пре д о л а с к а н а Ф ак у л т ет.
Слободан сам умолити Ваше В и с о к о п р е о с з е ш т е н с т в о , као с в о г а
надледсног а р х и ј е р е ј а з а б л а го с л о в и препоруку Светом а р н и ј е р е ј ском синоду д а будем поставх-ен н а то м е с т о .
Д е л и в а ју ћ и с в е т у де сн ицу Вашег В и с о к о п р е о с з е ш т е к с т в а одан п
У Београду

БЕГ0-С1.:

е Г.СОБЉПРЕОСВМЕЕСТВУ

п?и.х)Рс::о:.:

господееу

:..ЕТРОПОјТиТУ ДРЕОГОРСКО-

д а е е л у

Молба Мираша Дедеића, “оданоГ’мишрополишу Данилу, да т препоручиза иредавачау
монашкој школиу ОстроГу - која ће касније његовим доласком престати са радом!

24

ПРаВОСЛЛБНИ Л\ИТРОПОЛИТ
ирног орско - прил \ орски

Л\. Бр. ^ 9 3 јт.

& :Л \9 { г7 г.
У Ц6ТИЉУ
СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ. СШОДУ
Српске православне цркве
Б Е 0 Г Р А Д
Д о с т а в љ а м о предњ у м о л б у и мо=
л и м о , а к о и м а п р а з н и х м ј е с т а д а с е мо=
л и л а ц п о с т а в и з а С у п л е н т а ј е д н е од
наших ц р к в е н и х ш к о л а .
М о л и о ц а п о з н а ј е м о и ми сл имо
д а би о д г о в а р а о м ј е с т у н а с т а в н и к а , а л и
о б з и р о м д а н и ј е у ч и н у с м а т р а м о д а би
више о д г о ^ а р а о 'у н е к о ј о д наших б о г о =
с л о в и ј а , н е г ^ у Монашкод ш к о л и .
С в . А р х и ј е р е ј с к о м С и н оду о д а н и ,

Ц етињ е,
ЗО -Х -1969 годV

ти тгоп оли т
црцогогско - п ри л о к к м

СРПСКС ПРбХОСЛЛКНС ЦУКР'

^ и м м

ЛкаЈСси^
>I ' _
'^ Л О Ј ! ^

!■

-и ■

г

(ј М ј д си.
:

^ Ј' ;

1-Г , —Ј 1
/
.. ' V Ц.С/ у{
Ј

'

Пропрашни акш Мширополиша Даннаа Дајковића, уз Дедеићсву молбу, којим он покушава да
онемоГући Дедеићев долазаку манашку школу - Остроп

25

СВЕГГИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Број 4324/зап.770
7.новвмбра 19б9.годше
У БЕОГРАДУ

ДБКР 3 Т
На ссносу ил.СС9 X , 223 и 231 Усшол Сгјјстхз празосзшне
цргазе9 ч л.4, 41, 4С п 61 УроДбо о цргшеиојереркиЈскзц сгђплбвницшза п ч.*и21 а 22 Уродбо о Српсага провосзшптЈ.! богословајаиа, Сзо*?а арбшјорејеип Сгшод
• '

ј

П 0 С Т А В ЉА
?
|

Господта II Н Р А В А Д Е Д Е П 'Д ,Д, дшлонцрсшог
студепта Богосзоашзог пацулгеега, ш Епатжзјо !зрпогорсно-прпиорсно, з а суплеееа - прппразптша VIII позопаЈг© :тупв !1еаа&на гагоза у ианасттгу °<у?рогу, са св-тпа правш а зо ја цр по закону прппадају.
Двкрое досггзггјп Госпојр.п^«' Д.едоићу п !1атајпаовЈсаои
упразаои одбору*
Такса чб Тбр*1Б Д. тшиО Правшпшка о аослида цркввпах
танса напзаћвзта је .
Дадо у ПагријегппЈп у Зеегразу дапа ?.псоог.10ра 1969. годино.

ПРОДСОД1ГИ
СЗЕТСГ АРХПЈЕРЕЈСКПГ с:НОДА
АЕИ и ИгдаТЈИРХ СРПСКИ

Декреш којим Св. Синод Српске Православне Цркве посшавља Мираша Дедеића за предавача у
монашкој школи под ОстроГом - упркос сугестији митрополита Данила.

26

ваш *

с^шд

(Ш Ш Д Д8А30ШАЖВ
В р * 3 3 5 9 /» « и б 2 8

б^октоСФ^ 1970«тедлш

Ооетзх ардзцЈере^ сив схшод у седш ад с~оЗ ој, &од горгда 6ро~
јои е двзувдо* донво јв оау о л л ук у :
*Са аш&е&еи узетв ва а д » > дззеатаЛ Угграве и о в ш т акозо у
мавает&ху С-строгу, да су ЗС#сввт©м6ра 1§7С.године нест учшгхта
XX раз|шда д јодан учелк к X разреда, б » одоброва п розвога, с а и о а о ш кшзусткда акоду.
Бошго јв у I I раароду овтао с м о јодод ученнк, то дстога
хфкчвЕСБКт^ учезкшрша X разреда*
С обакрои на изнето, унжда со оадво иоото Иирааа Лааокћа.
сушгодта 'и от т т лжоле у нодастнру Острогу к вростајо >ф едукБа
у МоаодкоЈ жарЈаи
»иш пш апш &до&8&. .ДодоЈфа стааитн на раснологог с Т-егозок
Јвсоаопрео саошгтонстау ‘Ш^^Содиту црвогорско—вргшорсно*’ Г. Дгат15д у , хао вадзсхшоа арЈшјероЗу*
Преоотажа днојаца настаанвка вз&рак&е возу расподелу в->одкота н всту достаактк Саотом арзшЈереЗскок еаноду па одобр<теп*
0 лродаоЗ оддуцк Снотог архкјерејског сшшда
За Дрвдседаиха
Светог архвјерејског скнода
члак,Датроподнт дапробосагшд::

Одлука Св. Синода СПЦ, којом сеукида радно мјесшо Мираша Дедеића у монашкој школи у
ОстроГу, која јеубрзо и престала са радом, јер су мнот ученици напустили школу.

27

-"Ч-КЛ ПГЛ80СДЛЗНАЛ\ОНШ*
ј'5

3

БР,.*х1
, . жД

п

13- X. 196^0 Г.

|ЗДГ?;.'У'лаиаанру оаропг

*ад. 31ИЈШ1Ч1 Ј-Ј;:^:
, - -к

?
СВБТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ

Б Б 0 Г Р.
^.ЛЛ^Е.А-*-Ј у >чЈ^

V

4

у вези акта Светог архијересј)јког синода бр. 3359/

V*.’'-»'а^ ч Ј‘-~ •?/ ' \

\‘\гш^~9ап*

школе има част
ОД -б.октобра 1970.године,Управа Монашке
Мо]

известити да је Мирашу дедеићу,супл. Монашке школе саопштена одлука Светог архијерејског синода да му престаје службп у Мона" 1мпкој »школи и да 'је ставлен на расположење Веговом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-при.јорском,каа надлежном архије-


ЈР®ЈУ• ..

.. ... ГЈ ‘ ■
Својим актом бр. 1012/1 од 20.X т.г. шегово Бисо-

/ копреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Данило известио је Управу школе да се Г. Мираша дедеића изволео поставити
за писара - приправника ЕУО.
иветс

.1

архијсреском синоду одани,

Допис вд. управника монашке ш колеу ОстроГу, јеромонаха Иринеја, Св. Синоду СПЦ, са
обавјештењем да ј е поступио по претходном налогу и да ј е митрополит Данило поставио
Дедеић Мираша за писара - приправника ЕУО на Цетињу.

29

3 -//7 . 4 в 6 в '

12УК5М0 Ч1ЈЕС2 5К1ЈР5Т1:ГЕ
8Х1ЈА115Т1«КЗ КЕРШЗЕ1КЗ СКГ3 СОКЕ
КЕРЦВКГСКА КОШ.Б1ЈА 2А УЈЕКЗКА Р1ТАКЈА
ВЕОЈ
51РНА _________

1 п Г о гш а с 1 ја о б-ђауц б г р з к е р г а у о а 1 а у п е
РКЕОМЕТ: ____ _______________ _____________
*—*—- - — ------- тзГкуе ро р11;апји роб
^ ап ја јч.1е
. .чгоТ-.'Ла, г а д Ј ^ а п а ГЛез^голгАба, п а ^ о ^ с е п и .

*_______


-

V.
V,

СК
г

^

Г

5.

ц/, 1(ј*./^и<.

^

^

1

. I), ^-с-\ ^.'с-ч

Факсимил насловне сшране машеријала са сједнице Реиубличке комисије за вјерска иишања,
одржане 03. 03. 1969. Ходине (предсједавао Вељко Милатовић), на којој се први пут помиње
моГућносш формирања посебне вјерске заједнице од појединих свештеника Митрополије
ЦрноГорско-приморске.

30

КллрЈЛао МН г ^ б г о Х о г е п ј е и а г ц ^ е м ј а з у е з ћ е п

и

С гпој 0 о г 1 , т о и а а

1

једпотп а 1 и 2 1 ј о т и ос1?*суоги

сг!сУ1 р г о у и к а о к г о .2 из1 с а о! то<Ј1о с!ос! <5.о о о к г е с а о
ос1г-ајап,1и с г п о р о г з к е сгЈсуе об. 1акУо,е 51пос1а. Ко11ко о!
ц ^ г и а е п ј е Ш о газ р о Х о ^ еп о х з р ^ а И

1

у.1(1,1е1:1? бта&гат

б.а 1 г а з ћ а у а б г р з к е ргаУ об1аУ п е с г к у е ро р Н а п ј и ^ ј е ^ о -

з е ^ а зро-аеп.Цса ј е пас1>..па1.1гат 1 а п11 ћ гу а 1з1:уо . 1Ј оД^оуоги с г к у г 'о1Ц к о г е к ћ а п 1 оскпјегеп а ј а з а п

1

о<11исап.

Факсимил дијела “Забиљсшке са састанка одржашп код предсједника ИзвршноГ внјећа СР
Црне Горе В. Жарковића, по питању става Српске православне Цркве о подизању ЊеГошева
споменика на Ловћену”; цитат Говора Вељка Милатовића који предлаже да се крене са
акцијом одвајања дијела свештенства из Митрополије ЦрноГорско Приморске.
ПРИСУТНИ: Веселин Ђурановић, предсједник ЦКСК-а, Вељко Милатовић, предсједник
Скупштине СР ЦрнеГоре, Видоје Жарковић, предсједник ИзвршноГ вијећа, ДраГо Вучинић,
предсједник Републичке конференције ССРН, Д. Ћулафић, секретар ЦКСК-а, Велизар
Иеруновић, предсједник Републичке комисије за вјерска питања и Божо Мартиновић,
секретар Комисије.

31

Београд, 15-1-1966. год.
Поштовани друже Мијановићу
Овим сам хтео да одговорим на ваше писмо од 25-ХП1965 год. и ако је моје мишљење из штампе већ познато: где треба
поставити Његошев споменик који је израдио Иван Мештровић.
Мислим, да ни у ком случају тај маузолеј Његошев не треба
поставити на Ловћен и ако је уметник предвидео да се баш ту
постави. Разлози су врло прости и убедљиви: споменик се прави
тамо где људи живе и циљ му је да увек подсећа будуће нараштаје
на свог великог сина, које му је потомство захвално. У Цетиње овај
ће споменик најмање видети сваког дана бар 1000 особа и самим
тим је циљ постигнут.
Мислим да нико нема права да квари изглед Ловћена, па ни
једним лепим спомеником, јер сви сматрамо баш тај врх Ловћена
где је гроб Његошев — као симбол слободе свих Југословена, а
специјално нас Срба. — Затим и грб С.Р.Ц.Г. приказује тај врх са
Његошевим гробом.
Мишљења сам да се умоли архитекта, који је правио пројекат
маузолеја да тај пројекат прилагоди Табљи извише цетињског
манастира и ту да се постави — на тај начин и Цетиње и Ловћен
би добили.
Срдачно Вас поздравља

Ристо Стшјовић

Писмо вајара Рисша Сшијовића I М. Мијановићу, дирекшору “Музеја” - Цешиње, иоводом
одлуке црногорских властодржаца да праве маузолеј на Ловћену.

32

Принц Михаило Пешровић ЊеГош
Ниједан српски родољуб не може бити равнодушан када се поведе полемика о томе који је
најдостојнији начин да се трајно изрази дужно поштовање и народна захвалност према успомени
једног великана нашегрода. Поготову кадаје ријеч о највећем: о Његошу. Због тогаје разумљиво што
је српска јавност, како она у земљи тако и она у слободном свијету, с узнемиреношћу и протестима
примила вијест о намјери данашњих властодржаца у земљи да на мјесто постојеће капеле на гробу
великог владике подигну један мраморни маузолеј, дјело вајара Ивана Мештровића.
Гроб владике Рада у спомен-капели на врху Ловћена је српска национална светиња. На њу
се и у Првом и у Другом свјетском рату био сручио бијес непријатеља. У Првом свјетском рату,
аустро-угарски окупатор био је порушио капелу, а ковчег са Његошевим костима био је пренијет
у Цетињски манастир захваљујући старању тадашњег црногорског митрополита Митрофана.
Послије Ослобођења и Уједињења, капелу је с пијететом обновио краљ Александар: нова капела
билаје потпуно вјерна реплика првобитне. У њу су Његошеве кости свечано пренијете и положене
приликом њеног освећења, 1925 године. У Другом свјетском рату, капелу су оштетили италијански
фашисти, али је главнокомандујући италијанских трупа сматрао за потребно да се јавно огради од
тога варварског поступка. У оба свјетска рата, Његошев надгробни споменик био је симбол страдања
и борбе српског народа. И у своме вјечном пребивалишту владика Раде дијелио је судбину свога
народа.
Вјечни покој највећег српског пјесника и мислиоца досада су се усуђивали да ремете само
душмани Српства, у данима српске трагедије. Сада су и црногорски комунисти наумили да Његошев
надгробни споменик преуређују по својој обијести.
”3а правило лудост изабраше”, па су одлучили да капелу на врху Ловћена сруше и да на
њено мјесто поставе један световњачки споменик.
Српска православна црква, којој у првом реду припада дужност чувања и одржавања,
најприје гласом Црногорско-приморског митрополита Данила, а потом свечаном изјавом Светог
архијерејског сабора, да је она одлгучно противна томе неразумном пројекту. И с правом. Владика
Раде био је поглавар Српске православне цркве. Вјера у Бога и дубоко продуховљена хришћанска
етика биле су темељи његовог духовног живота и мисаоног стваралаштва. Он је још за живота
подигао капелу на врху Ловћена и одредио да у њој буде сахрањен. Као владар и као пјесник, Његош
је желео да његови земни остаци пребивају на висинама, на врху Ловћена, стожер-планине Црне Горе
и слободног Српства кроз вјекове. Али, као религиозни човјек и првосвештеник, он је одредио да му
гроб буде на посвећеном мјеету, у капели, у подножју крста, [...] симбола овоземаљског страдања и
вјечног епасења.
Његошева капела складно довршава природну куполу Језерског врха и с њим се слива у
величанствени надгробни споменик који савршено изражава васионеки домет Његошевог духа.
Томе споменику нема шта да се додаје ни да се одузима. Љуба Ненадовић најљепше је описао сву
непролазну величину овог споменика. ”Пирамиде, гробови египатских краљева”, писао је Љуба
Ненадовић, ”шта су друго него гомила камења према Ловћенском врху, према томе Владичином
споменику. И кад на овом свету нестане брегова и људи, мени се чини још ће трајати два црногорска
колоса: Ловћен и Владика”.
Замисао да се Његошева капела уклони са врха Ловћена, а на њено мјесто постави гломазни
мраморни маузолеј за чије подизање треба да се и сам врх Ловћена поруби и заравна, а испод
њега планина избуши галеријом од неколико стотина метара, израз је бахатости и мегаломаније
комунистичких властодржаца. Њу спровести у дјело, значило би погазити Његошев аманет. Она је
противна најосновнијим осјећајима мјере и чојства, како је то умјесно подвукао Епископ горњокарловачки Симеон. Против тога пројекта одлучно се изјаснила већина мјеродавних умјетника
и стручњака који су били консултовани по томе питању. Штавише, против њега се једнодушно
Отворено писмо јавности - принца Михаила Петровића (унука краља Николе), поводом одлуке
републичких власти Црне Горе да, упркос ЊеГошевом аманету као и молбама и апелима Митрополита ЦрноГорско-Приморско! Данила, поруше цркву на Ловћену и подтну маузолеј.

33

изјаснила и Комисијазареорганизацију Музеја на Цетињу, састављена од угледних стручњака, коју
је био образовао нико други до сам Републички секретаријат за просвјету и културу СР Црне Горе.
Ево шта је та комисија закључила о поменутом пројекту: ”Мештровићев пројекат предвиђа измјену
силуете и читавог терена Ловћена, и то у једном негативном емислу који би грубо наругао изглед
једног од најљепших предјела у нашој земљи”.
Пројекат маузолеја на врху Ловћена намјесто Његошеве капеле за осуду је и са етичке и
са еететске тачке гледишта. Он је и за осуду с обзиром и на све оно што се иза њега крије. Ако је
црногорским комунистима стало да, као што тврде, подигну Његошу споменик доетојан његовог
генија, зашто Мештровићев маузолеј не постављају на Цетињу, као што препоручује већина
мјеродавних стручњака и културних радника? Зашто хоће пошто-пото да руше капелу на врху
Ловћена? Комунистичка пропаганда у земљи острвила се на Српску православну цркву. Комунисти
оптужују Цркву да ”бесправно присваја” владику Рада и да се супротставља њиховом пројекту ”из
себичних разлога”. По своме обичају, комунисти оптужују друге за гријех који хоће сами они да
почине. Њихов пројекат с Мештровићевим маузолејом је параван иза ког се крије маневар уперен
против утицаја Српске православне цркве и јединетва ерпског народа. Кампања о споменику на
врху Ловћена у тијееној је вези с једном другом кампањом која наетоји да протури чудовишне тезе о
тобожњој ”нацији” и некој ”посебној црногорској култури”. И једна и друга дубоко вријеђају ерпски
национални оејећај и понос правог Црногорца.
Српска православна црква легитимни је чувар Његошевог гроба и капеле на Језерском
врху. Њен став у одбрану ове српске националне светиње је у потпуном складу с њеном вјерском
и националном мисијом. Одрођени цетињски комунисти дрско изјављују да је њихова ”одлука”
коначна и неопозива. Са врха Ловћена на њих грми неумрли глас великог владике:
Не требује царство нељудима,
Нако да се пред свијетом руже.
У Паризу, маја 1969. године
Књаз Михаило Петровић - Његош

34

35

Племе моје сном мртвијем спава
Из дана у дан, у нашој штампи пратимо, као какву криминалну хронику која
се сплела око Његошевог гроба, извештаје о раду Скупштине општине Цетиње у
вези са подизањем маузолеја на Ловћену и рушењем постојеће капеле. Настале су
демонстрације око резиденције црногорско-приморског митрополита Данила II,
а Петар Томановић, председник Општинске скупштине, већ потеже крамп, тобоже да
ће још у априлу ударити у капелу Владике црногорског Петра Петровића Његоша II.
Његош је више био на страни вере као њен владика и на страни поезије као песник,
него што би икада могао бити на страни цетињског општинског чиновништва. Оваква
капела каква постоји више одговара великом црногорском песнику и владици него
монументална грађевина с асоцијацијама на египатске храмове који немају ничега
заједничког с хришћанством у коме је живео, делао и умро Владика Раде.
Скупштина општине Цетиње била је глува на митрополитов предлог и уступак
да се капела уклопи у овај храм, иако га сам митрополит сматра паганским. О наје исто
тако глува на мишљење једног дела културне јавности која се својевремено изјаснила
против рушења постојеће капеле већ инкорпориране у црногорску традицију. Добро
би било да после мишљења свештенства цетињска скупштина саслуша и мишљење
песника, ако већ одбија мишљење Светог архијерејског Синода и уколико не сматра
да је Његош њена прћија и да могу с његовим костима радити шта год хоће, макар
се оне већ окретале у гробу. И на крају ево квиза за једну Општинску скупштину. 1.
Да ли Скупштина зна одговорити на кога је Његош мислио кад се обраћао: „Боже
свети...”? 2. Да ли је Скупштина читала Горски вијенац и Лучу Микрокозма и шта
мисли о њима? 3. Да ли Скупштина уважава Његошево хришћанско опредељење? 4.
Шта Скупнггина мисли о томе да ли је боље имати два споменика или један? 5. Зна ли
Скупштина да је два више него један?

Мирко Коеач
Књижевне новине, 24 . I I I 1969 .

Коментар Мирка Ковачау “Књижевним новинама ” да се руши Капела и Гради маузолеј
(1969. I.). Данас (2005. Год.) I Ковач је члан тзв. Ловћенских стража које чувају маузолеј од
потенцијалнихрушитеља (!?)

36

Хпашо ко

уосИ каш рапјп

ргоИу 1Чје&о§еуа шапго1еја

Ро(112апје Мје§о§еуа таиго1еја па Роусепи, па тје§1и баскзпје каре1е, ротакпи!о је и јаупозћ 8
тг1уе 1аске с к п к о т К. Сак1саи »Ујезтки« ос! 18.1гаупја. 121о§а зе с1апка У1сИ с!а згедб^уа га б р о тетк
рп 8112и 8 тпо§Ш з1гапа 1 с!а зи рпргете га росе!ак гасЈоуа и 1оки. М ећићт, катрапја ргоку росНгапја
1о§ зр о т е т к а и затој гет1ј1 та1акза1а је 1 §о!оуо ођи81ау1јепа, аП јергепезепа 1 1п1еп21У1гапа и 1погетз!уи. Та катрапја росе1а је као росНзка 12УЈе8П1т кт§оу1та и с!отоу1т 1 и росе!ки зе о§гап1сауа1а па
§1атри се1тско-1јоНсеУ8ко-ет1§гап18ки, ра — како зе У1сП 12 Сак1сеуа с1апка — гаћуаШа је 1 пеке
з1гапе Пб1оуе, гауеПепе се!п1скот ргора§апПот.
МоПу1 1е катрапје ргоНу росПгапја Кје§озеуа, таиго1еја Но заНа т зи ПШ копкге1по Пкз1гат и
јаупозН, ра је у1ас!а1а пес!оит1са теНи ћ егћ го јтт роб1оуаос1та уеПко§ сто§огзко§ рјезп1ка 1 у1ас!ага.
2а1о је ро!геђпо о1\7огепо 1јаупо икагаН какУ1 зи Н т о 1 т 1 1ко ШроНггауа.
Каре1а и којој је ћш заћгапјеп Кје§об па ћоусепи гагтзепа је га у п јете р т о § зује1зко§ га!а
1 111кас! т је ођпауЏапа. РозПје 1о§ га!аро уо1Ј1 кга1ја А1екзапс1га Кагас1огНеУ1са Сгпо§огс1 зи ђШ рос1уг§пиН 81гаћоУ11о т 1егот, тисепји 1 р го § отта, а пјШоуа с1отоута гагагапји 1 раЏепји. ИјШоу о!рог
уеПкобгрзкој топагћ1бНској сПк1а1ип пце ћ т б1от1јеп зуе Но 1925. НЈкти1а је аи1окека1па сто§огзка
ргауозкупа сгкуа, сПауа је гепПја ђПа газрагсапа, Нзисе зе1јаскШ сЈотоуа, оз!а1о је и гизеутата, зите
зи зе 18рит1е ос1те1п1с1та, ђогђе зи зе УосШе па зуе з1гапе, а гаН/оп зи ђШ ргерип1 озиНепЈка. Копаспо
зе кга1ј А1екбапс1аг осПис10 На с1т§от те1оНот ис1П1 кгај 1оте, ра је 1925. пагесПо На зе га зПап поуас
за§гасП поуа каре1а га Кје§озеу §гоћ па ћоусепи, с!а зе 1Чје§озе\7е козН б СеНпја ргепези и поуи §гођтси
1 сЗа зе атпезНгаји о т Сгпо§огс1 га које је ћПо паНе с!а се росћгауаН А1екбапс1гоуи з1гаћоу1ас1и. Кга1ј 1
пје§оуа у1ас!а розП зи и С т и О о т На рпзиз1уији рпјепози Кје§озеу1ћ козНји па Тоусеп, а с!г №ко1ај
УеНтћоуЈс и 1т е згрзке ргауозкупе сгкуе 1 сПпазНје 12§оуопо је Ш/а1и 1 рпгпапје Мје§ози 1е ћ1а§оз1оут
»2ас1и2ђ1пи« зуоје§а топагћа па 1оусепзкот угћи — §Нје зе опа 1 заНа па1а21. М1бПо је А1екзапс1аг с!а
се Нте ис!ођгоуо1јШ Сто§огсе 1 зк1опШ 1ћ с!а ођиз!ауе о!рог пје§оуи гег1ти 1 з1з1ети у1ас1ау1пе, аП зе
ргеуапо.
И аисет с!а з ропозот ир1т зуоје ро§1ес!е и 1оусепзк1 \тћ, Сто§огс 1 зи заНа па пјети уМјеН
8ротеп1к коЈ1 Шје б!а1по роНзјесао па пајстје Нођа пјШоуе Ни§е роуцезН, па у1аНаУ1пи кга1ја А1екзапНга, ра зи за зННот ођагаН ро§1еде 1 12ђе§а,уаћ На, зуо§ пајуесе§ 81па §1ес1аји кгог коргепи бротеп1ка, з!о
1т §аро(Пге кга1ј А1екзапс1аг. 1г Напа и с!ап зуе 1т је У1зе пау1га1а кп/ па ос1 §1ес1ајис11и »гаНигђЈпи«, и
којој зи ћПе заћгапјепе Кје§озеуе козН. 2а1о зи гаНозпо рогсћауШ осПики На зе 1а »гаНигђЈпа« ик1от 1
На зе па пје21пи тјез1и росП§пе Но81ојап таиго1еј Кје§ози.
8у 1 оги кој1та је А1екзапс1гоуа »каре1а« па ћоусепи сПага ос1 Кје§оза 1 пје§оуе 1гасПсце, коЈ1
ге1е засиуаН 1гајпи изротепи па кга1ја, ргоуосћаН 81ођос1о1јиђ1уе Сто§огсе коЈ1 сЈгге По зуоје јипаске
НжИсце 1 пас1опа1пе кићиге — 8\а зи Н 1ођоге из1аП и ођгапи »розуесепе каре1е«, а гаргауо и ођгапи
изротепе па кга1ја А1екбапс1га. Кј 1т а т је з!а1о Но изротепе па \7ећко§ сто§огбко§ рјезтка 1 у1а,с1ага,
пе§о Но изротепе па кга1ја А1екзапс1га 1 па пје§о\и сПпазНји. Нј1та је кгта зосцаћзНска Ји§оз1ауца,
зосцаПбНска С т а Оога, з!о пе з1изаји гаћЦеуе пекШ 12 згрзке ргауозкупе сгкуе, §1о зе рпккпјаји з1ођос1о1јиђ1\71т Сто§огс1та 1 »Паји 1т то§испоз!« с!а икктјаји 12 зуоје згесПпе, 18ргес! бУој1ћ осци, за
зуојШ зуеНпја 1га§о\7е јес1по§ згато!по§ угетепа 1јоз згато1тјШ 1јисП.
ОсЈаНе ро!јеси т о 1г /1 катрапје ргоНу росПгапја Кје§озеуа таиго1еја па ћоусепи! Ако зе 1о 1т а
па и ти , роз!аје јазпо 1ко 12 Нћ тоПуа 12т1б1ја з1оНпе гаг1о§а га пето^испоз! 12§гас1пје 1о§а таиго1еја.
Коз1а СаШс Нођго је ис1то з!о је као иг§гес! зротепио 1и катрапји 1 пјепе росЗз!гекасе. Роб1оуа1е1ј1
Кје§оза, уа1ја с!а, гпаји 1ко зи Н 1јисП 1 и 1т е се§а 1 ко§а о т росПги з\7ој §1аз пе за т о и гет1ј1 пе§о 1 12Уап
пје21пШ §гагиса.
Л7/г. Магкоугс, 2а§гек

Ујетгк,26. IV1970.
Чланак блиског сарадника Анта Павелића - Савића Марковића - Штедимлије, утеме.њивача
дукљанске научнемисли и идеологије, објављен у загребачком “Вјеснику” 1970. Год. поводом
Градње маузолеја на Ловћену.

37

У атр јге ргопаЈаг! опај (ко Њ ргјге1јкије
ТЈ роуоЈи јеНпо^ (1ор1ба и ро1егшс1 о Кје§о§еуи таш:о1еји кој1 т ј е Тгеђао ђШ
ођјау1јеп
КекоНко §ос!та 1гаја1е би ро1ет1ке о росНгапји 1Чје§о§еуа таиго1еја па коусепи.
Р о ђ о т 1С1 Шеје оЉобпо геаНгасуе уес Наупе осНике сто§огбке у1ас!е На бе уеНкот рјебп1ки ба§гасН с!об1:ојтј1 бротеп1к пе§о §1о је НобаНабпја каре1а 12 агуаН би па беђе сНауи
ра1јђи орШгађа. Рпр1б1уа1о 1т бе буа§1а: ос1перогпауапј а копН§игасуе 1егепа 1 перобћуапј а
§гођпо§ т1га оуо§а па.бе§ уеНкапа с!о ГауопгНапја Меб1гоу1сеуа ргојек!а, 1ако оп, пауос!по, п е т а с1оуо1јпо итјеШ1ск1Н куаН1е1а.
Та ђиспа габргауа, ђ агет §1о бе §1атре Нсе, ипба1а бе 1ап1 кас!је ГотаНап ОНђог га
росНгапје Мје§о§еуа бротешка, и коЈ1 би ибП јауш гас!шс112 бУ1ћ кгајеуа гепПје. ОрегаНуп1 сНо 1о§ оНђога ргеигео је па беђе На ткоуосН гаН оута коЈ1 би уес росеН. бротеп1к
бе с!ак1е уес росНге. бас1а бе 1оте ро!еги ргоНуе јо§ бато бфбка ргауоб1аупа сгкуа, ос1побпо п је гт а МНгороНја сто§огбко-рптогбка { ет1§гап1бк1, гаргауо сеН11ск 1, Нб1оу 1 .
Моге бе б1ођоНпо гес1 На и јеки Неђа1е о ђ[је§обеуи таиго1еји т ј е ђПо и паб
п о у т а које П1би р1ба1е о 1ој 2е1Ј11 о аг§итепН та га п је гто обШагепје Ш ргоНу пје§а. I
»Ујебшк« је о 1оте о ђ јау т пекоНко тГогтасца 1 с1апака, аН ђег патјеге На бе ргејисНсНа гјебепје. Т астје гесепо, геНаксца је бтаШа1а На је јеШпо 1бргаупо гјебепје га које
бе осИисе бат1 С то§огс 1. Ош пајђо1је гпаји, 1 пНко Нп бе пе т о г е ппјебаН и 1о ћосе Н па
Тоусепи ба§гасНН таиго1еј у ећ к о т рјебпјки.
АН бе па »Ујебп1коу1т« бШапата ројау1о 1 јеНап с1апс1с кој1 т ј е бт1о На ђиНе
ођјау1јеп. Како бе 1о Но§осН1о? У еота 1ако, Ш Таспце опако како бе 1о Но§аНа бУ1т Нб1оу1та и бууеШ. 1Ј т ђ п с 1 која је оФогепа га буако§а 1 огпасепа као ргобЈог га р 1б т а
сћа1аса ођјауЏепо је и ђгоји оН 26. Шаупја р 1бто о Кје§обеуи таиго1еји. ТЈ 1от 1екбШ
§оуоп бе о 1оте На бе роШгапји бротепШа ргоНуе сеШ1ск1 кт§оу1 и тогетбШ и 1 На је
Напабпји каре1и па Тоусепи росН§ао кга1ј А1екбапНаг КагаНогНеу1с, 1е На опа пуе шкакау
бротеш к упјеНап рагпје 1 руеШЈа.
№је ђПо гаг1о§а На бе 1о пе ођјаУ1 јег игеНпШи т ђ п к е шје ђћо рогпаТо опо §1о је
ђПо ргебиНпо уагпо га 1ај 1екб1 — 1т е пје§оуа аиЈога. ТекбЈје Но ро 1р 1бап оуако: »бау.
Магкоу1с«. 1г 1о§а је 2а1б1а ђћо Шбко пабШНН На је аи!ог 1екб1а. котрготШ гапа Нспобђ
обођа која иорсе т ј е рогуапа На јаупо габргау1ја 1 Нопоб1 биНоуе о НтбШ ешт рН апјта.
Ша бе ро!р 1бао ро!ритје, аи!ог 1о§а 1екб1а ђ1 НоуоЏпо гекао о беђк Кје§оу ро1рип1 ро!р 1б
— бау1с Магкоу1с б1еШтћја — бге!ао бе ргуе га!а и геакс1опатој §1а т р 1, а га угуете
окирасуе и риђћкасуата које би огпасауа1е 1гНаји у1абН1е гет1је 1 пагоНа.
Бапаб 1о 1т е пШ оте У1§е т§1а пе 12пас1, ро§о!оуи каН бе јоб ок1ја§1п. 2а1о пуе
пШакуо сиНо §1оје 1екб1 ђш ођјауЏеп 1ако Но 1о§а шкаН пе ђ1 Но§1о На бе гпа1о 1ко §а р 1§е.
АП је геа§1гапје па 1и осНи ро$ге§ки »Ујебтка« — који оп иоб!а1от 1 рпгпаје — ђНо
у е о т а 2ис1ј1уо. Ргуо би бе јауШ Н ођгопатјет 1 кгШсап, 1е1еГопбк11 р 1бпита ирогогауаћ:
истјепа је ро§ге§ка, т ј е 1геђа1о ођјауШ. 2 а пј1та би пабШрШ оп1 кој1 и ођјау1ј1уапји 1о§
1екб1а у1Не пероргау1ј1у ргориб!. Р1бта 1акуа баНггаја бНга1а би »Ујебп1ки« 12 2а§геђа,
Вео^гаНа, багајеуа, ТНо§гаНа.
N 0 т ј е 1геђа1о Ниер секаН П1 Нтксгја геа§Напја. 1г пекШ §1*аНоуа росећ би па21уаН п о у тап 2арНк1уаН §1а бе гаргауо Но§аНа 1 какУ1 бе 1о 1екб1оУ1 ођјауЏији и га§геђаској
§1а т р 1. ВНо је ос11о На је ргерг1сауапјет бШаг парићапа Но Гап1абНке. ЛТШ бе 1о 1 ро
баНггаји 1 ро 1опи р 1бата која бе робЦеНпјШ Напа и роуоНи »бШсаја б1еШтПја« ирисији
игеНп1§1уи. баНа бе уес бротШје »1е§аН2ас1ја« 1о§а ђ1у§е§ кагпјетка. Уга1а буШ геНаксгја 1 бШрс1 га§геђаскШ Пб1оуа пауоНпо бе §1г о т оШагаји ргеН соујекот уес ор 1бапо§
роННско§ 1 тога1по§ ргоГПа. Оп пауоНпо пебте!апо, буе се§се, ођјауЏије буоје орбегпе
Коментар историчара ДраГа Товићау “Вјеснику” (1970. Год.) поводом ШтедимлијиноГ
појављивања у јавности послије издржане затворске казне због помагања усташког покрета.
У Црној Гори се данас (2005. Год.) велича њеГово “црноГорство” и штампају њеГови мемоари.

38

р 18апје, сак 1 »ебеје«, а б1гашсе т и — уа1јс1а иг и1јис!ап пак1оп — о!уага 1 §1абПо 88КК
Нгуа1:бке, »Ујебп1к«.
Росе1о бе сак 1 р!баћ о 81есктНјти 1екбШ, коЈ1 је, ђапа1пот око1побси б!о пуе
М о рогпа1;о 1ко §а р 1§е, ођјауЦеп и »Ујебшки«. ђхб! »Ргауоб1ау1је« и ђгоји ос! 14. буЉпја
пабао је ро1геђппи ђа ирогоп буоје сНаосе како бе и п е Н т га§геђаск1т п о у т а т а ројау1јије јеНап »пекуаННкоуап герог!ег«. Тај сгкует Нб1 ос!таћ г а п т ођјабпјауа На рос! Н т
пе т1бН б!тспе, уес тога1пе куаННкасце. Иађгаја §1оје 81есНтНја гасНо 1 р 1бао га угцете
окирасце {па б!апоу11 п а с т п атесе буојпи сНаошта гакЏисак На 1акуот соујеки »Ујебп1к« р т г а ро!рипи роНгбки.
И е т а т о п1какуе ро!геђе ро1ет1г1гаН б »Ргауоб1ау1јет«, јег јеНпоб1аупо п е т а т о
о с е т и гаг§оуагаН. 1Ј »УјебпЉи« ткаНа пце ђ1о рпћуасеп, шН је Нко Нобао па 1(1еји На
рп т1 га »героНега« соујека о к о јет и р 1бе 1ај Нб1. Кес1аксц1 која аи !о т је<Нпо§ р 1б т а 1ако
1ако Наје б!а!иб героИега иорсе пце роИ*еђпо П1б1а ођјабпјауаН. У атрне ргопа1аг11 У1<Н
опај кој1 Љ иргауо рпге1јкије. Тако је 1 и уећкој ро1ет1с1 о еуаНпр Ије§обеуа таиго1еја
п екоте у е о т а Нођго Ноб1о На бе рођоткН росНгапја таиго1еја бугб!ауаји и 1бН гес1 б јеНп о т 1ако к о т р г о т Ш г а т о т обођот као §1оје 81е<НтНја. № к а о т и бфбкој ргауобкупој
сгку1, којЉ је §1абНо »Ргауоб1ау1је«, 1 На1је уојији ргоНу батоиргаупН ргауа сто§огбко§
пагоНа паНаћпјијис1 бе 2папб1уеп1т ШбШкаНта ђиггоабке »паике«.
Опо б!о 2аб1игије рогогпоб! и рп §о у о п та 1о§ Нб1а, 2 а1пи и 1е1еГопбк1т 1 р 1б а т т
ирогогепјМа »Ујебп1ки« јеб! ФгНпја На бе пце бтје1о с1о§осНН с1а 1т е 8ау1са Магкоу1са
81есНтНје, так аг 1 и бкгасепот ођћки, рготакпе а На игеНтки пе гарпе га око. Тгте
бе гећ гес1 с!а је 1о нпе гађогауЏепо, Ш Нги^нп пјес1та, с1а је гађогауЏепо 1 оргоб!епо
буе §1о је га пје^а уегапо. 81есНтНја је ро пас1опа1побН Сгпо§огас, аћ је и га!и буојот
риђћс 1бНскот акНупобси р о то ^ао иб!абк1 рокге!. б т ц е Н бе гађогау1Н пје^оуа б!е1па
т1е1ек1иа1па <1је1а1поб1?
К а т а бе ст1 с!а је па 1акуа р11апја ро!рипо перо!геђпо оН§оуагаН. 2 а буе б!о је
и с т т 1ај је соуек оН^оуагао ргес1 бис1от. В т је бис1еп 1 12<1г2ао је кагпи. Ије^оуе »1еопје« о »ргауоб1ауп1т НгуаНта« 1 »сгуеп1т Нгуа1гта« 1т а ји 1акуе гпашТ/епе 1ете1је На пе
габЈигији ш§1а с!т§о пе§о На бе гађогауе. РпгоНпо је 1 погтаНго с1ак1е с1а ш е 81есНтНје
као 1п1е1ек1иа1по§ гаНтка ргекгта гађогау. 1Ј 1оте п е т а т с е § перпгос!по§, пајтапје
рак оргаб!апја га 1е§ка 2аб1гапј1уапја. Ро пабет т1б1јепји ђћо ђ11га§1спо теН иН т кас1 ђ1
бе росе1а гађогауЏаН 1т е п а 1јисН коЈ1 огпасауаји б!уате 1јисНбке 1 роуцебпе бропе теНи
паб1т пагоИ та. КаН је уес пјес о бропата шпеНи сто§огбко§ 1 ћгуа!бко§ пагоНа, ђћо
ђ1 га1обпо 1 пеоргобНуо гађогауШ 1т е У1ас1е Се1коу1са 1 јоб п екоћсте сто^огбкШ ђогаса
које је га! га!екао и га§геђаској бге<Нл1 ра би и Не§а1пот рокгеШ гаросећ јипаски ђогђи.
Роуцеб! пабЉ пагоНа гар1ба1а Ш је као пагоНпе ћегоје. КаН ђ1 ибротепе па пјШ росе1е
ђћјеНјеН, ђ1о ђ11о с1окаг песце с1еГек!побН. С тјеш са с1а бе гађогау1јаји »1еопје« јеНпо§
81е<НтНје § о у о п бато о 1оте <Ја и пј1та шје ђНо шб!а §1о ђ1 гаупјеН1о На бе гаратН.
В га §о Ћ т с
Ујет гк, 20, Ирпја 1970,

39

Снопје, 2 1 .0 2.1 97 8

Дзуг
БРАПОВИЋ
РАДИВОЈЕ
Потпретседник Извршног
С к у п ш т и н е СР ЦГ

вијећа

ТИТ ОГРАД

Поштовани к о л е га
драги друме.

и

О вд е п р и л о ж е н о шаљем Ти п а т е р и ј а л
"Активна

легитим ација

југо с л о ве н с ки м
православне

судовима

Прими

-

спорова

тему
пред

и аутокефалност Црногорске

цркве".

Верујем

Прилог

СПЦ з а п о н р е т а њ е

на

један.

д а ћ е Те и н т е р е с о в а т и .

топли

другарски

>

поздрав

% 7 Р Трајче

Грујоски

Насловна сшрана “машеријала”у коме др ТрајчеГрујоски, предсједник ИзвршноГ вијећа
Македоније, суГерише партијским друГовима из ЦрнеГоре да формирају црноГорску цркву.
Сарадња на шом плану шраје и до дана данашњеГ.

40

5ТИ0С0 РОУЈКИГЛГУО
ЗЛМО 7.Л Ј,гб;ш ОТОГПКПЈ)

П I ЈЈ Е б К А
о г о а с о у о п г о о к о ј ј еи УоОЈепЈ. уо М11 г о р о 1 1 1 о ш с г п о в о г а к о р т ј . т о г 5 к 1 т Мпп Ио г л , 1 9 - с о р 1 с т 1 ) г а ],90'1. цос11пв п а С о к Г п Ј и

Пг ПоГЈ.Јпг То<Ј1с, роСргсЈзјссЈпгк 1губгпо(5

у г Ј о-

са ј ргсЈоЈсЈг.Гк ПсриђПбко копМахјс га оЈпонв еа ујогзкЈш гоЈеЈпхсшпа 1 По г г Ј о г Ко г о П-Н с , зекгс1аг оус Кот1о1Јо, 19. зор1вш1зга 1ек\1Со цосИпе, р о з Ј с С Ш ои м Н г о р о Н Е и сгпоеогоко-ргггаогекоЕ
Ппии1а »а СекГлЈи 1. ви пЈј.т Vо*1].1ј. гл7.(јоуогс о кгопикпо пајаккио1»пЈ1.ч1 рј г.опЈ1та 1.7. Иишсиа Ргоуо81«\'по сгк^о и СгпоЈ Сог1.

+
+ *
г . ВГЧ 0 О р П . ч л Ј о ј е р п к г о п и о <1г Пог1<1аг Т ж П с , 1 ос1локП о

ис пи ш 1 б 1 Ј е п ј е М1 ГЈт. ро! ј 1:г> о ш о в и с п о б П

МХПАћ ГЈЕПСлС,
Ппо

ИоЈкоУсп

Ну ј ,

/.« к о с а

ВГЈо^оц Ро.1Ја),

з ш а 1; г п 1 о <1 & М

зо

у . М: иг п о ц е])1ок’о р п ,

\'ппј

гакоп!

(ј I ј с

ј

кој 1 је

о к и< ( 1 г а о и Шгаи 1 И о з -

шојгоо 1) 1 1 : 1 ј е < 1 ип о <1 к п л г Ц . Ј п к а 7. а

рогос! о з 1;а. 1.0 (5 ,

1и1; «к«о:

пс <1окуо1 ј п у а Ј и т о п и с п о и ! : л п т о п а б о г . Ј п

<1» Оос1лј д-

о\'еб(;оп1ка к о -

р . р т Х и Ј е <11: 7. о о<1 6 т Ј с о с г . 1 , а ПесЈаЈдб по XI —

V) и С г п о ј С о г 1 у 1 б е ос1 Ј о со<Нп<<; <1а п г ј е
јег

(Гг око-

Лп Ј о [>»-а(:1о » ј с ј с о у гас1 с1и0о е оЈ1-Г|и; 1,8 с г к -

« Ш1 с г п о ц о г б к е

Ј.5.С г<1 У)-б 1 о ,

г ашо ип б Г

ос1позпо к а ш П г о р о П к а с г п о е о г е к о - р г Г т о г п к о к .

Мј к г о р о И к Ј о ,
•;« <1о1»ги р о г п и ј о

с1п з о

р о г . 1 Ј с к) . ош 1 7. С г п а С о г е

1;оо1о« 17- ?<оп1сс,

з д ц и г а п з к о Јо СссН-

ци п 1 ј е <>1>«\'Јиб!.<>у и о о 1;1т р 1 к « п Ј 1 т а ,

1ако Јо па

пЈс(уо\ П 1 то11>и 1 п С е г у о п ! з и о 1сос1 ш о е к о у а к о ц М П г о р о П к а с!п ^ а р г д Г е к и ! 1'еI: и [1оик>/ј ; .1 « з е

>.<) пи Т » о 1 о б к 1
и!1 ј е

ко к г Г о ;

с:.гкл'вп 1 к а о п ј п ј

Пес1сЈ1с Хеп1о и Р а г 1 . г и ,

<1а ши оо и е шо 7,е г ј с г о у и к ј ,

ке,

г Ј а <1 о г у о 1 Ја \ га ј и

по 1>1 цо г л ш о и и б 1 о .

" 1[ з у о к о ш з1 и бп ј п , г а
) Ч>1>озпп«кј , р п а к о о п Х е Н

ппк«

ко Ј е

писИе Хип М Г к г о р о П к Оа1»-

(;п г . о т о п о б ! " ,

Јос1по Ј о т П г о р о П к

ШтНо.
Са о у П и Ј о г а г р с , у о г г а у г б с п ,

и кгајао

Је

о к о Ј уо б а з а .

вгиЕбкц злбиио
ЗЕКПЕТАП К 011Л Ц Л :
ИоХТсГаг К о г о с Г ^ с

п в ф

у *

Факсимил дијела службене забиљешке према којој др Божидар Тадић, потпредсједник
ИзвршноГ вијећа СР Црне Горе (у чијој надлежности је била и милиција) предлаже
Митрополиту Данилу Дајковићу да Грађанина Мираша Дедејића замонаши са циљем да једног
дана буде Митрополит ЦрноГорско-приморски.

41

& озро<И пе Рге<1Бес1п1се,

/

/

2 е И о г а т б.а з е з г е -к е т р о п о ^ о з а У а т а , п х ј е т г з е р г и г И а рГ 1 И к а г ћ о ^ У а з е р г е г а и г е ^ о з ^ х . г е И т с!а У аз Г г^ ез-к Г т с!а з а т роп оуо и
Гпоз1:гапз1;уи паз-ћаУ Го гас! п а р г 1 к и р 1 ј а п ј и Г Б -ђогхзке е г а б ј е о С гп о ј
С о гх .
Ш о И к о С т о е о г & к и А к а Л е п п ји Г п -ћ е г е з и је е г? < 1 ја 12 Г з 1 ;о г 1 је С гпе
С оге,5г1)1 ј е , В а 1 т а с х ј е х А 11)ап хје,1п оеао Тзхћ х т р о т о с х и к о И к о г е 1 е т о ј и з а г а б п ј и , п а г а т о и а п о у с а п и пас1окпас1и, ј е г з и т х к г о Г И т о ^ х х к е е г о к о р Г Ј е у е о т а з к и р х . 2 а У аз п а и б п х г а б .,и к о 1 х к о ј е р о ^ г е ћ п а т о ј а р о т о с , ј а з а т У ат п а г а з р о 1 а е а п ји .
Р 5 . З а С е1:хпјот п е т а т п х ћ х г е Н п хта1:х ћ И о к а к у е у е г е , а о с е -ћ х п јз к о т
р г х р г е т а т гас! х г к о ^ а с е з е оће1о<1ап11:Г п ј е ^ о у а 1 х с п о з 1 ;.
1 1 /1 1 - 1 5 8 5

Н1га

у1 з

<1хс 1

р о в 1 :о у а 1 а с

-

Ш о к & М ј'

/С ^ в - у г ^ * •

Садржај иисма (са коиијом коверше) Мираша Дедеића, др Божидару Тадићу -поширедсједнику
СИВ-а од 11. 02. 1985. 1од, након њиховог састанка, поводом заједничких пшнова.

42

‘ ' 4 ;
.
^ЛпхБ^агз^Уо ипи1газпј1ћ роб1оУа 5ос1 ј а И б И с к е НерићИке Сгпе Соге ОсЗје1 јепје ћегћ јебпозИ СеЦрје, ро рг 1 јау^/>аћога ,&а, оћг.аУ1 јапје
‘ аи1океГа1побИ сгпоеогзке ?рх\ уоз1ау'пе сгкуе* ђг.61/1 об о 3 . 1 . 1991.5 .,
га о(1г2 3 Уапје јаупо^ бкира сгпозогзке /ћабпје уесегГ и Вај1 сагаа
1 чпгес! сгЈсуе б^.Јо^зпа Кгз1Ие1ла бапа об.61.1991 кобхпе 5 0
росеГкош

Н Ј Е 5 Е NЈ Е
г■■ Г-■' «.

~н >«•'у

2 о ћ г а о зи је зе о б г г л у .т ј е

ј а у п Г ћ в к и р о у а и В лјГ саш а 1 Г з р г е б р у о г а
К г з 1 ј а М к о 1 е к о д ! з и г л к о г а п 1 г а бап о 6 . 1 . 1 9 9 1 . ^ о б 1 п е 5 л р о сз !к о г а
и 1 4 , ~0 1 1 5 , Зо с о з о у л .

о !) г . и

с

.о1.1 1

о« 1 п

,

1 о 8 з пј е

1 г'.

:>Г.

:1 /1

:о г

?•

о л * ’ ■* :п ј е

ит.о 11 . -ОиГ «...7 •
01*. .0 *Г V I УП- СГ Г/О .'_.Ј ‘/10
О . Ј .7 ••ЈС
.ј V«;1.. .-у •■ о , с г * . : е ; сп.је \ с*сег1, и ,!1с . , 1.- . Г. сг лгс
Ј**.«о
-г-г.1т:с1зг.2.; • т. •) >.1.1991 0'4пе, 5 . 0 : ^:0..; и 1 -рћ,
1 1 а*?гес ..'.'01' ■ Дј-.Ј '1ко1е, 3Ш 09 г.оп.з зс ојог.со.п и 1Ј,6о с зоул.
ј иIV
? олг1 Ј1 «
о * « о.ЈЈ- л*1ј по ј « 1 и 8Г01.з(у1 зл ј
ј 1п.*ог >1з »п;ј •;.
. п 0 ‘. о 1 . 1 - 9 1 01 1 п о , о '/о .1 иГ;.је1 ј е п ј и , г о ?1зои :го.ј 6 9 / 1 о .г х Ш
5и з е г - с з - ; . 1 .-Ј ^.»3 1 се 3:1 '.со,ј1га п..5 0 Ј 4 У 1 је ч С Ј \\ 1 Ј и п ј зи о . 1 . 1 . 0 1
јоп гп о о г с И 4ј';ог и Ј;о*лсп с!о»ли и ј - . ј ^ с ш-з, п . к о ј а п ј : п :.ч1,ји;епо
Г з е пе (ТрггоИ о
з к и р а 13 »гзб Сгкуе Ј у . Ј о \ г јпп *Сгзс1*:е1.јл
и - .3 10 1.ЈП, г~>с - .>(>ј ' 2 П1 пс с ј с1ос± бо п . г и 1 л у * т ј . : ј уно г е б г 1 1 Г >
1 и .гоГмУ ЈПЈЈ 115пе з ! .и г п о .ч И и с е з г Л к л оси*:.«.
1 . ј ’Ј с 1 и V Iси
1 з:::епо и р о з о г е п ј е д г з Л ј т п -.2 о л . Ц с е , п . о.=.ио*/и
5 1 .1 - . 5 1 . 2 . 2јкоп.» о ј 1Уп:ш 8 к и п о у 1 .»К1 :о.:хо.ј1 о з п о у »г . ј з и г . п з ј Ги> с е
гес! пп зки :и 1 ?ргеб сг-сус 3 \* .Ј о ’/ ј п » л г ? 1 1 1 е 1 ј .1 и ^ »3 1 С ;а> 1 з Ш п »ги^еп
и уесега о Ј 1 :ли 1 и _ г о /.е п а И с п ј з ^ Ј и г п о з ! и с е з п г к з з к и р л у 1е з е 1 з 11ћ
г ) з 1 ојг. огл-л з к и р з ћ г . т з и . ј е .
1 з Х л Ц л Г Ј з 1 о у а , п ј о з п о у ц с 1 . 1 6 . з 1 . 2 . 2 ј ! : о п л о јл У п ! л 5 ;си_'0 ’/ 1 .ла
пг.
о з п о у и с 1 . 9 . 3 1 . 1 . 1 с 1 . 1 5 . 2 >коп > о р г з у п о а р о 1 о г з ј и У з е г з . Л ћ г . . ј е с п 1 с а
г а ћ Г Ј П Ј и з е з с 1 бкир х з з г ј З п у о г ј « \г л 1 ја »' 1 к о 1 е ј г з е у ј е г . : к ! о ’о г е б 1
гаози у г б Ш п а г л к о п и р г ј 6у 1 с1з с п 1 Ш г а је зИ г а а .
Р о г е б п Ј У е п е п о Ј , 0 '>ег: 1 1 1 \ т а з л г п ш ј а Оо С е И п ј е и к а г и ј и с ј 6 1 и з 1 и с л ј и
о и х г л у з п ј > з к и р а 1зргес1 Оуох-з К г а 1 ј а М к о 1 е шо ■1о босГ бо п / г и з Ј У Ј и ј з
Јх<М и ^ е с е а о'о1ши 1 и Ј Г з г а ^ а п ј а И с п е з 1 6*и1 п о з 1 1 р г 1 з и г п 1 ћ *$ГЈб јап а.
•:

N0 озполги

јг

1 г 1 огепо5 ,

с

пј

г 1 је з е п о

>

је

’!

. .

«

.

.

као и Л з - о г Ш г и

*

огод г је з е п јо .

РгЈУпа - : о и к а :
РгоИ

у

с ’»*о{ч; 1 ј е з о п ј о

о з г \* с 1 је г Г п ј е

зеГћа М п а в г^ ггћ у и ипихгЈ т Ш :

рог1о\га ЗК/О и П1о[;г;;сТи и гоки об 15 вавд об (ЗЈћа рг!Јзшс г ј е " е г
!и Гза пе ги* г2-\»о 1г\’гЗег.Је гЈе5епЈг.
о з

и и V 11 е п с :

. г.го : е ! . 1.-.0 11

V >; 1..7П, С1 .:\*е

:.ги!\*1

Рјешење МУПЦетиње. којим се забрињује окупљање у Бајицама “аушокефалисшима” као и
“вршење црквених обреда” испред дворца краља Николе - “јер се вјерски обреди моју вршиши
на законом предвиђеним мјестима . ”

43

*Православље ” број 525 од 1. фебруара 19 89 .1од. сшр. бр 14.

• *•,

*

> '•

П р а к о с л а к и и С рои у Р и м у
просла1>или Бож ић
Божмћ јс празшис кога славе Хрншћанн широм света.
Снн Божи1н родио се на Божнћ, да би сб даље стално раћао у душама људн који желе
царство Божије, у коме је
спас, жнвот и васкрсење. Ро
ћен>е Христово данас су иро*
славилл и дјеца Светог Саве и
потомцн Светог кпеза Лазара
— православнн Срби који живе у Риму. Они су се овде данас скупнлн пред престолои
вечног владара — Хрнста. Те
прве ноћи кад је Бог постао
човјек, да се У братској љубави помоле за српски народ у
домовшш, као што су уверснн
да се*он моли за њих.
Света Лнтургнја је служена
у Грчкој православнсј цркви
светога Андрнје. По Ееома лијепом времепу. Љ п ур ш ју је
служно с в с ш т с ј ш к Мираш Дедеић, уз молитвено присуство
лравославннх Срба. Окупљени
Србн су нзразили дубоку благонаклоиост и захвалносх еппскопу
Васел»енске патријаршије Спнридону, што нм је доз
волио да се служи света Литургија на српском језику, пр-

ви пут откако сс зна за српско име.
На крају свете Лптургије.
окуњљеним Србнма боишћиим
сломо се обратно епнскои
Сш1ридои. Говорио им је о улози н проблсмима, потребад>а и
недостатку. бодрећи их иао
тирским поукама. пуних срда*г
ности и братске љубавн, за боље посјећивање црквс, познавајући Србе као народ члрст
у верн и јсд!п!ству светог Православља. који нм је усадио
родоначелник лозе Нсмањнћа
— Свети Сава и додао: „задовољан сам игго сте сс окупили
у овом светом храму, не могу
вам рећи добро дошли, или
осјећајте се као у својој кућ и . Н е , ово јс кућа ваш а...
сви смо православнн. а наш
сусрет 1с продубљ1шап>е православног
јединства..-.
Овдје
нмам много других озбиљиијих ствари , . . Око 13 ч. српска
заједница је V црквеинм прос*
торијама прнредила скромну
трпсзу љубави, као што то
обично чние Србн у оваквим
Хфшшкама. На крају је Епнскоп испраћен бурним
аплаузом са Ис .пола. ети. Дсспота!

Извјештај дописника “Православља * из Рима у ком се наводи да је свештеник Васељенске
Патријаршије Мираш Дедеић служио литургију у храму Св. Андрије, уз присуство српске
заједнице у Риму.
Након рашчиљења од стране ВасељенскоГПатријарха Дедеић ће писати молбу Митрополиту
ЗаГребачко-Љубљанском Јовану, да т прими за пароха тезаједнице. Види страну 114.

44

и

Ј

Ј

Ј

РАСПОПАт

РИ М СКИ ААН

45

■АТПЈАиТА -

Њ РЕ8ТРМ О Р Е 1 Њ А Л ЈС 0 5 1 Л У 1 А
1л имјшошап/а (Црас1ге Мјгач 1>е<1еЈс, европеп(е <и-ц1ј огКх1о881

1м с г ш ји хо гк т а сон Ц Јга т т а ЈеЧа^исгта
схгИс р т с ш га тоИе $/ассеЧа1иге сА* Н а м о
ге$о /Гпога ојли' со т р Ч н а 1л псегса Л ш ш
иЧиуош *. Л’ол Ја о%р Ч л о ш о р о т л к гецис
соп Јогето$а а п е п п о л е цЧ ххЧиррГ Је$Ч
егенп, гассоцИспЈо г о а е ш п т е н Г а ш с
е л р с е ш ЈаЧе Л г е п с р а си јл сат ро. В реор гјо сон Г им ем о Л Јогт ге лЈ л о х т 1е11оп
и л Ч л/огт аџол* тегатете сот рЧ га, аћНшт о Л еахо Л р и Ш и а г с Ји с 1сзЧ т ет алге
солггарром е: јо т Ј Мага 1а гоЧа Л « езротенге сгоаго, Ц Јом. М а п о К м с ! ( пг /и И а р е г
гассорИеге а т п рег Ц $ио Р а с х е ) ,е о & Г Л иа
хасегЈоге хегбо, раЈгс МГгаз ОеЈеГс, тоШгтсрГто Л тазага, ио!о%о е рагтосо ЈеЧа
с к и з а о л о Ј о зза Л гга 5агЈе р п а а Нота.
1аА 0 1 Ј Е 1 Ш А с1\П1е с о п И п и а аЛ 1 ш р сп /о гва ге 1п Ј и « о в 1 а у 1 а 1п и п 'а 1 Ш 0 8 Гега 1огђ1с1а, 11 И Ш с П е с о т р г е п н ! о п е . К о п о в ( а л №
Г е п п е в ј т о е у а п е в с е п ( е се в а а ^ е 11 Г иосо
О г т а Г о воГ и з 1а во11ес1Саг1опе 1е11а соп Г ег е п г а 11 р а с е 1е11’А ја , 11 с о п Ш И о е(шсх>ге11^1ово Гга 8егђ1 е с г о а и а е т ђ г а (г о р р о
р го Г о п !о р е г е в е е ге г1во1и> 1л ђ е т р 1 ђ г е \п .
Е 1 1 1 1е8С1по 1е11а Ји ^ ов 1а< Л а п о п ри б 1авс1агс1 1п8еп81ђ111, п о п во1о р е г 1а к и а
Ј г а т т а Ц с К А 1п1г1п80са, п о п во1о р е г 1а
т а 1 а и ^ и г а п а у1с1ш ш ха ^ е о е г а П с а 1е11а
И и егт а 1п с о г е о , т а а п с ћ о р о г с ћ б и п а р г о ћаћ11е С г а т т е п С а г 1 о п е 1е11а Г о1сгаг1опе
ји в о в 1 а у а р о С гећ ћ е п а р п г е 11 Ш зсогао ви1Г1всг1а е 1а Р а 1 т а г 1 а и п С е т р о И а П а п е .
N61 с о т т о п с а г е Га11иа1о в П и а г Ј о п е (11
1 о « а 1пСеаС1па 1п Ј и к о а 1 а у 1 а , 1а Се1ззЛн1ои е е ! 1 т д а а - т е Ш а 1п д е п е г е С еп Јо п о а р г е в в ц ћ ^ 1 ћ г о а Ч 1 с о т е уП Ш п о 1е1Г 1ш ааоге
'6огћ 6Г .рић т1агв1 с ћ е с ! 6 е1а у е г о о о ћ е &1
с о п 1 г а г ! о 1а 81 Ш аг 1 о п е а1а т о 1 1 о р11 с о т г'р1в8еа о о п г о е р о и а а ђ И И а О а а т » к > 1е р а г П .
Н ееС а 11 Г а « о с ћ е 11 рипС о 11 \г1а1А логћо 8 а !
т о т о п С о т о 1 1 о т е п о ри ћћИ сЈгааС о.
Р е г с а р т е а11ога а п с ћ е 1е г а# 1 о п 1 с е ! в е гћ1, а ћ ћ 1 а т о ГпсепЈвСаС о р а ! г е М1г&8 Е)е(1е1с, « р а 1 г е М Јсћ е 1 е р е г «11 а т 1 с ! 11аПап1».
е и а 6 8 е п 2 'а 1Сго и п а С е е И т о п Ј а п г а с ћ е
Уа с о п с г о с о г г е п с е . с ћ е т е « е 1п И б си ввЈоп е Гор1п1опе с ћ е к11 Па11ап1 81 в о п з Га1 и
1п1огпо а П а е и е г г а . Е п е И е в и е раго1е, и 1ога ав ва! ав р ге е паг1опа118Се ћ е п с ћ б ргоГГег1(е 1 а и п г е И ^ о в о , 1п с и ! а ћ ћ 1 а т о п о ( а 1а 8 1 * п Ш с аи \га 1 1 о п и П с а г1 о п е 1е1 1егпПп 1 в е г ћ о с о п о г(о 1 о 8 8 0 е с г о а с о с о п с а 1Ш св. Л
Ш 11л 1а Гегос1& Ш и п
с о п Ш и о Гга 1 и е р о р о П с ћ в п о п ро аа о п о
р !1 у 1 у еге ш П и .
— Р»4гс М к ћ с к , сова
Ге**гсЈ1о М егм к а
рп ж ч с г ч т вс1 соаШПо агпмсо? 1 л Уо^Иа сарагђи
соее*пжге н огшај а м с т о п Ј Ј к о гс^1пк соаи т>Лл, о « и к п ш ш1п» 1н уокмиА ш к и Ш к <к!1а
п г а И а а т о е (к1Гнка Л м С гаш к 5ег1хл« а Гагш
КлиГа Гга ^Јј ш » ?
К« Ј'ипа ос Га1(га јро(е $1 &опо с$аис. 1л х с о п <1а 4 роЈ сошр1с1ашсп1с Га1&а. 1_'алпа1а (иЈегак
ћа тУ а$о 1а С г о а а а иш саш еш с рсг Јаћ а ге I вегћј
вћ1(апи ш циеПа ге ^ о п е , рег су.шгс ил а (г о $спосјШо согпе циеИо зууепи(о псЛа »осопсЈа ^иегг» шоп1ш1е 1оус, ч и ап Јо ега а1 р о 1еге 1 сгоа!о
АгиериусБс, 500.000 зсгђј Гигопо П елп 1па 11 а Ја»сооуас, ујиипс ЈсЛа Гсгосш 11 ип Гга(е Ггалсеажпо, М1го$1ау ГИгроук М аем огоујс. Л ц и ак со о гШпауа 11т а « а с г о
ћ а уеп(А 4 сћс I сгоаи, оцјп с о т е 1сп, уоцПопо
сћпппаге 18егђ( 1 ај 1ого (е ггћ о л е пиели е Јипцие
иоа р » ел а с о т ћ а и и ш 1 а ј сгоаћ с о т г о ј в«гћ( сће
«у о п о «Л (егп(опо сгоа(о. ћ ’сзсгс11о Гсоегак
ссгса »ок) 11 а((епиаге 1а ум>1епга И ип сопШ ио ш
сш и Г г о т е ^ о п о т е г У 1»(ј сгоаи е п з е т з п вегћ!;
ипа рисгга Уо1и(а апсће 1а$Л сд со ти ш б ! , Ја&П
сх со Л аћогтоп Ј ј Т и о . сћс. аигауегао ип’орегаа о п с еаиорагЈезса, уовЛопо п иатсоеге 11 ро(еге
с а т ћ ш п Ј о уо1(о а хрезс Је1 роуего роро!о иа $егђосћесгоа(о.
— М а, а чиадш јшЈ гпи!(а. Геаегсћо Г еЈсп к с
соа(гоЛа(о <1*1 соомМеПо оћкксо аегћо». С о а е
Ч**$а аЛ гпкМ Ј Г в и а о о а Ј ипа сШ Ј ЈеМ т р о г(ап/а Мопса Ј ј Оићго»жк о Г а м Ј 1 о Ја раПе Ле\
стиап а1к сааегае ГеЈегаН?

11

0ие$(о поп е а » о ]и (а т е п (е усго ћ 'а п т и 1 ГеЈсглЈе 4 сотро& и Ј а иот!п> ргоуслјеои Јд (иКе
1е ге^огп ЈсЛа Ј и ј Ј о Ј а т е поп е аГГаио вш Јаш

1м 8есеззк)пе 8ага ро88$>'пе
8о1о (1оро сИе8ага га^птш
ипарасе Л(гаП(га е шгшто
8При1ап ассогсИскјап рег 1а
Ме1а (кг 600 тпа 8еЊ1 сће
топо т Сгосша Тгоррх
ех Т 018П ге8(апо јг%кге сН
рпто рито а Ве1$гси1о
Р а Јге ХИга$ ОеЈсгс

СгоаГЈ
ебегМ
бсопГапо

Ј ј 11с гаЈЈагЈопЈ с о т и т з Ј с . с Ј апсћс I јп о т аЈх и
Јал п о т о )(е јпГота/им и аћа^ћа^е а Ја п п о <И1а
бсгђја.
— С о т е &11кНа> 1о ра/1ко1агс 1а ро1ћка К аН та
ш11а сгш ји*<*Јау»?
Л'опо$(аше ипа с с ш ргорсп5>опс П !о<тоаи ш
ПаЛа, !а роћиса Л Р е М(С|уе11» пи ж т ћ г а Ппога
1елг'а1(го ециа с Ј п п р а г а а к Рег ц и о т о п^иагЈа
ГПаЛа уоггсј апсћс Л ге сће. т ипа р го ћ а Л к Јј$т(е& гагкте ЈсЛа Ји 8 0 $ ћ т а . с$$а ћа р к п о 1> т( 0 11 п ргепЈег« I (егп(оп Је1Г1к(па е Јс!1а Оа1па/ја . ^ е $аге! Не(о е »опо вкиго сћс >1§ о \'е т о иаНапо 1п 1ег\сгга рег цисК о ш ц иаш о с кгопсапгл1с впило. ћ а 81оУсша шуссе роггећћс. рсг и аЛ 2 ЈОП1с сикига. ишпи а11’Аи5(па.
— О и а к роо а ве гс II пк>к Л ! С г т Ј а п е т т о т
аа аш р к аМ к ргосеаво Л расс т ЈиЈЈоЈа'!*, мв
рвеае запктћлио Јоро 1а с в Ј т а Је! с о т и п в т о <Л1апм(о а!Г!п(егпо ргорпо Ј в ип сооПгКо а /кћс сооГемкмик Гп> сгвдјаш?
( ,о т е ћо $1* ЈеП о I соти ш хи поп зопо езипи.
а> $опо јо 1 о та5сћега(1 $>а Гга 15сгћј сће Гга 1стоаи. Ех с о т и л и (ј. 1о п ре(о. јо л о Мсбјс. Магсоујс.

1е с о 1р е
с1е 1г е § ј т е

сотитбГа
<л МАК10 В к и а ^ о и м
Ја! 5сгћ!. С о т е рић «$сгс аегћа !’а г т а ( а ГеЈсгак
ж Л саро, КаЛ}е\ос, с сгоа(о с Ј П у>сесаро, Вго\*е(. 4 хЛјуспо?
Е ’а 1гасоо а О ићго\П 1к, а п и с а т е т е то ш сл ев п п а а п а Је$»1паи а Лусш ге с а р и а к Је! Моп(еПС8ГО, $ј &р1е8а рсгсћс а Л Ч т е т о ЈеЛ а с т а кегђј е
сгоап $ј аш ш аггапо соо ипа Гегооа т а и ЈП а .
Е’а г т а ( а па\-а!е ГсЈсга!е аШ ихапЈо О и ћ г о \т к
осгса Л ЈпЈигге а! сорг1Гиосо рсг р о к г репе 1п»гс
т слик е Ј апепиаге Л сЈшш Л у јо к п /а.
II ђ!оссо Је1к сааелпс јпуссс 4 51а(о огЛ па(о Ј а
Т и Ј јт а л , 1’Нј(1ег $1а\о, сћс ћ а т а л Ј а ( о 1п\ег\мЈП
сгоап а Ј ам еЛ агс 1 зок1аи ЈеЛ'с5егаг>о ГсЈеш к
аГГтсће цие$(о о оп јте п -ел п а е д Ј гтроЛ гс цј
спш и Л сассигс >»егћ( ЈаЛ а С п ж а а .
— 1>а гНцрово сеПо к ) воа рмб соаЛУикге 1л
« * т т; соаЛ увк шгесе к гвјроЛ Лп шкА соапаооавћ вегМ ве! »окг шшКеаеге 1а М е т з о а с о дј
ссдИгтгк) гШеое к ^ Ш т в к токиК4 Л аассжкмм Л
С госоа е бк>«еам?

8

Апсћс $и цисзхо 1 ет а с’4 ш р г о т о ! и сопГиаЈопе Ј о у и и а Ј ш Г оппааош б ћ авћ а к. N 01» с ■гсго
сћс 1а бегћш уовЛа т а ш сп сге а (иш \ со$п 1а ГеЈсп ш опс Јс1к гсрићћИсћс ји80$1а\т; а п п рспопа!ш с т с т ј п$и1и сће И 99'/* Је! *егћ> &1а Гауогсоок
а!1а 5С15510ПС. М а овзсп пи ло ин Ј л 1о: зе Ц 38% Јс!
23.000.000 Л ји8051а\п с 5егћо, Л цис5(1 П 42% \п\« а! Л Гиоп ЈсЛ а бегђја. Е'о$исо1о аЛа »ерагагјопс 4оло Јип ци е ј »сгћ> сће а ђ ји п о т С го аги .
ћ а 4ССС5410ПС &агн р о аи ћ јк $о1о Ј о р о сћс 42П» 4(ди п ццрипи ипи расс Ј и г т и г а е ш гаппо &и(! $(>ри1ап ассогЛ сћ!ап рсг 1а (и(е1а Је> 600.000 $егћ!
сће (Нуопо ш С го а гп > ц иаћ п \с п Л са п о 1а Јого
аи (о п о тш е Ј П Л г т о а п т а п с г с пс11с 1ого г л у с
пе> (егп(оп сће ађ ји п о .
— 0 « а к к а ! регвош ш ! р о Ш » јввока.1 к » а кгв виццсопагаКе аГПЈвкк?
Ти(п « р1п Јт р о п а ш ! регаопаадј ро1кк> *Пиа1-

И. Т ш и у јд рсп$о сћс МПоасук, ћспсћб апсћк*!!
ех-сотип јж а, а Њ а Га((о т о И о рсг 1х бегђја пиП1ПсапЈо!а аПа ЧошхЛпа с Ј а1 Кокзоуо Ј а си>
Ћ (о Г а \'с \а Л \’1$а
— бесопЈо к> 11 соаЛШо мтћо-стов(о 4 вп соеП>По <млко, ап со*1ГИ((о гећккжо о е рлпсцшкокгак
Л>\»ио а саш е роИпсће е жкзо-есоаоткке?
81 (га (и $оргапи((о Л ип с о п Л т о сгапсо-геЛ810&0 сће ћа апсћс то(>уагЈоп> роћпсће е $ос!оесопот>сће с о га е с а т е соосоп и и п п . 5> ро(гећће
апг> Л ге сће 4 ип сопЛшо о п {р»апатсп(е геН^Јо50 Л уеп ш о а п с ћ с с т к о со11етро. М1 $рк{}0 . 1л
гаЛсе е ш к а Је> 5егћј е Је> сгоап е т геаМ 1а т е Јс$ 11па т цшш(о еп (гатћ! \сп&опо Ја> С аграп
с Ј е т г а т ћ ј раг1а*о 1а «с*$а Нпвиа; П СпЛ^апсЛт о Ј ’а1(га р аП есм д Јо рогии> пе> ВаЈсдпЈ пе! IX
5есо1о Ја> Ји> »апц О п П о е М с 1о Л о рготеп кп п
ЈаЛи СгосЈа. № 1054, а11'ероса ЈеЛ о $ а $ т а , 1а
бегђја Л \е п п с оп оЈозаа т е ш г е 1а Сгоаг>а аћђгассјо П са и оћсеп то.
Вспсће еа $ и п о ап сћ е $егћ1 с а и о ћ а е сгоап ог(оЈо$$ 1. ц ш т и 5ро$о ргеЈс(сгт1п аи с гцрЈа Л \гсг5Ј(а Л ГеЈс ћа с о т р о г ш о со1 (сгпро апсће ип
сГГси1\о ЛГГегепгшп с(п!со сће 4 ога с к т с ш о
ГопЈатегК ак Је1 т п Г ћ и о
А цис$(о ргоро41(о уојјНо боиоћпсаге сће 0{цр
ш С го а л а I п и К п т о т т1$п поп усп&опо аи(опггап е 1с 60.000 с о р р к Јсгћо-сгоа(е, $е ађј(апп т
СгоагЈа, осгсапо Ј1 гаирипасге 1а бегћЈа рег раиг а Л гарргстацЛе.
— К К кае ске к со т ш и и кШегпаооовк ст* 1в
соа{сгеаха Л рвсг 4е»ГАја « и рохостеоЈо к к га Л> »кеМв, ш т о Ј о п в р а гЈ а к , рсг ааа пнЛиооос
р а а Гка М сооЛШ >оррмгс 1а и п Ч ф а Јв иааге <4отгећће ш с г е ив'апга?
С гсЈо сће 1а $и аЈа $>а циеИа ћиопа апсћс *
ооп шј $ешћга \егдтеп (е Ј т р а г а а к ш циаш о,
Гогае 1гкоп$ареуо1теп(е. успвопо с и г т ј рјп к>'

46

Т и Ј јт а п еЈ апсћс МПо$е\ 1С, ћспсћс с^Н Го$$е
пкП(о 8»о\ап< а1Героса Л Т к о с Јипцис росо 1пПисше бепга цисзп «$а(еШп Л Ткох с! *агећће
5Спг’аЈ(го р!п росе с р»п Јстосгд гш сх1 П С гап вгам јто ро(гсћће $уПирраг $1 т св ћ о
1п о^пј с а м П Ссткго Е си п кп ко У апсапо р о
(гсћћс, аигауегао Р ара \Уој(Пд, Гаг зсппге 1а к и
уосс ш Ји80$1а\пи т а ^ а п р г о т и о у с п Ј о ип шсопи о Гга П р а ( п а л а вегћо Ра\1с е Ј П с а г Ј т а !с Л 2а8аћпа.
— Реваа сће 1а р к с а а п о ав о швсога т о Н о 1о»Е ' т о к о ЛГПсПс п$ро>н1еге а цие$(а Ј о т а п Ј а .
Р а и 1а Гсгоаа Јс1 сопПкго п(сп&о сћс 1а соти л !1а т ( с п ш з о п а к Јсћ ћ а (гоунгс ш Г гаи ила \ о и ноое. регсће зс к (г а !и п \« Л расе сопппиапо а
ргосеЈсге со п к п и т с п к с ’е П п$сћк> сће 1а Ји$о$1а\оа $1 иазГопп! Јп ип »осопЈо и ћ а п о , у ак а Лгс ^иетта а з л к рсг ап ш Гшо аЛа Л$$о1иг>опе (ои к е аи'а$5088е(и теш о Ј а р а п с Л а1(п 5(аП. 1го1(гс »с 1а Јисгга Јигсга а 1ип#о поп $агећће ппрсоћаћПе ип со;п\о1& т>сто Је&и $ и (! уиппј соп к 1а
О го а з, 1а К о та п ш , !а Ви18апа е Ј апсће П иИ а.
К к о г Л а т о а 1д »ашШ а сће саи$Ј 1а I* уисттв
топЛ а1е; т ц исзи п и к Ј е (( а (егга ћаЈсап ка ћа$ и ил ПатппГсго рсгсћс 1и((о $1 ЈпсепЛ.
— Соаас встћо Лж в и рвгте е со
Гаћга соаа 4 сће « ав^ига аВосв рст П ГвТвго <кКа
ЈчодХд пв?
Раг1алЈо Ј а х г ћ о пи ди&иго сћс, г а ^ п ш и ипа
расе $ и ћ 1к , 1а бсгђја е 1а Сго«ша а $ераппо ЈсПш пуатстке ш циап(о ј т р е п ју ј ророћ пол ро$4опо р 1Пугесге јп $јете расЈЛ сатеш е.
Е)а гспјром! шусс« сгсЈо $>а о г т а 1 (с т р о , скро
т П к а п т Л » а х т а , сћс 1а сћ к $ а саКоЛса е 1а
сГпеза оПоЈо5$а, поп $о!о јп Ји8051ау1а т а пс1
т о п Ј о пкего, $1 п и т ас д п о §е л НусПо 1ео1о8вк>,
Гга ј сарј Јс1к Ј и е сћкае, с! $ооо ЈеИе р к х о к Л уегвепге, псЛа ГеЈе ск! роро)о п оп е$в(опо ЛГГегелге Г о п Ја те п и п сће 8Ји$(1Псћшо апсога 1а х рагагЈоое.

СУДБИНА ЈУГОСЛАВИЈЕ
ХРВАТИ И СРБИ ИСПАШТАЈУ ЗБОГ ГРЕШАКА КОМУНИСТИЧКОГ РЕЖИМА
Свједочење Мираша Дедеића, представника православаца
Југослобенска криза са драмом ГрађанскоГрата открива различите ставове који отежавају
проналазак реилења. Већ дуГо наше новине прате са посебном пажњом развијање дешавања,
прикупљајући приче и свједочења припадника различитих страна у сукобу. Управо са намјером да
пружимо нашим читаоцима потпуну информацију, одлучили смо да објавимо два супротстављена
свједочења: у јучерашњем броју свједочење хрватскоГ представника Доктора Марија Кинела (који
је у Италији збоГ прикупљања помоћи за њелов народ), а у данашњем броју објављујемо свједочење
српскоГ свештеника Мираша Дедеића, родом црноГорца, теолоГа и пароха православне цркве која се
налази у улици Сардења у Риму.
У Југославији наставља да бјесни грађански рат у атмосфери коју је тешко разумјети. Иако
је опет дошло до прекида ватре чији је настанак подстакла мировна конференција одржана у Хагу
вјерско- етнички рат изгледа превише озбиљан да би се могао ријешити за кратко вријеме. Судбина
Југоелавије нас не може оставитиравнодушним, не самозбогонога што се дешава на њеном простору,
не само збогзлокобне географске близине рата који је у јеку, већ и зато што би могуће распарчавање
Југоелавије могло отворити питање Истре и Далмације које су некада биле у италијанском поеједу.
Коментаришући актуелну ситуацију грађанског рата у Југославији телевизија и масс медији
уопште, обично представљају Хрвате као жртве српских окупатора:можда је то истина, или је пак
еитуација много сложенија и одговорност за такво стање сносе обје стране.
Остаје чињеница да је српско становиште у овом тренутку мање познато.
Да би схватили и ерпске разлоге интервјуиеали смо свештеника Мираша Дедеића
кога италијани зову «отац Микеле». Без сумње, његово свједочење је противно општем мишљењу
Италијана о рату. У његовим ријечима, понекад превише грубим и националистичким, иако их
изговара свештено лице, у којима смо примијетили значајно поистовјећивање термина српски са
православни и хрватски са католички, осликава се сва суровост сукоба између два народа који више
не могу да живе заједно.
ОчеМикелештанаводисавезну војску српских и хрватских резервиста; то је рат који
да учествује у оружаном сукобу? Велика жеља су жељели и бивши комунисти, и бивши Титови
да сачува комунистички режим, или се опет сарадници који желе да одрже власт мијењајући
ради о жељи да се створи «Велика Србија»?
лице на рачун јадног народа како српског тако и
Ни једна ни друга претпоставка није оног хрватског.
тачна. Друга је потпуна лаж. Савезна војска
Колико јемени познато савезну војеку
је напала Хрватску само да би спасила српски контролише такозвани «српски блок». Како
живаљ настаљен на том подручју; да би се у супротном објашњавате напад на град од
избјегао геноцид као што је онај који се десио у историјеког значаја као што је Дубровник или
Другом свјетском рату кадаје, д о к јеу Хрватској заузимање касарни савезне војске од стране
на власти био Анте Павелић, убијено 500.000 Хрвата?
срба у Јасеновцу, који су били жртве свирепоети
Ово уопште није тачно. Савезна војску
фрањевачког фратра Мирослава Филиповића чинељудикојипотичу изсвихдјеловаЈугославије
Мајсторовића који је организовао масакр.
и не предводе је Срби. Како може бити српска
Истина је да Хрвати, данас као и јуче, војска ако је вођа, Кадијевић, Хрват, а његов
желе да уклоне Србе са њихове територије и ово замјеник, Бровет, Словенац?
је рат који воде Хрвати против Срба који живе
Напад на Дубровник који је некада
на хрватској територији. Савезна војека само припадао Црној Гори, штавише који је требао
покушава да смањи насиље у сукобу између да буде њен главни град може се објаснити: у
Интервју српског свештеника Мираша Дедеића италијанском листу “II Роро1о” од 18.11.
1991. Г. у коме он оправдава борбе око Дубровника и залаже се за враћање Истре и Далмације
Италији.

47

граду су се Срби и Хрвати међусобно убијали Срба и Хрвата је заправо исти будући да оба
са нечувеном свирепошћу. Савезна морнарица народа потичу са Карпата и да говоре истим
нападајући Дубровник настоји да уведе језиком; са друге стране, Хришћанство су на
полицијски час како би се могло продријети у Балкан донијели светитељи Ћирило и Методије
поријеклом из Грчке. 1054 год. у вријеме шизме
град и смањити насиље.
Међутим опсаду касарни је наредио Србија је прихватила православну вјеру, а
Туђман, југословенски Хитлер, који је послао Хрватска католичку. Иако постоје Срби католичке
хрватске резервисте да опколе војнике савезне вјероисповијести и католици православне
армије да их она не би спријечила да отјерају вјере ово често оштро и унапријед одређивано
разликовање по вјери временом се претворило
Србе из Хрватске.
Као свештено лице не можете и у етничко раздвајање које је сада основни
учествовати у рату. Да ли подржавате елемент сукоба.
У вези са ови желим да истакнем да се
разлоге својих сународника Срба да сачувају
федерацију или насупрот томе сматрате данас у Хрватској не признају мјешовити бракови
легитимном жељу Хрватске и Словеније за и да 60.000 српско-хрватских парова, иако су
становници Хрватске напуштају је и одлазе у
оцјепљењем ?
И у вези са овом темом влада велика Србију из страха од одмазде.
Сматрате ли да је међународна
забуна настала као последица погрешног
информисања. Није истина да Србија по сваку заједница еа мировном конференцијом
цијену жели да сачува федерацију југословенске у Хагу на правом путу ка проналажењу
републике; штавише, 99% Србајезаотцјепљење. мировног решења сукоба и да ли је у томе она
Осврнимо се на податак који каже да: ако 38% од неприетраена, или би стратегија требала да
23.000.000 Југословена чине Срби, 42% од њих буде другачија?
Вјерујем да су на правом путу иако ми се
живи изван Србије. Дакле препрека одвајању
су Срби који живе у Хрватској. Отцјепљење ће не чини да су у томе заиста непристрасни, можда
бити могуће само уколико се успостави трајни се несвјесно више води рачуна о хрватским
мир и уколико буду потписани јасни договори о интересима него о оним српским. Проблем је што
заштити 600.000 Срба који живе у Хрватској и ЦЕЕ не познаје у потпуности социо-политичку
који траже аутономију и право да остану у својим ситуацију Југославије, у којој још увијек постоје
комунистичке струје, а и новинари преносе
кућама.
Ко Вам од југословенеких политичара многобројне погрешне информације на штету
Србије.
изгледа као поуздана особа?
Како оцјењујете политику Италије
Сви су најзначајнији политичари у
влади Југославије, било Срби или Хрвати, или према југословенекој кризи?
Упркос хрватофилској наклоњености
представници других покрајина, некадашњи
комунисти, Титови следбеници, и управо зато Италиј ана, чини ми се дај е политика Де Микелиса
што су такви не могу бити поуздане особе. Па до данас била праведна и непристраена. Што се
ипак, мислим да је Милошевић, иако је и он тиче Италије хтио бих такође рећи и да, након
некадашњи комуниста, урадио много за Србију, могућег распада Југоелавије, она има пуно право
припајајући јој Војводину и Косово које јој је да приевоји Истру и Далмацију. Било би ми драго
због тога и сигуран сам да ће италијанска влада
Тито био одвојио.
По вашем мишљењу да ли је ерпско- учинити нешто у том правцу будући да поетоје
хрватски конфликт етнички или је настао као и историјски разлози за тако нешто. Међутим
последица политичких и социо- економских Словенија би могла да сезбогтрадиције и културе
припоји Аустрији.
прилика?
Која би могла да буде улога
Ради се, прије свега о вјерско- етничком
конфликту, а постоје и политички и социо- ХришЕанства у процееу успоетављања мира
економски мотиви као пратећи узроци настанка у Југоелавији, у земљи која је након пада
овог сукоба. Чак би се могло рећи даје то вјерски комунизма разједињена, чијем унутрашњем
сукоб који је временом прерастао у етнички дијељењу је допринио вјереки конфликт
конфликт. Да будем јаснији. Етнички коријен између хришћана?

48

Као што сам већрекао комунисти нијесу могао трајати годинама све до потпуног распада
у потпуности нестали само су се маскирали и државе или до њеног потчињавања од стране
има их како међу Србима тако и међу Хрватима. других држава. Поред тога, ако би рат дуго трајао
Понављам, некадашњи комунисти су Месић, не би било искључено учешће других држава из
Марковић, Туђман, а и Милошевић, мада је он окружења као што су Грчка, Румунија, Бугарска,
био доста млад у Титово вријеме, те отуда и мало Италија. Сјетимо се повода првог свјетскограта,
утицајан. Без ових «Титових сателита» било би на овој проклетој балканској земљи довољна је
више мира и демократије, а хришћанство би једна шибица да се све запали.
Као Србин и свештено лице какву
могло да се развија.
У сваком случају Ватикан би могао, будућност Србије желите?
Говорећи као Србин желио бих да се,
преко папе Војитиле, да се огласи у Југославији,
можда подстичући сусрет између између српског када се успостави трајни мир, Србија и Хрватска
дефинитивно одвоје будући да два народа не
патријарха Павла и загребачког кардинала.
Мислите ли да је мир близу или је још могу живјети више заједно у миру.
Као свештено лице, вјерујем да је већ
увијек доста далеко?
Јако је тешко одговорити на ово питање. вријеме да се после сто година шизме католичка
Судећи по свирепоети сукоба, сматрам да и православна црква уједине. Ако на теолошком
међународна заједница треба на брзину да нађе нивоу, између поглавара двије цркве постоје мала
неко решење; јер ако се мировни преговори разилажења, у вјери народа не постоје суштинске
одвиј ај у тако споро постој ириз ик даће Ју гославиј а разлике које оправдавају одвајање.
постати други Либан, односно грађански рат би

Превод иншервјуа у “II Роро1о”у коме ра4ге М1ке1е као Србин износи веома иншересаншне
ставове.

49

|»1сН1си1, 19 1чиусш 1Ј1с 1991

А т п ја п т а

роросо

11

Њ О К Л М М А В1 Ш Р О Р О Ш
^ебИшоташа (ИВгапко 8ћи1е§а, раггосо сгоа1о с1е1Моп1епе&го
сп « ш п с » 1т о с » и (о р о п а (о ое 1 В а к а т пе! IX
$есо1о. А Г Г сптш опе <Је1 (иК о сггопеа. ап?ј <}»т о и п а <1в 1п Г о т а 7 Т п с 1е т 1еппо$а К к о п ћ а т о с ћ е Н >а $ п » м т о »ра/јо ђ з !с а т с о с рјепо <ћ
ге$(ј <1| с ћ к ге ра 1е о с п 5( 1а«к е <к1 р п т о т е д т е уо. I сго а п ћап п о п сечиш || сп м ш п сјпп о Ј а
К а ге п га с <1а1 С а г§ ап о пе! У Ц -У Ш » сс о т, 1ш
С ћк$а ог« к 1о$$а мегђн езпкс з о т <1а 11а т с ! а
<1с1 X II » ес о т. 1-а сам п а легђд <1с* Нспш пјк!.
соп Нчи о са р о м јр к е ге 5(еГапо ра&$о <Ја11а §>ип»<Ј|гЈопе <ћ К о т а и цие11а <Ј| С ом ап кп ироћ
хр>ап<1а сочј )1 Јем Јп о <1с1 с т п а п е м т о Гга >
»сгђ!, С!о 6 || ра$$а§ро Јс1 с п м т п с м т о г о т а п о
саК о ћ с о и цис11о Јстђо о п о д о и о . МјШа(о пс1
1219 с о п Н п со!!ојс 1П1сп!о (И Гаш оссГаћа да
раг(с Је1 р а(п а гса(о с о п Ј и п п п о р о ћ и п о .

Ооп Вганко Ж т и$а, м сс гЛ о н ЛеИа Л1»~
сегг Лг С апаго ( Восске Л СаИаго пе!
МоиНћецто), раггосо, сгоа1о, иЈптатси/е тоНо аги\'о нс> т ахх-теЛа сотс
егрепо сЛ аггет о итптоке Ле11а П1иаџон е е Лс11е р го хреипе ЛЈ хо1нпоне ЛеНл
сгш јицо.\1а\'а е ЛеНа ^метга 1п Стоаџв,
1то»апЛоп а Кот а Л1 р и ч а хц т , ка 1еПо
\и »II Роро1ом 1ипеЛ1 (17-1Н потеткте
1991) ПшсттШа «1м ш п т о ш а п га ЛГ
раЛге М$газ ОеЛегс* еЛ I тениго Ла лт
ретске НПене ске ц и ен а 1и1еттша ма Чага геиЛепцоЈв е оЈУекпта ЛеЧа гетНА $го~
п са ерет ад Лапио$а рет аиа согтеИа т јоттапопе Ле1 (еиогс Ессо П и /е г т 1а
ске а к а гНашаго.

*

— С}и«1 * 1а м и 1тргс5510ос Јоро а»сг 1еПо Пп1е п к 1» а 1*а4гс 1)«1екТ
Ригтгорро р с $ т п а . ретсћ*. ||Ш11апс1ош1 *о!о
а1 биоп к п ј о с а!1е гес;о1с Јс11а сопујуепта
Јсш согаЈк а, (1 гореК о рсг 1а уеп!а «јеј ГаШ Л оггсј с риге рег 1а <1Јуег5Ј1а <Је1Јс о р ш т п ј сЈсус сси г с касго рсг (и 1П. Р п ш а <11 ш ((о уоггет коНоИпсагс с1к |1 сиа(о рз<1ге
О етЈет. рп»еп(а(о пс11'Јп(го<1и/тпе аИЧп1сгој$(а сош с ебро1КП(с <Је§Н чЛ о Јо м Ј. ш геаЈсД с ргек сп ш о т
ПШпега циаш о ш сп о а т ћ !§ и а , р о т ђ с т ј п ви11а сђс е§Н поп г а р р гс а с т а а К о т а п п аи па
<1с11е С ћн зс а т о с е Г а к т Ји§ок1ауш, Јд1 шоП1Сп(о сће поп е е1спса(о сош с т с ш ђ г о пе дс11д Сћ|е<а кгђо-ог(о<1о55а пс сћ цисИа т ас« 1 о пе. МЈ сћ1с<1о апсога с о т с е§ћ, сћ с <1а (с т р о
поп м ^ с р<п т Ј и д о к ћ т а , рокаа ргс(епдеге
опе.<1а т е п (с <ћ екксгс (с к п то п с аК стћђП е
[I ГаКо, рој, д | поп сбхегс а! к г т / ј о Ј1 пс$$ипа <1с11с сопГсазтш о п о д о м е т ЈиЈгскГпча поп
1о ж и м рег 1а §гап<1с чиапп(А т Га1м(1 сопс1ат а ( с соп си! ргс(епде <ћ <иГГгп§агс 1с ргоргк
и з к г /з о т С1тса ГаКиа1е &кшшопс е ић с л и ро1И1а де! сопПЈКо т С гоагЈа.
— ОиаН когсђћсгп, чесошЈи И . цисме Јпсззт(е м е Ас1р. 1)едгкТ
Р сг^ азтш си ге. 1а « о п о * п |П а аегђа <1с 11а II
Јиегга т о т ћ а к поп воОс <ћ а к и п сгедКо
маспићоо. ро!сћс е х и и Гака Ка 1 р а п к о согп и т к а с о п П патА ргора§;ап<ћм 1сће. 8 с с о т 1о
к т с 1аЈ 1П1$(опсћс е ш т к с ћ е д! $(ид]05Ј 1пв 1е»| 1т р 4 г7ТН, т (и к а 1а Јицо$ 1ауја пе! согеодс!1а II §иетта т о п с ћ а к реп гопо сЈгса 750780.000 ретеопе. О« чи сК с ђсп 456.000 т Н а к>по сгоа(с. дипцие е к п р о з м т к сћс • зегТ ађћнјапо и \и (о 500.000 т о г ћ , е рег §|и п (а пс1 зо1и с а т р о т Јж еп оудс. Ј о \ е реп гопо с о т р 1с<*|У ат еп (еа гса 60.000 регЈопс дг (иКс 1е п а/јопа1кц. Соп циск(а р гсстагјоп е поп т т м Ј о
»Шјпшге 1и 1га§к1(а Ј | Јавспоуас, регсће (иКе
» <‘И (,тс т е гћ и п о 1и п ом га рје(а е поп Јсуоп о
«»сгс м ги тсп(<|||/ 2 <кс рет аШглаге п и о « оЈЈ.
ђ т п Н о ђ ђш то Ј со гд а га сћ с <]исМ| Гак! цуусппсго пе1 циадго Ј с П Ч т т с п и т р А м <Је11а II
Еиетга п к т д ш к с <1с 11а п у о т /јо п с ји§о$ 1ауа.
Е раП Јсо1агтсп(с рсгћд а 1и т с п /о в п а пре1и(а <1а р. Оедетс Н ц и а к м п Г сп и х а М к с в к у
рјћроујс МаЈ 5 (огоук с о т с а «ип Гга(с Ггапсс5сапо>* с о оп 1та(оге <Јс< т а$ $ ас п . II расће Г>едејс <м ђепс сђс Н М ајм огоујс ега Ма(о сзри1$о
даИ О г д т с Г гапсскапо с г т о ( ( о а11о *(а(о 1шса1е ш о ћ о р п т а д) Јазепоуас. II ргс(смо <1с1к
а(гос!(А. <ћ си | $ј ј о п о т а с с ђ ја и (и((ј §ћ е$ега 11
с ћ с о р с г а п о т Ј(ц 5о*!аУ1ад а 1 1941 а1 |0 4 5 с с ћ е
Гс$сгс!(о с ј роћ(к> гегђј ога п с ћ ш т а п о рег
&1и$(Шсаге Г а& ггетитпесош го 1а С гоагја, поп
гс§§с д т а п г : а11а М опв е Јорга 1ШКО д т ш ш
и Ј ипа соЈО спга стН е е сгои ап а.
Р Гаћа аНпкЈ Г аГ Г егта/тп е сћ е «ј сгоа (1 о§с о т е јеп уовЈгопо е ћ т јп а г е ј »егђ> Ј ш т г о
(сгп(оп>*; т Г а Т ј сгоаи ш ер о с з р а з з а и ћаппо
оГГспо ГпКсгпа ОЈркаћга т *сгђ| сђс Г觧>уапо
<Јтип71 ај (игсћ|. Е и к ега 1а Ј К и з /т п е <ћ ц исМј 5егђ| сћс $опо <1кгп(а(ј ц и ал р а д г о т <Јет
сгоаи ћ а ччггјгд т у о с с 4 сћ е ц и см а §иетта 51
с о т ђ а К с 5и1 (сгт!(ог!Осгоа(о. соп (го I сгоаћ «1
е СЈрге$вопс <Јс11а уотш А д! ипа <ћп§еп/а хсгђи Гдпаиси <ћ с а с а а г е I сго а ћ <1а11ого (егп(огт.
— С оокусНс 1а Гга§с<1и <ћ Оиђгопнк?
1о 1а у«1о т чсгК а пе1 рш по Мгв(е(рсо в т ђ а 1е сће пига ад а т р и и г е аПа С г о а т а1сит
рипп уј(а 1ј. с о т е 1а со м а ад п а( 1с а е I ј т п с ћ
по<ћ Геггоутаи <ћ У икоуаг-УјпкоусЈ е Кп1п.
5 о п о Јипцие ађ ђ а м а о га сћјаге 1е ШОПУагТШ
8 (ппе§!сће сћ е м сегса <ћ па&соп<1сге <ће(го
ч (гитсп (аћ ргеоссирапопј рсг 1а т т о г а п г а
Јсгћа е рсг 1а мш &опе псПа С г о а д а Јп трсп <кше. ЛПспгшге сћс ОиђгоупЈк е <ћ1а п т ! а и 1
8 ио јпгсгпо <1а јсопК ! (га сгоаи с ж гђ! сће |’еЈсгсјго сетса
ргокодЈеге |ж сјкА, е Јет р ћ се т е ш е смсепо 1о поп >огге< Јргесагс к р а го к
рег с о т ђ а к е г е циетш о р т Ј о п е соп I Га((1, с ће
р и пгорро м ргеЈеп(апо <1а\апп а! по*!п о ссћ|
ајогпо рег е т г п о . ога рет ога. Рсг и п о сћ е ргоујепе <1а1 М ош епевго с о т е т е . поп ем м опо

АгИе/дго, Пикготтк зоПо 1е кот кс е рго/и$кгсгоапа Ро1а

II уего
е ПМ§о
пе11а ^иегга
т Сгоа/ла
к ’1гаИа поп <Јеге гетеге Гопскиа сИ ргоја ф г сгоагј, та ршИозго ГајјегтагзГ сИ
Ш1 ге§ппе соппотга е сИ шш 8о1т1опе сИ
јогта ске орргппа /а Икегга поп зо1о скг
сгоаИ та апске скг зегкг
<1. М л ш о В к и с м о и м

— ЛИога, »еетккЈо И , сћс соча ассаЈга?
Т го р р с $опо 1с циевпош рег р о 1сг!е ппсћш <Јсгс п е1 Г атђи о д» и п^Ш еппви сће поп ћа ГЈп(е п п о п е пб ћ> роЈмђН ка П! апаћггаге 1е с о т р ћ с а п в м т е јтр ћ с а/л о п ! е Ј Га(п <ћ ипа §и спа,
т и а е т р Ц с с т а К е уиоЈс »таЈСћегаге 1е тоН е
ђи§>е < 1 е 1 Г т(е т $ и ргеседсш с с Гађиво <Јс*
т а 5$-гпс<ћа <1а р а п е дј циаШЈ уо§1јопо §1имЈГ»сагс ц и с з и §исгга А ц исм о ргоро» 1(о т ј с
9 е л и и п Т Ј Ј е п а л о п е . ћ л т д с ч о к ћ ђ е п а пе.
М а т р а Ји 1 т п д поп дочгсђђс е»$еге ађ и » а и
рег Јсо р ј с а ((т ј, с т б , а п о т е д еЈГ ецикћвип/л,
оГГпге Н р г о р г т 5р а /!о а со!ого сћс ч о п еђђ его, акгачсги о т а п ј р о т / т т е ГапКа, §с((агс
соп Г ивтп с п е 1 Г о р т т п с ри ђђ1ка. Е ро 1сђс 1
сгоаи а к е т т о п о 1'аЈи(одеЈ гс$роп$ађ<ћ роћпс!
клћап I $и!1а ђа$с <ћ Га((1 уепПсађШ. с сопГтдпп о псИо $р!П1о пођНе сд и ш а п ји п о <1» ип рор о т с ђ е ћа $ари(о р<п чо 1(е пс 11а $(опа (сзпт о п 1агс 1а с а р а а п <ћ ем сге § 1и м о усгмј §ћ а 1(п , п (е т § о с ћ с 1 т а ч Ј -т е т ћ а ро* зап о е д еђ ђ ап о
5 Уо1§еге ип и г \> /.т П! а К е л и е сп п с а тГ огш а»оп е.
— О и а к , $«<«иЈо 1г1, Гга I регеопамЛ роћгк!
јиЈЈш тгј к мтпђга ш аш огш сШ с аГГи1иђ(к?
N 0 0 сге<1о П! сббегс 1а рсгзопа а с т к а а даге
к р:<кс1к <Ј( аПк1ађШ(и о§ћ и о т т ! р о ћК о <Јсћ
ћ> Ј о ^ о јт у ш . с о т е т ч е с е р т с п б с сћ Гагс >1 р.
О с б е т , соп р д к х р а т о а ћ п II §ш<Јшо 1о <1ага
1и м о г т . ОосПо сђс т у с с с роззо сЈ1ГС е сћ с Н
р о р о т сгоа(о јп ц иез(о т о т е п ( о с 1а р1п аГП<ћ>ћНе Гогга р о ћ и са јп Ји§о»1ауш, т цииШо ћа
»сеИо д с т о с га !Ј с а т с п (с 1д ћ ђ с г п сћс т цием а
дНЋсЛе ога с г о к а т с Ш с дЈГсгте <1а к>1о. 5с 1с
га§Јоп« Јс1 ћиоп <ћгК(о е <к11’е1к а ро ћ п са, и т (с аШ> у о т п п <ћ п»о1уеге расШ сатсгКс ( ргођ к п п , зопосгК еп уаћп! рег Г и Г Г т а т ћ п роћп са Ш ип р о р о т , аНога с с г и т е ш е II р о р о т
сго а (о с аГГтађЈк. II гајо аи зр*ао 6 сће ипсће
н1Гт(егпо Не1 р о р о т »сгђо м (го п п о рсгхопс
о п см е е $а§§е — с хопо хкиго сћс епМ опо ■"
сђ с јс 1п ц ием о ш о т е п (о ћдппо (1 ћ а\а § ћ о
сћс сизе г>е$сапо а го са ка ге Гопоге <1е1 роро!о
Јсгђо § ги > степ (е с о т р г а т с з х о пиуипч а (и к о
и т о п д о е п р о п а ге \ |га§ 1с 1 счепп сће т к а п § ш п ап о 1и (сгга ск.>а(а зш М пап Ш ипа расЈПса
$о 1иг 1оп е.
— О оса »рега 1г1 <1»1т солГегеша 4е1ГАја?
1п ђ а зе а ! к « д з 10пј Гшога се кђ п К е а зигеђђс ћсл росо д а зрсгагс 1пГа(п (иКе 1е « то га(о ГЈе» 8(1 ри ћпс аИ'А ји »1 »опо (газГогта(е т «сгета(оп>* рсг 1а р о р о Јд гт п с с г о а и ' 5е \ гсзропхађШ еи гореј <к11а сопГегсп/а, с јп р п т о 1ио§о
т г п С агп п § (о п . уоггаппо ргепдегс Гто1шел(е
а((о с ћ е <ћ Г ако поп е$ј»(е р*п и $е((о 81а(и к
<Је11и Р с п е г а г т п с ји§о$1л\а. с сће ћшоапа псопо5ссге с о т е $е(п М аи ћ — егссћ <1е11а Есд е п и т п е — к К ери ђђћсћс сће Јст о сга гк м т е ш с ћап п о зсс1(о 1а рго р п а т Ј 1рсп<Јсп/а с
ћап п о т е * з о а р и т о §ћ м г и т е п п §!и гкћа рег
ц и « и п х ћ р а т с п г а . аНоги VI6 »регапга сћс »>
ровза т т а г е ипл уега е о п см а (га(и(>уа Ј 1 расЈПсагзопс. N«1 Гга(1етпро рсгд 1и сопГегепга е
Г Е игора (иК а Јсу о п о Гаг с« $ а гс (I тз$$асго т
а п о сНе с е П а т с ш е с о 1р 1$сс т з § § 1огт еп (с 1!
р о р о т сгоа(о, т а т к ( с п К Ј т е апсће (п> 1 *о1<1ап5егђ1

к и и : рсг Г јјп о гаага <ЈсЈ Га!п циап до $( аГГсгта
сће О и ђ г о ч т к I « а п (к а т е ш е топ ^ с п ев п п з.
а п /ј д е з п п а и а<Ј сјзсгс с а р !(а к <Јс1 М ош епеКГО». О и е з и т е п /о д п а с (а1теп(е р вк ае , сћс
поп У*6 ђј40вп ° п с т т е п о <1ј сопГииг1а, рсгсће
апсће 1а р т е к ш е ш а ге сикиги м о г к а де11а
Ксп(е 5етпр1Јсе 4 »иГПс»еп(е рег »та»сћегаг1а.
6ићгоуп1к 6 <1а х ет р гс 1а сиНа д ећа р>п §гапск
( г а Ј ј/ т п е с г о ж а е с а к о ћ с а .

сооЈјумЈе ГорћНоос ске ц и п (о сопШКо

50

т С г о а /т ч т 4> паШга еСпко-геНцјоЈа?
А м о т и т е Ш с по. 51 уоггсћђс рте»спиг1и
с о т е и !е рсг Т1еге$п роћпс! с Ј е с о п о т ј а Гас ћ т е ш с ЈсчпГгатћ сћс ћдппо Јирп*аС0 1а ђагћага а 0^ г с п 1опе с о т г о О иђгоуш к сћ е А ип т и &ео аИ’ареП о. Е ' ђсп чегосђе о§пј *иегга ћа а1Г о п § т е т о ( т с о т р 1ем 1 сће (п и с сп Јо п о к
п ц ј т т р о ћ (к ћ с, со т и п ц и е поп р о и т т о <ЈсПП1гс 1а јгиегга т С г о а ш с о т е ипа сгосЈа(а гећ§1оаа. 1.'т(егутма!о оподсизо а П е г т а сће (1

— СНе соча $1 аН сгкк <п> роН(јс* ИаНат?
Гћ (и (п I ророН еигорс! П и ћ а 6 с е п л т е ш е
1а пиетопс р т (ћгеК и теш е 1Шеге5$а(а аНз $(ађШ(а с а)1а расс пс1Гагса ад п ап са. М 1и т ђ г а
ципмћ 1ео(о акети кгс <Ја* роћпс! Ка1иш ипа
т১> оге е рјп п х р о ш а Т к а((сп л оп е з циеИо
сћ е »исседс <1д1Га!(га зропп а I '1(аћа поп Исус
(с т с г с Г о ш к п Ап ргоГи§НЈ <1а11а С го агк . т а
р(и(( 0 8 (0 ГаЛГсгтаг*! <Н ип гс § јт е со т и ш м а с
Т и па чо1идопс <ћ Гогга сћс о р р г јт и 1а ћђепа
поп 8о 1о <Јс1 р о р о т сгоа(о т а апсће <к11о ме$јо р о р о т кетђо К 1(ет>§о сћ е аН 'т1сгпо <Јс11а
с о т и п п п еигорса ГПиНа ро$$а »\'о1§еге ип’иг>опе гооНо р т т а $ ј у а е (Јс п п п т аШ е <ћ цисћ
1о сће р и п го р р о Ппога ћ а ГаКо. N 0 0 с ипл сгј( 1са 1а т 1 а , т и и п а с о п м а П т о п е пет Га(п.

ДРАМА ЈЕДНОГ НАРОДА
ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ РАТА У ХРВАТСКОЈ
Свједочење Бранка Сбутеге, хрватског пароха у Црној Гори
Дон Бранко СбутеГа, свештеник Которске бискупије ( Бококоторски залив у Црној Гори),
парох, Хрват, у последње вријеме веома присутану масс медијима као стручњак и пажљиви свједок
дешавања и изгледа за решавање јуГословенске кризе и рата у Хрватској, пошто је био у Риму
у пролазу, прочитао је у «Ил Пополо» од понедељка (17-18 новембар 1991 ) чланак «Свједочење
Мираша Дедеића». Обратио нам се зато што сматра да је овај интервју био тенденциозан и
супротан историјској истини и стоГа штетан за исправно информисање читалаца. Преносимо
интервју који нам је он дао.
Какав је Ваш утиеак након што сте особа. Од њих око 456.000 су били Хрвати, дакле
прочитали интервју који нам је дао отац немогуће је да су Срби имали 500.000 мртвих, и
ДедеиЕ?
уз то у Јасеновцу је настрадало око 60.000 особа
Нажалост веома лош, јер ослањајући свих националности. Овим прецизирањем немам
се само на здрав разум и правила демократског намјеру да умањим трагичност Јасеновца, зато
суживота, поштовање истинитости историјских што све жртве заслужују наш пијетет и не треба
чињеница као и различитости мишљења требало да буду употребљени као средство за подстицање
би да буде свет за све. Прије свега желио бих да нове мржње.
истакнем да је поменути отац Мираш Дедеић,
Не треба да заборавимо да се све ово
представљен у уводу интервјуа као представник десило у оквиру велике трагедије коју је донио
православаца, у ствари је представљен на Други свјетски рат и југословенска револуција.
двосмислен начин, јер стичем утисак да он не Посебно је подла лаж коју је изнио отац Дедеић,
представља у Риму ниједну од аутокефалних а која се односи на Мирослава Филиповића
цркава у Југославији будући да није наведен Мајсторовића као на «фрањевачког фратра
као члан ни Српске православне цркве ни оне организатора масакра». Отац Дедеић веома добро
македонске. Такође се питам како он који већ зна да је Мајсторовић искључен из фрањевачког
дуго не живи у Југославији може да се појави као реда много прије Јасеновца. Изговор за звјерства
поуздан свједок.
ш ја су починиле све војске које су дјеловале на
Чињеница да се не налази у служби територији Југославије од 1941. до 1945. и на
ниједне православне цркве у Југославији не шје се српска војска и политичари сада позивају
оправдава његов покушај да са великим бројем како би оправдали агресију према Хрватској, не
неистина поткријепи сопствене изјаве у вези може да оправда историја а посебно не људска и
са актуелном ситуацијом и политичким исходу хришћанска савјест.
сукоба у Хрватској.
Такође је нетачна и тврдња да «Хрвати и
Које еу по вама неиетине које је изнио данас као и јуче желе да уклоне Србе са њихове
отац Дедеић?
територије»; управо су Хрвати у прошлости
Српска историографија о Другом понудили братско гостопримство Србима који су
свјетском рату се не може окарактерисати као бјежали пред Турцима. У таквој ситуацији су се
вјеродостој назато што је била написана од стране налазили Срби који су постали готово господари
комунистичке партије у пропагандне сврхе. По Хрвата. Међутим истина је да се овај рат води
историјским и статистичким истраживањима на хрватској територији, против Хрвата и он је
непристрасних енглеских научника, током израз опсееивне жеље српских властодржаца да
Другогсвјетскогратапогинулоје око 750-780.000 отјерају Хрвате са њихове земље.
Реакција которскоГжупника ЗбутеГе, објављена у “IIРоро1о” 19. 11. 1991. I. на интервју Г.
Дедеића у претходном броју истоГ часописа.
Г. ЗбутеГа износи, са историјским чињеницама прилично неусаГлашене, поГледе на масакреу
Јасеновцу у којима је активно учествовао усташки фратар М. Мајсторовић.

51

Како гледате на трагедију која је године признавањем аутокефалности од стране
задесила Дубровник?
Константинопољске Патријаршије.
Јаје видим као дио глобалног стратешког
Шта ће се десити, по вашем
плана који има за циљ одузимање Хрватској мишљењу?
изузетно важних дјелова њене територије, као
Превише је питања и на сва не можемо
што је јадранска обала и жељезничка линија дати одговор у само једном интервјуу који нема
Вуковар-Винковци и Книн. Дакле прилично су намјеру ни могућност да анализираумијешаност
јасни стратешки мотиви који се настоје сакрити различитих страна и ратне чињенице, већ само
иза забринутости за српску мањину и за њену има за циљ да разоткрије многобројене неистине
судбину у независној Хрватској. Тврдња да су изнијете у интервјуу Дедеића, као и злоупотребу
Дубровник растрзали унутрашњи сукоби између масс медија од стране оних који желе да нађу
Срба и Хрвата и дај е вој ска само хтј ела дазаштити оправдање за овај рат. Кад већ говоримо о овоме
град, више је него срамна. Не желим да трошим дозволите ми да дам једну примједбу. Слобода
ријечи оповргавајући ово мишљење чињеницама италијанске штампе која је за сваку похвалу не
које се нажалост појављују из дана у дан, из сата би требала да буде коришћена у лоше сврхе,
у сат. За неког ко потиче из Црне Горе као што сам односно, да у циљу постизања непристрасности,
ја не постоје оправдањазанепознавање чињеница нуди простор онима који бише жељели да путем
када се тврди да је «Дубровник од давнина манипулација и лажи унесу забуну у јавно
црногорски и да је чак требао да буде главни град мишљење. А пошто Хрвати очекују помоћ од
Црне Горе» Ова лаж је толико очигледна да нема одговорних италијанских политичара и полажу
потребе да је оповргавам зато што је довољно вјеру у племенитост и хуманост народа који је
посједовати елементарну историјску културу да више пута кроз иеторију показао способност да
бисмо схватили да то није истина. Дубровник буде праведан према другима, сматрам да мас
је одувијек био колијевка хрватске и католичке медији могу и морају да врше своју улогу тј. да
традиције.
пажљиво и прецизно информишу.
Да ли ви дијелите мишљење да је
Који од југословенских политичара
овај конфликт у Хрватекој вјерско- етничке вам изгледа као поуздана особа?
природе?
Не вјерујем да сам особа која би могла да
Апсолутно не. Настоји се представити говори о поузданости југословенских политичара
овај сукоб каотакавзбогполитичких и економских као што то ради отац Дедеић са очигледном
интереса који се лако могу утврдити и који су пристрасношћу. Међутим оно што могу да
покренули варварсу агресју против Дубровника кажем је да је у овом тренутку хрватски народ
који представља музеј на отвореном. Добро најпоузданија политичка снага у Југославији,
је познато да сваки рат има у основи сложене будући даје демократским путем изабрао слободу
мотиве који премашују политичке рзлоге, али коју у овом тешком тренутку херојски сам
ипак не можемо рећи да је рат у Хрватској брани. Ако правни разлози и разлози политичке
вјерски рат. Интервјуисани православац тврди етике сједињени у жељи за мирним решавањем
да је хришћанство донијето на Балкан у IX вјеку. проблема, представљају ваљане критеријуме
То је потпуно погрешно тврђење, штавише једна за политичку поузданост једног народа, онда
тенденциозна лаж. Присјетимо се да су балкански је сигурно хрватски народ поуздан. Моја жеља
простори пуни остатака старохришћанских црка- је да се и међу српским народом нађу поштене
ва и цркава са почетка средњег вијека. Хрвати су и мудре особе- и сигуран сам да постоје, само
прихватили хришћанство из Равене и из Гаргана што су у овом тренутку заслијепљене- и да оне
у VII-VIII вјеку. Српска православна црква успију да поврате част српском народу, озбиљно
постоји тек од средине XII вијека. Српска лоза компромитованом пред цијелим свијетом и да
Немањића, са њеним родоначелником краљем прекину трагична дешавања која натапају крвљу
Стефаном прешла је из римске јурисдикције у хрватску земљу тако што ће пронаћи мирно
јурисдикцију Константинопоља одређујући тако решење.
судбину хришћанства међу Србима, односно
Шта очекујете од конференције у
прелазак из католичког хришћанства у оно Хагу?
српско православно, које је запечаћено 1219.
Судећи по ономе што је до данас

52

урађено, немам великих очекивања. Заправо сви
«мораторијуми» потписани у Хагу претворили
су се у «крематориуме» за хрватски народ!Ако
би одговорни европски челници који учествују на
конференцији, на првом мјесту лорд Карингтон,
хтјели да коначно прихвате чињеницу да више
не постоји Југословенска федерација и да треба
признати као државне субјекте Републике које су
демократским путем изабралесвоју независности
обезбиј едиле правне инструментеза остваривање
ове независности, онда би постојала нада да се
могу започети поштени преговори о примирју.
Међутим, у међувремену конференција и цијела
Европа треба да онемогуће масакар који је у
току и који засигурно у највећој мјери погађа
хрватски народ, али жање жртве и међу српским
војницима.

Ш та се
политичара?

очекује

од

италијанских

Од свих европских народа Италија је
засигурно земља непосредно заинтересована
за стабилност и мир у јадранском региону.
Отуда сматрам да је оправдано очекивати од
италијанских политичара више одговорности
и посвећивање веће пажње ономе што се
дешава на другој обали. Италија не треба да
се плаши најезде избјеглица из Хрватске већ
наметања комунистичког режима и решења
које подразумијева употребу силе која гуши
слободу не само хрватског већ и самог српског
народа. Сматрам дау оквиру Европскезаједнице
Италија може да има утицајну и одређену улогу,
што нажалост до сада није био случај. Ово није
критика, већзакључак заснован на чињеницама.

53

М О С К О В С К И И П АТРИА РХА Т

М О З С О ^У Р А Т Р 1А К С Н А Т Е
К 1Ј 551 А Н О К Т Н О О О Х С Н Ц К С Н

С ВЛ 1Ц Е Н Н Б 1И С И Н О Д
Р У С С К О И П Р А В О С Л А В Н О И Ц ЕРКВИ

НОСУ 5УМОО

ОТДЕЛ ВНЕШНИХ
ЦЕРКОВНБ1Х СНОШЕНИ#

I)ЕРАКТМЕ1\тТ РОК ЕХТЕКЈЧАБ
СНИКСН КЕЕАТ10К8

113191 Мосхпа, ДанилооскиД вал, 22
Дапилоо моивстшри. ООЦС
Телефон: (095) 235-04-54
Телсфакс: (095) 230-26-19

ОапНоу Моп»81егу
22, ОапИоу*ку Уо1, Мозсо>у 113191
Гћопо: (095) 235-04-54
Р*х: (095) 230-26-19

№ ..

4164

Л ..Н Р .№ ............ Ј99.2Л.

ЕГО СВВТЕКШ ЕСТВУ,
П А ТРИ А РХ У С Е РБ С К О М У ПАВЛУ

Ваае Свлте^шестзо,
зозлмбленнћШ о Господе Свлтевшип Владнко!
В свдзи с оЛрашвниен Его Рисоколреосвишвнства, Митрополнта Черногорского и Приморсхого Амфилохил, поддерженного Вааим СзлтеЛшестзом,
к АрхиереДскому Собору РусскоП ПравослазноН Церкви в свлзи с вопросом
о нкобм имевшеЛ место в прошлом веке автокефалии ЧерногорскоП епархии, имеи долг сообцитћ Вашему СзлтеПиеству и АрхиереПскому Синоду
СербсхоП ПразославноГ' Церкви слелушее.
Хиротонин в 1 8 3 3 .Г, в Санкт-Петербурге члена.мк СзлтеПшегс Правитедвствушего Синода ПравославноП РоссиЛскоИ Иеркви свлтителл Петра
Цетикского не означала, как зто' следует из его ставленическоЛ грамотм, признанин его з качостве главн АвтокефалзноИ ПоместноД Перкви.
Очевидно, что прелостазление автокефалии ЧерногорокоЛ епархии со сторонн РусскоЛ ПпавославноД Ц еркви било просто неммслимо, посколвку
первал никогда не лвллласв частзп ее каноническоЛ территории. Такде
мм не располагаем никаки.ми документалвними даннвши, которме бв: сзидетелзствовали о том, что Цетинсхне епископм признавалисв когда-либо з
качестве предстоителеП Двтскефалвнои ПоместноП Церкви.
Хиротоннп з Санкт-Петербурге Цетинского епископа з 1833.г. лвиласв со сторони РусскоП ПравославкоП Церкви актом лмбви к сестре
Сербпко^ Правосцапно^ Церкви, к а имвпшвн а то врвмл зозмоккоотн ниачс
заместитв вакантнуи Черногорскуш каредру.
Ђ зтот труднмГ: длл СвлтоД ПранославноП Сербско^ Церкви период молитвенно «ела!3 Паиему Свлтеипеству, а такие е& ениокопату и клиру
обилкно^ помопи ЈЗожиеб н двло духовного окормлвннл прасоолаопик народов Сербии и Черногории и*зсех еб вернмх чад.

С глубоким почтением и многон ао Христв лмбовшо
о т д е л а в нешниу .
ЦЕРКОВНШХ
СНОШЕНИИ
МОСКОВСКОГО ПАТРИАРХАТА
МИТРОПОЛИТ СКОЛЕНСКИД и КАЛИПИНГРАДСКНП
прелселателб

Факсимил доииса Синода Руске Православне Цркве, Пашријарху Павлу од 13. 11. 1992.1.

54

ПОД ВОРВЕ
РУССКОЛ
ПРАВО СЛАВН О Р«
ЦЕРКВИ
В БЕЈ1ГРАДЕ

МОСКОВСКИР1 П А Т Р И А Р Х А Т
17 навембра19_92
м
410
.
ПРЕВОД
О делење спољ них п о с л о в а
Ш осковски П а т р и ј а р х а т
Свети Синод Р у с к е П р а в о с л а в н е Цркве
б р о ј .4 1 6 4

13 новем бра

199 2

Његовоо С в е т о с т и
П а т р и ј а р х у Српском П авлу
Ваша С в е т о с т и ,љ у б љ е н и у Г о с п о д у
С в ја т е ј ш и д В л а д и к о ,
У в е з и са д о п и с о м Њ еговог В и с о к о п р е о с в а ш т е н с т в а ,Ш и т р о п о л и т а Ц р н о г о р с к о П рим орског А м ф и л о х и ј а ,к о г а с т е подржали Вашз С в е т о с т , а уп у ћ е н и нз а д р е с у А р х и ј е р е ј с к о г Сабора Р у с к е П р а в о с л а в н е Цркве по питањ у т з в аутокегаалн о с т и прошлог века Ц р н огор с к е е п а р х и ј е , и м а м д уж н ос т да јавим Вашој С в ет о с т и и А р х и ј е р е ј с к о м С а бо р у Српске П р а в о с л а в н е Цркве с л е д е ћ е :
Х и р о т о н и ј а у Санкт П е т е р б у р г у 1 8 3 3 г о д и н е , к о ј у с у ч и н о д е ј с т в о в а л и
ч л а н о в и С в д а т е ј ш е г "П равитељ стујуш ћег"
Синода Р у с к е Правосла-вне Цркве
н а д владик ом Петром Цетиљаким, као што с т о ј и у / н а в е д е н о / у п овел и п о с в е ћ е
ша не о з н а ч а в а признање као п о г л а в а р а А у т о к е ф а л н е П о д е с н е Цркве.
О ч и гл ед н о п р е д о с т а в љ а њ е / д а в а њ е / а у т о к е ф а л н о с т и Ц р н о г о р с к о ј еп ар хи ди од
с т р а н е Р у с к е П р а в о с л а в н е Цркве ј е н е з а м и с л и в о , п о ш т о п р в а / Ц р н о г о р с к а /
н и к а д н и ј е била делом с а с т а в н и м њене к а н о н с к е т е р и т о р и ј е . Т а к о ђ е не р а с
п олаж ем о б и л о к оји м
док ум ентовани м а к т и м а , к о д е би с в е д о ч и л и о томе да
еп и с к о п и Цетињски били п р и з н а т и
било у к о ј е врем е к ао п о гл а в а р и А утоке
ф алн е П о м е с н е Ц ркве.
Х и р о т о н и ј а у Санкт П е т е р б у р г у 1 8 3 3 г о д и н е еп и с к ђ п а Цет^гњског од
с т р а н е Р у с к е П р а в о сл а в н е Цркве ј е акт љ убави у о д н о с у с е с т р и н с к е Српске
П р а в о с л а в н е Ц р к в е ,к о ј а у оно в рем е н и ј е била у м о г у ћ н о с т и на другачи.ји
начин п о п у н и т и упражњрну Ц р н о го р с к у к а т е д р у / е п а р х и ј у / .
У о в а д тежак за С рпску П р з з о с л а в н у Ц р к зу п е р и о д м о л и т зе н о желим
Вашој С в е т о с т и , а т а к о ђ е и Епискљпату и к л и р у и зо б и љ е Б о ж је помоћи у
д у х о # * 1оЗ б р и з и н а д п р ав ослав н им живљем С р б и ј е и Ц р н еР ор е и остали м
оданим члан овим а в е р н и к а .
Уз д ум око поштовање и љубав у Х р и с ту
П р е д с е д н и к Оделења спољних п о с л о в а
Ш о ск ов ско г П а т р и д з р х а т а
Шитрополит С моленски и К а л и л и л гр зд с к и

Кирил

П р е в о д и зв р ш ен о д с т р з н е
митроЉорниог п р о т о ј е р е ј а В а с и л и ј а Т а р а с ј е в а

Превод дописа Св. Синода Руске Православне Цркве, Пашријарху Павлу од 13. 11. 1 9 9 2 .1.

55

0Е5. У(Ж• 7 095 230 2619

; 17—11—32 : 16^38

5

ч

М 0 С К В А

МОСКОВСКИИ ПАТРИАРХАТ

3811641351

свзшенниИ синод

РУССКОИ ПРЛВОСЛЛВНОА ц еркви

М05СОУ/ РАТК1АКСНАТЕ
КЦбБГАН ОКТНОООХ СНЦКСН
НОБУ 5УИОО

ОТДЕД ВНЕШНИХ
ЦЕРКОВНБ1Х СНОШЕНИИ

БЕРАКТМЕИТ РОН ЕХТЕИЧАС
СНЦКСН К2&АТ10№!

113191 Москаб. ДдннлоккиА м и, 32
Данилов монастмрк, ОВЦС
Телефом: (095) 235-<И 54
Телефехг. (095) 230-26-19

ОвШклг Мопммгу
22. ДвлИопку У«1, Моесо* 113191

№ ..

1‘ћопеТ(095) 235 04-54
Рах: (095) 230-26-19

4 1 9 4

1 ?Н О Н б Ј)Н

199.?...?.

Е го Внсокопрвподобип
протоиерех) В аоилто ТАРАСЗШВУ,
нсетоЈГМлзо Подворлл Т у секо в П реи оелввн ов
Церкви в Б ел гр ад е

Вапш ВноокопрополобИ«!

При отом напревлнвм Вам пиолма на имд Оалтввшего П атриарха С ербокого П авла и М итрополита Амфилохил.
Прошу п ер ед етБ их по н а зн а ч е н и п .
Прошу Вапшх свн тн х м олитв

ОТВЕТСТГВЕНМ СЕКРЕТАРБ
0ТДЕЈА ВНЕННШС ЦЕРКОБННХ СНОШЕНИЦ Ж *
М0СК0ВСК0Г0 ПАТРИАРХАТА
"
^

^

Факсимил доииса Св. Синода Руске Православне Цркве, од 17.11.1992. и, насшојашељу
подворја РП Ц у БеоЈраду, прот. Василију Тарасјеву

56

Московски патријархат
Свети Синод Руске Православне Цркве
одјељење спољних црквених послова

17. новембар 1992. г.

№ 4194

Његовом Високопреподобију
Протојереју Василију Тарасјеву
Настојатељу Подворја Руске Православне
Цркве у Београду

Ваше Виеокопреподобије !
Уз ово Вам шаљемо дописе на име Његове Светости Патријарха Српског Павла
и Митрополита Амфилохија.
Молимо да се предају како је назначено.
Молимо Ваше свете молитве

ОДГОВОРНИ СЕКРЕТАР
ОДЈЕЉЕЊА СПОЉНИХ ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА
МОСКОВСКОЕ ПАТРИЈАРХАТА

Превод доииса Св. Синода Руске Православне Цркве, од 17. 11. 1992. тд., I. Василију Тарасјеву,
настојатељу подворја РП Ц у БеоГраду.

57

к )Д А 2 < З О У О К

5

С К М О О О К ЗК 1М

К Ш 1 2 Б У М К 0 М

Ј в * г « т 0 гЈи ц Н , п п ц тгп л Н Д »АУјЛМОДН а п о с о т к ј кп}Нв»?тН,
1л « » 1о р л кпНхоУпоц ори *». * до»м4 а ћ Ј М К П о 4«(г<)си : 1 1 »•* к п | 1о« роо»Нв. ргоао, Н г и м к Ј Н 1Ак»1оуа. јхМ ош Л * Ј « 4 )4 , М о т ргу»
м | | »« |» у п « * оргош *> 1о т Ш п п о И т А I р о Ш Н т д и*ј« »ц дсдаЦ**;
Цјјсеш* 100«. *ги1Ш 1с«*Јпи уЦи« и СгпоЈС о/Ј Ј М Ј Ј« »гуккот
« т гЈ « о 1к о т 1усг«<г1иси». Х хн к )а%пои <ЈЈ«1 »У авЈ« р го ( 1у КсПкзд*
гр»«У*. з . Л ««Р*«Ја р г т и ЈГОШПО рго|Ту 1|Ј««а )е р о Ц г т и ( к Н чК М

роиирлк ) есквНсп рг1«»ог. 5 Ц а л Јв см р о и Јл Пгкоок 01о ргЈпи*
Ооп Н суаЈло л а р и и Л Ј С гпи &џгц< % лдо *о пи1лг1 и ХаЈГГоии!
т Јв (в4ко
О
.и(ЈгкоуЈОг'
Iп'.очЈирЕгт1|иШ1ог11л<н
ч*.Оаочи
ко |и Р< к . (ор!о . »гдиОпо т *
1

1

м т рп И у вго о и Х а у ге ћ и . У*«
1ТЈО ћ п г д и т логосЈ п л » т и к о т
к о г а к и п# р г в р о и ш р к*ш
олојг с т о е а л Н о е р ) о « т к а коII м ђоИ гв & А п о 4 Н руи Ш пл
к он в о у о н т т и . кој! м ђог(
и С гп и С о т , коН јо оошЈјо
у«ико*го< ки ивгооЦи. и » к о

ђ«ћ и 0 а * о АЈ) и» о%'вкпу п«<
**<к1 кОЈ) У о т |«и »уокоп« коп)*
ки о 4 а |о р п х л в п ј« , (ОрПпи,
1)и и»кои. ко)» V** о х # 6 л к о о

М ккИ т <(а Ои 1« 10У1С, Оикл
т и г)с » сјо1икир>м р и б м и .к и
ЈЈ о т ш и '.а , ео1«ги» д о Ј у г и о т
коти н А и О н ћ
ли.чЈ1оЈ«1*«1с1и.
»»ки иЈлш Огрјјо т> п»\Ш & и&
лк»«о, .гр«к« КУЈоПти »ој| ми
<кшЈ С гпо) с о п л л » п и п а рЈ«*
V« баЈклби А р огл «и о 10 с1и Ш
ш јо а т о н о го к и кири. з д к и б и
Шјо к р р и ги М а т и г п п , О и а
1п ш * у о |« рск1п«0Ј|о. МЈкИп« Ни
1и рИ«1)(ШМ11 п о т а У1«иЈ1 Т о
И» » л ш о « твО))ог«»лкк) I МПо-

ЗЕ У К Е М О М

В К К О У 1С ЕМ

И
(ј«^««*рги&г)?Спш\#4Ч'т$1ојв
Л
1

<10

11

УгкоуЈв« О ои ца |и и С п т )
Гп»п миЦгА} 1*11) С п м ф т а г
Ку<,<(» *и /т\ 01» јо С г п л Соп«

»Н иритри х о т )|л то41|*к1, \т|)с«1кк«. |1гћ?гаш.И>< оКгк« горп У '

т т п и
Ј УОЈиЈСк). О уојј
Ц
иш
ллЦ
КЖ
V
IЈ*)0
0У<
И
»сЈонх«
0у0л.\«
Ф
М
О
вН
«»П
«Ш

(01/1
ЈГ
уЛ
а*I а ш з и т К сиби оГ»с)го.

|КнЈ«Г|и»г«1 \ ш 1 ) п ^ ш оуаШ м I
!>.лк и о |Ј«и6» уоЈШки. 1Ј|«ри
и ш .а Нок«, м у ш к Ш Ј ) к 1 т о а .
ш јш Ц ц # ?« Ц и Ц ип ш \кг<‘.Ј«о
ЈЈГУЛН« I Ш«», ујАо ШЈи »ИО по*
ц и Ш . «11(1)0 МЈоји«. 9)111 |с рЈи*
т .
Јо Ј0<Ј««и*и*«\‘л о шИи»1п
ш ингитш « $ О Д (|УиШ«»г)1Д.
Тм »и *иЛ« «кчШ * 19гиаи«1Јит.

Игцуо Ш» и м т )о пиачЈопо.
)«Ц1 ок 1«по )1Дл|||УЈт« г«ш«о.
РгиуЈ С п т с о л и г и С т о ) Со*
п сЈти*« ки о Д О и иткадпо,

р и Јјк и « I 1К>;.1;1()Ј «1« ГјчјЛШ <!(»
ии)К'»(|> 2>»и» И«т* 'м о о к и Уо*
1)11 и бгОЈЈи, Гги{(Кл»о )о <10 јо
С пи« С о » .« |ЈОарЈбП»и1и » ^ о |
<«Ж»1 Јтаи п Јч к * о к г а / роО гиц*
у сб и *?р#1к» А п ^ т о ш . оуцј гоц
СК» ■И а ч т и е \<* 4 џ « С т » |
С огЈ »ЈЈоЈиЈо ОНпог М оОРоии
сгиоциг«!«? р г и у м Ш р * Сгкио.
КиЈс »и пјииоУћ о ш о у и « гадн*
<с7
БгкоУЈГ! ИуцЈм у а т к(о ш«
т о 10 ш ш јк Ј и и««п (оаи п о<Ј
и ц т к 1((|УА^ц ццј О ф р г и Рпјо
»ЈуЦ« ДОЈШУ ХАЈОрЛО % КО«рОНлШ С чч»г4и(»ш 4сот. Рогоу)*
Сип» Р обскогп . 1Х к«пиуЈС от,
? л ;< о у » а т » < Јги ««та, ш а м т
јсчЈш« » ј и и » т о 1 н м и а ОЗђоп«
/•и р о у г и т к Диш ксСлЈгш егоо*
к»>лко С гк»о. СХЈурЈЈиШа )о
сгли иугвкц . С г ||у а ђИ « аиизкв*
ГиЈлц. 4\(» м тО р р С о Ш т о Т

каШЈЈС« То I« рокш то, О Л г"'

д и ћ о у п м и , 1о с сјјо Оапјо , *уо )Јћ ргаког))«п«5 МЈ * т о
Ш уло рН ројоШ С гкуЈ к о # ) п«
рг» р « 4 п « \о - 5 ф * к о | р/»У<»1лу«о> С гкуЈ. ЈЧ>вО«>УО п а рНр а д а т о З у с к ж д у ж о ^ . Т о уИл Ј
Ш)а
5гр * к «

јеппов-

ргиио»1а»иа

Сгкуц

Т о УЈ4* п1|* ш и ргдуо*1«у)|о. ВоШ *« о »у«и>му)Ји, А
*у«(о* 1»уЈј«
сЈг1оул« г»11411*
* и п а н о г п ш 1 Ш д тп о 4 еи 1(о
М лидп о&ШЈо и гл»и ргоиу
М гу о и к о . Ро 51»уош )|. В»п*пј1
) пд
Р о Ј ЈШ т а , пвјвћ*
к и ч « т т |1 I п и ЈтШ и гтШ Ц «и
и р г в » о и р о роу). О т *и рокд*
*(уоЈ) ! р«ч>квг>увН кибо Нлгл*
ш к ш и*#ћц ио»и, р о и и Зјо*
<ат *е м е ко у р о р а т с а п «
т в л и ) « ко)» јо п« Осоц'г«а»кој
(сЈоуШ)« »гт141)ао к м к о *и роМ д п а аЈо с а . д о л о К о д Д О и Ш*
ћо п ји . РокКјв ( в и р м О Д ј о 0 «

Ј«

»ЈПЈуип

1««уојјЦ-

—---

С о п а м т о г а УШ Ш
« у о [( т ко«1Јоп»та. *уо )о )
С гку)
о Ј о го в п И т а
кШ оКболИУ «. .Хпо 4(о |« б«ул
НеггоуЈО, л а* (гоО) уЦуЗкг и 41ш и О Н Р # 1гоу 16, ћ и о сЈа р о и т *
ј«Ц с г л о п о т Ц и С гк у и ВК« То«
•»'сСи
|о 1о и г о о е л о , Јвг 1>Ј

У0*1аУП0Ј

рга-

5

л<и(о0ама паКЈ п<Цт*гд4ии1о

оо »уиимАчшм.

ку» ОокшГ
<Ј»-/г»уло»и, п гш с а Ш авл ко)е
т ! Ј п ш т о С т о с о г с Г »т«?и
одгогцло роу»|05ко 1>1и?:о. Оло
*« т р г ц ч п ш и сгм о д о п к о т
пцподи, То О в то т о п н Ј илиЈс
и ихнрт .
м о јо . шјо 1<1ко шЈ«-ин Урго*
УО т П У в))у |у е) 10) ро1роп
к г т Л о * пвгоОвч |а 6и ицга*
И ш ) опдусЈ«. п Н г у л и к о . \ г 2 о*
сгвки . т о Ј ) | / ^ л . р о о )Ш Јл

« б а с !а р г о д о а о
С гп одогсо
Г>К, РгУЈии и.Сг»»и| Сог1 )\»У*
ИУ 4Ј»о1» 4*џ»Ј»)а» | 1г<>«)V >с«ко4-

гр*’,*«! ро(Ј«<к«

м -црм ку б)(ц»у«о» а»о и (и м « и,
Ј « и & т .«« ш ш » р |‘(]о Шкссмјг
аМХгЦ«. ГП)В р и & а и & а * б1о*
т а С гпв Согс, Ј л ш \ \ ш иго-

с!«о \ 4 о к к » и к о х у ш т к о т и л и и б к а О и г«поу)Р«уа и гш в
ОИд п * уЈмсЈ. 1 1 п |Ј т а « * м ћ)о

о »икођи. НИи т « . Лођи4«.
кирШЈ ( ие)«г.ЈЈуаЈ). п и и г&
т п о т 1к 1ау«)Ј роцогш со Ји о
Но (0 м 4 о г*4« когМгЈ ЗЈођо<Јдпа М1Јо1«у)6а и С т о ј С о п .
АП «а гоол« I т о п » т с а . пд
ГСИЈПО* ћ*ГО)Л 5*Уи ВгкОУЈЛл
коЦ Ј« п о4*\-по и т г о Ј ко)Ј )0
ПЛрИАОђИ)« кПЈ»С0 О роНг»)о1*
Ји I рош атки «гг>04Јог|ко8 ®л*
гои*. рго#о*иЈ(. *иргошл\*1)0)»
п а т **, р « л ( / пол <Јг1иЈЈ п)с*
т в м . Но, ШЈ« џЛ иу»ј1>к ШЈои
В гдтоатарр4ћоЈ1))уо>ц Т о јо
о**,«ц иккоаУлпЈ к о т у г ш г и Ш
р л гд и Л о а т и О л о ) СоН. Ми*
1и птрлАлм у«Нк 01 Гро и С т о )
С о п . о о п 4 * т п о ^ и уК о С т е *

Е

»Јап и агск Ш
ри с» Ј1 а«

си I« УгасТи и С т и Соги. и
аклх/ОЛи Сгии Саги.

к »ог ш т о 1 т « т и о ц о 1)иН.

С К , $ \и 1н1хШа о гсС ипнО агпи ко<) |о иоН дупо оиг!и»« н
Сгпо) СогЈ7
НгкруЦ) П сГ ол ал Н и т |о )»»««
гшк. ЈЦ цЗ )« 0 г»и)УПОи«АЧ ки
шпЈ<ј< Н г пл 11т « ргОУбс!.'Л|ц
<!и >и<Ј»изит<»М 5<»и. »т .м и о
«о<М1и ж н Јл О т. \/а*1о )о
ха ј &џ Кп . т ш а т А а д м хтру*
п т т - Нмксо « и а т о 4 и « И а « и м т *оа т 1 У № \\и ** В Дпш рп
Х К Ш . р |Ш Ј « у ) ди. )<» Чи м < т о
а т т ш »ш гоГ«»*оп<1ит ЦШки>
)<У* * * М т њ I Ш \ р о м о С . по*
иО«л»са. м о Јв Л»шИпо. МгчЈи*
П т . ро»Ј!|« 1» д о Ји ш к п о с » ]о
РО ЈосЈор о л п п # к !ћ о№М>])}
уи**зч'ао ел р о и и о « ! Ц «Л . Ти»
50 сЈл «и гаргЛУО у Ц и ктл !, »ц*
т о о т «п ш »ш (хгсчЈ) сглоцог*
ск о у пигосЈ«! Кр|Ј м> Ј»ого пи
пипгоУгИко) ГТРПМ. ОпЈ *и Ј}Ш'
*оч*011 К '|1тц .»и росЈоли счИи*
УЈсо. А пЈввотлЈ« >и 1 пј<Ј»оуо
ођиоЈј) Мл пНћ- Т о )о (оЈ. р л Ј ш
к о ш м ђ Л Јок )«<Јг»о ГХкш о 1<о10 к<н« и С гло) С о п г л уо(»у,ол*
»р«>к) ра|<ги« )|рпд|и I «аж;у?и,
к л к о 1 > п то т ) и> лиЈ»ц?а гокЈ«.
и Л п иагак! јпјЛЈјИ* Ви?и1»и1в »
О и к и м и аа
С К , К око %0 о »аО ;ил|о)
ии»» 1У с л о р о 111»<;1<о,
»)«»пс!|1

о)о уоЈип* М и )1 рр*>п»ит« %и
ш М г М Џ Ш ш ш » .И о » о «и т о
ЈШ м ткК к и д М «)» м<п> «јии>чци. К о го гу и и т ор1>м6МлП
К<м«иУ1о, ЈЛЈОЈш Ј)и О т у и О к и ,
л*>. КПМ>У01 Ј)ЈУ0 . Рн ј %шрс*}\
Гогтг) К оцоуТ а и о д киби.пл*
н>«у|(1 и(Цик Нниш км«,и \»С«и*
I |»ии р а к п ц ш ш и и којо? ;о »а
1ја|м» в о гц ш к в и * т * т I ш»о

"Р*-■«.»«■

М м Г и и « . о«кдО )« рО0Цв<ИЈ6

1Н/
«л« 1к Иоп»1» » н ти и гк к )
риС<бП* Л иЈсцоУ ф ) Оик»кЛОУ(0.
: у*Ш» <)« ЈН )с »ШМЈ« Ј)>Ш ПгШи
<к>уси Но јжмЦоОЈкЦ; О а р н 1)и
Ф п и «.У4<как «Ј<г»и>. РНјо мокоПНо <1иЛ« и Т и Н о т РоЈЈи го »ић*
г т Ц а п о ро« ткм Ш ч Сгло»јогцск КОЈ) *и ЈоОмоМачмо оилип»-

' ОићгоупИе, оргозШ

С т л С аг* \

••ијмио« пмм т 'т р « К Нг
»и оШ р л Ш К п о р п и х « || о |« и
и С гпе) С о л 5 * 0 * р г о џ о п *
Спч ЈНПНк'*
Ј « Ш ) рпг! Јд у л о го к л о 410

,’. .

'I. л

ч

О о јш а гиШ аЦ! г 1*1оки 1Јици.

'*

'Ч А и » А л -а и о л . у у Ц о г Ј в т а г и и Ш ,.

ш ш . «>««>ш а /Ј|м?ц|>г; •
Оф* «р («(» тгетГ/иомШ
И1.

...‘

V пј1т л и'охЈи)Ј» цоШ н? к!јзИ<
и р|ау«ао, *$1опо4о гч« ро4»1Г
»мип * ш л * . о и и т « * ц к и х 4«*
т о Н т к ^ Т р ш » и р)«удП

. С г п о јо л р . То «а1»и* п»)в рј** УЛО и М о у ђ» л « о п с гл о и о г» к )
О0ГО4. То п ш т и рпзГсМол&Јл) (п ш л јм К 4 о у«< Ј«т * Ко*
»ОУЛ. )Х 5т<К1»Г»Уа. Г«1П)ћ

. с1ги$(ћ дц#Н »т $гђЕ|«, Нвгсс*
4 0 л в * . 6 ВДГо Јћ јо ј п

К>ип«

СХ» К д к о Ш т и к « роИКки
к о ш ш И * Ш и >)иЛо<у»«»о<*ка
4 » /л )1и г*7

О л* иоро« (1\>у У|Ц*
<Ј*)и6а О ш «и $ и ш п а и н \ %».

С т и Со*М, То •« лкјоВД^шјо
«гр»к« к о Јо ги т а \г о п и (Ш т
.ш г\'ц * р т Г01Ш0»«к0, Г о г т а Ј р о
4 гс» » * ко?д « т ш о ћ а О а п « ћ(
1ошм>
т а у .ч Н р п н К
м и ст < ж о с* к » п а г о о А Ш е л р и Заш « л д о т и . Ј и» и*>
ко-у>. м и гл ш ! •

1 / Ш о » о <1у о г а с , Ш г Ц ш п . р о ш ! —
Њ л ч х о г г в Н I Јовџ о и т * л п М ,
О п г а т о ( о » л л 1 1о тџХа 1>10.
N 1 )0 и

О и Ш Ј о 1р Ј г и т г а М

Зп1о з и т I т«1о, 1>Н (и Ш и оп,
О и бо г в 1<ар<х1от Р агб пги пт оцот ,
к РгоК !џо/1т И сст к ао рго<111оџо<«.
З уЏа и р о ч го и ! т и к и г п п 1го«.
Оо1 г и 1х >2 иуоШ сЦк, 1<7иЛо ггоби,
СсИпјо 1 О г!гсц р о п И с и / битС.
З со хо кибо г и г .п I рогоСс —
Л иИ II ао <о I «1т и //к 1 1<ик<ои.
10. XI. 1031. Џ икЈјаиа,

ш
к о м с п

и

ш

к а т о

1ој »1

п т 10 !|оУК НцП.ОП|М, и>| $о п о с , ј т З ц у и М стДА |М . |о5по»и .« п о Д«.рги.0*10У1О, Н0|»|П1,
У.СПИ и в т с М о п и к о .о »и »кла н и ! о т р о п о О и т о с . о М1Ј »о.
т 101)0.10.0 .н Ј о *и |» Ј о { Ј т . к га|« п С гп о С о г о Јс«. т р | о р 1 « т о
Л џ о п 1 С . 'т л « . к о а СоИпЈо,
1«ЛПР 0Г»» ОООСОЈАО р Ј о т о , 0».
1н). к.ооИ еЈ »оо а о » о а а т п о о « м а л о )јо с о 1>пин* 10гА». |о п»
т Г » 1 |т . ђ о к а т 1 М » а а и р п р 1м .Ји, .Ј,, р Ј о о о Л о т С п и , С о ги
о л ЧнШИСопи.оО Ји и о т ргж»0 . 1.10,.с л н . и т о |01 к и к и г)
ОИА) .и > о<опи.А!1 ђшоиСмии!ои 1 ргцоо,(!1о1|а Ј а ..} 1оца
.10 т о ц и оОгиС. Т о ии « 1 о т о о и
1И 01Г.. 1||чи »- 11011ОС 0 )е а
N 11
егА оцог»ко|
!а » ш о |.
с г А о ц о п к о т ц гР и . р о » » |1 1 а о .
Роо 1о 11 ОооШ ао! 01)011 о га о пд
е г о е п о т ро1ћ! 11ло. 1л » . $ 1 0 |о
ш * Т о 10 р о р Ј г о к ш о т о О о О т п |и р и р е , т М Н т $И и1д V , III
ЗУ<10 |; о с а кој! |о 01о п о к о п
5|к » 1 а V. 011* 10 1о т М а т о т о г1)»ка »<ш! • к а !о № а п » 1» о т .
и » п р ао » о | со»1а»1 Он <* I
<и!ги к а и « роОцоО! С г п а С о п а
к а Л и м у п и ! Л ик 1) а и » к 1т к о п |о л 1 т н 1 коОи • • роп огА О ро»1и»1 о и к а > « 1 а » а - еЈ»о*1и»1
!»)|иИ о г и о и а с г у о п о т ро))и I
м рол оП а и »

оуЦ н,

КоМко тгНЦс. к г а п Ш т I ШшШ
3 1окот п ц <1<Ши<1 Оо о п ! тг1/<11,
ОргоПЈ ! / л , О и к го т И о , оргогШ

оилб

Н (М Л т и хч зМ

ГШ

Ј

СгкУЈ Ј лц/лЈц и коЈ«в 10 шЦ«
Ји. в л т 1 г т ц Ц и о К> рО гпаЈо
р х т о ; *К)»и (о С т о в о г о *
7Дк>^, киЈоц » п т и ргод ти К У и .
7ј \ т п о т Ј о (и Јил и МвглНел.
1‘а ћ о д п и ан и к р г и /Ј С г појго*
пи ? и С гпоЈ С о п ВД т о г и 4и1Јв*
Ц. т 14 ( ( ш Ш У д т Ј и к и е и I
Ло Ш а * ц | « 1 к л и ш л о к оји #1о<Ја, биЦ л »о и С п )о ) С о п до*
»10УП0 шЈккВД. I ОГАУ! С т о *
јјогсЈ | о»Н <1ги«р ко]( ш д и доЈи*
*« К м ђ « ) У к б *и> к и иг«аИ (.

јо п м и СглоЈ Сог)
риг)*искд *и*и)А <хкд4« )*4»*
#«(о# ц у ш
рго!)« вмИпо

ЛтГНоћЈЈ« Кд4оу»С. (дкехуаш тигороји егпополко-рл*
шопко#квл<Јел)*к1. Ш|« <Гп>*
6 ° ЛО ПвЈоћКШЦ * в « т 1 *0101 ву|Ј« ) у«Ико*гр*1уа и Сгпо)
СогЈ. Ол )« <\с4ћа 1««г*т 000
4(о |в и С т о | С о п *иро€о(о 4«*
*оиш «>)и^л|о пгоЈИо вопЈло
М и аи и т . и> )о боујвк о Л ид п и
и1>гагоу«п|о О п вак л« ро/па)« д оћго м1 N10^04(1. С ак ци I
по сШго Оођго. Оп Је ХАуг*»о
Рга»о4|«у«и 1тм1и< и Н«ти 0
м>ш |о кшиии Попцаичо *ко!оуал Мо, к« 4 а |о и р>иш)и ојхХ*
«иш)>г»хЈ>л о4ш> >о и« |са ол л«
т « , То \* <ху*1ом к«и Г о и т Ко-

■<Ун>п о н )11 в г и т о т 1)10 »и )Ц
м(0ћ*о>1 т и л и и »иш пИ И м«
НиЈигоуаСкоЈ Гго««!«, »јо *и ро*
1ц1^кк))КолиуЈоТт о Ј о Конму*

« Л о » о г о п (» и т — ј о Ј
јс с Јп о 21к1п о к о ј о

«

У г а (Ш А и ( о к о » а 1 п и
е т о д о г в к и С гкуи
С К , К ак»« |с У . и »!д1|« ки*

4 и «р С гпо С0Г«7

рош кор.

Соу]«к и н И Ј г и г м ш г м
по 1»! т о ц и о * и и п»6е1о оОћога г* гикОЛЈ« М«4(гоч46еуа
■ротолкк« т*ии>1«|* Н|*ио4и
п* СкИЈпЈи А оп )« рг«4*)Лп1Х
Одћогд и ги4«п)« М#|о1вУД
таи«)1*Г#. М» * т о Гогт1т1)
(аНогуцпе 1оуб*ш1ке »и-«Д«
Сф хат Јо Ш к о т а л р а ш <Јок
м и» ВДо и т о . б и о !« лЦо уоЈаа
лево ОУИпи огх дш здоцд 1 дко
•ЈиП-ш & о т № ш п о п Ј « гш Ш и *

т к г о р о Ј К о т А т Ш о М јв т Кб'
Л оИ О от к т п и пјВШ М в И го ^
С«у т а и г о Ј о ! К ]<цо*о. м п>4а
2 0 кгппо гии> а (0 >;и |о гшргиу»о Нгу>к. опО а Со 1оу4«П‘ к«
*1Г«1« «1611 и оО гапи ЈдОчсопа.
таи го ЈеЈа ( И Ј о д о и

• РобИвсЈпЈ! 5(аШ поу
»згк БИ с о оћгц ап и
С гпој дог»
С г л « С о г а ћ и 6« к * о »и> )* и>
у јв к о у Ј т а <Јо ЈИ в. ј-оОш« ћЛд
• « т о « и Ј л д I 5 и у « г* п к К дпд
<« С /м д С о г а 1 С т о в о л с ) си1оћ о о « К о т и М в и & М п м )Ј)«4д
о дуојо) т о т а Ј п о * и . ол1 с« <5о-

е»км ћ1.
Ја ш т 1о Оаупо г«као. Ро*))«Јл)Ј 5и»Ј)1поу ћ гк ћК Со оО
НЈдо и Сгло) СогЈ Ј« т 1 * н т
<(д I« V®«: о«Ш иапи гд<М п*
ћгЦ длји 4о<д ро*1)«<1пкс биЦЈлоу« о гк а ко|> лсм) Во)«*оу(6.
М» 1 т д т о ) |у о к » хдколцо#
р/ 1 псд и РдгЈхи НЈноЈи Н 1пу*\‘
еа ЈЈ. N{«4048
Сгпв Соги I Н гувик«. Ј>о
е к о п о /ш Ји т ргосЈвлит*. ок)
дуЈћ ђ|уЦ ћ јико |)# у о т1 и ћ гв>
рићНка плцрокоОлчо *и пк
у г \о ћгг о *и»пи пд дуојо ао#«. I
икЈЈиЦж 5« и «игорЈко (окоч-с
Суо » АЈћипЦв )с уоО гћасП*
к о т и л г г и т М опи 4« «о ипмНц «С г пв _Согн»_ —=

ВДКвуЈб. РгЈ)о |у с в л . ш о т *
т о «ШИШ(1 У (х>гћ( %п рОУГа*
ш к Л иш киГ аЈпе е т о ц о п к о
С гхуд . Јц г ргуНо- (и>1 аи>1)пц
позШ сгкич1« I т а п л а и г и «»<1и
»с 1ш к*а)и о о н м р јг а п о Т о ;а
^ Н Г * и 1гд л а и > т 6 \у л о т л»амОи и г и к и т а Н гркко јзгоуо*|»»упу СгНуо М» в т о м и п х ! к9 у / и ч » Ј и О г а л а Н о т т о г о . рот о П и » и х т о г Ј и , п с ћ т |оам и
ЈС>ми ји 1аи*или(о аго е б г г с м4*
ОиОиОи Л1С<!>и>га/1*ки. Јос1)аЛп х Ји |о геГ1«)Ји. б г с е к и Ј ш г е
*ки ип»Ји кО|и 4« 4 т и > Л10*/и
СОУЈики »е ге)ш>ј 1\ О им оуло*)
ја. С г о а С о га I Н гуаикд
б б \Ш Л о \4 )у гаЈВДЈЈи- Л гш д т о
Н »гуо»и га1в. К о п и и МаМС
(Ничм) к о и )« ЈНап \о ц » л « .

ш
11СК 1 т > е о м и <

В /ој IV — 26 (/а у г јц *Ш ?

Иншервју I Брковић Јеврема, кашоличком шједнику “С1а$ копсИа” од 26. 04. 1992. Год. у вријеме
боравка у ЗаГребу на обуци за оснивање Дукљанске академије.

58

— а$ КопсНа
ИОУО

6

1

С гп а С ога 50 гпога Уга1Ш
б ^ о јјт ког^јегЛ та, 5Уојо| рга^ОБЈаУпој Сгкуј 5 е1ош епи ш а
ка1оНсап$1уа. К а о 51о је 5 а у а
Ре1гоу1с, г.а§ 1гед1 у1адаг и сНпазИјј Ре1го^јс, ННо с!а роиш ја11 сгпоуогбки С гкуи. ВИа ђј
51-еси с1а јс 1о игасЈепо. Је г ђј
па5 1 о па пекј п абш га51Ш1о
ос! 5 У е 1 о 5 а у а с а .

‘ј :;

••:•
•:•:

|:::

Ј а 5и1га п а 1огл сНупош га 5 е т Ји сЈги п ^ко т т о г и . рот о г ји 1 и г т о г |и . ојсН т јесЈпи
ћисЈиси тссЈИ егапбки, јасЈгал5ки и т ј и који ^е С тШ Л1Нап1ја, С гпа С о га 1 Нгл/асзка
На2уо\'ага1а: Непа1а МаИс

Вгој 1/ — 26. 1гоупји 1992.

Из интервјуа г. Брковић Јеврема католичком тједнику иС1аз копсИа” бр. 17 од 26. 04. 1992.
Године,у којеч он износи ставове С. М. Штедимлије и Секуле Дрљевића - чувенихустшшких
помаГача.

59

МОСКОВСКИИ ПАТРИАРХАТ

М05С0\У РАТК1АКСНАТЕ

СВН 1ДЕНН Б1И С И Н О Д
РУ С С К О И П РА В О С Л А В Н О И Ц Е Р К В И

Е11б51АХ ОКТНОБОХ СНННСН
НОДУ 8УХОО

ОТДЕП ВНЕШНИХ
ЦЕРКОВНБ1Х СНОШЕНИИ

ЦЕРАКТМШТ Р О К ЕХТЕКЈ^АЕ
СНИКСН КЕДАТКЖб

113191 Москзд, Д ам и лооски и нпл, 22
Д анилоо монпсп>1 р 1>. О СН С
Т елефон: (095) 2 3 5 -0 4 -5 4
Т влсф акс: (095) 2 3 0 -2 6 -1 9

№..

ОапИоу Молаз1сгу
22, ОапПоуаку Уо1, Мо$ео* 113191
РНопе: (095) 2 3 5 -0 4 -5 4
Рах: (095) 2 3 0 -2 6 -1 9

«65

13 н о л б р л

г

М н т р о п о л к т у Ч е р н о г о р с к о м у и П р км о р о ко м у
В&ше В н с о к о п р е о о в н ш е н с т в о ,
возЈвобл енннб о Г о с п о д е З л а д н к о !
В с в н з к _с Ваш им обрагцением к А р х и е р е И с ко м у С о б о о у Р у с с к о Н
Ц арлЕЕ а иам аи с .ноиросшм о н к о б и кглеБдеП м е с т о з
поош лом в е к е а з т о к е ф а т ш к Ч е р н о г о о с к о б © п а р х к к , нме-о д о л г со об ш ктћ
Вашему В н с о к о п р е о с ш ш е н с т в у след]по 1д е е .
Х н р о т о к и н б 1 8 з з . г . в С а к к т -П е т е о б у о г е кл е н а м и С з л т в т ш е го
П р з в гт е л в с т в у т о ш е го С и н о д а П р а в о сл а .в н о к Р о с с и Н с ко д Ц е о к в к о в л т и те л н П е т г Ц в т и н с к о г о н е о з н а н а л а , к а к о то о л о д у о т из~ е г о о то в л е н и и н е е ко П г р а м о т н , п р и о п а ш ш е г о в к а н е о т з е г л а в н А в т о ке ф а л в н о ® Пош п т г г п # Д д р ч в и . О ч е в н д н о ч т о п м д о с т а в л е н и е а в т о к е б а л и д Четзногорс к о тЗ е л а р х ж с о с т о р о н н Р у о о ко З Г П о а в о с л а в н о # Ц е тж в и 'б н л о п о б с т с
н е ш е л к м о , п о с к о л в к у п е р в а н н и к о г д а не н в л н л а с в " ч а с тв кз ее к а н о н к ч е с к о Е т з р р д т о р и к . Т а к к е т не о а с п о л а га е м н и ка кш л и д о к у м е к т а л в ннм и д а н н к м и , к о т о р н е бн с в и д е т е л Б с т в с в а л и о т о м , ч т о Ц е т и н с к и е
е п и с к о п н п р и зн ав аЈШ О Б к о г д а - л и б о з к а ч е с г в е п р е д с т о д т е л в а А в т о к е -

тлзвнФи Псмеетно& Цбрквк,

Х и г о т о н ш в С а н к т - П е т е о б у р г е Ц е т л н с х о го е п и с к о п а в 18з з . г .
н з и л а о в оо о т о р о п н Р у с о к с П П р а в о с л а в н о Е Ц е р кви а к т о м л;обви к с е с т р е С е в б с к о ! П р а в о с л а в к о З Ц е р к в и , к е имевш ех з т о в о е м н в о з м о ж н о с т и н н а ч е з а м .е с т и т з в а ка н тн уто Ч е рногорскуво ка ф е д р у ”.
В з т с т т р у д н н в д л н С зл то и П р а в о с л а в н о б С е р б с ко З ц е р к в и п е ж е л а м Вашему В н с о к о п в е о с в ш ц е н с т в у о б и л в н о Д п о м о д у х о ш о г о окорм леш !.?" В а с е ^ п а с т д а - Ч е р к о го р и и

риод
м олитвенно
Гцј-т Е ожиед в д е д е

Со м л о г о д в о Х р и о те лгобозвк)
ПРПЦСЖ АТЕЛБ 0 Т Д Ш
^
ВНПШ РГГПЕРКОВНБК СНОШЕНИ0
м о а с о в ш г о патри.№ Хј:.та

±

,
,

_ г /

<

ж р о п о лн сш лш скш и ш иш иградш И

/

.

Ф аксимил дописа Св. Синода Руске Православне Цркве М иш рополиш у Амф илохију од 13. 11.
1992. I

60

МОСКОВСКИ ПАТРИЈАРХАТ
СВЕТИ СИНОД
РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ Е[РКВЕ
ОДЈЕЉЕЊЕ СПОЉНИХ ПОСЛОВА
№ 4165

13. новембар 1992. год.

Његовом Високопреосвештенству,
Високопреосвећеном Амфилохију,
Митрополиту Црногорско-приморском
Ваше Високопреосвештенство
Љубљени у Господу Владико!
У вези Вашег дописа Архијерејском Сабору Руске Православне Цркве у вези
са питањем такозване аутокефалности у прошлом вијеку Црногорске епархије, имам
дужност да саопштим Вашем Високопреосвештенству следеће:
Хиротонија у Санкт Петербургу 1883. године коју су чинодејствовали чланови
Свјатјејшег “Правитељствујућег” Синода Руске Православне Цркве над владиком
Петром Цетињским, као што је наведено у повељи посвећења (грамати) не означава
признање њега као поглавара Аутокефалне Помјесне Цркве. Очигледно је да би давање
аутокефалности Црногорској епархији од стране Руске Православне Цркве било просто
незамисливо, пошто иста није никада била саставни дио њене канонске територије. Ми
такође, не располажемо никаквим пиеаним подацима, који би свједочили о томе, да су
Цетињски епископи били признати, било када, као поглавари Аутокефалне Помјесне
Цркве.
Хиротонија у Санкт Петербургу 1833. године епископа Цетињског, представља
од стране Руске Православне Цркве гест љубави према сестринској Српској
Православној Цркви, која у то вријеме није имала могућности на другачији начин да
попуни упражњену Црногорску катедру.
У овом, за Српску цркву, тешком периоду, молитвено желим Вашему
Високопреосвештенству обилну Божију помоћ у духовној бризи за Вашу паству у
Црној Гори.
Са великом љубави у Христу
Предсједник Одјељења спољних послова Московског Патријархата
Митрополит Смоленски и Калининградски
КИ Р И Л О

Превод доииса Св. Синода Руске Православне Цркве М иш роиолиш у Амф илохију од 13.11.1992.1.

61

3 3 4 /(ј)5 № Ж О У & Ч

ПОДВОРВЕ

т4^5 ђ е а & к и Л е

РУССКО Л
П РАВО СЛАВН О ^

Т к -е о Ј о $ ш 5 . .
о € аМ~ -^м е& са оигсС

ЦЕРКВИ
В Б ЕЛ ГРАД Е

М ОСКО ВСКИ РН П А Т Р И А Р Х А Т

27 октлбрл
___

_19_ _

93

Ваше
Б л а ж е н с т в о .
дорогоИ о Господе -^ладнко {Иитрополит ФеодосиИ.
Считаи сјјои« долгом ,как НастолтелБ Нодворвл .*1осковского па.риархата
при Троне Вербских Па.риархов^ довести до Схјвденин Вашего Блакенства
что архиппндрит ^нтонии Абрамович согласилсл с т а т в главоП "афтокефалв
нои черногорскоИ перкви.Наименование состоитсл 31 октлбрн 1993 года
в чеоногории-в городе Детине.
полтора меснца назад -шеленскиИ На.риарх посетил ^ероикуш иравосладнуа
Деркозв и ОвнтеПшего латриаха Аавла.хакЖо посетил и черногорско-при
морскук) .штрополив и там залвил что 'Черногорскал афтовеоалвнал перковв
никогда не сјш ествовали,не может суцествоватв и не оудст сушесхвоватв
до скончзнил м ира!".
лфтокефалистн в -шрногории составллит »»аутил>(полптнчсскал)
ли^ералОБ,
онвшле к шмунистн,алоанпн(мусулБ.-лане или католлкл;
лнтони^ ^орамович всем нам оченв хорошо л звеетен ,и б о в сиое времЛ
кв.-: всем »звестно что ^нтониИ Абрамович переменил в о'1Ил все мрисдик
пи.1
последне* онла лмериканскал "фтокефалвнан аерковв.лично л имел
воз ож,. стб с ^ашим Блаженством сослужитз лр онвахз на ирисмах на
протлжении десоти л е т . ( 3
,»оле Господа јоога да Он совет о умеренности и каноническои послушно
сти оербскоЛ ПравослазноИ 4-еркви и овлтебшему Патриарху ^ а в л у ,а по
олагословеник) кашсго влаженсгва и мудрого указанил на неолагопринтнне
последствил, воздествовали на Ипископа ^нтонил лорамовича.
•^**♦**

г'
мастолтелБ подВор БН

лго олаж енство,
г>лажс нн е лши 3 Зе одосиД,
ЛИТрОИОЛИТ А..',ерлКанСКИ»! И -ЧдНаДСХИИ

аашингтон.
Допис настојатеља подворја Руске Православне Цркве у БеоГраду I Василија Тарасјева
Митрополиту Теодосију поЈлавару Америчке Православне Цркве - којојје припадао I. Антоније
Абрамовић

62

Његовом Блаженству
Теодосију
Митрополиту цијеле Америке
и Канаде
Московски Патријархат

Подворје
Руске
Православне
Цркве у Београду
27. октобра 1993.
№ -501

Ваше Блаженство,
драги у Господу Владико Митрополите Теодоеије.
Сматрам својим дугом, као Настојатељ Подворја Московског Патријархата
при Трону Српских Патријараха, да потврдим Вашем Блаженству да је архимандрит
Антоније Абрамовић дао пристанак да постане поглавар “аутокефалне” црногорске
цркве. Именовање ће бити 31. октобра 1993. године у Црној Гори — град Цетиње.
Прије мјесец и по дана Васељенски патријарх је посјетио Српску Г1равославн}г
Цркву и Његову Светост Патријарха Павла. Такође је посјетио и Митрополију
Црногорско-приморску и тамо изјавио да “Црногорска аутокефална црква никада није
постојала, не може да поетоји и неће постојати до свршетка свијета!”
Аутокефалисти у Црној Гори представљају партију (политичку) либерала,
бивших ком\гниста и Албанаца (муслимана или католика).
Антоније Абрамовић је нама свима врло добро познат, јер се у своје вријеме
оглушио о Патријархов благослов. Такође сви у Српској Православној Цркви знају
да је Антоније Абрамовић промијенио у САД све јурисдикције и да му је последња
била Америчка аутокефална црква. Ја сам лично имао прилику да саслужујем вашем
Блаженству и да будем на пријемима током десетак година -(у Москви).
Молим Господа Бога да би савјет о умјерености и канонској послушности
Српској Православној Цркви и Његовој Светоети Патријарху Павлу, а по благослову
Вашег Блаженства и мудрог указивања на нимало угодне последице, имао утицаја на
архимандрига Антонија Абрамовића.
Настојатељ Подворја
Мигрофорни протојереј
Василије Тарасјев

Превод доииса I. Василија Тарасјева миш роиолиш у Теодосију од 27. 10.1993. 1.

63

5НР5КА РАТШАН51ЈА - ВЕОСНАП
ТЕ1лЕГАХ 011 -630

М

о п 1 г в а 1 , 1

7

• 0

3

.

1993

.

8 6 5

ИЈЗСОУОЈ 5УЕТ06Т1
РАТН1ЈАНН1Ј РАШЈ,
УА5А

5УВГ0ВТ1! В0АС051л0УГГЕ!

Рг1 јв пекоИко Јапа с1ов1о т1 Је Јо гики Уаев р1в«о од 2 поуепВга 1992 еосИпв.Р1втоо т! јв
ргес!ао 1гујвзп1

Нас1т11о 5овк1с,когав је 1в1о рге<1апо ос! тјввпо^ рагоКа М.к1са а

оуогае оре! оЈ пвкова,1.1.Ј. ,1Н.с1.Нарот1пјет с!а јв р1вто ђ И о оћУогепо?
Мвгпага евВ1 како Ла о6јавп1т гав!о је 1о р1агао ос! гики Во гики 1о11ко ри!оуа1о?
Роз1а 1г Ји§оа1а\г1јв оуато с!о1аг1 геАоупо га 7 с1апа а 1г Атег1ке јов Кгге?
А11 па кгаји кгајеуа п1је 1о11ко уагпо,гпајис1 Ла јв 1о р1ато ри!оуа1о ргвко гики тој1ћ
1 Во заЈа аока2ап1К "р11Ја1е1 ја",коЈ1 аи павћау111 опо 1в1.о а!.о аи гасИИ твп1 о в1ау1
кос! Уазве ргв!ћодп1ка.
Ја петат гаа!о На зе ргвЈ Уала оргаУс1аУат,ујвгијис1 и Уази ргаУвВ.пов1 ја в!о зе И с в ос^јјоуо
па Уазе р1зто,зта1,гага Ла вгао вв о дуети И ј е р о рогаг^ОУагаН,кас!а зло ве У1с1је11 и
Н1ја&аг1 Ра1зи,1 па 1:оав јв оа!а1о кос! твпе.
Рг1т11в рипо рогЈгауа Уава зув!оз11 о<1 ЈесНпо# ргег1ув1ов топаћа-заћга^а МапазИга
У1вок1К Бвсапа 1г угвтвпа II вуЈв!зко® га!а, 19^1-19^5 еос11пе,1>1авоБ1оУ11,в.

АгћТтапЈгИ

Ап^оп1јв (А6гатоу1с)

Ијеаоуо '/1зокоргеозуез1еп81.УО
сс.М11горо111 8гес1пјв2арас1поал1ег1ск1 СНН15Т0РНЕН

Р.З. 31гапе 2 1 3,ви ров1а!е

и РИзћиг^ ров11Је павее У1ајеаја и И1а«аИ Ра1ви,а11

п1Јези игисепе

пагпасеп1та како зага !ек казпЈЈе загпао.11 зуакош з1исаЈи аа1Јвт

8Уе

ропоуо

Ја М

М 1 о Јавп1је.

Доиис Аншонија Абрамовића Пашријарху Павлу од 17. 03. 1993. I

Православна Црква у Америци
Сиосет, Њујорк
29. октобра 1993. г.
Архимандриту Антонију Абрамовићу
Поштовани оче Антоније,
шаљем Вам ово писмо преко Његове Светости патријарха српског ПАВЛА,
поглавара Српске Православне Цркве. Молим Његову Светост патријарха Павла да
уреди доставу овог писма Вама пошто немам другог начина да ступим у контакт са
Вама.
Из неколико извора смо добили информације да сте отпутовали у Црну Гору и
да се ту представљате као ссда сте краће време викарни епископ Едмонтона Америчке
Православне ЦрквеГ Такође смо обавештени да планирате прогласити себе за
поглавара такозване ссАутокефалне црногорске црквеТ
Оче Антоније, Ви погрешно представљате и Православну цркву у Америци.
Како Вам је добро познато, таква епископска столица у овом тренутку не постоји у
нашој Православној Цркви у Америци. Ви обмањујете себе и друге, и налазите се у
великој духовној опасности.
Услед Ваших неисправних и неканонских радњи Ви сте под црквеном забраном
и лишени сте свих свештенорадњи, шго ступа на снагу сместа данас, 29. октобра
1993. По овој ствари ускоро ћете добити писмо од Вашег епархијског Архијереја,
Његовог Преосвештенства СЕРАФИМА, епископа Отаве и Архиепископије Канадске
Православне Цркве у Америци.
Овим писмом налажемо Вам да се сместа вратите у Канаду и приступите
Његовом Преосвештенству епископу СЕРАФИМУ у Отави да би сте објаснили своје
поступке.
У Христу,
ТЕОДОСИЈЕ, с. р.
Архиепископ Вашингтонски
Митрополит свеамерички и канадски
Поглавар Православне Цркве у Америци

Превод доииса Мишроиолиша Теодосија, Аншонију Абрамовићу са обавјешшењем о сусиензији
са свештеничке дужности збо! канонских преступа и лажног представљања.

65

м с ич_-»*
*о х

ккЛк А М 1 с ^ ! С А

В 7 б -п а и т е

г в А -а г о а в е т

м у л 1 7 в т • ( е 1 е > н а и - о 55 о

метдаРои<ТАЛЈ
тн еооовн Јв
РП 1 М Д Т Е

0с1:ок>ег 2 9 ,

199 3

Н1е Н о И п е з в РАУБЕ
А г с ћ ђ х з ћ о р оГ Р е с ћ
М е-кгороИ И ап оГ В е1 д га< 1 е-К аг1 о у с1
Р а^г1агсћ о ! 5егћ1а
Уоиг Н о И п е в з ,

Р а ћ г х а г с ћ Р а у 1 е , сЗеаг ћ г о !.ћ е г апсЗ с о п с е 1 е ћ г а п ћ 1 П

С ћгхвћЈ

Ие ћ а ^ е г е с е З ^ е с З у о и г 1 а с з1 ш 1 1 е (? а х ) о ! О с ћ о ћ ег 2 8 , 1993 с о п с е г п х п д
АКСН1МАН0К1ТЕ АНТНОИУ АВКАМОУ1СН о ! М о п ћ геа1 , С апасЗа.
саи в ев из
шисћ р а ! п ап<1 з о г г о « .
А г с ћ 1 т а п а г 1 ћ е А п ћћоп у А ћ г а т о у З с ћ ћ а з поћ ћ в еп с о п а е с г а ћ е Л У 1 с а г
в !« ћ о р оГ Е Л топ ћоп ћ у т у з е И о г а л у о ћ ћ в г ћ 1 а ћ о р в оГ ћ ћ е о г ћ ћ о Д о х
С ћигсћ 1п А т е г 1 с а .
То шу кпо^1е<Дде ћ е Ге п о ћ , п о г ћ а з е ^ е г ћ е е п ,
с о п е е с г а ћ е с Ј а ћ Г з ћ о р ћу а п у с а п о п 1 с а 1 о гћ ћ о д о х ји г1 Б < 3 1 сћ 1 о п 1 п
Иогћћ А ш е г1 с а .

ТосЗау I ћ а у е г е д и е з ћ е д Н1 в С г а с е , ћ ћ е Н1дћћ К еуегепсЗ 5ЕКАРН1М,
В 1зћор о ? О ^ ћ а и а ап<3 ћ ћ е А гсћсЗхосеве
СапасЗа оГ ћ ћ е ОгћћосЗох
С ћигсћ 1 П А т е г 1 с а , ипсЗег у ћ о в е о т р ћ о г п о п А гсћ1тапсЗг11:е А п ћ ћ о п у
АћгашоУ 1 с ћ р г е з е п П у з е г ^ е з , ћо 1пипе<3ј.аће1у зизрепсЗ Агсћ1шапс3г13;е
Апћћопу А ћ г а т о у 1 с ћ Г г о т а 1 1 ^ и п с И о п з о1 1:ће ћ о 1 у р г1 е з ћ ћ о о < 3 . Н1з
С г а с е , В 1 зћ о р 5ЕКАРН1М ћ а з б о п е ћ ћ 1 е .
Т ћ а га С о гв / е Г Г е с ћ ^ е ћ о Л а у / О с ћ о ћ ег 2 ®, 1 9 9 3 / А гсћ 1тап < 3г1ћ в А пћћопу
А ћ г а т о у 1 с ћ 1 а аизреп<3е(1 Г г о т а 1 1 Ј и п о И о п в о1 ћћв ћ о 1 у рг1еаћ ћ оо< 3 оГ
Гће О гћћоЛ ох С ћ и г с ћ .

М1ћћ р г а у е г в оп у о и г ћ е ћ а 1 Г ап<3 Г о г ћ ћ е е п ћ Г ге 0г1ћо<3ох С ћ и гс ћ
оГ 5 е г ћ 1 а , I г е т а 1 п
У о и г ћ г о ћ ћ е г ап<3 с о п с е 1 е ћ г а п 1 ;,

ТТНЕОћОвИЈб
А гсћ ћ 1 в ћ о р оГ И а зћ Г п д ћ о п
М е ћ г о р о И ћ а п оГ А11 А ш ег1са ап<3 СапасЗа
сс:

Н1в С г а с е ,

В18 ћ о р 5ЕКАРН1М оГ О ћћаиа
г /

.л.

Д

т

и

с

М

и

т

р

в

п

о

66

л

и

т

а

^

П равославна Ц рква у Америци
Митрополит
ТЕОДОСИЈЕ
Поглавар
Октобар, 29. 1993. год.

Његовој Светости ПАВЛУ
Митрополиту Београдеко-Карловачком
Патријарху Српском
Ваша Светости, Патријарше Павле, драги брате и саслужитељу у Христу
Примили смо Ваш факс од 28. окг. 1993. који се односи на архимандрита
Антонија Абрамовића из Монгреала, Канада. То нам је причинило много бола и туге.
Архимандрит Антоније Абрамовић није хиротонисан за викарног епископа
Едмонтона од моје стране, или ма кога од епископа Америчке Православне Цркве.
Према моме сазнању он није, нити је икада био хиротонисан за Епископа од стране
иједне канонске православне јурисдикције у Сјеверној Америци.
Данас сам се обратио Његовом Високопреосвештенству Серафиму, епископу
Отаве, Америчке Православне Цркве за Канаду, чији је садашњи клирик архимандрит
Антоније Абрамовић да моментално еуспендује архимандрита Антонија Абрамовића
са свих функција свештенослужитеља.
Његово Високопреосвештенство је то и учинио.
Сходно томе, почев од данас, 29. октобра 1993. г. Архимандрит Антоније
Абрамовић је суспендован са свих функција свештенослужења у Православној
Цркви.
Са молигвама за Ваше добро и за добро цијеле Српске цркве, остајем Ваш брат
и саслужитељ,
ТЕОДОСИЈЕ
Архиепископ Вашингтона
Митрополит цијеле Америке и Канаде

Превод доииса Мишроиолиша Теодосија иашријарху Павлу од 29. 10. 1993. Г. иоводом
рашчињења Антонија Абрамовића.

61

СВЕТОЗАР МАРОВИЋ ПОВОДОМ ДОГАЂАЈА НА ЦЕТИЊУ

ПОДЕЛЕ ВОДЕ НЕСРЕЋИ

Православна црква у Црној Гори има своје памЋење и своје трагањ е

од Светог Саве на овим просторима има своје каноне и своју органи-*
зацију, њено лрисуство и деловање на територији Црне Горе остваривала је, и данас једино, остварује Црногорско-приморска митрополија, ка ж е Светозар МаровиЋ, генерални секретар ДПС Црне Горе
П О Д Е Л Е и р а с к о л и д о н о с и л и су с а м о ноис н е с р с ћ с и т с г о б с с п а к о м н а р о д у . П о с л ед н.и д о г а ђ а ј, н а ж а л о с т , п о н о п о н а Ц е т и њ у у
о р г л н и з а ц и ји т а к о з н а н о г О д б о р а з а а у т о к с ф п л н о с т ц р н о г о р с к с и р к н с , и с ч у п с н и је пок у ш а ј с т р а н а ч к с и п о л и т и ч к с м а н и п у л а ц и јс
с а к с р о м и н с р с к и м о и р с д с л с н .с м . Јс р к ао
ш то јс ћ с с а р с н о ц арсТ но јс д н о а б о ж јс д р у го ,
т а к о јс и д р ж а и а о д н о јс н а од ц р к н е . У унутр а ш н .с н о с л о н с ц р к н с н с м а и р а и о д а сс мсш а н и т и д р ж а и а , и и т и п а р т и ја , н и т и б и л о к о ји л л и ч к и о р г а н .
Уз тај ко м сн тл р иа јучсрлш п.ој кои ф с р сн пнјп аа ион иилре. С н с то зл р М а р о п и ћ , гснсрллпи сск рстл р Д с м о к р л тс к с илртијс социјлл ш т л Ц рн с Горс. р скл о јс д л јс ненрихм атд.ино
дл о цркип , суирсп по силком канонски.м' 'с.мислу, одлучују и е н е р и и ц п п л.уди других исра и
убећем.л. клклн јс случлј б и о у нслсл.у пл зб ору
„гних 11рпогорлцл".
— З л т о д о г л ђ а ј нл Ц с ти н .у , у о р г а н и з а ц и ји т зн . О д б о р а за а у т о ф с к а л н о с т ц р н о г о с к с
ц р к н с , за Д П С н н јс ц р к п с н и н с ћ п о л и т и ч к и
с ку п . О н јс л и ш с н б и л о к а к н и х п о с л с д и ц а п о
п р а н о с л а п н у ц р к н у у Ц р н о ј Г о р и , р с к а о јс
М лроппћ н до д л о д а п р л н о с л а п н а ц р к н а у
Ц р н о ј Г ори и м а сн ојс плм ћснчс и с н о јс т р а ја н.с. О д Сн. С а п с н а о п и м п р о с т о р и м а и м а
сиојс к а н о н с и сн оју о р г а н и з а ц и ју . Н>ено
п р и су с тн о и д с л о п а н .с н а т е р и т о р и ји Ц р н е
Г орс о с т н а р и п а л а јс и д а н а с о с тп а р у је, јсдин о, Ц р н о г о р с к о -п р и м о р с к о м и т р о п о л и је .

М а роп и ћ јс о б јасн и о л а сс ц р к п е н и п е л и к о д о с то јн и ц и м о гу б и р ат и је д и н о п о . п р а п и л у
цркнс, тс јс за то и зб о р А н то н и ја А б р ам о п и ћ за
тзп. духопног п огл ап ара д н о стр у к о н и иггап ан .
П рно ш то јс на псрску ф у н к ц и ју и з а б р а н о лсдно л а и ч к о л и ц с којс је у м сђ у п р е м ен у суспенд о п ан о од спих п р ап осл ан н и х ц р к а п а , и друго
ш то јс о н о и за б р а н о с у п р о тн о к а н о н и м а пра'носллпнс цркпс.
— П о ш т у ју ћ и т р а д и ц и ју и у л о гу с в и х в ср о и с п о п е с т и н а т е р и т о р и ји Ц р н е Г о р е , у
с к л а д у са У стап о м н а ш е Р е п у б л и к е , з а и а с
о п д е п о с т о ја л а јс, и д а н а с п о с т о ји с а м о је д н а
прапосланн а цркна. Ц ркна н аш и х п р ед ак а,
к о ју
прсдстапљ а
Ц р н о го р с к о -п р и м о р с к а
м и т р о п о л и ја са с п о ји м м и т р о п о л и т и м х и р о т о н и с а н и м у с к л а д у са д у х о м и к а н о н и м а
п р а и о с л а п н с ц р к п е , к а за о јс М ар о н и ћ .
Д рж лпа јс. н л гл аси о јс ч с л н и к Д11С-а. дуж на да одлуч но п р у ж и пупу прапну и ф и з и ч к у
си гу р н о ст снлком и ојсд и н ц у у п огл сд у и м о в и нс и лухоинс рпдш с ц ркн с и сн акс д р у ге нсрои спонссти у скл ад у са н .и х о п и м н а ч с л и м а и
н.ихоном у и у трл ш н .ом о р г а н и за ц и јо м ,
— М и сс н а д а м о д а ћ е љ у д и к о ји с у .о п с с д н у ти
трснутном
страш ћу, заб л у д о м
и
м р ж н .о м , п р е п о з н а т и с в о ј п л с н и д о п р и н с т и
д а се у Ц р н о ј Г о р и и д а љ с м и р и о р а з в и ја ју
и о р м е д е м о к р а т с к о г д р у ш т в а к о је и о д р а зу м ева слоб одн у ц ркву, о сл о б о ђен у од поли^ и ч к и х з л о у п о т р е б а и п о л и т и ч к с с т р а с т и , рскпо јс С пстозар М ароп и ћ.

г

НОВОСТИ ☆ среда 3. нопембар 1993.

:

Д. ЈОЛИЋ

Страна-5.

Изјава Г. Светозара Маровића, Ген. сек. ДПС-а, на конференцији за штампу у којој тврди
да је избор Антонија Абрамовића за поГлавара ”православнијех ЦрноГораца” незаконит и
неканонски чин, и да је Митрополија ЦрноГорско-Приморска једини леГитимни представник
православља у Црној Гори.

68

м пппо1м Њ /ВО УНУТРАШЊИЛП0СЈ10ВА ЦРНЕ
ГОРЕ О НЕДАВИШДОГАЂАШмАИА 'јЈБ Ш ЈгУ ^

ПриЈв снупа члвнова и присталицаЈЈдбора за вупт&фалност на Цетињу, Служба државне безбЈедностиЈе била у
посЈеду сазнања о броЈнии везаиа и дЈелатностниа тосподнна АнтониЈа Абраиовића док Је службовао у ЦрноЈ

з»а

|'е
л
м


и
и
аи,

У
ии
ст

сура

ку

ат

х>-

зд
е-


1Т -

У

П о д го р и ц а, 12. н о в е м б р а -,
и д о к у м е н а та о а е г о в и м наП о в о д о м н е д а в н и х с к у п о в а !•'.'. с гр а н и м активностим а, к оји
н а Ц ети њ у, М У П Ц р н е Т о р е .'. с у . засн о в ан и н а и з ја в а м а
се обрати о 'Ја в н о с ти путем ’ У оп ггећених л и ц а и ^ а л а з и м а
с а о п ш т е њ а у к о је м се к он ста'м ед и ц и н с к и х установа. Н е м а
т у је сл>едеће: С к у п о в и р а зл и - . н и н а јм а њ е сумн>е д а ј е помеч и тог в јер с к о г и п о л и ти ч к о г ' н у ти господин својеврем ен о
с а д р ж а ја , к о ји с у 31. о к т о б р а л _' т р е б а л о д а кривично одговао в е годи н е о д р ж а н и н а Це-. . р а з а учи њ ена д је л а . М еђути њ у , са стан ови п гга б е зб јед тим , због сп ец и ф и ч н о г одноности , и зи с к и в а л и су зн а ч а јс а са' разн и м о б а в је ш т а јн и м
н е акти вн осги М и н и с та р ст в а
сл у ж б а м а, он је ту одговору н у тр аш њ и х п о с л о в а. У о к ви , н ост и зб јегао н а п у ш тањ ем таб езб је д н о с н и х п р о ц је н а и
дашн>е Ју го сл а в и је и од л асп р и п р ем а , .М и н и стар ство ј е ' ,.к о м у К а н ад у .
п р е д у зе л о н и з м је р а , а т о к и
У оквиру б езбједн осн и х
и сх о д ти х с к у п о в а п о к а з а л и
п р и п р ем а с ку п а н а Ц ети њ у,
су д а су р а д н и ц и -М и н и -. к а о пгго је то и у оби чајен о,
ста р ст в а у ц у т р аш њ и х посло- ~ј . обавл>ени су разговори са оргв а. п р о ф е с и о н а л н о и к орект- ј а н и за т о р и м а ,у цил>у 'п о с ти н о о б ав и л и свој п о с ао . О то м е ' У з а њ а м ак си м ал н е безбједн ос в је д о ч е и п р и з н а њ а непоссти грађана'. Т ом п ри ли к ом ,
р е д н и х у ч е с н и к а с к у п о в а.
р а ч у н а ју ћ и д а је ко р ек тн о д а
М еђутим , у н а к н а д н и м ин терсе г. А брам овићу, п р и је прихп р е т а ц и ја м а го сп о д и н а Б о г в а т а њ а било к а к в е ја в н е д је д а н о в и ћ а , л р е д с је д н и к а Одл атн ости , саоппгги д а су поб о р а з а а у т о к е ф а л н о с т ц рн ом ен у те 'ч и њ е н и ц е и .д о к у м ен т и п о зн ат и н е сам о С Д Б него
го р ск е ц р к в е, ја в н о с т и , је
и љ у д и м а к о ји су усл>ед његос ао ш п тен о д а ј е н е п о с р ед н о
в ог д је л о в а њ а у том п е р и о д у
п р и је тзв. п р о г л а ш е њ а госпоп р е тр п је л и т је л ес н е и повред и н а А б р а м о в и ћ а з а м итрод е свог достојанства, рад н и п о л и т а Ц р н о го р с к е правосц и М и нистарства су то и
л а в н е ц р к в е , о д с т р а н е Слуу чи н и л и . Господин А брамож б е д р ж а в н е б е зб је д н о с ти н а
в и ћ ј е прим ио и н ф о р м а ц и је
њ е га в р ш ен п р и т и с а к и д а м у
и кон статовао д а н е т р е б а д а
ј е ч а к з а п р и је ћ е н о ф и зи ч к о м
л и к в и д а ц и јо м .
.прихвати п он уђен у дуж пост,
а.г. Б о гд ан о в и ћ , к о ји је учестР а д и д је л о в а њ е С Д Б н а
в о в ао у том разговору.био је
овим п ростори м а у д угом пер и о д у б и л и с у м и с ти ф и к о в а - . в ео м а и зн ен ађ ен и зн есен и м
м и њ ен и ц ам а.
ни , ш то се сасви м Јн еп отреб н о
наставл>а и у д а н а ш њ е в ри јеу,-<М еђутим , и згл ед а д а их он
н и је саоп ш ти о ч а к ни чланом е, у у сл о в и м а п р о м и је њ е н о г
в и м а О дбора з а а у т о к е ф а л к а р а к т е р а д руп ггвен ог систен ост црн огорске ц рк ве. Умјем а, а сам им тим и п р и р о д е и
сто тога, он ја в н о ш и р и неим ето д а
рада
органа
унстин у д а је п р и л и к о м тог
у т р аш њ и х п о с л о в а. С л у ж б а
р а зго в о р а господину А брам од р ж а в н е б е зб је д н с о ти је сав и ћ у п р и је ћ ен о у гр о ж а в ањ ем
с гав н и д и о М У П -а , д је л у је и
р а д и -у с к л а д у ’са' за к о н с к и м
њ еговог ж ивота. 'Господин
п роп и си м а, а н а д њ ен и м р а Б о гд а н о в и ћ би м ор ао д а зн а
д ом о с тв ар у ју у в и д и врш е
д а п р а в и л а так в и х р а зго в о р а
к о н трол н у ф у н к ц и ју В л а д а и
н а л а ж у д а њ ихов с а д р ж а ј буС ку п ш ти н а Р е п у б л и к е Ц р н е
д е и остан е за б и љ е ж ен и д а
се у сваком тр ен у тк у м ож е
Г оре.
С луж ба
држ авне
б езбједн ости , к а о и у сви м деп р овјери ти истинитост ових
мократским земљ ама свијета,
навода.
Н е у л а з е ћ и у в јер с к е или
н е м а н и к а к в и х п осеб н и х овп о л и ти ч к е р азл о ге, в е ћ сам о
л а ш ћ е њ а к о ја н и је с у п р ец и зпоп ггујући власти те о б ав езе
но р е гу л и с а н а за к о н о м , а
и одговорности п р е м а гр ађ аљ у д и к о ји у њ ој р а д е обавл>ан и м а Ц р н е Горе, М инију в ео м а о д го в о р ан и зн а ч а старство у н утраш њ и х послоја н д р у ш тв е н и п осао .
в а ј е см а т р ал о д а н а в е д е н е
П р и је с ку п а ч л а н о в а и прис та л и ц а О д б о р а з а аутокечи њ ен и ц е т р еб а с аоп ш ти ти
ф а л н о с т н а Ц ети њ у , С л у ж б а
^ а в р и јем е и д а је у о б а в ези
д р ж а в н е б е зб је д н о с ги је б и л а
д а их учи ни доступ ним свим а, а посебно он и м а к о ји из
у п о с јед у с а з н а њ а о бројн и м
в е за м а и д је л а т н о с т и м а г о - , в јер ск и х и л и п о л и ти ч к и х увје р е њ а буду жел>ели д а гос п о д и н а А н то н и ја А брам осп о д и н у А б рам ови ћу пољ убе
в и ћ а д о к је с л у ж б о в а о у
Ц р н о ј Гори. М е ђ у њ и м а и м а
руку.

Л/

Саоишшење М У П -а Ц рне Горе о насш раним склоносш има х. А н ш о н и ја Абрамовића, објављено
у ”П О Б Ј Е Д И ” субота, 13. новембра 1993.
-

69

СВЕТО АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИЕОДУ
СРПСКБ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
БЕОГРАД

У п р и л о гу д о с т ав в ам ф о т о к о п и је ч лан ак а и з л и с т о в а
"Л и бер ал ” и 4Ш онитор” к о ји с у с е Л утрос п о ја з и л и на к и о с ц и м а .
1.Бившем арзош ан дри ту А н тон и ју А браиовићу д а ј «
подршку п р о т о је р е д Јо в а н Т к ач у к . Н еоходно ј е р в а г о в а т и н а 'о в а ј
факс је р "ау то к вф ал п и " упорно т в р д е к ак о и м а ју подршку и б л а го с л о в А иеричкв п р а в о с л а в н е ц р к в е , а Ј о в а н Ткачук с е под п и сао
к ао ”к а н ц е л а р и/ с е к р е т а р / . Пошео нем а загл ав љ а на ф аксу з ј е о о в а т н о с е р ад и о монтаж и. Мислки д а би с в морало ОДМАХ сту п и ти
у в е з у с а М итрополитои Т ео д о ск јем од н осн о Епископом Се р а фииои
и у т в р д и т и чин.енице«
2*А н тон и је Абрацовић н а з и в а М итрополита Амфилсхи;ја
и Е пископа И р и н е ја " т з в .в л а д и к а и а ” и о с п о р ав а д а ;је раш чинен.
З .и 4-.0ви прилози п о т в р ђ у ју гл аои н е д а с© А«топи.1е
к р ећ е у^Јлдаиа Д ети аа и д а с т , на » а л о с т , в Ј е р о в а т н е тзрдн>е да
кр ш тава.
Када с е добро п р е л и с т а ју "Л иберал" и "М онитор” очи
гл ед н о ј е да ј с ово к о н тр ан ап ад .М ед и ^ и у ти ч у на народ и п р в о б и тну з б у в е н о с т ч л а н с т в а а у то к в ф а л и с т и ч к о г п о к р ета к о Ј а ,је била
и а а з в а н а докуиентом 0 1|9^13^3Ж14Ни^В70Н:с1^& ^ б р ан о в к ћ а од с т р а н е
» е г о з о г надлеж н ог А р х и Јв р е Ј* р 1 !р в о с у почели вер б ал н о да п о р и чу и с т и н и т о с т ф ак са а с а д а нуд« "д о к & з” д а и и а ју подршку А цер и ч к е п р а з о с л а в н е ц рк ве преко ”к а н ц е л а р а ” п р о т о је р е ја Ј о в а » .
Т качука.
Светом а р х и је р е о с к о м си н од у одани

Допис Св.

СинодуСрпскеПравостше Цркве, Архијерејског нал.јеснит Бококошорско!
М о м ч ш ш Кривокапића - од 25. 11. 1993.

свети
српскс

архиЈерекки синод
право. славне цркбс
Бр. ..... 4105.

2 5 . _ новембЈза
19 93. год.
у Беогрдду
ВАШЕ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО,
Целивајући
Ваше
Високопреосвештенство
целивом братске
љубави у Христу Исусу Господу нашем, још једанпут захваљујемо
на Вашим писмима која се односе на антиканонско и антицрквено
понашање
суспендованог
архимандрита
Антонија Абрамовића,_
клирика ваше Цркве.
Очевидно је да именованога, попут Јуде Искариотског,
ништа више не може уразумити. То са тугом у срцу констатујемо.
Обавештени смо да он - не само што се није на позив
надлежне црквене власти вратио у Канаду - него са вођама
сепаратистичких
странака
(атеистичке
усмерености
и
провенијенције)
у Црној
Гори,
ствара
своју
„аутокефалну
црногорску цркву".
Иако је суспендован од свих свештенорадњи
у Православној цркви, он крштава по Цетињу и позива на друге
свештенорадње.
Шегове присталице, уз његову сагласност, лажно
га представљају као епископа; а као знак подршке, објавили
су и писмо протојереја Џона Ткачука Ваше јурисдикције, из
Монтреала - Канада.
Вама је добро познат духовни хаос који је завладао
у бившим комунистичким земљама.
Тај хаос и велико незнање,
што се тиче Цркве и њеног устројства, постоји и код нас,
нарочито на тлу Епархије црногорско-.приморске, која је у ратном
и
послератном
периоду
претрпела
најстрашније разарање
и
пустошење од стране атеистичке пропаганде.
Ту је сада лако
манипулисати са вером и верским осећањима од стране несавесних
политичара и људи са себичним и нечасним намерама.
А у овом
случају се управо о томе ради.
Из
тих
разлога,
још
једном
умољавамо
Ваше
Високопреосвештенство да се што хитније обави судски поступак
над архимандритом Антонијем Абрамовићем, да му се не дозволи
обмањивање народа наводном подршком из Америке.
Желећи
Вашем
Високопреосвештенству успеха
у
апостолском раду, срдачио Вас поздрављамо, остајући Ваш у
Христу брат,
АЕМ и Патријарх српски

+•
Његовом Високопреосвештенству
Архиепископу вашингтонском и
Митрополиту целе Америке и Канаде
Господину
Т Е О Д О С И Ј У
С ј у с е т

.
(д .

'

'
„1

Р

Допис Патријарха Павла Митрополиту Теодосију - 2 5.11 .1 9 9 3 .1од.

71

‘<%в

□ р тн о о а х
Р .а в а х

6 7 5 -И о и т Е

с н и п с н ' 11М

ЕП 1С А

г а А - Б У О З З Е Т М V Т 1 7 8 1 -(В '1 6 ]В 2 2 -0 5 5 0

К-ЈР

'Ц * Џ

Ио^ешћег 30, 1993
Нхз Н о И п е з з РАУћЕ
АгсћђГзћор о! Рес
М ећгороИћап оГ Ве1дгас1-Каг1оУс1
РаТгГагсћ о! 5егћ1а
1Ј1 7, Ји1а N 0 . 5
Ве1дга<1, У1ЈС05ЕАУ1А 11000
Уоиг НоИпезз:
I аш 1огмаг<Ппд ћо уои Јог уоиг 1п1огтаћ1оп а сору о! ћће епс1озе<1
1ећћег.
I ћауе гесепћ1у зепћ ћће ог1д1па1 о! ћћ1з 1ећћег ћо Н 1 з А11
НоИпезз, Раћг1агсћ ВАКТНОГХЈМЕМ о! Сопзћап1:1пор1е. 1ћ сопсегпз ћће
ипЈгогћипаће 31Тиаћ1оп оссигг1пд 1 п Моп1епедго \*/И:ћ1 п ћће ћеггхћогу
о! ћће Сћигсћ оГ 5егћ1а.
М1зћ1пд уои а јоуоиз Геазћ о^ ћће Маћ 1 уЦ:у о! оиг ћог<1, I гета1п
Уоиг ћгоћћег 1 П Сћг1зћ,

Агсћћ1зћор о! Мазћ 1 пдћоп
МећгороПћап о! А11 Атеггса ап<1 СапасЗа

Обавјештење уз доиис Мишроиолиша Теодосија, Пашријарху Павлу од 30. 11. 1993. Год.

72

П равославна Ц рква у Америци
Митрополит
ТЕОДОСИЈЕ
Поглавар
Новембар, 30. 1993. год.

Његова Светост ПАВЈ1Е
Архиепископ Пећки
Митрополит Београдско-Карловачки
Патријарх Српски
Ул. 7. Јула бр. 5
Београд, Југоелавија 11000
Ваша Светости:
Шаљем Вам на увид копију приложеног писма. Недавно сам оригинал овог
писма послао Његовој Светости Патријарху Вартоломеју Константинопољском. Тиче
се несрећне ситуације у Црној Гори, која је под јурисдикцијом Српеке Цркве.
Желећи Вам срећне празнике поводом Рођења Господњег, остајем Ваш брат у
Христу.
ТЕОДОСИЈЕ
Архиепископ Вашингтона
Митрополит цијеле Америке и Канаде

Превод обавјешшења Мишроиолиша Теодосија, Пашријарху Павлу од 30. 11. 1993. Год.

73

а н тн а о а х
р .а .

с н и п с н ' * 1М а м е ш с а

67Ј5*Р?01ЈТЕ г З А - б У О З З Е Т

1\ЈМ 11791 - (5*163 5 2 2 * 0 5 5 0

г\лЕтпар>а1_1ТА1м
тн еосазЈи з
РД1МАТЕ

Ноуешћег 30, 1993

Н13 А И - Н о И п е з з ВАКТНОЕОМЕМ I
Агсћкагћор оИ Сопзћап1:л.пор1е, Ие^ Коше
апћ ЕситепГса1 Раћгхагсћ
Киш Раћгхкћапез!
Н. Репег
34220
1зћапћи1, ТТЖКЕУ
Усиг А 1 1 - Н о И п е з з , ЗАКТНОћОМЕИ,
ће1о^е<1 ћгоћћег апсЗ сопсе1ећгапћ Гп Сћг 1 зћ:
Оиг1пд уоиг ћ15ћог1С ухзхћ ћо ћће ЕегћГап Огћћоћох Раћг 1 агсћаће
ћеааећ ћу оиг ће1о^е<1 апс! ћ1дћ1у езћеетпеа ћгоћћег, Н1з Н о И п е з з ,
Раћг1агсћ
РА\7ћЕ,
уои ћесаше асиће1у амаге о! ћће р о И ћ 1 с а 1
ала
зос1а1
ипгезћ,
езрес1а11у 1 П
Мопћепедго,
ићеге
ипги1у,
поп-Огћћоћох апћ зеси1аг реор1е ћетопзћгаћећ.
Оп Осћоћег 28, 1993, Нпз НоИлезз, Раћг1агсћ РАУћЕ 1 пРогте<! из
ћћаћ а гећј.ге<1 с1ег1с (Агсћ1тап<1г1ге Апћћопу Аћгато^л.сћ)
«а5
Ра1зе1у гергезепћ1лд ћл.тзе11: аз ап а и х Ш а г у (У1саг) ћ1зћор ог
Ећтопћоп
(Сапаћа) оР ћће Огћћоћох Сћигсћ 1п Атег1са.
Не ћаз (аз
уе ћа^е ћееп оРТ1с1а11у 1 ПГогтећ)
ћесоте
л.т/о1^ес1 1 п
апћ
зиррогћЛпд ћће ипсапоп1са1 а п Ш и п с ћ Ш з Ш а п асћ 1 оп о*: саиз1пд
зсћ 1 зт апс! <Иу151оп 1 п ћће Но1у 5егћ1ап ОгћћосЈох Сћигсћ.
Оп Осћоћег 29, 1993, ^е ^ахећ а гезропзе 1 п мћо.сћ ме аГ^хгтећ
ћћаћ Агсћ1тап<3г1ће Алћћопу АћгатоУ 1 сћ «.таз пе\*ег сопзесгаћес! ћу из
ог,
ћо ту кпо^1ес1де, ћу апу оћћег сапоп1са1 ОгћћоЗох Сћигсћ.
(I
ат епс 1 оз 1 пд а сору Тог уоиг 1пТогтаћ1оп.)
1пазтисћ аз ће ^аз 1 пћег^ег 1 пд 1 л ћће 1 п 1:егпа1 И ^ е оР апоћћег
сапоп1са1 1оса1 сћигсћ ће ^аз зизрепс1ес1 Јгот а11 Гипсћ1опз о^ ћће
ћо1у рг1езћћоос1 апс! огс1егес! ћу ћ15 сИосезап ћ 1 зћор апћ тузе1Т ћо
гећигп ћоте апћ ргезепћ ћ1тзе1Г ћо ћпз ћ 1 зћор ћо ехр1а1п ћћз
асћ 1 0 пз.
31псе ^е ћа<1 по теапз о*Г с11гесћ1у ап<1 1ттесИаће1у соттип1саћ1пд
^1ћћ Агсћ1тапс1г1ће Апћћопу,
ие
зепћ оиг 1ећ1:ег ћћгоидћ ћће
Зегћ 1 ап Р а ћ Ш а г с ћ а ћ е (сору епс1озе<1) .
Оп Ио^етћег
1, 1993, >/е гесе1уес! а соттипд.саћл.оп Сгот ћће Но1у
Аззетћ1у ор В 1 зћорз ој? ћће 5егћ1ап Огћћоћох Сћигсћ теећ 1 пд 1 п ћће
Озћгод Мопазћегу 1 п Мопћепедго ћћаћ ап ипогћћос^ох ап<1 ипсапоп1са1

Факсимил дописа митрополита Америчке православне цркве Теодосија Васељенском
Патријарху Вартоломеју I - 30. 11. 1993.1

74

а п т н о о о х с н и ^ с н |м а г \л е р 1 С А
“ Н 15 А И - Н о И п е з з ВАКТНОБОМШ I
И о^етћелг 3 0 , 1993
Раде 2

д а -ћ ћ е гГ п д
р г о с 1 а з .т е Н
ћће
зи зреп д ед
А гсћ1тагк1г1ће
А пћћопу
А ћлгато^л.сћ а з
ћће
"ћеасЗ"
оГ ћ ћ е п о п - е х х з ћ е п ћ
ап<3 з о -с а 1 1 е < 3
а и ћ о с е р ћ а И с "М оп ћеп едгл.п О гћћосЈох С ћ и г с ћ ."
Аз у о и
зћ а ћ е « !
1П уои г
гетагкз
аћ
ћће
М о п ћ е п е д го -Р г1 т о гзк у
М ећгороИ а
с1иг1пд у о и г ^ 1 3 1 ћ :
"Ап а и ћ о с е р ћ а 1 о и з
М о п ћ е п ед г 1 а п
С ћ и г с ћ ћ а з п е у е г е х 1 зћесЗ, с а п п о ћ е х 1 з ћ . . . . "
Оп И о у е т ћ е г 3 , 1 9 9 3 , ме гезр о п сЗ е ћ ћу з ћ а ћ 1 п д :
" Р 1 е а з е ћ е аззи гесЗ
о!
т у ћ г о ћ ћ е г 1 у з и р р о г ћ , апсЗ ћ ћ е з и р р о г ћ о ! ћ ћ е ОгћћосЗох С ћ и г с ћ
1п
А тег1са,
1 П тај.п ћал.п д .п д
ћ ћ е доосЗ с а п о п 1 с а 1
огсЗег о ^
ћће
О гћћосЗох
С ћ и г с ћ ћ ћ г о и д ћ о и ћ ћ ћ е мог1сЗ, апсЗ о и г
сопсегп
ћћаћ
зс а п с З а 1 , <Зл.^1зл.оп апсЗ з ћ г И е ћ е ауо1сЗесЗ."
У оиг А 1 1 - Н о И п е з з , ме ћасЗ ћ е е п азкесЗ ћу Н1 з Н о И п е з з ,
Р аћг1агсћ
РАУћЕ ћ о 1 П ^ о г т у о и о ! о и г г е з р о п з е з апсЗ з и р р о г ћ оГ ћ ћ е
5егћ1ап
ОгћћосЗох С ћ и г с ћ .

I

Ие « г Н е 1 о у о и , У оиг А И - Н о И п е з з , а з ћ ћ е Е с и т е п 1 с а 1
Р аћг1агсћ
апсЗ р г е з 1 с 3 1 п д
ћ 1 е г а г с ћ а т о п д а 1 1 ОгћћосЗох ћ 1 з ћ о р з .
Р 1еазе
ће
а з зи г е с З оЗ: т у р е г з о п а 1 сЗезл.лге ћ ћ а ћ ћ ћ е О гћћосЗох С ћ и г с ћ ј.п А т е г 1 с а
м огк
1п
с о о р е г а ћ 1 оп мл.ћћ У оиг Но1у З е е апсЗ ћ ћ е
ћеасЗз оГ
ћће
О гћћосЗох
С ћигсћез
ћ ћ г о и д ћ о и ћ ћ ћ е «ог1сЗ 1 п тал.п1:ал.пл.пд ћ ћ е
доосЗ
с а п о п 1 с а 1 огсЗег оЗ: ћ ћ е ОгћћосЗох С ћ и г с ћ .
Т ћ е О гћћосЗох С ћ и г с ћ 1 П А т е г 1 с а сЗепои п сез ћ ћ е г е с е п ћ
ипсапоп1са1
апсЗ 1 г г е д и 1 а г
езћаћИ зћтеп ћ
о!
ћће
з о -с а 1 1 е с З
апсЗ 1 п
Г асћ
п о п - е х 1 зћ е п З :
"М о п 1 :еп ед г1 ап ОгћћосЗох С ћ и г с ћ " о п ћ ћ е ћ е г г И о г у
о^
ћће
5егћ1ап
ОгћћосЗох С ћ и г с ћ .
Т ће О гћћосЗох С ћ и г с ћ
1п А тег1са
^1д огои з1у
апсЗ зћ е а с З Ја з1 :1 у сЗеГепсЗз ћ ћ е ћ е г г И о г 1 а 1 1 п ћ ед г1 1 :у о ?
ћ ћ е 5 е г ћ 1 а п О гћћосЗох С ћ и г с ћ .
О п И олгћип аћеЗу,
ћ ћ 1 3 и п с а п о п 1 с а 1 апсЗ 1 г г е д и 1 а г а с ћ
1ПУо1уесЗ а п
е1 сЗ ег1 у апсЗ сЗе1и<ЗесЗ с 1 е г 1 с о± ћ ћ е ОгћћосЗох С ћ и г с ћ
1п
А тег1са,
Алгсћл.тапсЗгл.ће А п ћћоп у А ћ г а т с У 1 с ћ .
Т ћ 1 з сопГизесЗ. т а п ћ а з а П о м ес З
ћ1тзе1Ј
ћо
ће
р о з 1 ћ 10 песЗ а з ћ ћ е ћеасЗ оГ ћ ћ 1 з
з о -с а 1 1 е с З
апсЗ
ипсапоп1са1
"Моп1:епедлгл.п ОгћћосЗох С ћ и г с ћ ." Т ћ е ге1:1гесЗ с 1 е г л .с ,
А гс ћ 1 та п (3 г1 1 :е А п ћћоп у А ћ г а т о у 1 с ћ , м а з т о з ћ г е с е п 1 :1 у а ћ ћ ас ћ е сЗ ћ о
ћ ћ е а 1 ћ а г о ^ 5а1п 1:з Р е ћ е г апсЗ Р аи 1 5 о ћ о г (С а ћ ћ ес З га 1 ) 1 п М о п ћ г е а 1 ,
О и е ћ е с , С апасЗа.
Аз оГ ћ ћ 1 з сЗаће, А г с ћ 1 т а п с З г1 ћ е А пћћопу А ћ г а т о у 1 с ћ ћ а з лгеЗгизесЗ ћ ћ е
<3ј.лгес1:л.^е о ^
Н13 С лгасе, В 1 зћ о р 5ЕКАРН1М о ^ Оћћаада ћ о г е ћ и г п
ћо
ћ 1 з ћ о т е сЗл.осезе апсЗ ћ о ћ ћ е а 1 ћ а г ћо У ћ 1 сћ ћ е ћ а з ћ е е п а ћ ћ а с ћ е с З .
ВазесЗ и р о п
ћ1з
с31зоће< 31епсе, апсЗ ћ ћ е г е р о г ћ о !
Н 1з Н о И п е з з ,
Раћг1агсћ
РАУћЕ с о п с е г п 1 п д ћ ћ е зсап<3а1 1:ћ1з
маутлгагсЗ т а п
ћаз
саи зесЗ ћ ћ е С ћ и г с ћ о ^ 5 е г ћ 1 а апсЗ ћ ћ е ОгћћосЗох С ћ и г с ћ а з а м ћ о 1 е ,
А гсћ 1 тап сЗ г1 1 :е Аллћћопу А ћ г а т о у 1 с ћ ћ а з ^ а с ћ и а И у сЗерозесЗ ћ 1 т з е 1 ?
Ј г о т ћ ћ е ћ о 1 у рг1 езћ ћ о о сЗ .

75

аитнооах

снбпсн

пм а м е р 1с а

- НГС А И - Н о И п е з з ВАКТНОБОМЕМ I
Нометћег 30, 1993
Раде 3
ТћегеГоге,
1п гезропзе ћо ћћезе еуепћз,
I ћауе ћедип ћће
сапоп1са1 ргосезз
ћо 1огша11у
гетоме Агсћ1тапсЗг 1 ће Апћћопу
АћгатоУ 1 сћ Јгот ћће гапкз о! ћће с1егду о! ћће ОгћћосЗох Сћигсћ 1 п
Атег1са,
апс! <1ерозе ћ 1 т 1гот а11 засгесЗ 1ипсћ1опз о! ћће ћо1у
рг1езћћоос1.
Уоиг А 1 1 - Н о И п е з з ' Вгоћћег 1 П Сћг1з1:,

Агсћћ 1 зћор оЈ Ма з ћ 1 пдћоп
М е ћ г о р о И ћ а п о^ А11 Атег1са апћ Сапааа

76

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У АМЕРИЦИ
Митрополит Теодоеије
Поглавар
30. новембра 1993. Г.

Његовој Светости ВАРТОЛОМЕЈУ I
Архиепископу Константинопоља,
Новога Рима и Ваеељенеком Патријарху
Инстамбул, ТУРСКА
Ваша Светости ВАРТОЛОМЕЈЕ,
драги у Христу брате и саслужитељу;

За вријеме Ваше историјске поејете Српекој Православној Цркви, на чијем челу је драги
нам и високо поштовани брат, Његова Светоет Патријарх ПАВЛЕ, видјели сте политичке и
еоцијалне тешкоће, нарочито у Црној Гори, гдје су неправославни и нецрквени људи недолично
демонстрирали.
28. октобра 1993. г. обавијестио нас је, Његова Светоет Патријарх ПАВЛЕ да се наш
пензионисани клирик Архимандрит Антоније Абрамовић лично представио као Викарни епископ
од Едмонтона, Канада, Америчке Православне Цркве. Он се, како смо службено обавијештени,
умијешао и подржао антиканонско и нехришћанско дјело изазивања раскола и подјеле у светој
Српској Православној Цркви.
29. октобра 1993. г. послали смо одговор, у коме смо подвукли да Архимандрит Антоније
Абрамовић никада није био хиротонисан од наше стране, нити, колико нам је познато, ма које друге
канонске Православне Цркве. (Прилажем копију за Вашу информацију)
С обзиром на то да се он умијешао у унутрашњи живот друге канонске помјесне Цркве,
суспендован је са свих функција свештенослужења и било му је наређено од надлежног Епископа и
моје стране да се врати кући, лично јави своме Епископу и образложи евоје поступке.
Нијесмо имали начина да тренутно и директно ступимо у контакт са Архимандритом
Антонијем, па смо му послали писмо преко Српске Патријаршије. (Копија Приложена)
I.
новембра 1993. г. примили смо поруку Светог Архијерејског СабораСрпске Православне
Цркве из манастира Острога, Црна Гора, да је неправославни и неканонски скуп прогласио
суспендованог Архимандрита Антонија Абрамовића за “поглавара” непоетојеће и тзв. аутокефалне
“Црногорске православне цркве”.
Ви сте у Вашем говору за вријеме посјете Црногореко-приморекој Митрополији рекли:
“Аутокефална црногорска црква није никада постојала, не може да поетоји ”
3.
новембра 1993. г. одговорили смо тврдњом: “Молимо Вас, будите увјерени у моју братску
подршку и подршку Америчке Православне Цркве, дасе одржи добар канонски поредак Православне
цркве у васцијелом свијету, и у нашу бригу да скандали, подјеле и расколи буду избјегнути.
Ваша Светости, Његова Светоет Патријарх ПАВЛЕ, замолио нас је да Вас обавијестимо о
нашим реаговањима и подршци Српској Православној Цркви.
Пишем Вам, Ваша Светоети, као Васељенском Патријарху и Предстојнику међу свим
Православним Епископима. Молимо Вас, будите увјерени у моју личну жељу да Америчка
Православна Црква сарађује са Вашим Свештеним Троном и поглаварима свих Православних
Цркава широм свијета, држећи добар канонски поредак у Православној Цркви.
Превод писма помавара Америчке Православне Цркве, Митрополита Теодосија Васељенском
Патријарху Вартоломеју, у коме ш обавјештава да ће због канонских преступа рашчинити
свог свештеника архимандрита Антонија Абрамовића.

11

Америчка Правоелавна Црква одбацује екорашње неканонско и нерегуларно проглашење
тзв. и фактички непоетојеће “Црногорске правоелавне цркве” на територији Српеке Правоелавне
Цркве. Америчка Православна Црква чврсто брани територијални интегритет Српске Правоелавне
Цркве.
Нажалост, у овај неканонеки и нерегуларни чин умијешан је један оетарјели и заведени
клирик Америчке Правоелавне Цркве, архимандрит Антоније Абрамовић. Овај збуњени човјек
је дозволио ееби да буде проглашен поглаваром ове тзв. и неканонске “Црногорске правоелавне
цркве”. Пензиониеани клирик, архимандрит Антоније Абрамовић, донедавно је служио у Катедрали
Св. Петра и Павла у Монтреалу, Квебек, Канада.
До данае се Архимандрит Антоније Абрамовић није одазвао наредби Његовог
Преосвештенства Епиекопа СЕРАФИМ А из Отаве да ее врати матичној дијецези и Олтару при коме
је елужио.
На основу његове непоелушноети и извјештаја Његове Светоети Патријарха ПАВЈ1А у вези
еаекандалом који је овај еамовољни човјек изазвао у Српекој цркви и Правоелавној Цркви у цјелини,
Архимандрит Антоније Абрамовић је фактички сам еебе свргао из редова евештенетва.
Стога, као одговор на ове догађаје, започео сам канонеки поступак да и формално свргнем
Архимандрита Антонија Абрамовића као клирика Америчке Правоелавне Цркве и одлучим га од
евих светих функција евештенетва.
Ваше Светости брат у Христу
ТЕОДОСИЈЕ
Архиепископ Вашингтона
Митрополмт цијеле Америке и Канаде

78

Ф лМ

Ч ^Р^ГФ РЧ М

м д а ч )л © -]п с р л О )© е > л % > \в

Ц© М

^\< ^ (9 у р 1 Џ \ А Ч ^ © > \Л Д )Л © М © Т Р Р О Д ^ , ^ л

уллв

ч& ТЧ Н *^ з о д л ф т л & ^ ©

дл!

^ л \5 в Г Р®

© ^л^чл^ -

^ в \^ г в ]л ^ у ђ © и ^ л ш - р в м ®

\ 1 |в т д м х ^ ^ Г \ ^ Г ) \ © т л л ^ л ^ л

> \л -

.

Ч ^ Т и ^ в ,^ .© К;т© §ГМ 99ТТ^

д ф ел р з€ ^ ^ ^ ^

^ О р А 5©ч < 9 < 5 )Л 0 ^\Ј А\Ј ■'■
Т 0л© Ф ^М Л <9^Т^ ч т а « -

Г<д-рех^ Ј ф а х ^ ф р л о е * ул& Ч Т Ч & в

I

“Грамаша” којом Група Грађана Цешиња проГлашава Г. ^4. Абрамовића за њиховоГ духовноГ
поиавара.

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
2 6 .д ец ем б ар 1 9 9 3 .го д и н е
ј

ПРЕДСЈЕДНИКУ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА
АЕМ И ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ
- господину Павлу Б Е 0 Г Р А Д

ВАША СВЕТОСТИ,
Поводом препоруке С ветог а р х и је р е јс к о г с аб о р а , к о ју с т е ми
љубазно п р ен и јел и Вашим дописом од 9 . новембра, д о зв о л и те
да Вас упознам са већ предузетим активностим а Владе Црне
Горе по предмету Ваше молбе.
У су ср ет напорима да у овим тешким временима обнове д ем о к р ат и је на нашим просторима остваримо начело о спречавањ у
м анипулације осјећањ им а вје р н и к а од стране неких политичких
стр ан ака и покуш аја коришћења Цркве у политичке с в р х е , Влада
Црне Горе ј е , у оквиру с в о је надлеж ности, предузела све
расположиве м је р е за спровођење овог и оваквог н ачела у
с л у ч а ју "Одбора за обнову аутокеф алности Црногорске п р а в о славне ц р к в е " .
Подсјећам Вас да ј е Министарство п р авд е, као и зр аз ја с н о г
с та в а Владе о дјел о вањ у и активностим а Одбора, поништило
рјешење о њ еговој р е г и с т р а ц и ји , као удружењу г р а ђ а н а ,
2 4 .0 2 .1 9 9 3 . го д и н е . Након п озн ате пресуде Врховног с у д а ,
Министарство ј е с л и је д е ћ и управо супротан став Владе у
односу на рјешење из судске одлуке, преко Државног тужиоца
Републике, покренуло иницијативу за хитно подношење з а х т ј е в а
за заштиту зак о н и то сти против поменуте судске п р е с у д е . Т ак о ђ е , ци јен ећи озбиљност и з н а ч а ј овог питања, министар правде
ј е у више н а в р а т а ургирао за што с к о р и је заказивањ е опште
сјед н и ц е на к о ј о ј се о д л у ч у је по з а х т је в у Државног тужиоца
за р е в и зи ју претходне одлуке Врховног суд а. Посебно наглаш авам

80

2.
да су Нинистарство правде и Министарство в је р а благовремено
извјеш тавали Митрополију Црногорско-приморску о свим питааима из овог предм ета, за к о је ј е показан интерес или изражен
посебан з а х т је в . Слободан сам , међутим, да Вас подсјетим да
је самосталност рада и одлучивааа суда неповредива и да су
ту објективне границе административне процедуре и надлежности
министарстава и Владе Црне Горе, као уосталом и у свакој
модерној и правној држави.
Надам се да Вас претходне чиаенице у в је р а в а ју да Влада
Црне Горе чини све из домена с в о је надлежности, како би
очувала неповредивост унутрашњег у с т р о јс т в а и живота Српске
православне цркве. У вјерен сам да ћ е , након наведених ак ти вности Владе Црне Г оре, мудрост стрплења и међусобног р а зу мијеваља бити наш н ајвећ и допринос у праведном и самосталном
рјешаваљу овог зн а ч а јн о г питања у наредном поступку.
На к р а ју , Ваша С ветости, дозволите да Вам од срца честитам
п ред стојеће божићне празнике у нади да ће нам отворити нове
путеве до жеженог мира, слоге и благостањ а.

Мило Ђукановић

Допис Г. Мила Ћутновића, премијера РЦГ, Пашријарху Павлу од 26.12. 1993. у коме Га увјерава
да Влада РЦГ неће дозволити рушење “устројства и живота Српске Православне Цркве”.

81

Уахс ргеомех1еп5ћ’о,
Овјесат уеИки роСгсћи
с1а Уат парПет о\>ор1зто.
Мај1пОпј1 гаг1о$ пје%о\>о&
ричапја је.чСе тоје пиИоко
гагосагепје уЦеттигтт
гаг%о\’огот кор хат ппао
аа Уата рпИкот пахе$гаппје$ зизгеГа. N 0 2010.41, и
аппоф п гокгигепји које
Уат је патеШпо«Сокот
УазевргоНок, а ј5апа$пје$
пога\'ка па Сеппји, тјевгпо хе то%И/тто рогагдосагап. $\’е1јипхко ите/и .че
ћипИо ргоћ\> Кл\е,д 1акУи$
(гестапа, аИ гасИ т/га и
кисс, гасИ тсга тес!и отт
СјисИта којСпкђистоетоСтпо погМјауаји ргопкчп
Сгпе Соге, Сгпорогаса /
пјН/оџе Сгкус, тје Шо то<риспо5П па па \'а1јаи пас/п
рогагрруагато о 5\’е/пи.
ггаг$о\ога које $то у о сНИи ТогопСи, рпИко/п
па$е%рг\>ор зизгеса, зсекао
5о/п испак с!а ше \>ео/па
типаг Сочјек, $(о $ат $а
гапохси рге/по тој/т рпја(е1јппа и Ићегак/от ,ча\>еги. Кскс/о $ат па Уа.ч Сгпој Соп.ча/језат ВозШуеПРесаг Сесп/јак/. 11 УаЗет
ргичСапки с1а посксе па 1мс/п па//1993. $. па Сеппје,
у/сИозат \>о1ји 5\>е1о§Рс!га
Сеппјако;', с!а па$ гаИс/С/
као пагоп / рочепе рисет
сгћауђепја /г г/Љ пе%о сга%/спе з/Сиас/је и који је с!о\>сс1еп. ОаИ5Сепеко1/ко5ЈајтН Шет/ја кој/ $и те јо$
V/5е иујег/Р/ (1а $Се рга^а
1/ с п о 51 која пат тоге ротос/ и 05С\>аге/\ји№5е%5\>еСодсИја којет .ч/поропгссИI/ 1 па$е Гееосе јг/\>о(е паИ/Н
рогоп/са, 05ћ>агепји оНпа\Iјапја сгпо$ог5ке пгГа^е /
оН/\а\’1јапји пјепе 5\>е/е Рга^ох1а\те Сгкуе.
ВШ 5(е г1огет 5\’акоуг5пот5скатгапји, гНо$са$по$ с/па кој/ 5Се ис/п/Т/.

1

Такопе, Ш/ 5(е игпе/тгет
торрсот геакс/јот Уа$е
сгкчс, јегје Шо ргепеГепо
<1а5(е гаШпјет. 5(гаћо\аТ/
5 / п о гајеппо 5а Уата, рогпајис/ оппо.че тепи рга^ох1ачппп сгк\>ата, па 5е
(акха то$р/спо5С тоге 05(чап(1, аН / па ј е , па 5ге6и,
опај /атогт /акз кој/ 5и
геттка хгепзСа^а и Стој
СоН ргетје1а, ћ/о 1агап.
Оа/105, тепиТ/т, гпато па је Уа.ча сгк\>а /та1а
огк/Ипи патјеги с!а Уа.ч
га5с/т гаа/ хсгапо/чсод ргппкс/ кој/ је па пји уг$еп оп
5(гапс 5гр5ке, ги.чке / дгскс
рга^ох1аупе сгк\>е. VI 5(с,
ргео5\’е.чСе/п, тогсЈа гаНога^/И па 5// пајуШ ргеп5(с/\’/пс/ иНегапгох 5с/уега
ис/п/1/ 5УвГСоје Шо и пј/Но\'ој п/р1ота(5кој тос/ па $е
5рг'/је&/ иаИе гаГ&тјепје.
ОиНоко 5ат иујегеп па је
о\>а пат сТ/р1ота(5ка акСтпо5(ппа1а ипсаја па5/п/гтапје пиИо\>а и ЛтеНској сгк\>/и оппд^и па Уа.ч.
Такопе Уа/п тор/ ротгп/п па 5/по ргепигеТ/ хуе то%исе тјеге око то%и&по5П
Уа$е&к/гоСо/шапја.
РоП5Је6ат Уа.ч, па 5/по
V/ ['ја ппаТ/ гаг^оуог перо.чгепиорпје УаИекроу/гаСка и Капапи, а и \'ег/ $а
тоср/спохси Уа.че$ рг/хихто\’апја ха Ваппј/ Оап
1994.$. пе5Сет/ У/.чаорхС/И
па сесе ро.чћ/р/п опако како Уа/п Уа§а, пак!е, ЛтеНска сгк\>а, опгеп/, пакпе,
ако Уат пипе рНјесИо гахстјепје, па песеСе пос/. Ја
5С//П $е 5а С/т 5 1 о г /о , јег$то
оНој/са Н/11и\јегет па пат
Уахе гахспI
јепје хато тоГе
патјеп хсеси, а ткако ко/Г5(. Иакоп (о$а ппаН 5(е
гаг$0 У0г и кис/ Кока Уијо\чса $а пајгпасајп/ј/т 1јип/та /х ЦНега1по$ 5а\>ега,
5(гапке која је НИарокге(ас

рпапја оНпа\’1јапја 5(а(ша
аиСокс/а1по5П Сто$ог5кој
РгауохШпој Сгк\>/, пе 5то
Уа$ оНау/јехС/И па п/како
тјс.хто гапочо1јп1 Уахпп
(геткп/т 5(а(ихот и Сеппји, па гап/то па кмаН(е(пот гјеха^апји Уахе геппепс/је ['гатоИЧ Уах па 5е и
чег/ УаЋН еџепШаппН опIпка, које то$и /тап ро1Шске ро51јеп/се, кошиШ/је(е $а пата, ра пакоп (о$а
V/ 5а/т оп1ис/(е како паПсСс га 5Н0П/10.
05ропт Уиспис је
Ногау/о 5а Уата и
Капап/. ЗагпаН5/по гарНпзакпп/јрН сгкста и 5/п1х1и
Уахе$ гахапјепја. Росрипо
5/по гагитјеИ Уах 5(ау па
пепо1аг/(е и Сп/и Соги роп
1гујехпот то$испохси га§стје/гја, хШасајиб/ §соН/ (ај
с/п гпас/о га Уах 1/спо »ко1/ко Н/ ипагап/о (гепи(ак
оНпач!јапја Сгпо$огхке Сгк\>е, а коИко Н/ сакач 1о$
по$апаја оп$оуагао Лт}/1оИ/ји Капоу/си, кој/ ирогпо, ргоМет оН//а\’1јапја
5\’есе Сгпо$ог5ке Сгкх е ГеН
ирибепој тепипагоппојјаупо5(/5уе5П па ргоМет 5ЕКТЕ. Оак1е, х1оН6е(е хе,
икоНко НипеСе гаШпјет,
АтјИоН/је Вапоу/с рохпГе
5 У 0 Ј сИј.
7,/шјис/ па $уе V/ о у о
гпаСе, гасипајиб/ па гаг$очоге уопепе $а Уа/па, и којпг/а 5/по ро5П$1/ роСри/ги
5а$1а5П05(, гпајиб/ па Уг
5а/т гпаСе коИко је ирогпо$гапа, роМске типго5П
('ргесГгпо5П роСгеНпо па 5е
оНегН/јеп1 Уаха Н/го(оп/ја,
која јеп/по ото$иса^а ге1асШпо Нгг/х1$игаприСрохпгапја аиСоке/апгохп Сто$огхке Сгкуе, гпајиб/ па
гпасегахуе когаке косехто
а сот ро$1епи ргепигеН
као $гот /г уепга пеНа ро$оп/1а пах је у/јехСо Уахеп.

С

Писмо I. Сла&ш Перовића - Аншонију (Илији) Абрамовићу прочишано на шрибини Ј1СЦГ на
Цетињу 9.јануара 1994.1од. Објавио лист ”Ј1иберал” - 5

82

с1о1а$ки и Сти Соги, а Аа
рге(кос1по тје$1е окегМ
јесНИ 4а Уа$Атепска сгк■
уапесега$стШ. КекН$1етс
сЈа $(е рпНкот рго$1о% Ао1а$ка и Сти Соги \п$Ш о
копси, аЛа оуо%ри(а т п е
о сИасп I ја ј И т а т о <1а
икокко 1>ис1е1е гаШпјет
ШгоСотја који $то ГтаИ и
гисп о$1ајепес!о$1&ап сИј, а
ркапЈе оћпа^1јапја Сто%ог$ке сгкуе $ип>ауа $е га
Шт Vгетеп$кГ репос1 па
$иЉспи $ексе, $со је %1ат1
сИј АтјИоксја КаДоАба.
Ујегијет Ла бето $е $1огШ
с!а Сот Уата т пата тје,
пШ то$е МН сИј.
№је$Се тс НаИ гаНоуо1јауајис1ос1%оџогпарИапје: §(о Уа$ је пауе1о с1а ШопСе ипШепји Уа$е$1и1епје
Нп$си с СгкуГ, Аа ШоиСе
са$т ргоМет окпау1јапја
Сгпо%ог$ке Рга^о$1а\>пе
Сгкуе, р о п т пјепо% окигАа^апја па т\>о $ексе, ЗСо
Аиекспо сАе па гики 8гр$којрга\>о$1а\тој сгкт ипјепој кје$отиспој когкс ргоЛр $тк којГ га$Сираји окпаМјапје Сто%ог$ке Ргауо$1а\>пе Сгкл>е. Орго$Ше
тс, $уерпсе око $сау1јапја
пебцејЏа \>еи СогкирпНкот
рге!а$ка аЊап$ке %гатсе,
која Аапа$ гаАс 1\>егса којГ
$е оА\>сја шпеАи Сте Соге
сАЊатје, Гтје%гатса\>е6
оМбт $уајсаг$1а $сг ргеА
бсЏт гирата гике па гатогетт ос!та Агге аЊап$1а
/ сто%ог$кх дгатбап, Аро
па1о%и $Уој1к у1аАа, које 'и
Сакуов Цуегса т>1асе ^еИки
таСепјаШи коп$С, и%1еАа
тс к а о ‘Аестја рпба. Ја,
%о$роАтеАкгато\пси, тје$ат АцеСе, а И $Се тиАаг
боујек. КаАс тоје опјепСассје ргета оАгеАетт 1јиА1та, СгекаИ М $Се тс $аорМсп 1со Уат је л»е &оуогепо и Се1е/оп$кГт гагрр-

5Ц5КЕТ МА СЕТ11МЈ1Ј

А ђ гатоук; ј РегочпС

\>опта, ргетАа о$Сајет гарапјеп Уабот оА1икот Аа
ро ајегш Уабе% гаШпјепја
АоАеСе и Сти Соги. 2аг 1
тс Со тје$то то%И СгагГП
оА Уа$? 2аг ј' тс тје$то
т офргШ т ип па Уа$? Ра,
какл>И>'1$тот'1Со1јшИопАа
МИ каА М $то 1п$1$ПгаИ Аа
гаАс јеАпо% ћоиспо% $кира
итбксе уаби капјеги I и роСрипи песгује$по$С Ао\>еАет о о$П>агепје аиСоке/а1по$Н Сто%ог$ке Сгк\>е, икоИко ћиАеСе гаШпјепи
ак!е, тје$и Аоћго ибтШ$У1от коџ Уа$па
бт Ао1а$ка па\>еАо$е,
оћггга Аа И $и Со ибтШ 1г
пегпапја Шро пебцет тобпот па%о\>оги, јег\>пјете
6ерокага&$\>е, опојетај$сог$ко геЈеСо. М је$и Аоћго
ибтШ от којс т ој А\>аАе$Со%оАКпј1 парог, каогегиССаспијааа ргоибетк $Сгатса I тикоСгртк $ротаја о тојој Аото\ат Стој
С оп /тоје$ује$пороМ бко
ј' 1јиА$ко ап%агоуапје гаА1
$ра$а о\о%пагоАа, а којст
$ат $\>оји %1а\>и I %1ауе тојШ пајтШјШ \>еб оАа\>по
$Са\по па кгупсбкс рапј, ргеА$Са\пЈе и сакл>от $\уес1и Аа
И паАо$Се га $НоАпо Аа бт
Уа$е%Ао1а$ка и С т и Соги

83

оА тепе с тојШ $агаАтка
$кпјеСе, Аа%а $кпјеСеоАпа$
буе $и Уа$ рп$СаИсе и НИјаАата рогАга \>АеIргиисот
Уазе% рп>ое а с $аАа$пје%
Ао1а$ка и Сти Соги.
1г УаЈе% ропаЈапја \пА1јМо је Аа $и тепе Ибпо,
ба$по% 8се\>апа Уибстба 1
бћа\>и тоји $Сгапки орапјкаИ и УаЛт обста. Те
рпбе $е \>еб#о\>оге р о сеНпј$кст ћиАгасста, ирга\>о_
па пабткакоопајћо1јеоА%о\>ага сто%ог$кој у1а$Н.
Мпо%е $спје1е $и \>еб оАа^по оАареСергоН\>па$, а гасћег
$Са $ат Мје$ап $Со $Се Г И ј'
УаЈрЊтетП, ба$т ј Нгаћп
парогоћпа\>1јапја $^еСе Сгпо%ог$ке скгкие, об1%1еАпот гЊироСгећот ро$СаИ_
јо$ јеАпа Сакл>а $Спје1а која
је и$тјегепа ргет а Нје1и
пе\ппо%а.
§Со М гекао 8\>еН Ресаг
СеНпј$1а, о$Сајет УаЈ Аоћгоге1аСе1ј кор бе $^е гаАШга
УаЈе Ибпо Адћго ј Аоћго
С т е Соге /' пјепе Сгк\>е.
Атт.

Н/жСеИпЈи,
9.01Ј994.
ХЈжико РЕПОХПС

А ц.раг,осллг,^и титрополм«
игноГГ" ц~ | Г

иморск*Г

'

<УУ.Бе.

Свети
првој
1.

се д н и и и

новембра

нецрквеног
се
и

свог

скупа

лаж но

ванредног

1993.

године,

на

међународно ј

као

заседањ а

31.

да

су

сабрањ е,
одлуке

г

манастиру
1993.

и

.А •

сдлуке

године,

п о с ту п ц и

на

Острогу

са о п ш та в а

и

%

\%
Ц ркве,

поступке

октобра

црквено

јавн о сти

у

р а зм о т р и в ш и

Цетињу

представио

/ ; ■' ^

________ № "
У ЦСТИШУ

Сабор Српске П равославне

А р х и је р е јс к и

да?

к о ји

домаћој
поменутог-

с к у п а лишени било к а к в о г к а н о н с к о г с м и с л а и ц р к в е н о г з н а ч а ј а .
Група

грађана,

неправославних,

иковерних,

некрш тених

и декларисаних

п ри зем к и м

политичким,

апсолутно

руковођена
мотивима,

б ез

је р а р х и је
да

већ

учеш ћа

или

било

каноиски
Америчке

А б рам ови ћа
Цетињу

из

ког

Канаде,

и

поглавара

светих

трагиком ични

од

к о ји

на

какона

догађај

и

је

за

сходно
ф у а к ц и ја

А н т о н и ја

парацрквеном

скупу

црквене

з а тобожњ ег

црквеног права,
св о јев р сн у

на

зласти,

а у т с г .е ф а л н о г

П равослазне

представњ а

н е ц р к ве н и м

архимандрита

канонске

„Ц рногорске

атеиста,

с в е ш те н и ч к и х

овом

одобрењ а

м н о го

предстазника

кашла

свих

Цркве,

је

в еом а

и јед н о г

лица,

н е з а к о н и т о ., п р о г л а с и

н еп о сто јећ е

становиш та

свеш теног

без

њима

присуства

П равославне

учествозао

ненадлежно

или

м еђу

суспендованог

*

клирика

-

Ц ркзе".
овај

Са

ж алосни,

канонску

ф ар с у

и к а р и к а т у р у ц р к в е н о г п о р е т к а ко^јој иема п р е с е д а н а .
С вети

А р х и је р е јс к и

Сабор

Српске

већ с у с п е н д о в а н о г а р х и м а н д р и т а
з б о г учегаћа на овом р а с к о л н и ч к о м с к у п у ,
за је д н и ш тза

свеш тенсрадљ е

П равославне
и

Ц р к ве

до

Ц ркве

Абрзмовића,
с в р г н у т и м и одлучеким

сматра
од

П равославне

А н т о н и ја

њ егсвог

ц ркзен о-адм и н и страти вн е

п окајањ а,

поступке

а

које

све
буде

вршио на п о д р у ч ј у С рп ске П а т р и ј а р ш и ј е п р о г л а ш а в а б е з б л а г о д а т н и м
и к а н о н с к и ништавним.
Ову

св о ју

Високопреосвеш тенству
А м еричке
да

о

свете
и

све

П разославне

том е

обавести

п о м ес н е
њ е го в е

Његове* ч^јуше
- -:'ф 5 зи ва'\\ д а

Ц ркве,
свету

саучеснике
и

на

С аб ор
Г.

надлежни

Васељ енску
Цркве,

-

у

име

а

душа

п о к ају

и

Беговом
поглавару

поступак,

с

ко л б о м

П а т р и ја р ш и ју

и

остале

самог

А н т о н и ја

Јеванђељ а

неупућених
врате

достављ а

Т ео д о си ју ,

живе Ц р к в е Н а р о д а Б о ж ј е г а ,

м ногих
се

Свети

М итрополиту

П равославне

ми1>а-"-.-ц ј е д и н с т в а
/.

одлуку

или

А б рам овића

Х ристовог,

ради

као и ради спасењ а
пак

канонском

заведених
поретку

људи

светог

Правослаа*4-

V-

Ј Д

...

Саопштење Св. АрхијерејскоГ Сабора СГ1Ц од 1.11.1993. поводом скупа на Цетињу 31. окт.
1993. са учешћем А. Абрамовића.

84

85

СРПСКИ П РЛ ВО СШ Н И с п и с к о п к л н л д с к и
тн е бекш лн октнопох ш$нор ор с

Е. N 0. 90
Рећгшиу 171ћ, 1994.
V ! г Т И Цч Т

Ву Те1еГах 1о (613) 925-1521

Тће КЈ§ћ{ Кеуегепс! бегарћдп, 1
Всзћор о( Сћ1а\уа ап<11ће Агсћсћосебе о( СааасЈа (ОСА),
Вох 179,
брепсегуШе, Ошапо.
..
\

КОЕ 1X0

-

Уоиг Огасе, Е)еаг ВгоШег т Сћпз!:
Уои аге по с!оић1 а\уаге оГ 1ће ипсапошса! "еЈесиоп" апО "е1еуа1Јоп" оГ
АгсћппапЉне А тош је Аћгашо\пс 1о 1ће роаћоп оГ "Меиороћгап" апс! Т тп а с е " 1о 1ће
бе1Г ргос1аппес1 "Алпосерћа1ои5 МоШепе^пп ОпћосЗох Сћигсћ".
\Уе ћауе ћееп аћ\05е<ј 1ћа1 ће$р11е 1ће (1есГ5Јоп оГ сће ОгТћосЈох Сћигсћ т А те п с а
1о р!асе Агст т а п сЗпСе А ћгато\ас ипсЈег 5и5рештп апћ 1о ћ е ^ т ргосеесћп^з а^аш$( ћЈт
ћеГоге 1ће сотреГеш есс1е5Ја5Пса1 соигс, ће сопппиеб 1о бегуе апс! ГипсПоп а$ а рпебС а(
бг. Ре1ег апћ Раи! СаГћес1га1 т Моп1геа1 \\4исћ 15 илсЈег уоиг јипбсћсГхоп.
I а$к уои 1о асћте т е ћу гетгп 1е1еГах ^ћеГћег гтз 15 Ггие. 1Г 50,1 ти$( Т515( (ћа(
уои (аке (ће арргоргха(е асћош ог мсе \уШ ћауе по а1(егпа(1уе ћи( (о сеазе соттихиоп \уј(ћ
(ће Опћоћох Сћигсћ т А т е п с а ипи1 ћиГћег поћсе.
\Уе ћоре (ћа( (ћ15 таИ ег сап ће 5е((1ес1 т а 5р1п( оГ ћго(ћег1у 1оуе апс! гезрес! Гог
1ће сапотса! огс!ег оГ оиг Но1у Ог(ћос1ох Сћигсћ.

Уоиг Вго1ћег т Сћг15(
ВЈ$ћор оС 1ће бегМап Огћћстох
ОЈосебе оГ Сапаћа

+ С /ш р

Допис Епископа Георшја - Архиепископу Серафиму којим ш обавјештава о расколничком
дјеловању Антонија Абрамовића са сумњом да он и даље служи без обзира на забрану
свјештенодејства.

Срлски Православни Епископ Канадски
Е. Број. 90
17.февруар 1994.
Преко телефакса (613) 925-1521
Нзегово Преосвештенство Серафим
Епископ Отавски и Архиепископ Канадски ( ПЦА)
Б.179.
Спринсвил. Онтарио
КОЕ1 Х О
ђаш е Преосвештенство, драги Брате у Христу:
Ви сте Без сумње упознати са неканонским изБором" и „ унапређен,ем " Архимандрита
Антонија Абрамовиђа у чин ,. Митрополита" и „Првојерарха" самопрокламоване .. Аутокефалне
црногорске православне цркве".
Предочено нам је. ла је упркос Одлуци Православне Цркве у Америци да Архимандрита
Антонија Аврамовиђа стави под заврану свештенослужен>а. он наставио да служи и 0Бавл>а
свештеничке дужности у Саворној цркви Св. Петра и Павла у Монтреалу која је под Вашом
јурисдикцијом.
Желио бих да ми повратним телефаксом потврдите да ли је то истина. Услучају да јесте,
инсистирам да предузмете одговарајуђе мјере. у противном, неђемо имати другог извора осим
м до дал>н>ег прекинемо сваку комуникацију са Православном Црквом у Америци.
Падамо се да ђе се ова ствар разријешити у духу Братске л>уБави и поштован>а
канонског поретка наше Свете Православне Цркве.

Ваш Брат у Христу,
Епископ Српске Православне Епархије Канадске
+ Епископ Георгије

Превод дописа Владике КанадскоГ Георшја (Српске Цркве у Америци) Архиепископу Серафиму
од 17. фебруара 1994.

87

В - 2 4 - 9 4

т

'Т Н Ц

..

ЈГОНМ

Т К А С Н Џ К

.

1

Р а х / ^ о ј с *

514

481

5 8 9 3

Н

. И

1

'

: 'Ј АПСНИОССЗЕ ОР СА*МОЛ -

л

• 019*9*** |
Нја Сгасе, сћс Кс« КеуегепсЈ СЕ0К.С1ЈЕ

хжгнооох снипсн 1н аменјса

'Ш ,
'

18 :4 2

ш м

АВСН10*ОСЕ5Е СНЈ САН АРА Е О и б С СЖГНОООХЕ ЕН АМЕНКХ1Е

стГ 5сг1иап ОгЕћосЈох 01осе5е оГ Сапа<3а
0«(И.
... •‘Г' •
РНол«*

< •' •Ч^р5
Р.О. ВО* 09 0

Р1*е« Во»оти||ц>

-Јг.«!

Ги I

М0п(г«41 0и*6ес
Н5А1КЗ
РИНРћвЛ* (514) « 1 6 0 0 3

,У .' > ---------- - и

416 231 5008

■:т:

ЛгсПрН«*; ЈоЛл Пик^ик
л- - -■'•• -•■

Гећгиагу 24, 1994
# А О О С 2/0132/94

: г:
Н Ј5
«1, '

А

С гасе,

■Тће Кфхс Неуегеп4 ОЕОКС1ЈЕ,
-ВЈбћор оГ Сће бегћјап ОгСћосЈох РЈосезе^оГ Сапа<3а
Уоиг Сгасе,

О

ага цгпЦпв ћу Шгесиоо оГ Шб СгасеЈ^ВЈзћор 5егарМт оГ Оссатса ш
^гезропбе 1о уоиг јеиег <1а1:ед,Т*ећгиагу, ,17;*ј^ 994 ап<1 1е1еГахе<1 Со ћ!га го<!ау
гееапбпе Агсћ!шап<1п1е Ап^ћопу (Аћгато^сћ).
Л5.-Ј

Н С Шзћор бегарћЈш азке«! т е го авсегГаШ пгћеЉег *ће аПедаНопб гаасЗе
а&а1п$с Га<ћег АпЉопу аге цчае, пате!у и т аГсег ће1пз зизрегиЈе«! Ггот
'а!1 рпезс1у Гипсстпз *ће оотЈпие« Со^аеалге^ап^ ГипсСЈоп а« а рг!ебС аС
ш "5с Ресег ап4 Раи! Сз'сће«1гаГ'1п МопсгеаЈ^ћГсћ 15 ип<3ег уоиг јигГзсИсгЈоп*1

О

I игаб аћ!е со геасћ (1п На\ус1оп ОС) сће Мозс КеуегепЈ 5у1уезсег, Гогшег
АгсћћЗзћор оГ МопСгеа1 зегушд ргезепс1у- азШессог оГ бз. РеСег ап<1 Раи1,
«ћо ;'пГоггаес! гае сћас АусћЈтапсЗгЈсе АпСћопу ћаз пос ћееп Гипссттпк хп
апу рпезсЈу сарасЗСу аћ и»е Сасће<3га1: -пеУег уе$гес1 аз а рпез!: 1п бСо!е
(ерјСгасћеИоа) ог апу о Љ е г сћап ћ1б шопазНс ?агћ, по $егу1пј;-оГ апу
•^бегујсеб т рг1ез11у галк Ш е Гс^езрегз,*Рага5Сазд'еСс.). Н 15 ЕшЗпепсе <11<1
СеП т е сћас Расћег Апсћопу прг1з1игћ!уауес*|.\ућеп по а!саг-зегувгз аге
ргезет. 1,е- ћапЉ ћ!т 1ће сепзег, сагг1е* а?сап41е 1п ргосеббЈопз зисћ
,;$а« сће ћ«сс1е ЕпСгапсе ас Уезрегз апсЗ ћЈсигду, еСс. (сћхз ће <ћ<1 Гог т е
’-а1зо 1гћеп I у/аз Оеап оГ 1ћеЈ Сасћесћ^Г-Јцгтј 1973-1978, ап<1 аз I сИс!
апсЈ сЈо Гог осћегз ш 5Јт*1аг с!гситзсап6е5).Ш.
~ЧЗГ соигзе, сће уегасНу оГ Н Е АгсћћЈзНбр^буЈуебСег^з себСЗгаопу тау ће
уепПес! ћу апуоое 1п регзоп ас апу зетсеМп Зз. Ресег алс! Раи! СасћесЈгаћ
■-:-•■■

- '
;■

'■“ <

'

* . .ч ј&г**-•

"

1

Агсћ1тап<1г!се Апсћопу !> асће<1и1е<1 Гог а,^ћеаг1п§ оп Магсћ 9, 1994 \ухсћ
Н С Екзћор 5егарћ1ш оГ Огса-же. ап<!;Агсћрг1«Сз КосЗЈоп Коп<1гаиск ап<1
Рац! КисупсЈа оГ Сће О С А Сћапсегу, Сћапсе116г апсЗ Тгеазигег гезрессхуеЈу.
‘V

7.

— Т ргау сћас сће аћоуе СеаПтопу абаигез^Гоиг-Сгасе, апс1 сће ОгСћосЗох
Сћигсћ 1п бегћха, оГ оиг с о т т о п согптхСтепС со сће сапоп1са1 огбег оГ
оиг Но1у Опћос1ох Сћигсћ. Тће ^.ГС;оГ;ћо1у^согатип1оп т Језиз СћгћзС
1з зиге1у опе оГ Со6'а тобС сћепзћес! атЗ тегс1Ги1 дгасез I®
АзкЈДЈ Гог уоиг ћоЈу ргауегв ап<1 Меббхпј^л. >ј

■■тНО Вхзћор бегарћЗта

■. Ш
Ж
ОдГовор Џона Ткачука, секрешара Архиеиискоиа Серафима - еиискоиу Георшју иа допис од
17.02. Ј994.

88

Архиелископија Канадска
Православна Црква у Америци
Н>еговом Преосвештенству Епискону Георгију
Српска Православна Епархија Каналска
24.Февруар 1994.
АДОС 2/0132/94
Ваше Преосвештенство.

Пишем вам са препоруком Нзеговог Преосвештенства Серафима- Епископа Отавског.
одговарајући на Ваше писмо ол 17. февруара 1994. и послао сам му телефакс у вези
Архиманлрита Антонија ( Аврамовића).
Нзегово Преосвештенство Епископ Серафим, наложио ми је ла проучим ла ли су оптужве против
оца Антонија истините. уствари. ла ли је након завране свештенослужења " он нааавио ла
овавл>а свештеничке лужности као свештеник у Саворној цркви Св. Петра и Павла у Монтреалу.
која је пол Вашом јурисдикцијом.
Успио сам да ступим у контакт ( у Радону. Квивек ) са Н>еговим Високопреосвештенством
Архиепископом Силвеаром. бивш им Архиепископом монтреалским. који сала служи као парох
у цркви Св.Петра и Павла. који ме је ОБавијеаио ла Архиманлрит Антоније није
свештенодејствовао у Саворној цркви: нити је овлачио свештене одежде (епитрахилЈ нити
н>егову монашку мантију, нити је служио било какву свештеноралњу ( нпр. Вечерн>е. парастос. и
сл.). Н>егово Високопреосвештенство ми је прелочио ла отац Антоније " прислужује". кала нема
никог ол олтарских прислужника. нпр. долаван>е калионице, ношен>е свијеће на Малом Входу •
на Вечерној и на Литургији и сл. ( тако је он мени прислуживао у вријеме кала сам ја био
парох у СаБорној цркви ол 1973- 1978. као што и ја ралим за лруге у сличним околностима ).
Наравно. вјеродостојност изјаве Н>еговог Високопреосвештенства Архиепископа Силвестра може
бити провјерена ол било које осове. која је присустовала било којој служБи у СаБорној цркви Св.
Петра и Павла.

Архиманлриту Антонију

је заказано саслушан>е за 9. март .1994г. са Н>еговим
Преосвештенством Серафимом - Епископом Отавским , Протопрезвитерима Ровертом
Конлратиком и Полом Кучунлом из КаБинета Православне Цркве у Америци . канцеларом и
Благајником.

Молим се ла овај извјештај увјери Ваше Преосвештенство и Православну Цркву у Срвији у нашу
зајелничку оданост канонском поретку наше Свете Православне Цркве. Дар Светог Причешђа у
Исусу Христу је засигурно једна ол најрадоснијих и најмилостивијих влагодати за нас.
Препоручујуђи се Вашим светим молитвама и Благослову,
Цон Ткачук
С.С. Н>. П. Епископу Срафиму

Превод одговора Џона Ткачука - епископу Георшју, од 17.02.1994.

89

у иетИБ*

ХСЧЛОЧ*

"

О 1 о с е б е о р с /ч > Ј 2 а о ,\ •
24 Рсђпкигу 1994
Вох 179
5 Р Ш С Е К У П Ј . Е , ОпСало
КОЕ 1X0
РАС5 613-925-1521

Нхз Огасе ОЕОР.С1ЈЕ
5еЉш1 ОлћсхЈох В15ћор оГ Сагш1а

Уоит Огасе,
С ћпЛ 18 ш оиг ши1з1!
I аш \п6/хЛ а\уаге о ! 1ће иШ абоп ге^апДдв Агс!ишап<1гпе Ашћопу (А ћгатоујсћ), ал<11ћа1 ће
\уаа хизрелће«! рпог (0 (ће џлсШК>ПЈса1 рГОССССћп&Б уои тепПОО. 1113 3&Ш5 15 ипсћапб«1, аш!
1ће рш - 1е т гес!ог оГ
РеШг ал<Ј Раи! Са1ће<Јга1 т МоШгеа1, Ше г е т о Ј А гсћтбћор 5у1уез<вг,
у/ад \уе11-тГогте<Ј оГ Ша1 т а « с г .
Тћсгс \уШ ће а ргећтЈпагу т е е б п ^ т еаг1у М агсћ ч л т алс1 аћои! т с хизрелскШ А гсћјпш лћпш
т МопсгеаЈ, рпог и> т е ге§и1аг Магсћ Л1еећп§ оГ оиг Но1у бугкхћ
I аш шшуагс 1ћа11ћеге 13 алу зисћ аспуе ргезђу1ега! зегутв ћу 1ће 5и5реп<1е<1 А х с ћ т ш х Ј л т
т 1ће Сате<1га1 т МопсгеаЈ. I \ури1<1 ће бћоске<Ј Н Ше Агсћћ15ћор \Уои1с1 ћауе репгпИеО бисћ
а тт^.
I Наче азксћ оиг сћалсеПог т Моп1геа11о а зсе п ат т е тс1з, аж1 у/Ш сотш ипјсаш \»ћ1ћ уои
аз 5СОП аз I а т 1пСогте<Ј.
I г с т а т уоиг ћ го тег т С ћп Л , уоигз,

1ће ип\уопћу

+5ЕКАРН1М
ВЈзћор оГ Оиа\уа
ап<1 СапасЈа

4

^

опгнооохе- с м Л А п е с / ^ с ^

Доиис Еиискоиа КанадскоГ, Православне Цркве у Америци - Серафима Еиискоиу Геортју
поводом њеГовоГ дописа о. А. Абрамовићу.

90

ЧОЈ^Ј^ШЧ'

МГ

РАС5: 416-231-5008

2*Кфевруар 1994.гол.
В ох 179

брепсегуШе, ОНТАРИО
Факс 613-925-1521
Н>егово Лреосвештенство Георгије
Срлски Православни Елископ Каналски
Факс 416-231-5008
ђаше Лреосвештенство,
Хриетос лосреди нас!
Ја сам у лотлуности свјестан ситуације везане за Архимандрита Антонија (Аврамовиђа),
и ла је он ставл>ен пол заБрану свештенолејства због неканонских лјелатности које ви помин>ете.
Н>егов статус је непромијен>ен и в.л. лароха Саворног Храма Св. Летра и Лавла у Монтреалу.
умировлени Архиепископ Силвестер је подроБно упознат са том ситуацијом.
Почетком марта одржађе се првлиминарна сједница са суспендованим Архимандритом у
Монтреалу. када ђе се расправлати о н>ему, прије редовног мартовског засиједан>а нашег Светог
Синода.
Нијесам упознат да постоје било какве свештенорадње које служи суспендовани
Архимандрит у СаБорној цркви у Монтреалу. Био бих шокиран ако би му Архиепископ дозволио
тако нешто.
Затражио сам од нашег секретара из Монтреала да утврди стварне чињенице и чим ја
Будем обавијештен о томе он ђе Вам се по том питан>у ОБратити.

Остајем Ваш Брат у Христу.

Смирени Серафим
+Епископ Отавски и Канадски

Прсвод дописс од 24.02.1994. Епископа КанадскоГ Ссрафима Епископу Георшју.

91

О К Т Н О Р О Х СН11КС
МЕТКОРОИТА^!

ТНЕО0О5Ш5
р к Iм. а ;;

А р г И 15, 1994
Н15 Н о Ипезз РАУБЕ
Агсћћ15ћор оЗ: Рес
МећгороИћап оГ Ве1дгас1-Каг1оус1
Раћг 1 агсћ оЗ: 5егћ1а
Кга1ја Рећга 5
Ве1дгас!, У1ЈС05ВАУ1А 11000
Уоиг НоИпезз:

ј

Оп А р г И 12, 1994, I гесед^ес} Н15 Ет1пепсе МећгороИћап АтрћИоћз.је
о$. Сгпа Сога-Рг1тог1 је аћ ту Сћапсегу.
Оиг сопуег5аћ1оп маб
ехћеп51Уе апсЗ и5е1и1 апсЗ ће ргоуд.сЗесЗ те мН:ћ ап ога1 герогћ
сопсегп1пд ћће асћ1^1ћ1е5 1 п Мопћепедго о^ Агсћ1тапс1гН:е Апћопу
(Аћгато^л.сћ) . I ехр1а1песЗ ћо ћ 1 п; ћће асћ1оп5 ћакеп ћу оиг Но1у
ЗупосЗ сЗиг1пд 1ћ5 теећ 1 пд Магсћ 28-31, 1994 М 1 ћћ гедагћ ћо Еаћћег
Апћопу.
Аб иаб ехр1а1песЗ ћо МећгороИћап Атрћ11оћ1је, д 1 Уеп ћће 1аск о!
о^?1С1а1 сЗоситеп1:а1:л.оп 1гот ћће Но1у ЗупосЗ о! ћће Зегћ1ап ОгћћосЗох
Сћигсћ, ћће Но1у 5упосЗ о? ћће Огћћобох Сћигсћ 1 П Атег1са маб поћ
аћ1е ћо ћаке асћ1оп ћеуопсЗ мћаћ ј.5 ИбћесЗ ће1о« сопсегп1пд Еаћћег
Апћопу. АссогсЛпд ћће ћће 5ћаћи1е5 о! ћће ОгћћосЗох Сћигсћ 1 п
Атег1са ћћ15 сЗоситепћа1:1оп 15 геди:1гесЗ ?ог ћће ро551ћ1е сопсЗисћ1пд
оГ ап есс1е51аћ1са1 ћг1а1. Ме аге ћћегеГоге гедие5ћ1пд ћћаћ Уоиг
Н о Ипебб (Игесћ уоиг о Ш с е ћо бепсЗ ћо и5 о1Лс1а1 сЗоситепћаћ1оп
гедагсИпд ћће асћ1У13:1е5 о! Агсћл.тапсЗг11:е Апћопу (Аћгатоу1сћ)
1пс1ис31пд т1пиће5, гесогсЗб ог сЗес1.510П5 о! ћће Но1у 5упосЗ о! ћће
5егћј;зп-ОгћћосЗох Сћигсћ. А1бо, ^'ћаће^ег пе^брарег, тадагЛпе ог
у!с35о ћаре гесогсЗб ех151: сЗе5сг1ћлпд ог 5ћо^1пд ћ15 а с ћ л ^ И Н е б .
Еог уоиг л.гНогта1:л.оп, ћће <Зес151оп оИ ћће Но1у 5упосЗ о! ћће ОгћћосЗох
Сћигсћ 1 п Атег1са сопсегп1пд Еаћћег Апћопу 15 аб 1о11о\лТ5:
1. Агсћ1тапсЗгН:е Апћопу (Аћгато^Зсћ)
15 ргоћ 1 ћ 1 ћесЗ Ггот рег!огт1пд апу
2.

гета1П5 бибрепсЗесЗ, апсЗ
ргНе51:1у Гипс1:1оп5;

Не 15 ргоћЛћлШесЗ ^гот ћга у е И п д оић51<Зе СапасЗа млШћоић
ехргебб
мг11:ћеп
регт1551оп
1гот
Н15
ВеаћН:и<Зе
МећгороИћап ТћеосЗо51и5, Рглтаће о± ћће ОгћћосЗох Сћигсћ
1 П Атег1са, апсЗ Н15 Сгасе В15ћор 5егарћл.т о! Оћћама,
01осе5ап В15ћор оћ ћће АгсћсЗлосебе о? СапасЗа;

92

г
Ра1;г1агсћ РАУБЕ, Раде 2
3.

Не 15 ргоћИзх-ћес! Ггот 1ПУо1У1пд ћ1тзе1Г Гп апу ^ау л.п ћће
ИГе
оГ
ћће ЗегћГап
СгћћосЈох
Сћигсћ
апс!
Гћз
Сгподогзка-Ргатогзка ЕрагћГа, апс! 15 а1зо ргоћхћИесЗ Егот
1п^о1^1пд ћ1тзе1Е 1 п апу мау 1 п ћће зос1а1 апсЗ р о И ћ 1 с а 1
еуепћз 1 п Мопћепедго;

4. 1п ћће еуепћ
ћћаћ апу Еигћћег р и ћ И с
асћ1^И:1е5
оГ
Агсћ1тапсЗг1ће Апћопу
(Аћгато^л.сћ)
1 П Мопћепедго
аге
сЗоситепћесЗ, ће
VIII ће 1 г.У1 ћес1 ћо арреаг ће^оге
ап
есс1е51а5ћ1са1 соигћ 1ог сапоп1са1 ћгапздгезз^оп.
I а55иге Уоиг Н о И п е з з ћћаћ ћће СгћћосЗох Сћигсћ 1 п Атег1са VIII ћо
еуегућћ 1 пд розз1ћ1е ассогсИпд ћо ћће сапопз апсЗ 1 ћ 5 зћаћићез апћ
геди1аћ1оп5 ћо та1пћа1п сапоп1са1 огсЗег.
Азк1пд Еог уоиг ћо1у ргауегз, I гетал.п
Уоиг ћгоћћег апс! сопсе1ећгапћ,

Агсћћ15ћор оЕ Ма5ћ1пдћоп
М е ћ г о р о И ћ а п оЕ А11 Атег1са апс! С.'апас1а

Писмо Архиепископа Теодосија Патријарху Павлу од 15. 04. 1994. о суспендовању Аншонија
Абрамовића.

93

Православна Црква Америке
Архиепископ Теодосије
15. 4. 1994
Његовој Светости
Патријарху Павлу
Ваша Светости,
Примио сам у мојој канцеларији Митрополита Амфилохија и корисно смо
разговарали о ситуацији у Црној Гори и у вези Антонија Абрамовића. Пренео сам му
одлуке са седнице нашег Синода у вези оца Ангонија.
Рекао сам Митрополиту Амфилохију да нисмо били у стању да организујемо
једно комплетно црквено суђење, јер нам Српска Црква још није доставила једну
документацију о работама оца Антонија у Вашој земљи, а то је по нашим прописима
неопходно те зато Вас молимо да нам све у вези тога доставите што пре, нарочито
одлуке и др. од стране Вашег Синода, али исто тако и извјештаје из новина и телевизије,
видео трака и тако даље.
На основу досадашњег рада наш Свети Синод овако одлучује у вези оца
Антонија:
1. Архимандрит Антоније остаје суспендован и стављен под забрану
свештенодеј ства.
2. Забрањено му је путовање ван Канаде без изричигог благослова Митрополита
Теодосија и надлежног Епископа Серафима.
3. Забрањеномује даулазиу живот Српеке Цркве у Црној Горииу Митрополији
Црногорској-Приморској и такође да учествује у социјалном и политичком животу
Црне Горе.
4. Ако се дозна за било које активности Архимандрита Антонија у Црној Гори,
он ће одговарати пред црквеним судом у нашој Цркви.
Увјеравам Вашу Светост да ће Америчка Православна Црква да учини све да
би се сачувао ред и поредак у Цркви.
Просећи Ваше свете молитве
остајем Ваш брат и саслужитељ
ТЕОДОСИЈЕ

Превод иисма Архиеиискоиа Теодосија Пашријарху Павлу, иоводом укључивања Аншонија
Абрамовића, архимандрита Америчке Православне Цркве у расколничке покретеу Црној Гори.

94

сши лрхитхкн оиол
СРПСКС ПРЛВОСЛДВНС ЦРКК

- САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ-

ИСТИНА О АНТОНИЈУ АБРАМОВИЋУ
Ј1АЖНОМ ВЈ1АДИЦИ

С обзиром на извесне недоумице односно погрешне интерпретације поводом
случаја суспендованог архимандрита Антонија Абрамовића дајемо следеће
саопштење за јавност:
1. Архимандрит Антоније Абрамовић, клирик Америчке Православне
цркве, некадашњи клирик Српкске Цркве, прихватио је да буде
„извикан” од самопроглашеног ткзв. Општецрногорског збора на
Цетињу (ради се уствари о присталицама неколико сепаратистичких
странака Црне Горе, које воде декларисани атеисти), за самозваног
„поглавара православних Црногораца”. Именовани и сам зна да је такав
чин супротан целокупном канонском предању Православне Цркве и као
такав потпуно ништаван.
2. Управо због антиканоничности и антицрквености тога чина Митрополит
Теодосије, поглавар Америчке Православне цркве, је већ 29. октобра о.г.
суспендовао од свих свештенорадњи у Православној Цркви
г. Абрамовића, а на основу његове законите и надлежне суспензије и на
основу канонског поретка Православне Цркве који под претњом
рашчињава забрањује било какво вршење обреда на црквеној
територији, Свети Архијерејски сабор СПЦ свргнуо је именованог и
одлучио од заједништва Православне Цркве „до његовог покајања”.
Митрополит Теодосије је примио ту одлуку Сабора к знању, с
одобрењем, својим актом од 3. новембра 1993.г. У том свом акту
упућеном Његовој Светости Патријарху Павлу Архиепископ и
Митрополит Теодосије, обавештава да је наведени одбио да се врати
својој матичној Епархији, додајући дословно следеће: „На основу Вашег
недавног извештаја и непослушности архимандрита Антонија
Абрамовића, и због саблазни коју је причинио Српској Цркви и
Православној Цркви, он је фактички свргнуо самог себе из чина
свештенства”. Томе Архиепископ додаје да је започет и формални

95

поступак да се Абрамовић званично уклони из редова свештенства
Православне Цркве у Америци и коначно за свагда лиши свештеничког
чина.
3. С обзиром да г.Абрамовић није никада рукополаган за владику, о чему
такође извештава његова наддежна црквена власт, њега лажно
престављају као "митрополита" и "епископа", обмањујући тиме на
недостојан начин себе, друге и јавност. Овоме треба додати да је
г.Абрамовић обећао како усмено тако и писмено Његовој Светости да
му на памет не пада да се прихвати такве понуде и таквог безуменог
чина, што значи да је обмануо и самог Патријарха. Отуда као пгго се
"Општецрногорским збором", као искључиво страначким и политичким,
обмањује јавност, исто тако се она обмањује и лажним статусом
г. Абрамовића, који је својим несвештеничким чином погазио своју
свештеничку заклетву пред Богом и Црквом, допустивши да буде
изманипулисан и тиме да згази своје људско, хришћанско и
свештеничко достојанство. Са жаљењем констатујемо да је бивши
архимандрит Антоније Абрамовић преузео под старе дане на себе
неславну улогу варалице и смутљивца, од чега нека Бог избави сваког
здравоумног човека и хришћанина.

Из канцеларије Архијерејског синода

Саоишшење за јавносш СвешоГ АрхијерејскоГ Синода Српска иравославне Цркве иоводом
проГлашења Антонија Абрамовића за лажноГ владику

. Ј /1 Ф

1Јзт:ауп1 зис! Н е р у ћ И к е Сгпе Соге, и заз1:ауи: ргес)зје(1п1к
Зиаа РгоГ. пг В1а80*:а М х С П с 1 зи<Ј1Је: Нас1оуап 0икапоу1б, Јакба
МагкоуГс, беГко Сгпоуг§ал1п Г Кабојко Е5иг1сал1п, па озлоуи обгебаћа
б1ала 113. з с & у 1. ћабка 6, с1апа 115. зСа^ 1. 1 с.1апа 116. зћау
3. ЕЈзћауа Р(е'рић11ке Сгле Соге, б1ала 20. зСа^ 1. Сабка 1 “ б1ала
56. ћаска 4. 1 б1ала 57. ћабка 5. 2акола о Чзћаупот зиби К ериђНке
Сгле Соге ("31и2ћеп1 11з1 К е р и ћ П к е Сгпе Соге", ћг. 21/93), па
зјебл1с1 об 27. арг11а 1994. §ос11пе, Соп1о је

ООИЈКИ
1.
ОТУКОЛЈЈЕ 5Е ба л1јези и за81азлоз1:1
за 1Јз1:аУот
К е р и ћ П к е Сгпе Соге 1 гаколот обгебће с1ала 1, и <Пје1и кој1
81аз1: "0<3ћог га оћпау1јапје аиСокеГа^позИ Сглоеогзке рга^оз1аУпе
сгкуе је сЗгизћУепа ог§ап1гас1 ја" 1 обгесНза б1ала 3. Зћаћига Обћога
•га. оћпау1јапје аиСокеГа1позћ1 Сглоаогзке ргауоз1аУпе сгкуе, коЈ1
Је аоп!о ОсЗћог сЗала 3. Гећгиага 1991. досЗЈпе, 1 ргезСаји ба уаге
аапот сћјау1 ј!уапја оуе ос11ике.
2. 00ВАС1ЈЈЕ 5Е ргесИов М1п1зћагз(;уа ргаубе
Кер и ћ П к е
Сгпе Соге 1 1п1с1јаС1^а М1асЗјепа М1соу1ба, 1 г Рос38ог1се, га осјепј1уапје изСаупозћ! 1 гакоп!СозС1 0С1ике о озп1уапји ОсЗђога га ођпау1јапје аиСокеГа1позС1 Сгпо§огзке ргауоз1а^пе сгк^е, који Је боп1је1а
0зп1уабка зкир§С1па ОсЗћога сЗапа 3. Гећгиага 1991.
, гћоз
пепасИегпрзС!.
3.
Сгпе Соге".

Оуа

ос31ика

оћјауЗбе

зе

и

"21игћепот

ПзСи

Кери ћ П к е

0 ћ г а х 1 о 2 е п ј е
Ргес31одот М1пзСагзСуа ргаубе К е р и ћ П к е Сгпе Соге рокгепиС
Је розСирак
2а осЈепј1уапје изСаУпозС1 1
гакоп1СозС1 ОсИике 1
ЗсаСиСа пауесЗепЗћ и 1ггес1 оуе оР1ике. 1зСоугетепо, М1асЗјеп М1боу1б,
Зг Р6(1бог1Се, сЗао Је 1л1с1јаС1уц га рокгесапје розсирка га осјепј1уапје изСаупозС1 1 гакоп1СозС1 оу1М акаса.
Ц ргеа1оди
1 1п1с1ЈаС1у1
зе 1зС1се
6а зе оигесЈћата
озрсгепЗћ акаСа
1 гее1зСгас1 јот осЗпозпоз обћога коб пас31егпо2
огвапа у П Ј е б ј а Ј и изСаУП 1 рг1пс1р1 о осЈуојепозН уЈего1зроу1 језС1
осЗ (Зггауе 1 з а т о з С а 1 п о з П Vјего1зроу1 језс1 и игебј1уапји ипиСгазпје
ог§ап1гас1Је 1 уЈегзкаћ роз1оуа.

Одлука УставноГ суда РЦГ којом се утврђује д а “нијесу ј саГласносши са Усшавом РЦГ и
законом” одредбе “Одбора за обнављање аутокефалносши Цршпорске пр. цркве .

97

(Јзђа^п1
зис! је,
пакол ... гагта1:галја зас1гг1пе озрогвп 1 * 1
гагј' ;п'а з>)едп1с1 осЗггапој
27.
арг11а
1394.
грсИпе,
и^гс11о
сЗа ос!гес1ђа б1апа 1-, и с11је1и кој! е;1аз1:"Обђог га ођпа^1јапЈе
аиЗ:океГа1п6з1:1 Сгподогзке ргаС/оз1аупе сгкуе Је Нгизђуепа огаалд-гас!ја", 1 осЈгесЗђа б1ата 3. Зђађиђа, п1^Јези и за81азпоз1:1 за ђзђауот
1’ гаколот,
1 с!а п!је пасИегбш 6 а ’ \ Л јеп1 из(:аупозђ х гакоп11:озђ
озрогепе ос11ике.
061ико1п о озп!уапји ОНђога га ођпау1 јапје аЈи1;океГц1п.05ђ1* •*
Сгпоаогзке
рга^оз1а^пе
о г к у е , озпоуал Је-; Обђог
га ођпау1Јс1Лје
аи!океГа1лозђ1 Сглогогзке'4 га \г’6з 1 а у п с И к * У е Г1 и г е с ! ј е п а ођгеђјепа
рИапја
оггал1гас1опо8
1 ргоггатзког кагак!:ега.
0с1гес1ђот б1апа
1..3ђађиђа је ргоргзало ба је Обђог га ођлау1јалЈе аи!океГа1позђ1
Стогогзке
рга^оз1а^пе
сгк^е г#(Згиб^епа •• оггал1гас1Ја
а
б1апот
3. ргор!зало Је На '\је Обђог *сЈгибђуепа оггал1гас1Ја гегЗзђгоуапа
и зк1ас!и за гаколот 1 Зђађиђот.
\
;

1

ђзђа^от Н е р и ђ И к е Сгпе Соге ргор1зало Је: 6а зи РгаУоз1аупа сгкуа, 1з1атзка уЈегзка гајес!л1са, Н1токађо11бка сгкуа 1 Лгизе
#^Јего1зроу1 језђ! ођуојеле ос! с1ггауе 1 ђа Vјего1зроу1 језђ! затоз^а1ло
игеНЈиЈи з^оЈи илиђгазлји оггап1гас1ји 1 ујегзке роз1оуе и г гап 1 сата
ргаулое рогеђка (б1ал 11. з^. 1. 1 3); с!а зе гаколот, и зк1ас!и
за ђзђауот, игебЈиЈе лаб1л озђ^аг1уалЈа з1ођос!а 1 рга^а ако Је
ђо леорђођпо га п Ј1Н о у о о з ђ у а г ^ а л Је (б1ап 12. Са&ка 1«); 6а зе
2гас1јап1та Јатб! з1ођос!а р о И И б к о ^ , з!г.с11ка1по8 1 бгиеог ис1гиг1уапја 1 6Је1оуалЈа,
ђег ођођгепЈа,
иг ир1з косЗ пасИебпог оггапа
1 6а сЗгга^а ротаге роИ1:1бка, 81пс11ка1па 1 Нгиеа ис1ги2епја, кађ
га го розђој! Ја^п1 1п^:егез (б1ап 40).
2аколот о исЗгиг1уапЈи ггаНЈаг.а ("31и2ђеп1 11зђ Н е р и ђ И к е
Сгпе Соге", ђг. 23/90, 13/91 1 30/92) ргор!запо је: с!а зе осЗгеНђе
суод гакопа пе осЗпозе па ујегзке гаЈес!п1се (б1ап 39).
1г с1ђ1гал1Н ођгебађа 1Јзђауа рго1г11аг1: с!а зи уЈегоз1роу1Језђ! осЗуоЈспе ос! с1гба^е 1 с1а еатозђа1по игесЗЈији з^оЈи ипиђгазпЈи
оггап1гас1Ји
1 уЈегзке роз1о^е и ‘ггапхсата рга\тов рогеђка; сЗа
5е гакопот,
и
зк1асЗи за из^ауот,
игебјије
паб!п
озђ^аг!-/апЈа
з1ођосЗа 1 рга^а
ако је ђо пеорћосЗпо га пЈ1Ноуо озђ^аг1уал ј е ;
сЗа зе ггас!јап1та Јатб! з1ођос!а ро11ђ1бк08. з1лс11ка1по8 1 агигог
иђги21уапЈа 1 <ЗЈе1о^апја. 51ес1з1:уепо оуоте, 2аког4от о исЗгиг1уапји
§гас1Јала
Је
игеОЈеп
паб1л
оа*уаг1уапја
з1ођос1а ис!гиг1уапЈа 1
сЗЈе1о^алја дгасЗЈала, а осЗгесЗђот б1ала 39. ргор1запо с1а зе лЈезоуе
ч\/оНгес1ђе ле осЗпозе ла ујегзке гајес!л1се,
1г сега рго1г11агх ђа
5и о^1т гакопот 1зро31:о^ал1 из1:ауп1 рг1пс1р! о ос^оЈепозђ! уЈего1зроу1језТ:1 ос! с!г2ауе 1 пЈ1Ноуе затозђа1лоз^1 и игес!Ј1уалЈи зуоје
ипиБИабпје 0Г8ал1гас1Је 1 уЈегзк1Н роз1оуа. 1г осЗгебађа озрогепог
.-р!:а(;и1:а, тес!Ји*:1т, рго1г11аг1 с!а Је ОсЗђог озпоуап као бгхх^Суепа
о г в а Ш г а с ! Ј а , а БаЈ зђађиз ти^_Ј^_Х— 1 мНггла 1 г--и^ > -1 бопх.. косЗ пасИегпог
'оггала. ОуаЈ о ђ И к оггал1гоуалја дгасЗЈапа росЗгагит1 Јеуа гас!оуо1 Јауапје 2аЈес1п1бк1П 1п+:егеза 1 угбепЈе о<Згес1Јеп1Н сЗгиз(:уеп1Н ро51о*/а.
МесЗЈиђ1т,
1г ргодгатзк1Н
сИјеуа
х гађађака
ОсЗђога рго1г11аг1
<3а зе ле га<31 о исЗгиг1уалји ггабјала гас11 озђуаг1уапја з1ођос!а
1
ргауа која зе об^уагији и зк1асЗи за 2аколот о и<Зги2хуапЈи е г° и.<*Н«^*у а п ји га«1{ |$1*'/аг1уапЈа з1ођос!а 1 рга^а коЈа зе .

98

озс^ аги ји

и

р о1огаја,
зе,

ро

зк 1ас!и

за

с1 ги е!т

огвап1го^ап ја

осјеп Г

'Ј зг а у п о з

С 1 ј о т -О сЗђога
с
ос! у о ј е п о з И
и и гећ ј^ а п ји

р гор-1з1та

1

зи с1а,

51а1и5а
озрогбп1т

к о ј1 т а

зе

и геО ји ји

ујегбк Ц 1

гајес!п 1са.

ос1гес1иата

31аГ и 1;а

1

р 11:ап ја
5

1ода

гее1зсга-

кос!
п а с!1 е2 П 0 8 ^огдала
п а г и б а у а ји ’ ’и 5 1 а у п 1
рг1пс1р1
'V Ј е г о 1 з р о У 1 Ј е з ( 1
р<ј с ! г 2 а > / е
1 п ј ј Роус з а т о 5 1 :а 1 п о 5 Ш
5УОЈе

и л и ђ га5п је

ог8ап1гас1Је

1 ујеггк 1ћ

роз1о^а.

Џ 5 1 : а у п 1 5ис1 ј е . о с ! ђ а с 1 о р г е с И о е 1 1 п 1 с 1 Ј а ^ 1 \ г и г а о с ј е п ј ! у а л ј е и зС а^п оз1:1
1 ^ а к о п 1 ћ о з ћ ! 0с11ике. о о з п 1 у а п ј и О Р ћ о г а г а о ћ п а у 1 ја п је
аи ^ ок еГ а^ л оз*:^ С г л о з о г з к е *р га У о е1 а у п е с г к у е ,
ј е г ј е и^У гсИ о
са
1

суа

ос!1ика

гакопИ сбђ

осЈгеЈћата

г>1Је

с1ала

Ма
о^е ссИике.

о р § ( 1 а* -уес*. р о Ј е с И п а с п !

Џ з1:ауг\1

зис!

1 1 3 . • 11зћауа

озпоуи

п1Је

пас11е2ал

К ерићШ се

1Јгп1јећ1‘ћ

Сгпе

гагхо^а,

акГ.

сЈа

б !ји

о сјеп ји Ј е

и5С аупоз1:
5а81азпо

С оге.

осИисепо

је

као и 1ггес1

0Р1ика о ргебђапки уагепја озрогеп1ћ о<Згес1аћа 1 оћЈау1ј1^апЈи оуе осИике газп1уа зе па оЈгесЈћата б1апа 115. зћау 1. 1
бХапа 116. 51:ау 3. (Ја^ауа КерићИке Сгпе Соге.

'ј.
27.

ћ г.

8 7 /9 3

арг11а

1994.

РВЕ05ЈЕОМ 1К

% о б 1 г \е

Р о ћ в о г 1 с а

500А
РгоГ.

99

Џр

КЕР1ЈВ1.1КЕ СВИЕ С О В Е .

В 1а^ о1:а

М 1^г1с_

05/11/94

17:04

©5169220550

ОСА Сћапсегу

ОКТНОООХ СНЏКСН ш
МИКОРОМТАМ

ТНЕОООЈШ5

СНАN' Ш О К —

Мау 6, 1994

Л К С Н Р Ш 5 Т—
КОВРКТ *
К О N Г)К А И С Ч

н±8 НоИпевв РА^ЗЈЕ
Агсћћ15ћор о{ Рес
Ме1:горо11^ап оГ Ве1дга(1-Каг1оУс1
Ра1:г1агсћ оС Зегћ1а
Кга1ја Рећга 5
Ве1дга<3, У1Ј<3081АУ1А 11000

РО

г

РЧ-/ /*;
|

N г у/ 1 *,/ к’
1 « '/ V !
I * I к Р Н : >N Г
5 '• О V : / I *» '. 0

' IЈ Г

Уоиг НоИпенв:
Сћг1е1:

1е Р1ееп1

1:ће г е с е п ! 1ећ1:ег оЈТ Н13 С га с е , Вхећор 5ЕКАРН1М
(Аћгаш оухсћ) ^ћа^. ћу ћ1Б а с ^ Г о п з , "ће ћаз
ГГеУосаћ1у Нерозеа" ћ 1 т з е 1 Г ^ о г т ћће рг1ез1:ћооа.

Р 1 е а в е ?1па е п с 1 о з е а
ГпСопп1пд Мопк Ап1:ћопу
согор1е1:е1у апд 1

Азк1пд ?ог
1п

уоиг агсћраз1:ога1 ћ1еБзј.пд,

I гета1п

С ћ г 1 в 1 :,

Рго1:орге5ћу1ег Еоћегћ 5. Копагаћ1 ск.
'СћапсеИог

Допис
секретараПра~еЦ р к е е у А
достабљањуписма Епископа Серафима

м

е р и

ц

и

, Р

.

изКанаде, ЛншониЈу Абрамовићу 6. ма,

100

Православна Црква у Америци
Митрополит ТЕОДОСИЈЕ

6. мај 1994. Г.

Патријарху ПАВЛУ

Ваша Светости,
Христос васкрсе !
Достављам Вам писмо које је недавно Његово Преоевештенство епиекоп
Серафим писао монаху Антонију Абрамовићу, да је евојим дјеловањем себе еамог
4<потп>шо и неповратно одлучио” од свештеничког чина.
Молећи за Ваш архипастирски блашслов остајем Ваш
у Христу

Протојереј Роберт Кондратик,
секретар

Превод писма прот. Роберта Кондратика, секретара Америчке Православне Цркве,
Патријарху Павлу као пропратни акт писма епископа Серафима Антонију Абрамовићу (о
његовом рашчињењу).

101

Р01

ОСА АВСШИОС САК

® 613 625 1521

О Г С А Л Ј А Л О Л •О И Т

11 Мау 1&4
Вох 179
бРЕМСЕКУПХЕ, Опсапо
КОБ 1X0

Мопк Атћопу (Аћппимсћ)
425 гис 8Нсгћгооке Оиез{ Џ401
МСОТ&ЕАЦ ОиЛес
НЗА 2У7

Оеаг Мопк АШћопу,
СКп5( 15 пзеп!
I ћауе ђееп ^пСогте«! 1ћа1 Агсћђјзћор 5УБУЕ5ТЕК а11о\*ес1 уои ш &егуе а( (Не иеиг^у о!
Разсћа а1 518 РЛСГ ап<3 Раи! Са(ће<1га1 1п Мотгба!. N01 оп1у у/а$ 1ћЈ8 хееп ћу 1оса1
рал5ћ1опег8 оГ РаШег Кгб1о КИасћ, ап<1 г^огГесЗ 10 те ђу ћлт, И чуаз аЈзо героЛећ 10 бегђја
1о Ше Ра1пагсћа1е, апсЈ ћа$ саи$«1 пему ап<11гебћ 1еп510П8 ћетееп 1ће 5егђ1ап ра1пагсћа1е ап<1
оиг Ог1ћос1ох Сћигсћ т Атепса, К 1* в1впШсап( (ћа! 5егћ1а кпе\у оГ 11 ћеСоге I сћ<1.
бисћ а ћ1е«те у/оиШ ћауе 10 ћауе ћееп оћ1а!ле<11п ^гШп^ ш а<јуапсе Ггот тузеИ-, 50 гћаг
аЈ1 ЧУОи1<1 ипбегвгапО. АдШбћор бУЕУЕЗТЕК, Гог и/ћот I ћауе гће вгса(е5( гезрес!, 1$
пеуеПћекбб по1 Чће гићпб ћ15ћор. 1п висћ а НеНсаге шаКег аз гћјх Шеге 15 пог гоот (ог
ПехШШТу, Могеоуег, 1ће сеппб оТуоиг вћиаћоп и/еге <1е1еппјпе<1 по! јиб< ћу тувеШћШ ћу тће
Но1у 5упо<1.
1п Јићвециет соггевропсЈепсс т(ћ оиг Рпта(е, Шв Веа(1(иШе МеиороНсап ТНВ0О08ПЈ8,
ал<1 сапопЈса11е$а1 аиШогШез, и ћав ћееп <1е1егтте<1 (ћа( гћ1б аспоп \уа$ а сотр!е(е у1о1аиоп
ОТ Аро51оИс Сапоп 28 ал<ј оТ Сапоп 4 оТ (ће СоипсИ о( АпНосћ. Т( 15 (ћегеТоге ту хаО <1и(у
ш 1с11 уои Ша( ћу вегушЈ У/1(ћои( а зресШс №нЦф т алу рп«(1у Сипсиоп, ассокНп^ (о (ћсве
сапопз, уои ћауе сотр1е(с1у апс! 1пеурсаћ1у Иеров«! уоиг&еИ Тгот (ће рпеб(ћоо<1, еЛесНус 1
Мау 1994, (ће <Ја(е оп \ућ1сћ уои вегуе<1.
Гпуокт§; 0<хЈ 'в сотразбтп, т Сћп8(, I гет&т уоигз,

г
г,
>
?

В1зћор оТ Оиау/а
< 1с1 СапаПа
СС: Ме1гороНШ1 ТНЕ0О08ПЈ8
Агсћћ1зћор ЗУЕУЕЗТБК
У.КеуИ Ј. Ткасћик, СћапсеПог

ћ,.
г-.
Факсимил писма Епископа Серафима, свом свештенику Антонију Абрамовићу у коме 1а
обавјешшава оразлозима за њелово рашчињење.

102

Епархија Канадска
11. 5. 1994. Г.
монаху Ангонију
Спенцервил
Монтреал, Квебек
Драги монаше Антоније,
Христос васкрсе !
Дознао сам да је Архиепископ Силвестар Теби дозволио да служиш васкршњу
литургију у монтреалској катедрали Светих Петра и Павла. То нијесу само помјесни
вјерници оца Крста Рикића видјели, који је то мени јавио, већ је то јављено Српској
Патријаршији у Београду; што је довело до нових затегнутих односа између Српске
Православне Цркве и Православне Цркве у Америци.
Такав благослов би требало да има моју писмену саглаеност, јаено за све.
Архиепископ Силвестар, пак, кога иначе веома цијеним, није надлежни Епископ.
У таквој деликатној ствари нема мјеста за флексибилитет. Шта више, твој статус је
одређен не само са моје стране, већ и од стране Светог Синода.
Послије сталне кореспонденције са нашим поглаваром Митрополитом
Теодосијем речено је да си Ти прекршио 28. Апостолеко правило као и 4. правило
Антиохијског Сабора. Зато Ти морам рећи да си служио без изричитог благослова
и на основу наведених правила Ти си себе самог потпуно и неповратно одлучио од
свештеничког чина, од 1. 5. 1994. године, од датума када си служио.
Молећи за Божију милост, остајем Твој у Христу
недостојни
Епископ Отаве и Канаде, СЕРАФИМ
достављено: Митрополиту Теодоеију
Архиепископу Силвестру
Протојереју Ткачуку, секретару

Превод иисма Еиискоиа Канадске Еиархије, Православне цркве у Америци ?. Серафима,
Архимандриту Антонију Абрамовићу са обавјештењем оразлозима за његоворашчињење.

103

октн ооох сниксн м
МЕТКОРОИТАМ

ТНЕО0О5Ш5
Р г? IМ А ТЕ

I !«ш•г
V •

|»ку* >

Јипе 23, 1994

Н1б НоИпебв РАУХЕ
Агсћћхбћор о^ Рес
меИгороИћап о! ве1дгас1-каг1оус1
Р а ћ г х а г с ћ оЕ З е г ћ х а

Кга1ја Ре1:га 5
Ве1дга<3, У1ЈС031АУ1А ИООО
У1А ГАСВ1М1ВЕ ТО: 011-381-11-182-780
( 0 г 1 д 1 п а 1 1:0 ^ о 1 1 о \ г ћ у ш а ! 1 )

Уоиг Н о Н п е е е ,

Р а 1 : г 1 а г с ћ РАУћЕ:

I ћ а у е г е с е ! у е < 1 у о и г 1 е ћ 1 :е г оГ Ј и п е 1 7 , 1 9 9 4 , ћ о д е 1 :ћ е г у Ц ћ Н хз
Е ш а п е п с е , М е1;горо111:ап АМРН1БОН1ЈЕ' 6 1ећ1:ег оЈГ Ј и п е 6 , 1 9 9 4 ,
с о п с о Ј г ћ ! п д А л ^ ћ о п у А1>1га1по\г1с:Н « ћ о « а с с о ш р 1 о ћ о 1 у
Ј е р о в в Ј Г г о г а < :ћ е р г 1 е з * : ћ о о < а , а з о Е М а у 1 ,
1994.

ап<3

1 г г в '/ о с а ћ 1 у

/

Нхћћ ћћ 1 з 1 е ћ ћ е г I р е г з о п а И у а з з и г е у о и
ћ ћ е Ј е р о в г ћ х о п о^
А л1ћопу А ћ г а т о ^ Г с ћ Г г о т ћ ћ е р г г е в ћ ћ о о Ј м а з с о п П г т е с ! ћ у е у е г у т е т ћ е г
о^ ћ ћ е Но1у Зупо<1 о ? 1.ће О г ћ ћ о Ј о х С ћ и гс ћ Гп А т е г 1 с а .
Тће о ^ 1 с а а 1
Х е ћ ћ е г о ! Ј е р о в Н : 1 о л \?&в в е п ћ ћ о А пћћопу Аћгатпо^хсћ ћ у Н13 С г а с е ,
В Г зћор 5ЕКАРН1М о ! Оћћачлга ал<1 С а п а Ј а оп Мау 1 1 , 1 9 9 4 .
I м апћ ћо а ћ ћ е з ^ ^ ћ а ћ ћ ћ е Ј е р о з е Ј А пћћопу А ћ г а т о у 1 с ћ игав п е у е г
сопеесга1:е<3 а ћ ! з ћ о р
ћ ћ е О г ћ ћ о Ј о х С ћ и г с ћ 1п А т е г х с а ап<3 здаз
п е у е г а л а и х х И а г у ћ 1 в ћ о р оЕ Е Ј т о п ћ о п , С а п а Ј а хп о и г С ћ и г с ћ .
I I саиаеа
в р < г 1 + -| | л 1

оиг
дпН

ћеагС
тлгд!

у г е а ! р а х п ал<1
Н а ш л г ј а Д п 1 -ћ п п у

а џ г г о х Со з е е « ћ а ћ д г е а ћ
Д ћ г л т л и < г ћ ћ л « Н п п р —— пг>+“

оп1у

1:о ћ ћ е п а 1 у е апс! ћ г и з ћ х п д р е о р 1 е ^ ћ о 1 о 1 1 о « ћ 1 т ап<3 ћ 1 Б р о 1 1 1 :1 с а 1
ћ а п с И е г в - - ћ и ћ е в р е с х а И у ћ о ћ ћ е ћос!у о ? ћ ћ е д г е а ћ ОгћћосЗох С ћ и г с ћ
ипсЗег у о и г о т о р ћ о г 1 о п .
1п с 1 о з 1 п д ћ ћ ! в 1 е ћ 1 :е г , I о п с е а д а ! п с 1 е а г 1 у в ћ а ћ е Ј о г а 1 1 ћ о к п о ^
+:ћа+: Ап+:ћопу А ћ г а т о ^ х с ћ , 1 о г т е г 1 у а с 1 е г х с
+:ће Ог+:ћос1ох С ћ и г с ћ хп
А т е г 1 с а , ћ а з ћ е е п с о т р 1 е 1 : е 1 у ап<Ј х г г е у о с а ћ 1 у сЈерозесЗ ^гога ћ ћ е

104

06/23/94

11:25

05169220550

1Птнаоох сниисн
Н1а Н о И п в а а ,

ОСА Сћапсегу

5169220550

®002

им а м е ш с а

Р а * ; г 1 а г о ћ РАУББ о { В в г ћ 1 а —

2

р г1 е в 1 ћ о о а а з о? Мау 1, 19 9 4 , алсЗ ћ ! е паше ћ а з ћееп гехпоУе<3 ± го т
■кће г а п к в о1 с 1 е г д у оГ ћће Ог1:ћосЈох Сћигсћ хп А те гх с а.
Азк1пд Гог у о и г ћо1у р г а у е г в , I геша1п
"Коиг ћ г о ћ ћ е г ап<3 сопсе1ећгап З: Гп С ћгГ зћ,

♦т*1еооо «108 ,
Ахсћ*>±2 Јтојо, оГ. ЈТазШпдћоп
:А*1 Ашегхса ап<3 СапасЗа
сору 1:о;
■Г. ‘ _


...

Нд.з Еш 1пепсе, М сћгороШ гап АМРН11,ОН1ЈГЕ
к е ± г о р о И ћ а п а ћ е о± М опћеледго ап<3 ±ће 1,И:1:ога1
61 250 С е ћ х п је - М опћепедго
УиС0б1АУ1А

ГАХ: 0 1 1 -3 8 1 -0 8 6 -2 1 2 7 3

Факсимил доииса Мишрополиша Теодосија Пашријарху Павлу о рашчињењу Илије (Аншонија)
Абрамовића од 23. 06. 1994.

105

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У АМЕРИЦИ
Митрополит ТЕОДОСИЈЕ
поглавар
23. јун 1994
Његовој Светости Павлу
Дрхиепископу Пећком
Митрополшу Београдско-Карловачком
Патријарху Српском
Краља Петра 5
Београд, Југославија, 11000
Ваша Светости, Патријарше Павле,
Примио сам Ваше писмо од 17. јуна 1994. год. заједно са писмом Његовог
ВисокопреосвештенстваМигрополитаАмфилохијаодб. јуна 1994. год. у везиАнтонија
Абрамовића којије потгдтзо и неопозиво свргнут из свештенства 1. маја 1994. год.
Овим писмом Вас лично увјеравам да су ово рашчињење Антонија Абрамовића
потврдили сви чланови Светог Синода Православне Цркве у Америци. Званично акт
о рашчињењу упутио је Антонију Абрамовићу Његово Преосвештенство Серафим,
Епископ Отаве и Канаде 11. маја 1994. год.
Желим да посвједочим да рашчињени Антоније Абрамовић није никада
хиротонисан за Епископа Православне Цркве у Америци нити је икад био викарни
Епископ Едмонтона у Канади, у нашој Цркви.
Велики бол и тугу нам причињава то што видимо какву је огромну моралггу и
духовну штету нанио Антоније Абрамовић не само наивним и лаковјерним људима
који га слиједе њега и његове политичке манипуланте, него посебно Тијелу велике
Православне Цркве која је под Вашим омофором.
Закључујући ово писмо још једанпут хоћу да јасно посвједочим ради знања
свима, да је Антоније Абрамовић, бивши клирик Православне Цркве у Америци,
потпуно и неопозиво свргнут из свештенства од 1. маја 1994. год. и да је његово име
избрисано из реда свештенства Православне Цркве у Америци.
Иштући Ваше свете молитве остајем Ваш брат и саслужитељ у Христу,
+ ТЕОДОСИЈЕ
Архиепископ Вашингтонски
Митрополит цијеле Америке и Канаде
примјерак послати:
Његовом Високопреосвештенству
Митрополиту Амфилохију
Митрополија Црногорско-приморска
81250 Цетиње - Црна Гора
Југославија
Превод дописа Митрополита Теодосија патријарху Павлу од 23. 06. 1994.
Илије (Антонија) Абрамовића.

106

?.

о рашчињењу

,
ВКЛСО СКИОСОКС1 I 5 Е 8 Т К 2 СККОООГ<К±..
УЈЕНОУАО З Л М ОА С1Ј 31

ОКТОВКА В1'Г1

М0ЈЧТКЕА1 , 1 7 . 1 0 . 199^*.
РОКОУО ЕА V А М Л . Л 1 Л . гВОС МОЈЕ

Р К Е О Е Т О Ј Е С Е Н 1 К0 Т 0 Г < 1 Ј Е I РК1РНЕМА ОКО К Ј Е . Т О
Р К 1ЈЕ В0г1СА 1 9 9 3 .0 0 О 1 М Е .

Г1ЕСЕ В1Т1

М001ЈСЕ

1Ј05 ТЛ1 , 0 М, З Аи Л Ј Е МЛ Ј У Л 2 М1 Ј с ИА З Е Р К Е К И .У Р К Е Р 1 К К Е Ц ООВОНЦ
СККОСОКЗКЕ С К К У Е . Ј А ЗАМ (Ј УЕ/, 1 ТООА УЕ<? Р<ЈЈ.СлО Р03КАГ11С1Ј
СКМОС.ОКЗКОМ ПАКОГШ. ЈА УАЗ РОМОУО МО ИМ ОА 5 У Ј М 5 У 0 Ј 1 М М0б1МА
КЛО Е Ј И Ш

00

ОСКЕОА

1 1ЈТ1САЈА 1 МТ Е КУ ЕМХ е ТЕ КАКО В1 5 Е РКЕКИШОО

ЗА 3 V1М 5 У А 0 Ј А ; / 4 \ ? 2 Н Л Т Е

I ЗАМ1 ОА З Е ТАКО 1 0 Е

Г1А КСКО К А З 1 Г>1 МЕРНI -

Ј АТ ЕЕ Ј 1МА . 1ГС1М1ТЕ З У Е . М0В1М УАЗ . ОА З с Н ОК О УО ШО С !

ООВОК А . С 1Ј с

ОЗТАУКЕ N2 М0С11 ОА Р П1ЦУАТ1М. РОМОУО АМСА21ЈЈи

Ц СККУЕШМ Р 0 5 Е 0 У 1 М Л .

ОШ

1МАМ РОМО Р О У Ј Е К Е М Ј Е

СККЛЕШ

1.Ј1Ј01 К О Ј I

и к л н .со зр о и ш

уисиис

ЕМСОЕЗКОМ Ј с Л М Г . К О Л

РОЈМАЈЏ СККУЦ , 1 Ј А

је

В10

рк

1р н е м 10

јеоап

сккуеш

В1 ТКЕБАО 3'Г<Ј Р п 1 Ј с ОА З Е

В13 М0 2А11 Ј ТА\ / 1 Е 1 РНОРАСАМОЏ З К Р З К с СККУ с Р К 0 Т 1 ' /

сазорјз

Р0ЈА*1

ма

УАМ1 , КАК0

ГГА5. ОИ М1 Ј Е ОВЕСАО

ОА СЕ 5 Е РОГЈОУО Р Н 1 Н ^ Л Т 1 Т 1 Р031.Л I! ООГЗОКО КЛО Р К 1 Ј Е .
УАЗ М О И М ОА Р О З Н Е Ш Ј Ј Е Т с

1 В В О с Т с 0У1М Е Ј Ц 0 1 М А ИЛ Ц 5 Ш 2 1 . К А К 0

5 Е ОВН0У1О ООВОК СКГЈ0С0К5КЕ СНКУЕ.ООЗОК
ЕЈ1Ј01

12

5У0Ј0Ј

С1ТА^е

СКМЕ С 0 Н Е . К 0 Ј 1

5НЕ01Ш .5АМ 0

СККУА 0 0 В 1 Ј Е

50

ТАКАУ ООВОК М02Е 0 В с 2 В 1 Ј Е 0 1 Т 1

МАКООГЛЈ РООК5КО

1 УАЗККЗМЕ 1 Ј \0

МАНООО.

ВЕАСОПАТ УАМ,М1Н

М1Е 05 Т 0 0 С 0 3 Р 0 0 А

I

З А З Т АУ Ш Е М ОП

Т Е М Е Е Ј К! , 0 В К А 2 0 У А К 1

СККУА ЧТЕМЕЕЈЕМА 0
Р020КАУ

МОНА В 1 Т 1

В1

1 1)С1,сПНI

Ц

ОА СНКОСОКЗКА

СНМОС0КЗКА РКАУ035Л' /МА

ВОСА. А ОО М О Ј с 5М0ЕКМ05Т1

1 ВЕАСОЗЕОУ.
М1ТК0Р0Е1Т
АМТ0М1ЈВ

С К М 0 С0 К З К 1 .

(АВКАМ0У1С)

-/ - Д н ,
ООЗТАУЕЈЕМО

ј

/

МЛТ1С1 СКМОСОНЗКОЈ
цокигЕМ Ји к м ј л е у г и к л
Р.5.М 0Е1М

VАЗ З Л Р 1 3 К 0 М 1ЈР02МАЈТс

З У Е ЧСОЕОМЕ СКМОСОКСЕ 1 СКМ0С0К5КЕ
и З Т Л М 0 У Е .Н У Л 1 А .

ПроГлас рашчињеноГ свешшеника Илије Абрамовића њеГовим следбеницима на Цеишњу, у коме
апелује на слоГу и јединство.

синбр. 182/95
17. фебруара 1995.
у Београду

ПДТРИЈАРХ

СРПСКИ

И>еговом Блаженству
Митрополиту ТЕОДСИЈУ
Архиепископу вашингтонском и целе Америке
М Ј Р Е*
ВАШЕ БЈ1АЖЕНСТВ0,

Ваше

Целивајући

сведочанства
црквеној

из

Блаженство,

овдашње

Вам

у

прилогу

штампе о даљој антиканонској и против

расчињеног

делатности

достављамо

клирика

Ваше

Цркве,

Антон” ја

Абрамовића.
Нажалост,
крштава

у

именовани

Црној

појављује у архијерејском орнату,

Гори,

позива

да

приђе

црногорско-приморске
Црногорској

се

цркви",

обмањује

свештенство
његовој

лаковерне

Митрополије
„Аутокефалној

људе

итд.

При

томе

тражи некога у свету да га рукоположи за „епископа".
С обзиром
и

на

саблазан

ради

добра

именованог

коју

Цркве
лиши

Православне
пут

на упорност

нечасном

ствара
ваш

раду

у

црквеном

Црквени

монашког

Цркве.

у злу и греху Антонија Абрамовића

То

чина

ће

овог

суд
и

бити

бившег

народу,

треба

да

га

једини

што

искључи

начин

кл«р»ка

да

сматрамо

да

хитније

коначно
се

Америчке

да

стане

и3
на

Православне

Цркве.
Захваљујући

једном

и

вам

јединственом

на

старању

и

бризи

о

Цркви

Божјој

као

телу Христовом свуда и на сваком месту,

остајемо Ваш у Христу брат,

А Е М П А Т Р И Ј А Р Х СРПСКИ

Превод иисма Пашријарха Павла, Мишроиолишу Теодосију, о ироишвцрквеној дјелашносши
Антонија Абрамовића.

108

ОБВОН 2А ОДОАУБЈАИЈЕ АЦТОКЕРАЕЛ08Т1
СННОООН6КЕ
1.

РНАТОШЈАУИЕ

СНКУЕ

1)ибап СТО 2О И (О У Т0(С в1;П 1Јв),ргв(1зЈвс1111к О Л ђ о г а "3 ) ■( ^г—д ~2-х)л-

2 . Ј а у г в « ВЕКО У 10(ТИ ;оегас1 ) - /7 & о 2 1
3.

И Г Ј а Р . М А Н Т 1 Н 0 7 1 б (В ајх св )

4.

Б и б а п В К А ЈО У 1 б (С ећ х п Јв )

5 . Тошо 3 . Р 0 б Р Х (С в 1 :1 п јв )
6.

2 о г а п Б Т А Н 0 ЈЕ У 1 б (С в1 ;1 п јв )

7 . У в И т А г 7 0 Ј 0 У 1 б (С в 1 ;1 п Ј в )

1 /1 /у

8.

В о б И а г ВООБАЖ)У1е(Се1;111Јв)

9.

В о г Л х јв Н А 1 Х Ж Л 6 (С в 1 ;х п јв )

1 о .1 > и б ап I .
И .М х јо

\

<

^

^

^

1 7А Н О У 1б(С в1;хп јв)

В . ( Ј о б . ) МАНТ1Ж)У16 ( С е ћ х п ј в )

1 2 .В г а п к о Н 1 К А С (С г т п х с а )
1 3 . В о г 1 в 1 а т С1М ЕбА (Св1:хпј
1 4 . 8 а т о ЈАВ1)АН(Ви<1та)
15.М1а<1в11 Е О М Р А Н (С в 1 ;х п јв )_ .-

л

1 6.Н а< 1е К Ц б Е 7 1 ЈА (М х га с)
1 7 .8 г в 1 :в п .2ЕКОУ1 С(Св 1 ;1 п јв )
1 8 . 3 1 а т к о РЕКОУ1 б (С в 1:х 113в ) Ј Ј _
1 9 .М х 1 о га< 1 Р О Р О У И Х С в ^ х п јв ^ ^ Ј л Д
2 о . б р 1 г о М А Е Т 1 Н 0 У 1 б (В ајх с в)

Л

2 1 .М 1 1 о К Н Е2ЕУ 1б(Т х1:оега<1) ( у г Х / ^ ^ Ш

и сЈ
^

2 2 . ± г . У о ј х в 1 а т Н 1 К б Е У 1 б (С в 1 ;1 п Јв )
23

Ј

.В о 2 х Л а г В Ш А Н О У Х ^ Х С в ^ х п јв ^ о С ^ -

2 4 .М х 1 а п МАНОУ1б(Тх1:оега<1)

25.Мхћа11-М11о РАУ1ДУ1<ХСв1;хпјв) • ј

гб.богЛхјв ЗТАНКОУНХСе^хпјв)
2 7 . 1 ј и ћ о У1ЈЈ071б(Св1;хпјв)

/7 7
<?

(фЈ^Ј///ЈЈСУ(\

Ч А

(/^ Б сЛ М с

2 8 . А 1 вк зап < 1 аг бО РН А НА С(Св1:1пЈв)
2 9 .3 1 ;в т о У 0 б 1 Н 1б (Т х1;оега< 1)

х ф /г ^ о

СЛ

^ 7 / б Ј <и< V

С пиш к чланова • О дбора за обнављ аљ е аут океф алност и црноГорске православне цркве

109

03/23/95

11:47

©5169220350

т

'Гћ« НОћУ 5УМОО
оТ(:Ке
ОКТНОООХ СНШ СН П\[ АМЕК1СА

РАХ

(011)381-11-182-780

ТЕСРТРАХ

Магсћ 23, 1995
НЈ$ НоНпезз, РАУЕЕ
АгсћђЈбћор оГРесћ, Ме1торо1ћап оћ Ве1#гас1е-Каг1оус1
' Ра1лагсћ оГ бегђја
Уоиг Ноћпезз апћ ћеаг Сопсе1еђгалр
А( (Јте зргт§ 50551011 оГ (ће Но1у бупос! оГ Вјбћорз оГ 1ће Олћодох Сћигсћ Јп
А теп са, т е е ( т § а! Ше Сћалсегу т Оуб(ег Вау Соуе, Иеш Уогк оп Магсћ 22,
1995, а јшј&теп.(. оГ“сотр1е!е ехс1.из1оп &от.(ће Сћигсћ” (афорш роз) у/аз
гепћегес! а^атз! Ше Гогтег то п к АМТНОћГУ АВРОМОУ1СН.
ТћЈз асћоп оГ оиг Но1у бупос! \уа5 ассотрћзћећ шић §геа( заћпебз апс! \уј!ћ оиг
ћоре Ља1 Оо<Ј \Н11 ћауе т егсу ироп ћ!т.
Уоиг ђго(ћег ап<1 сопсе1ећгап{,

Агсћђ 1бћор оГ \Уа$ћт$:оп,
Међгороћ^ап оГ А11 А те п с а алђ Сапас1а
М Т:ећ

сс: Њ$ Ешшепсе, МеГгороћГап СНШЗТОРНЕК
Ф аксимил дописа Синода Америчке Правосш вне Ц ркве П аш ријарху Павлу у коме 1а
обавјештава о потпуном искључењу из Цркве бивше! монаха И лије (Анш онија) Абрамовића.

110

СВЕТИ СИНОД
ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У АМЕРИЦИ
ТЕЛЕФАКС
23. МАРТА 1995.
Његова Светост ПАВЛЕ
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
Патријарх српски
Ваша Светости и драги Саслужитељу,
У прољећној сједници Светог Архијерејског Синода Православне Цркве у
Америци, одржаној у канцеларији у Ојстер-беј Кову, Њујорк, 22. марта 1995. године,
донијета је одлука о “потпуном исључењу из Цркве” (афорисмое) бившег монаха
АНТОНИЈА АБРАМОВИЋА.
Ову одлуку је наш Свети Синод донио са дубоким жаљењем и у нади да ће Бог
имати милост према њему.
Ваш брат и саслужитељ,
ТЕОДОСИЈЕ
Архиепископ вашингтонски
Митрополит Све Америке и Канаде

копија:
Његовом Високопреоевештенству Мигрополиту ХРИСТОФОРУ

Превод доииса Св. Синода Америчке Православне Цркве Пашријарху Павлу од 23. 03.1995. Год.
о потпуном искључењу Илије (Антонија) Абрамовића из Христове Цркве.

111

^

пгапСХЛПГ,НН
1Ј!г1чО('ОЈЧКО - П РИ Л Л ^О '

^

/о .
П

Светом Архијерејском Сабору
Српвке православне Цркве

^ ^

___

Нц /

Београд

ЈЈредиет: молба потписатог за милост и снисхођеље
Актом број
од 30 XII 1990 године обавјештен сам да сам
одлукон праввославне Цитрополије Црногорско приморске м. бр. 653/1 оп
3° X 1989 и м. Бр. 672/1 од 30 X 1989 године као бивши јеромонах и сабрат манастира Острог стављен под забрану свештенодејства и да одлука
осааје до даљшега. Та к о Тј о
ре наглашено да ми се предмет налази код
црквеног тужиоца Китрополире и да Бе бити ријешен нојкасније у року
до једне године.
Образложеље донијете одлуке је истинита, јер сам засновао грађански
брак. Свјестан учиљеног гријеха свети манастир Дољи Острог напустио сам
крајем 1989године.
Ј(ако до дааиа подношеља ове молбе нијесам добио коначну одлуку, то се
понизно , свјестан почиљеие крипице, обраЈ1ам Светом Архијередском Сабору
и молим за снисхођеше и милост, да ми, уколико по светим капонима постоди
таква могућност, омогући да обављам дужност на било којој парохији на
подручју Српске правосларне Цркве, у овоме тешком и судбоносном времену
не само за кашу свету Цркву, већ и за сав Српски народ.
Као расофорни монах рукоположен сам 20 јануара 1 9 7 3 год. и предано
са пуном побожношћу , служио до друге половине 1989 године. Одлучио сам
да примим монашки постриг из дубоке вјере што ј е својс-твено модој породкци која живи у Теслићу којој судбина није била много наклоњена. Након
мога примања монашког расофорног чика, несрећним случајем изгубио сам
млађег брата, а родитељи су остали да живе са једном Ј1ерком - мојом сестром , која је пошла стицајем околности , да се школује у Мостару за
поштанског радника, гдје је лоше прошла и претрпјела тјелесне повреде...
Док сам
боравио као искушеник и радио пуних двадесет година у манастиру
Острогу
био сам изложен великим искушењима и патњама, почев од државних
органа до хулигана, исламске секте дервиша и цигана, који су клали курбане прослављали рамазан и мухамеда у Горњем манастиру Острогу. Ђацима јосипа броза и проклетим комунистима одбио сам понуду и притисак да им будем
шпијун и обавештајац ко све долази у манастир. Они су ангажовали љиховог
сарадника душевног бслесника те ме изненада без икаквог разлога боксок?
ударио и вилицу на два диједа поломио. Код тадашњих (данас покојних)
црквених Старјешина нисам добио никакву заштиту ни разумевање ^те је и
то доста допринијело те сам откшао из Доњег Манастира Острога. Бко сам
разочаоан и револтиран...
СвЛестан сам да ми све ово не оправдава за потчишени гриЈех, али
скрушена срца и болом у души ,као највећи грешиик и покарник желим да
изнесем да и данас остајем привржен и одан нашој светој Цркви и ван Мсг^ке
ЈДркве не тражим никакво намјештаље у некој другор служби, па како ми Бог
даде мопе гје да трпим. У браку сам добио сина Василија и о љему сам дужан
да бринем. Надам се да ће Свети архијерерски Сабор свестрано сагдедати
мору молбу и помоћи ми да и даље ортанем у служби наше свете Цркве. 3,је~
оурем да ће ми и моЈ надлежни Аохијереј јБегово Високопреосвештенство
Митрополит Господин Амшилохире у домену своре надлежности бити снисходљир .

112

Моје није и нећу да улазим , да ли је Сзети архиЈерејски Сабор до
сада имао сличап случа,ј на решавање, већ поново

испољавам своју

привржекост светој Српској православној Цркви.

Скрушена срца подноси молбу
Херцег Нови,

грешни и бивши јеромонах

5 нај 1995 -од»

У хМ

н

Љ ј* # -

Милутин Цвијић
ул. Николе Љубибратића 66а IX/ 3 9
853^0
X Е Р Ц Е Г Н С
К

Молба Милутина Цвијића, биваш монаха, сада "уЈледно! свјештеника ” вјерске за једнице
Мираша Дедеића, да му Свети Архијерејски Сабор опрости ступањеу Грађански брак након
рођења ванбрачноГ дјетета.

113

ГВОМ : 50С+Ме*горо1 ј -кап Јожап-ТПезге РНОНЕ М
0. : +33 40 639 054

Јип. 25 1998 03:16РМ Р10=

БАшЕ ВИСиКОЛРЕОСВЕЈЈ ТЕБСТВО
Веома сам се обрадовао Вашим постављењем за
Архијереја Целе Мталије.Сматрам да сте човек који мисли својом главом
веома добронамеран и да не пздате под утицај злонамерних људи.Управо због
таквих Ваших квалитета ја Вам се,веома учтиво,обра^ам са молбом да ме
примите за парохијског свештеника Подручне Вам ЈЛархије.
Рођен сам б.новембра 1958-год.у Павином Пољу код
Бијелог Поља.Основну школу и Малу матуру завршио сам у Павином Пољу.два
разреда Богословије и Вишу реалну гимназиЈу у Призрену.На Богословском
факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао сам "1969.год.
На Исти сам уписан по благослову Епископа рашкопризренског Господина
Павла.За наставника Монашке школе у м-ру Острогу постављен са.м 1970.год.
и тамо био једну годину дана.По благослову(блаженопочившег)Митрополита
црногорскоприморског Господина Данила отишао сам на постдипломске студије у Рим к 197^.год.завршио теологију на Орјенталном институту у Риму
(Отсек за историју).После тога а на предлог Митрополита минског Филарета
и уа сагласност и препоруку Декана Богословског факултета у Београду,по
благослову(блаженопочившег^Митрополита црногорскоприморског Данила и
сагласност(блаженопочиЕшег;Патријарха Српског Господина Германа одлазим
у м-р Св.Сергија у Загорску у Русију на постдипломске студије,где сам
пријавио и докторску дисертацију.Године 1978-Дблазим на сахрану свога
оца а по том ми је забрањен повратак у Русију због интрига ђакона далматинског Григорија(који Је разчињен).|Ј овоме је упознат и Епископ бањалучки Господин Јефрем.
Зажелео сам ца будем монах,искључиво у Црној Гори
у било ком манастиру међутим(блаженопочивши)Митрополит Данило није ми
дао благослоЕ да останем у шлархији Његовог Високопреосветенства памвме
де чак п-ротерао,- из Црне Горе.Отишао сам у Рим,ож-знио се и рукот-еложен за
презвитера и постављен да служим у храму ов.Андреје у Риму код садашњег
митрполита мталије Господина Опиридона.
Поред обављања дужности у Грчкој цркви успео сам
да организујем Српску црквену општи.чу у риму са намером да се подигне
неки храм илк капела да срби у Риму не буду везани за туђе храмове па се
тако отуђе од Орпске православне цркве.За оваЈ рад измолио ми је благослов од оАОинода Епископ шумадијски Господин Сава 1989.год.(Опростите,
подаци нису сасвим прецизни јер немам,тренутко,код себе документацију,
К0ЈУ Ј-у ускоро поднети Вашем Високопреосвештенству).
За то што сам организовао Српску црквену општину
у Риму,Грци су ми замерили,дошло је до неспоразума па ме и(штрополит Спиридон ставио под забрану свештеноде,-јства(усмено)три месеца.На жалост за
овакав поступак наишао је на одобрење и предлог да ме разчини,од појединих великодостојанственика Српске православне цркве.
Митрополит Спиридон обе^.ао ми је (усмено)да не
ми дати канонски отпуст ако ме неки српски Архијереј прими у свезу свога
клира.
У Гиму живим доста дуго,знам скоро сваку српску
ку^у и веома су ми привржени и за то мислим да би ту могао наЈвише да
урадим на корист орпске православне цркве.
У нади да *-е моја молба бити ловољно решена
остајем унапред захвалан.
Целива свету десницу и моли свети архијерејски
благослов,Башем Високопреосвештеству одани,
,,
.. л
јр
Јереј Мираш Д е д е и ^ / и ^ ^ ^ ' ^
16.маја 1993- године
1лТгОј2./о
АМие.1е. -Ц )
у Београду
0с/<$6- (Осгњлу - Ј>ж,т - 7^7! ^'У-ТТГ-Тј 4$>
ФЕГОВОМ ВИС0К0ПРЕ0СВЕШТЕНОТВУ,МИ ТРО; 10ЛИТУ 3АГРЕБАЧКОЈБУБЉАНСКОМ
И ЦЕЛЕ ИТаЛИЈЕ ГОСПОДМНУ,ГОСЛОдИНУ Ј 0 В А Н У

З а Ш ^ « т Т Де9еиЛ“г
Загребачно-ЉубљанскомЈовану, уа

<бт М
Iаприми за парохијско',
Цркве, у Риму.

114

"ЛоШвараМитрополиту
Српске Православне

*

Р#ПубЛИ*'- 1.,Р*-Ј*» Г ^ П

[»иикстдгсш . ј;" ''
ТОДЈВЛНЊе Б.Н* •••

Џ -'

•п
,...I.V*»г

°?^џи1 ? 4 -б 7 б /*

ц»пш*

N 0 гоћћјеу УЈ Ц ЛСЕ 2 .Ј,.ЈП1С1-Ј 1ГЧУ0з1аУп1ћ Сгпо.јогосо - О:11)ого
.
'
I
ге оћпоуи егпосогзкв ргзуо~1зуп<з сгЈтус габоЈв са з1 јзг1об0

I

I
Р 0 ? V и .0.А

За к ојот се р о !;угЈЈи јо <Ј0 ј з УЈђгпкз гзјес1п !сз Ј т.*нуоз1оуп1ћ
СгпоЕОгоса - ОЈћог зв оћпотги Сгпог%
бгЕко ргоуоз1зупо сгкуо 1 зу г з 11 з
ргЗ-јвлги ИЧР-и ПСО - О Јје1јо:1ји ћ е з ћ јеЈпоз1;1 С ећ1пјо, по с1оо;1 ћогх ћ о г 1 ј1 ј е по\-опз5ба1о у јгг п к о 'зрјоЈпхсо.
.

<• 7

СвћГпЈо, 1 6 .0 6 .1 9 9 5 С*

Потврда МУП-а РЦ Го иријави ОБ-Цешиње, новонасшале вјерске заједнице.

115

АХтЈј Слмо. А 9 9 С ^

Ч&ВЈЈЈ& "• *>*

Ј

Ц).МСо)1~оЦ’?ос& гЉ г//А А & Л аЈј/хК С /^ 3^

2-

XV' 3 X ' (/о^оол

1 »У г

о ;

&СШ4МА'м сбелммџ Ла ОПамм^ ссјУхО
у ХлссГоС>Ј4#Ј
(Цллсао ра-М С-6- Д/рХ, Са$е>рГ)
^ м с /и о

се

&
<)Со%
оф> Нмсам

м сС ^ Је

/ /а / Г о ^ о р / У

5^с

Ј

м.

С < г .Ј ^ '6 /и Ј у

јо $
<
л0 4 Ј е р о < /т
*
,

& Ј}а2//а. У /К /и У сС Ј о Т зм Љ Г # /

Ј& . С.<Х/и

ЈГКл^САЈЛ лп<л а \,^/*Л&Г(У/зУ-МсЈ /УрЈ&Јхм.''. УГбЈг ЗолИ ре//<и ^о_у
{/јм/СЛСМГа, //л*СО-М Ју/заС/и. <о 2Х2<а/Ло^С - &Х 'Ка /Л / и с л ?л<ог УТЈо јм М
0< о/2< хс.у< 5/и о ^ /Ј .У д ," а Ј / к а х Ј с / / а.С Г п релхЈхои а. Џ с с л о Г с с
Ј а / и о М /х м о С<хМ С у и Г р а Р к л О р о г л л У /^ ^ ^ ^ ^ ^ ,,,

Јекм
/ / е л у у ,ц м е / / е У У л /Ј у Л о р
^ уЈ У
сУ сиС /сФ аУ , ^ ° ^ х / лс/е/1
/Ко/и л / у Ј с к п е
М //Ј с Ј Ј м јУ /с 2 2 ^

оу

Ј Ј ^ јЈ )
Гј

Ј ј
у°~ Л е м с л с

С с е к м л л ^ м 'Г < у > /л //е Т с с К л м л Х п и М<о С / Т а Г а ^ ,

/и-м^ / л ^ м ј с л м а у с к .

м с - с /и ^ У с ч //<о- /К а л с и ^ У < и /л л Љ У 1 ..,

Ј ^ ^ ое<^ & ' Џл4,Са./и //м Јеј/К о 2ЈКЈ<г/А,хи,С16& ојоЈ#ме> Џмм/м
СОМ Ж<лџ<К/с О/уЈ-^С. К>ЈерсКС ссГ
јосјс. К
>р>/Млл/>
, (уУ^ Мјлпо р а/и
/у < зЈ с _ ($ р /О

Ко_

3 1 с м г р ° У - Ј > л К /.

Ч /м /А а о с а м

С /кси С и л лС /м

<
ЈГуес<ГеУссњј Со Г сроЈлл/^лл лх /лмсч) с а м Го/мо^^ сс<беУ^//</ <У0 о

М ^ О с /м јо о Ч а С. џ>вм са м окром А * Ксроо^ П р с и Њ '- <у°
сР
\

ЛЛДЛ.С Рло

Г ' /^\^М ^О (//ЈЛ (Х ,,

*

М<*ј 'а
(/■Сс У е л Л л м / а / И

ј <
т ж еЛоП:
Ј И о Л с Г о /И <3 ’а ~ ГУ\/и.

_
јЈ л л

<с / а . / а &

_ ,
//<С г-^ Ј €

Н-а.

Ур<иМо/и\ Јлајиј м<хроХм/н л*Лм 4>/<Х/^мс$д Је/ л/др&Хуре

-јв

б м о/а-Сљоо Ј о С о О с / г Х с с Л а / џ &ам <?и Ју> /И а /е в ^
влллкл& сс / / с Ј & л и ^ ‘Кумилл. ^ јЈ Ј /гс ^ с с м МЈК/го с с Ма/кКј <и <у
/и о м

л и л С Ј Л Ј г( Ј К о у е С у Х с р е р о / $ м , /м а л о с / м е л м - //О Ј и ^ л с с х л 1 <и_ ^

//(Х/Иоа Ј)С САхСсс<сМ
>в //алке оели<хЈХм.ллл., У//-Лмб УллсиГ /ио/Ју.
С /т а р а /& /

с& ^ са

У / е р //л х /с с

Л г У о л /а м

УУс (и и С /Ј л У л 1 У с в /М џ ^ с ^ г

■ЛСлллл*. //с^/УКХ. г у у оМо-^СРС/грј/)лл, лмС. АлСЛсии-//С, л*/ОоСЛио лК
(јГСЈ/о, Ј <
с ОНСјхмм $(Х С/7С/Л/и/Н
/УзТ<у л*- У^У^ЈУ ^СТа
С ам г
и°<УУ М о Л о /С в л Љ п а ,
УГ СВ)€ о>6а Ц ЈТ о С<€А о Г е > А .И П с С Л Г е м Д Н
И2)&ИН<?м
[!<Х^<ХМ

СС

Н АН оДу

И Спиг

<г м , р С у Ј

ЈУ

САМ Д .Л Се ЈА&Цб

п Р с к о /Џ н е & н е ш т л м г г ^ г и 'Т А ~ /)< гв и Ј /у У
Л ао

<Ј<\ М<^ Џ С л л ј Г п о

нл.<лл<М) С/М <е <у

л ч л/. )Ис>1 Л лллС /\Л ач //& С-СсСрСс ЛЛЛл 1/лЈ. //<хј<С.ЈЈ/Јо алА<С 2/м.с /-/у\хСглл.р

ср*4*рм ллл.
Мј Ј < ^

У ^ /° У у

ИМС-ХМ ^ А в о ^ а с е к г л о /а у г м
0 //°

Мј0 г €

Л&х/Ј Г ^ 2 2 х

^ с с ‘ЖМ<У>м<С2.е <Х- (Ја_ ЈЈР / ј Го о Х / р о с / А у у Ј п / ^
М О рбХмЈЈ Ј ЈХ А /ј С с /А рЈ Д л л Л П л ^ Ј ^ а _ /Р л л
ал.

*хм.о /_ђ, 0)а_М ЈоКОЈгиЛЛл-л. .„,
Г <Л РтГо С / о &

л с>$ § 4 * . %<п<т

/и_ б у ^ . м у д Ј / / о

сК о

Тих. /лхл. Ј с к ј/Т е Ј ^ Ј К јј М оц\у
/У јУ б Л ^ С У е М х /Г Ј С Ј ^

/Џ ЈсЛ >лв Д-м «■<3- А+С-о«1ли>{) <л п / °а(:<ЈЏ ц л у т и / ^ г& Н /и *

У а //• АоЈ^мвРЛГ/л//) ССА

П и с м о Мирослава (Милушина) Цвијића, М и ш р о и о л и ш у Амф и л о х и ј у од 21. <ш у с ш а 1995. - са
м о л б о м за помиловање

116

ли а>ЛМ.

$ у ?/лст*с>/°<гКо ~ ј у р.
4 *
,

-џ? Љ
л \.

.

?63 и
оШУ_

^%- ^ т
,, .

'

I л .

- ,

И / и <?ј|О Д СВУЛЛ Ш

7//о/и мЗЕ& Л У Р°$СН-<л Ј

Х ему

Жалба Великом црквеном суду Мирослава Цвијића на Одлуку о лишењу свешшеничкоГ чина.

117

Ш . ~, Ц .

II

XI

. му>у*ит°.
КЛ^ЉЉ Тој Џ Џ ЗЈХ Ђ *'
КМ.Ш 1^1

!**ј ^ а. о/*^>/^.//ги/'Сау

рф.[/%/г/&><
■<
*р&ке
ЈГГ1 \к\о//'*иц јмллш

Ш з~±м А

ј. ^

е?$ <
?Ј?

ојо- ~ с |<сјг<г ^ « | ^ <

У р к г».л*Д- у Ц -;

...

ч У&^ лг м°К<%/Жл* о јМ &

1Ф Ј . |_Ј 0 .

!?/?. 9-<
?-(Р с'.Ј°/к,Г

е
' &с>/Ђоуц

&М‘Ж
Љ е/с^
^ ■.<улЈ/цЈ

и/аи</ ^ - ^ Ф у ^ Н
^ 0 /М < Ц А С И ;* г Ј К Ј И & <> | е ј / п

аД^- |

^ 'ф<^Ц јЗ ^ ^ »ојо.лу.а.у^ *у!Јјп ?%е-_Л/?х1е
ф е р - р^/ки? ж с/ијг . .
'. е Ж :е :м е ''/ ..:

118

|

Ц

Ш

I -

Ј јр_а-#СМ У>

/ ^ //<=><>€ / с Асгба,

ЏиКоТсх ^ С а ^ Ј^ С ^ л јс Р Ј/к*Ј*к
М
Т Н И Д

'Јм/)Л

' Ж

Л у > И Ј> С /ш Ј-Л '(//С ј/%/> . ЈМ & ј Ј / ^ ј у < С

с 4

Ш

г

Р/</Л

(К*

/ ^ / Ч / ј ^ <*._ оГ -и/?©

{^Јр ? ./^,4и?(?4*,’С>'/)л У/СХ- -^/7«1^ј1 '

1

'^ / ј/ и о јр р ^ ^ / с ј

^ С | А ^ Ј Р јГ ј/ А / б

|^/Г Л/ј°6лАО'—
јх х л ј к

!

4<к> жк>КЈ
■^и| ^ЈСб^

.М&Акл /(ј ј/^ј^д ЛЛтЛе

7 л И ^ -> р 4 4
И
С Х / ЛЛ

%с.\ЈЈук*« л о %<јг-Јо

1

6 II ^

М /л

'.', а !

/М .С

А1

/=-<•<>

Хј

(У1Р
•(^ X Ј к ,

&
/ *-

Н<т
М јл

т л •.

Сл

ч-

М сч [
/7 е

Ј, ч « >

СЈ4 /У1 Г10сЗ

соН
1л К/гсгбо-бим ск^ Ту<УјК\,

.илФ /

ЛЛЛТН. °<А

РИГ^ЦЈ

пчшчп н и м \ (ни / е в и м А с

^)°Рг
*џ| ј :А:
Џ №<АМ^— т,
!
<$с А ћ ш РНЛ 6
2>П

У ш .
па
VI
м Тку/М^А/ТА < , 0 1 4
х Џ •/М. кЛ
‘тЏ*Лл.
/чг
85
Л р.т /А. ССЛ/4
А Ла .

*

Р

ј

АЛ.

СЛ

4

4

Ј,

6

рЉ гк > к о

|ок

е С / Л

Н

%

_М€Г

6 .0

К ћ З Н г л ' (а

мш.

лч з с /к к

119

Ц
шј

АОАЉКљ
/Г/јЛА-

//> Н 4 ј <л

џпссј/н

1

2

0

1$.
. 4.«М«И л и т г о л в Ј Ј "
' Ш'« о 1о.>ско-го№№°р а а ‘

^
Дкп^плнг ЦИМГв«)».ПРН«ГШ
ккко.ЕР1да< н «оаотккн
Ц (7 » Ш

Г 1 ј 6 Т И л Гг

/ГјППМ хЏ.

«1(И ВП№(

ВЕЛИКОМ

ЦРКВЕНОМ

СРПСКЕ

СУДУ

ПРАБОСЛАВНЕ

ЦРКЗЕ
БЕОГРАД

Д остевљ ем о
д у к н о с т и ,н а
Ц рквен ог
16

с л у ч ај

М и тр о п о л и је

1995

бивш ег

г а

з е је д н и ц е .

Т ак о ђ е

д о с те в л а м о

туки оц а

Пош то
року

је

улокио

кежњ ени

п р есу д у ,д о с т а в л е м о
О б ев јеш тав ам о
у

раскол н и чком

вели ку
м орскоЈ

с а б л а з а н
и

наш ој

Великом

ј е

оп тукн и ц у

с л у к б ен о ј

п рве

с.је д н и ц е

кривични

М илутзтна(М ирославв)
чина

против

^о р ђ а

и

искљ учквш и

В елкком
к

О ровића.

ц рквеном

к о п и ју

В елкхк

Ц ркзеном

су д

де

не

у

одР еђеном

п р зо с т е п е к у

к он ач н ог
је

р јеш ењ а.

учестзоЕвн>е

" а у т о к е ф а д к с т а ''ц р н о г о Р с к и х ,к з а з в а .ч о

огром ну

Ц ркзк

су д у

к а л б е , ради

ц рквен и

г$

и м е н о в а н о г,ц р к в е к о -

М и лутин (М и рослав)Ц ви Јић

сабрањ у
и

по

р о сп р ав л .ео

М ан .О с тр о га

п р о т о је р е ја

к а л б у

се

свеш теном оналког

ц р кв ен е

су д ск о г

суду

Ц р н о го р ск о -п р и м о р ск е,о д р ж ан е

го д и н е ,к о ји

саб р ата

Ц в и ји ћ а , лиш иваи
из

ЦркЕеном

н а д л е « н о с т,З а п и с н и к

су д а

а в г у с т а

Великом

ш тету

М и троп од и ји

Ц р н о го р ск о -п Р х -

уопш те.
СУДУ

СПЦ

о д ан и

Пре дрЗеднцн
Ми т р о

прп и ј

е

Ц,С

Црно го р с ко - п р и м о р с к е

.

Г

Допис Великом црквеном суду Мишрополиша Амфилохија поводом жалберашчињеноГ и
изопштеноГ бившег монаха Мирослава Цвијића.

121

Л ~ ‘, ^ У ч ' ,
г2>Л- С"Г .^.

Ш Л И^ТРОиО/аТр^М
ДМФ1ЛОХШ1Р
Г>?650СЛЛБНН М н д о ш «

Ж & .Р У .Х '
$*& & >

-У,.

, ирнбгорско-примфту

Iш к
р ш

■?

Ж|с

гит-.‘•-^•'иТ "‘

ЦК*ШгШ\

;А1Л-ТПН- ГУГЕКН

гт Ж Ш '

« ..Г Ј .г *•■•*» ;:

^-фџџџт'

•-■ .

Ж :р :> :К и

^|5 | јЖ р !# Ж ^ Р 0 г^'- нл:

1 утоу 7Д0 Ш

шро 1УГ!:т

1Д1. ЛУТЛ! гГТНДШХАГ ГШ-. ХР!
Ж Ш Д М 1 Х ^ ! Г Х Х О Г ГУТГОУ

:<&
$«3^5&јк3гта&^^<2г1^ј
Телефакс Мишроиолиша Сииридона, Мишроиолишу Амфилохију, од 11. 07. 1996. о намјери да
лиши свештеничшп чина Мираша Дедеића збоГ канонских преступа.
1

2

2

ВАСЕЉЕНСКА ПАТРИЈАРШИЈА
СВЕТА МИТРОПОЛИЈА ИТАЛИЈЕ

ВИСОКОПРЕОСВЕЋЕНОМ
МИТРОПОЛИТУ-ЦРНОЕОРСКОМ
Г. АМФИЛОХИЈУ
ЦРНА ГОРА

ВИСОКОПРЕОСВЕЋЕНИ И ВОЉЕНИ У ХРИСТУ БРАТЕ,

Примио
сам
последњу
забринуту
поруку
Вашег
вољеног
Високопреосвештенства.
Изражавам најдубљу жалост због појаве аутономистичких покрета у њедрима
Вашим Високопреосвештенством вођене историјске свете Митрополије црногорске.
Молим се Господу да спријечи такав погубни црквени раскол, нарочито у
овим тегобним за племенити српски народ временима, а да укрепљује свагда Ваше
Високопреосвештенство у Вашој часној борби за очување јединства у Црној Гори
мученичке Цркве.
Дајем на знање Вашем вољеном Високопреосвештенству да је презвитер
Мираш Дедеић од 30. новембра 1995. под забраном свештенодјејства на неодређено
вријеме, због канонских преступа које је починио против свога црквеног началства.
Света Митрополија Италије већ проучава озбиљно могућност захтјева
Васељенској патријаршији за лишење истога свештеничког чина.
Ове информације могу бити слободно употријебљене за обавјештење средстава
информисања.
Цјелив у Господу
Спиридон Митрополит Италије

превод са грчког. Факс стигао у Митрополију
Црногорско-приморску 11. јула 1996. г.

Превод дописа, митрополита Васељенске патријаршије у Италији Г. Спиридона,
Митрополиту Амфилохију о намјерама да рашчини свештеника те патријаршије Мираша
Дедеића.

123

^ г ц р н
и^м огорско- п р и м о р о ш

лс м .
V ЦШТМА?

1фтин»иа МнтропоЛиЈ*

81250 Цшл?

А РХ И ЈЕ РЕ ЈС К К М
УПРАВАМ А
П А РО СШ А

Н А М ЈЕС Н И Ц И М А

М АНАСТИРА
И

ЦРКВЕНИМ

М И Т РО П О Л И ЈЕ

ОДБОРИМ А

Ц Р Н О Г О Р С К О -П Р И М О Р С К Е

О б а в је ш т а в е м о

В а с

њ е

В и с о к о п р е о с в е с т е н с т в а

о д

Љ е г о в о г

И т а л и је
к л и р и к

н а в е д е н е
у

Р и н у ,

з а б р а н у

з б о г

см о

" с т а в љ е н

30

п р е с т у п а

н а ч а л с т в а ."

в а

м о г у ћ н о с т

з а х т ј е в а

д а

и с т и

ли ш ен

М и т р о п о л и ја

б у д е

С а зн а в ш и

о в о

и з ј а в е

у

о в о г

и з

и

њ е г о в е

с т р о г о

о е

с а с л у ж и в а њ е ,у ч е с т в о в а њ е

с в е

наш е

д о т л е

и

с о л и д а р и с а њ а

с а

ч е н и х

к л и р и к а

и

б и в ш и х

в а р а ј у

н о в а н о м
о с т а је м о

и

б л а г о с л о в о м

с в о м

п р о у ч а -

р а з л о з и
д а

п о д р ж а в а њ у
ц р к в е

А б р а м о зи ћ а

а у т о к е ф а л и с т и ч к е
п аж њ а

н е

и

У п р а в а м а

в је р н и м а

М и тр о п о -

и л и

М и р аш а
с в о ј

о т к а ж е

П р а в о с л а в н е

д о к

Д е д е ји ћ а ,

Ц р к в е

,јо ш

и м а

с е

и

б е з у м н о г

б е с т и д н о ш ћ у

.Молећи

к а к в о

з л о у п о т р е б у

с в о г а

п р е д с т е в љ з ју

ц р к з у "

б и л о

к а н о н с к и

из

с в о о с м

с е к т е .

с в и м а

д о п у ш т а ју

р и је ш и

душ у

с у

Д е д е Ј и ћ а

с т р а н е

д а

о б а в $ е ш т е -

п а т р и ја р ш и ји

к о ј и

н е

н а р о д

о б р а з

п р о т и в

с е

к о ји

" ц р н о г о р с к у

с п а с е
с

д о к

в р и је м е ,

о зб и љ н о

б о г о с л у ж е њ у
о д

д в б ји ц о м

л а к о в је р н и

н е п о с т о ј е ћ у

у

именоЕани не

с т а т у с

о

с к р е ћ е

д а

м је с т о м

ч и н е " .

м о н а ш тв у

М и т р о п о л и је

д о к

с в е ш т е н и ч к и

}1

п р а Е о с л а в н е

Ц р н о г о р с к о -п р и м о р с к е

х р а м о в а

в е

ј а с н о

"М о н и т о р "

Ц р к в е

у п а о

М и т р о п о л и т

з а б р а н о м

м а н а с т и р а ,п а р о с и м а ,с в е м у
л и ј е

^ е

ј е

1 9 9 5 .г .

В а с е љ е н с к о ј

н ам

п о д

А м ер и ч к е

р а з л о г а

к о ј е

с в с г а

Д Е Д Е Ј И Ћ ,с а

н е о д р е ђ е н о

И т а л и је

п о с т а ^ е

л и с т у

к л и р и к з

н а

н а с

М и т р о п о л и т а

н о в е м б р а

с з е ш т е н и ч к о г

с в е ш т е н и к а

и с к љ у ч е н о г
С а

у

Д аљ е

д а " С в е т а

п о д с т а к л и

о д

о б а в је ш т е

п а т р и ј а р ш и ј е , д а

М ИРАШ

в а

б и в ш е г

з в а н и ч н о

М и т р о п о л и је

с в е ш т е н о д је јс т в а

к а н о н с к и х

ц р к в е н о г

д а д е

д о б и л и

г .С п и р и д о н а ,Ц а р и г р а д с к е

б о р а в к а
п о д

д а

и с к љ у о б к а њ у Ј у

к е к а к в у
Б о г у

д а

::м е -

в р е м е н е ,

Заш

Обавјештење Митрополита Амфилохија свим црквеним јединицама Митрополије даје I
Мираш Дедеић стављен под забрану свештенодјејства од стране Митрополита Спиридона
(Васељенска патријаршија).
1

2

4

•4->•
• .V ■ЈлЛЈ-јЛ’-' "Јл*.
***•>>"
..г ^ л а м ^ И ђ П М р М К

ЛМ
иилгллгил - пгикпгтм
---------------ирногорско

3 &I I 36%.
у цстиш у

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
СРПСКЕ ПРАВ0СЈ1АВНЕ ЦРКВЕ
Б

У

прилогу

освеш тенства
стату су

управам а

Вам

Светом

И тал и је

достављамо

Ц рногорско

Вам

писмо

Б еговог

господина

и
-

наш

паросима
приморске

акт

-

Г

п овјерен е

нам

везано

однос

Р

А Д

В исокопрео-

поменуте

о б авјеш тељ е

за

0

Спиридона

М ираша Д е д а ј и ћ а , к л и р к к а

м ан астира

п р езвктеру

достављамо

М итрополита

п р езви тер а

т акође

п оли је

ак та

Е

о

канонском

М итрополи^е.

упућен

свим

Б о го м сп асајем е
ирема

горе

М итро-

поменутом

М ирашу Д е д а јЈ Л у .
А рхи јереоском

Синоду

у

^р к сгу

одани

брат

Допис Митрополита ЦрноГорско-приморскоЈ Амфилохија Светом Архијерејском Синоду
СПЦ,уз писмо Митрополита Спиридона о канонском статусу Мираша Дедеића, бившег
свештеника његове Митрополије.

Х ,И

лГ
а

\у ј и

и л п I

11КН0Г1Н • *.1' - ПКИМОРСКХ

V ЦвЕИ&У

Господин
Мирослав Д в и
Херцег Нови

с у д а

984

ји ћ

М и т р о п о л и је

2

о д

с в е ш т е н и ч к о г

п о

и

К а к о

с в е ш т е н о

чудема,3и и

д а љ е

ти м е
и

н а в л е ч и т е
н а

о н е

иоже

д а

ј е

и з

с е ,

о п р а т и

ни

п о т в р д и о

с т е

т и м е

н е г о

и

п р е с т а л и

ч л а н

С в .В а с и л и о а
с р п с к о г

и

с в е т е

с е

р а д њ а м а

с е б е

и д е а л а

Г о с п о д у

и

л аж н и м

ј е

Т е с л и ћ а

и

с а в Л е с т .д а

^ а м ,д о к

о б р е д и м а

ја с н о
н е

и д е ј е , н е г о
и

д уш у

С в е м и л о с т и в о м

д а

д и ј е т е

н и ј е
с е

з а
л

п о и Л е

Ви

к о ,ји

с т е

п о д р ж а в а т е

и з

л а т и н а ш а

п р о с т о г

ч и н и ју
С в е т о м

к а с н о , п о в р а т и

ш то

и

Божју

и
д а

ц р н о г о р с т в у ју ћ и ж

в ј е р у

и

у ч е с т в у ј е т е

с в о ј е

- п р о к л е т с т в о

с е к т у

ц ети & ск о м
п р о б у д и

н а

м у ч е н и ч к о г

к а к в и х

д з

н е к а к в о " в о е н ч а н > е !' и т д . )

својим

и н т е р е с а .П р о д а је т е
М олиио

с т е

к а з н у .С в а к о м е

а у т о к е ф а л и с т и ч к у
з б о г

п р о д у х у ј е т е

к а к о

к о ј е

б е з б л а г о д а т к и м

н и

с у д

л и ц е

у ч ен л )

н е з а к о н и т о г

Х р и с т о в е .

и

и з

1>

л и и е н и

р а с к о л у , к о ,је

Б о ж д е У н е

В е л и к и

б езако н > у (о 6 б в ЈБ 5 Л и

и

м р с к о м

п р е с у д у ,т а к о

с а м о

с т е

ск л а п ан > а

Д р к в е

у

т а к о

.г . к о ј о м

и з о п ш т е н и ( и с к

Б о г у

крвЈ& у?

п р в о с т е п е н у
н е

и

у

О ц и м а

м у ч е н и ч к о м

Ц р к в е

ч и н а

ц р к в е ,з б о г

у ч е ш ћ а

С в ети м

б и т н

1995

с е п т е м б р а

П р а в о с л а в н е
б р а к а

Ц р н о г о р с к о - п р и м о р с к е ,б р .

с о ч и в а .
“ е т р у

р а з у м

и з в у ч е т е

и з

Обавјешшеље Мишроиолиша Црнотрско-ПриморскоГ Амфилохија I. Мирославу Цвијићу, о
лишењу свештеничко1 чина и изопштењу из црквене заједнице.
1

2

6

Предсшавнициримокагиоличке цркве у Црној Гори (Збушеш са сесшрама са Цешиња) одају
почаст преминулом I. Илији (Антонију) Абрамовићу.

127

т га ш в л ћ !
пгШ огео,

Ј^тшит шторш*м*№кн

'ЈI

х т ш *т в н к жш плкм

Цгпљаа МхтМшЏ
птш в!

И 1Гм»г

СЗЕТОМ

А РХ М ЈЕ РЕ ЈС К О М

СРПСКЕ

ПРАВОСЛАВНЕ

СМНОДУ

Ц РКВЕ


.
У вези акта Св.Арх.Синода,Син бр.
к о ј и

с е

о д н о с и

н а

н а п и с

у

пН а ш о ј

;4"<,'

БЕОГРАД
од
Б о р б и ” ,о д

2 7

1996г.
н о в е м б р а

о . г .

"Поглавара бира народ" а тиче се смрти Антонида Абрамовића
и "бирањв" његовот насљедника за "црногорску православну
цркву" у лицу свештеника Мираша Дедеића,част ми ^е извијестити
Вас да сам се тим поводом обратио садашњем Митрополиту
ИталиЈе г.Генадију.Дегово Високопреосвештенство г*?и Је
одговорио факсом од 20 децембре 1996.г. да у "каталогу
свештеника свештене Митрополије Италије овога нема уписаног,
али ни претходник мој Бисокопреосвештени(Спиридон)ни,]е ми
невео било шта у вези са њкм (Мирашом Дедеићем).Исти ме
саз^јетуое ипак да се обратим садашњем Архиепископу Америчксм
г.Опиридону "који познаје овај случај,као што се види
из архиве наше Митрополије и који је у око вријеме био
помоћни епископ Митрополита Аустрије и егзарха Итали^е”.
Одговор ми није дово.оно јасан јер Зксокопреосвећени,
с једне стране каже да му његов претхсдник није ништа о
М.Деде.јићу оставио,а с друге стрене каже па псстоје неки
гјодаци о њему у архиви и да бих требао да се обрзтим
Архиепископу Америке у вези. тога.?!
Већ ско рани.је достзвили Синоду обзв.јештење тадањег
Митрополита Цталије г.Спиридона(мај 1996.)да је он Мираша
Дедеић.0 стс)вио
неодређено вријеме”под забрану свештенодје јства?’Аа да његов предмет треба да буде покрекут пред
Синодом ЦариградСке патријаршхје.Зато ћемо се обраткти
у вези с=сг случеја Архиепкскопу садашњем Америке и с
томе обазијестити Свети Архијерејски Синсд.
Светом Архидерејском Синоду одани у Христу брат

• V;» 1
полит Цр но горсКО- При морс ки
ко-брдски и Скендеријски

Д о ш с Мишроиолиша Амфилохија Св. Синоду СПЦ од 23. 12. 1996.1. иоводом акшивносши М.
Дедеића.

128

■ бАОР&ГЕКЈЕ ОТОКА УЈЕКбКЕ 2АЈЕБМ1СЕ РКАУОбЈЛУМЈЕН СКШСОКАСА

Ро т

1 1

горо | о у о т
1

1

2

аује и
1

ОсЗђог Ујегзке гајесЈпЈсе ргаУ051аупЈјећ Сгпо§огаса (о к о т рго1ек11Јећ §ос!та
ћлтбауао је хас!а1ке и1угс1епе ОсИикот о озпјуапји Ујегзке гајес!пк:е, и у е о т а перОУо1јпЈјет сћибгуетт ј о$кис!п1Ш таГепја1п1т и$1оујта. Такау роЈогај Ујег$кс
гајес!пјсе и$1оу|јеп је, рпје $уе§а, и$ктасјуапјет $гес1$сауа 12 ћисЦе(а Керићћке, која
јој ро 1Ј$1ауи Сгпе Соге 1 2акопи о ргаупот ро1огаји ујег$кШ гајес!п1са ргјрас!аји,
као 1Ј г а р је т ујег$кјјетгајес1п»сата п а о у о т рго$1ога,б 1Ј1$е габиш парајаји 120уов
12тога. Ога^! 12уоп ргШода, кој! ро1&и ос! ргУо^а ујегл^ка, у е о т а $и $ к г о т т , $
оћгЈгот па 1о с1а је ро$1је^пЈ1ћ ^осНпа с!о§1о с!о озјготабепја рге(е2пс>8 сћје1а
$1ало\тН>*уа. N0, I и 1аку1јет и$1оунла Ујег$ка гајеЉЈса је и$рје1а с!а асЈарПга 1
о р ге т ј сИо рго$1ога и оћјек(и Ујег$ке гајес!лк:е као ј с!а о р гетј каре1и, ро$уе<Зепи
,$у. Ре(га С е(тј$ к о т.
Иакоп ирокојепја ћЈје^оуо&а уј$окоргео$уе§(еп$(уа
пи(гороН(а А т о т ј а , т ј е (гећа1о <1и§о секаП с!а $е ројауе
те$е(аг 1коЈ1Сто&ог$кој ргаУо$1а\тој сгкуј пис1е па$1је<1п1ка М1(гороП(а, Ш рак, како
ка2и, "$(а1је&пи $ујеб(еп$(уа".
Ро$ећпо а^гезјуап осЈпо$ и
(о т е »$ро1јЈо је 1гор§(еп 1 $ује§(етк Сгске ргаУо$1а\Т1е сгк\;с 12 Кипа, §о$росНп Мхгаб
Оес1еЈ1<5, којј је, ћег гпапја
Ос1ћога, ћ»о гакагао и Рос1^огкп копГегепсЈји га §(атри,
За ћј $еће рготоУ 1$ао га т ј(горо1Ј(а СРС. Р о к о јт тЈ1горо!Ј( А п(отје, га гЈУО(а, ј рогес! Оес1еј|сеуе уеНке и рото$(1, т ј е §а ргШуа(10, $ о ћ г к о т
па (о с1а је ћк) иу]егеп с!а оп
пе<5е 1$кгепо гасН(ј па оХјуо(Уогепји ргојек(а оћпоуе аи(океГа1пе СРС, јег је ргјје
120р$(епја 12 Сгске сгкуе ка(е§ог!ск 1 осЈћш с!а рг 1$(ирј
СРС.

Ро$ећпе 1е$косе Ујегзкој
гајес1п 1сј р п стјау а пес!оуо1јпо
гагитјјеуапје пауес1еп1јећ ргоћ1ета ос! $1гапе пекоНко б1апоуа Ос1ћога ј пјШоуо^ окгигепја, којI рокибауаји с!а
$ерагатип с!је1оуапјет о т е 1аји гас! ОсЈћога ј $1уагаји гаћипи тесЈи ујегпЈС1та, б јт е
папо$е уеНке §1е1е ргојекш
оћпо\;е аи(океГа!пе СРС. 5\*е
оуо пзуосН па гак1јисак с!а је и
рћапји ог^ап 1гоуапа ак( 1\ т о $1
па оте(ап ји 1е§а1по§ 1 1е§ј(1тпо& гас!а Ос1ћога Ујег$ке гајесЈтсе па оћпоуј СРС. М1је
(е$ко па$1и(ј(ј ко, пакор ирокојепја тк1гороН(а Ап(оп1ја,
12 рогасћпе игигћапо уисе копсе с!а роп 1§(ј ро$(1§пи(е геги1(а(е па оћпоуј аи(океГа1пе
СРС, пис1есј (акогуапи "аи(опотпиИСРС иок\;1ги бгрзке
ргаУо$1аупе сгк\;е. Мес1и1ип,
ОсЈћогсе $с $ујт 1с§а1пип $гес1$(ујта $ирго($(а\’ј(ј 1акујјет
п акап ата ј па$(а\'|(ј<1а ак(јупо
1 осЈ^оуогпо гасН па ри(и којј
п а т је гаује(оуао тЈ(гороП(
Ап(оп1је, и пасН сЈа се оп1 кој*
(геп и то |$кагији пегагитјјеуапје га па$ ргауас с!]е1оуапја
ићгго $Нуи(1(ј 1 рпсЈга&П $е
ОсЈћоги, којј се па$(оја(1 сЈа $уа
$рОгпа р11апја гјс$ауа с!етокга($к1т р и (е т.
Ос11к>г У је г б к е га је с!п 1се
р г а \ о $ 1ауп Ц ећ С г п о р о г а с а

МОНИТОР, З.јануар 1997

Саопштеље “Одбора вјерске* заједнице православнијехЦрноГораца”, да немају повјерељау,
изопштеноГ из Грчке Цркве, Мираша Дедеића.

129

Р .
1 0

Ј Р М .

' 9 7

1 4 =2 7

М 1 Т Е О Р О 1 Л Ј 0

1

С Г П М Ј Е

е< у. |М.;У.

Мгослот игмголм.отшарон
итоо.тш к дпмткш
ипмш Лтшшц
игншш!

ОВЕТОМ А РХ И ЈЕ РЕЈС К О М СИНОДУ
С РП С К Е ПРАВОСЛАВНЕ Ц РК Е Е
БЕО ГР

а

Д

.

Обгвјештаваио Свети Арх.Скнод де зе нз Бадњи двн у 15
часова 24 6 дец./јан.1996 7 г.поред цркзеког ло*ење Бадњвке
пред Цетињскки манастт
ирои,опет ложен БадЈвек пред двором
Крава Ииколе од стране црногорских аутокефглиста.ћажалост
овима се пријсеучио свештеник иариградске патријаршиЈе,

/.

/.

Митропслије Итапије^Кираш Дедеић,коон је од новембре мјесеца

.

1995 г под забраном сеештенодоејства и коЈи је као таквв
већ у мају 1996 г. изјлвио да ће подржгти "црногорску

.

аутокефалну цркзу".Ееколико стотина свбраних вутокефалисте
је истога мизвикале1, за''стврешину свештенства ЦПЦ” односно
за њеног мпоглав9р8п*с обећан>ем да ће он до Лучине дана
бити и”епископ“3аоедно са Дедеићм на овом скупу
узео
учешћа и расчињени и из Цркзе изолштени Милутин ЦвиЈић,
бивши сабрат ^ан.Острога,као и једнв непсзната личност
ко^а личи на унијату по одежди и безбрадости.Тврде да се
зове Чедомир Зекулић,де је однекуд из Новог Сада(?).
Слуикили су Литурглју?) и "причешћивали11 народ(по сниику
изгледа да се ту ради о-врсти славског колачв!).Већ захти^еваЈу
пврвћан>е" "аутокефалној црн.цркви" 650 храмова и ц^елокупне
Српском Црквом "узурпиране" имовине.Иначе,аутокбфалисти су
купили на Цетињу кућу(новцем изгледа доби^аним из Купертинв,
од тамошње зноеднице цркогорстзујућих) и у њој створили
капелу Светог Петра Цетињског.Почели су да "крштавају11
"вЈвнчава^у л др.

УмоЈвавемо Сз.Архи^ередски Синод односно Еегсзу Светост
да хитно о овоме обаЕијести СвесвЈатјејшега Патријарха
Цариградскога и Васеленркога г.Вартсломеја м да од Си.чода
Цариградске п а т р и д а
се именсвани стави под
суд и према њему ЈУбетупки.лесно квнонима Цркне.Сва ствар
' ■.'■'Д 'у.
не трпи одлагења;;
> *' =!
Светом Архи^ере

130

бЕ К В ^Ш РАТШ А КСН
№8 А11-Но11пеб8 Куг Куг Ваг1ћо1оте\у
Агсћђјбћор оР Сопб1ап1;1пор1е
апс! Еситеп1са1 Ра1пагсћ
Соп81ап1;1ПОр1е
Ве1§гас1е, 16.1.1997
Уои А11-Но1тебб,
Ве1оуес1 Вго1ћег т СћпбИ
I ћго1ћег1у етћ гасе Уоиг А11-Ноћпебб, \У1бћ1п§ Уои а Оос1-ћ1еббес1
Уеаг апс! §геећп§ Уои \уНћ 1ће §геећп§;

Но1у ТппИу, оиг Сос! ћа§ геуеа1ес! ШшбеШ
ОгееНп^ Уоиг А11-НоИпебб, ше а11ће б а т е Н т е 1пГогт Уои аћои! опе
уегу 1тр о г 1 ап 1; 1ббие 1ш оиг 1оса1 Сћигсћ, т 1ће ћоре 1ћа1 Уои апИ Уоиг Но1у
бупоИ \уШ ће1р иг^епНу. 1Мате1у, оп 1ће Еуе оГ Сћг1б1таб, ассогсћп§ 1о 1ће
о1с! Са1епс1аг, 1ћ 1б уеаг, а §гоир оР Моп1епе§пп Аи1осерћаНб1б а! Ше 1о\уп оР
СеНпје, 1ће бее оР 1ће МеН*ороИ1апа1;е оГ Моп1епе§го-СоабНапНб, шаб јо1пес1
рићНс1у ћу а с1епс оР 1ће Ме1гороН1апа1е оГ На1у (ћу ћ1гТћ Ггот Моп1епе§го),
МНаб ОеНе1С. Аб \уе ћауе ћееп 1п1огшес1 Ргот 1ће 1огтег Ме1гороћ1ап оР
Па1у, по\у АгсћМбћор оР 1ће Огеек Агсћ<Носебе Рог 1ће А теп саб , Куг
брупНоп, 1ће аћоуе-патес! 1б а с1ег1с шћо 18 НзгћЈННеп 1о се1ећга!е Рог ап
ипНебНпа!ес1 репоН, б!а!пп§ ћ го т К о \'ет ћ ег, 1995. 1п М ау 1996 Ггот 1ће
б а т е Ме1гороћ1ап \уе \уеге тР огтеН У1а Ме1гороћ1ап А трћП осћце оР
Моп1епе§го-СоабНапс1б 1ћа1 а Сћигсћ 1е§а1 ргосеНиге \уаб 1о ће 1аипсћеН
а§а1пб1 рпеб! М1габ О еН ет.
БебрНе оР 1ће Рас! 1ћа1 ће \уаб Тогћ1с1с1еп 1о се1ећга!е, 1ћ1б с1епс
се1ећга1еН "Е11иг§у" оп 1ће Еуе оР Сћпб1таб а! 1ће С11у-бциаге 111 СеНпје, \уНћ
апо!ћег НећгоскеН апН & о т 1ће Сћигсћ ехсоттип1са!еН с1епс, Мг. Суцш.
б о т е ћипНгеНб оР Моп1епе§г1п аи!осерћаНб1б ргос1а1теН ОеНе1с аб "ћеаН" оГ
поп-ех1б1еп1 "Аи1осерћа1оиб Моп1епе§г1п Сћигсћ". МНаб БеНе1с р г о т 1беН 1о
ћГб аНћегеп!б 1ћа1 ће \уои1Н ће "огНатеН" аб ћ1бћор ћу 1ће 31. о^ Ос1оћег
1997, ћи! бесгеНу, бо 1ћа1 1ћобе \ућо \Уои1Н огНа1п ћ 1 т \уои1Н по! ћауе апу
1гоић1еб.
1 3 1

2
И 18 Јтрог1ап1 а1бо 1о ро1п1 ои1, 1ћа( оп 1ће 22. оГ К о у е т ћ е г 1996 а
рћо!осору оГ а 1е1е§гат оГ сопс!о1епсе ћу 1ће АгсћћЈбћор о^ Осћгјс! апс!
Ме1гороћ1ап оГ 1ће бо-са11ес1 Масес1опЈап Ог1ћос1ох Сћигсћ МЈсћае1, шаб
рићћбћес!. П \уаб беп! оп 1ће оссабјоп оГ 1ће с1еа(ћ оГ "Агсћћјбћор оГ СеНпје,
Ме(гороН(ап оГ Моп(епе§го", Ап(опЈје А ћгатоујс, \ућо ћас! ћееп с!е!госкес1
апс! ехсоттип1са1:ес1 1 го т (ће Ог(ћос1ох Сћигсћ, оЉегшЈбе а Гоппег с1егјс оГ
(ће О пћобох Сћигсћ Јп А т е п с а . Р г о т 1ће Ме1гороН(ап оГ 5кор1је М1сћае1
\уе ћауе абкес! а с1апГ1саНоп 111 геГегепсе (о (ћа( 1е1е«гат, ћи( бо Гаг \уе ћауе
1101 гесејуес! апу апбшег.
Вејп§ ашаге оГУоиг с о п с е т Гог 1ће ргебегуаНоп оГ сеп!ипеб-1оп§ огћег
оГ 1ће Ог1ћоНох Сћигсћ, \^е ас1с1гебб Уоиг еб1еетес! А11-НоНпебб, бо 1ћа1 1ће
аћоуе-патес! с1епс оГ 1ће Ме1гороН1апа1е оГ 11а1у ипНег Мо1ћег Сћигсћ оГ
Сопб1апНпор1е, ће б и тто п еН ћу 1ће Сћигсћ соиг! апс! ће 1геа(ес1 ассогНЈп§ 1о
1ће Сапоп1са1 т1еб оГ оиг Но1у Сћигсћ.
Уоиг А11-НоНпебб' ГакћГи! ћго!ћег јп Сћпб!
бегђјап Ра1пагсћ

Факсимил дописа патријарха Павла - Васељенском патријарху Вартоломеју I, у коме 1а
обавјештава о актуелним догађајима везаним за Митрополију црногорско-приморску (16.
јануар 1996.)
1

3

2

П ЛТРИ ЈЛ РХ СРПСКИ
16. јлнулр 1997. годинс
у Бсогрлду

СВЕСВЈАТЕЈШЕМ
АРХИЕПИСКОПУ ЦАРИГРАДСКОМ
И ПАТРИЈАРХУ ВАСЕЉЕНСКОМ
ГОСПОДИНУ ВАРТОЛОМЕЈУ
ЦАРИГРАД
ВАШЕ СВЕСВЈАТЕЈШЕСТВО
ВОЉЕНИ У ХРИСТУ БРАТЕ,

ГРЛИМ ВАШЕ СВЕСВЈАТЕЈШСТВО братски, желећи Вам
благословену Нову годину и поздрављајући Вас поздравом: Света Тројица, Бог
наш се јави !
Поздрављајући
Ваше
Свесвјатејшество,
истовремено
Вас
обавешгавамо о једном веома важном питању за нашу помесну цркву, надајући се
Вашој и Вашег Светог Синода нгго хи гнијој помоћи.
Наиме, уочи Божића по старом календару ове године, групи
црногорских аутокефалиста на Цетињу, седишту Митрополије црногорскоприморске, ирикључио се јавно клирик Митрополије Италије, иореклом из Црне
Горе, свештеник Мираш Дедеић. Како смо обавештени од бившег Митрополита
Италије, садшњег архиепископа Америчке архиеписконије Цариградске
патријаршије г. Сииридона, именовани клирик је под забраном свештенодејства на
неодређено време од новембра 1995. године. У мају месецу 1996. године од истог
митрополита смо обавштени преко митрополнга црногорско - приморског г.
Амфилохија да је требало да се покрене црквено-судски поступак против
свештеника Мираша Дедеића.
Без обзира што је под забраном свештенодејства именовани клирик јс
уочи Божића на градском тргу са још једним расчињеним и из цркве искљученим
клириком Цвијићем служио "литургију". Неколико стотина црногорских
аутокефалиста су истога извикали за "поглавара непостојеће аутокефалне
црногорске цркве". Мираш Дедеић је обећао својим присталицама да ће до 31.
октобра 1997. године бити "рукоположен" у чин епископа, али тајно да не би они
који га рукополажу имали тешкоћа.
Значајно је и то да напоменемо да је 22. новембра 1996. године
објављен факсимил телеграм саучешћа архиепископа охридског, митрополита
гакозване "Македонске православне цркве" Митрополита г. Михаила упућен

1 3

3

поводом смрти "Архиепископа цетињског, митрополита црногорског" Антоиија
Абрамовића, расчињеног и из Православне цркве искљученог, бившег клирика
Амсричке православне цркве. Од Митрополита скопског Михаила смо тражили
објашњење у вези тог гелеграма, али још увек нисмо добили никав одговор.
Знајући Вашу бригу за очување вековног поретка Православне цркве,
обраћамо се Вашој уваженој Свесветосги да што је могуће ире именовани клирик
Митрополије Италије Мајке Цариградске цркве буде предаг црквеном суду и да
према њему буде поступљено онако како то предвиђају канони свете Црквс.
Вашег Свесвјатешејства одаии брат у Христ.
чА -А .
Н :
'Ј г

ПАТЕИЈАРХ-СРПСКИ

г’

Пре&од дописа Њешве Свешосши Пашријарха Павла, Васељенском Пашријарху Варшоломеју I,
поводом актуелних догађаја на Цетињу.
1

3

4

КЕАСОУАША
; О о§кот

ЈхкЈН
Јсу1Н его1е$1

клг11 ос1еос1С те

) р! I71јк;1.
>8°гЈи .ч а
опа 1
ја у -

1x1111/ап 10
1т а а -

; <>Н. к о јј
ибе-

шић
гсеу-

есћба
с\'пгке и
)сах ето
гапе
х1от
иЧ тЈа п а ,
па је
па и
о 10.
је т и
[К1Х1-

к о је
1гп с
јг п јћ
ОП11Г
аг1Ј1ета
Ч п је,

'ГОГК'
кЈЈпи
кЈш и
ОУК,
апке
ујје I
О оге

ОсЈђЈјапје пјје р1осЈ
би]е1е
0$поут гитЈод којг те јс
р<_н1$ткао гт оуо јаупо геадоуапје је&е пиГлаХ ска ЈетапСијет Аегтјогтасци која јс
схгссспа, 1 рикИктчта, <1ахат
оеЊсјао рготоаји Мсгаха ОссЈеЈса га ројјктгга СРС - 1: "$ијсСс"
Ие<1аупо је у |;к Ј |к а А п 1 о т ‘је ( А ћ г а т о у јс ) р г с т < п н о . ТасЈа х т о гск1|, I тЈхН Н ,
Ј< Јето с!а1јс. А оп с1а, јг п е п а <Ја. х1ј/.е "рахНг", капсНсЈа! г а
п а ч 1 је (1 т к а ичтаи XV. Р е 1 га
СеПпјхкор;, МЈга.ч Осс1сјс. 1Ј
р е1 п аех ! (Јап а и.чр1јеуа о и ,
гах1охи п а т а 1геђа1е ргосЈтс.
[З о к хи С гп и С о г и осЈ х1агоу
\1асНке АпШ пЈјасиуиН когс!о-

111р<11ЈС1)е, поУорг1(1с1§Пцочр.

М . Ое<1е1С к а о <1а т ј е о р а х а п
пј /:л \ ' 1 ах 1 т / а бгрхки р г а \'о х!аупи сгк\'и . О о к ј е \ ’1асПка
А л К таЈје ћ јо "р с к а б с е п " п а јр о г и п с Н Г а т а с Јја т а о<[ х1глп с 5 Р С I г е /јт х к јћ т е с ћ ја ,
поУ орпсЈобИ < Ји ћ о \т1 к , Н ег
хаЈг1ахпохи сје1о\'пој: р г а у п о
их1ап<1\'1јепор ОсЈНога У је г х к е гаје сЈп Јсе, р г а с е п б т 1 јј\'о т г а .ч и 1 о т , <1о\'ес1еп је и г
.чуе-Мгапи робгбки т а 1 о р . аН
ар|1п ор, Нгоја 1ји<Ј«. О п п а т
хс п а СГеппји о ћ ја\'1 ји је к а о
НисЈисЧ рахИг паси>пл1ие сгк у е и п а с к )п а 1 п о т Нјси.
На/а1ох1, пјср<1 \'а Н јоргаПја је р о г п т л . К а к о х а т 1г г 1 сЈ(о к а г с , оп пс р г јр а ћ а п агос!и к о т е ГеП Н«1« с Ј и ћ о х т
уос1а. О о к хи .чујјачпј ргас1аоЈ
С гп е О оге, иг пс т а И г ш к ,
гач1иГепЈ, р г о 1 е.ч1 у<1 УаП п а
г и у п о С еП п је г1х>}; арге.чце п а
О и И гоупЈк I сЈгире сП јеЈруе
Н гуа1чкс, 1е г1х1р Н1а§ОХ||јап ја б Р С ијсН / Ј о б т а , јм јјеН
сЈапа, касЈа је С т а О о г а и уи с е п а и аргем Ји ј о ч г а т о с е л а ,
р о ч р . М . Оес1е1е сЈаје (рх>П1Јск<) јп1егхји, и Пч1и "II Рс>р<>1о", о гр а п и (нП јапхке О с т о ћ г јб с а п ч к с ч и а п к е , осЈ 17IX. п о у е т ћ г а 1941. ј>осНпе, и
к о т е рххЈгГауа 1и чК абп и арггечгји.
Н о у јп а г р о т е п и ! о р 1<ч1а
јтегх ји п ч ао је М . О е с Ј е с а , и
п а т ј с г ј сЈа рге /е п П га гт б Јје -

МОМ1ТОП

рстк. 14. ГсНгиаг 1997.

п јс о к а г а к !е г и га1а 1 "хгр&кор"
ргссЈхСаупЈка -к о је р а п а г т а
"хгрчкп п 5хс§1еп [кот" «ако о п
(о т ј е п 1касЈ Нјо -роб!о ј с и ргјје И к х Ј п о т ћгоји ћк>оћјау1јеп
г а /р о х о г ха ћ г х а 1 чк 1 т ргесЈ51а\Т 11кот (1г М а п о т КП7С1 о т . ОесЈеЈс јс , / л а а , ш !е гу ји ј.чап с1а И1 С1 1 аоС 1 х ћ х а п П
"хгрхке г а /Ј о р с " 1 ,ч(и\' р о х о с Ј о т ибгпјепе јп у а /јјс п а Н г у т х к и сх1 з и а п с Ј К А I "с!оћгохо1јабк1Н схЈгесЈа". РсНгећ1 И1 је 1 Ч!ас 1 <1а п охјп аг м ихосЈ1 Х1 П1 1 е к ч 1 и ргп п јсбијс и О с с Ј с ! с с \Ј т г јј е с јт а , "р о п ек ас Ј
\'г1о о р о г јш 1пасЈопаПх! 1ск1т,
ја к о п сгс ссп Јт схЈ јссЈло^ х\'сбчспјка", псгаГспи 'ЧсЈспППкасјји 1 е г т т а б г ћ т ј ргаУох!ауП 1 , 1 Н 1х а ! ј ка(оНк", 1е сЈа че и
п јс)ЈО \чт 1/ ј а \ а т а "орЈесЈа ГехПпа зи к о ћ а " хгрчко-ћгеагчкод.
К 'с к јч и . р а ј" М о п 1 1 0 г"(Н г.
3 2 0 ), 1 /г а /Ј П ч и т л ј и сЈа је 1)есЈеЈс и ''II Р оро1и " р о с Ј г г а о
ац гс х јји п а О иН го\та‘к ("п а хосЈпо р о сЈг/ао "). О а је 1о јр а к
1ако, п а јћ о Ј јс с е ро1\тсПП з а т
ОесЈеЈс, р а / а 1о п а х о с П т о пј еЈ>оуе о с ј е п е а^гехгје п а Н г у а(ч к и , к а о 1 сЈги^а т Ј б Ј јс п ја ,
бк! јс р 1 ах п ао и П.ч1и "II Р о р о !о":
ОесЈеЈс, рогесЈож а^о^, Јчис е р го р а ^ап сЈп и хгрхки 1еги
сЈа Ј И А ш је ћПа г е а П г а с о г
ч грчкоу јтр ег1 ја1 п о § р г о је к !а . Р о ч е ћ п о т је ч 1 о г а и г Ј т а
п Је 8 ОУО п сх |асе п је с г п о ^ о г ч к о ц 'Ч х т г ј ј з к о ^ р г а у а " п а
р очјесЈоуап је О и ћ го \т а ‘к а . 1Ј
1и УГ51и "ргауа"чрас1а I рос15Нс а п ј е П аП је п а Нгуа1бке 1 еп 1 о п ј е , с ј т е хе ја у п о ћ а у ш
ЈсЈео1о8 згр х к е а ц ге зц е О . С о 5«с I п је § о \ ац еп ! к о јј ј е , и 1о
у г ј ј е т е , сЈеуе! т је $ е с 1 сЈје!о у а о и Н аН јп §1о че П бе р го је к ! а ха б Ј о у е п јјо т , 1о ј е 1акосЈе <По хгрб ко^ р1апа.
О ч п о х ш га /Јо ц к о р т е ј е
р о с Ј х и к а о <Ја јаУ п обП р г е сЈосЧ т х Ја у о х е М . О есЈеЈб а,
је 5 ( е пиГпоб! сЈа ( Ј е т а п 1 и ј е т
сЈегл п Г о гти сјји к о ја ј е гггес е п а , I р ц ћ П к о х а п а , сЈа 5 а т
осЈћЈјао п је ^ о у и р г о т о с ј ј и г а
р о е 1 а х а г а С Р С - пс ч5ије1е".
А к о охсЈе г е с е п о ш ј е сЈох о !јп о сЈа га гт!5 1 е о т б(о $>а
сЈоуесЈобе, опсЈа 1о г л а с ј сЈа је
1 п а т ј е г а ћ п а к а к х и р г е (р » 5 1 а х 1 ја т о . С г п о у о гч к а аи1океГа1па ргахсхЈауп а с г к у а ј т а
5хоји ћи<Јиспо51, а П х а т о к а о
151гајпо51 п а р и !и 0 5 (у а ге п ја
чхојјћ р г а у а , и сЈићи (еррН пнГ
е ! а I (гасН аје.
О г Г)апЈ1о Кас1ојех1с

Из интервјуа дрДанила Радојевића предсједниш ”Одбора за вртање аутокефалне ЦПЦ’
листу ”Монитор” од 14. 02. 1997, поводом избора Дедеић Мирашаза наследника Илије
(Антонија) Абрамовића. Види страну 47.

135

ј Е\Т

ВУ:

4 -

4 - 9 7

;

1 0 = 4 8

I

М ахаросотато';
П а т р с а р ^ т ^ т:ш И е р р ^ хирсо^ ПаиХо^,
В еХ 1ураб.(,оу.

Гу(ор(^0[леу

Т р .е т е р а

Х(аи

ујјхГу

а у а 7т;у)ттј

х а[

тгероотсоибаггпо Махар(.оттг)Т 1. отс [ереи;; М каз ПесЈек:, бс.а
т а е ц а ихетсеае х ау о ^сх а иаратттаЈрсата хас ттр
ал/тсха^оч 1уу]у хас 7тараио[хо^ браатт)рс.оту)та аитои IV
т б хХсрсатс ттј; и ф ’'Т [л а; Ћ ххХ тјаса;, етс[лсорт)9 т) итго ттј;
п е р 1 т)[ла; 'А у[а(; х а [ ' 1ера<; 2 ииобои бса ттј; еау атт);
тсо7 710(л/ш ттј; атсо ттј; [ерсоаиут); хаО асреаесл; х а I
ехау/јуОт) е ц т а ; таД ес; т ш Х асхш . ’АхоХои9е( Грар,[ла
х а [ т) Патрсар^с-хт) тјр.см х а( Еи^обсхт) П р а ^ с ; ттј;
хаО асреаесо; аитои.
П атр(,арут); В а р 9 оХо[ла1о ;

Ф аи ар с о ^ , 4 А хрсХ сои 1 9 9 7

Факсимил дописа Васељ енскоГ Пашријарха Вартоломеја I, Патријарх)’Павлу којим 1а
обавјешшава да је Свети Синод Васељенске Патријаршијерашчинио Мираша Дедеића збоГ
њеГовоГ нецрквеноГ понашања.
1

3

6

Блажењејшем
Патријарху српском г. Павлу

Обавјештавамо Ваше нама драго и уважено Блаженство да је од
стране нашег Светог Синода кажњен свештеник Мираш Дедеић, због
његових канонских преступа и противканонских и безаконих деловања
на простору Ваше Цркве, најстрожијом казном, лишењем свештеничког
чина, с тим да буде враћен у ред лаика. Следи писмо и патријаршијска
и синодска одлука његовог рашчињења.

Патријарх Вартоломеј

Фанар, 4. 4. 1997. г.

Превод доииса ВасељенскоГ иашријарха Варшоломеја иашријарху Павлуу коме га обавјешшава
да је Васељенска Патријаршија рашчинила свог свештеника Мираша Дедеића.

137

’Арг ${л .Прмт .339

\

Е1' тс; Пресфитеро; 7) Аш.х.о\>ос, хатасрроут]ста(; тоО сбсои
^Етистхбтгои, афсорсстеу еаитои ттјс; ’ЕххХт]СТсас; хас сбса стоуу]уауе,
хас Иистсастттјрсои есттт]сте хас тои ’Е7И.стх6тгои ттростхаХоир.еиои
аттесОост] хас [ат] (ЗоиХоото аитср 7тесг>естг)ас, јат]б ’ и7тахоиеси хас
7трсотои хас беитероу хаХоиит1, тоито^ ха&асресст&ас 7таутеХсо<; ос
серос бсахеХеиоитас хаиоие<; (АттосттоХ. Х а', А' Осхоир-.Еииобои
ст]', ’Аутсо)(_еса<; е ', Гауурсои
КарФауе^т]; с').
’Еттесбт]
топ/ш/
тосоито;
хатафроит]Т7]<;
тои
сбсои
’Е7Тсстхб7гои хатебес^г>7] хас о ех тш хХт]рсхсои
ттј; '1ера<;
МтјТротгбХгак; ’1таХса<; Прест(Зитеро<; Мсра<; ЈЧтгутест;, ИерЈЗсхтј^
хатаусоутј«;, итт7]ретт]ста<; IV РАр.7] атто тои &ерои<; тои етои<; 1988
[Јсеурс тои тгХои; тои етои<; 1994. ттоХХа бе ттарастхАи ттраурсата
ттј '1ера Мт]тро7тбХес, хас бт) ош;ах;, мстте е’сриу\/гиестг>ас [ле^ та<;
бсосхт]ТСха<; ттј<; еххХтЈСТсасттсхХ; аитои архтј?
еиеруеса<;,
хаОиЈЗрс^ес^ бе тои ; IV ттј еххХ‘/]стсасттсхтј арх^ј ^ас аитарусхак;
хас аиФасретсо; бсосхеси
тт]и е[.стгссттгиг>есстаи аитсо ’Орг>6бо^о^
IV Рсор.7) Кос^отт]та, бсасргстгс; те хас тара)(_а;
аиттј
иттеуесрсоу, б с’а ттаита хас хагИжо(ЗХт]г>гс; е^бсхсо; ттј 7топ/т] ттј<;
С7Т ’ аорсстто^
аруса<; а7то 7таст-/]<; серо7тра^са<;, оих ест7теисте
тггс&арутјстас, аХХ’ е^ахоХои^ес ^гроируеи/ р е т а хХт]рсхаХ/ т %
ттара^брои хас а^иттархтои бтјОги "аитохефаХои" ’ЕххХт]стса<;
Маиро(Зоиисои, ^& еи х а т а у е т а с , со; IV тсо и7То(ЗХт]г>гитс 7]рлХ
фахеХХср бсаХар.(За^етас,
^еа оитсо тои; 7тротерос<; аитои
гттс7тростг)ес; ауор.7][Јсата хас астеР'/][Јсата, 7) Метрсотт]<; т)[ЈСсои [хета
тсоу 7терс 7][Јса<; Чгрсотатсо^ МтјтрсжоХстсои хас штгртс[ЈС(о^, тсоу IV
Аусср Пиеи[Јсатс ауаттт^тсби тјјјоХ абгХфаХ/ хас стиХХестоируиХ/,
, 7терс тт]и тосаит7]У аитсхаиоусхтр хас <Г1/тсттгсг>ар)(1Х7)и х а т а тои
сбсои
’Е7тсстхб7тои
стијЈСТтерсфора^
хас
е’сст7Т7]бт]стси
IV
ттј
бсхасобостса е т е р а ; хаио^схтј; ’ЕххХт]стса<;, хас бт] фи)(оХег>ро^
бса то еи Маиро(Зоиусср ’Орг)6бо1;о^ 7тХт)рсо[Јса
бсаусоутр хас
ттоХстеса^ еттсбес^ајЈсеуои аиа^сои тоитои хХт]рсхои, Ишобсхсо;
бсастхефа[Јсе^ос, еууиџеч,
сгоџсршшд тос<; г)есос; хас серос;

ха^остс, ха&итто^аХеси тоито^ ттј естуатт) иоситј ттј; а7то тои
сератсхои (Заг)(ЈСои хаОаср&со;, хата(3с(3а<^л/тг; хас е7тауауоите;
аито^

ес; ттр т а ^

тсоу

ХасхиХ/.

138

’Еср’ ф хас IV 'Ауссо Г Е ецлат!. а7госрас^6[ЛЕг)а, оттсос; о
е1р-с][аеуос; тесос; сЕрЕи; Мсрас; 1Чте^тестс; бса т а со<5 оп/со рарЕ а,
аи тс х а^ о ^ сх а хас а^тстгЕсОар^сха х ас фиуоср&ора а^о[ЛУ)[лата
ашгоО хас тг\у а[ЛЕта^оу]то^ IV аОтосс; брсјло^у^ итгарут] атго тои
^Сл/ ха&У]ру][л6^о<; а7г6 тои сЕратсхои аб тои [За&рсои хас тгаау]с;
уарстос; хас ^ЕруЕсас; уЕуир^сојлбуо;, атсЛоОс; ЛаТхос; ЕфЕ^ујс; ш
хас сос; тосоитос; тсара 7га^тсоу аиау^сорс^орсЕ^ос;.
МујбЕСс; бб [ЛУ]ТЕ тсоу а7го то и хХујрои тоХ[ЛУ]ау] тготе
аирссрорбаас аи тф уј а^сЕ р о и р у у јаас, [лујте таЛ/ ЛасхаЛ/ тсс;
сос;
СЕрба у] хХујрсхоу бб^ујтас уј тср.у)ау) уј тују аи тои аатсааујтас
8 е Е,с(х у хас ЕиЛоуса^ 7гар’ аи тои ех^гјтуагЈ, IV [ЗарЕС арусас;
ааи ууусоатои
хас
аХитои
асрорса[лои
тои
а7г6
Кирсои
П аутохраторос;.
’Етгс тоитср бб, ес^
буб^Ето хас у] 7гароиаа
П атрсар^сху] у][лаЛ/ хас ИшобсхУ) Пра^сс; туј<; ха&асрбаЕсос; аитои,
хатаатрсоО Е саа [лб^ IV тф сЕрф тфбЕ Ксобсхс туј; х а О ’ У)[ла<;
'Аусас; тои Х рсатои МеуаХу)«; ’ЕххХу)аса<;, IV саср бб хас
а7тараХЛахтсо атгоатаХ Есаа туј те абЕЛсруј 'Ауссотаттд ’ЕххХу]аса
туј; ХЕр(Зса<; хас туј '1ера Му)тро7г6ХЕС ’1таХ са;, бса тују
тахтсху)^ Е7Г ’ бххХујасас; ауауисоас^ хас х а т а ^ Е а с ^ Еста IV тосс;
ар^Есос; аитаЛ/.
/ у/ Е ^ етес асоту]рсср а ^ ^ ' ,

х а т а рсујуа ’АтгрсЛсо^ ( 0 ' )
’Етгс^Е[ЛУ]аЕсос; Е '

Ш Ш '

.

Ј '- Ј V Јј/ чЈ

^

'^.1

°

<

0

Ј>
Ч ~ «

/

139

//.^ О А К л /Ј

еЛ & л/С $ ~ \/х/\_

^

Тексш иашријаршијске и синодске одлуке од 9. 041997.1 Васељенске Пашријаршије о
разлозима за предавање проклетству Мираша Дедеића и њетвих следбеника.

140

Број Протокола 339.
“Ако неки презвитер или ђакон презревши свога епископа, одвоји себе од Цркве и
организује сопствену, и остави жртвеник, и одбије позив епископа и не жели му се повиновати
и не послуша његов први ни други позив, за таквога заповиједају свети канони да буде
потпуно лишен чина (31 Апостолско правило, 4 Васељенски сабор, правило 18, Антиохијски
сабор, правило 10).
Будући да се такав презритељ свога Епископа показао и један од клирика свете
Митрополије Италије свештеник Мираш Дедеић, родом Србин, који је службовао у Риму од
љета 1988. године до краја 1994. године створивши многе невоље Светој Митрополији, и то
тако што је с једне стране исмијавао управне поступке своје црквене власти а с друге стране
псовао претпостављену црквену власт и деспотски и самовољно управљао повјереном
му заједницом Православном у Риму, подстичући у њој расколе и немире; због свега тога
подвргаут судски -казни забране свих свештенодејстава на неодређено вријеме, он се није
потрудио да се дисциплинује, него продужује да свештенодејствује са клирицима безаконе
и непостојеће тобожње “аутокефалне црногорске цркве”, одакле потиче, што се види из
документације коју посједујемо, придодавши тако ранијим безакоњима и нечасностима
- нова, смјерност наша заједно са око нас сабраним најсвештенијим Митрополитима и
надчасницима, драгом нам у Светом Духу браћом и саслужитељима, синодски смо размотрили
овакво антиканонско и антидисциплинско понашање против свога Епископа и упадање у
јурисдикцију друге канонске Цркве, нарочито душепогубно понашање за православни народ
у Црној Еори, које је показао овај недостојни свештеник, и ријешили, сагласно свештеним и
божанственим канонима, да именованог подвргнемо крајњој казни, лишења свештеничког
чина, деградирајући га и враћајући га у ред лаика. Са овог разлога одлучујемо у Светом
Духу да наведени бивши свештеник Мираш Дедеић, због горњих тешких антиканонских и
антидисциплинских и душепогубних његових безакоња и његове непокајничке упорности
у њима, од сада је лишен свога свештеничког чина и огољен сваке благодати и дјеловања,
убудуће постајући прости лаик и као такав од свију сматран.
Зато да се нико никада не усуди, ни од клирика, да се заједнички облачи и саслужује са
њим, нити од вјерника да га било ко прими или почаствује као свештеника или клирика, или
да цјелива његову десницу и затражи од њега благослов, јер је под бременом неопростивог
лишења чина и неразрјешивог одлучења од Еоспода Сведржитеља.
Овим поводом, као потврда, настаде и овај патријарашки и синодски наш акт, заведен
у свештени Кодекс наше свете Христове Велике Цркве, у цјелости и непромјенљиво послан
сестринској Цркви Српској и светој Митрополији Италије, ради редовног прочитањау храму
и одлагања у њиховој архиви.
Еодине спасења 1997; мјесеца априла 9.
Патријарх цариградски и васељенски
Вартоломеј, ср.
и девет чланова Светог Синода Цариградске патријаршије, с. р.

Синодски акт Цартрадске (Васељенске) Патријаршије од 9. априла 1997. п којим се
објашњавају разлози рашчињења и предавања проклетству (анатеми) кшрика ове
патријаршије - Мираша Дедеића.

141

( 'ипСЈр. 401—IV

П Л Т Р Ш Р Х СРПСКИ

10. марга!9УК. годипс
у Ј>сограду

1+>сгоиој Ексслснцији
АмОасадору РснуОликс 1>угарскс
Госнодиму ИИЛЈЛУ I ГИФУНОПУ
1> с о г р а д

Иам)а Р.ксслсицијо.

Обра^амо Ним сс понодом обаиснггсп.а којс смо добили да у недсљу, 15.
марга о.г., у Софији дна сиискона Пимспоке дркиспс аајсдницс - Инокснгије
софијски и Гспадијс доросголски грсба да рукополажс :на спископс иеиостојсће
"Црпо]-орскс ираносланнс цркне” МИГАША ДПДЕИ'НА, расчнн.сиог бишнсг
снсштепика Цариградскс латријаршијс.
С обзиром да се онде ради о незакопи'1'ом акгу и псканонском мсшању у
жинот како Царифадскс патријиршијс тако и нанје светс Српскс иравослание
Ијткнс; с обзиром да то дирсктпо идс иа штсту братских одиоса пашс днс
Праносланпе цркнс и дна братска парода; с обзиром да би то умпожкло всрска и
национална трпсц.а, мржл.у и расколс у Мнтрополији цриогорско—приморској и
у Цри<|ј Гори, са далскоссжним исгатинном послсдицама. - то умол.авамо Пашу
1:ксслспцнју да хнтпо о томс обансститс Пашу Нладу, како би опа са спојс странс
у-Ј ИЦала да буде спрсчсн јсдап такан Псзакопит чни.
У нади па луно разумснаи.е Иашс Екси.ионциј« остајемо е особитим
поштонан.ем.

^л\СР?7л?
АЕМ гц

+

А

А

ј( л

» Л —

Допис ЊеГо&с Светости Патријарха Павла - амбасадору Р. Бугарске И. Грифунову у коме 1а
обавјештава да ће буГарски рашчињени свештеници “рукоположити ” такођерашчињеноГ
Мираша Дедеића, и да треба предузети мјере да се то не доГоди.
1

4

2

Б Ђ Л Г Л Р С К Д
С о ф н д ,

П Д Т Р И Л Р Ш И П

-

С В

С И И О Д

Влснл Левски 1 0 $ , П код
Тел: 4 6 - 8 4 - 7 8 ; 4 6 - 8 3 - 6 2

б у л

Р Б К О И О

ј

1 0 / к И 1 ’Е . 1 Н 0

С В О Д Е 1 'К

ј

1 5 о 4

1 С 1 'О 0

11ие, Неврокопски митрополит 11имен, по оожил милост
пЂлгарски Патриарх и 11редседател на Свв Сипод свидетелствуваме,
че в изпЂлнение решението на Свв Синод, пглен сгстав, от
04 март 1уаб година, протокол лј 3 , биде хиротонисан в епископски
сан в храм "Св, Иараскева" - грв Софин, на 1о март 1 јо& годш а,
от наше смирение ведно с Оисокопреосвешените митрополити Доростолски Генадии, Софииски пнокентии, Равенски и на цила пталин
Антонио де Россо и 11реосвеш,ените епископи Тивериополски Павел,
Браницки Теодосии, Знеполски Константин, ДрегаЈТнишки наков, дисокопреподобнилт архимандрит дихаил (ЛирашЈ Дедеич, роден на 0бв
1 1 ,1 уЗ& година, Жабллк - с в Рамово Ждриело пеговуга, црна гора,
с титул

цРДОГОРСКО - ПРшШРСКИ ЕШСКОИ,

Увјерењс самозваној “патријарха”Пимена да је заједно са свештеницима који су рашчињени
од стране канонске Бутрске Цркве и Њ. Светости Патријарха Максима, рукоположио у чин
“епископа ” Мираша Дедеића.

143

БЂЛГАРСКА ПАТРИАРШИЛ

ДО

'

св. с и н о д

НЕГОВО ВИСОКОЦРЕОСВЕШЕНСТВО

...2Е.З....

[

П 2 I м *|

.

А М Ф И Ј О Х И И , МИТРОПОЛИТ

... г.

ЧЕШОГОРСКИ И ПРШОРСКИ

1090, СОфИЛ, ул. О борнтс 4

гр. Ц Е Т И Н А

тел. 87-56-11

ВАШЕ ВИСОКОПРЕОСВЕПЈЕНСТВО,
>

Сг.Синод на ШЦ в

пђлон

свстав в засвданлето си на

10. март 1998 г . , прот, К- 4,.разгледа изпратенил от Вас
'факс относно изввствето Ви, чв така наречените ”мптрополити" ИнокентиЛ Софибогш н ГонадиВ Доростолски ше рт>ко-

О

V .

1о.
Г2 '

<3 &


ЧЈ

лолагат низвергнатил от Всвлвнската патриаршин свегценик

о

Мираша Двдеич.

>-

Дђлким да Вв свобпшм, че тези .двама духовнипи са

от разколническата група на бивпшн Неврокопски митрополвт Пимен и нлмат шпцо обцо ст>с Св.Синод на БШЈ..
С днешна дата сигнализврахме Дирекдилта по вероизповеданилта при 1к1инистерскил ОЂвет, както в Президента
на Рвпублика Бвлгарил г-н Петт>р Столнов, за да предотвратлт това рт>коположение.
Да се надлваме, че те гце внушзт на "митрополитите”

Инокентии и Генади# да не предприемат такова рт>коположение,
/•

зацото според каноните на Цт>рквата ни, никоб нлма право да
рЂКополага епископ за чуад .диоцез, оше повече те, които не

са никакви епиокопи.
ПрепорЂчваме св на св.Ви молитви и оставаме на Вбше
Виоокопреоовешенство в Христа брат,
ПРЕДСЕДАТЕЛ НА СВЕТИП СИНОД
ПАТРИАгХ ШЛГАРСКИ
Допис ЊеЈове Светости Патријарха Бутрског I Максима - Митрополиту Амфилохију, од
1.3.1998.1. којим т информише да обред који сувршили над Мирашем Дедеићем рашчињени
бутрски расколници нема никакво канонско дејство.

144

БУГАРСКА ПАТРИЈАРШИЈА
Свети. Синод
№ 283
12. 03. 1998. год.
1090, Софија, ул. Оборипгче 4
тел: 87-56-11

Његовом Високопреосвештенству Амфилохију,
мигрополиту црногорско - приморском
гр. Цетиње

Ваше Високопреосвештенство,
Свети Синод Бугарске Православне Цркве у пуном саставу, на засиједању
од 10. марта 1998. год., протокол №4, размотрио је од вас добијени факс односно
обавјештење, да ће такозвани “мигрополити” Инокентије Софијски и Генадије
Доростолски рукоположити од Васељенског патријарха рашчињенога свештеника
Мираша Дедеића.
Желимо да Вае обавијестимо, да та два духовника припадају расколничкој
групи бившег Неврокопског митрополита Пимена и немају ништа заједно са Светим
Синодом Бугарске Православне Цркве.
Већ у току данашњег дана еигнализираћемо Дирекцији за вјероисповијести
при Министарском савјету, а такође и Предсједнику Бугарске Републике господину
Петру Стојанову да онемогуће такво рукоположење.
Надајмо се, да ће они утицати на “митрополите” Инокенгија и Генадија да не
предузимају такво “рукоположење” које није у складу са црквеним канонима јер нико
нема право да рукополаже епископа за туђу диецезу, а поготову то не могу да раде они
који нијесу никакви епископи.
Препоручујем се Вашим светим молитвама и остајем са Вашим Високопреосвештенством у Христу брат.
Предсједник Светог Синода
Максим
Патријарх Бугарски

Превод дописа Св. Синода БуГарске Православне Цркве Митрополиту Амфилохију у коме
га обавјештавају да је “хиротонија” Мираша Дедеића од стране рашчињених “епископа”
неканонска и незаконита.

145

до

БЂЛГЛРСКА ПЛТРИАРШШ1

НЕГОВО

св. с и н о д

свете Ишество п а в л е

АШ јЕПИСКОП ПЕЧКИ И Ш.ТРОПОЛИТ
БЕЛГРДДСКИ И КАРЛОВАЧКИ И
ПАТРИАРК СРББСКИ

90Б

БЕЛ ГРАД

1090, СОфИЛ, ул. Оборише 4
тел. 87-56-11

,

На № 1315
ВАШЕ СВЕТЕДјПШСТБО
Св.Синод в птлен СЂСтав в заседанието си на 15 кжи 1998

гата., колто се внесе с разколншеските пролви на

осЂ ден и л

от

Вселенската Патриаршил бивш сввЈценик Мираша Дедеич, които подпомогнат от нашите. разколници сега безчинствува в Черна Гора.
Ние одобрлваме решенилта на Архиереискил свбор на
СрЂбската православна цврква.
Нашите управллвади, които блхгле помолили, не предприеха
ни1ЦО за спиране "рвкоположението" на Мираша Дедеич. Сега
изпратихме Вашето писмо, както и превода му, на Господин
Президента, на МинистЂр-председателл и на Директора на вероизповеданинта при Министерскил СЂвет.
И ние усЂрдно се молим да настЂПИ единство и мир в
св.ни ЦЂркви.

Препорвчваме се на св.Ви мслитви и оставаме на Ваше
Светеишество в Христа брат и свслужител,

Доиис БушрскоГ Пашријарха I Максима - Пашријарху Павлу којим Св. Синод Бушрске
Православне Цркве потпуно подржава анатемисање I. Мираша Дедеића.
1

4

6

ТИПП1111

година, прот. № 28, разгледа писмото Ви и напвлно разбира трево-

Бугарска Патријаршија
Св. Синод
№ 905
3. V III 1998. г.
За №1315

Његовој Светости Павлу
Архиепископу Пећком, митрополиту
Београдско-Карловачки и
патријарху Српском
Београд

Ваша Светости,

Свети Синод у пуном саставу на засиједању од 15. јуна 1998. године, број
протокола № -28, размотрио је Ваш допис и потпуно схватио бригу коју је унио
расколник, осуђен од Васељенскога Патријархата, бивши свештеник Мираш Дедеић,
који помогнут од наших расколника лажно се представља у Црној Гори.
Ми потпуно одобравамо одлуку Архијерејског сабора Српске Православне
Цркве.
Наши руководиоци, које смо замолили, нијесу успјели да осујете
“рукоположење” Мираша Дедеића. Сада ћемо прослиједиги Ваше писмо, као и његов
превод, Господину Предсједнику, Премијеру и Директору за вјероисповијести при
Министарском Савјету.
Ми се Усрдно молимо да наступи мир и јединство у нашој светој Цркви.
Препоручујемо се Вашим светим молитвама и оетајемо Вашој Светости у
Христу брат и саслужитељ.

Предсједник Светог Синода
Максим Патријарх Бугарски

Превод дописа Св. Синода БуГарске патријаршије патријарху Павлу бр. 905 од 3. 08. 1998. Г. у
коме у потпуности подржавају одлуку Св. АрхијерејскоГ Сабора Српске Цркве о анатемисању
Г. Мираша Дедеића.

147

\Уаг52аша, Ц. 'ЛИ'ЂД

РКА\У05ЕА\У^У МЕТКОР01ЛТА
\УАК52А\У5К11 САЕЕЈ РОЕ5К1
03-402 \Уаг52а\уа, А1. боПЈатозс! 52
Иг

4

/9 8

Н1 з Н о Н п е з з :
Р А V I- Е
Агсћђ1зћор оР Рес
М е ћ г о роН ћа п оГ Ве 1бга<Зе-Каг 1о у с
Тће Раћг1агсћ оР 5 е г М а

1

В е о Е II а ђ

Уоиг Н о 1јпезз:

I ћегемхћћ
м1зћ ђо
1 пРогт Уоиг НоНпезз, ћћаћ ђће Но1у
5упос1 оР ВЈзћорз оГ ћће Р о П з ћ Аићосерћа 1оиз 0гћћос1ох Сћигсћ, аћ
1ћ5 теећ 1 п8 оР Аиеизћ Згс1, 1998, аскпом!еЛееђ Уоиг Н о П п е 5 5 ’
1ећћег оГ Јипе
Згс1, 1998,
Иг.
1316,
1пГогт1п8 иб оР ћће
ипсапоп1са1 а сђ 1 V 1 6 1 е5 оР ђће р5еи6о-раћг 1 агсћ Р1теп (Ви1ваг1а),
апб оР ћ 1 5 ћау 1 пв ог6а1пе6 ћ15ћор М1га520м БебеЈсг.
Тће Но1у 5упо6 оТ В15ћор5 сопбетпб ћћ15 ипсапоп1са1 асћ.
I 5еп6 вгеећ 1 пв 5 ћо Уоиг НоНпебб, апсЗ Н15ћ Уоиг Н о П п е 5 5
боб’5
ћ1е551пв5
ћо а 5 5 1 5ћ Уоиг Н о П п е б б
1п
1еа61пд ћће
1опв-5иТТег1пв Сћигсћ оТ 5егћ1а.

Уоиг Н о Н п е б б ’ ћгоћћег 1 п

С ћг15ћ,

Мећгоро П ћ а п оГ Магвам апс! а1 1 оТ Ро1ап6

Факсимил дописа БлажењејвшсГ Митрополита Саве, помавара Пољске Православне Пркве,
Патријарху Павлу у коме он осуђује неканонско "хиротонисање” Мираша Дедеића од стране
буГарских расколника.
1

4

8

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ВАРШАВСКИ И ЦИЈЕЛЕ ПОЉСКЕ
Бр. 466/98
Варшава, 4. 08. 98.

Његова Светост
П АВ ЛЕ
Архиепископ Пећки,
Митрополит Београдско-Карловачки
Патријарх Српски
Београд

Ваша Светости:
Овим желим да Вашу Светоет извијестим да је Свети Архијерејски Синод
Пољске аутокефалне Православне Цркве, на својој сједници од 3. августа 1998. године,
примио к знању писмо Ваше Светости, од 3. јуна 1998. године, бр. 1316, којим нас
упознајете са неканонским активностима псеудо-патријарха Пимена (Бугарска), и да
је хиротонисао епископа Мираша Дедеића.
Свети Архијерејски Синод осуђује овај неканонски чин.
Шаљем Вашој Светости поздраве, и молим благослов Божји за Вашу Светост,
како бисте могли предводити дуготрпељиву Српску Цркву.

Ваше Светости у Христу брат,
+ САВА
Митрополит варшавски и цијеле Пољске

Превод доииса иошавара Пољске Православне Цркве, Мишроиолиша Саве, у коме осуђује
неканонску “хиротонију” Мираша Дедеића од странерашчињеног бугарског епископа Пимена.

149

ш
•С;3§
ш

Како Јо Лп(оп10 ()с Коххо, ученик егзорциста, промијеиио седам цркава, и из сваке био исклучен. Како је заврш ио у
затвору. И на крају како је створен један „манастир,, без
м онаха, апи који угош ћава разне шпијуне и дкл ере. Како
је „хиротониса'о„ распопа Д едеића у црногорског митрополита
Групе сгзорцистл, разис пссуло-хумпим тарнс асоцијлцијс, 'м о в с ' р с л и т ј с ,
УМИТСЛИ И вјсрин С71*СДбС1ШЦИ ЗВЈСДМО Су
стпорилн ш аренолику оојску, к о јп ј*с накои пада тзп. "чсли чн е зп вјссс" м нрио
и зврш и л а инпазнју иа зсм љ и источис
Е в р о п с на ј|скадаш њ с затомс»оЈкс ком унисгичкс фиЛ030(ј)ИЈ*С.
Т а јс д н н с п Ј С и а в о јс к д сс кр с ћ с и р ск о
Б со гр а д а, Н а р ш а в с , М осквс, Б у к у р сш та
м П р агв .
Т с разн с ссктс ш арају од ц сп тра всликих град ова па свс до ссла и за с с о к а , усп остааљ ајући ко н так тс са ш с ф о в и м а држ ав а кл и сс за п оч стак за д о п о љ ав а|у
с в о ј и м П ојавлнваи,см у тск ст о п и м а по
р азки м крвпилм а. Н ск о кх п рнхвато. нск о то л с р и ш с, и еко нсмиЈ*ава, а о п с т нма
м ного к оиих који сс убијсдс у ш кхопс
сл ат к о р сч и в с причс и ирсм сном постају
в јсрин , одпни учсници сљ сдОслици њ ихових тзв. 'пиш их циљсвв*.
Б а ш тој лосљсдњој* групн је прнп адал о псгдје о к о 2.000 љ удн, који су сс сакуШ1ЛМ н а Д стињ у, на Т р 1у к р а љ а Н и к о л е
31 ОЈСгобра 1998. у 10 сати. д а б к ирнсус тво в ал н устсличсњ у м Јггроиолкта М ихан л а. прцог п о гл а в а р а ц р и о г о р с к с
в у то ксф ал н с црквс.
И сво то дсшавањс, за мснс сграног

новинара којн сс ту Налазио у обичиој*
посјстк нс он прсдсгављало »шшта поссбно Да н н Ј е с а м прелознао у јсдном од
слештснкЈСа који с у . )|столнчили новог
МЈГГрОПОЛКта, Ло1ои1а'(1с Ко?ка, личност
ко|а клјс ки мало непозната италијанСХ01* X стр&ној ш тампн. Код нас је тај
чавјех' всК познат по бнш2 и сл.*сгварима којс су свсјствсне лозплтојчЈЛ осрији
односно стш ркма ван рсалног,О-ОМб огранс уил. Дакле то јс особа гојш н х ка д и п јс оклмјевада да тарди да јс
ЈШГЛЈСЧКЛа некзлсчцас, да ј с нстјсривала МоКнс демоис кз људн. као да јс та
њсгова лрлча р е т а кз рсвијс мог колсгс Кеш о АПсрпа "Хропмка М нстсрија"
ковсмора 19%.
ЦРНОГОРЦИ СУ НАСЈЕЛИ
Р адозп ал ост м и о ј е н с л о з к в в а н ^ ти х
вјерсккх односа мс ј*с кавсл а д а п оритговарах! л ниф орм иш см сс код н ск и х мојк х пр^јатсљ а Ц рн огорац а. О и и су ми
објаснклн да асК п о с т о ј и в л ал и ка к а Ц стн њ у, Л м ф и л охи јс који нсм а п н к ак а у
иЈШЈеру д а /п р п з и а «ту т з в ц р н о го р ск у
а у т о гс ф а л н у цркву од»гоа«о сскту. О б ја снплн су ми да су осп арати сти Ц етш и а н
љ уди из. д р у т х ф а д о в а Ц рн с Г орс ж р
т в с т а к в и х .н сл. стварн. И згл сд а д а ј с
прмЈс трм годмис поч сл а да дјсл ујс на
тнМ п рбсторн и д група лаж н и х Б и т с зо в а
М алтс» к о ј* н су обсК авали вел и ку ск о ном сху помоК, п родали л ак о в је р и п м љ уд н м а всл и ки Срој л аж н к х д и н л ом л тски х
п ас о ш а и км али су иам јеру да у кр алу рук у .С в . ЈоВана К р стктељ а. која сс н ал а зи
н сгдјс Схривсна у манастмру. И п а к . ноб јсгли су са тим асли ким н овц см на вије с г д а ј с Рсд П ктсзова Св. Ј о а а н а Јср у сали м асог*Д си антовао Њ ихово п о сго ја-

;Њ%.

Д о ш а л ш н у И талију, ж с л и о сам д а пс.п к т а м т у с п а р , распдтујуКи сс з а т о г а
АошшаЈ & Арп11а, п рав осп ав и ог сп сш тс-

пнка, који сс на Ц сти њ у мрслстппно падл сж н и м за с п а р х и Ј * у Рвпснс у И тнлији.
Т у т»ггулу јс добио, наводно, од б у га р скс
м итр о по л ијс, односио М и тр о п о л н га бугпр ско г Јсвдокија. и т о и згл сд а да су му
јс д одијслилн исгдјс на н ск о ј ливади.
П о сл и јс д у го г п р о у ч ав а њ а, о тк р и о
сам да је Лп1оо*»о дс Ко5.чо п о р и јскл о м нз
о б л асти УспсЈо, лрсцн зно, р о ђ сн у Гагга
<Јј 5оИ&о, п ровинц ија Тгсујзо. п з м с ђ у
о с т а л о г сам о тк р и о да јс оп за н ст а био
ка то л и ч к и свсш тсп нк, та ч н и јс учио јс
код У м о по ^спскз н из њ его вс ш к о л с јс
б н о кскљ учсн (нс зна сс зб о г ч с га). О н
јс и пак "довриж о" својс ш к о л о в а њ с у
јс д п о ј* од оних "ф а б р и к л ’ н о н о в а, којнх
им а у околнн и Рнмл на хиљ адс и ко јс нс
учс пнчсм у исправном и ф и н о м . К ао
снрш сп поп, ои тр а ж и да га пр им е у бискупнју код Ујцопа Мспо1о. ал и је одоијсн
(и с зна сс, о н ст, зб о г ч сга). О п сс прсб ацујс у ЈТкворно, гдјс ос од 1975. ом рсдјсљ ујс за ка то л н ч к о ио в н н ар ств о . али п то
јс б и л о б сз всК сг успјсха. И ту бискупиЈУ јс м о р ао да наиустн, о и ст из нсп озиати х р азл о га. О длазн у Рим. гдјс јс прс
ж и в и о радсћн за п р нватнс ш к о л с.

Ипак, дошло јс до промјене. Напушта
католичку цркиу и прикључује сс оскти
Л утају! Свсиггс1Iици■, Ешсшо Расс, нз
"ЛутаЈ*уКн
К:оје
О ЈС у б р зо бнва удаљ сн (из нсјасних
раз\х ра:
пр*
л о га С ада всК к а о бнскуи. он ссС ппикљ учујс другој сс к тп "ЛутајуКнх* Ои
у а п т Ћ т а , која сс у зди зал а на н аслсђу
спп скопа црквс 5 н о Ан^осИспа која га јс
прихватила, Ј*ср га в јср о п атн о ис прсп ознашс.*
Т а к о почнњ с ново п о гл а в љ с чисгово
к ар и јср е, у којем ј с он ка то л н ч к и биосуп јс р носи о д говарајућу о д јс ћ у к обиљ с ж је.
И зв о р с својих пр н х о д а о б с з б с ђ у јс
обављаЈуКи м и р о п о м азањ а н к р ш тсњ а.
Л л к н в ј с д и о м , као удар гр о м а, њ сга хансс иа један мјеоец у Ксјјјпа СоеП под опту ж о м 'обм аи>нвањ а нсм оК пих". У ствари. он јс присаојио иосјсд јс д и с ст а р с госп о ђ е . Т о ]е п р и м н јетила ж с н а - ту т о р
ст ар н ц с н о б р ат н л а сс В ат и к а н у да би
сатн ал а пспгго пиш с о то м бискупу Ап 1от о <Јс КохЈО. Н о р м ал н о , С в с та С то л и ц а
јс одго во р ил а да га ис п о зн ајс н »ксга
хапсе.
ЛАЖ Н А ЦРКВА
К ада јс и заш ао нз за т в о р а . ом о а ш в а
Е к у м си ск у зајсдницу Х р и ста О њ с и тс љ а , која јс у стварн билп са м о јсд н о одш тпм пано парчс папнра са им спом . Н ад а о сс да Кс т а к о саку п љ ати љ уд с узда
јуКи сс у њ ихово нсзм ањ с и глупост.
Н о р м ал н о . па тим п ал н р н м а сс увмјек
по јављ ивао као ка то л и ч к и бискуп.
Т ада сс Ос Коххо одлЈш ује на јо ш јсдну
пром јсну к п р слазу у в стс р о к ат о л н ч к у
цркву Б сл ги јс, нз којс јс у б р зо по то м искљ у чси (ни оацјс сс нс зк а з б о г ч сга).
Н взочаран, он осннва свој м ан асти р
(б с з м онаха) у С а т р о (К Сагпс <Н АрпШа,
гдјс, захваљуЈуКн дон ац и јам а оп ш ти н с,
п р и х в ат а и зб јс гл н ц с и бсску К ник с.
О т в а р а дом за ст ар с људс. нлдајупи сС да
Кс нз њих мзвуКм ш г о пиш с новца. Т о
ипак нмјс ф у нкцн оинсало.
Н аш Б с Р о и о д о ж л в љ ав а "л р о сајс-

млдбискуп А охетЈо нз Г рчко). 'Гу су га
пронзвсли у о б и ч н о г сп с ш тсн и к а, што
1 а унрнјсдило. Јср онн ш несу обраКалн
пажц.у на то да јс ом псћ био бискуп.
З б о г того он сс првћа у Рим гдјс коиачио иапазн нску ш н зм птнчку груиу,
која јс бнла прмзнпта од зв ан и ч н с црпс
с ј арокалсндарана из Г р ч кс. О и а га прогллш апа бнскупом, бсз о б зи р а на протнпл,сњс м итрополита (ппрокплсндараца
И талијс С н о га п п ј П аЈси Ј са Сардиннјс.
И п ак, он јс и нз т с ц р к вс бно искљ у ч ен Р
У знем нрсни Д п то п и о се повлпчи у
свој м анастир <К АрпШа гдјс настапљ а са
“радом ", окруж си групом бпвш их парком ана. бивишх днплом ата оптуж ипанпх за ш нијупажу. Њ егоиа дссна рука
ностајс изијссии и п о У т а п , иоријсклом
из Успсга. иозпатнји под им ском Ра<Јгс
ГанигЈо којм је прмЈ*е нску годину бмо
ухаш исн у МапШисг
5егтес1е. гдје јс
об ав љ ао посао пароха, и то зб о г продајс дроге и снимањ о хом оссксуланнх порпо ф нлмопа.
БУГАРСКА ВЕЗА
1>с Ко55о сс нс ирсдајс и осаниа “Ита*
лијанску о р то д о к сн у ц р к в у * . увлачсћи у
то добропом јерис, наш ш с рсл и гн о зп е
л.удс. траж сКн чак помоК и м итрополиту Л м ф илохију који сс нсом а бр зо са
њим рпзрачунана.
И сум орнм Б с Коззо сљ сд сћ у луку.
ннак, нллази и то у бу гар ско ј »фкпн.
П очнњ с. норм ално, одмах да тр а ж н нску корист у њој. Н аи м с, ои сс прсдставља бискупом Раосне и И тал и је, показујући своју ф о то гр а ф и ју са м м грополитохг С нм суиом , к о ј н јс над лсж ан за
исгочну ЈЕвропу .и кбји, н з ј ј о д м о , Атогиа
ЦЈЛЉС са иским д ск тр ст о м св. С инода да
га п рвм с у.бугарску Д равославну цркву.
Н о рм алио, б у гар ска право сл авн а црква ццјс пр к зн ал а тај наводни докум снт
н сву њ сгову причу је о п о в р гл а. И пак,
нсуморни Ашогио је п р сш ао у бугарску
ссцссионнстичку (р аск о л н и чк у ) цркву,
коју нијс п р н зн ав ал а и сто чи о -п рав о славиа црква У тој црквн јс А т о т о 6с
Ко$50, одм сгиик и бјегуиац из оишс цркава секти. уз судјеловањ с Јспдокнја.
свсш тсн ика тс р ас к о л н и ч к с бугарскс
црквс, поставио М нхаила (исто т а к о искл.учсног из православнс »фкос) зп мит р с ж о л н т а црногорске а у т о к сф ал и с » ф квс.
И сада сс ја питам, к а к о су то Ц рнорци дозволилн да им сс дсси? Т о чудо! Како су тако били пспром иш љ сни и нсмудрн? А у свијсту су познати као о ш тро
умпн и дубоко рслигнознп људи. Ж ивс у
зсмљи под см оаргом , са в слнком еко
номском кризом , окруж сн и Х рвагнм а
(са којнм« сс натсж у о к о П р си л ак с) и
ЈПнптарнмп у У лцш ву и на Косоиу (ш то
нх сш 7 рпо најоишс болн н мучн). Уздрмаии су шпсрцом н вслнким ко и тр асш ма мсђу стаиовниш тлом као н о сгатак
ф сдсрацнје и та ко да дозп олс, порсд свих
тих тсш ко ћ а. да њима манппулнш у бјслосвјстски ш иијуки, л аж н н В итсзо ви
М алтс, умишл.снп м асонп. прсвар ан ги и,
п ајстрави чиијс. иоп о п н -п си ко и атс с.т
нроблсм пм а идсптитстп
СЛИР0 С ЈОАНИДЕС - Т0 РН0
„ИЛ М АНИФЕСТОПРЕВ0 Д: со иголијанског

12. сегттембар 1998

Превод текста Спироса Јоанидеса објављеног у италијанском часопису ”Њ МА№1РЕ8ТО”
12. септембра 1998., у коме се открива идентитет Апгома Ве Коаа - ГлавноГДедеићевоГ
”саслужитеља ” на скуповима на Цетињу.

150

МИСИОНАРИ ЛАЖНЕ ВЈЕРЕ

КВАЗИ-БИСКУП УСТОЛИЧИО РАСПОПА
Како је АпЈошо с1е Козбо, ученикегзорциета, промјенио еедам цркава, и из сваке био иекључен.
Како је завршио у затвору. И на крају како је етворен један “манаетир” без монаха, али који угошћава
разне шпијуне и дилере. Како је “хиротониеао” распопа Дедеића у црногорског митрополита.

Групе егзорциста, разне псеудохуманитарне асоцијације “нове” религије,
учитељи и вјерни сљедбеници заједно
су створили шаренолику војску, која је
након пада тзв. “челичне завјесе” мирно
извршила инвазију на земље источне Европе
на некадашње заточенике комунистичке
филозофије.
Та јединствена војска се креће преко
Београда, Варшаве, Москве, Букурешта и
Прага.
Те разне секте шарају од центра
великих градова па све до села и засеока,
успоетављајући контакте са шефовима
држава или се за почетак задовољавају
својим појављивањем у текстовима по разним
новинама. Неко их прихвата, неко толерише,
неко исмијава, а опет има много и оних који
се убиједе у њихове слаткоречиве приче и
временом постају вјерни, одани ученици
сљедбеници њихових тзв. “виших циљева”.
Баштој посљедњој групијеприпадало
негдје око 2. 000 људи, који су се сакупили
на Цетињу, на Тргу краља Николе 31.
октобра 1998. у 10 сати, да би присуствовали
устоличењу митрополита Михаила, првог
поглавара црногорске аутокефалне цркве.
И сво то дешавање, за мене страног
новинара који се ту налазио у обичној посјети
не би представљало ништа посебно данијесам
препознао у једном од свештеника који су
устоличили новог Митрополита, Ап1оша <Је
Козза, личност која није ни мало непозната
италијанској и страној штампи. Код нас је
тај човјек већ познат по овим и сл. стварима
које су својствене познатој ТВ серији “X РИез” односно стварима ван реалног, с оне
стране ума. Дакле, то је особа која никад
није оклијевала да тврди да је излијечила

неизљечиве, да је истјеривала моћне демоне
из људи, као да је та његова прича узета из
ревије мог колеге Кепго А11е§па “Хроника
Мистерија” новембра 1996.

ЦРНОГОРЦИ СУ НАСЈЕЛИ
Радозналост и моје непознавање тих
вјерских односа ме је навела да поразговарам
и информишем се код неких мојих пријатеља
Црногораца. Они су ми објаснили да већ
постоји владика на Цетињу, Амфилохије
који нема никакву намјеру да призна ту тзв.
црногорску аутокефалну цркву односно
секту. Објаснили су ми да су сепаратисти
Цетиња и људи из других градова Црне
Горе жртве таквих и сл. ствари. Изгледа
да је прије три године почела да дјелује на
тим просторима група лажних Витезова
Малте, који су обећавали велику економску
помоћ, продавали лаковјерним људима
велики број лажних дипломатских пасоша и
имали су намјеру да украду руку Св. Јована
Крститеља, која се налази негдје скривена
у манастиру. Ипак, побјегли су са тим
великим новцем на вјест да је Ред Витезова
Св Јована Јерусалимског демантовао њихово
постојање.
Дошавши у Италију, желио сам да
испитам ту ствар, распитујући се за тога Ап1оша сГАрпПа, православног свештеника,
који се на Цетињу представио надлежним
за епархију Равене у Италији. Ту титулу је
добио, наводно, од бугарске митрополије,
односно Митрополита Бугарског Јевдокија,
и то изгледа да су му је додјелили негдје на
некој ливади.
Послије дугог проучавања открио
сам да је Ап1ошо Је Коззо поријеклом из

151

области Уепе1о, прецизно, рођен у Рагга сН
8оН§о, провинција ТгеУ1§о. Између осталог
сам открио да је он заиста био католички
свештеник, тачније учио је код УЈИопо
УепеЈо и из његове школе је био искључен
(не зна се због чега). Он је ипак “довршио”
своје школовање у једној од ових “фабрика”
попова, којих има у околини Рима на хиљаде
и које не уче ничему исправном и фином.
Као свршен поп, он тражи да га приме у
бискупију код ЛбИопа УепоЈа, али је одбијен
(не зна се, опет, због чега). Он се пребацује
у У уош о, гдје се од 1975 опредјељује за
католичко новинарство, али и то је било без
већег успјеха. И ту бискупију је морао да
напусти, опет из непознатих разлога. Одлази
у Рим, гдје је преживио радећи за приватне
школе.
Ипак, дошло је до промјене. Напушта
католичку цркву и прикључује се секти
“Лутајући Свештеници” Е изећт Расе, из које
убрзо бива удаљен (из нејасних разлога). Сада
већ као бискуп, он се прикључује другој секти
“Лутајућих” Сћоуапш Тапа, која се уздизала
на наслеђу епископа цркве Зњо Апћосћепа
која га је прихватила, јер га вјероватно не
препознаше.
Тако почиње ново поглавље његове
каријере, у којем је он католички бискуп јер
носи одговарајућу одјећу и обиљежје.
Изворе својих прихода обезбјеђује
обављајући миропомазања и крштења. Али
наједном, као угар грома, њега хапсе на
један мјесец у К е § та СоеН под оптужбом
“обмањивања немоћних”. У ствари, он је
присвојио посјед једне старе госпође. То
је примијетила жена — тутор старице и
обратила се Ватикану да би сазнала нешто
више о епископу АпЈошо де Коббо. Нормално,
Света Столица је одговорила да га не познаје
и њега хапсе.

парче папира са именом. Надао се да ће тако
сакупљати људе уздајући се у њихово незнање
и глупост. Нормално, на тим папирима се
увјек појављивао као католички бискуп.
Тада се бе Кобзо одлучује најош једну
промјену и прелази у ветерокатоличку цркву
Белгије, из које је убрзо потом искључен (ни
овдје се не зна због чега).
Разочаран, он оснива свој манастир
(без монаха) у С атр о сћ С а т е сћ АрпШа гдје,
захваљујући донацијама општине, прихвата
избјеглице и бескућнике. Отвара дом за старе
људе, надајући се да ће из њих извући што
више новца. То ипак није функционисало.
Наш
Бе
Коззо
доживљава
“просвјетљење” и схвата да мора да
се промијени, прелази у португалску
ортодоксну цркву (она је тада била под
окриљем старокалендараца на чијем челу је
био надбискуп Аихепћо из Грчке). Ту су га
произвели у обичног свештеника, што га је
увриједило, јер они нијесу обраћали пажњу
на то да је он већ био бискуп. Због тога он
се враћа у Рим гдје коначно налази неку
шизматичку групу, која је била призната од
званичне цркве старокалендараца из Грчке.
Она га проглашава бискупом, без обзира на
противљење митрополита старокалендараца
Италије Ошуапш Вазсш са Сардиније. Ипак,
он је и из те цркве био искључен! ?
Узнемирени Антонио се повлачи
у свој манастир сћ АрпШа гдје наставља
са “радом”, окружен групом бивших
наркомана, бивших дипломата оптуживаних
за шпијунажу. Његова десна рука постаје
извјесни Бшо У т а п , поријеклом из Уепе1а,
познатији под именом Рабге Рапипо који је
прије неку годину био ухапшен у Мап1апег сћ
ЗегтесЈе, гдје је обављао посао пароха, и то
због продаје дроге и снимања хомосексуалних
порно филмова.

БУГАРСКА ВЕЗА

ЛАЖНА ЦРКВА
Када је изашао из затвора, он оснива
Екуменску заједницу Христа Спаситеља,
која је у ствари била само једно штампано

Р е Коззо се не предаје и оснива
“Италијанску ортодоксну цркву”, увлачећи
у то добронамјерне, наивне, религиозне

152

људе, тражећи чак помоћ и митрополиту црногорске аутокефалне цркве.
И сада се ја питам, како су то
Амфилохију који се веома брзо са њим
Црногорци дозволили да им се деси? То чудо!
разрачунава.
Неуморни Б е Коззо сљедећу луку, Како су тако били непромишљени и немудри?
ипак, налази и то у бугарској цркви. Почиње, А у свијету су познати као оштроумни и
нормално, одмах да тражи неку корист у њој. дубоко религиозни људи. Живе у земљи под
Наиме, он се представља бискупом Равене ембаргом, са великом економском кризом,
и Италије, показујући своју фотографију са окружени Хрватима (са којима се натежу
митрополитом Симеуном, који је надлежан око Превлаке) и Шиптарима у Улцињу и
за источну Европу и који, наводно, Ап1оша на Косову (што их сигурно највише боли
шаље са неким декретом св. Синода да га и мучи). Уздрмани су шверцом и великим
приме у бугарску православну цркву.
контрастима међу становништвом као и
Нормално, бугарска православна остатак федерације и тако да дозволе, поред
црква није признала тај наводни документ и свих тих тешкоћа, да њима манипулишу
сву његову причује оповргла. Ипак, неуморни бјелосвјетски шпијуни, лажни Витезови
Ап1ошој е прешаоу бугарску сецесионистичку Малте, умишљени масони, преваранти
(расколничку) цркву коју није признавала и, најстравичније попови-психопате са
источно-православна црква. У тој цркви Ап- проблемима идентитета.
1ошо бе Коззо, одметник и бјегунац из више
Спирос Јоанидес - Торно
цркава-секти, уз судјеловање Јевдокија,
“Њ МАМЕЕЗТО”
свештеника те расколничке бугарске цркве,
Превод: са италијанског
поставља Михаила (исто тако искљученог
из православне цркве) за митрополита

Пргкуцан шексш новинскоГ чланка (у “Њ МЕШРЕ8ТО”)радилакш е чишљивосши.

153

‘ВМлгсД
И 0-ш

ОЖОУМЕМКОМ ПАТР1АГХЕ10К

Ш

С

ЛРХ1ГРАММАТЕ1А
ТН2 АПА1 КА1 1ЕРА1 ГУМОЛОУ

И1'и )рГј<М

орој Ј ^ Ј ^ /
Пјети^у
АМЛКОШ12Ш1

А иахосуоптас,

^

Х(,Афрро1У &уахрс|2пу

&фор|ЈС-?);

бса б о а еш

хас

7сро<; аттохатаотаасу
г5]<: АА'г)0еса<;, б.тс ^ Мес^ил/ ха ( 'ТпертеХт);
ПауорО обо!;о; Г ии обо;, уј стииеХОопста би Госрсф В аиХ уарса; сЗсттб ЗО/ј;
Г ел тејф р сои 1 и ;

1у];

'Охтсоррсои тр ехоУ то; етосц

игсо т/)у просбресау

г7ј<; А .О .П а у а у сб гђ т о ;, тоО О1хоирсеУсхо0 'П атрсархои х .х . Вар&оХор-а^ои,
г| бтссХгЈфУепта т-?)? Оератгеса; тои 1-ј т ђ ЧЗрОоббЈ;« АитохефаХсо
'ЕххХгјоса туј; ВоиХуарса<; 6р.фаисст&6уто<; к а у б г а ; Г^сајлато;, ебех$Г|
х а т ’ бхр ао оЈхоуо;1 саи <о<; тстоиХарТои; гЕтссстх6гтои<; р.6иои т а б ; буојласттс
боаферорсбиои^ ес<; т/ју ПаудрОоб6Е,м<;
ХтјфОеТстау хас иттоурафеТстау
Гииобсх-/)'; 4тсбсрастсу ‘Е -плахбиои;, 6 х тии. хесрото77]$-$утшу бтсб т ђ ; тсоте
аттоахсст^есстлс

хас •/јбг)

х«{ ’Ал:о<јтоХсх7)<;
6рабо<;.

е1< тоиф хбХ пои? ггј<; М с а ;, 'Ауса<;, КосОоХсхуј;

'ОрОобб^оџ

’ЕххХт)стса<;

бпауеХОоиат);

иетауо{с*

М ета^и тто обтса^ ауауусорсстОбитиу со>; тстоиХарсиУ 'Етисгхбтт&ЈУ
беи тсерсХарс^ауетас 6 уеуииу<«>(<сбуо; 7састтј<; уарихо; хас ссратсхтј<; б^са;
МЈгаб ОесЈеЈс, о бттаТос; обберссау б^ Х о х т/ р.етауоса<; 6:се(3ам тсрб; т ^ у
М ес^оуа ПауорОббо<;оу П ш обот , оббе ттрб^естсу бтгауобои е ц хосуи)у{ау
{лета т-?ј<; ха^бХои ‘ОрОобб^ои ’ЕххХтја{а<; еууа>стто7сос7)стеу пр б; аит7)у.
Обто<; тиууауес ха0т)р7)|Јсеуо; хХ'/)рсхо<; х а с а1 хихХофор'/)оастас фђрсас отс
&7тохатестг&07)

есиас

бсуиттбататос.

аХХои,

есХсхрсиопс абгоп ц ета у о са ;, оитос оббетгот.е
бехто;

<ос

хХђрсхбс,

поХХои

уе

х а{

б'/)

ха{

еи

есуас бииатбу
он;

ттерстттчоаес
у 4:

^Етиохотто;,

уеу/)тас
хаО отс,

у.аОтортолеио!; <оу итсб топ ОсхоирсеусхоО П атр сар хесои , ол<о<; ауаррсобссо;
ха с бсутсхауоусхсо; 1 8 еу 0"/; феибоуссротоусаи еу бтера то7ссх'0 ‘ЕххХтјстссх
хас б'6 итхб сту<.ст(1 атсха)У тбтс ар^сересоу, <Јју 6 тср<отос;5 6 Поцхгју, 6 упи
рсетауогЈстае, тбте е6р(стуето итхо трс~Хопи х а с фрсхалесотатоу етитсриоу:
тб т?); хаОассестелн;, тб тои <1форсст(;.оп х а ( т б топ а у а б ^ а т о ; . П а р '6 Х а
т а п т а бхфра^етас г, еиу/] 6” &); о ОесЈвЈС рсетаист/јсттз ха< еухатаХесфг]
т'6'Ј стхоХсао ббби, г7]у бтсосау
ахоХоиОес хас 6п<о; 6х^г)т/)СТ/] т/ју
стиууу<о<1'/)у т ^ ; 'ЕухХ7]асас, тт)у бттосау хахсо; б с а о у ^ е ц Гиа тиу/ј т?)<;
аиууо<о|17 ); топ Киссои 'Г/јстоп Хрссттоп б с ’ 6ста &УХ7итре—та бпра^е хас
аи и еус^ с тсраттсоу.
*Еи тоТс П атрсаруссос;, т^ 4)] 'О хтаф рсои 1998

’Ех т-?ј; ^гАр^Гура^рсатсса; т?ј<; 'Ауса; хас '1ера; Гииббои топ
ОсхоијхеусХоО /Цатрсар^ечои

|М ;у
\ ; '• •

Текст сатштсња

Сб.

;

V.'.
. -*
Синада Васељенске ПатријаршиЏ о покајању буГарских расколника и
анатемисању I Мираша Дедеића.

154

ВАСЕЉЕНСКА ПАТРИЈАРШИЈА

САОПШТЕЊЕ
Поводом различитих нетачних гласина и ради потврђивања истине,
саопштавамо да је Велики и потпуни евеправославни Сабор, одржан у Софији
(Бугарска) од 30. септембра до 1. октобра текуће године, под председништвом Његове
Светости Васељенског Патријарха г. Вартоломеја, ради превазилажења раскола који
је недавно искреао у Православној аутокефалној Цркви Бугарске, примио, по крајњој
икономији, као титуларне епископе, само оне епископе који су поименично наведени у
свеправославној, саборски прихваћеној и потписаној одлуци, из броја оних епископа
који су били хиротонисани од стране групе која се својевремено отцијепила, а сада се
у покајању вратила у крило Једне, Свете, Саборне и Апостолске Православне Цркве.
Бројем тако признатих само у својству титуларних епископа није обухваћен
лишен сваке благодати и сваког свештеничког достојанства Мираш Дедеић, који
никакву изјаву покајања није доставио Великом Свеправославном Сабору нпги му
је обзнанио било какво своје расположење да се врати општењу са Православном
Црквом уопште. Он је лице које је лишено свештеничког чина, а гласине о његовом
“признању” су неосноване. Уосталом, и у случају његовог искреног покајања, он
никада не би могао бити примљен као свештено лице, а камоли као епископ, будући да
је, лишен чина од стране Ваеељенске Патријаршије, потпуно ненадлежно, незаконито
и антиканонски примио лажну хиротонију у другој помјесној Цркви, и од, у то вријеме,
расколничких архијереја, међу којима се први, Пимен, сада покајник, тада налазио
под троструком и најстрашнијом епитимијом - епитимијом лишења чина, изопштења
из црквене заједнице и анатеме.
И поред свега тога, изражавамо молитвену жељу да се он покаје, напусти
странпутицу којом иде и затражи опроштај од Цркве коју, служећи злу, разбија, да би
добио опроштај од Господа Исуса Христа за све недопустиве поступке које је извршио
и које и даље врши.
Цариград, 4. октобра 1998.
Из канцеларије главног секретара
Светог и Свештеног Синода
ВАСЕЉЕНСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

Саоиммење СвемоГ Синода Васељенске Памријармије о иокајању бугарских еиискоиа и
анатемисању Мирама Дедеића.

155

0 ГРА Л

л а

с е

и

п о л и т а

п р о ч и т а н а

п и с м е н а

ц р н о г о р с к о - п р и м о р с к о г

г .И и к о л а ј а

и

А т а н а с и ј а : и
Л а

ј е

1 Б е го в о г

К о н с т а т о в а л а

К и р аш

Л е д е и ћ ,

к о г

з л о у п о т р е б а

и

к а н о н с к е

ј е р а а х
Л а

Л л т р о п о л и је

и с т и

" а р х и ј е р е ј а "
Л

у

д а

ј е

к а

г .о д и н е

н а

Т р г у

ш ч и х

б у д е

т р о н а ,

Б у г а р с к о ј ,

Л у ч и н д а н
К р а љ а

в е р н е

у

п о л и т и ч к е

и

" п р и м и о

п р а з н и к

у с т о л и ч е н

п а с т з е

и

ч л .

б л а г о с л о в а

ј с к о г

с з р х е

Ц р н о ј

с а у ч е с н и ш т в а ,

ц р к в е

у

н а

ј е

р а с к о л н и ч к е

п р о д у к т

Г о р и ,

ч и је м

ј е

н а

ч е л у

п о л и т и ч т е р и т о р и -

к а н о н с к и

од

б и в ш и х

р а с к о л н и ч к и х

Ц е т и њ с к о г ,

д а

1 3 /3 1 .

о к т о б р а

од

б е з а к о н о г

з б о р а

љ у д и

и

о с в е ћ е н о г

м е с т а

и

Ц р к в е

1 9 9 3 .

л у к а в к у ј у -

а р х и ј е р е ј с к о г

Ц р к в е .
С в .

архијерејском сабору

д а

у

црквене заједнице.

Е в л о г и ј а

Б у г а р с к е

ч е л о

Поступака и правила за Црквене судове да Мираша Ледеића

15и 11.

искључи из
З б о г

г .

М и х а и л ;

С в .П е т р а

б е з

н а

к о ј а

Због свега горе изнетог Комисија предлахе
смислу

д а б р о б о с а н с к о г

г .А м ф и л о х и је ;

с е

п р и х в а т и о

с т а о

ц р к в е " ,

х и р о т о н и ју "

с р о з з а в ш и

Н и к о л е

у с т о л и ч е н ,

б е з

ц р н о г о р с к е

ц р н о г о р с к о - п р и м о р с к е ,

Л е д е и ћ

М и т р о -

з а х у м с к о - х е р ц е г о в ч ч к о г

с в е ш т е н и к

ц р н о г о р с к о - п р и м о р с к и

;» ји р аш

1 Л и т р о п о л и т а

е п и с к о п а

р аш ч и њ ен и

в е р а

и

З и с о к о п р е о с в о ш т е н с т а в а

с л е л е ћ е :

" А у т о к е ф а л н е

ш и т р о п о л и т

ј е

г . А М сЈилохи ј а ,

Ј е

к а о

т з в .

н а с и љ а

Х и х о в и х

П р е о с в е ш т е н с т в а

о р г а н и з а ц и ј е

ји

с в е л о ч е њ з

д а

и з

п а к ,

у

Б у г а р с к е
е п и с к о п а

б е з а к о н о м

" у с т о л и и е њ у "

П а т р и ја р ш и је
Б в л о г и о а

к а т е г о р и ч к и

е п и с к о п а

с т а н и м е х и -

з а х т е в а т и

од

о с у д и .

Сзетом архијере јском сабору одани
Б е о г р г Д - П а т р и јз р ш и ј а

Ч л а н о в и

К о м и с и је :

Текст предлош Комисије Св. Арх. Сабора Српске Православне Цркве, која је испитивала
расколничку дјелатност Мираша Дедеића, да исто1 збо! такве неканонске и антицрквене
дјелатности анатемише и искључи из црквене заједнице (сведе на ниво некрштених лица).

156

свети ЛРХШСРСККИ СЛБОР
СРПСКС ПРЛВОСЛЛВНС ЦРКВС
АСБрОј 20/злп. 29
11. Н0вел\брл/29. октобрл 1998. ГОЛННС
у Беогрлду

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Б Е О Г Р Д Д

Свети архијерејски сабор, у седници својој под горњим бројем и датумом, донео је
ову одлуку:
„На основу чињеница које је утврдила одређена Комисија Светог архијерејског
сабора, Мираша Дедеића,

рашчињеног клирика Цариградске патријаршије,

искључити из црквене заједнице и анатемисати га док се не уразуми и покаје.
У исто време, умолити Његову Светост Патријарха српског Г. Павла да о овој
одлуци Светог архијерејског сабора обавести Цариградску патријаршију, и све
остале помесне православне цркве.“
О предњој одлуци Светог архијерејског сабора, част Нам је известити Свети
архијерејски синод, с молбом ради знања и даљег сходног поступка.
Светом архијерејском синоду одани у Христу брат,

Председник
Светог архијерејског сабора

Факсимил Одлуке СвешоГ АрхијерејскоГ Сабора СПЦ о анашеми и искључењу из црквене
заједнице Г. Мираша Дедеића, бившеГ свештеника Цартрадске (Васељенске) Патријаршије.
1

5

7

с 1 ш
V

5 1 л

г о

>

Се$№ка Уе1јка М|’1а1оуЈса род1
ауаш_ Сгподогбке
сгкуе
_
_

Негсед Иоуј - Рози^аш
ер1зкоре Сгподогзке ргауоз1аупе сгкл/е до^росјјпе МЛгаИо. Рогс1гау1јаш уа§и зуес~
аП 05П ист с!апа. 1шаш ујегоуапје с1а Ше1е ри1ет ођпоуе ћпзсапбке Сгподогбке
сгкуе па којој би 5е игсНгаИ
тНгороЈШ Рећоуја, 6Ца би
151опј5ка с!је1а пеос!уој1уа ос!
орб1апка 1 бићћте сгподог-

бкод пагоћа ј пједоуе с1г2аче. 1Ј ујеп ћа 5(е па 1гади
ашеписпћ) УпјесЈпози с т о догзке сгкуе, б1и±епја иИегебјша буода пагоћа, 1о1егапсјје ј ргјпсјра екитеп^гта,
јећпакосита ј рппсјрјта
ћгидШ пагоћа, ујегијет ј с1а
51е па ргауси оћпоуе рппс1 ра стодогбке ћггауе 1 пјепе сгкуе ргекјпићћ пазПјет

15(опј5к1ћ окоШобћ. Рогс1гау1јат ^аз ј уази б^есапоб!
5а ро5(оуапјет - 51ој1 и се5МкЈ који је јисе род1ауаги
С тодогбке ргаУ0б1аупе сгкуе ирићо Уе1јко МПаГоуЈс.
Ма СеИпји се 5ји(га, па
ћитп с!ап ћШ оћауЈјепа сегетоо1ја ибГоПсепја тк гороШа Сгподогбке ргауо51аупе сгкуе.

Текст честитке I Вељка Милатовића (једноГ од идејних швораца иројекша ”ЦПЦ”-види сшр.
бр. 7) ”по1лавару ЦПЦ”. Текст објављен у дневном листу ”Вијести” - 30.10. 1998. Године.

К ак о д 1 е с !а ћ е п а с г к ^ е п ! г а з к о 1 и С г п о ј С о г± ? К о И к о з е
с и ј е , и ^гћо^длп а б г р з к е р г а ^ о з 1 а ^ п е с г к ^ е п ± з и
о с 1 и з е ^ 1 је п ± о п ± т з ћ о оп± с1о 2 д.^1 ј а ^ а ј и к а о з ± т р а ћ ± ј е
2^апд.спд.ћ с г п о д о г з к ± ћ т е с 1 1 ја р г е т а М 1 гази Б ес1е1си?

- МЈбНт На је 1и гјјес о јесЈпот У15е роИНскот пе§о ујегбкот ргођ1е т и . 1пасе,
п1је 5а т 51§игап и 1о <Ја 5и ујегбка Објесапја Сгпо§огаса робеђпо гахујјепа.
Зуакако тјеби с1о т 1пап1па.
Сгпо^огбко-рптогбка т1(гороНја и ЈбТогјјј Сгпе Ооге 1т а робеђпо тјебШ. 2аШ
5е ј сЈапаб и Сгпој Оог1 ос1по51то 5 робШуапјет 1 р гета тЈШороНЈ! 1 р гета
ткгороНш .
А Ш 5Ш 5е и и 5 1 о у јт а НетокгаНгасЈје сЈггаупЈћ тесНја ројауе 1 ЈпГоппасЈје које

тјеби 5У1та ро уо1ј 1 - пе (геђа На паб робеђпо ђппе. ОггаупЈ тесНЈ! и С т о ј Ооп
Напаб бтаШаји сЈа се пајтап је ро§г1је5ЈН ако гађНјеге 5Уе 5Ш 5е Но§осН па пабој
НгибП^епој рохогпјсј.

Извод из иншервјуа I. Мила Ђукановића - “Нин”-у од 27. нов. 1998.

159

КерићНка Сгпа Оога
Р К Е В б Ј Е Б ^ Н С К Е Р 1ЈВ Е 1К Е
Рос1§опса, 25.11.1998. §осНпе

Ије§оуа буе1об!
РА ТМ ЈА КН бК Р б К Ј РАУЕЕ

В е о§ г аЈ

Уаза буе1об1Ј,
2аћуа1јијет па У абет рјбти ос1 17. поуетћга оуе §о<Ипе. Б о кгаја сНјећт 5а
У ата тШјепје о гпасаји М11гороНје сто§ог5ко-рптогбке га Сгпи Ооги, 1 о
пјепој и1огЈ кгог 151опји и ћогћ1 га б!оћос1и сто§огбко§, 5грбко§ 1 об1аПћ
ћаНсапбкЈћ пагоћа.
51о бе ћсе копкге1по§ роуосЈа Уабе§ оћгасапја, пајос1§оуогп1ј1 ргес!51ауп1с1 у1а5И и
Сгпој Ооп, ик1јисијис11 опе којј би гебогпо гаћигет га оуа рћапја, у1§е риСа 5и и
копћпићеШ јаупо баорбНП гуашспе б!ауоуе. У ата, као 1 б у т сгкуетт
уеНкос1о51ојп1с1та, рогпа! је 1 т о ј осЈпоб ргета бгрбкој ргауоб1аупој сгкУ1,
М11гороПЈ1 сто^огбко-ргјтогбкој, 1 иуагепот МкгороН1и, §1о бат 12 гагауао 1
буојћп рг1би51;уот Шиг§јјата које оп Нспо б1и21, као 1 и с1ги§јт ргШката.
ЕЈ уе21 <Јо§ас1јаја 31. ок1оћга оуе §осНпе па Сећтји, као 1 оћпоба (ЈггаупШ тесНја
ргета 1оте, 5уој 51ау бат 12 шо 1 и ЈпГегујии и робЦесЈпјет ћгоји ћео^га^бко^ ИШа. ОбЈајет рп осјеп! ћа бе 1и гасћ У15е о роННскот, пе§о о ујегбкот р1гапји, 1 ћа 12
5Уе§а пе 1гећа 121асШ сЈаккобегпе гак1јиске, а робећпо пе 1гећа сЈоуос НН и ркапје
осЈпоб ћггаушћ ог§апа Сгпе Ооге ргета М11гороНј1 сгпо§ог5ко-рптогбкој, ргета
којој бе, као 1 М11гороН1и, осЈпобто 5а иуагауапјет.
2ЈеНт с!а Уаб иујепт, Уа§а буеЈобН, и 12 гаге то је§ обоћ11о§ иуагауапја 1 ргета
У ата Нспо, ба пасЈот и пабе (Јоћге осЈпобе те<Јјибоћпо§ роујегепја 1 рпја1е1јб1уа.
5 роб1оуапјет,
МПо Викапоујс

Допис Г. Мила Ђукановића у комеувјерава ЊеГову Светост патријарха Павла да “не Гпреба
доводити у питање” однос власти у Црној Гори према Митрополији ЦрноГорско Приморској
и самом Митрополиту.

160

161

БЂЛГАРСКА ПАТРИАРШИЛ
СВ. СИНОД
Изх. № 1472 / З.ХП.1998 г.
Софил

до
НЕГОВО СВЕТЕИШЕСТВО ПАВЛЕ АРХИЕГТИСКОП ПЕЧКИ,
МИТРОПОЛИТ БЕЛГРАДСКИ
И КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИАРХ СРББСКИ
БЕЛГРАД

ВАШЕ СВЕТЕИШЕСТВО,

С братска в Христа обич от наше име и от името на Св. Синод на Бвлгарската
православна цврква отново изказваме благодарност за участието Ви ввв Всеправославнил цврковен свбор (Софил, 30.09 - 01.10.1998 г.) и положените старанил, чрез
пролва в наи-висока степен на цврковна икономиил, да бвде преодоллн разколвт в
светата ни Цврква.
В изпЂлнение решенилта на Свбора, Св. Синод в заседанието си на 5 октомври 1998 г., прот. № 38, определи служенинта на новоприетите епископи с пожелание да влелт своите сили и в ђ з м о ж н о с т и за благопреусплването на Бвлгарската православна цврква. Трима Високопреосвегцени митрополити, определени от Св. Синод, проведоха с тлх сревца, за да положат начало на братско обшуване и да

с ђ о 6-

шнт синодалните назначенил. За СЂжаление Преосвешените епископи не приеха писмата, подписани от БЂлгарскил патриарх.
ВЂпреки този прЂв отказ и проведените други неколкократни безрезултатни
среоди, Св. Синод ги прикани за свслужение и евхаристиино обшение на 18 и 19
октомври т. г., когато БЂЛгарскилт патриарх, синодалните архиереи и епископи отслужиха св. Литургил и изввршиха епископски хиротонии. Приетите на Овбора
братл-епископи не изпЂЛниха решението на Св. Синод с изклкзчение на Агатополскил епископ Никон, които залви, че приема определеното му от Патриарха и Св.
Синод служение.
Под омофора на Бвлгарскил патриарх и Св. Синод премина и пребивавашилт
вђв

Виена, Австрин, Знеполски епископ Авенир.

1

6

2

С

о го р ч е н и е

В с е п р а в о с л а в е н
т и ” и е п и ск о п и в
б о р ” н а 9 и

о б ач е

св б о р ,

тђи

С в.

С и н о д

о ст а н а л и те

узна,

ч е

е п и с к о п и

в в п р е к и

п р е п о р в к и т е

н а

са

у ч а стл е

“м и т р о п о л и -

в зел и

к а то

свегц ен и в

н ар е ч ен “ И зв в н р е д е н о б в ц о б в л гар ск и ц в р к о в н о -н а р о д е н св -

1 0 .1 1 .1 9 9 8 г., к о и т о с и п о с т а в и л з а д а ч а д а п р и е м е н о в У с т а в н а Б в л г а р -

ск ата п р а в о с л а в н а ц в р к в а и д а св ал и о т п р есто л а Б в л гар ск и л п атр и ар х М акси м .
С в. С и н о д в и м ето н а еван гел ската лкзбов с п и с м о №
во ги п р и к ан и д а се п ри обгц лт

кђм

1 4 1 1 /1 8 .1 1 .1 9 9 8 г. о т н о -

ед и н ств о то н а св етата Ц в р к в а и в зем а т у ч асти е

в

с в . Л и т у р г и л ‘п о с л у ч а и х р а м о в и л п р а з н и к н а п а т р и а р ш е с к а т а к а т е д р а л а “ С в . А л е к са н д в р Н ев ск и ” , С оф и л , н о т е о тн о в о н е се о тзо в ах а н а п окан ата.
В п и с м о о т 1 7 .X I. 1 9 9 8 г. В а ш е С в е т е и ш е с т в о н и С Ђ об гц ава, ч е н а 31 о к т о м в р и
т .г . в Ц е т и н а , Ч е р н а г о р а , С т а н и м а ш к и л т еп . Е в л о г и и , п р и д р у ж а в а н о т д в а м а св егц ен и ц и , е в з е л у ч а с т и е в т .н а р . и н т р о н и з а ц и л н а н и з в е р г н а т и л о т Ц а р и г р а д с к а т а п а т р и ар ш и л св еш ен и к М и р а ш Д ед еи ч за “Ч ер н о го р ск и м и т р о п о л и т” . В т о зи н ек ан о н и ч е н ак т у ч аств ал и п р ед ставж ц и л т се за “м и т р о п о л и т н а И тал и а н ск ата п р ав о сл авн а
цЂ рква” А н то н и о д е Р о ссо , к о и то тввр д л л , ч е б и л ч л ен н а С в. С и н о д н а Б в л гар ск а та
п р ав о сл а в н а ц вр ква, к о ето н е о тго вар л н а и сти н ата.
К ато

В и

и звестл в ам е за то в а н ек ан о н и ч н о

п о в ед ен и е н а п р и ети те о т С в б о р а

“ в ц Ђ рковн о обвдение п о к р аи н о сн и зх о ж д ен и е в еп и ск о п ск ата степ ен , в ко л то п р о ти в о к а н о н и ч н о са б и л и В Ђ Зведени” , -

М е л н и ш к и еп. Г е н ад и и , К р у п н и ш к и еп. И н о -

к ен ти и , Т и в е р и о п о л с к и еп. Б о р и с , Б р а н и ц к и еп. А м в р о с и и , К о н с т а н т и и с к и еп. Г авр и и л , Л е в к и и с к и еп. П авел , М а р к и а н о п о л с к и
л о ги и , Д ев о л ск и
залвлва, ч е

еп. Т е о д о с и и

и М есем в р и и ск и

п родЂ лж ававдите се те х н и

сестр и те П о м е с т н и

еп. К о н с т а н т и н , С т а н и м а ш к и еп. Е в -

п р ав о сл а в н и

еп. Л к о в ,

н ек ан о н и ч н и

ц в р к в и

са

и звђн

С в.

д еи ств и л

С и н о д
у н ас

катего р и ч н о

и в д и о ц е за н а

н аш и л ко н тр о л , п о р ад и ко ето

н е

н о с и м о тго в о р н о с т за тлх. М о л и м д а у в ед о м и те и ер ар х и л та В и , ч е тези еп и ск о п и не
са в ев х ар и сти и н о обвдение с м аи к ата к а н о н и ч н а Б в л га р с к а п р ав о сл а в н а ц врква.
М о л и м

кђм

се В ел и к и л т П асти р ен а ч ал н и к Г о с п о д И и су с Х р и ст о с д а ги приобвди

ед и н ств о то н а св етата н и Ц вр к ва . М о л и м и за В а ш и т е св. м о л и тв и и п од к реп а.
П р еп о р Ђ ч вам е се н а св ети те В и м о л и тв и и о став ам е В а ш

в Х р и ст а б р ат и

сђс-

л уж и тел .

Допис Патријарха Бу1арско1 - 1. Максима - Патријарху П авлуу коме наводи да Свети Синод
Бутрске Православне Цркве нема ничеГ заједничкоГ са расколничким и незаконитим радњама
бивших епископа из Бутрске.

163

ПАТРИЈАРШИЈА БУГАРСКА
Свети синод
Бр. 1472
3. децембра 1998. године
Софија
Његова Светост ПАВЛЕ
Архиепископ пећки
Митрополит београдско-карловачки
Патријарх српски
Београд

ВАША СВЕТОСТИ,
С братском љубављу, у име своје и Светог синода Бугарске православне цркве,
још једном изражавамо захвалност на Вашем учешћу на Свеправославном сабору
(Софија, 30. септембра-1. октобра 1998), и на труду уложеном да раскол у нашој светој
П,ркви буде превазиђен, показивањем крајњег степена црквене икономије.
Спроводећи у живот одлуке Сабора, Свети синод је - у својој седници од 5.
октобра 1998. године, записнички бр. 38 - новопримљенимепископимаодредио службе,
са жељом да своје енергије и потенцијале уједињују на добробит Бугарске православне
цркве. Три Високопреоевећена Мигрополита, које је Свети Синод делегирао, саетали
су се са њима да би се положио темељ братском заједничарењу и да их обавесте о
синодским именовањима. На жалост, Њихова Високопреевештенства архијереји нису
примили писма, која је потписао Бугарски Патријарх.
Упркос том првом одбиј ању и дру гим поновљеним састанцима кој и су без успеха
одржани, Свети синод их је позвао на саслужење и евхаристијско причешће 18. и 19.
октобра ове године, када су Бугарски патријарх, оци синодалци и архијереји служили
свету Литургију и извршили епиекопске хиротоније. Браћа архијереји, примљени на
Сабору, нису извршили одлуку Светог синода, осим Епископа Никона агатопољског,
који је изјавио да прихвата службу коју су му одредили Патријарх и Свети синод.
Епископ Авенир знепољски, који живи у Бечу, Аустрија, такође је прешао под
омофор Бугарског патријарха и Светог синода.
Свети синод је, међутим, са жаљењем сазнао да су остали архијереји, упркос
препорукама светог Свеправославног сабора, узели учешћа као “митро-полити” и
епископи на такозваном С4ванредном свебугарском сабору Цркве и народа” 9. и 10.
октобра 1998. године, који је себи поставио задатак да усвоји нови устав Бугарске
православне цркве и свргне са трона Бугарског патријарха Максима.
У име јеванђељске љубави, Свети синод их је још једном, писмом под бр. 1411
од 11. новембра 1998. године, позвао да се придруже јединству свете Цркве, и даузму
учешћа у светој Литургији поводом славе Патријаршијског саборног храма Светог
Александра Невског у Софији, али се опет нису одазвали позиву.
164

Писмом од 17. новембра 1998. године, Ваша Светост је Нас известио да је,
31. октобра ове године у Цетињу, Црна Гора, Епискон Евлогије станимачки, заједно
са двојицом свештеника, узео учешћа на такозваном устоличењу за ссмитрополита
црногорског” од Цариградске патријаршије рашчињеног свештеника Мираша
Дедеића. Такође је Антонио де Роси, представљајући се као ссмитрополит Италијанске
православне цркве”, узео учешћа у том неканонском делу, а који тврди да је члан
Светог синода Бугарске православне цркве, што не одговара истини.
Извештавајући Вас о неканонском понашању од Сабора примљених “у
црквено заједништво путем крајње снисходљивоети у епископском чину, до којег
су били неканонски уздигнути” - Епископ Генадије мелнички, Епископ Инокентије
кругшички, Епископ Борис тивериопољски, Епископ Амвросије браницки, Епископ
Г аврил констанцијски, Епископ Павел левачки, ЕпископКонстантин маркијанопољеки,
Епископ Евлогије станимачки, Епископ Теодосије деволски и Епископ Јаков
месемвријски - Свети синод категорички тврди да је њихово даље неканонско деловање
у овој земљи и у епархијама сеетринских помесних православних цркава ван наше
контроле, због чега не сносимо било какву одговорност за то. Љубазно Вас молимо
да саопштите вашој јерархији да ти епископи нису у евхаристијском заједнинггву са
евојом мајком канонском Бугарском православном црквом.
Молимо се да би их велики Пастир, Господ Исус Хриетос, привео јединству
наше свете Цркве. Такође молимо за Ваше свете молитве и подршку.
Препоручујемо се Вашим светим молитвама и остајемо Вам у Христу брат и
саелужитељ.

ПРЕДСЕДНИК СВЕТОГ СИНОДА
М А К С И М (с. р. )

Превод дописа Св. Синода БуГарске Православне Цркве од 3. 12.1998. Г. Патријарху Павлу,
у коме Га обавјештава о незаконитом понашању неколико рашчињених епископа за чију
дјелатност Синод не може да преузме никакву одговорност, а који су се повезали са
истомишљеницима са Цетиња.

165

* БТЛГАРСКА ПАТРИАРПШЛ

св. синод

1090, С О ф И Л , у л . Оборихцс 4
т с л . 87-56-11

ДО
НЕГОБО СВЕТЕ0ШЕСТБО П А В Л Е,
АРХШШСЖОП ПЕЧКИ, МИГРОПОЛИТ
ШГРАДСЖИ И КАРЛОВАЧКИ И
ПАТРИАРХ СРШЖИ

БЕЛГРАД

В А ШЕ С В Е Т Е З Ш Е С Т Б О , -

Св. Свнод на Бт>лгарската православна цгрква (БПЦ) в
п-Блен СЂСтав в заседанвето св на 26 ноември 1998 г . , прот.
* 50, разгледа писмото Ви от 17 ноември 1998 го.дина, относно
некоректната и неблагоразумна поствдка на епископ Евлогии С танимашки.
Получил спроцение и сана на епископството от Бсеправославнин ст>бор в Софил, тоб своеволно е отишт>л в Цетине, за да
участва в интронизацилта на низвергнатил Мираш Дедеич. Там бил
и "епвскоп" Антонио де Росо, които се представнл за член на
Св. Синод на БПЦ, което не отговарн на истината. Такт>в епископ не фигурира в каталога на архиереите на ЕПЦ.
Св. Синод на БПЦ и зразлва дт>лбоко свжаление и огорчение за случилото с е, но искаме да Би уверим, че ние нлмаме ни1до обшо с тези неканонични делнил. Бам и на обичнил ни в Госпо-

да ст>брат Високопреосвешснил митрополит Амбилохии е добре и з вестна нашата позицил и това, че своевременно направихме ен ер гични

постђпкв

пред бт>лгарските власти да не допускат рт>копо-

ложението на Мираш Дедеич за епископ, което разколници иззт>ршиха на 15 март 1998 го.цина в Софил.

166

Относно отсдуженин водосвет от нашв духовници в Босилеград, ние помолихме Ваше Свете&пество за извинеиие. с писмо
Ј& 1458 от 2 7 .XI. 1998 година и дадохме ст>ответни полсненил.
За случилото се в Детине уведомихгле и Диревцинта по
веровзповеданипта при Минвстерскин сввет.
Дрепорвчваме се на Св. Ви молитви и оставаме на Баше
Светебшество в Христа брат и СЂСлужител,

Факсимил писма Патријарха Бучарско/ Максима, од 07. 12. 1998. Патријарху Павлу, у
коме наШшава да Бушрска Православна Црква нема ништа заједничко са неканонским
и незаконитим учешћем у обредима Мираши Дедеића, њеноГ бивше! епископа Евлотја
СтанимашкоГ и Антонија Д е Роса, који се лажно предсшавља као епископ Бутрске Цркве.

167

БУГАРСКА ПАТРИЈАРШИЈА
СВ. СИНОД

ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАВЛУ,
АРХИЕПИСКОПУ ПЕЋКОМ
МИТРОПОЛИТУ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКОМ
И ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ

№ 1577
7. XII . 1998. Г.
1090, СОФИЈА, ул. ОБОРИШЧЕ 4
ТЕЛ: 87-56-11

ВАША СВЕТОСТИ
Свети Синод Бугарске Православне Цркве (БПЦ) у пуном саетаву, на свом
засиједању од 26. новембра 1998. шд, прот. № 50, размотрио је Ваше писмо од 17.
новембра 1998. године, поводом некоректног и неразумног поступка епископа Евлогија
Станимашког.
Добивши опроштај и чин епископа од Свеправославног сабора у Софији, исти
је својевољно отишао на Цетиње, да би учествовао у интронизацији рашчињенога
Мираша Дедеића. Тамо је био и “епископ” Антоније де Росо, који се представио као да
је члан Св. Синода БПЦ, што не одговара истини. Такав епископ не постоји у каталогу
архијереја Бугарске Православне Цркве.
Св. Синод БПЦ изражава дубоко жаљење и огорчење за то што се догодило,
но желимо да Вас увјеримо, да ми немамо ништа заједничко са тим неканонским
поступцима.
Вама и нашем у Господу сабрату Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију је добро познат наш став као и то да смо својевремено предузели енергичне мјере
код Бугарских власти да не допусте рукоположење Мираша Дедеића за епископа, који
су извршили расколници 15. марта 1998. године у Софији.
Поводом водоосвећења који су извршили наши духовници у Босилеграду
молимо вашу Светост да прими извињење писмом № 1458 од 27. XI 1998. год. са
додатним појашњењима.
Са тиме што се одиграло на Цетињу упознаћемо Дирекцију вјероисповијести
при Министарском савјету.
Препоручујем се Вашим светим молитвама и остајем са Вашом Светошћу у
Христу брат и саслужигељ.
ПРЕДСЈЕДНИК СВ. СИНОДА
МАКСИМ
ПАТРИЈАРХ БУГАРСКИ

Превод доииса БуГарскоГ иашријарха Максима од 07. 12. 1998.1. у коме се он ограђује од лажних
епископа Евлогија иАнтонија де Роса, “саслужитеља” Мираша Дедеића

168

”С&јешшеници” - вјерске заједнице Мираша Дедеића. ФошоГрафија из ”Монишора” од
09.10.1998.1 Недостаје једино Жика Смедеревац- који се касније прикључио.

169

|»бшдо! ш^ошеж
М О Ж П Ж - ЗМНпШЈ пЈП

САТНОИСОб-РАТМАКСН
ОГ А И С Е 0 К С 1 А

%.у
N
</гта-и^

380005, СПбПСПОП-5, ОППбПО 4 , СЗОС. 99- 69-30

#

4 , 510NI 5ТК.

Т В Њ 151- 5,

.

380005.

22.12.1998

№294

9ои ‘д^Воб^д1>сг»2>г>1з ЗбзкпдБ,
Збф<^об<^1> 1)<^7Ж>оој!о 1>дЛ2)3(по1}СЈ)
ЗдбоБ З о тб зббд ЗовЈооЗоЉ П б $56

Зофбоо^спЈгпофБ

ооЈддБоо ■д^ЗобЈодБоо&бд, ЈбоБфдБЗодео Ббддббдвпсо 88бо>!
ВодоЈода)

ооЈддБо

^бЗоофЧЈбдБорпо

<дб;]1)о

(27.11.98; о^ЈЗо №2219),
Зо^борпооБ б6боод9о6
БбЈбба^ддкпсоБ 8б({)а)кп9г>роо^д2>дрЈ>о

<*)оо9к?оа>б0 53б5доо?>о6д2)С»> а^доооЗбГОЈЈзоб ЗофбсоЗоорпоф
‘Зд6б6д2>.

ддКпдБооб

8о6ј«6

ЈОб^бб^З^Бгооо,

БбБ^рпод^оо

ОоооЗ

9об)дб6

бЛбБбо<*)о

дбз^оо^о

бЛ

дЈ)6дбба)

^б63<*)оодкпсо?>б1),

к>од>БбБ1)

1»д9ооа>1>1)дБд2),дкп ЗоО^ообБ.

а>^здбоо

■д^ВобЈодБоо?>бз,

боБ^с^дд^о)

Бо0оо0Бепд1>б роб ^бОоЗбфд&бБ аојддБ Б Збк>брт ЗБбБ,дг!)д?)б'Зо.

^ о Б ф д Б З о д б о Бодзб^дрпоа)

//

1ј ( < 1 < 2 ј г п о 6 ј п Ббјб^а^здс^ооб

дбоооокподооБ-ЗбфЛобЛ^о

Ф аксим ил доииса ГрузијскоШ аш ријарха И лије I I , П аш ријарху П а вл уу коме иодрж ава
анатемисање М ираш а Дедеића.

22. 12. 1998. г.
Бр. Прот. 294
Његовој Светости
Патријарху српском г. Павлу
Обавијештени смо факсом од 27. 11. 1998. г. да је Архијерејски Сабор Српске
Цркве анатемисао самозваног Митрополита Мираша Дедеића.
Увјеравамо Ваше Блаженство да са поменутим Грузијска Православна Црква
неће имати никакве контакте.
Вашој Светости желимо добро здравље, дуг живот и уепјех у Вашем високом
служењу.
Са љубављу у Христу
У то име грлимо Ваше Блаженство и остајемо са целивом светим.

Вашег уваженог Блаженства у Христу брат
Патријарх грузијски ИЛИЈАII

Превод иисма Илије II, Пашријарха Грузијске Православне Цркве Пашријарху Павлу, са
подршком анатемисању Мираша Дедеића.

171

’Ар1уПра>т.1473
Махарссотате хас 'Аусштате Патрсаруа таА/ Хер[Зсои, ем Хрсатт тт
0еаЗ \1ссм ауа7гт]те хас 7герс7г6&т]те абеХсре хас аиХХестоируе ттјр т](лТ7
Метрсотгјтор хбрсе ПаОХе, тт]м 'Т(летераи сте[3аст(лса^ Махарсотт]та абеХсрсхтр
ем Кирсср хатаст7са<^6(леиос, 07герг]бсата тсростауоребојлеи.
’А§и|лса<; е7сХг)разае тту харбсау ттјр ?](летерар Метрсотт]то<; хас таЗи
Терштатсои рсеХсои ттјр тсерс т](лар 'Ауса<; хас Терар Хсл/обои то 7гротрста
Хт]ф&еи атсо ттј<; х^'7сареХ$оито<; Ное(л[Зрсои урарсрса ттјс; 'Трсетерас; Хсаи т](л<л/
ауа7ГУ]тт]<; хас тсерсатсоибаато1> Махарсотт]то<;, 1м тт бтгосср ехтсФеитас ас
(лос еуеруесас тоо хат’ахраи осхоиорссаи амаумоурса^емто^ отсо тујс; ем
ла аииеХОобслгјс; Мес^оиос хас 'ГтгертеХоО«; Тера; Ишобои азс; хаио^схоО
Етссахбтсои 2теит](ла5(Оо ттј«; 'Ауссотатт]<; ’ЕххХтг]асас; тујс; ВооХуарсас;
ЕОХоусои, ас аиасрерорсеиас есс; тгг]м бтс’ абтоО, <х7со х о с у о О (лета тсио<;
’Аитсоисои <Је ЕоббО, аитоа7СохаХои(леиои МтЈтротсоХстоџ ттјс; аисжархтоо
’0р^об6^ои ’ЕххХу]аса<; тт]<; ТтаХса^, еи$ро^сстси тоО ха9т]р7](леиои МЈгабћ
ОесЈеЈС, оо^ Мг]тро7соХстои ттј^ ауи7сархтоо ’ЕххХт]аса<; МасЈро[Зо1л/сои, оч тј
'Т|летера Тера ИОиобо«; ттјс; Терарусас;, тсасбаусоуса; емехем, ал/е$е(латсае хас
афсорсае ттјс; ’Ор$об61;ои ’ЕххХт)аса<; тоО ХрсатоО.
Есл/ас бмтох; \оку]ротатом то уеуоуо; тоОто, оаом хас то Оло тоО
Махарссотатос/ Патрсаруоц ВоиХуарса<; уусоатотсост]&еу тг](лси бтс ои (ло^ои о
есрт)(леио<; ЕОХоусос;, аХХа хас етерос еммеа ех тту б7со тбји ауса(латсхш
’Е7гсахо7ши ттј<; ВоџХуарсхтјс; ’ЕххХт)асас; уесротоиг]Оеутсои 'ЕтссахотсогЈ, тти
хат’ахрау осхоиоЈлсау уеио(леиоо^ бехтти ох; ’Елсахоксои есс; 7сХт]рг] усосмшсам
ем ттј хаФоХои ’Ор$об6!;со ’ЕххХт]аса, 8ем есрамгјаам
ол/таДсос ттјс;
е7ссбесу&есат]с; етссесхесас;, ообе (летеуотјаау, аХХ ’е^ахоХооФоСгЈ тсара(ле^оуте^
еи тт аусарсатс хас ариобрсеуос тгјм еххХт]асаатсхтји хосмшмсам (лета та^ оло
тои Мах. Патрсарутју ВоцХуарсас; х. Ма1;срлл/ хамомсхш 'Ексахопш.
2шафаЈ<; тсе(лтсо(леи 'Трсси, 7срр<; умтасм, аутсурафои тоО а7с6 у'
треуоито«; (лт]и6<; ура(Л(латос; тоО Мах. Патрсаруоо ВоиХуарсас; х. Ма!;с[лои,
ах; хас тгјс; атсо ттј<; а7с6 х[3'тоО аотоО (лтјуо«; хас 67С’арс&(л. Прсот. 1475
атсамтгјаеох; т)(лсои тсро<; аитоу, етсаиаХа(лрауоите<; хас тсрос; 'Т[ла<; то 7сро;
аотои урафеи отс етссфоХастстојле^а отссос;, еам (лтј (летаиот)стосгс/, еиерут)СТсо(леу
си сто^еииотјстес (ле9’'Т(лсои хас тш Проха&т)(леисои тсои Хостсти 'Ауссотатсои
’Орбобо^сои ’ЕххХт]стссои оста ос серос хамомес, етитаааош.
’Етсс бе тоОтос<;, 7серстстистст6[ле^ос хас аиФсс; ттр 'Т(летера^
Махарсотт]та фсХтцлатс абеХфсхт, бсатеХоО(леи (лета РаОеса<; тт^ ем тсо
е^аи^рсо7ст]стаитс Кирссо т](лсои ауакт]<; хас 7састт}<; тс(лтј<;.
о^с^Т) 'Дехе(л[Зрсои х[3 '
Ттј<; 'Т(летера; сте[3аст(лса!; Махарсотт)то<;
ауатст]т6<; ем Хрссттсо абеХфо<;

Факсимил доииса Васељенско! Пашријарха Варшоломеја, Пашријарху Павлу од 22. 12. 1998. са
подршком поводом анатемисања I. Мираша Дедеића.

172

Број. Прот. 1473
Блажењејши и Свјатјејши Патријарше Срба, у Христу Богу веома драги и
возљубљени брате и саслужитељу Наше Смерности, Господине Павле, Ваше часно
Блаженство братски у Господу грлимо и веома се радујући поздрављамо Вас!
Велики бол обузимао је срце наше смерности и свештених чланова нашег Светог
Синода када смо примили Ваше писмо од 27. октобра у вези незаконитих дјеловања
од стране, крајњом енисходљивошћу од стране Великог сабора у Софији признатог
канонског Епископа стенимахског Евлогија, који се иначе повезао са извјесним
Антонијем Росом, самозваним митрополитом непостојеће Православне Цркве Италије,
те су устоличили свргнутог Мираша Дедеића за митрополита непостојеће Црногорске
цркве, кога је зато Ваш Свети Синод васпитним мјерама анатемисао и искључио из
Православне Христове Цркве.
Заиста је још тужнија чињеница коју нам је изложио Блажењејши Патријарх
Бугарске, наиме да су се сем Евлогија и осталих девет од стране расколника
хиротонисаних епископа (иначе по крајњем снисхођењу примљених у чиггу епископа
у пуну заједницу са васцелом Православном Црквом) показали недостојни показаног
снисхођења, нити су се покајали већ су наставили са расколом и одбацили су црквену
заједницу са Епископима под Бл. Патријархом Бугарским г. Максимом.
Зато Вам шаљем у прилогу копију писма Блажењејшег Патријарха бугарског
Максима од 3. децембра, као и наш одговор под бр. 1475, те понављамо и Вама да се
плашимо, ако се они не покају, да морамо, у договору са осталим Поглаварима осталих
Светих Православних Цркава, поступити онако како то свештени канони предвиђају.
У то име, грлимо и сада Ваше Блаженство у Господу и братски Вас цјеливамо,
остајући са дубоком љубављу и посебним поштовањем

22. децембра 1998. г.

Вашег уваженог Блаженства
драги у Христу брат
Патријарх цариградски ВАРТОЛОМЕЈ

Превод дописа ЦартрадскоГ патријарха Вартоломеја патријарху Павлу од 22. 12. 1998. ?. у
коме подржава анатему Мираша Дедеића и осуђује незаконито понашање неколицине бивших
бугарских епископа.

173

ПАТРИАРХ МОСКОВСКИИ И ВСЕД РУСИ
АЛЕКСИИ

Его Свнтеишеству,
Сввтеишему ПАВЈГУ,
Архиепископу Печскому,
Митрополиту Белградо-Карловацкому,
Патриарху Сербскому

Ваше Свнтеишество,
возлшбленнБШ о Господе Собрат!
Сердечно приветствуто Вас с пожеланинми многих милостеи от Господа
Свлтеишеи Сербскои Православнои Церкви и мира и благоденствил богохрапимои ее
пастве.
Получив извешение Вашего Свлтеишества об отлучении от Церкви и предании
анафеме Освагценнвш Архиереиским Собором Сербскои Православнои Церкви на
своем чрезввшаином заседанки 11 нолбрл 1998 года Мираша Дедеича, изверженного
из свлшенного сана клирика Константинополвского Патриархата, самозванно
провозгласившего
себл
"митрополитом"
несушествунзшеи
Черногорскои
православнои церкви, ввфажаем вснческуш поддержку таковому решениго соборного
разума.
Сообшаем Вашему Свлтеишеству, что МБ1 известили через внутрицерковнвш
средства коммуникации о состолвшемсл определении Архиереиского Собора
Свнтеишеи Сербскои Православнои Церкви преосвлшеннБ1х архиереев Русскои
Православнои Церкви, дабБ1 в братском единении противосзолтБ расколвническим
делнинм, сзремлшимсл поселтБ вражду и разделение в среду православнБЈх верук>ших.
Всегда молитвенно
остаемсл с пожеланилми
Православнои Церкви.

пребвшал с Вашим возлгобленнвш Свнтеишеством,
мира и благоденствил многосфадалвнои Сербскои

ПАТРИАРХ МОСКОВСКИв И ВСЕЛ РУСИ
Д оиис Пашријарха МосковскоЈ и цијеле Русије Алексеја II, од 25. 12. 1998, Пашријарху Павлу,
којим апсолутно подржава анатемисање Мираша Дедеића.

ПАТРИЈАРХ М О СКО ВСКИ И ЦИЈЕЛЕ РУСИЈЕ АЛЕКСИ Ј

25. 12. 1998
№ 5977

119034 Москва, Чисти пер. 5

Њ еговој Светости,
Н ајсветијем ПАВЛУ,
Архиепископу Пећком,
М итрополиту Београдско-Карловачком,
Патријарх>г Српском

Ваша Светости,
љубљени у Господу сабрате!
Срдачно Вас поздрављам желећи сваку милост од Господа Светој Српској
Православној Цркви и мира и благостања њеној од Бога чуваној пастви.
Добивши обавјештење Ваше Светоети о искључењу из Цркве и предавању
анатеми од стране Свештеног Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве на
његовом ванредном засједању 11. новембра 1998. године, Мираша Дедеића. лишеног
свештеничког чина клирика Цариградске Патријаршије, који је самозвано себе
прогласио “мигрополитом” непостојеће С4Црногорске православне цркве”, изражавамо
апсолутну подршку таквој одлуци саборног разума.
Обавјештавамо Вашу Светост да смо обавјестили преко унутар-црквених
средстава комуникације о тој одлуци Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.
преосвештене Архијереје Руске Православне Цркве, да би се у братском јединству
супротставили расколничким радњама, које теже да посију непријатељство и диобе
међу православним вјерницима.
Увијек молитвено пребивајући са Вашом љубљеном Светошћу, остајемо у
жељама мира и благостања многострадалној Српској Православној Цркви.

П атријарх М осковски и цијеле Русије

Тексш иревода доииса Пашријарха МосковскоГ Алексија II, од 25. 12. 1998. I Пашријарху Павлу,
о подршци поводом анатемисања Мираша Дедеића.

175

ПРДВОСК

С Ш Р ополит

синод

свеги лрхгоср0СКи
СРПСКС ПРЛВОСЛЛВНС ЦРКВС
врој 2484/ЗЛП.1294
29. Д €Ц €Лблр 1998. ГОАИН€
у

4 4

1ШШ
у т ињ у

Бсогрлду
ВАШЕ ВИСОКОПРЕОСВЕПГГЕНСТВО,

Свети архијерејски синод у седници својој, под горњим бројем и датумом
донео је ову одлуку:
"Умолити Његову Светост Патријарха српског Г. Павла да потврди
пријем писма Његове Светости Патријарха бугарског Г. Максима, бр. 1577
од

7. децембра 1998. године, које се односи на устоличење самозваног

митрополита непостојеће црногорске православне цркве, на Цетињу.
Фотокопију

односног

Високопреосвепггенству

писма

Митрополиту

доставити

Његовом

црногорско-приморском

Г.

Амфилохију."
О предњој одлуци Светог архијерејског синода, част нам је известити Ваше
Високопреосвештенсгво, с молбом ради знања и даљег сходног поступка.
Вашег Високопреосвепггенства у Христу брат,
П рилог:

1.

З А ПРЕДСЕДН ИКА
СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА
Члан, Епископ банатски
/

ЊЕГОВОМ в и с о к о п р е о с в е ш т е н с т в у
МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОМ
ГОСПОДИНУ АМФИЛОХИЈУ
Ц ети ш е

П о ш в р д а пријема писма П ашријарха БуГарскоГ I. М а к с и м а - П а ш р и ј а р х у Павлу од 7.12.1998.

’ Ар10ц . Проот. 71
Тф
М акаркотатф
'А р х ^ е ш а к о п ф
П ек(ои
ка(
Патрш рхп
т&у
^ер(Зсоу к џ р ( ф
ПаОЛф, еу
'А у(ф
П уеО |Јат1
ауапптф
абеАфф
ка1
аиЛЛе^тоџруф
т ф к о т а т ф т ђ с ; П М & У М е т р 1б т п т о р , х а 1Ре1^ е ^ К џ р ( ф
’ 1п а о п т ф © е ф п м б ^ М е т а Л п п п с ; р а 0 е ( а р е п Л п р о ф о р п 0 П М е у е к Т П9.
а п о 2 7 п с ; п а р е Л 0 о у т о с ; М о е р З р 10Џ 1 9 9 8 , е п 1а т о Л ђ с ;
т ђ с ; ' У р е т е р а р у е р а а р ! а с ; М а к а р ^ о т п т о ^ т о у , к а т 6 п 1У
апобебе^уреусоу
уеуоуотсм,
а у а 0 е р а т 1а ц о у
топ
М Јгаз
бесЈеЈс
ка[
е1с;
а п а у т п а 1У
пкоуте9
е п х а р 1с г т о п р е ^ б с а т г ^ е У П М ^ Р ^ с ^ У К°1 е п х ° М е 6 а .
опсос; о п т о ^ р е т а у о ђ а п к а 1 е т а т р е ф п е1с; т ђ ^ е п п е Т а у
обоу.
Еш
топток^,
перш тиаабрепа
тђу
претерау
М а к а р 1о т п т а к а [ а а п а ^ о р е 0 а А п т ђ у ф 1 Л ђ м ат1 6 у [ ф Тђс; ' У ц е т е р а р у е р а а р [ а с ; М а к а р т т п т о р
а у а п п т о р е у Х р 1а т ф а б е Л ф о ^ .

Л ј4>у
’Е у т ђ М е у а Л п П о Л е 1
тђс; А Л е Е ц у б р е т ^
т ђ 27р ’1 а уо и а р [о и 19 99

Бр. Прот. 71
Блажењејшем Патријарху српском г. Павлу
Обавијештени смо са дубоком жалошћу, писмом од 27. 11. 1998. г. од Вашег нама
драгог и уваженог Блаженства, да је због утврђених чињеница анатемисан Мираш Дедеић.
Благодарим на информацији и надајмо се да ће тај да се покаје и да се врати на прави пут.
У то име грлимо ваше Блаженство и остајемо са целивом светим
Вашег уваженог Блаженства у Христу брат.
Патријарх ПЕТАР
ВеликиГрад Александрије, 27. 1. 1999. г.

Д о п и с са преводом П а т ријарха П е т р а VII, Патријарху Павлу, поводом а н а т е м и с а њ а М и р а ш а
Д е д еића у коме изражава наду да ће се и с т и покајати и в р а т и т и Ц р к в и Христовој.

177

НОкУ 5УМ0Н ОР В15Н0Р5
ОР ТНЕ
5ЕЕВ1АМ ОВТНОООХ СННКСН
N 0 .103/МШ. 2 4
16ЕЕВК0АКУ 19 9 9
Ш ВЕЕ6КА0Е

НЈ5 Н оП пебб
РО РЕ ЈО Н И РАЦЕ I I
V а 1 1с а п

У01ЈК Н О И М Е 55,

II; 15 \л/И1п гедге!; 1;Ма{; \Л/е ЈпГогт Уоиг НоМпезб 1Ма1; Ш е пе\л/ АгсМђЈзМор о? Ваг
апсЈ 1ће Рпта1;е оГ Бегђја Мздг. 2ЕР1 СА5Н1, Гог СИп51та5 6115 уеаг, ех1епсЈесЈ уја та 5 5
тесЈЈа

ђе51

\л/15ђе5 Ј;о 1;ђе

сЈе1тоскесЈ

рпебЈ;

Мјгаб

РесЈеЈс,

ас1сЈге55Јпд

Мт

а5

"Ме1;гороМЈ;апп оЈ' а поп-ехЈ51;епЈ; Моп1;епедпп Ог1ђосЈох СИигсђ, \л/ђегеђу дгеаЈ; сЈатаде
Ма5 ђееп саибесЈ 10 1:ђе ипИу оГ1;ђе бегђјап ОгГђосЈох Сћигсђ.

Рог Гђјб геабоп,
ехргеббес!

јп

НЈ5 Е тЈпепсе

АтГМ ођјје,

МеГгороМГап оГ МопГепедго,__

\л/гјђјпд ГН5 сопсегп Го Мбдг. 2еП, апсЈ јпсМсаГесЈ Гђе сопбедиепсеб, \л/МјсМ

ђауе агјбеп Г го т ГћаГ јп ге1а6оп5 ђеГ\л/ееп Гће Г\л/о Сћигсћеб оГ СћпбГ. Но\л/еуег, ће ћа5
поГ гесејуес! апу гер1у еуеп аГГег а то п Г ћ .

СопбедиепПу, Гће Но1у БупосЈ оГ ВЈ5ћор5 оГ Гће бегђјап ОгГћосЈох Сћигсћ
ћаб сЈесЈсЈесЈ Го асдиаЈпГ Уоиг НоМпе55 \л/М:ћ ГћЈ5 ћ агтГ и! асГ оГ Мбдг. 2еП, апсЈ ћепсе Го
абк Уои Гог асбоп 50 ГћаГ ботеГћЈпд Мке ГћЈ5 т јд ћ Г поГ

јп

ГиГиге ће гереаГећ.

Ехресбпд ГћаГ Уоиг НоМпе55 \л/М1 Гаке ЈпГо сопбЈсЈегабоп ГћЈ5 гедиебГ оГ Оиг5,
апсЈ \л/јћћ Уоиг аиГћопГу сЈо \л/ћаГеуег песеббагу јп ГћЈ5 таГГег, \Л/е ћгоГћеНу дгееГ Уои
апсЈ \л/15ћ Уои еуегу доосЈ Г го т оиг 1_огсЈ апсЈ Баујоиг Је5и5 СћпбГ.

АВМ апсЈ 5ЕКВ1АИ РАТК1АКСН ,
(бјдп.) Р а V I е

ФаксимиЈг дописа Пат р и ј а р х а Па&га, папи Павлу од 16. 02.1999. поводом ч е с т и т к е
Надбискупа барскоГ и примаса српскоГ I 3. Га ш и ј а - М и р а ш у Д е д еићу поводом Б о ж и ћ а 1999.
Год. (одГовор је изостао).

178

св ети АРХИ^СРС^СКИ сииод

СРПСКС ПРЛВОСЛЛВМС ЦРПВС
Б р о ј 1 0 3 /З Л П .2 3
16. ф с б р у л р 1 9 9 9 . ГОЛНИС
}' Б е о гр л л у

ГБеговој Светости
ПАПИ .10ВАНУ ПАВЛУ II
Ватикаи, Италија
ВАША СВЕТОСГИ,
Са жаљењем извештавамо Вашу Светост да је нови Надбискуп барски и
примас српски г. ЗЕФИ ГАШИ, о Божићу ове године, путем средстава јавног
информисања, упутио честитку рашчињеном свештенику Мирашу Дедеићу
ословљавајући га "Митрополитом", непостојеће, Црногорске православне цркве,
чиме је нанета велика штета јединству Српске православне цркве.
Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г.
Амфилохије је овим поводом г. Зефиу, писменим путем, изјавио своје
незадовољство и указао на последице које произилазе због тога у односима двеју
Цркава Христових, али ни после месец дана, није добио одговор.
Стога је Свети архијерејски синод наше Свете Српске православне цркве
одлучио да упозна Вангу Светост са овим веома штетним поступком г. Зефиа и
сходно томе умоли Вашу Светост за дејство да се овако нешто не понови.
У очекивању да ће Ваша Светост узети у обзир ову нашу молбу и својим
'ауторитетом учините све што је даље потребно, братски Вас поздрављамо и
желимо свако добро од Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.

АЕМ

— —

— —

ЦИ

Превод дописа Патријарха Павм, папи Јовану Павлу, у коме се изражава забринутост због
протокомрне честитке Мирашу Дедеићу поводом Божића 1999. Год. од стране Надбискупа
барскоГ и примаса српскоГ I Зефа Гашија (одГовор на писмо је изостао).

179

180

НА ПРОСЛАВИ ТАКОЗВАНЕ ЦРНОГОРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Рашчињени прота постао парох самозванцима
Бивш и см вдвревсни прота Ж и во р вд Павловић, о чијем рашчин>ењу тв к троба да се ко начно мзЈасии В ел ики црквени суд СПЦ, на Л учиндан на Цетињу приступмо самозванцима из Ц рногорске
православне цркве, искљ учивш н та ко сам себв из канонсне Ц ркве. - У смвдеревскоЈ цркввноЈ
ка с и мањ ак о д 88.000 нем ачких марака и 183.000 динара, а благајник Јв био Павловић
У п е д е л у , на празнкк светог
апостола и јеванђелнсте Луке који
се у н аш еи народу назмва Лункндан, самозвавн погловар самозване
Црногорске православне цркве
предстатао је - на просл&ви седмогодишнхице такозваие Црногорске
нравославне цркве - новог пароха
за Подгорицу, проту Живорада
Паиловићл. Н ајовлсн кло свенгге1гик Сргтске православне цркве који је ^прешао*' у рсдове »свештеник а "
Црногорске
православне
цркве, Павловић је кзјавио да је
^са ч и с т о м савеш ћу приступио светој
Цреогорској
православној
цркви, уверен да је то изузетан дан
у жнвот-у н израз вол>е Божије и
његових непогрсшивих планова**,
известиле су новине са лица места.
Обсћавш и д а ће се „трудити д а покаже лепоту православне цркве" и
да ће „верно служити Црногорскрј
правосл авно ј цркви", Живорад
Павловић, а и његови послодавцм,
нису ни споменули да се случај
овог бивш ег скедерсвског пароха
још налази ггред Велккем црквеним судом Српске православне
црхвс. Јер , Ж иворад Павловић
стављен ј е још 10. септембра, одлухом Црквеног суда Елархије браннчеаске, под забралу свештенодејслва, ш то значи д а му је одузег
с м ш т в Ј и г о х
чив м он преведен у

р ед световњака, а предмет упућсн
Велкзсом црквеном суду СПЦ па
коначно решење.
Р азлог за ову одлуку епархијског
Црквеног суда је иаљак од 88 хиљ ада немачклх марака и 183 хиллд е динара у смсдеревској црхвеној
каси, чијм је благајних био управо
П а в Ј т о в и ћ . Исттша, он је пориххао
своју кривицу за девкзно-дииарски
хањ ак, због чега је и одлучено да
се предмет пошаље највишој
црквеној судској инстанци - Белхком црквеном су д у Српске православве цркве у Београду.
М ож да су судкје поменутог београдског црквеног суда могле и да
преиначе, или ублаж е, казну коју
је Ж ивораду Павловхћу - после 27
годииа службованл под окркљем
Српске православне цркве — изрекао епархијски Црквегас суд. д а
бивши прота нмје на Лучиндан
учинхо д е д о крје с е по канонима

Правослашге
црквв
сматра
смртпкм грехом, а то је и з в л и в а Ј њ е
раскола у крилу цркве. Јер, самозвана црква која ]е на Лучиндан на
Цетхњу прослављала седмогодишњицу „постојанл" нкје прхзната ии
од једн е канонсхе православне
патријаршијо у свету, игго несумн јс в о
значи да Је расколничка, а
исто важи за њеног погланара М и - :
хаила, назовисвештепство и верни- \
ке. Поменугог самозваног митропо- [
лита Мкхакла в&сед»енсхи патријарх је рашчхаио п р е нсго што с у
га истомишл»енкци наводно м неканонскл усголкчкли за духовног
вођу пастае такозване Црногорске
праиославне цркве. Бивши смедеревскк прота, нажалосг, пресудмо
]е сам себи, понизмвши исговјземено и све оне у Смедереву који су
својевремено потписивали петкци]у тврдећи да нхје он проневерио
црквене паре.
м . Кубуровић

ТексШ којије објавила ”Политика” 3. новембра 1999.1 поводомукључења и Живорада
Павловића, рашчињеноГ свештеника из Смедерева, у дјелатност вјерске заједнице ”црноГорска
православна црква”.

181

^ОЛГ.ГВ?0

'А рп Зц .. ПраЈТ.
324

Т т

М

а к а р

10 ) т

В б А ^ р а б ^ о р

Е ерРол/ к.
а о Л Л Е
Еи

Х р

а т ш

1

к а

К а р Л о р

П а о Л с о ,

о о р ^ т

т т

'А р х ^ е т п а к б т г ш

т т ј^

'Н р . Т

С о р

еу Х
1/ М е т р

а б г Л ф т

каС

П е к

10Р

,

М т јт р о т г о Л С т ^

П а т р 1 а р х т 1

р и а т т

т т и

а у а т г т п т т

к јт т јт о ? ,

а а т т а а р .

каС

01/

а у г о и

Т т ^ а о Г ).

’Еи ттј боитр т о п а и и Е ^ 1 ^ор.ЕиогЈ к а т а а т р о ф г к о п тгоЛЕр.ои Еи
Г г о и ^ к о а Л а р с а , ттЕр|! о п Е^ЕтЗЕр.ЕтЗа, б и ’ 'Нр-ЕТЕро/и Г р ар .р .а т ш и ,
ттј
'У р.ЕТЕра
ттЕф 1 Лт|р.Еит]
'Н р .Г и
М а к а р 1 б тт |Т 1
аС атЗт!р.ата
а г;р .т г а р а а т а а Е О Ј? тгро? т о и ЕЕр(Згк6и Л а о и , оа/ЕуиоЈр-Еи Еи ттј ттЕрГ
'Н р .а ? а г /и Е б р п а ттј? 'А ^Г а«; к а г Ч Е р а ? 'Н р .т и ЕгЈиобог;, т а атто
2 7 т19
ттарЕЛтЗоито«; е т о т ј «; к а г гЈтг’ а р п З р .. П роЈт. 2 2 1 9 Г р а р .р .а т а
А п т т ј? , ко ги о тто го гјат]? к а г ‘Н р.Г и тф и а т т о ф а а г и тт]? тгЕрГ А п т ф и
Ч Е р а ? Е г/иобогЈ, б г ’ ■?]'; афоЈрГатЗт) к а г аиЕтЗЕр-атгатЗт] 6 М ггасћ
Б е б е јс ћ т) М г ^ а т јЛ о , а т т а а х о Л т ] а а ч
а р к е т о и х Р о ио1/ б г а т т и
а и т г к а и о и г к т и а п т о п ттра^ЕОЈи тф и 'О ртЗобо^ои т]р.ти ’Е к к Л т ]а 1 а и .
'А ттобЕ хбр.Е иог X Еи ттиЕПи-атг аЛЛт^ЛЕу^пт]? к а г а гЈи ш б а то Г ?
'Е к к Л т п а г а а т с к о Г ?
ЧЕроГ?
К аи оаг,
тф и
аттоф ааш
тап тт^и ,
бЕор-ЕтЗа
топ
КгЈрГог/,
бттоЈ«;
ЕГртЈиЕПт]
тф и
'А ^ Г а и
А птоп
'Е к к Л т п ага и , тгЕргфрогЈроГ А птт]и ек т т и а х 1 ар.ата> и каС т т и
аитгкаиоигкт?
аф ЕТЕрг^ор.ЕиоЈи
каС
птгЕр
ттаааи
Е и и о гаи
Е к к Л т |а 1 а а т 1 к т ]?
б Е о и то Л о у С а ?
Екр.ЕтаЛЛЕг/ор.ЕиоЈи
то
’А р х 1 е р а т 1 к о и а^ Г ш р .а СбсоЈтти, Сиа о п т о ј -ђ 'Е к к Л гп а га т|иоЈр.Еит]
а и т 1 р.Е толтсТ ] к а г т а ? т т р о а Р о Л а ? т т и Е ^тЗ рти тхј^ Х т р а ? А п т т ј? .
'Е ф '
оГ?
бгатЕ Л оп р-Е и ,

каС

тт Е р п т т гЈа а о р .Е и о 1

А птф и

абЕЛфоттотЗфто)?,

'Е и ттј 'А у Г а П о Л ес Ч Е рогЈааЛ ф р. а т ч ^ т З ’ М аГог/ к ’ .
Ттј? пр.ЕТЕра<; тгЕф 1 Лт]р.Еит]<; М акарготтјто«;,

П а т р с а р х т !? '1Е роаоЛ пр.оЈи .

Доиис Пашријарха ЈерусалимскоГДиодора, Пашријарху Павлу од 20. маја 1999. 1од. са
подршком анатемисању Мираша Дедеића.

182

П атри ј а рши ј а ЈЕ Р У СА ЈШ М С К А

Бр. Прот. 324

Блажењејшем Архиепиекопу Пећком, Мигрополиту Београдеко-Карловачком и
Патријарху Српском г. Павлу, драгом у Христу брату и саслужитељу наше смерности,
свети целив у Христу Исусу!
У страхотама настављеног катастрофалног рата у Југославији, у вези чега
смо се Вашем уваженом Блаженству писмено јавили са осећањима солидарности са
Српским народом, прочигали смо на седници нашег Светог Синода Ваше писмо под
бројем 2219, у коме нас извјештавате да сте свргнули и анатемисали Мираша Дедеића,
званог Михаила, који се доста дуго времена истицао неканонским дјеловањима против
наше Православне Цркве.
У духу наших односа и држећи се црквених свештених канона, прихватили
смо ову Вашу одлуку и молимо се Господу да дарује мир Својој Светој Цркви, да је
избави од раскола и од оних самовољника који раде антиканонски злоупотребљавајући
црквени поредак и изврћући појам Архијерејског достојанства. Нека би се тако
уједињена Црква супроставила нападима непријатеља Ваше земље.
У то име грлимо Вас са братском љубављу и остајемо
Вашег драгог Блаженства у Христу брат

ДИОДОР, Патријарх Јерусалимски
У Светом Граду Јерусалиму, 20. маја 1999. г.

Писмо Патријарха ЈерусалимскоГ I.Диодора Патријарху Павлу са подршком анатемисања
Мираша Дедеића “који се доста дуго истицао неканонским дјеловањима против Православне
Цркве”.

183

КерићНка Сша Оога
РКЕОбЈЕБМ К КЕРЕВИКЕ
Рос^опса, 10.01.2000. §о<1те
64.

0 \- Ц

1Чје§оуа буе^об!:

РАТК1ЈАКН бКРбКЈ РАУЕЕ
В е о § г а (1

Уаза буе108Н,
Р1бто које 81е т1 ириНН 23. Несетђга ргоз1е §о<Нпе ргоскао зат б
рагпјот, 1 ос! па<Не2 П1ћ сћгаутћ ог§апа 2 ађга210 <1е1;а1јпе 1п1огтас1Је о
сЈо^асУајипа које рот1пје1;е. Ргета Нт тГогтасцата, 1пс1<1еп1 је,
па2а1об1, 21. поуетћга рго§1е §осНпе па Сеуи 12агуао буеб1еп1к бРС
Ога§ап б1ашб1С, ргоНу које§ је рос1п1је1а ргекгбајпа рпјауа, као 1 ргоНу
Нса која би кабпуе па СеНпји Н21ск1 пабти1а па буе§1;еп1ка КаНоппга
№ксеУ1са.
Оггауп! ог§ап1 С те Ооге, и бк1а<1и ба буојот иб1аупот 1 гакопбкот
Гипксцот, геа§оуасе и бупп бЈНтсцата каНа бе гасћ о пагибауапји
јаупо§ геНа 1 т1га, 1 и&гогауапји обпоупјћ 1јис1бк1ћ ргауа 1 б1оћо<1а, ћег
оћгта ко би у1поупјс1, 1 какУ1 би гт тоНу 1 га ргоНугакопћа ропабапја.
Каба Нигпоб! је, На као у1аб! и Сгпој Ооп, бУ0Ј1т §га<1јап1та, и бк1а<1и
ба 1Јб1;ауот, 1 рогпаНт Нетокга1бк1т бЈапНагсћта, §агап1ијето 1јис1бка
ргауа 1 б1оћо<1е.
Ујегијет На се1е бе б1ог1Н ба т п о т и копб1а1ас1Ј1 На би Нггауп! ог§ап1
С те Ооге Но баНа гтаћ когек1пи 1 копбћикНупи багаНпји ба бРС,
ос1побпо МћћороНјот Сто§огбко-Рг1тогбкот, па оћобћапо
га<1оуо1јб1уо. К ета гаг1о§а На 1 <1а1је пе ћиНе 1ако. б 1о§а Уаб тоН т На
бУОЈ1т аи!оп1е!от иНсе!е <1а бе бУеб!епб1уо бгрбке Ргауоб1аупе Сгкуе и
Стој Ооп 112<1г21 о<11бћ11теп1ћ геа§оуапја, која шјеби иујјек П1 и бк1а<1и
ба обпоупш ћг1бсапбк1т упјес!побНта, како Шбто 2ајес1п1ск1
Норг1П1ЈеН б т 1пуапји 1еп2ца, 1 и ппги, па сшПгоуап пас1п габргау1јаН о
бУ1т ркапјппа, о којјта бУ1 1ји<ћ петаји је<Нпб1уепо т1б1јепје.
КопбНт рпПки <1а У а т себН1ат Во 2 1 Спе ћ1а§<1апе,
2<
1 гау1је 1 Пспи бгеси.

1

рогеНт Ноћго

Допис I Мила Ђукановића -ЊеГовој Светости Патријарху Павлуу коме 1а обавјештава
да ће бити поднешене кривичне пријаве против следбеника М. Дедеића -збоГ напада на
свештенство Митрополије Црногорско Приморске.

184

КсриМка С т а Оога
МГТНЗТАКЗТ/О Ш Ц ТИ А бШ Ш Р051А)УА
СсШаг 6сг5јс<±по511 РосЈбопса
Ос1јс1јспјс ђегћјес1по$и Сс(јпје

Вгој: з 1 -О ј/$9 " 4 3 $ ? Н
СеПпјс, 17.01.2000. §оЈтс

Иа обпоуи б1апа 161. 2акопа о орб1еш иргаупот розтрки, 0<1је1јспје
ђегђјсЈооб!! Се1шје, па о з п о у и б1игђепе еујс^епсјје 1 г (1 а ј с

ђ У Ј Е К Е Ш Е

Обп1уапје ујегбке гајесЈпЈсе С то^огбка РгаУ051аупа СгЈо/а, за зјссИ§1сш и
Сеппји, СгисЈа ђђ, рпјау!јепо је ОсЈје1јепји ђегђје<Јпоб1Ј Ссђпје, ба21абцо б1апи 2.
2акопа о ргаупот ро1оглји ујегбНћ гајесћиса.

ООЈЕиЕМЈА,
гијапсу16
^ ~-~м А .\с м д |^ м д

.

.

.-

ПотврКу1е с9

Ји.

• -

— п р о с тн и првпк-ј

I/

,/

ПЛ-ЗЗС'-1 с<*

Г з : ? ;•"•-

••*;3

С" '

чсд

. . . -------- —

__________

к т г . а ћ е " *

I?

* *у>«6еН И 1ј

Докуменш на коме оршнизација Мираша Дедеића заснива с&ојлештимитет: Увјерење даје
Група Грађана основала вјерску заједницу и пријавила јеу Одјељењу безбједности Цетиње под
називом ”Црнои>рска православна црква”.

185

ДфЈфЈ^,Сп13 Оога
ЦЛШКАбКЈПЈ Р О З Ш У А
<^ о ц д г а д с В Д ј ^ д м ј ^

Р -с С ф х х л

0<1д545да,«^№а^ЈЗе&цЈс
игђј?
Ссигу«,17’61 'зооо. ескИпо
о^поуи СЈала 161 2акопд. о цр§4сш ирга\'пот ромирки
ћсгћјСбДОбв Се&пЈс, па озпо уш а т а к л с стђасшлје ј г 6 а ј с

< Ј с1ј с 1ј о п ,

и V ЈУ Е К Е N1 Е
Обшуапје Ујегаке гакхјдјс^ С то 8 оп>ка Рга,0-.ч1а^па О ^ а
СеШуц, <ЈП1с1а ћћ, рпјаујјспо 1'е Шје 1јепји ћсгћјсапози С с и .у « .
2 зк(Пш о ргаупош роЈоХаго тасгхНћЈга^аМсп.

.—

и^>

4 ^

^ссћбпот,
с!а, 111

2 .

л ^ л .

П р С С Ј '* ^ .& А

&ЛЖСД

ЗИ . 1 2 .

Г^АСТЛ.КЧК О О ЈС Ј Ј Г ;.,\ЈА .
МЈ1л»1 и|ап< 1 \
> л л

УКАЗ
О ПГОГЛАШЕ1Е>У З А К О К Д 0 ПГАБНОЛГ П О Л О Ж А Ј У В ЈЕ Г С К И Х ЗД ЈЦ Д 1П П С .
Проглаш ава с е Зак он о ггоавком п о л о ж аЈу
вјсрских Јајадн.Јца. коЈп Јс усвојал а Ск>*ттшпага
Со 1г.|јлл 1п т с ч к с Нопубликс Ц рке Горс, на сјсдн н ц и
Др 1-ш твсно-пол:гтичког вп јећа од 23. ф с б р у а р а 1977.

У С Т А В

Г0ДТП1С.

РЕПУБЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ

БроЈ 371
Тптоград. 28. ф еб р у а р а 1977. годпнс
ПрсдсЈедш ос Осутшгпотс
С оцијалкспгчкс Р в ц у б г п х е
Ц ри е Горс
Сгдпслжв Ш ошкзсћ, с. р.
П рсдсједн и к П редсјсдкпш тв;
С оц и јал и спгч хс Р е ц т б л н к е
Црнс Горс
В с.хко Ммлжтовкћ, с. р.
3 А К О II
О П ГА ВН О М

П О Л О Ж А ЈУ В ЈЕ Г С К И Х

У С о ц и ја л п сп го со ј Р сл убл п ц и Цркој Горп алјеичона јс сл обода п сп о тт јед а ,и а вјсрс.
вјсрс

арЈгоатна

сгв^р

чо-

в јо к а .

Гра)>а,<н могу осн:лЈатп вјерскс за јсд к и ц с.
О аш п аш с. ::.тп простаиак рада вјср ск с з а јс Д!,:,цо. одн оосо кхчсог органа ијгп оргагипациЈе осм,,лан јс^ д у ж а н у року од 15 дана прпЈав,ггп оп шглиском о р га и г >тфлое н а д л еж иом за ^тгутра^ш њс
ггослооу-уу ддл ^сој тсксту: н а д л сж и и опш пасста« оргзп \*ттраое) на чпјоЈ јс тср:ггорсгји с јс д т н т о моаоо с попане н л и ~ ~ ^ ^ ^ ^ - ^ ^ о Г с ^ а7сдГпсис. одн осп о
м.оног органа или орган п зац н јс.
П Р ^ С јП ч о Л А

III УСКЛАЂИВАЉЕ РЕПУБЛИЧКИХ
ПРОПИСА СА УСТАВОМ

ЗТиГЕДПИЦА
Члан I.

И сп ови једак.с

УСТАВНИ ЗАКОН
ЗА СПРОВОЂЕ1БЕ УСТАВА
РЕПУСЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ *

И

Л

2

Члан 10
Рспублнчкн закони и другн рспублички прописи
остају на сназн до њиховог усклађиваља с Уставом у
рокоаима одрсЈ)сним овим законом. ако овим законом
нијс утврђсно да прсстају да в&жс.
Члан 16
До краја 1995. годинс ускладиће сс с Уставом_и
остали рспублички закоии.

I

Факсимил Увјерења из цетињскоГ одјељења безбједности и копије сзужбених листош из којих
се види даје ”Вјерска заједница ЦрноГорска православна црква” евидентирана по Закону чијаје
важност престшла пет Година прије дана пријављивања исте на Цетињу.

186

А М 1ГРА Ф 01М

’Лрс$(1. Прмт.

211

М е та Ха Р°^ &ссхосумуоцуте$ тгро<; ттју 'Т(хетера^ <рсХт^
хас лерссттгоибастто^ т)р.1у Т^оуоттЈта бс.а тб^ р.ета уесра<;
еиуетсхб^ Патрсарусхб^ Т)(хб™ Гра(Х(хатог\), еиуорсеФа 'Т(х1у
х а с т 5 6(хо7С1стт(о Х ат Т(ха)У 7саста^ &чс&еч 7сара 0 еоО
еиХоуса^. Феројхеу бе ес<; 'р/состсл> Т јх ш тб уеуо^ос;, е7сс тоО
6тсо101) ес(хе&а (Зе(Засос бт1 т)а бо>стете т т ју беооста^ стт)(хастсау,
бтс 6 срерсоу баотоу ох; хХт)рсхоу ха! бт) *Е7ссахотсо^ ттј<;
’АуатоХ1хтј<; ’Ор$об 62;ои Ђ х х Х т јс т с о о ; хирсо<; МЈгаб ОесЈеЈс,
бсттс^ б[хсра^с^етас ох; архт)уо<; (<3гр>о>сттои тсуо<; е!<; бХа<; та<;
’Ор$обо 1;оц<; 'ЕххХтјстса«;) ^е^арттЈтои ЧЗр&обо^ои ^ЕххХтјстса«;
тои Маиророиусои, еуес Атго бтб^ хаФасретИј ил:6 тои х а в ’
т)(ха<; ОсхоиЈхе^схои Патрсархс1ои 4ло тои ифт)Хои ттј<;
1еро)сти^т)<; Хестоирут)(хато<; хас «<; ^х тоитои сттерестас ттј<;
1бс.6тт)то<; тои хХтјрсхои, хас бт) ттј<; х а ^ ’ ^)(ха<; ’Ор$обо$;ои
ЂххХтјстса«;. 'П<; ^х тоитои, бХок; Аутсхауо^схбх; а^тстсосестас
тт^ сбс6тт)та тои хХт)рсхои хас итго таитт)у бс^а^ес то^
’Ор^обо^оу Лаоу тои Маирофои^сои, тои бпосои хауоусхо^
’Етссстхо7со<;
есуас
хас
ауау*о>рс^етас
и<р ’ ал ааб^
тшу
’Ор^обо^о>у ЂххХтјстсб^ (хоуоу 6 ' 1еро>тато<; Мт)тротсоХстт)<;
Маиро(Зот>сои
хас
Пара$аХаастса<;
хирсо<;
’А(х<рсХох1-о<;.
Аебо(хе^ои бе бтс тј сстторсхт) лесра (хартирес бтс 6
$рт)стхеитсх6<; бсуаст(х6<; ^о<; Лаои буес биа(хеиесттата<;
стиуелеса«; бса тт)У стт>охт)У аитои, т)ти; АлотеХес $е[хеХсб>бе<;
сттосуесо^
ттј<; сстуио<; тои хас ттј<; крообои тои, т) х а $ ’
осоубт)7тоте
тролоу
илоатт)рс!;с<;
ттј<;
бсастласттсхтјс;
7срост7саг)еса<; тои есрт)(хе^ои х.МЈгаз ОесЈеЈс лросра^бк; 8еч
итгтЈретес т а &Хт)&тј (хахрот^оа сти(хсреро^та тои Хаои и[хб™,
тб™ бтсо[шу т) 'Т(хетера ’Е^оуотт)<; етуас ^ерсатосриХа^ хас
<рроиро<;.
Тб> Т^оусотатш
хирсо) МПо ОјикапоУ1с,
Проебрср ттј<; Ат)(ХОхратса; тои Маиро(Зошсои,

Е1с; Маиро^оиусоу.
187

учиот оч, т) ’Ор$обоЈ;о<; ЂххХтјаса ах; 7п/еи(хатсхт)
6^тотт)<;, 7герсХа(х(За^оиаа е1<; тои<; хоХтсои<; тт)<; тб аи^оХо^
тоуу тотгсха^ ’Ор$обо1;<*)У ’ЕххХт)асаХ/, бсе7гета1 итсо т ^
и7го
псх.ош аита^ у(л/ор.еуом аераатсоу ха( б^тс*уу беа(хеитсхау\/ б с ’
аита<; Тердо Ка^б^см. Хи(х<рау\/<*х; тсро<; аитои<;, а1 то7Г(.хас
’Ор$обо!;ос 'ЕххХтЈасаг теХош/ и7г6 хауо^схоу Ђтссахотсо^
&уауу<*)рс^6(хе^оу а)^ тосоито^ и7г’ аитсоу, бт)Хабт) ха^о^схах;
хе^есротоут)(хе^о^ хас (хт) ха$т)рт)(хеуо^. 'ЕтсоЈхе^ах; то7ггхт)
^ЕххХтјаса теХоиаа шго ха^т)рт)(хе^о^ хХт)рсхо^ и7го оибе(хга<;
тш ’Ор$обо!;а)У ЂххХтђасап/ <бл/ау^а)рс^етас хас аафаХах; т)
7гоХгтгхт) ТЈуеаса 1хаатои Хаои беу ^7сс$и(хес
срерт) то^
Хао^ аиттј<; е1<; 1ххХт)асаатсхт]^ а7со(х6уа)ас^ хас атгохотгт)^
<Х7г6 тои ас*)(хато<; ттј<; аиуоХт)<; К о с у 6 т т јт о < ; т ш ’Ор$обо1;ау\/
ЈЕххХт)а1соу.
*Е1;

аХ Х ои,

Ђ х х Х т ја с а ^ ;
хас

^

а и т о у о (х с а

у о р т )у е Т т а с

б са т и 7 са )а еа у \/

хас

хХ т)р схаХ /, а 1 б7гоТа1

(хса<;

хатотс^
б^с

то7ссхтј<;

а)рса(хеус*)у

бс’

^ еруесаХ /

’О р & о б 6 ! ; о и

7 ср о и 7 го & еа еа г\/
хагИг)рт)(хе^ау\/

о и б е ( х с а тгер стгтсоаес б т )(х с о и р у о и у

аХ Х о

т с 7гХтју < 5 с х а т а а т а а с а < ; х а с фг)(хса<;.

УЕуо(хе^ тт^ реРасоттЈта 0Т1 хас тђ Т(хетера срсХт)
Ђ^о^отт)^ ал/тсХа(х(За^етас тт)и &7ссхс^би\/6тт)та бса ттр
тгу/еи(хатсхур аш оут^ тои Хаои тои Маиро(Зои\/сои, тт^
07соса^ аи\/е7сауетас т) хп/т)ас<; тои ес’рт)(хе^ои х. МЈгаб
РесЈеЈС, хас бтс Фа ОеХтјсл]
&7гоатаа(.07го(.т)гИј а7г ’ аитои,
б7с’ауа&а) ттј<; еуотт)то<; тои и<р’еТ(хба; Хаои.
ТЕтгс б е т о и т о с < ;, 7 г а р а х а Х о и ( х е у , б е ^ а а $ е тг\ч е х < р р а а ^
тсо^

ра& итатс*у\/

асагИ г)(хатау\/

тср.тј<;

хас

ауа7гт)<;,

(х е & ’ ш

б с а т е Х о и (х е ^ .

(3 ’А7грсХсои р '
Ттј<; еТрсетера<; ерстсрсои ’Е^оуотт)то<;
б с а 7ги р о < ; тгр о <; в е о ^

е и у е т т )< ;

Факсимил дописа ВасељенскоГ Патријарха Вартоломеја, Предсједнику Црне Горе Г.Милу
Ћукановићу поводом противцрквених поступака Мираша Дедеића. (једно од ријетких писама
ВасељенскоГ патријарха на које никада није одГоворено).

188

Број. Прот. 211 - копија
Његовој Екселенцији г. Милу Ћукановићу
Председнику Републике Црне Горе
Црна Гора
Са радошћу се обраћамо Вашој драгој и уваженој Екселенцији овим нашим
молитвеним писмом. Вама и Вашем народу желимо вишњи благослов од Бога.
Подсећамо Вас, међутим, на једну тему којој, мислимо, да ћете дати значај јер се
ради о лицу које се представља као Епископ Источне Православне Цркве, а зове
се Мираш Дедеић, тобожњи вођа (потпуно непознат свима у Православној Цркви)
независне Православне Цркве у Црној Гори, који је иначе пре неколико година
рашчињен од стране наше Васељенске Патријаршије и враћен у ред лаика. Поред
тога, он се и даље ван сваког закона представља као свештено лице и на тај начин
узнемирава православни народ у Црној Гори где је канонски православни епископ
од свих Православних Цркава једини признат Митрополит црногорско-приморски
Амфилохије. Имајући у виду историјско искуство да духовни раскол једног народа
има несагледиве последице, а може да угрози етабилност и напредак тога народа, јасно
је да било какво подржавање расколничког деловања Мираша Дедеића очигледно не
служи истинском и далековидном интересу Вашега народа, за чије добро се Ви, Ваша
Екселенцијо, темељно старате и бринете.
Познато је да Православна Црква, као духовна стварност, прима у своје
наручје све Помесне Православне Цркве, руководећи се свештеним канонима који
се поштују од свих о који све обавезују. Сагласно њима, Помесне Православне Цркве
функционишу преко канонских епископа који су признати од свих, јер су канонски
рукоположени, а не рашчињени. Према томе, ако локална Црква функционише преко
рашчињених лица, њу не признаје ниједна Православна Црква, зато, политичке власти
једног народа не би требало да доводе свој народ у црквену изолацију и раскол са
телом целе заједнице Православних Цркава.
Узгред речено, аутономија једне локалне Православне Цркве даје се после
извесних предиспозиција и формалности, а не преко рањгчињених лица која не раде
ништа друго него стварају неред и невоље.
Уверени смо да ће Ваша драга Екселенција разумети опасност по духовни живот
народа Црне Горе, која је проузрокована покретом поменутог г. Мираша Дедеића, те
да ћете се Ви дистанцирати од њега, ради добра и јединства Вашега народа.
У то име молимо Вас да примите изразе нашег дубоког поштовања, респекта и
љубави, те остајемо
2. априла 2000. г.
Ваше поштоване Екселенције
топли молитвеник пред Богом
Патријарх цариградски Вартоломеј,
Текст превода писма Васељенског Патријарха Вартоломеја I, Господину Милу Ђукановићу са
изнесеним сугестијама поводом незаконитих поступака Мираша Дедеића (писмо је остало
без одговора).

189

СВШ ЛРХШСР0СКИ синод
СРПСКС ПРЛВОСЛЛВНС ЦРКВС
Број 1159
30. <мј 2000. године
у Б^огрлду

Господину МИЛУ Ђ УКАНОВИЋУ
Председнику Републике Црне Горе
Подгорина

ПОШТОВАНИ ГОСПОДИНЕ ПРЕДСЕДНИЧЕ,

Ваше писмо од 10. јануара 2000. године, одговор на наш допис бр. 2041/зап.
1197 од 23. децембра 1999. године, примили смо размотрили и прихватили његов
садржај.
Оно је писано у духу наших заједничких разговора и ранијих сусрета, како
у Београду, тако и у Подгорици и на Цетињу, у Митрополији црногорскоприморској. Његов садржај нам је дао уверење да су добри односи између^
Републике Црне Горе и Митрополије црногорско-приморске као и других
Епархија наше Српске православне цркве (милешевске и захумско-херцеговачке)
надлежних за поједине области Црне Горе. Уз то и да се стварају здрави
предуслови за разрешење нерешених питања, као например враћање неправедно
одузете црквене имовине од претходне власти, и других питања која се тичу
узајамних односа, за добро и напредак како Цркве и остваривања њене духовноморалне мисије, тако и народа коме она служи. Ту наду су у нама утврђивали још
више повремени извештаји Његовог Високопреосвештенства Митрополита
црногорско-приморског Г. Амфилохија о помоћи коју је Влада Црне Горе
додељивала Митрополији, нарочито за изградњу Саборног храма Васкрсења
Христовог у Подгорици.
Са овим разлозима, г. Председниче, и сами ћете разумети, за све нас је
било изненађење када сте Ви за Васкрс о. г. својом честитком изједначили древну
Митрополију црногорско-приморску са групицом бивших црквених лица,
лишених у Православној Цркви сваког достојанства, са којима манипулишу неке
од политичких странака, ради остварења својих и других, а не црквених циљева.
Исто тако нас је зачудила Ваша изјава на недавној конференцији за штампу,
објављена у листу "Побједа" и у другим дневним листовима.
Ми можемо разумети да Ви као председник Републике Црне Горе и
председник њене световне власти, желите и грађанима Републике који су се
прогласили члановима Црногорске православне цркве и уредно регистровали, да
честитате празник. Али не би могли прихватити став да не одређује васељенска
православна Црква шта је раскол, шта је јерес, шта секта. Нити да она није

190

компетентна за оцену да ли људи који оснивају Црногорску православну цркву,
било чиме дезавуишу Православље, да ли прихватају и поштују његова основна
начела на којима оно вековима постоји. Или они под појам Православља уносе
схватања која нису била за 2000 година, те не могу бити ни сада. Онда закључак
васељенског православља да такву заједницу не признаје за своју.
Знамо, сигурно ћете нам рећи: Ово је време грађанског друштва,
грађанских слобода и права верских и других. Но Православна Црква одувек
проповеда да су људи слободна бића, да могу веровати како она верује, или
супротно томе, бити или не бити Хришћани, него атеисти.
Црна Гора, откад зна за себе, имала је својих великих распећа и деоба,
сукоба, па и крвних освета и братоубилаштва. Али је знала да без прекида сачува
јединство своје душе у јединствености своје Црногорско-приморске Митрополије,
увек сједињене са Пећком патријаршијом, а преко ње са васцелим
Православљем. Стога, управо ради тих загарантованих слобода и људских права,
друштво је у обавези да заштити достојанство, име, права и имовину установа
које иостоје од давнина, које сви поштују и пријатељи и непријатељи. А таква
установа и јесте Митрополија црногорско-приморска. Заиста, данас имају право
грађани да стварају поред осталог и своје верске заједнице, да граде своје
богомоље и стичу своју имовину. Али ни у једном законодавству не стоји да такве
новостворене заједнице имају право да угрожавају, отимају права установа ко|е
вековима постоје, сем онде где влада право насиља!
Са тога разлога, Господине Председниче, очекујемо од Вас и свију
представника власти да се заштите подједнако права и достојанство свих у
Републици Црној Гори и не допусти угрожавање основних људских и верских
права не само загарантованих позитивним законодавством, него и од њега
старијим, моралним поретком и правдом Божијом.
Не заборављајући да сви стојимо са одговорношћу пред Богом, народом и
историјом, упутих Вам Господине Председниче, добронамерно ово неколико
речи и надам се да ћете их добронамерно схватити и примити.
С поштовањем,

ПРЕДСЕДНИК
СВЕТОГ АРХИ ЈЕРЕ ЈСКОГ СИНОДА

Допис Латријарха Павла I М. Ђукановићу у коме се изражава изненађење промјеном става
у односу на Групацију око Мираша Дедеића, којусуу честитци поводом Васкрса 2000. Г.
изједначили са Митрополијом ЦрноГорско Приморском.

191

КерићНка Сгпа Оога
РКЕБбЈЕНМ К КЕР1ЈВЕ1КЕ
Рос1§опса, 12.09.2000. ^осНпе
Ђе, 0 1 - Ц с Џ е

1\је§оуа буе!об!
РАТК1ЈАКН бКРбКЈ РАУЕЕ
В е о § г а (1

Уаза буе!обћ,
2аћуа1јијет па Уабет рјбти о<Ј 30. т а ја оуе §осћпе, иг 12У1пјепје §1о
У а т 1ек ба<1 оћ§оуагат. 2 е ћ т 0а гпа1е Оа бат о<1 Уаб 1 осек1уао 1ако
гагитпо 1 с1оћгопатјегао р 1бто. б!ауоу1 које б1е 12П1Јећ би оћгаћгијис1
га ипаргећјепје оћпоба ћггаупјћ ог§апа С т е Соге 1 МЈ1гороћје
Стодогбко - РгЈтогбке, 1 бфбке Ргауоб1аупе Сгкуе и сјећш. Вћо ћј
у ео та сЈоћго ако ћ1б!е и 1от ћићи би§епбаћ ропабапје 1 сгкуепјћ
уећко<1об1ојП1ка, 1 с1је1о§ буеб1епб1уа и С т о ј Соп.
V

Такоћје У а т 2аћуа1јијет §1о сџепће <1обас1абпЈ1 ћорппоб 1 ротос
сћгаутћ ог§апа Сгпе Ооге М11гороћј1 Сто^огбко - Рг1тогбкој, јег бе
ро геа^оуапрта па пеке ћпеупе ћо§аћјаје С1П1 <1а бе 1о ропекаћ
гаћогау1ја.
1пасе, т о ј оћпоб ргета бупи р11апј1та која бто рокге!аћ и
гаг§оуопта, Ш ри!ет р 1бапе котипјкасуе, пуе бе иор§1е ргогшјето.
б!о бе т о је уабкгбпје себћ!ке ћсе, ја га1б1а пџебат 12Је<1 пасауао ћћо
која буе§1епа ћса, шћ г е ћ т ћа бе т у е б а т и оћпобе Сгкуе, уес бат, као
РгећбјећпШ буШ §гаћјапа, бато 12Јећпас10 ^гаћјапе Сгпе Соге, коЈ1 би
бе, како 1 б а т 1 1бћсе1е, игећпо ге§1б1гоуаћ, 1 рго§1абШ с1апоу1та
Сто§огбке Ргауоб1а\те Сгкуе. 2а теп е је 12и2 е1по уагпо ћа VI 1о па
ргаУ1 пасјп гагигшје^е, 1 ћа па ргау1 пас1п с1јеп11е ћа је оуо угуете
12§гаћпје §гаћјапбкод ћгибћ/а, ујегбкћ1 1 ћги^Ш 1јићбкШ ргауа 1 б1оћоћа.
ТЈујегауат Уаб ћа се ћг2 ауп1 ог§ап1 Сгпе Соге 1а ргауа 1 б1оћоће
§а!ап1оуаћ 1 бћћћ 1 каћа је пјес о Јт о у тб к Јт рЈ1апј1та. 5у1 1т о у т б к 1

192

2

зрогсм и Сгпој Ооп, с!ак1е 1 еуеп1иа1п1 зрогоуј коЈ1 бе Рси сгкуепе
1то\апе, гјебауаји зе 1 гјезауасе бе рге<Ј пе2 аУ1бш т ог§ап1та бидбке
у1абР.
1Ј ргауи б1е па2а1об11 када 1угс1ке с!а је С т а Оога осЈиуцек 1та1а бУОЈ1ћ
уећкјћ габреса 1 сћоћа, иИјисијшл 1 зуе роб1јесНсе које 12 1о§а
рго12На2 е. буе б!о гасћто сЈапаб и С т о ј Ооп, гасћто <Ја бе пе§аНупо
паб1је<јје, ро<1је1е 1 сНоће, ргеуагНаге па 1о1егап1:ап п а с т и 1п1егеби бУ1ћ
кој1 21уе и Сгпој Ооп. МћбНт На је 1 и1о§а МНгороНје Сгпо§огбко
Ргћпогбке и 1оте робећпо уагпа.
2еН т па кгаји На Уаб и у је п т На бат, као 1 Н т §1 рге<1б1ауп1С1 сћгаутћ
ог§апа и С т о ј Ооп, бргетап га На1је коп!ак!е о бУПп р11аиј1та и
2 ајеНп1с к о т 1п1егеби.
РптН е 12гаге т о је § У1боко§ иуагауапја 1 бгНаспе рогНгауе.

Одговор ЊеГовој Свешосши Пашријарху Павлу - I М. Ђукановића, на допис од 30. маја 2000.1.

193

СШИ ЛРХИЈТОСКИ сииод
СРПСКС ПРЛВОСЛАВНС ЦРКВС
врој 2701
22. децеллблр 20 00 . године
у Беогрлду

Г о сп о д и н у М И Л У

Ђ У К А Н О В И Ћ У

П р ед се д н и к у Р еп у б л и к е Ц р н е Г о р е
П о д го р и и а

П О Ш Т О В А Н И

О б зи р о м
р еч ен и ц у
сп р ем н и
на

н а н а јн о в и ја з б и в а њ а о к о

В а ш е г
з а

п и см а

к о н т а к т е

о д н о се

С р п с к е

н о д сећ ам о

о п е т

о

у п у ћ ен о г
сви м

н ам

п р ав о сл а в н е

н а

В аш е

р еч и

В и с о к о

ц ен ећ и

Р еп у б л и к е

р ад и

Ц р н е

п р о ти в у ста в н и м
Њ егу ш и м а,

Г о р е ,
у п ад е

л и ц а

В л а ш к е

и

ц р к в е

М и т р о п о л и ји

д о

о стал и х

и

з а је д н и ц а
сти ц ањ е

д р.
д а

сте

се

и

за к л е л и ,

М и т р о п о л и је

и

њ и х о в о

ћ е т е

к о јо ј

Р еп у б л и к е

н егати в н о

завр ш н у

к а ж е т е

се да

сте

д а

сте

м и сл и л и

Ц р н е

н ас л еђ е,

од

В ас

да

к а о

и
и

ја в н о

за х те в а м о ,

р ад и

Г о р е
п о д ел е

и
и

с в о ја т а њ е
п р ав н е

х р ам о в а

у

од

п р о гл а си т е

стр ан е

д р ж ав е

Ц р н о ј

Г о р и

Г о сп о д и н е

п о ш то в ањ а

ц р н о го р с к о -п р и м о р с к е

ср ед ств и м а

В а ш у ја в н у

у гр о зи л и

и

п р ав а

"П р ав о сл ав н и х
с в о је

и з ја в у

о ск р н а в и л и

д а

ћ е

и м о в и н е

Т о је , у в а ж е н и

ж и в о ту

и

б и ти

х р ам о в е

и

у

и

О ч и н и ћ и м а,

на

ц р к в ен о

к о ји

У став а

н и ш тавн и м

и

га р а н то в а т и

п р о зв ан и

и м о ви н у

п р ав н о

б езб ед н о с т

о д в а јк а д а

н о в о ф о р м и р а н е

Ц р н о го р а ц а "

ал и

н е

и

н а

и

в ер ск е

д р у га

о ти м ањ е,

Г о сп о д и н е

п р и п а д а ју

зд р ав љ у

у д р у ж ењ а

и

к а о

и л и

Р ад о м и р а

он и

за к о н и м а н аш е
је

и м а ју

б и л о

и

в ер ск а

п р ав о

к а к в о

д р у го ,

на
и

за га р а н то в а н е .
д у ж н о ст В ас к а о

п р а в н о г п о р е т к а у њ о ј. А п е л у је м о

св е ш те н и к а

сви

ц р н о го р ск о -

ш то

з а је д н и ц е

п л еб и сц и тар н о
и за к о н о м

о д го в о р н о ст

п о зи ти в н и м

з а је д н и ц е ,

П р ед се д н и ч е , и за к о н ск а

ч у в ањ е

на

М и т р о п о л и је

и зм еђ у о с т а л о г д а п о т в р д и те д а са гл асн о

м еђ у н а р о д н о г

у Ц р н о ј Г о р и , за д у ж е н о г за

за т в о р е н

се

љ уд ски х,

у гр о ж а в а њ е б езб ед н о с ти ту ђ е и м о в и н е н ас л еђ ем

п р ем а

о р ган а

"да

о ч е к у је м о

Б о ж ји х

п р ав о сл а в н и х

о ч е к у је м о

сад а

п р и м о р с к е . В а ш е је
д р ж ав е

р еч и ,

за к о н а
к о ји

и

то м е

у

и н тер есу . Н а д а м

д р ж ав н и х
н а

го д и н е,

Ц р н о г о р с к о -п р и м о р с к о ј.

Т а к о ђ е
су

и

о в е

н а ч и н у и н т е р е с у с в и х к о ји ж и в е у Ц р н о ј Г о р и " .

х р ам о в е

к а о

и

р а д и те

В аш е
и

н а

у

Б а ји ц а м а

н ео в л аш ћ ен и х

к о ји

о в е

п р ав д е

се п те м б р а

у з а је д н и ч к о м

ц р к в е
д а

П Р Е Д С Е Д Н И Ч Е ,

В л а ш к е ц р к в е н а Ц е ти њ у , к о р и сти м о

12.

п и тањ и м а

д ео б е, п р е в а зи л а зе н а то л е р а н т а н

П р ед се д н и ч е ,

Г О С П О Д И Н Е

Н и к ч ев и ћ а,

к о ји

в ећ

п р в о г ч о в е к а

и н а В аш е о се ћ ањ е
д ев ети

д ан

б о р ав и

у В л а ш к о ј ц р к в и , б р а н е ћ и је о д н а с и љ а .

Ж е л е ћ и

В ам

б л а го с л о в е н е

б о ж и ћ н е

и

н о в о го д и ш њ е

п р а зн и к е ,

к а о

и

м и р

Ц р н о ј

Г о р и и с в е м у с в е т у , о с т а је м о с п о ш т о в а њ е м ,

П Р Е Д С Е Д Н И К
С В Е Т О Г

А Р Х И ЈЕ Р Е ЈС К О Г

С И Н О Д А

А Е ћ

Апел ЊеГове Свешосши Пашријарха Павла -предсједнику Р Ц Г -1 Милу Ђукановићу да се
поштује имовина Митрополије ЦрноГорско-Приморске, као и канонско устројство Цркве.

194

КерићНка Сгпа Оога
РКЕБбЈЕБКЖ КЕР1ЈВЕ1КЕ
РоЈ§опса, 25.12.2000. §ос!те

1Чје§оуа буе1об1

РАТК1ЈАКН бКРбКГ РАУЕЕ
В е о § г а (1

Уа§а буе1обН,
2 ,а11у а 1ј и ј е т

§осН пе,

па У а з е т

к о је

је

25.

р1зти

к о ј е б1е п и

Н есетН га

о Н ја у 1 је п о

ириН Н 2 2 . Н е с е т ђ г а о у е
и

згеН бМ та

т а б о \т о §

1п 1 о г т 1б а п ја . 2 а п у а 1 ј и ј е т 1акос1је п а и о Н г г т г е ! ј а т а к о ј е б1е Ш 1 ириН Н

р о у о Н о т В о 21 с ш ћ 1 Н о у о § о (Н б п ј1 ћ р г а 2 П1к а . Р о б е Н п о р о 2 < 1 га у 1 ја т У а з е
ге 1 је

га

пиг

и

С тој

О оп,

б!о

т 1

је

бато

ро1;уг(Н1о

о б је с а ј

Н о Н г о п а т ј е т о б Н , 1 1б к г е п е ргеН ап об Н 1 ји Н б к о т Н о Н ш , к о ј е б а т коН У а з
р г е р о г п а о јо б оН п а § е § р г у о § бибге!:а, 1 1 2 и к и р п о § У а § е § (1 је1оуап ја. Т о
т е 11гаНп На се1е бУОЈ1т

Н с т т аи1ог11:е1от 1 и § 1 е д о т (1орг1п1јеН На зе

п а р гаУ 1 п а с 1п г а г п је § е 1 г Н Ј у а п ја о к о У 1 а § к е с г к у е п а С е Н п ји .

2 еН т, Уа§а 8уе1обН, На Уаб и у јеп т да је т о ја бргетпоб!, као 1 Нги§Ш
ргеНб1ауп1ка НггаупНг ог§апа и С т о ј Ооп, 12га2 епа и р 1бти које бат
У а т ириНо 12. бер!етНга оуе §оНЈпе па које бе ро 21Уа1:е, га коп1ак!е о
бУ1т р11апјћпа и гајеНпЈскот 1п1:егеби, 1бкгепа 1 1гајпа. Као 1 огјеп1асуа
На бе пе^аНупо паб1је<1је, ро<Зје1е 1 (НоНе, ргеуагНаге па 1о1егап1ап п аст
и 1п1егеби бУ1ћ коЈ1 21Уе и С т о ј Ооп, §1о робеНпо ро1епс1га1е 12
ротепи!о§ р 1бта. ОогуоН1е т 1 На ропоу1т 1 т1§1јепје које бат 1ас1а
12га21 о: На је 1 и1о§а МћгороНје Сто§огбко рптогбке и 1оте розеНпо
уагпа. 2еН т 1акоНје На Уаз и ујеп т На је га т еп е 12и2 е1по уагпо 1о §1о
VI 1ако У1боко сцеп11е оуе т о је пјеш, како пауоНће и р 1бти

ИаНат зе На се!е зе з1о2Ш за т п о т На је 1 ропа§апје зуШ НггаупНт
ог§апа С т е Ооге роуоНот 2Н1уапја око У1а§ке сгкуе па СеНпји, која
зи роуод га Уа§е р1зто, 12гаг пазе зргетпозН га коп1ак!е о бУ1т

195

2------рпапјјша и гаједпјбкот т^егези. I §1о је розеђпо уагпо - с1а је 1о
ропабапје и зк1а(1и за 1Јз1ауот КерићНке С т е Ооге, га§1а зе 1 VI
2а1аге1е и р1зти. Оођго з1е ртш јећН да је 1о 1 т о ја гакопзка дигпоз!,
као Рге(15Јес1п1ка КериђНке. ТЈргауо ро1а2ес1 о<1 ро§1оуапја 1Јз1ауа, ј
рогјђупјћ гакопа, као 1 изуојеп1ћ (Јетокга1зк1ћ 1екоу1па, з\и ог§аш
у1азђ и С т о ј Ооп тогаји с1је1оуаћ и зк1ас1и за зуојот изСаупот
и1о§от. N 1 јесЈап ројесћпас, ра П1 РгеЈзјеЈпЈк Кериђћке, пе т о ге зе
игсНс! 12пас1 гакопа 1 ЈЈзСауа, 1 ргеигЈтаН ћ тк сџ е ЈЈзСауот ргорјзапе га
с1т§е ог§апе. 2аг пуезто зуј гајес1по тпо§о ргораНП иргауо гђо§
затоуо1је 1 ропа§апја једпо^ 1акуод Јопедаупое ргесЈзјесћпка и
Вео§гас1и.
1Ј зуети о у о те пајгаНје т 1 је з!о зе роуос!от У1азке сгкуе гјгјкије
иуо1 зуезСепЈка К.ас1от1га Н1кбеујса. У је т је т с1а гајес1по т о г е т о
дорппуећ с!а зе јгђје^пе (ај П21к, 1 иујегауат Уаз с1а тогеСе јтаН
роујегепја и сћгаупе ог^апе С т е Ооге. Ја з а т за сЈигпот рагпјот 1
ос1§оуото§си ргос11ао зуе з!о зи т ј Н т роуос!от ириНП зуе§1еп1к
Н1ксеу1с ј МНгороНја Сто^огзко рптогзка, 1 гаћНјеуао оН дгга\т1ћ
ог§апа да ргедигти адекуаШе тјеге. В ојјт зе да зе ргођ1ет
пероћеђпо роННгије, 1 да зе тап1риН§е за озјесапјјта 1 иђједјепрта
зуе§1еп1ка Н 1кбеУ1са.
Аре1ијет па Уаз Уа§а буе!озН да рото§пе1е да зе ргођ1ет за§1еда и
геа1тт д1теп21јата, 1 роуодот копкге!по§ з!исаја, 1 и сјеНпЈ. У1а§ка
сгкуа па СеНпји з а т о је једпа од ерјгода и з р о т коЈ1 је еуЈдеШап.
Вој1т зе да је ргођ1ет да1еко диђ1Ј1, 1 да зе пе т о г е зуезН за т о па
јтоујпзко - ргаупе одпозе. Б а је и рпапји за т о 1о, пај1акбе ђ 1 пјебШ
ргођЈет. Ја ћоси да у је т је т да У ат а пце ргегепНгапа диђта
ргођ1ета. N6 то § и зе ћНјаде ргауоз1а\т1ћ у јетјк а и С т о ј Ооп, којј
зеђе зтаћаји рг1радпЈс1та Сто^огзке ргауоз1а\те сгкуе, који у!де као
паз1једп1си пекадазпје С то^огзке аи!океГа1пе сгкуе, рго§1а§ауаН
зекЈот 1 ђегђо2п1с1та. I шје пјес га о какуот зЈго&епот рокгеСи, гаН
је 1абпо да 1ћ је зуе§а бе1уопса, како 1о јгјау^ији 1 пајујзј
уеНкодоз1ојп1с1 бфзке ргауоз1а\те сгкуе и С т о ј Ооп. МЈзНт да 1о пе
т о г е ђЈН рпћуаНЈ1УО пј за роННбко§, а пј за ћп§сапзко§ §1ед1§1а. Као
рп тјег то § и пауезП да је 2 аћ1јеу га ЈгигЈтапје сгкауа па Ије^ибЈта и
Ц јтоуЈсЈта 1 В ајјсата 12 јипзсћкшје М11гороНје сто§огзко рптогзке ро1р1за1о око 90% ^гадјапа з Нћ родтбја. б а то 2а1ијеу га
роугасај сгкуе па Нје§и§1т а ро!р1за1о је 1058 Пса. 1Ј пекјт дги§1т
т је зН т а Н 2 аћ1јеу| јтаји §о1оуо з1оргосеп1и родгзки 1ока1по§
з1апо\т1з1уа. Ујегијет да сеСе зе з1о21Н за т п о т да у1аз! и С т о ј Ооп
пе т о г е га^уагаН об1 ргед 0 У1т еујдепф јт ројауата 1 ргођ1ет1та. ТЈг
јзкгепи ргедапоз! пајђо1јЈт 1 зуе1оуп1т 1 дићоупјт упједпозНта, 1 и
196

3
с!оћгој ујеп <1а бе ргоМепи галјебауаји па пасш с!а тк о пе ћис1е
роупјес1јеп 1 о§1есеп. I пагаупо, иг рипо робСоуапје гакопа 1 ТЈбСауа.
Ргоћ1ет буакако песе ћји пјебеп 1^попбапјет сЈггаутћ ог§апа 1
пеха\абпо§ бис1б1уа и С тој Соп, пШ ћИо какујт рпћбсјта па у1аб! и
Стој Ооп. Робећпо пе пергот1§1јеп1т ј а у т т орШхћата па гасип
с1ггауп1ћ ог§апа С т е Соге ос1 бђ*апе сгкуешћ уећкос1об1ојп1ка, 1
пеодтјегеп1т осјепата па габип с!г2 аупе роНИке С т е Ооге. Цкоћко
бта1га1е ро1гећп1т , бргетап бат с!а У ат с1об1ау1т рипи Могтасуи
пасНеиНћ бидбкЈћ ог^апа о б\пт с!о бас1а рокгепиНт роб(ирс1та,
роуос1от ргоћ1ета које пауосћСе.
I па кгаји, Уаба 8уе1обН, геНт с1а Уаб иујепт да се и гедоупот
робСирки 1 и гесЈоупој ргоседигј с!о кгаја ћ1Н габНсепа 1 §агап!оуапа 1
сгкуепа, као 1 д т § а 1тоУ 1па б\аћ коЈ1 робјесЈији 1то\ппи и С тој Соп.
Аре1ијет па Уаб да буојот тисЈгобси 1 ргесЈапобси пајћо1јЈт
\тцес1побНта ћп§сапб!;уа 1 1јис1бкое <1оћга, ићбеСе с!а бе 1 ос1 б1;гапе
М11гороНје сто^огбко - рптогбке о\а 1 с!ги§1 ргоћ1ет1 ба§1ес1ауаји па
гагитап паб!п, 1 и т!егеби гајесћнбкоЕ доћга. Моја бргетпоб! и 1от
ргауси је, ропау1јат, пеброта.
РптИе, Уаба буеСобћ, 12 га2 е тоје§ \абоко§ иуагауапја, иг пајбгс1абпјје
бебН1ке 1 пајћо!је ге1је роуос!от ргес!б1ојес1ћ В ои стћ 1 МоУо§осН§пј1ћ
ргаггика.

МПо Викапо\аб

ОдГовор предсједника РЦГ1 . М. Ђукановића, Пашријарху Павлу на писмо од 22. 12. 2000. Г.,у
коме он са доста респекта Говори о следбеницима Мираша Дедеића.

197

161 ЈХ к о ж о т н с
X Г I

оV

О Р О У С

Л .0 Ш
к х р \ х ј

™ |Ш Ш ^ Ш Д О .^ Ш Д 0 ( \1 П

ШМ101 ОРСКО-ПРИтОГСКИ
Ф .2/5.6/9 2

Л Р10 ПРШ I

03 С 3
Тср Иебсхацк

X, 0 ( 3 - 1

у цетињу

Мг|х()олол1ТЈ1 М аадоботаог'
Кг)01({) у.ср ’АцфсХохси)
Е[с М ацообогтоу

. -/Гф' ' У
схтс

ц е х е у а х ' Е 8 б а о |и о х г |х а

1)1-

Кг^дсср Л0оаауоде 6 о(хеу.

ПХг^офодгјОГдчес цета Х6 лг]с; хас оиуохгј? харбхад хо едалснХобиегох' е\- тг) хсхВ''
'У(.1схс Оеоотота) еласт/Ц 1 оусара, а л е ф а о т а |. 1е\' е\' аглт^ес блсос 6 кхт 0 и\ч 6оо)|дгу гУ|л\- х»]\'
Л10п \' тцхту бх!. л а 0 бј.Ш1ас еуеруесах е т а с хсххиохоофсхас ха1 (>Х.еО( сси. Есс хсиообс; хаО’
оод хб е\'с)о^о\' ЕеуСнхоу уе\-од баХХехсхс л а\ао х о 0 еу хас алесХестас и л о лосхсХоју ехбуту, ос
блосо! 1)ло хб е\'6 и|хсх хог' бсхисог) схлохрблхооу хсх лл.еоу (хсоаубуола х а 1 глох06\'са охебссх. алохеХеч хдаусхгјг лоХотеХе1а \' лсш а схлоохсохсх)] хас бсаолсхстхг] х(уг|спс.
Нс\'а 1 уусоохоу ех хђд Т(Јтор1ад отс лдосколсхсхс фсХобо&ас хас цатасобо*;!«!. лдоехаХеои\' охсо|хаха хас бсхоохаосад есд Хаобд х а ’с ’ЕххХг|осад, ех хсб\' олосоп' олбесд плехоисае^ тфеХЕса^ ес (сг| ос ех 0оос.
’ЕлслХео\' срссод, еа\' е^етааОђ хо 0е(хи хас б л о хагоусхгјд алог))ео)д 0сх бсафспсђ бтс
баос сххоХооВгјаоку сАи х а 0г)0Т](ХЕУОУ сереа хас л а б а о и у \чх ехотју х о 1Усцуса\' цехсх тог) ха\'о\'схог Елсохолог). аотоцатш д алохолхо\'хас ех тђд 'ЕххХ ђасас хоо Хсјсотог ре оХеОдсоод
осуелеихс бса тђу оо)тг|0сау тђд \|)г)хђд та>\'.
Мссх елслХеоу бтЈоа^еотод окуелеса бса тобд Л0соте0уатад то г о х т ц а т о д , хас бђ
тогд хХт|0схо6 д, 0 а е т и с т) игј сс\'аууТ 0 сасд топ уеои еххХг)осаотсхои цо^фсбиатод тб о л о 1о\'
0а 0еи)0Г)та1. аутсхауоусхоу бло оХсоу тсоу ’( ) 00 об 6 &соу 'ЕххХтјосту. ’1бш бцсод, е\’ опберга
лс^слгтоес бсхсхсоХоуести! ђ сб^оосд аотохеф аХ оо 'ЕххХтјоЈад бебоцпчи; б и лоте бе\'
6 лт]0де е\' т)ј леосохТ 1 еог Маг)0 обогтог> абтохефаХос Ч )006бодос ЕххХ)]оцс хси ђбт] тб

Осхооцсусхоу П а т 0 ( а 0хесо\’ ехес алоф а^О ђ а 0ут]тсхсбд ле.0 | тобтоо.
Т 6 "А усо\' "О род еохетас \'сс елсхоатђат] ђ от;\'еосд хас т] фсХолатдкх хас \>а схлоФп.'хОоГ1\' та ле.0 асте 0 <о бгоареслсх.
ЕкеХлсотоГУтед есс тт|\' а(’оса\' Хђђсу топ Нецатод бситеХоГ)|хе\' еНситокисл-ос тсхд иу(«с хссс ОеолесВеЕд Л0 оаег>х«с оад

А лагтес о1 ег т>) у.спгр Уигасеч 'Л хт лроаш т н х<и ПроСотаиЕгог
т/иу >гу.оои''Iсоо)V М оушу топ'Л уш \- "()()/»>д "Л Ош.

Саопшшење са сабора предсшавника и насшојашеља двадесеш свешшених манасшира Свеше
Горе о покушајима изазивања црквено!раскола у Црној Гори.

198

КА РЕЈА , 11/24 јан уара 2001.Г.

СВЕШ ТЕНА О П Ш ТИН А
СВЕТЕ ГО РЕ

Бр. Протокола Ф. 2. /5в/92

ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ
МИТРОПОЛИТУ-ЦРНОГОРСКОПРИМОРСКОМ
ГОСПОДИНУ АМФИЛОХИЈУ
ЦРНАГОРА
Ваше Високопреосвештенство
Синовски Вас у Господу поздрављамо!
Сазнавши са жалошћу и тугом у срцу за пријетећи у Вашој богомспаеаваној
Епархији раскол, одлучисмо на Сабору да Вам саопштимо наше увјерење да су такве
врсте поступци катастрофални и погубни. У временима у којима се славни Српски
народ напада са свих страна и угрожен је од разноврсних непријатеља, који под
плаштом правде прикривају најнечовечније и најподмуклије планове, представља
трагични луксуз сваки расколнички и сепаратистички покрет.
Познато је из историје да су лична славољубља и сујете проузроковале расколе
и раздоре у народима и у Цркви, од којих се нико није окористио сем непријатеља.
Поред тога, сагледа ли се ова тема са канонске тачке гледишта, постаће јасно да они
који пођу за једним рапшињеним свештеником и прекину заједницу са канонским
Епископом, аутоматски себе одсијецају од Цркве Христове са погубним последицама
за спаеење њихових душа. Још једна несрећнија последица за челнике таквог раскола,
нарочито ако су свештенициЈесте признавање те новоформиране “ ц р к вен е” групације,
која ће бити сматрана од свих Православних Цркава као антиканонска. Тим прије,
нема никаквог оправдања стварања аутокефалне Цркве (у Црној Гори) будући да у
области Црне Горе никада није постојала аутокефална Православна Црква, о чему је
већ и Васељенска патријаршија дала свој негативни суд.
Света Гора се моли да преовладава разборитост и патриотизам и да се избјегну
нове неприлике и несреће.
Надајући се да ће ово питање бити ријешено на најбољи могући начин молимо
Ваше свете и богоугодне молитве
Са заједничког Сабрања
Сви Представници и Настојатељи двадесет свештених Манастира
СВЕТЕ ГОРЕ АТОНСКЕ

Превод шекста Саоишшења са Сабора насшојашеља двадесеш манасшира Свеше Горе иоводом
уношења раздора у Митрополију ЦрноГорско-Приморску.

199

м о с*о *с*с и А ПаТГИАЈГХЛТ

М05СОТ* ГАТМАКСНЛТК
КЦ55ХАН ОКТНОООХ СНЦЛјСН
ЈКХ.У 5УНОО
ОЕРАКТМЕКТ РОК КХТЕКЈЧАЕ
СННКСН КЕЕЛТ10М5

свлшнинип синод
»•УССГОЛ ПРАВОСЛЛВНО« ЦЕРКВИ
ОТДБЈ1 ВНЕШНИХ ЈЦЕЕКОВШЈХ
СВЈОЕИ

п»т

д*

н и и
П .В М Д И * )

..........

Н ||» |

П — г (О П )9 М * * Л Л
Г к

М

(М П О М ^ П

2372
Е го В и с о к о п р т к н ц е н с т в у ,

тНТГ'0ГК>ПК1

ВисоасопрсосвшцехшсАшев«у А М Ф И Л О Х ^ кссл

М к тр оп олн ту Ч ерн огорск ом у И ПрШПМОрСКђр}|0 гл.;.^ХЈ.Т-;

Ваше Вмсокогтреосвлшенство, дорогоЛ ВлаЈ&лз41' V

с/'С|\и

л 7

Братски уведомлЈПО В ас, что на нмл СшЈГтеДшего ПатрП арха Алекк1&К™1ћУ
п оступ н л о п н сћ м о от так н азиааем оА Ч ерногорскоД ПравослашноА Цсркжн
с п р и зи в ом поддерж агп. деателж носп* сеД ор ган к зап к н .
В о в се в р ем еа а Р у сск м к С ербскал П равосл авн м е Ц срквн-ссстрм
шсегда бм л и вм есто и раздслжли р адости и скорбж д р у г .д р у г х К ссД час,
к огда расколвним ескнс двнж еннк пмталотсл развернутш свок> душ евреднуто
д ех гел ш о ст к кж каноннческнх территорклх
Р у ссго в в С ербскоА
П равославнм х Ц ерквеб, приноса м н ож ество б е д н собл азн ов кароду
Божнјо , вковв братски увершем В а с, что М осковскмА П атриарххт ннкогда
не п оддер ж и т деструктквнуто делтелвноств сам озванцеш и расколкнкков.
Желак>
В аш ем у
В м сок оп р оосвл ш ен ству
мира,
здравкш.
дол годен ств и л и пом ош н Бож неА , ддб м и е дал^цеА ш ем так ж е тв ер до
охранЈГп* каноническив
поршдок СвштоА П равославноД Церкви во
вверенноА Вам Ч ерногорскоА м ктрополии.
К опгоо уп ом л н утого писБма. остав л ен н ого нами б с з спгвета, прилагах)
длл В аш его озн ахом л ен н л .

С ЛЈобовмо о Господе
П редседателв
О тдел а в н е ш н ш ц ер к о в н и х свкзеА - /
М оск ов ск ого П атрпархата
М к тр ол ол к т С м олснскиА н К алн нн н гр

Факсимил писма Св. Синода Руске Православне Цркве у коме Митрополит Кирило извјештава
Митрополита Амфилохија да су предстшвници вјерске заједнице Мираша Дедеића молили
Московску Патријаршију да призна њихову орГанизацију као канонску цркву.
200

М осковски П атријархат
Свети Синод
Руске П равославне Ц ркве
Одјељење спољних црквених
односа

№ 2372

19. септембра 2002. г.

Његовом Високопреосвештенству,
Високопреосвећеном Амфилохију
М итрополиту Ц рногорском и П риморском

Ваше Високопреосвештенство, драги Владико !
Братски Вас обавјештавам да је на име Свјатјејшег Патријарха Алексија стигло
писмо од такозване Црногорске Православне Цркве са позивом да подржи дјелатност
ове организације.
Православне Цркве - сестре, Руска и Српска су у свим временима увијек
биле заједно и дијелиле радости и жалости једна друге. Па и сада када расколнички
покрети покушавају да рашире своју, по душе штетну дјелатност, у оквиру канонских
територија Руске и Српске Православне Цркве, наносећи мноштво невоља и саблазни
народу Божијем, поново Вас братски увјеравам, да Московека Патријаршија никада
неће подржати деструктивну дјелатност самозванаца и расколника.
Желим Вашем Високопреосвештенству мира, здравља, дуг живот и Божију
помоћ, како би и даље тако тврдо чували канонски поредак Свете Православне Цркве
у повјереној Вам Црногорској мигрополији.
Копију поменутог писма, које је остало без нашег одговора, прилажем ради
Ваше упућености.
С љубављу у Господу
Предсједник Одјељења
за спољне црквене односе
Московске Патријаршије
Митрополит Смоленски и Калининградски
КИРИЛО с. р.

Превод дописа Московске Патријаршије Митрополиту Амфилохијуу коме представници
такозване “Црногорске православне цркве” безуспјешно моле Московски Патријархат да их
призна као канонску цркву.

201

2002 г.

КГјТСГ ОГ;СмО-||.:,?ј,-\\01;СКИ

п : 1С

зсп с

зо о етр б р *

То:

П одгорос

5О 0ЈС С 1:

Е и 4« р о г о р с с п о л г к и х л х

1т р о г и п с « :

К 1дћ

^
Б ј)С |'

61

Ж ф^

//јг Г О
_ Џ о %

*О0}.

//.

У /;егЈ»ћу
В зш с б у с о к о п р с о о в п т с к с г о о . г п у ^ о к о ч т и м и к В л а д и г о , о л а г о с л о в :т г е !
К ск уд злосћ в и д аи сљ . сархи оп кскоп ои С ср п у х о всж и А кд росм » та к н а зу о а с и о н
* И с п д (н о -П р а п о с п а с н о и цсркви*" к ц с н у с т с о б д нохиП А » ф р е Д Л и о е н к о .
З г з “и с р к о о б * с о с т о и т Ј о о ч е н ( . и а л в а н с о п о р н и ч ш о ш к х д р у г с д р у г о м ф у п п , в
> аторм х тр у д н о встрстктт. Л
почти н е т

10( о

и уж ского п о л а о с а н е к н ж е д р х н м ак д р и та. М кран там

болказеГ ! ч а с т о к ) в с о о п к с к о п и .

У п о и д н у т Ђ ', и Л ш с е н с о -

дао н кш н кн прклтело и сорнтккк одного из нагф авлснии

о

И П Ц по ф а м и л к и О е р г е о о . о н ж е М и х а л в ч о н к о о , о н л?з З а р н о д з с . К о гд а -то з т о т
М и х а л в ч е н к о в 6 ј> ш и п а д и а к о к о и в Р у с с к о Г < З а р у б е ж н о Г « Ц с р к п и . П о т о < д с т о
'р у т с п о л о х з ш и ’ в с с ж Д о н н к г Д с а н

н аш н у к р а к н ск к с р а с к о л Б Н и к к -с а и о с гл т и

С а зт с к о ф а л к с т и * ). П р н о то м о н п о ч е м у -то сктенн л ф а м к л и р н а С е р Ф е в а , си д н о , ч то б
ого к е к а ш л н б и п ш и е д р у зЈШ

из Р П Ц З. Х кроготоо о н л о л у ч и л ч ероз И оакна

М о д з а л е а с к о г о , и з т с р и Л б в с п 'а р х и е л и с к о п о м М о с к о а с ж м
прасослааноД

в зто н

и с т и ш (о -

ц еркви ". П о то м М о д зал е в ск и & и М и х а л в ч е к к о в -С е р ге е в -З а р к зд т е что-

то к с л о д е л к л н и р а з о ш л к с ћ , с о з д а л и д о е р а з н и е ц е р к в и с о с о о н м е п и с к о п а т о м , н
о б с ■ 'р о с с и и с к и с н с т и н к о - п р а в о с л а о н а ш ’ . А т с л с р в М о д з а л с в с ж и

в ер н у п с д к т е м . кто

с г о 'р у к о п о л а г а л “ и д в л л а т с л 'а р х к о п и с к о л о м К р м м с к и м У к р а и к а з з и а в т о к е ф а л д к о Л
праоослаоноЛ цсркпн , но ж и в ст б о л в ш е

вМ

о о п е , п о т о м у ч т о в К р м м у у неп О п а с Т в и

н е каш лооЈ.
Т оккм об р азо ЈЛ . в к о в о п о д т в с р ж д п с т с л , ч т о к а ш и у х р а к н с гн с р а с х о л в н к к н н о к о т о р и м
о б р а з о м х о т л т в сту п и тг. о с о јо з с р а с к о т » к и * з м и ч с р н о г о р с к и м и и п р о ч и м и . Н о е д в а
ли у ких зто получн тсд, п осколаку в се они п остоднко отлучзкзт др у г

друга к

продолж аклг д р о б к тв сл н а м ел к и е с е х ш .
Ч то ж с к а с а с т с л го с п о д и к а Л м с е к к о , т о он , как сооб< ц аЈот с а м и р ас к о л В к и к и , б и п .
» р у х о п о л о ж ен * в е п и с х с п с ж и с а н п о с л е п р к н д ги п м о н а ш о с т о а (к е л р к л т н о с т и о
сеиис) п рии срно 3 года к а за д , а оеа< ои -л е т о м

сого год а < п ож алован > кр о стои на

г л о б у к . Ч с л о о е к о н с о в с р ш е к н о к о ц ср и о о к !> (Л . З т о о т ш а о д н о г о и з т о х . д е р с з г а г о
Л в г с с к г а и п о л у ч и л с д о к ) “б д а г о д а т о с а ж д е к с т в а " .
Д р у г о и р о с с и и с к т р а с и о л Б к и с , и м а к у к х ц к к с о б л “о п к с г а п Г о т с к и и А м в р о с н Л С к о е р с
сооб ш зст слсдукхц ос к з со о см
прикадлсж ит

к

саи то

Л м сскко, им енухнциП

'Л о д о б к о в с с м в м ш е о л и с а к н Ј .1 М

* кнторното о ф уп п о М и халвчсн кова. к которои
с с б л 'а р х и с л и с к о п о м С е р п у х о о с к и м

.

с а м о зо а к ц а м . си д груп п а к о и м с о т ни какого

к а к о н н ч с с к о г о ( а п о с г а т .с к о г о ) п р е с и с г в а х и р о т о к к Л с в о о г о к л и р а и е п и с к о п а т а .
п р о и о с о д л о т и в к и х с р е т и к о в , к о п р е д с т а о л л с т с о 6 ојо г а н г п о м е р а г р з о н о о б р а з н и х
аоакп ори стоа и ж ули гав. п окаб сж п вш кх отоооод у и реш и аш и х о ргак кзооато
'с о б с т в е к н о е д е л о ’ . Т а к ж е х о р о ш о и з в е с т н о , ч т о л р о д о и ж с к и о п о и с р а р х и ч е с к о «
л сстк и ц с в с с и к Јр и с д к к ц и Л о б с с п е ч к в а е т, О рсж де в сего . лоббн рооаЈШ О л и ц , д у х о в к о
и с с к с у а п в к о и зо р о ш е н к в Јх (г о м о с с к с у а л и с г о о и х о п д у н о в ). Н з з т о и о а < о о о и
п о д б и р а 1о т с п к а д р и

в

РИПЦ

о ц сл л х д и сф сд и тац и и сам ои

и д еи И стш ш ого

П раоослаоил*.
И кав р азк о о и д к о ств р а с к о л в н к г а о

о Р о са< и . т а к к а з и с а с м а л "Р осси и скан зв то Ј< о м к ал

п р а о о с д а о м а л ц с р ш о ћ ', в о з г л а о п л е м а л “м н г р о л о л и т о м С у з д а л и ж и м В а л о н т и н о м * .
о т ( .( е ч а е т о ф у п л с М и х а т . ч в н к о в а : о с е е о т а х к а з и о а с м и е о п н с к о п и 'к р з Л н о

кст&срди

к р а в с т в с н к о н к а н о н н ч о с к и (р у к о л о л а ж о к к п н з н а ч а л ћ к о о т т с х ж о

у ф аи к о о и

с зм о а зп т о о ). Б о л в ш к н с т п о еп и ско п о тз - и згн ак н и е за н ед о сто Л н о е

поосдеЈ<ис то РПЦЗ

и о т н а с . Г о в о р н т . что дсрж згтсл в с е о о сн о о к о м

ка би зн есс".

С о о б д а е т с п т а к ж о , ч т о М и х а л с ч е н к о о “н е о п о х о о с о о и л т о т в и д б и з н е с а
кззи оастсл

п

Р о саш

ко то р и т

“о т м и в а н и е д с к е г " .

б о г н в с о свед сЈ< и л . д о р о г о и

и В исом опреосаж цскнсиш кД

В ладико, ко то р и е м к е

у д а лос*. к а Г ( т и о п р о х о д и м ц е . Ј < а м е р с о а и 1ц е м с л , о и д к м о . п с р с н о с и т о з а р а з у р а с г а л а
в с р с д у п р о ч и х П о м с с т ш > (Х Ц е р к в с Ј с Г о с п ц д б д а о о с л р о п д т с т О у с т с м у в з т о м
м олитвам н,

тосрдостоЈО

и всрЈ< остт»к) В а ш е и С о л т и н и о за с ц н т о кп ко ЈШ Ч еско го

П рзо о сл аои д. М и ж е Ј< с д о сто и к и е ж с л а л к б и С и п . п о л сзк и м и В вм во в ссх
возм ож км х о п < о ш сн и к х .

Саопшшење Московске Пашријаршије поводом ирисусшва .гажних еиискоиа из Русије на
скуповима присталица Мираша Дедеића.

202

Саопш тењ е М осковске П атријарш ије поводом присуства лаж них епископа из
Русије на скуповима “Ц рногорске православне ц р кве”
“Ваше Високопреосвештенство, дубоко поштовани Владико благословите!
Успјели смо да сазнамо да иза имена “архиепископ Серпуховски Андреј” тзв. “Иетинске
- Православне цркве” стоји извјесни Андреј Лисенко. Та “црква” састоји се од врло малих група
које су једна са другом супарничке, у којима је тешко срести лице мушког пола у чину нижем од
архимандрита. Мирјана (обичних вјерника) тамо скоро да нема, већим дијелом сви су епископи.
Поменути Лисенко - је стари пријатељ и сарадник једнога из ИПЦ по презимену Сергејев, а
он је у ствари Михаљченков, он је и Зарнадзе. Некадаје Михаљченков био ђакон у Руској Заграничној
Цркви. Затим су га “рукоположили” у свештенички чин Украјински расколници - самозвањци
(“аутокефалисти”). При томе он је због нечега промјенио презиме у Сергејев, очигледно, да га не би
пронашли бивши другови из РПЦЗ. Хиротонисао га је Јован Модзалевски, који је био “архиепископ
Московеки” у тој “истинској православној цркви”. Потом Модзалевски и Михаљченков -Сергејев Зарнадзе нешто нијееу могли да подијеле и разишли су се, створили двије различите цркве са својим
епископима, и обије су “руске истинеке православне”. А сада се Модзалевски вратио томе, кога
је “рукоположио” и оглашава се као “архиепископ Кримски Украјинске Аутокефалне Православне
Цркве”, али живи више у Москви, зато што у Украјини не може наћи вјернике.
На тај начин, изнова се потрвђује, да би наши украјински расколници на неки начин хтјели
да ступе у савез са црногорским расколницима и са осталима. Али једва да ће се то код њих догодити
јер се они стално одвајају један од другог и тако се дробе на мале секте.
Што се тиче г. Лисенка, он је, како кажу сами расколници, био рукоположен у епископски
чин после примања монаштва (инцидент у породици) отприлике прије 3 године, а у прољеће-љето
“одликован” крстом на камилавци. Он није црквени човјек. То је оцјена једног од њих од кога је
Лисенко и примио своју “благодат свештенства”.
Други руски расколник, који је себе именовао за “епископа Готског Амвросија Силверса”,
саопштава следеће на свом интернет сајту о групи Михалзченка којој припада Лисенко, који себе
назива архиепископом Серпуховским”:
“Слично свим описаним самозваницама, и ова група нема никаквога канонскога
(апостолоеког) наслеђахиротоније свогаклираи епископа, јер произилази одјавнихјеретика, и сама
собом представља конгломерат разноврсних авантуриста и варалица, сакупљених са свих страна,
ријешених да организују “сопствено дјело”. Такође је познато да напредовање по хијерархијској
љествици у читавој њиховој јурисдикцији обезбеђује, прије свега, челне људе, духовно и еекеуално
изопачене (хомосекеуалце и врачеве). Натој основи бирају се кадрови у РИПЦ у циљу дискредитовања
саме идеје Иетинског Православља”.
Једна друга групација руских расколника која се зове “Руска Аутономна Православна Црква”
на челу са “митрополитом Суздаљским Валентином” говори о групи Михаљченкова следеће:
“сви њихови тзв. епископи су крајње нестабилни у моралном и канонском емислу
(рукоположени су најприје од украјинских самозванаца). Већина епископа - изгнани су за недолично
понашање из РПЦЗ и од нас. Говори се да је све засновано на бизнису”.
Саопштава се такође, да Михаљченков “није лоше освојио тај облик бизниса, који се назива
у Руеији “прање новца”.
Сви ови подаци драги и Високопреосвећени Владико, који су ми се посрећили да нађем о
претходном, показују очигледну намјеру, да се жели пренијети зараза раскола и код других Помјесних
Цркава. Нека Господ спријечи раскол молитвама, отпорношћу и вјерношћу Ваше Светиње у
заштити канонског Православља. Ми недостојни жељели би да Вам будемо корисни у свим могућим
односима.
Превод дописа -саопштења Московске Патријаршије Митрополиту Амфилохију о лицима
која се представљају као свештеници из Русије и који присуствују скуповима које организују
ментори Мираша Дедеића.

203

§

$

?
§1
® I |
» * '8*

|
I4

«

^ * *

&
&

•Ч )
< 5ј

1
^

со
2

- | 9 страна

ЦРНОМ ГО РО М

уторак, 20. новембар 2001. Д ^ 1 Л

ЈОВАН МАРКУШ, ДОБИТНИК ЦЕТИЊСКЕ НОВЕМБАРСКЕ НАГРАДЕ ЗА 1986. ГОДИНУ, УПУТИО ОТВОРЕНО
ПИСМО ОДБОРНИЦИМА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ЦЕТИЊЕ

Моје име не може стајати уз
име Сретена
С. Вујовића

^

^ ; ђ § • Тргопина дрогом не допрпноси бржем и
?! ^ 5
успјешнијем развоју града већ суноврату и раI I 8 8 зарању прије свега његове младости
^

^

Ј

^
Као што ј!: иознато. Скупштина опшгиие Цетин.с Иовсмбар^ ском иаградом олајс јавно признан.о ча залагањс и постигнуте
Л Ж л чспјехс који су нопркнијсли бржем и усијешпијем развитку оншти-

8

^

I! 11 Н ч .Ш О Д Ш м

И0

^

.1С ИV Г ' •

'Т С Х Н Ч Ч К О М

Гп* . 7)С11П:Г»У

с>С

Чз 5|
>5'
По маведсиом критеријуму и ја сам 1986! годнне добно ово
8 г* 5 га
значајно нризиањс. за којс сам Оар нсшто корисмо морао да ура5 'ч; В ;шм II мени. као и многнм другим д.удима. од свих награда најдраЧЈ ®
:.м |с она од сног парод.т На Цс гињу моја породица живи |ош од
П л 8
прирг пописа нароши. у н.сму сам рођен и стално жнвим. оио сам
ђд ?!
1.|к/ 1сјсдник Изнршмог одИора а нотом и предсјсшшк Гкупштинс
V 5 §
нкн гппе Петип.с, нг1о ми свс 1.||. ,|по чнни •пг;'1.
5 ' § ~|
Мсиу:им. рукопођен стничким одзлозима смаграм да јагно грс95
в,
ба д.а сс одрскнем награде. Овнм отворсиим нисмом то и мипим. и
§1 §
••цпи.м иадлсжис оиштннске слуи.Ос да м< избришу нз сииекг до8 2
бн . иика награа . града Цстин.а
Тк4 * ~|
1'онод И1 оку моју о д л у к у је јсдностаиан. Оие грдиие иа/ раду јс
& ^ *
'I 6 (VI и ирофесрр Срстсн С. Вујоинћ. којн ј<- рсгнстрован од над^
б|
..жш 1.\ др'/|..1111:их мргаиа као преа шоВан и грговац дрогом. Ова
® § «
|"п снииа |с сгојсврсмсио. дана 28 сситсмбра 1944. годннс. јивио
§1 Љ е.ншштспа од МУЛ-а Републике Црнс Горе и до данас нијс јавно
» Ј8 8ј
чсмантоваиа Јаспо јс да сс трговином дроге нс: доприпоск бржсм
§ %^
п усијсипшјс.м разноју градл всћ суноврату и ратаран.у прнЈС свега
а
IV н>егонс младосгн. Ич тих разлога моје имс и презимс не могу се
81 *^ј'
наћи на сииску добитннка наградс града Цетиња зајсдно са профе§ ® ,8
сором Сретсиом С ВујовиНем
5! а д
Надам се да ће ово моје иисмо подстаћи на размишљање и сма,8
§
трајте да је ово мој скромни допринос у борби протнв дроге. чије
«.
мослсдице бОЈИ.м сс многи јаско ие виде. каже Јовам Б. Маркуш V

К .К * К * ;

«11М

х.у.тг»*г;* ;• *!1с>дгори :ц |. '.рс*
гс*»1 В уЈг.п и К .
к и .и ж и ш *;:
М и л е н к о М и р а п о Ј т ! ) . сц<*
с к ч Ј*а.л1 !и к и ‘дс к »ротср
1И.И
»: ;.'>снг ссс :ро Ф р .
*«;:•%<•!

с а м о с т и н .1 г, . Ц с “ .»н»у

Јавно саопштење МУП-а РЦГ објављено у листу „Побједа" 28. септембра 1994. годиче
1*2 ЧГ.бЛ V Ч Л С
Ц В Н Г А Р Б Е З & Ј Е Д Н О С Т И П О Д Г О Р И Ц .*

УХВАЋЕНИ ТРГ0ВЦИ ДР0Г01У1
Због н еовл вш ћ ен е
Јорно је у бјокстг.у

п р о кд во д њ :

н п р о д а и в р н х у а н е , г.рнвадена

П ол ЈП ри №. 27 г « и ? г ф р н
- 'ДГ»оГ <>» ш м м ч ^ оумИир. д л су

(■10) ИЛ.Ч.ШПЧШ
Ц < «ии
ИишЈц' иичдг»г. пђ,.-\, >о| мд

И Ш р И Г Н "«

п о ч и 1м '* 1и к и р « * л .м « и |с и ј«

вм и р^и,
рппв

К

• I’ •

Г .рчИ И Ш Г)

кроп
’**•*•

....

Ј«-"П

»•

Гчп»»1'

-

-

Ог?'*Ч*3 КИ' «1ч*Ч»'-.|»' .» ,3 I
М ктуч и н л (М ••■• ...н!

< * » м и н с у п угп кч н и
оф до
и лр и л л гом
И ЈЧ ч рвеи х л а
1л д и КИ |И | П в р и и ћ ч М Д о -

♦»»••I

Л(И1Ш>ОПО^.|

з и »:у V гтриир« и г .

(Гр.ИО

четнрм пнца в

шг. »:ч »»чрт« о*и- 1оди*ч 1 .т >
с и д .1 ј н ч и м и п ћ и ч
Д И .-.Ч
• • • |> л ) ц у
чии
< и « и т»-

-р»».1аА «
- IV .1 »;.» п п к.т..

• с о м а ц а *ч ч ј с ј с

ки рисгш ш

циЈама КОЈе смо дооили из Команде пом енутог корпуса, заинтересовани су и Италијани,

С11С-

цијална јединица Војне полиције В С Ц Г , познатија као „љу-

министар одбране, који је, ПОДсјећањ а ради, скоро за једну од
овдашњих агенција изЈавио да

У БИЈЕЛОМ П О Љ У НЕДАВНО ФОРМИРАН О ДБО Р
ЦРНОГОРСКЕ ЦРКВЕН Е ОПШ ТИНЕ

У Одбору ЦПЦ и један Муслиман
У

Б и је л о м

сти ту ти в и а
го р ск е

П о љ у

с је д и и ц а

п р а в о с л а в н е

и за б р а н
З а м је н и к

р а д н и к

је

ц р к ве

л о к а л н е

п р е д с је д н и к а

М о р а ч а н и н ,

а

н ед авн о

о д р ж а н а

Ц р к в ен е о п ш ти н е
и

за

у п р аве

п р е д с је д н и к а
П е р о

п о с т а л а је

п о т п р е д с је д н и к

к о н -

Ц р н о -

Л ак и П .

Б у д и м и р к а

Д р а ги ц а

В о ји -

н о в и

су

д р

З в о н к о

в н ћ , Д ан н л о
М н ш о

М р д о в и ћ ,

Ш П сп ан о ви ћ ,

М о р ач а н и н , М и ћ о

Н о в а к

Љ у б о је

М о р ач а н и н , Д ан и л о

Б а л ш и ћ , Д р а г а н В у ји с и ћ , С а д и к К у јо в п ћ и Г о р а н

Г о сти љ ац . О д л у к у о ф о р м и р а њ у Ц р к в ен е

о п ш т и н е п о т п и с а о је

ђ а к о н

Н е б о јш а Б а л ш и ћ .

М.Н.

н о в и ћ . С е к р е т а р је Н с б о јш а К н е ж е в и ћ , а ч л а -

Т РИ БИ Н А У Ц Р Н О Г О Р С К О Ј А КА ДЕМ И ЈИ НАУКА
ТГ

Н о вак о -

Г р еб о ви ћ ,

0 .Т Т Т Т Т Ј

ТТТТТГ

стал
спег
обез

њ

ци 1
га1г\
Шћ\
Р е»
је д н )

Фсјз
п о р у
носн

X
СР

А Т Т 'П :л т з

Саопштење са ”консшишушиене сједнице” Црквене опшшине бјелопољске- "ЦрноГорске
православне цркве”, о чланствуу општинском одбору, објављеноу дневној штампи.

205

\ууАу.топ1епе1.ога/тпе\У5/Гас1Ј1.ћ1т

Оовгоуођш ргЛогЈ Сгпо^огбкој Ргауоб1аупој сгкуј
РОбТОУАИА ООбРООО, РК1бТАиСЕ СКМОООКбКЕ А1ЈТ. РКАУОбћАУМЕ СККУЕ
1Ј гаг§оуоги за па51т рпја1е1ј1та \г Тогоп1а багпаћ 5 то Ја 5е и Тогоп1и 5акир1ја р о то с га
Сто^огбки аи1океГа1пи ргаУОб1аупи сгкуи. 1гга210 5 ат ге1ји <3а 1 и СЈка§и 5акир1то ротос.
РгИагет јте п а с1агос1ауаса:

1бте1 КеЈјоуЈс-------------- -Цб 100.00
Уабко Косоујс...... ............ ~1Јб 100.00
АсШја Ме1апоуЈс.............. — Цб 20.00
АШ Рекоу1с------------------ •— Цб 20.00
Кигсћја Кага51апоу1с......... — Џб 100.00
2еко Оибкјс------------------

1Јб 60.00

Весјг Сић1с-------------------

Цб 60.00

Вес1г Уићс------------------- — 1Јб 60.00
РасШ КеЈгоујс--------------- — Иб 150.00
Мапја Ко11------------------- —Сап. 20.00
УоЈ151ау-Цеуепка Кабоујс- — Сап.250.00

ба оуш! рок!опот г е ћ т о ибрјебап гас! Сгпо§ог5кој Аи1океГа1пој ргаУОб1аупој сгкуј ј
себпГаћ и51оћсепје Ерјбкора МЈћаНа.

РасШ КесНоујс, Сћ1са§о,111епо15,1ЈбА

Информација I.Фадила Реџовића, објављена на ишиернешу, да се одазвао позиву за
прикупљање помоћи ”ЦрноГорскојИравославној Ирквн”и наводи имена дародаваца са
износима помоћи.

206

ЖЧИИДЛИ 4--------------------- < Ј г и 5 * \ г о

бјпос џ В|је1от Ро1јџ бУесапоз! роуос!от 05П1Уапја
сгкуепе орбНпе СРС, тЈ^гороИ! МЈНаИо ка!едопсап:

Уга11сето пгатоуе
које пат је ше1а 5РС
В1је1о Ро1је - Сшодогбка
ргауоз1аупа сгкл/а з т о с је и
В1је1от Ро1ји ршесШ а сШћоупи акаЛепији роуосЈот о зп 1уап ја сгкуепе о р зћ п е и 1 о т
дгас1и.
- Меша сабп1јед роз1а оћ зи епЈа робгоуапЈа, 1Јића\Л, ујеге 1
п аће т е ћ и п а т а , гагИсШт ро
пас1ј1 1 ујеп, аН јесћпзГуеш т и
Соте ћа ћ и ћ е т о 1јисИ 1 51ПО\п
пазе т а јк е С т е Соге - рогиао
је тНтороНГ СРС МШаИо.
МћгороШ СРС је п ауео Иа
је ос1 1920. досћпе 5РС иге1а
зуе зуећп је 1 бГауИа Ш р о ћ буој рго!ек1ога1.
- 0с1 6 5 0 сгподогзкјћ сгкуг 1
т ап а б ћ г а , буакј зе т о г а утаСШ сћГаУ! Сгпој Соп 1 СРС. 1Ј В1је1 о т Ро1ји зи пајбГапје ћ\пје
сгкуе - ЗуеГод М1ко1е, Р е ћ а 1
Рау1а, 1 о с е к и је т о <1а 1 пј1ћ VIа ћ т о . бгрзкој ргауоз1аупој

тИ гороиј! т к о п е се з т е с а ћ
ћ а зе т о Н ћоди и зу о јјт ћодо т о 1 ја т а . 51уагапјет за то з1 а1пе ћггауе С ш е Соге, а и г о т а!зк] се зе угаћћ 1 п азе ћодото1је, јег с т о д о г зк а сгкл/а т је оћ јисе - 1з1акао је МШаИо.
Иа зкири зи доуогШ 1 а к а ћ е т Ј к К аћоз1ау К о Г к ст с, с1ап
М ћгороШ зкод заује!а СРС
М оугт Аћггс. ргећбјесћпк сгк уеп е о р зћ п е В1је1о Ро1је Р е го ћак1с 1 ргећзјећпјк сгкуепе
о р зћ п е ОапИоудгаћа Б г а д а п
ВигоуЈс.
Зкир је рго!екао т ј т о , јако
зи и дгаћи роћ О ћгоуот јисе
озуашШ р а т ћ е ћ роћ паз1оуо т "Казрор ћопоз! ргок1е1б1у о ” , дћје 12те< 1 и оз!а1од 51ој1
"ћа је зуако икагп/апје розСоу апја 1 ирЈбШапје и пједоуи
ћ егакоп и дгирасци оразпо га
ћиаи”.
В.С.

У
ч и ји

13

је

у р а

п о ч ео је

в л асн и к

М и тр о п о ли та

за

госп оди н

Ш аћи р

з а је д н и ц е

у

већи

р учак

го сп о д и н
ручком

су

Гори

дворан и

М у јо
би ли

С м аи л о ви ћ

Ц рној

у

и

ресторан а

М у р и ћ .
им ам

п р е д с је д н и к

госп од и н

И зен

ром ске

Г аш и,

као

и

број зван и ц а.
А тм о сф ер а

ч а н а . О с је ћ а л н
Т оком
ри ч ки

у

д воран и

б и л а

с е Б о ж је п р и с у с т в о

ручка

госп одн н

зд р а в и ц у је

Ж и ворад

М .

је

вн ш е

него

све-

и б р атска љ убав.

п од и гао

парох

П авловн ћ,

подго

п р о т о је р е ј-

Митрапо.шт Михаило са црпоЊрским
свјештеиством при.шком освјештања
Парохијско/дома

207

П оред

п одгори чки

Бесједа Њ еговог Блаж енства
А рхиепископа Атинског и цијеле Јеладе (Грчке)
г. ХРИСТОДУЈ1А,
приликом посјете М итрополији Црногорско-приморској 2001. г.

“Сваки епископ и сваки митрополит који се налази у јединству са сабором
епископа своје Цркве уједно је и у јединству са свим Православним Црквама и
епископима широм свијета. Стога ми у Грчкој као и широм Васељење гдје год постоје
православне Цркве, као канонскогизаконитогМигрополитаЦрне Горе признајемо само
Миггрополита Амфилохија. Нико други то мјесто не може заузети осим на пучистички
начин, незаконито и неканонски. Зато вас молимо да останете јединствени иуједињени
под омофором и под благословом свога Митрополита Владике Амфилохија.
Знате из Св. Писма ријечи које је Бог Отац, сам Господ изрекао на дан
Преображења Господа Христа. Тада се чула ријеч Божија: “Ово је Син мој љубљени
Њега послушајте! Мало варирајући те ријечи ја вам поручујем: Ово је ваш канонски
архијереј, ваш Митрополит, њега слушајте!
Ма ко други да се појави својатајући гу титулу и то достојанство, а немајући у
ствари никакву канонску вриједност нити основу, ко год дакле не улази на врата код
словесних оваца Христових него ускаче преко зида и кроз некакав прозор, јесте по
ријечима Христовим лопов и разбојник”.

Поглавар Грчке Православне Цркве I Хрисшодулос о иокушају да сеунесе раскол у
Митрополију Црногорско-приморску.

208

Бесједа Њ еговог Блаж енства ПЕТРА V II
П апе и П атријарха А лександријског и Ц ијеле Африке,
приликом посјете М итрополији Црногорско-приморској и Епископији
Будимљ анско-Н икш ићкој 2002. г.

ССУ цркви нема мјеста за антиканонске групације.
Нарочито није могуће бити православни хришћанигт а да се буде у било
каквом општењу са неканонским групама које на своме челу имају свештена лица
која су због евојих преступа лишена свештеног чина, и то не од било кога него од
древних апоетолских цркава. Када ово кажем имам у виду конкретан случај који
постоји у Црној Гори, гдје се на челу једне такве неканонске групације налази личност
лишена свештеног чина од древне апостолске Цркве Цариградске и Александријске
Патријаршије. Ово вам говорим са дубоким болом у души због оваквих појава, али
и великом љубављу према свима вама. Александријски патријарси до данас имају
духовну повластицу изражену у њиховој титули - Судија Васељење.
У евојетву данашњег Патријарха Александријског имам право да расудим о
томе шта је ваше стварно духовно добро.
- Наше приеуство у овој славној области званој Црна Гора испуњава нас
радошћу изато што се овдје срећемо са једним сјајним јерархом Српске Цркве.
Црна Гора је једна од историјских области српског православља, која има
богату историјску традицију. И овдје је Српска црква позвана да изврши богоушдно
дјело, дјело помирења, дјело наде, дјело спасења и овдје, као и у осталим крајевима
некадашње Југославије. Народни правци, духовни и политички, дужни су да се издигну
до висине савремених изазова и да разорне политичке и религијске ствари замијене
духом мира који је од БогаГ

ПоГлавар Љаександријске Цркве Г. Пешар VII, о иокушајима уношења раскола у Мишроиолију
ЦрноГорско-приморску.

209

ЦРНОГОРСКЛ
П РН ВО СЛ Н ВН Н
Ц РК В Н

•5, !ЈТЈгУ

(•!

М и , по М илости Б о ж јо ј, канонски епископи и свјеиЈтенство Бугарске православне цркве,
на челу са Њ е го в и м В и с о ко п р е о с в је ш т е н с тв о м М и тр о п о л и то м И н о ке н ти је м , затим
п р е д ста в н и ко м И талијанске православне ирк&е. М итрополитом Равене и читаве Италије.
го сп о д и н о м А н то н и о м д е Росом, затим епископим а и свјеш тенством Истинске руске
православне ц р кв е , на челу са АрхиерирсоРргД Д н д р е је м , заједно са нашим до м а ћ ино м
А р х и е п и с к о п о м Цетин>ским и М и тр о р р д и то м :Црнргор1с^И(и господином М ихаилом - сум ирајући
резултате д в о д н е в н о г С усрета право<!Лавних ц р ф в а н а Цеш*>у. 28. и 29. октобра 2002. године, у
органи заи ији Ц р н о го р с к е православие иркве, једнодуш но усвајам о о ву заједничку
Расправл>ајући о полож а)у мач>их православних цркава и н>иховом односу п р е м а б р о је м
вје р н и ка великид\. православним ц р кв ^м а . вс^Јиодостојниии и свј^штенство православних
цркава, окупл>е.ни на(:о©о||:€.усрету, изјавл>у)емо дај д рж б ђи се )еванђ(|л^ и Светих начела учења
Господа наш ега Исус^^^Сриста, и ■исповиједајући истинску православку вЈеру: а .у ка но нско м
јединству са наш им асталим сестринским православним.. црквамаДбллвтрајући да с м о на
и с п р а в н о л ^ ђ о ж је м :п у г у ' "-одбијЛмо м о гу ћ н о с г да било Ј«и]5:“и р кв е н л -м р !К организаии)а или
политичка 6и$а.,ЈИрже утипати на спречавањ е оШвл>ан>а нашег светог задатка/који НаМ је Б о ж јо м
вол>ом по вр е р е ну народ у.
.
.
| '■ [кЧј1 !
ВраФу нш них Сриа и наших х р ам о в а бтво р е ни су за сав православни ф и /е т к и ми, као
јединственвгпородИ иа. п р е д л а ж е м о и чИтЛвОМ:6агФ ом ;православном свијету дВ санајиа из исте
причесне Ф ш е п р и М а к р в И т и је л о Х р истб во и и Ф о в и је д а истинску Христову вјеру, Јк
У ч*сни ии Сусрета рравославних ји р к а в а на Цетињу п р б те ф в у ју РроТиву| д)елатности
м и тропбд ита С рпске рраврславне ир кв е у Ц р н о ј Гори, гск:прАИНа ;АмфилфХија, који за је д но са
С р п ско м правоблавном ц р к в р м , покуш ава негирати п о с го ја а е историјскрг и р н о го р с ко г народа
и оне м о гућ а в а ти о б н о в л ^ р у Ц р н о гб р с к у православну ц р кв у да врши Свету д уж н о ст у свом е
на род у.
; |
|
~ ~ — '" /'Х ''-,; !ј
! I
Ц р н о го р с ка православна п р кв а )е на правом путу, н>ено постојање је реалност, д у б о ко
утемел>енау п р н о го р с ко ) н а р о д н о јјп р к в е н о ј истори)и и.црквеном праву.;
Д у б о к о с м о : захвални н а . го с то п р и м с тв у М итрополита М ихаила и ; Ц р н о го р с ке
православне ир кв е , п о с е б н о на изузетно д о б р о ј организаиији ових Сусрета ко)п ћп, нддамо се,
п о с та ти тр а д и и и о н Ф н и .

\
г - ; : : " 'и' " ' Ч

ј

I /

/

/

\

На Ц етињ у; 29> о к т о б р а 2002. године

••••

\ \

ки и М итрополиг
Њ егово Високоп,
Ц р н о го р с ки
+ М ихаило
ске прабоСдавне ц р кв е Н св р а ко в ски
Њ егово В исокоп р о свје ш те нство М и тр о п о л и т Бу|
+ Гаврил
С Л ч Ј Д Ч 1< Л
Њ егово П реосвЈеш тенство Епископ Брегалнички
+ Јаков
/
Њ егово В исокопреосвЈеш тенство Епископ Константијски) + Кирил
Њ егово Пр^р^ејеш тепСТБбТгг
+ Гервазије / ф Д
СвјештеноиЈ^онФм, Емил КосЈГгсдинов
Стдвроф<5р и к о н о ? \Х т к ф а н Костадинов
Ставрос)х>р, Н ико ла Захаријев

воЛ ^

Гј-

Њ егово В и со ко п р е о свје ш те нство М и тр о п о л и т Равене и^читав,
Њ егово В исо ко п р е о св је ш те нств о А р х и е п и с ко п Истинске руске прав
С е рпуховски + А н д р е у
П р о топ ре зв ите р , А ле кса нд ар С ергејев - Зернал!
ПротоЈереј, В ладимир )арош евски

Саопштење са “Сусрета” (Цетиње, 20021од.) - особа које себе иредсшављају као иравославне
свештенике из Италије, БуГарске, Русије...

210

ЕКбКиШМО: МГГН0 Р01Л М1НАИ0 0 ЕПЕ1С

буакј Сгподогас геђа $е ј$|
1

2А $У0С РКУОС РОбЈЕТА НШТбКОЈ сгподогбкј у1асЈЈка оћјбао
је ј Ч икот , ро1о2^бЈ ујјепас косЈ кпга росЈЈдпиТод и
бротеп 2г1л/ата, а гдгапи! р п го п та ипЈзТепод дгасЈа
ргогуао је \ буој пагосЈ, га којј каге сЈа је јоз росЈ
окирасјјот Згћа ј Згрбке ргауоб1аупе сгкуе

.
А С гп од огзке ргауоб1аупе
сгкуе ОесЈеЈса је кзЈгао пагосЈ, 1997. досКпе
Р Јзе СогсЈапа В ојс
З пЈтЈо О ауог Р и к !а у ес
\ак|
(гећа че
чакј роч(ет
роЛепЈ Стојгогас
Сто§огас (геНа
јс Јчрпсаћ
1*рпса(ј Нгуапта.
ја рг\ч.
Сгпочогчке рга\оч1а\\'аита. ја
ргм. и јт
јтее Сгпо§огчке
аесгкее. \\И1 т о јј|1 гет1јака I \\1ћ рок1ошка паке Сгк\е јчрпсауат «е га М т т и к ка /а о Ј е и ек\к1и/1\лот га/ЈОУош /а Агепи
агћјерјчкор сеипј\к| пи1гороН1 сто§огчк| МПшИо
1)ег1е1с
Као рое1а\аг о1то\1јспс сгпо§огчке сгк\е, тигор1ј| је рт$1о§ (јеЈпа (Јочао рг\ј ри1 и Нг\а1\ки и рп
\а(ш роуеч ептеогчкип /ајесШЈсата и Омјеки. 2и
рећи. Аага)<Ппи I Уикоеаги. М јс ргорихио бротегши \е тиеешекое егаЈа. рок1олји че \ ро1о/1п \ч јс п а с
ко(1 катепоЈ кп/а па ичси \/ике и 1)ипа\. роЛ«пшо“
и Сак! \ ико\аг\кЈт / т а т а .
- 1/а\пи1о т е опо \1о чат \ ЈШо и Уикоеаш. шко
је \ 1че о(1 ро1а агас!а оћпо\1јепо. Кекао чат [аток
пјпп 1јисНта Ја ћј «га(11гећа1о (кЈг/а\аи (акејт како
№ /аи\’јјск. « ч т Је то к гатк Јт I к и к и т јт /е т 1 ја т а
па >\ |је1и. ћЈо роЈчјпшк па ч\е \ 1гаћо1е које \и \е (ЈосоЈПе - гекао је тигорШ ОеЈеЈе Ш тш рпгогот Уико\ага. - Мм С тоеогп (гсћаји к1екпии ргеЈ \ротеп1к о т и Уикохаги I ос1аи роса.ч! / т а т а 1о§ окирагогчкор. о.чеајаСкој'. а пе агаЈапчко« гаш. I ' го т чи га т
чиШећпаћ то р /ет1јаеј. /аееЈепЈ хфчкот роћ(кот.
(1ше1 чи ирга\1јаћ пјјта 1рјгапје је јечп П 1о тоуП ј/I ћјеег N0 пе ргаеЈат 1ћ. к т а чи. Иајуесј расЈ стоеогчко« пагоЈи је 1ај г«и. а п ајп ер аттјј иепшак и с т о | “огхкој ро\1је.чи је ч1исај Г)ићго\тк. 2ћо§ (оаа .че I сгI поаогчк! ргетџег МЛо Г)икапо> је ја\ по јчрпсао Нг| \аита. 1ЧекаЈа че аа Сећпји рјсуаћг "8 СоуЈспа уПа
кћсс оргочи п ат 1)ићго\ п1еег'. а 1ака\ је Јапач чш\'
СтеСоге 1 1ака\ се иеџек очти.
ОЈпоч! ј/т е Ј и С т с Соге I Нг\-а1чке. оЈпочпо Ка1оИске сгк\е '\ Стоиогчке рга\оч1а\пс сгкес (СРС)
СРС-и ћиЈе угасепо оно чи>јој је Шео бРС.
- О Ј 650 сгк\ 11 око 40 тапачћга \гасепо п а т јс чат о 30-ак та ћ ћ чеочкјћ сгк\п \ 1е чи пит \тапћ ргаЈа-

б

роЈчјеио је тнгорћ! ГХхкчс. оЈ рашиччјека чи ћШ рпја1с1јчкг ГЈ уп јете кга1ја Мко1е и Спмј Стп чи ћј|е
сгкус ч Ј \ а окага. па јеЈп о т че ч1и/Па каиШска пича.
а па Јп ш о т рга\оч1а\па ћШфјја I пико пјкоше т је
чикЧао. То че рогетсћк) 1()1Х. »оЈше Шћачкот 8грчке рга\оч1а\ пе сгк\ е (8РС) па ето«огчко |1о. каЈ
чи кашИСк! оћап ј/ћаеет ј/ етошнчкјћ егк\г ГН) 1с
“оШпс С К ' је ћПа аи1океГи!па. чаточиЈпа. пасчопа!па егк\а. ИаЈте. 1ч1оСпе рга\оч1а\пе сгк\е петаји чич1а\ као /араЈпа Ка1оћска егк\а ч јеЈш т угћомит
чУеЈепЈкот рарот и Уаикапи. пеуо ч\ака Јт а ч\ое
ро§1а\ага. чеоји \апјчки I ипшатји роћики I чаточ(а1по Јопочј ч\с рга\пе. капопчке I ЈоотаГчкс (ч11ике.
бШагапјет Јисочћочје окирјгапа је I егк\а I Јг)а\ а.
С т а Согаје г/ћпчапа ча /ет1јо\чЈа јакоји јс као чиуегепи Јг)а\и па Вегћпчкот копгчечи 1Х7Х. гчкћпе
рп/па1о 27 еигорчкЈћ /епш1ја. Рг\ I рш и ро\ јјечи. сгк\а јеЈпе Јг/а\е окирЈга1аје сгк\и Јгире Јг/а\е.
М| 5П10 јоч роЈ окирасјјот бфчкс рга\оч1а\пе
сгк\с. а ијеЈпо I бгћјје 1чгрчкор пагоЈа. ОЈ 1920. §оШпе 1ич1а че пјје ргоппјепИо. №чи /епЈји бРС ј бгћг
ја иорсе пе рпгпаји као Јг7ауи, пе рп/паји сто^огчк)
је/1к. сто§огчки сгкеи. начи роујјем која је шага око
1120 роШтг ч1апја јгШоуо 80 шкћпа оЈ
ћочапчке. чгрчке Ш ћг\а1чке ртчјечм
Г)ак1е. пј.чш че пе рпгпајс ч1о је сто§ог-

|Ј I роИошсч Сгпе Ооге. а чуе очћЈо јоЈ Јгл бфчка
ргауоч1а\па сгкх а. ТгепШаСпо је јЈа\ по рјшпје и пачет раг1атспш ћоссто ћ ј о ч /аЈг/аи ч(ал Г'ч1а\ ч по\ ћп атапЈпш гнта Ш Јошјећ по\ч. ГЈ ччакот чШСаји
и 11чШу се иШ ј ргоћ1ет егк\е I \тасапја ипоујпе - ка/ије спншогчкј \ 1аШка.
РгешЈа је егпоеогчка \1ач| рп/па1и Сгпорогчки
рга\оч1а\пи егк\и. тигороћ1 чтапа Ја пјЈћо\аегк\а
јоч т је Јо\о1јпо /ачћеепа (х1 Јг/.а\е.
- ћћ1ко пач пе ргосапја. аћ је чфчк| 1оћЈ јоч угк>јак
јег сгтшогчка \ 1ач[. 1ако п ат је ЈоричЈа Ја Гипкејошгапм. јоч пјје рока/а1а Ја что р п т а т а егк\а и С гпој
Сјо п . Р гетЈа пач је Сто«огаса и Јг/а\ч 61) рочго. а бгћа чато Је\с1 рочго. оре! опј \чх1е јЈаупи п јес I пе пирич!аји пачи Јтомпи - §о\оп пшгороћ! и паШ Ја ее
1111 јтоујпа ћШ егасепа т п т п т ригот - Хјегијеш Ја
е е т о ј/.ћјесј чикоће как\ч чи ћШ оЈ 1918. Јо 1920. аоШпе. јег /кхчпа как\1 чи че ЈоиоШћ и \ ачој /епЈјј ћг
1о је I и С т о ј Ооп. Јакако. роШпЈа Шје чфчка \ојчка. б \е јс ГОрогпаго I ро1кгјјер1јепо ч око 1700 Јокитспиш оаигопћСпЈт. пеочропћт ЈоеаЈајЈта МаЈат
че Ја се бгћј јеЈпот чћ\аћћ Ја \чче пе т о / е т о ћјћ
роЈ пјЈгочош окирасјјот. Во§ /па каЈ ее го Јивоч1аVјје \ јче псч(аћ!? Ујегијго пћ. ч1оћ(х1пЈје чс очјееат и Нгуагчкој пе§о и С тој
Соп која јоч т је Јт гс а .
У1аШка егповогчк! ЈчћСе како је /аЈо\о1јап чго чи пекоћко пчиеа ПЈе§о\ Јћ
/ет!јака роч!<)\аг1 ј 1оја1п1 §гаЈап1 Нгчко. а ч\е ч(о че
Јо§аЈа1о
па ргоМоппш
\ а(чкс.
ч(оУЈЈе.
Ј/пепаШо че и\'1Јјс\>1 Ја
С т е Соге рпрјчије
че роујјечћ
бгћце.Јтаји гароч1есто§огчкЈ
1т е 1ек1иа1с1
М еЈчит. С т а пја
Оога
а рга\о
па пјШоМт
гсГекојајт(х1со\
агаји
оћгаго\апјјта. № ротепиа је ј Ја че Спго§огсЈ
и пачој гепћјј очјесаји као 1јиШ крјј
јтаји Ј\чје Јотом п е. јег \о1е I Нп а1чки I Сгпи Соги.
- С тороач чи о\ Јје пекоћко чиЈјеса I пЈкаЈ пјчи шшћ пјкак\Шргоћ1епш Јок че пјје роја\Иа бфчка рга\оч1а\па сгк\а којаје гетеЛаСкЈ ГакГОг ј и \ачој /ет1ј1. КетоЈ!е кп \о чћ\аћћ. пе т г г јт ја
пЈко§а.ја чат рпје чхе§а чуесепјк. аћ чиачпо т јје Сић Ја Јјеса. која чи и Јоћа га!а коЈ \ич јта!а (п-Сећп
§оШпе. чаЈ рјчи ро О.чјјеки: "СКоје бгћјја", То че ЈораЈа к(х1 \ач. којј ЈтаГО ч\оји Гочкот т и к о т чГОСепи
Јг/.ауи. а /апичћго како је 1ск к(х1 пач
ГЈ С т о ј Соп је ујегчка (окгапсџа \ећка. штаСЈ
М ЈшЈо О еЈос. С / рга\оч1а\се јт а рго(еч(апа(а. ши
чћтапа ј кагоћка. па ето§гчкот чи Ји 1 сгкче I талачип. I ппко пе очрога\а шС1ји \је т . б а т о бгћ| чуо|а(аји (иЈи /епЈји. 2 а чуоје котакГО ч ргсЈчшупЈечта
КаГОћСке егк\е и С т о ј Ооп тЈГгороћ! ка/е Ја чи пајћо1 р оЈпочј па Ва1капи (е Ја т и |е јеШпа /е1ја Ја о т
I о.ч1али рпјаго1јчкј.
- Ссчћгат Џчкгч ч\чт кшоћсјта 1 / е ћ т \ а т рипо
/Јга\1ја. ппга I чгесе го Ја Нпа1чка ићг/о ћиЈе и Јетокгагчкјт 1око\1та Еигоре I Ја пЈ гајеЈпо ч \а т а
чиЈје1ијето па (о т риш - рогећо је па кгаји га/ео\ога тјиорћ! ОеЈего ч\чт ћг\а!чк1т ејетк ч ти . •

бШћоЈпце
$ео 8јесат
и Нпга15кој
педоиСтој
Соп. која 105
пјје сЈпаиа'

пе сгк\е. ч\чћ тојП) гстЏака I ч\чћ рок1ошка паче Сгк\е јчрпсауат че га Оићгоутк ка/аоје и екчк1и/1\ п от га/роуоги /а Агепи
гспЈит I гшчћт Ја с е т о геГегспЈшпош
оШиЈШ о чаточ1а1поч1Ј паче Јг/а\е. А
ечт че пјечј рНапје Јг/а\е. пјеШ се че I
рјшпје сгк\е.јег пе т о /е ћШ јеЈпа Јг/ауа а Јш са сгк\а. 1ако, т о г а т паротепии. п е т а т т ч 1а ргопу Ја I бгрчка рга\'оч1а\ па сгк\а очшпс и /ет1ј| ако тпа
чуоје ујетјке - ЈчЈСе пШгорћ! 1Хчк.чс.
Сто§огчка рга\оч1а\пи егк\а росе1а че оћпа\1јаЈ
1993. роШпе Јо1ачкот ерјчкора А п ћ тјја Аћгатоучса и С т и Соги. по гесЈмпгапа је !ек 21ХК). роШпс.
КаЈ је 1996. роШпе итго Аћгаточче. пагоЈјс /а ч\ч>§а поуор егкгспое росћоага ргсШоло МШаЈа ПеЈе1са. којј је Јо1аЈ ч1и/к> и КЈти и СгСкој рга\'оч1а\чој
сгку> рп игСкоЈ атћачаШ. .\|каЈа пце ћк> чуссстк бгрчке рт\оч1а\пе егк\е. /а\тч1оје ка(оћеки 1ео1ојћји и
Кпии. као I роч(Шр1отчк1 чтШј. а роћаЈао јс I чрсечјаПчћскЈ ч(иШј па Кичкој Јићоепој акаЈетЈјј ч\ен>Ј!
бегЈпја. ,\а 1ч1ој је акаЈетјјј рпја\чо ј Јокмгчки Шчег1аејји. Кикорок>/еп Је /а ч\сееп)ка 19ХХ. роЛпе и ВеСи. и Кппи је Јтепоеап агћЈтапЈгЈмт I и чјјеСпји
1997. ето^огчкј аа пагоЈ ћјга / л ч\оеа Јићоупоа \оЈи. Сгк\а ра па тјечГО роа1а\ а т роптЈије 15. (гаепја
1998. ј 1ч1е роШпс јтспоуип јс тнгороћгот. ОшЈа
пачгојј Ја че СтоцогсЈ \та1с чсојој сгк\ј јег. усћ. пауг
кћ чи Ји рочНф чато чр)чка. 1ч1о (ако /а и /јт а че Ја

Интервју за “А гепи” I М. Дедеићау коме он износи своје ставове поразним питањима, међутим, прилично различите од оних које је не тако давно, саопштио новинару часописа
“II Роро11о“. Пошедатш
страну 47.
211

I Светигора прес
УСТАВНИ СУД ПОМАГАО
УГРОЖАВАЊУ ВЈЕРСКИХ ПРАВА У ЦРНОЈ ГОРИ
Цетиње, 16.септембар 2002.Г. - Већ дуже времена на веома груб начин крше се и

вријеђају основна вјерска права и осјећања сваког истинског православног вјерника у
Црној Гори и читавој Православној васељени.
Јавности је мало познато да је 13.04.2000.Г. поднијета иницијатива Уставном
суду РЦГ за оцјену уставности Закона о правном положају вјерских заједница са
предлогом за обустављање извршења радње управног органа (одјељења полиције на
Цеуињу), који је противно Уставу издао увјерење 17.01.2000.Г. групи грађана да се
као^непостојећа вјерска заједница називају лажно «Православном црквом». До данас
Уставни суд није донио одлуку и на тај начин допринео је кршењу Устава РЦГ и
истим уставом ускратио загарантовано право Православне цркве да одређује ко јесте
а ко није црква.
Елементарно познавање ствари казује да Вјерска заједница није исто што и
црква и да полиција не може преузимати улогу Цркве и издавати увјерења о
оснивању «Вјерске заједнице» која себе назива «Црквом».
Ни по грађанским ни по црквеним законима ово није, ни Вјерска заједница, ни
Црква, већ деструктивна псеудорелигиозна организација за угрожавање живе
Христове Цркве у Црној Гори.
Не може супротно Уставу РЦГ, државни орган (полиција) примјењивати у
2000-тој години закон из комунистичког периода (1977) коме је престала важност
још 1995.Г., да би дао «легитимитет» непостојећој Вјерској заједници која се
јавности лажно представља као «Православна Црква».
По Уставу РЦГ (члан 11.) Црква је одвојена од Државе и не може се државни
орган (полиција) противуставно мјешати у канонско и црквено право као и
организацију Православне цркве, Римокатоличке цркве и Исламске вјерске
заједнице.
Познато је да Закон мора бити сагласан са Уставом и да Уставни суд одлучује
о тој сагласности. Такође је познато да је по Уставном закону престао да важи Закон
о правном положају вјерских заједница још 1995.године. Зангго Уставни суд није
донио одлуку за обустављање противуставне радње управног органа (полиције) из
2000-те године можемо само нагађати? Да ли је у питању нерад, непознавање
црквеног и канонског права или чекање инструкција партија на власти, за истинске
православне вјернике и Православну цркву ефекат је исти јер су угрожена
елементарна вјерска права гарантована Уставом РЦГ и Универзалном декларацијом—
УН о људским правима и слободама.
По члану 5. Устава РЦГ уставност и законитост нггити Уставни суд и није
његово право да својим нечињењем подржава бајку о «Православној цркви» која је
по први пут у историји «створена» у цетињској полицијској станици 2000-те године.
Саопшшење "Свешторе-прес” о ешденширању ”Ц П Ц ”у цетињском МУП-у.
212

Светигора прес
ЗЛО Н АМ ЈЕРН О ТУМ АЧЕЊ Е
ОДНОСА Д РЖ А ВЕ И ЦРКВЕ
Цетиње, 22. јан уар 2003.Г. - Поједини правници и политичари, који су се
налазили или налазе на значајним државним функцијама, покушавају
злонамјерно тумачити однос Државе и Цркве па чак и Устав РЦГ у чијем
су доношењу или спровођењу учествовали.
Православна црква, Римокатоличка црква и Исламска вјерска
заједница су и по Уставу РЦГ (члан 11.) одвојене од Државе као
институције, пгго не значи да су одвојене од Црне Горе и њених грађана,
исто као нгго је Држава одвојена од ових институција али не од Црне Горе
и вјерника.
Исто као што Држава има свој устав, законе, имовину и
организацију, тако и Православна црква, Римокатоличка црква и
Исламска вјерска заједница имају свој устав, законе, имовину и
организацију.
^Да би Држава, ПравослДвна црква, Римокатоличка црква и Исламска
вјерска заједница остварили коректну сарадњу потребно је међусобно
понгговање устава, закона, имовине и организације институција. Не може
Држава као институција да се мијеша у организацију других институција,
као нгго се оне не мијешају у њену организацију. Не може Држава
присвајати имовину ових институција као пгго оне не присвајау државну
имовину. Не могу државни (грађанаски) судови тумначити и пресуђивати
по црквеном или шеријатском праву као игго Праворлавна црква,
Римокатоличка цркви и ИслаМска вјерска заједница не тумаче нити
пресуђују по грађанском праву.
Не могу државни органи измишљати за дневно-политичке потребе
нове "Православне цркве", "Римокатоличке цркве" и "Исламске вјерске
заједнице", нити полиција може како они кажу издавати "атесте" а
државни медији лажно претстављати обичне грађане за митрополите,
епископе, надбискупе, бискупе, реисе, муфтије итд. Православна црква,
Римокатоличка црква и Исламска вјерска заједница не измишљају за своје
вјерске потребе нове "инстиггуције Државе" нити у медијима лажно
промовишу неке скитнице за предсједника Државе, предсједника Владе,
Министра полиције, Министра правде, итд.
Ако неке државни функционер јавно каже да Држава треба да поштује
устројство Православне цркве, њене каноне и законе, уствари каже оно
нгго јеуУставу РЦГ загарантовано право, такву изјаву као прилог
владавини права треба поздравити.

"Светшоро-прес” - о односима државе и Црквених заједница.

213

ЊЕГОВОМ БЛАЖЕНСТВУ АРХИЕПИСКОПУ ЦЕТИЊСКОМЕ И МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКОМЕ
МАКЕДОНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД
СКОПЉЕ, 23. јуна 2003. године
ГОСПОДИНУ МИХАИЛУ
ЦРНОГОРСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
Ваше Блажеиство,
Ваше писмо и позив за учешће на Пегровдаиским свечаностима које организујс Црногорска
православна црква у Цетињу од 12 - 14. јула 2003.
годинс, када ћс сс одржати и мсђуцрковни и
међународни вјерско-научни симпозијум, примили
смо са дужнијем поштовањем и са пажњом разматрали. У име Македонске Православне Цркве на
овијем свечаностима и на вјерско-научном симпозијуму учествоваће представници наше Свеге
православне цркве:
1. Протојереј-ставрофор Методија Лазаревски
и
2. Професор доктор Јован Белчовски, продекаи Православнога богословскога факултета
«Свеги Климент Охридски».
Надамо се да ће представници Македонскс
православне црквс дати значајаи допринос вашијем
Петровданским свечаностима, потврдиги и продубити наше традиционално и вишсвјековно
пријатељство на државном и црковном плану, а у
духу јеванђељске љубави у Господу.
Честитајући Вам ирсдстојеће нразнике и
свечаности и молећи благослов, остајемо у Вашој
молитви.
РЕФ ЕРЕНТСВЕГОГА АРХИЈЕРЕЈСКОГА СИНОДА
МАКЕДОНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Свјештеиик Сашко Николоиски

Доиис мшшјонских колеш и Мирашу Дсдеићу оџ 23. 06.2003. и у коме Гаувјеравају да ће се они
потрудити да продубе међусобно традиционално “вишевјекобно ” пријатељство.

214

6 бејугјак 18. зер1етћаг 2003.

[кдгсоуок]

М ЈЕСО УО УГбО КО Р КЕ О б УЕ бТЕ И бТ У О А К Н 1ЕР 1$ К О Р Р К А $ К 11 СЕ$К 1Н Х Е П А Ш А Н К 1$ТО РЕК

Ко $е Во§а
пе ђој| 1оте
сгкуа пе (геоа
• 5 1 а (Ја о ј е к и ј е је с Ј а п е р ј х к о р /г С е х к е одГ с г п о р о г х к е у ! а $ Н
к а б а о п а У а $ еИ еп $ к о р р а Ј гИ а гћ а . р г у о е т есЈи је б п а к јт а и
р г а у о 5 1 а у / ј и . м 'је ш Ј о в Ј о Ш а п ј о в в о у о г а п а р ј х т о
Чвб сЈе8е(ак сјапа ујегпјсј
Се$ке ргауо$1аупе сгкуе, $а аг*
ћ је р јз к о р о т Н г!б 1 оЈегот па
се1и, богауе џ бгђјјј ј Сгпој Ооп,
ргесјгпјје гебепо, сЛј
пјјћоуе
ро$је1е је ођИагак згрзкЈћ ргауоб1ауп'1ћ та п а б ћ га . РобПје
уЈбесЈпеупЈћ Рогауака и бгђјјј ј
па КобО*ДЈ бИдН би ј и Сгпи Соги
како ђ| робјеНП паба пајуеса
бУе.'Ш§1а.
Џргауо ротепцЈо ћосЈобабсе
је јесЈап осЈ тп од ођ го јпјћ сЈокага роуегапобП Себке ргауо$1аупе сгкуе $а б гр б к о т ргауоз1ауп о т с гк у о т . То је ј ђјо роуос! га
гагдоуог за
а гђ је р јб к о р о т
НгЈ$1оЈегот.
- бф бка ргауо$1аупа сгкуа је
т а јк а сгкуа Себке ргауоб1аупе
сгкуе, која је ођпоу|јепа гађуа!Јијисј тЈ5Јопагбђ/и бгрвкјђ ер)бкора. 1бНпа, ргауо$1аупа ујега је
осЈуајкасЈа ргЈбиЈпа т е ђ и СебЈт а ј б1оуасЈта, јоб осЈ буеЈе бо1цпбке ђгасе б т 1 а I МеЈосЈјја аН,
б о ђ гјг о т сЈа је ргегјује1а т п о д е
ргодопе I Јбкибепја, I (е ка ко је
га пјепо асЈтЈпЈб1гаНупо ро$1ојапје габ1и2па бгрбка сгкуакаге па робеЈки гагдоуога агђјерјбкор бебкјђ ге та Ј ја НгЈб1о(ег
I па$(ау|ја:
- Јоб 1921. досНпе џ окгНји
бРС обпоуапа је С еб ко-тогаубка ерагђјја га сјјед је ргуод агђјјегеја, 25 сЈесетђга ј$1е досЈт е , ро$(ау1јеп сЈг СогагсЈ (МаЈеј
РауПк). б а т о сЈеве1ак досЈЈпа
кабпјје, 1931 .досЈте (акосЈе и
окујги бРС. ЈогтЈгапа је јоб јесЈпа ерагђјја- тикасе убкоргабјеубка,
а
пјепод рп/од ерјбкора Јгађгап је
бј(5е! сЈг О а та в кЈп
( 6 г сЈ а -

пЈбкЈ). Мједа је па 1о т тјеб1и
ргесЈ Огидј $ује!бкј га1 пабНјесЛо
агђЈтапсЈгЛ У1асЈ|'т1г (Р ајјс), којј је 1и (ипксјји ођау1јао $уе сЈо
аргНа 1941. досЛпе касЈа је га(уогеп осЈ б1гапе пасјб1а. 2ап јтф уо је сЈа је пједоу р о то ђ п јк
ђјо биуепј ргауоб1аупЈ 1ео1од сЈг
Ји зИ п Р оро ујс, којј је. 1акосЈе
1геђа1о сЈа ђцсЈе Јгађгап га јесЈпод осЈ јегеја себкјп ерагђјја. а11
пјје сЈођЈо ђ1адоб1оу ос! зуод сЈиђоупјка б1агса б Ј те о п а «г таг»азНга Оајђађе.
Џ ргауо за Огид>т з^је 1 зк1 т
га 1 о т р о с јп ји уеПка з1гасЈапја
дРС, п је п о д з у е б Ј е п з ^ а I
ујегпјка...
- НЈНегоу (абЈгат за јесЈпе
б(гапе ј б1а1јјп1гат за сЈгиде ла*
тјеН зи пе тјегујуџ б1е1и ргауоб1ау|ји и Себкој, Могаузкој ј б1оуабкој. Роб1о би (абЈбП, 4 бер(е тђ га , б1пје1јаП, а ро1от ј 5ра1ј|ј ерјбкора СогагсЈа, МјетсЈ зи
б а т о т је б е с сЈ;та казпјје гађгапШ гасЈ Себке ргауоб1аупе
сгкуе. Тако сЈа пЈко ц Сеђо$1оуабкој т је т о д а о ђШ ргауоб1ауас. буе о$1а1о јез1е, 1еге (Н
1акбе, аН ујегпјк ргауо$1аупе
сг1^е пјје. буо буеб(епб1уо је
рођарбепо ј осЈуесЈепо ц копсеШгасЈопе 1одоге, а тапабПп \
сгкуе бра1јет сЈо 1ете1ја. ЈесЈпоб1аупо, рокиба!Ј бц сЈа ргауоб1ау|је пез(апе 12 згса ј сЈибе
пагосЈа Као б(о уЈсЈЛе- пјјези
изрјеН. бНбпо је ђј о \ га у п је т е
зоује(бкод г е г јт а 1рак, иг ђ!адоз1оу бРС ј Визке ргауоз1аупе
сгкуе, Себка рга^зз1аупа сгкуа
је орз(а1а ј 1951. досНпе сЈођНа
аи(оке(а1поб(. И акоп Огидод
зује1бкод га(а бРС. а ро 1о т \
паба Себка сгкуа, иугзШе зи
ерјбкора СогагсЈа и гесЈ зуе1ј(е1ја гђод пједо^од б1гас1апја. II
б р о те п па пје-

да сЈапаз зе ргагпије 23. аудиз(
/ 4. зер1етђаг.
2 а п Јтф уо је сЈа зи , сЈапаз,
Себка I б1оуабка сЈу(је сЈггауе
аП сЈа Јт аји јесЈпи ргауоз1аупи
сгку и ?
- безЈ I б1оуас! зи (Јуа пагосЈа
гагНСКод рогЈјек1а, јегЈка \ ки11иге аН \ за ујб е ујекоупјт гајесЈп јб к јт кагак(егЈбНката КасЈа зи
П пагосН осЛибШ сЈа итјез1о и
јесЈпој сЈггауј- Сећоз1оуабкој,
Гјуе и сЈујје Себкој ј б!оуаској 1о,
зуакако, (Ја т је сЈоНса!о паби
рга^об1аупи сгкуи. (Оа п а ргаујт
јесЈпи сНдгезЈји и осЈпози па Уабс
рКапје, уесјпа 1јисН. >и Себкој \ и

Себке ј б!оуабке. Оапаз и б!оуабкој ђ го је т Јта ујбе ргауоз1аупјђ ујегпјка педо и Себкој.
(а т о зе па1агј \ паб ТеоЈобкЈ (акиКе(, а сгкуа позј Јте Себка
ргауоз1аупа сгку/а. I п јк о т е пе
расЈа па р а т е ( Ја око (ода ргаVI ргођ1ете. б а з у јт гагит!јШ о
јег, касЈа је па ргл/от тјез1и 1бНпзка ^јега и Вода 1 1јиђау ргет а НпзПј, опсЈа 1и п е т а тје$1а
га роННки. МЈзНт сЈа ђј пабе Јзкизђ/о тод1о т п о д о сЈа р о т о дпе ројесНпЈта и Сгпој Ооп.
К о И ко б(е ироглаИ за акИ уг .с б ђ т а МЈгаба ОесЈерса 11гу.
СРС?

601С0ТА К0501/А
МерозгесЈпо ргЈје сЈо1азка и С т и С оги ђогауШ б!е па К о зо у и . КакуЈ зи \/аб( иНзсЈ?
- О б је б а т зе јако 1иГпо ј роНб1епо гђод з(га<Јапја згрзкод
пг 1госЈа I пједо^јђ буе(јпја па Козоуи. То је \лбе осЈ до1до1е, а т ј
Себ11о сЈођго г а г и т јје т о јег з т о зНбпе и га зе ј б а т ј озјеНН. 2аг
је зуе оуо !гпђа1о сЈа зе сЈез! сЈа ђј зе зћуаШо коПко је родгебпо
ђНо ђ о т ђ ^ \.о \/а п је Јидоз1аујје? 1ако је ^е б ка , као б1ап1са МАТО-рак1а, ђНа га ђотђагсЈоуапје бНЈ г.*.огат сЈа 1$1акпет сЈа
је 75 ос!з1о пагосЈа ђНо ргоНу 1ода, аП п«ко да пјјв рНао. I иргауо сЈа ђјђ рокагао ргК/гГепо$1 бебкод пагосЈа б ф б ко т, ја з а т
ђјо ргуј рга\лзб1а\/т' ер1зкор Јг Јпоб1гапб(уа којј је розјеНо Козоуо. ВНо је 1о осЈгтцћ ро га^гбе!ки ђотђагсЈоуапја. 2еНо ђјђ сЈа
јз1акпет сЈа з а т ибезђ/сл/ао и т п о д јт Т \/ еггнз! а т а и Себкој
и к о р т а $е доуогНо о ђотђагсЈоуапји ЈџдозШујје. Џ ујјек з а т
ђјо ргоНу 1ода аН је гатпгНјК/о сЈа зи, зкого зуј ка1оНбкЈ ђјбкирј
и Себкој. гсЈибпо росЈгГа^аН јеђап 1акау дпизпј бјп.
Оа ђј рокагаП о к а к у јт зе г1о6Јп1та пађ Зф зкЈт з1апоупЈб1уот па Козоуи гасИ огдапЈгоуаЈЈ з т о з(а1пи Јг1оГђи (о(одгаПја “6о1до1а Козоуа". која је Јта1а о д го тп о д осЈјека и пабој
гет1јј. С ак је 11асЈабпјј ргеђзјеђпјк Себке \/ас1ау Науе1, пакоп
ђгНјап1под јг1адапја \/1асЈЈке Аг1ет1ја, рпгпао сЈа п1је гп а о ргауо з1апје зђ/ап па Козоуи. 2ђод (ода је I р п је т косЈ Науе1а, и т јеб(о ргесЈуЈсЈепЈђ с!езв1ак тЈгнЛа, (гајао зкого за(.
б1оуабкој, уес сЈапаз Га1е б(о пе
Гјуе и јесЈпој ђгГауј. ЦисН као сЈа
росЈпЈи бђуа1а(ј сЈа ђј јесЈпа
Сеђо$1оуаска Јта1а т п о д о ујбе
гпабаја I и(Јсаја и Еугорзкој ипФ, педо б(о 1о Себка ј б1оуабка
розеђпо т о д и јтаН). Јег, ако
з т о ргауоб!аус! опсЈа зи п а т зуј
(јисН ђгаса, ђег ођгЈга које зи
пасјје I к о јјт је гЈко т доуоге. Мј
ђапаз ј т а т о ерагђјје \ и Себкој
ј и б1оуабкој I $уе 1о (илксЈопЈбе
и ђ га (зко т гајесЈпЈб(уи \ (јиђа^ј
р ге т а Нгјб1и. Оапаз је рпП соујек пабе сгкуе агћЈер13кор б1оуабкј. сЈок з а т »а (Јгидј Соујек
СРС. 1гђог зе угзј па (ај п а ђ т
б!о зе, п? ојез1и з1агјезјпе
сгкуе, т јје п ;а ји ерј$кор» гг

- N 1 т е п ј. пШ ђНо к о т Јг
Себке ргауоз1аупе сгкуе, пјје
рогпа(а озођа росЈ П т јт е п о т ,
бак т као 1аЈк. Иа Га1о$1, ирог
па1 з а т осЈ бНапе т о јјђ 1јиђагпјђ сЈотасЈпа к~.!.'е зе з1уагј
(Јсбауаји \ сЈа пс1**. пе(огта(па
дгира (јисЈј рокибауа б(уопН ђп/.
Сгподогбки ргауоз1аупи сгкуи.
М о га т сЈа к а Г е т сЈа, касЈа је и
рНапји Сгпа Сога, ођпобпо пјела МНгороНја, и уазкоН кот ргауо$1аупот зујје1и гп а зе з а т о , ј
(о ро обођНот иуаГауапји. га
тИ гороШ а А тЈ П о М ја Р ађо ујса Оп је, га з^е паз. Јг 0б1а 1јђ безијпбкјђ рга^ 0б1аупјђ сгкауа зЈпопЈт га ргаУ0з 1аупи сгкуи
и С.тиг, б огј ј јеђап осЈ пајадПпЈ-

јјђ ерјбкора ј $1иђоуа ргауо$1ау|ја иорбЈе. 2а1о рокивајг сЈа
зе. и роППбке зугђе, оп з(ауј и
јзН коп1ек$1 за Н т ОесЈејЈђет
како ђј зе зђ/огНа пека рага1е1па I пе(огта1па "сгк^а" га па5
зи ђезтЈзНсе I т ј 1о ле и г јт а т о
га огђНјпо. Јег, ргоз!о роз1оје
ргауоз1аупЈ капопј којј зе т о га ји роб(оуаН. Магаупо. икоНко з(е
ргауоз1аупо ујегијиђј. ЏкоНко т *
јез(е- тоГе1е гасНН б(а ђосе(е аП
пе Ј, ро з у о т пађосЈепји. з(уагаН пекакуе "сгкуе". КоПко зи га
паз уаГпа капопзка пабе1а рока га с и к г о г р п т је г б ги г јјз к е
ргауозЈаупе сгкуе, која је јесЈпа
ођ з1агјјјђ ргауоз1аупЈђ сгкауа.
Мјепи аи(оке(а1поз1 сапдгађбкј
раЈпјагћ ро(угсЈЈо је 1е к 1991
досНпе. I пјко зе пјје ђипјо, лј (јиПо. Ра кас! ђј капопе тЈјепјаН и
зк(ађи за 1гепи1пЈт Јп1егезЈта
пе ђ| ђШ рга^оз1аупа сгкуа
2 а п (т 1 ј|у о је сЈа 5е п( V*, ка о
п1 а1екзапсЈгЈј5к1 ра гђјагађ Ре1аг, а гђ је р јб ко р д гс кј Н гјз1о сЈи1, р п М к о т сЈо1азка и Сгпи
С о ги п!јез1е бгеН п( за је ђ п ( т
р ге ђ б 1 а у п Ј к о т
с г п о д о гз к е
у1аз11?
- Ја з а т и Сгпој Оогј џ пегуапјспој робјеН аН, зибНпзкЈ,
т п о д о гпабајпјјој јег т ј б т о па
ћосЈобабђи ро ргауоб1аупЈт 57е(јп ја та . Оак1е, т о ј сЈотаап је
МИгороНја сгподогбко-рптогбка
ј
ерјзкорјја
ВисНт1јалзкопјкбјска ј т е т , а I у је г т а т а којј
зи з а т п о т сЈори1оуаН, пе т о Г е
ђШ сЈгаГед ј ђга(зкјјед зизге(а и
Сгпој б о п . 1зИпа, га оусЈабпје
ргШке је пеиођјбајепо сЈа с
Јггзупј
огдапј пе јггаге Ге1ји га зизге!о т касЈа је и рЈ1апји ујегзкј з!агјебЈпа ђПо које сгкуе Ш геПдјје.
МесЈиНт, тоГсЈа је \ гаг1од 1о б(о
$е ја, пакоп р јз т а \/абе1јепзкод
ра1пјагђа
дозросЈти
МПи
В и ка п о у јс и као пајгпабајлјјет
ргесЈб1аупЈки сгподогзке уЈабИ,
б јд и т о пе ђјђ згео за п јјт . Џоз1а1от, з(а сЈа обекије јеђап ерјзкор кађа ст о д о гзка у(аб( т је
исЈо$1ојПа \/азе1јепбкод рађјјагађа, <Јак1е рп/од тесЈц јесЈпакЈта
и ргауоб1ау1ји, пј осЈдоуога па
р јз т о ? ! АН. б ођгЈгот, сЈа з а т ја
сЈгидј боујек ро ђјјегагђјјј и
Себкој ргауоз1аупој сгкуј пе ђјђ
зе ујбе ђаујо Н т зђ /а п та . Оа
гак1јибјт: Ко зе Вода пе ђој|,
1оте сгкуа пе 1геђа.
М1ко1а МагкоуЈс

Иншервју са ЊеГовим Високопреосвешшенсшвом Архиеиискоиом Хрисшофером у коме он даје
значајне коментаре о ситуацији у Црној Гори.
215

У К Р А ЈИ Н С К А
К И ЈЕ В С К А

П Р А В О С Ј1 А Ш ЈА

Ц Р К В А

П А Т Р И ЈА Р Н ЈИ ЈА

Г 1 А Т Р И ЈА Р Х

К И ЈЕ В С К И

И С В И Х

РУ С

А

У К Р А ЈИ Н Е

Кијев, 18. јуиа 2003. године
АРХИЕПИСКОПУ ЦЕТИЊСКОМЕ
И МИТРОПОЈ1ИТУ ЦРНОГОРСКОМЕ
+МИХАИЛУ
ВАШЕ ПРЕОСВЈЕШТЕНСТВО!
Хвала за Ваш позив делегацији нашс Свстс
ирквс за учешће на симпозијуму и свечаносгима у част
Светијех аностола Пстра и Павла.
Питања која ћс бити разматрана на симпозијуму всома су важиа и актуслна за садашњи
тренутак и користићс за учвршћсње пријател>скнх
односа мсђу православнијсм црквама.
Са благодарпом захвалношћу примамо Ваш
позив и шаљсмо као представнике наше Све гс цркве
делегацију у саставу:
1.
Еиископ Симферопољски и Кримски
Климент (Кушћ),
2.
Протојереј Пјотр Зииич, доцснт Кијевске
духовне академијс.

С љубављу у Христу
Патријарх Кијевски
и свих Руса-Украјиие
ФИЛАРЕТ

Украјинска Православна Црква - Кијевски иашријархаш - Филареша Денисенка је сшожер око
кош се.окупљају остали расколнициу православљу.

216

М И Т Р О П О Л И ЈА
А К А Д Е М И ЈА

М О Л Д А В И ЈЕ

П Р А В О С Л А В Н Е Т Е О Л О Г И ЈЕ

11. ју л а 2 0 0 3 . г о д и н с

ЦРНОГОРСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ
К и ш и њ е в с к а Д у х о в н а а к а д е м и ја В а с о б а в је ш т а в а д а
12. и

13. ју л а

м и

н а А кад ем и ЈИ

и м ам о

вел и ки

п р азн и к , на

к о је м ћ е с л у ж и т и А р х и је р е Ј , п а з а т о н е м о ж е м о у ч е с г в о в а т и
н а В а ш е м С и м п о з и ју м у , з б о г ч е га с е д у б о к о и з в и њ а в а м о .
С љ у б а в љ у у Х р и сту ,

РекШор Академије
В. Казаку

Молдавски расколници су шакође вољни да дају свој допринос за формирање расколничке
интерна ци онале,

217

У К Р Л 1 Н 0 Б К А П РАЕООЛАЈВНЛ Ц Е Р К В А

КИ1ВСћКИИ
П атр Јар х

К и

ПАТР1АРХАТ
1в с б к и

н

1

В С 1С 1 Р у с и - У к р а У н и
т е л . (0 4 4 ) 2 3 4 1 0 - 0 6
(0 4 4 ) 2 3 4 -3 0 -Д б

вул. П уш к1нсвка, 30
м . К и 1в

тел/факс

0X 004

N

ЈУЗ

МИТРОПОЛИТУ ЧЕРНОГОРСКОМУ МИХАИЛУ

ВАШЕ ВИСОКОПРЕОСВЛ1ЦЕНСТВО!
От имени Украинскои Православнои Церкви Киевского Патриархата и себ«
пично поздравлдк) Вас с 10-летием возрожденил автокефалинои Черногорскои
Православнои Церкви.
К сожаленику в зтом году и и духовенство не сможем лриехатв на
празднование зтого соббЈТин
Что касаетсл кандидатов на обучение в Киевскои Духовнои Семинарии - им
необходимо прислатв документв! и Вашу рекомендацик).
Желак) вам крепкого здсровв? божиеи псмоши и долголетил.
С лкзбоввк) во Христе

ПАТРИАРХ КИЕВСКИИ
И ВСЕЛ РУСИ-УКРАИНВ!

Доиис Филареша Деиисенка - шефа једне одрасколничких Групација које су се одвојиле од
Украјинске Лравославне Цркве МосковскоГ Патријархата , Мирашу Дедеићу

218

УКРАЈИНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
КИЈЕВСКИ

ПАТРИЈАРХАТ

Патријарх Кијевски и цијеле Русије - Украјине
20. октобар 2003. г.

Бр. 583
МИТРОПОЈШТУ ЦРНОГОРСКОМ МИХАПЈТУ
ВАШЕ ВИСКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО!

У име Украјинске Православне Цркве Кијевског Патријархата и своје лично
честитам Вам десетогодишњицу обнављања аутокефалне Црногорске Православне
Цркве.
На жалост, ове године ја и свештенство нећемо моћи доћи на прославу тога
догађаја.
Што се тиче кандидата за обуку у Кијевској Богословији - они треба да пошаљу
документа и Вашу препоруку.
Желим вам крепко здравље, Божју помоћ и дуг живот.
С љубављу у Христу
Филарет
ПАТРИЈАРХ КИЈЕВСКИ
И ЦИЈЕЛЕ РУСИЈЕ - УКРАЈИНЕ

Превод доииса Филареша Денисенка - Мирашу Дедеићу од 20. 10. 2003. I.

219

КериђИка Сша Оога
0Р5ТША РООООКТСА
РКЕОЗШОК1К ОРбТТКЕ
Втој: 01-03Т/03Росј^опса, 23. 12.2003. Ј.оЛте
СРЈЧОСОК5КА РКАУ081А\ТЧА СККУА
МКгороШ ШНА1СО ОЕБЕ1С
РОЛООМ СА
У аЗе ргео$уе5*еп$Н*о,

КаЈ1бкгеп1Је ЗаНгп &о гђо§ рго!око1ашо§ ргори$1а Уаб 1 о$&1е
рп$и!пе ујег$ке уеНкобозГојшке аа робегки Зуесапе зједшсе роуосЈош
Папа оз1ођо<1епја Рос&опсс, пуезаш розеђпо рогбгепчо.

ТЈујегеп $аш с!а беГе јшаћ га^шшјсугцје га о\*ај ргоризг.
8 иуакауапјет 1 робхоуапјеш,

Извињење и М. Мупоше, Градоначелника Подшрице, шшо није на адеквашан начин иоздравио
Дедеића на свечаној сједници СО Подшрице.

У недосшашку СвешоГ коиља за вађење Свешо! Ашеца које корисше иравославни свешшеници,
I. Мираш Дедеић користи бритвулин.
221

Ф

Л^ЧШ Ш М ДАИ

Л ^Ч И М ДАМ )

БИСКУПСКИ ОРДИНАРИЈАТ - КОТОР
Његовом Високопреосвештенству
Митрополиту црногорском Михаилу
ЦЕТИЊЕ
Ваше Високопреосвештенство,
захваљујем на исказаним благданским жељама које од срца узвраћам. Честит Божић и сретна
наступајућа година! У миру Исусовог срца искрени поздрав
Котор 6. 01. 2004.
Илија Јањић
_______________________________________ бискуп которски__________________

УДРУГА ПРОТЈЕРАНИХ ХРВАТА ИЗ СРИЈЕМА, БАЧКЕ И БАНАТА
Г сјећња 2004. г.
ПОГЛАВАРУ АУТОКЕФАЛНЕ
ЦРНОГОРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
АРХИЕПИСКОПУ ЦЕТИЊСКОМ
МЕТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКОМ
ЦЕТИЊЕ, ЦРНА ГОРА
Ваше Блаженство !
У име Главног одбора Удруге и у своје име, упућујем Вам најтоплију честитку за Божић: ХРИСТОС СЕ РОДИ МИР БОЖЈИ.
Ову честитку упућујемо и свим члановима Светог Синода ЦПЦ, као и свим свећеницима, редовницима Свете
Црногорске цркве.
Повод нашој честитци је изјава Вашега Блаженства, коју смо чули на емисији хрватске телевизије, о поштовању
часних сестара Фрањевачког реда, у Цетињу, приказаном у просинцу 2003.
Ваше кришћанске мисли и еванђеоске помисли, доживјели смо као да су изравно нама упућене.
Од срца Вам захваљујемо.

ПРЕДСЈЕДНИК УДРУГЕ
МАТО ЈУКИЋ

ДЕМОКРАТСКИ САВЕЗ У ЦРНОЈ ГОРИ
МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Господин Михаило
ЦЕТИЊЕ
Поштовани господине Михаило,
У име Демократског савеза у Црној Гори, првог политичког субјекта Албанаца у Црној Гори, њеног Предсједништва и
у моје име честитам Божићне празнике, и преко Вас свим грађанима православне вјероисповијести.
Господине Митрополите ЦПЦ, подсјећам да, и поред већ познатих и преживљаваних догађаја, више тешких и
мучних, има разлога да се надамо, полазећи од догађаја прошлости, далеке и блиске, од искуства живота, од
вишедеценијског тешког положаја и Ваше цркве, које је досепло и до самог негирања ЦПЦ од стране СПЦ, да ће
схватити реалност и када су у питању поштовања различитости култура.
Поштујући своју и културу других, првенствено својих сусједа, конкретно Албанаца у Црној Гори, у том духу ЦПЦ
даје свој конкретни допринос да свак сачува, његује своју културу, све то за добробит свих, мира и толеранције међу
људима, међу народима различитих вјера и култура, како би , претензије, настојања и чињења СПЦ, за присвајањем
туђих историјских споменика културе духовности, сакралних споменика, насиље над тим..., буде прошлост и на овим
просторима.

С уважавањем.

ПРЕДСЈЕДНИК,
Мехмед Бардхи

Честитке Мирагиу Дедеићу поводом Божића 2004.1

222

ЦРНОГОРСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
-архиепископу Цетањском и митрополиту Црногорском, МихаилуГруда б.б.
ЦЕТИЊЕ
Ваше Преосвепггенство,
Вама, свим вјерницима, поштоваоцима и свјештенству Црногорске православне цркве у
име Социјалдемократске партије Црне Горе и своје лично честитам Божић, највећи
хришћански празник.
Дан Христовог рођења је прилика да кроз опрост и захвалност нађемо снаге и окренемо
се сјутрашњици с пуно вјере, одлучности и нове енергије како би савладали сва искушења
која су пред нама и кренули путем напретка, породичног и свеукупног бољитка.
ПРЕДСЈЕДНИК
Ракко Кривокапић

ЛН
Његовом високом Преосвештенству Митрополиту Михаилу,
свјештенству и вјерницима Црногорске православне цркве
ЦЕТИЊЕ
Ваше високо Преосвештенство,
искрено захваљујем на упућеним благданским жељама. Сретан сам што могу узвратити с истом добронамјерношћу,
како и Вама особно, тако и преко Вас свима онима које молитвено и духовно пред Господином заступате. Свестан сам
колико је тежак криж тога заступништва, посебно у просторима гдје се ни светом Створитељу не допушта да прими у
својој слави чисти облик наше захвалности и наше љубави, већ га се покушава увести у дневне подијељености и
^протстављености тренутних, појединачних и групних интереса. Тјешимо се јер нас Бог познаје изнутра по своме Сину
..јји је човјеком постао и с нама дијелио и крух и судбину.
Ако се не варам, велики Тенисон описује бадње вече у кући војводе Пека Павловића и препричава његову молитву
приликом ложења кућног бадњака. Било је то у смирај дана, кад је сјеверац дувао баш као на овогодишњи бадњак, а сунце
залазило за брда. Отприлике овако је рекао: “Хвала ти Господе што си свим створењима дао могућност да се муче и
отпочину, па тако и овом данашњем сунцу, једино ми напаћени народ Црне Горе као да немамо право на тај починак.
Молим Те да се и нас удостојиш, да предахнемо од своје борбе и својих мука, како би у миру могли коначно наложити овај
свети бадњак.”
Без обзира на хисторијску аутентичност ове молитве, придружујем јој се, јер изгледа да ни после скоро 150 година
откад је изречена, није се докинула мука која је произвела. Дао Бог да Црна Гора и њени кршћански вјерници и грађани
препознају у Дјетету Исусу лик онаквог човјека какав би жељели да пребива у нама самима и у сваком нашем сусједу.
У духу те жеље примите моју благданску честитку коју протежем преко Вас на цијело повјерено Вам стадо.

Котор, 6.01. 2004.

Дон Бранко Сбутега

До ЈГСегоВо Блајењсш&о
Ш1Ш1рои.олиш. Шихаил
Ц х е с т и т о Р о јд е с т б о Х р и с т о б о Ј
Ј е л а и а Ђи л м о Т о зд р а б е и у с п е х и и а л и и ,х н о т о и т и а р к о б н о п о п р и с х т е !

оихеи, Етнил КоешадииоВ
Пло&диВ
Чесшишке Мирашу Дедеићу поводом Божића 2004. /.

223

А н д р е ју

М ихаиловићу,

С т а н о је в и ћ у

б л а г а јн и к у

П арох

М илораду

свечаност

и госп оди н у Н и коли С пахићу.

подгсрички

окончао

П авловић

р и Јеч и м а

свог

је

ову

искреног

м алу

надањ а

Ђ е ц у је у и м е М и т р о п о л и т а п о з д р а в и о ђ а к о н С р е т е н

д а ћ е се оваква васкрш њ а р ад о ст у сели ти у све нас и

В у јо в и ћ и п о ж е л и о и м д о б р о з д р а в љ е , у с п је х и с р е ћ у

у све љ уде д о б р е вољ е. Н аж алост, око сви х нас често

у даљ ем

се

лицим а

ж и в о т у . П р и ја т н о је
ђеце,

нарочито

ш то

је

чланове

све

било

виђети

присутне

Ц рквеног

срећу

на

одуш евило,

одбора.

“К ад

а

учините

је д н о м е о д о в е м о је н а јм а њ е б р а ћ е , м е н и у ч и н и с т е ”

о с је ћ а

м рж њ а,

о с је ћ а њ а
урезан а

к о ја
у

су

с в и је с т

зан ем ари вањ а

пакост
све

и

сам о

п о је д и н и х

свих

зл о б а,

не

оних

представнице

плем енита.

љ уди,

она

о с је ћ а њ а

Д убоко

доводе

к о ја

је

до

Господ

И с у с Х р и с т о с п р о п о в и је д а о . З а т о га м о л и м о д а н а м

(М т. 2 5 , 4 0 ).
Н акон

то га

в је р н и к е

је

поздрави о

у м је с т о

м рж њ е

подари

се

у м у у в и је к б у д у р и је ч и С в е т о г п и с м а д а п р е д Б о г о м

зах вали о

Ц рн огорској п р аво сл авн о ј ц ркви , одн осн о

н е м а н и Г р к а н и Ј е в р е ји н а . С а м о н а т а ј н а ч и н ћ е м о у

п а р о х и ји

п о д г о р и ч к о ј. ш т о је

прем а

ром ској

хриш ћански

ђеци

с в о ји м

сарадницим а.

с в о ји м

д о п р и н и је л а

празник

у

њ иховим

О н

гестом

да

се

на

срцим а

паж њ е
н а јв е ћ и

потпуности,

душ ом

и

п р и ја т е љ с т в о .

зави сти

присутан

са

свађе

у м је с т о

м илосрђе,

з а је д н о

у м је с т о

љ убав,

п р е д с је д н и к Р о м а Ц р н е Г о р е И з е т Г а ш и , к о ји је б и о

т и је л о м ,

срцем

Д а

и

нам

на

разум ом

о с је т и т и в а с к р ш њ у р а д о с т !
П р о т о је р е ј-с т а в р о ф о р

п р о ја в и о

Ж и во р ад М . П авл о ви ћ

трачак среће и весељ а.

И З З Б И Р К Е П О ЗД Р А В Н И Х Т Е Л Е Г Р А М А Ц Р Н О Г О Р С К О Ј
П Р А В О С Л А В Н О Ј Ц Р К В И П О В О Д О М В А С К РС -а 2004. г.
Ц Р Н О Г О Р С К А

П Р А В О С Л А В Н А

Котор, 10.04.2004.

Ц Р К В А

В Л А Д И Ч А Н С К И Д О М

А рхиепископ Ц етињ ски и

ГРУ Д А

М и троп оли т Ц рн огорски

Ц Е Т И Њ Е

М ихаило

Ц рн огорској

православној

м итрополиту

М ихаилу

цркви

В аш ем

м итрополиту

црногорском

свеш тен ству

и

и

црногорском

преосвеш тен ству
М ихаилу,

благородн ом

свом

са

црногорском

н а р о д у Г р а ђ а н с к а П а р т и ја Ц р н е Г о р е

ж ели

васкрш њ е

срећне

п разн и ке.

Н ек

и с т о в је т н о м

честитку, у

православном

м ука покаж е наш ем

В аш е В исокопреосвеш тенство,

Х ристова

народу и наш ој Ц рној Гори пут

просвећењ а и духовног преображ ењ а.

К ристов

радош ћу

нади

подвиг

да

ће

нас

п р и с је т и т и

бити

У

В О С К Р Е С Е .

в р је д н о в а н а

с в и је т л у

п о в и је с т и

П р е д с је д н и к Г р а ђ а н с к е П а р т и је

дан аш њ у

К р сто П ав и ћ ев и ћ

и

скупа

ускрш њ у
с је ћ а њ е

на обавезе

на

властитог

ж и в о т н о г п о в и г а ч и ја в р и је д н о с т н е м о ж е и н е с м и је
к р и т е р и ју м а

м је р и л а , н е г о с а м о о н о м

ХРИ СТО С В О С К РЕС Е - ВАИ СТИ Н У

узвр аћ ам
свих

м је р о м

ускрш њ е

зо р е

сагледавати

и

и

сутраш њ у

љ удског
к о ју н а м

м орам о
наш е

упркос

право

наду.

Н ек

и
то

увида

и

је О н д а о .
тм и нам ?

обавезу

з^

с в и је т л о

п р о с в и је т л и с в е о н е к о је п р е д Г о с п о д и н о м з а с т у п а т е ,
В И С О К О

П Р Е О С В Е Ш Т Е Н С Т В О
а В а м а у в и је к о б е з б и је д и

и м удрост ум а и м удрост

М И Т РО П О Л И Т М И Х А И Л О
срца,
Ц РН О ГО РС К А

П РА В О С Л А В Н А

како

би

сти гли

на

од

И суса

приправљ ено

Ц РК В А
одреди ш те.

Ц Е Т И Њ Е
С вим

православним

с в је ш т е н с т в у
хриш ћански

у

празник

Б о ж је г је д а н

и

Ц рној

к о ји

нас

католичким
Гори

У скрс
на

в је р н и ц и м а

чести там
-

дан

васкрсењ а

сим боличан

и

н а јс р е ћ н и ји

начин

С ина

+ Илија Јањић,

враћа
бискуп которски

истинским
свих

ж ивотним

народа

потребно

у

Ц рној

м еђусобно

в р и је д н о с т и м а ,
Гори

п о д с је ћ а

р а з у м и је в а њ е

на
и

з а је д н и ш т в у
толико

нам

уваж авањ е.

Н е к а о в а ј в е л и к и п р а з н и к с в и м а н а м а п о в р а т и в је р у
у с о п с т в е н е м о г у ћ н о с т и и у л и је с н а г у д а н а д в л а д а м о
проблем е

и

у с п је ш н о

и

м ирно

и с к у ш е њ а к о ја с у п р е д Ц р н о м
П Р Е Д С ЈЕ Д Н И К
Р А Н К О

пођем о

кроз

сва

Гором данас
С К У П Ш Т И Н Е

Р Ц Г

К Р И В О К А П И Ћ

Чесшишш бискупа кошорског Илије Јањића, Мирашу Дедеићу поводом Васкрса 2004. и

224

Чешвршак, 6. јануар 2005. Године.

Изјаве Збутеге изазивају подјеле
Српска народна странка оцјењује да је понашање појединих представника Римокатоличке цркве у
Црној Гори у најмању руку неодговорно и неозбиљно, и да је директно усмјерено на изазивање подјела међу становништвом у Републици. Друкчије се не може окарактерисати посљедња изјава
Бранка Збутеге којом је, још једном, покушао да удари у темеље
Митрополије црногорско-ириморске, карактеришући псеудорелигиозну полицијску организацију
Ц П Ц као канонски субјект и
истичући је као „примјер лојалности простору у којем живе”. Дон

Збутега је овим чином показао да
припада оној групи Ђукановићевих сљедбеника који су, као и
распои Дедеић, жељни сукоба и
раскола. Збутега очигледно мијешањем у канонско устројство православне цркве директно укључује
и своју цркву у ствар која не би
требало да их интересује. А ко није тако, позивамо надбискупа барског и примаса српског да се огласи и да своју опјену Збутегиног понашања, како би знали да ли се ради о званичном ставу Римокатоличке цркве или дон Бранко дјелује као слободни стријелац - каже
се у саопштењу СНС-а.

Оишужбе Сриске народне сшранкеууиућене Збушега Бранку,збоГ његове иодршке иарацрквеним
Групацијама у Црној Гори.

225

Његови поштоваци узвраћали су му на прави
начин. На општенародном збору на Цетињу, а тако
ј* бнло и сваког бадњег дана, окупљали су се, уз
ЈЈерннхе ЦПЦ, и католици и муслимани да чују
»егове мудре посланице.
Као Црногорац неизмјерно је волио свој народ,
а ш и све црногорске грађане. Био је примјер
Г. Весељко К опрт ица у “Л учиндану”, у т екст у поводом Годишњице смрти Илије (Антонија)
Абрамовића, објашњава збоГ чет су на скуповима “вјерскезаједнице православнијехЦрноГораца ”
у тако великом броју присутни припадници католичке и исламске вјероисповјести.

226

227

70

2.
у

Н аш и односи са свим

Ц рној

Гори

и

в је р с к и м з а је д н и ц а м а

ш и ре заи ста

су

осим

са С рпском

православн ом

већ

н авед ен и х

р азл о га.

с в је д о ч е

поред

кон такти
цркве

са

(с а

о стал о г

високи м
к о ји м а

саслуж ењ а

у

и

м о је

прош ле

годи н е,

о б је к т и м а
дана

и

а

Н обелову

б и л о

као

и

м и с и јо м

К ом арици
у

доба

ц је л о к у п н и м
откривањ а

Ц о Ј!

и

вр ш ењ е

п ротестан ти м а

и други м ,

такође

м у ч ен и ку

и

м ир

к о ји

од н оса

И слам ске

град у

за

и

католичке

и

в е л и к о д о с т о ја н с т в с н и к у ,
Ф рањ у

о д н оси м а

к о р е с п о д е н ц и ја

радњ ам а)

за

в је р с к и м

Ц П Ц

је

ових

н о м и н а ц и ју

за

уваж еном

католичком

бањ алучком

би скуп у др.

се

тр аги чн и х

ан гаж м ан ом

В уковару

ислам ским

п р и је д л о г

награду

нивоу

(С П Ц ), и з

н аш и м

в с л и к о д о с т о јн и ц и м а .

п о д н и је л а

високом

п ред ставн и ц и м а

је

п о с је т е

на

црквом

сам о

л и т у р г и јс к и м

в је р с к е з а је д н и ц е ,
већ

О

не

4\1п

с в о ји м
ратних
у зи гао

д је л о в а њ е м
д о г а ђ а ја
д о

као

и
и

п отп ун ог

и д о сезањ а бож ан ског у љ удском .

је аИЗДАр

Ш

Т

Ш

С

И

Ж Ж

: 1А

‘ Нј П

..

4 1!

11 М ! Г ') ■: ’М

:!.

Из ипшервјуа I. Мираша Дедеића за “ЕаМ- ЈФе8{”(Дубровник), у коме ои отвореио признаје да је
учествоваоу “саслужењу у литуршјскимрадњама” са високим представиицгша католичке
иркве (што је карактеристичио за уиијате).

228

“Идите од мене проклети
у огањ вјечни
припремљен за ђавола и
анђеле његове”.
Мт. 25. 41
Ваш је отац ђаво
и жеље оца свога.
хоћете да чините;
Јн. 8; 44

230

П Р И л о з и

231

232

У овом дијелу књиге презентована еу нека од докумената
која су везана углавном за период владавине династије
Петровић у Црној Гори а из којих се може видјети како су се
национално изјашњавали и којој су цркви припадали Владика
Сава, Свети Петар Цетињски, Петар II Петровић Његош, краљ
Никола, митрополит Митрофан Бан.....

2

3

3

234

М

В 6

Ф

К

б р тж лк стм хИ

1.(М0у<1р«Н

«*•

§ к и т!и

/*«Р*

V

А ЈЛ С срТ ЈЈип

П

в Ш

г л 1уЈГ4 • Т< к л с и л и в ш ш З г о

С

СНЛВШСТр4Н*П® рНМСК4ЈГ0
р М Ј . \ ^ 1Е и Г О р А М

11

А

п

I д с ш .и м тл

-

н

5 кГум канШ и

г ј н кги н гп с и м Јш с го К гк и

с

5 Г . 1>К<" Р 1‘ с Т го к р о т л п 1ШЈ111М

V

Н ГС Ш р Г1 Јуб 5 (К Н Т Ј

ч

& / ј^ Н Н К Ј п о л н ( ^ у к т л

С

С

Ч К б ^ о М к , ИПОСТТЛОМ К
илсш пп

Л бм улим л

| г р ј г о р м 0 П Н С К О П 4 Н Н С К 4 ГО

м

П П р ^ п о А ш в Ј и г о иЗцл НЈШ1ГО л с ш л ° С 1 ^

п

И /Јлннце т и т м п и

д

г Т / $ м и кГ. Ч р м п л д , н с г р Л т о м н к л

с

Ј .1 С . ' Ј к и

V

п П 4 В Л Ј Л.ТБСИСКЛГО

П

51 ПОКЛОННМИ в ј р н г . 1 м и Л П О С Т Ш Л 4 п б т р л

с

5 ' б ,л,,к*1го л н т о т и

И

Н»

* ћ 1Ш4 ППЛКЈЛ1ВНТ4

ЈЈаЛгМ сТл КСЛШ4ГО п к Т р н л л

микирн Т г у т т с ^ г о

п

к

П р т п о д с о к н л г о ^ у & п м м ВСЛНК4ГО

с

КА

М.»|НМ4 НСПОВ1ЦННК4

V КК

4ПОСТТДЛ ТВМОД(И . II ЛП4СТ4С1И

п КГ

/01Г1НК4 КЛНМСНТ4 епНСКОПЛ Ј ГКурскЛго

с КА

ПрТПОАТБМЦН Л1ТСр1 П4ШС јЈ^мТе

м КС

Г

П к5

^ Т н о ф б н т .ц н А р о у ж н м к и гд

к5

г3 И В

п р к н Ј г о Л р х Т с п н с к о ш СркЕСкЛгО

п аТ

к

9; € Л1

^
кглг

рТГОрТл КТО СЛ0В4

(З ^ ^ В р Л ф Е М К / И О ф Е М К 1ш 4«М 4 з л л т о о у с т л г о

с к
Д П р Т П О А «ЈЕ П 4 Г О 0 ф р ^ М 4 СПр?П4
V ка

(^КЗВрЈфЕПК МОфЕМК НГП4ТМ ЕГО М0СЦ.1

П

а

'р р Т х к в е л н к и х к

с

л2

ГЈрлрхк

УНЗАО ТВОрЦК Н КЕЗСрЕЕрКМНКК ну ри нТцУпНЛ

)аксимил странице календара ЦетињскоГмолитвослова из 1495.1 у којемје 14.јануар
посвећен прослављању Свешог Савеу првоГ архиепископа српскок
2

3

5

О т нас протопопа Ђ ура, и свијех кнезовах, и поповах и збор а Црвнице в. д. п.
суђама и старјеигана(ма) и свему пош теному збор у Паш тровић.
А потом вашу пош тену књигу разумљ есмо у коју ни пиш ете да ви је дошла
заповијед, о т господина соврапровидура да ставите страж е по куфинијех од ове болести која је у турске градове. Да је Б огу за славу и светој Богородици, ми смо от
тога здраво како сте и ви докле Б ог да. П реко Сутормана ми се (с) ким не стајемо.
П реко Б лата от нас нитко не преходи, н о се Б о г у м о л и м о к о ји н и је сазда и пр во

свет ит ељ у С а ви с р б с к о м у к о ји н и је у т (в )р д и о в је р у и з а к о н да је у нас не пуш т а,
н о ви се м о л и м о н е м о јт е н и за т в а р а т д о к л е бог да да см о зд р а во , е нећем о н и м и
вас. И кад одђе господин владика тамо у вас да се вјера по(тв)рди докле ћемо. Ево
Б ож ић бр зо, а не знам о ко ш то мисли.
И Б о г вас веселио.

Црмничани Пашшрошћима
[1739-1742(2)]
Зборник докумеиата и историје Црне Горе, Цетиње, 1956, стр. 126.
2

3

6

1)а 8с /п а к а к о , ја у1асПка 8 а у а , кир 1 Н ћабипи 1 п к ч о к , \
јгоги 1 Уос1и, с1гу о 1 капи - како 81ој 1 Х1ис1спјак. ()1о 1с и па
У с /а с к и рссЈпи: 8 р с с ш с па VгГј У с/.са; м >/гћа V с/.са ћ п ј с у о т 1
с1о № г а 1 а. Ос1 № г а 1 а р га у о с1о угћа Но1нјс. Ос1 Н о ћ џ с р га у о па
угћ

М иг1е/лјс; ос1 М иг1с/лјс 1 и ц о т сЈо Ма1Јсс која

јс1с ри1

У о 1 а са , ра орс1 и Х ш Јеп јак . О у о хус б1о јс ипШга о у џ с ћ
ЈЈгапЈса к и р ј б т о

и Н абапа 1ћга1нтћабјса / а

<јо 1о у о

и /1а1и,

у сп ес јја п б к јћ 6 0 сск јп а , а сск јп 1с у о сћ и с ћџа.чс чсч1 цгоча 1
с1уас!сбс1 1 8сс1ат ћ а к а г т ћ сћиага 1апи.чкс т ш и Ј с / а с г к у с п с
абр гс, с1а јс сг к у сп а ћабипа \ рабјб1с и ујјск . К о с с бс о у о ш с
рго1!У|1ј Ш р а к обћ и с!а т и јс .чираппса ргебУсЧа Н о у о го сћ са I
с1а у а јс а п а 1 с т а , 1 с!а ћис1с р гок к ч 1 р о г а /с п ос1 к гср к с с1счшсс
V 1ас11 к с 11пбк>уа 1 ос5 бПс са б п о у а кгб1а 11гЈб1о\;а, I б\чћ бУсић,
а т ј п . О у о ш с ћкчс бујсс1осЈ: ас1/л 1)су О м п а п а у јс , Кар1ап аца
О т а г с с ћ а јс ,

ћПкас

К а б к о у јс о(1 Р о Ј ј ј опсс
бгрбкј

р1ба

О т а г с с ћ а јс .
гп и б Н та п а

р ор

\/. Р а б и ч т с а , р о р МЈ1аг
1 Н1ко1а Р сЧ гоу \ / /а ћ 1 ја к а . № б к ј, ро

Ка/.апс<ЈГО

М и аг

К а б к о у јс,

I биуј.чс ћј п а т

а (пгбкј

р!ба

К арћт

ауа

с1а1 гасћ у р с с . 1угс1с 1 И /.а т ос1

1 ћ о с с !84 ос) касПјс. О у о 1>1 у о сћ п с ос1 МпбШУа

1чос1спја 1 7 4 6 , рг\ч>«г и т ј с б с с и (Ј ссс т ћ ги .

1(41|осо( - агар. 1шссс1

(ЈокитсмН. миЈхка јхргнса

Докуменш о купоеини Горњих Додоиш и ЗшрађеГ Дола од 1.12.1746, који су пошписали
Владика Саеа Петроеић као купац и Хасан Ибрахимбашић као продаеац. Из књте Б.
Шекуларац: ЦрноГорски анали или Цетињски љетопис, стр. 141

237

Љубезни витези и мила браћо!
Наш заклети непријатељ не шћеде на моје молбе од предстојећег крвопролића
одустати и да се прође наше невољне браће Брђана, но надање имам у свевишњега
Бога, да ћете ви данас свирјепог врага стидно са своје међе проћерати. Он је окупио
силну војску, али му је војска јадна и чемерна, а више свега нама ће сила божија
бити у помоћи. Ево смо дошли, мили моји витези и честити јунаци, дошли смо да с
непријатељем напгу крв пролијемо; дошли смо да освјетламо образ пред свијетом;
дошли смо да покажемо непријатељу наше вјере, нашег имена и наше предраге слободе
да смо Црногорци, да смо народ, народ вољан, народ, који драговољно за своју слободу
бори се до посљедње капље крви и сами најмилији живот на међи својих бесмртних
прађедова оставља: али проклетог врага христијанства преко себе жива не пушта у
слободне нама драге горе, које су наши прађедови, наши дједи, наши отци и ми сами
праведно крвцом облили!
Има ли који међу вама, дражајши синови и изабрани цвијету моје Богом
спасајеме и сваком нама срећио слободне државе, који не би драговољно ово своје
добро, ову своју славу, ово своје витештво миловао, љубио и на обштем свјетском
видику крвљу и животом избавио?! Има ли који, дични витези, да се устеже на крвавом
овом јуначком пољу, мегдан дијелити? Ја сам, мили синови и предрага браћо моја,
увјерен да нема, јер ви сами страшивице не трпите, јер ви страшивице за посљедње
људе држите, јер слободне горе не рађају страшивице, већ дичне витезове, који знаду
цијену јунаштва, који знаду цијену народног поноса и славе, која је ваш и с вама
рођени вијенац!
Ви сте, драги синови, слободан народ, ви немате друге награде за вашу свету
борбу до обране своје вољности; али знате да је награда слободног јунака: обрана
слободе и милог отечества, јер ко се за другу награду бори, оно није племенити јунак,
већ најмјени роб, ког витештво нема цијене. који јуначкога поноса и своје слободе
нема.
За то су се, мили синови и љубезна браћо моја, наши прађедови борили, за то
се и ми боримо, за то ће се и наше потомство борити.
Зато на оружје и на крваво поље, мили витези - да покажемо непријатељу што
су кадре јуначке горе! Да покажемо да у нама неугашено србско срце куца, србска
крвца врије, да покажемо како горскије јунака мишица јунаштвом надмашује на бојном
пољу сваког душманина!
Архипастирскиј благослов предајем вама и препоручујем вас и себе
премилостивом Богу, да нам буде у помоћи, који све види и праведно руководи!
Цетиње, јуна 1796. год.

Бесједа СвешоГ Пешра ЦешињскоГ његовим рашницима уочи бишке на Крусима 1796. Год.

238

Високоиреиодобњејгми госиодин архимандриш Арсеније.
Примио сам ваше љубазно писмо, из којега видим колико сте ви ради о мојем
здрављу и состојанију знати. Тога ради во удовољствије вашега желанија дајем вам
на знање што ја, по милости божјој, находим се жив и здрав; имајући чисту совјест
имадем Бога помоћника и не убојус совјета нечастивих.
Што се пак тиче до ускоках, који, како ми пишете, робе сиротињу, сва
Херцеговина знаде да сам ја свагда сиротињу бранио и да ми није на срце мања жалост
за све оно што сиротиња под турску власт трпи, него ли за ово што ја у Црној Гори
видим неустројено и што Црногорце допада, но што ћу да учиним ускоцима, који су
из Херцеговине утекли у Морачу, људи зли и безбожни, а празни без никада ништа,
а када они не пазе своју браћу и не спомињу турски јарам, кога су, што је рећи, још
јуче носили и кога њихова браћа и данас носе на врат, ко ће их од таквога злочинства
устегнути; они су од мене и од Црне Горе далеко, не слушају никога. Ја сам све начине
употребљавао да их од тога злодјејанија уставим, али се неколика злочинца уставити
не хоће и тако не могу учинити друго, нако да пошаљем војску на њих, а за послати
војску шћело би се не мали трошак, којега ја не имам, будући ми народ не даје нипгга и
не иштем да ми даде икакве ствари, нако само да прекрати междусобно крвопролиће и
остала безакона дјела и да у миру и љубави христијански живи. Од када су Требјешани
добјежали к нама у Бјелопавлиће и по том у Морачу пошли и собрали остале ускоке око
себе, ја сам претрпио довољно труда и харача за учинити им добра како људима који не
имађаху ни мјеста ни прибјежишта, а на сврху некизи с њиховијем сердаром, којему
сам више љубави и добра учинио него ли иједноме главару од Црне Горе, вратили су
ми свакијем злом и безчестијем. Пак се ви тужите на ускоке, а ево чујете, чули сте и
приђе, што сам ја од ускоках дочекао. И не чудите се, мој драги оче архимандрите.
Ми смо Срби такови, не знадемо нити хоћемо знати друго, нако један другога гонити
и у несрећу и безчест постављати, и што који више ради за добро општенародње, то
се више завист против њега вооружава, која у српском народу, како и у греческом,
гордост царује. Казаће вам Голуб на изуст за све остало што бисте жељели знати, а ја
остајем, љубезно вас поздрављајући, и јесам

Цетиње,
Августа 31. числа
1804. года.
Ваш доброжелатељ
М. Черногорски
Александра Невскога Каваљер
ПГТАР ПГТРОВИЧ

П исм о Св. Пеш ра ЦешињскоГ Архимандриш у Арсенију ГаГовићу од 31. 8. 1804.1.

239

Благородному господину кнезу Вуку и ... и прочим главаром и старјешинам и
свијем Бјелицама мир и здравије од Бога.
Ето видите што чине Озринићи, како једни ударају бити, робити и пљењивати
нашу исту браћу и крајичнике Брћане, с којијема смо једну крв ради вјере и слободе
наше проливали, а други такођер не престају давити јадне и жалостне Граховљане и
Бањане, који су се при Црној Гори давно у Катунску нахију приписали, како и сами
знате и на службу нашега покровитеља Великога Александра, христијанскога цара,
своје куће и остало имуће изгубили. Пак и то није Озринићима доста јунаштва, него
чујем, да су наканили и Мало-Цуце и Трешњево разселити и да су вас звали, или
да им поможете, или да им не сметате то учинити. Ви знате какву сте нам књигу
послали када сте из договора кнеза поставили и ваша два брата у суд земаљски па
промјену оправили и како ја вашу књигу храним тако се надам да ћете и ви уздржати
и сохранити наше обећање, које у исту књигу пишете. Ја мислим да нијесу с ови
Озринићи у то дјело здоговорници и ништа више не жалим, него срамни глас који по
свијету иде да Црногорци помагају Турцима клати и давити христијане у вријеме када
је Бог сојединио српски народ да се од турскога јарма ослободи и када христијанско
оружије и срећа, хвалећи Бога, напредује и свеђер ближе к нама приступа. Али се
надам, да остали Црногорци неће то име и срамоту на себе носити, него да ће бити
што и остали поштени јунаци србски, који су себе ослободили, пак иду да и друге
Србље помогну ослободити и да ће сувише тога Црногорца... нека срамота ...
Тога ради вас и њих молим... да ви чувате себе и своје поштење и да се прођете
од свакога посла и дјела озриницкога, који не би ни вас поштеђели, кад би могли
друго оправит ... намислили. Али ми можете чисто вјеровати да се они у своје мисли
тешко варају и да ништа ... неће нако једну срамоту, од које се њихов... очистити неће
у вијек. Ово ја вам пишем да ваше добро и за ваше поштење, зашто ево једна година
данах, откада сте лијепо и складно у сваки начин земаљски били и ђе је потреба била
на службу цареву и својега отечества јуначки, весело и добровољно ходили, пак не
бих рад да то изгубите и да останете постиђени, него да можете пред сваким отворена
чела с поштењем и са славом изисти, да се нитко на вашу неслогу и на ваше злочинсто
пожалити не може.
Впрочем остајем ваш доброжелатељ
На Стањевиће,
декебра20. 1807.

владика Петар

Посланица Св. Пешра Цешињског Бјелицама, иисана у манасширу Сшањевићи 20. децембра
1807. год. (Д. Вуксан, Посланице, Цетиње, 1935, стр. 64-65)

240

“Име ми је Вјерољуб,
Презиме ми Родољуб
Црну Гору, родну груду
Камен паше одасвуда.
Српски пишем и зборим
Сваком громко говорим:
Народност ми Србинска,
Ум и душа Славјанска”

Владика Раде, Пешар IIПешроеић Његош, на календару “Даница”уз иосеешу еиискоиу
ужичком Никифору Максимовићу о Ђурђевдану на Ловћену љета 1833. написао је ове стихове.

241

с р

е

о к

ет

Е » КЕ АРг
рл д и

ХЧВПА
Дрковнол^

Д1ЛЛЛВЖИ
И

Г р Д Ж Д Л М С К О Л 1$

Ч Н Т Л Н 10 .

»

ДРЛОК

го?н.

2> Л1мтроПОЛКТСХ >М КНкИГОШЧЛТ 111.11.

1 8

5 0.

Факсимил насловнесшране “СрпскоГбуквара”, шшампано! 1836. 1. наЦешињу.

242

Свагда ми једнако драги господине Милутиновићу,
Ђе се прса младошћу жежу,
Ту с’ ласкања модна не излежу.
Фала ти за свагдашњу твоју наклоност к овоме тврдоме и крвавоме крају, но српскоме од
искона. - Многи су Срби излепршали на литературно поприш[т]е, него готово сви они пребирају
туђе после, у туђе олтаре жежу српеки тамјан, клањају се и удивљавају туђинству, а српско све
пренебрежу, - српско, које је сјајније, без никакве басноеловне примјесе но многијех другијех с
њинима баснама. Ти готово сам дичиш се са Српетвом и Српство с тобом. Шта ће ово рећи те Срби
евоје пренебрежу? Ово је што ми не имамо јошт благородне гордости народње, а она се имати не
може без правога просвештенија.
Видим, како из твојега писма тако из писма од 22а августа Настаеије, супруге покојнога
кнеза Николе Васојевића, да жели знати ђе је и како је он погинуо. Он сеје био упутио с једнијем
турекијем ускоком из Подгорице (који се је наша с покојнијем Николом у Васојевиће) да иде пут
Србије к својојзи фамиљи, него, како човек који готово бјеше полудио, како и сами знате, премјени
свој план и с пута се близу границе српске поврати и опет обрне натраг преко Турске докле дође
на границу црногорску наспрама фортице спушке у Косови Луг. Тебе је и мјесто познато. Ускок,
спроводник кнежев, који је зла Црношрцима чинио, не смједе унутра у Црну Гору уљести, заиште
на граници од кнеза да му плати обећану [награду] што га је довле спроводио и с њиме тумаро даде,
но кнез, како убоги сиромах, није има шта да му да. Спроводник му хћедне силом узети нешто, а
кнез не допушти. Ту се посваде и упири спроводник пушком и убије кнеза, и отале он утеци. То је
било 30а маја 1844. год. на двије уре ноћи. Ти знаш какве су наше крајине, које су готово свагда у
рату с Турцима. Крајичници наши оближњи, како чују да пушка пукне, тако их се 10 слети к ономе
мјесту, помисле да Турци кога на крајину убију и, за њихово удивљење, нађу човека у прљаве турске
хаљинетине и помисле даје Турчин и шћедну му главу посјећи, но кад виде да глава није обривана
него ошишана, не усуде се посјећи га, почну искрај њега викати: ко га уби, и зашто, и ко је убијен?
После им се јави ускок испод саме фортице спушке и на вјеру се састане с некима од нашијех и каже
им ко га је убио и рашта. Овај биједни и сожаљења достојни сиромах буде укопат у Загарачу, а оно
сиромашкога пртљага што је његово било и коњина те неваљала остане под руке од суда, ко се први
јави од стране његове супруге да му се предаде. Строги је испит учињен судејскијем начином над
онијем селом близу којега је он погинуо, неколико је сељана у тавницу било позатворено, но, када
сеје ствар развиђела како је, одпуштили су се.
Убицаје онај исти вече утека натрагу Турску. Име мује Гигоје Вукотин, фамилијом Божовић.
Он је средњега стаса, нажуте косе, који има око 26 год., тек што му је почела наусница пробијати.
Може бити да је та исти убица који је расказива супруги покојнога Николе његову смрт, јербо нам
нитко не каже даје у ове оближње градове турске.
Ово је одговор на твоје пријатно писмо од 24а августа о.г.
Друго ти немам писати до што те молим да препоручиш покровитељству свијетлога књаза
и његову правитељству наш народ који се исељава из Црне Горе у Србију, да буду како браћа Срби
примљени и да их благоволе населити по онијема мјестима која су физически и климатом прилична
њиноме отечеству.
Поздрављајући те љубезно, твоју госпођу и твојега Драгутина сина, остајем

Цетиње, 25 септемврија
1844. год.

Твој
непремјени почитатељ
владика црногорски
П. П. ЊЕГОШ

П исм о Пеш ра I I П.ЊеГоша Симу М илуш иновићу од 25. 09. 1844. Год.

243

И Л И ЈИ ГАРАШ АНИНУ

Трст, 11. новембра. 1850.
Ваше Високородије,
Сви они неповољни гласови који се разносе о намјеренију једне партије, које је
намјереније вредити општељубљеном књазу и правитељству српском, исто и напретку
цијелог Српства, - сви су ови гласови ђетињско плетење и празни пуф у вјетар. Будите
спокојни, поштени и драги Србине, и немојте никада помислити, а толи вјеровати, да
ће владика црногорски бити сочлен којекаквих ветрењалах, а толи сочлен партије која
противу мене и цијелога Српства светиње дјејствује. Са стране црногорске будите
сасвим мирни. Ми к Вама друго не гајимо до чисте братске искрености. Ми се ни у
чем не пуштамо без Вашега согласија, а с Вашим согласијем свагда смо готови. Ви
најбоље прилике видите, Ви сте највећи пријатељ српскога народа, а другоје све трице
и кучине. Та и новци не могу све учинити, дајбуди ђе се опште несреће и срамоте тиче.
Највиши је аманет и светиња наша после имена Душанова име Карађорђијево. Ко је
овоме имену противник тај није Србин, но губави изрод српски.
Да ми је икако могуће, рад бих био за много ненгго са Вама разговарати, а не
би ни Вама противно било.
Ја још од прсах страдам и због тога сам зимус принуђен био оставити наш
строги климат и презимовати у италијанском благом климату. Ово су ме сви љекари
савјетовали.
Да Вам је мој сестрић препоручен ако добро учи; ако ли не учи, нити га
препоручујем, нити за њега марим.
Овим Вама одговарам на Ваше поштено писмо од 10. октобра ове године. Ово
моје писмо имати ће чест вручити Вам један мој човјек за којега сте жељели да до Вас
дође.
Збогом, дико рода. Буди ми здрав и весео. То Вам из свег срца жели

Ваш највећи почитатељ
и покорни слуга
владика ирногорски
П. П. ЊЕГОШ

Писмо Пешра II Пешровића ЊеГоша Илији Гарашанину од 11.11. 1850. I

244

ЈАВЉ АМ О
Цомнлмпом

Г|»и%«и1стау ирчјвстоиипс
дп 1.о и «»п« годнлг, иао и до
сад бит 1* у идан.у мцд. лси. шкодл

СветосаЕСка прсслаЕа
I V < уГ м п у,

14•••'

1>1ш г мј|м-«*ци .

I' Л Г II (I I' К Д
1.
2.
П.
4
Г».
•I.
7.
9.
10.
11.
12.
1.1.
* 14.
15.
ПЈ.
17

. Народна хнтна,,1 од Сунлччи!.*

— нјгиају у п-иици и умпиииг •ч,п. шнм.ча.
!Г.
..Спалиште", (ијс» мл М. Кујунии ».>ои. .»м уј -.11 Мн|пнпоин1| у-I I I рлл.
,.Ускхикнито“ .
. . . .
. ијипају учспиин и учсшихс.
..Д ижитс шиоде'.. (и:е»:ма Пмијнцн). .н-члдмујо Г Г*о|.еип1»ена, уп I I раи.
,.НасА>едниново коао“ , (иј«м ма «1». I.' ишчгнпКл , пјспију учнниии и учиипио.
..Српсксј уз^аници *, нјсемн I! II... дек.и-чујг II. Маршноип!.. уч. IV рда
,.Ком ждадих у жидах**,
.
ијпш ју уоинпи п учгнидг.
.Пјесжа старог српског и а ч а . т
'енламујг Ј . ЛлгмрснпЈ!
уч
I I I рп;
..Онам онамо**. ијсгма 11. I.) ИЈ«*иију у ' 101И1КП н учсиицг
,.Р ањ ени ци - , (ијсч-.ии Јмајснн). и-климујс I Пиа.лииПд-ин уч I I I . раи
„Поде^ела доа анђела“ . (ијгсмд -!• И II
ирчшју учсииип и учспимс.
„Стзри јунаи“ , ијссии М. ДндрпГн , — дс.шмујо II. Почек, уч. 1 ' ра .
„Српско ко/о", (нјссил ]*|иин:и I* , ијоаију учоннии и учспиие.
„Мали Црногорац*. (нјссма II II.) . - дскламује Ј’». ПрптмКеш.к, уч. I. јж л
,.На дан СВ. Саве“ , 6»д Сун ЈсчиЈ.а) ијеиију \ кмит.ч н учсииис.
„Моднтва св Сави1*, (нјссма II II ;, .оннри прсд ииоиом си. Сина Ко«мс
Миринаииксм, уч. 111. рил.

0 светоме Савм....................................................... пижјш учигсд. II

Иочсгји. олс »тгчаностн Ги:1»с •»<* 1(1 1у р 1 <|}|1 оц<«

1•» гати нрнј>. ноднс.

Ц с г II н. с, 12 Јаиумра IЛхг» |ид

М је с н и н а д Б о р н и к
02Н . ш и о л а

У читељ и и учитељ ица
ј Сн . ш к о л а .

ОбавЏшшење Управе школа на Цешињуод 12. 02.1889.1., да ће шрадиционална прослава
Савин-дана бити орЈанизована у пради основних школа.

245

СВЕТОСАВСКА

ШМХ ЈЛ В Л

-Ј* ~=г*^

Јав. 1>амо поштоианом гр а ђ а ж т о у аарош и Ц отињ а, да ћс 14 оног
мјосеиа. шао обнчпо свагсе године. б и ти (тЈото-савска нросаапа у (»в*
даш њ ој осиош ш ј ш коди. — С веткопииа попињ е у 10 ура идјутра.
РЕД
1. 0

СВЕТКОВИНЕ:

« »Ј Оави, говори уч и тал И двја Во.:еииН,

2 . „У> гс,т-.гг:иичг.и,

пјевају уч&нчцк м учевице.

3. ,.Сил-«шптс“ , (ијсиЈма М К.) дскллчује Бл.гжо ПратиччииН, \ч« ник П

рилреда

4. чЛ иж ите п-^соле", (и;ссма 3-! декл.чмујв Даринка. I Кишсплли, учеиица П . рввредд
Г> „Г р у д а лсмл.е. (имтсча .Б . Н.) деклам ук М ико ЗујадинокмН

уч вн кк IV. рпзредА.

„Зоти“ . (ијссм.* С унл.) ли»сЈАмујо К он стзн ти и а Мир»чо»«иП. учсиица 111. рмр.-д.ч
7. „Бирј|«гтп|*пииКи“ , ( пјесма Т>. .1.) локламујс

11-ро М артииоиик, учсник III. разрсди н

Јелспд Мрдоиић, ученицг 111 ј>*3|»ода.
Н. . Зостаис 00 п-чшс иију“

. .

Пјепа у ученицн.

». „Мади Црногорац*1, (ијесии ГТ. II.) д-клрмујс Ннко М прсоаић, учснигс I. разреда.

Са’. т “, (пјосиа Н II. гун«рн иј-од н кои ои св Сана Лнђз .Ја^учам и н .
I I . Н ародив хич »а. (пјсгма Сундсчикн) ндоају \'чснџци и у лснлце.

1$

„М олигиа -*п.

Ц е т и њ е , 13 јанулра 1890.

У^штељи н учитељица
Цстињских

ог.аонних

ш кола.

Обавјешшење Грађансшву Цешиња, да ће се као и обично прос/шва Савин-дана (1890.1.)
одржати у зЈради основне школе на Цетињу.

246

ми

Ј1МЧПЛЛ НРВИ по ннлоо 1 Ц Н о ж 1 V)Ј
ц т и рооподлр п?т гпрк
Ивш

олаанв уопононв Про*хоДник,Уваоки Гоополлр Нинн ПрноЈв"

виа,ооноа»»ши нн Пвти^у манлоаир к»о отолицу Зв*оких Мигрополн**,
о^дврио га Јв рлннии доОрииа,нвђу коЈиим о« ннлани и авлики дио цв"
г и 1{»окоги поља.

^
Кроа вла арвнвиа,ил’о оу прллвивла ианад ормокога на**

рода.уништиаши »гу и » р а г дрЛавног живо*а,оиа пндухОина Мпана ЦрноЈ^
ви^а.поаљвд^вг нвлаиионор
ла

ј в у0*#»у да

орпоког КладлоЈш.»ако ооилн^о обд»р*и»,Ом-

,(?ЛЧуђ!1 У нлпрапилиоотн дрК1кап'у ЈШЏЛО,КОЈу Јо у онпЈ

олујипи »аЈ мудри орпоки Владаоц оклонио под Орлоа Крш;и овм * о га,
да оачуаа до натих дана Јвдину впмокопоку отолицу од оних,кпо ј в
Св.Оавв полигао у орпокоЈ држави«
Попгео ов у новиЈв доба на цглињокон пољу.и а>о нв овоЈини ма*»
иао*ирокоЈ»заоновала в а р о и ,к о Ј а ов овв вишв рмпвиЈа;да оачувамо ову
аадукоину побожног Владаоца и *им да ооввбиЈвдино оиолв маиао*иру

опо*анак,одлучили омо и нарвђујвмо:
1, '!)а ов ова лак»арина, шгго оу дужнв плиКаги куКа вароши ивти"
аа.оакупша у паовОну маиаогироку каоу оа овим ооталим приходима оа
манаохироких ивмаља у цотимжом пољу;

2. /)в'манаотир оваЈ овоЈ годишши приход овакв годинв улажв у
купова\св нвпокротних добирн у Магаој дрх.«ви,како ои *им омоЈу данаш*1{јУ имОвину умножио,*# и д*љв у буду^НООТИ МОГЛО бЛДГО!'ПОРНО дЈ вл оваги у оОлаоти Савтв Прдвоолавнв Црквв и орпокога народа.
ОвиЈвм наЈовочанија потлрђуЈвно канаотиру право овоЈино
••мжига»а*на аом ов цвти^ок* вароП.Наш« Лрво*оница,полидв,»в даЈвмо
овааомв на з н а * в ,д а ововвмљиштв оотаЈа ав ова ОудуКа врвмвна у
иокључивоЈ овоЈиии цати^окога манаотира оввто и нвприкооноввно.
,

Сзвта Пвти11»окв МитрополиЈа бДиКа над овим ианаотироиим

правом»Гооподарим Чнанои Прнојввићвм Даровлним и оамм Иашим Укавом
потарђвнич.
V Нашој Првотоници Пвтиљу на двадвовтпати дан рођвк>а

Нашвга Наољвдника Нљав« /Јанила,‘Ав®б.
НИНОЛАЈ,

„ . ^а Ј*

првпио вЈвран овомв оригигтлу,-

247

У В Р Д И:

Препис Повеље поч.
Краља Николе
од 17. јуна 1895. године.
СЛУЖ БЕНИ ДИО
ми
НИКОЛА ПРВИ
По милости Божјој
КЊ АЗ И ГОСПОДАР Црне Горе
Наш славне успомене Претходник, Зетски Господар Иван Црнојевић, основавши на
Цетињу манастир као столицу Зетских М итрополита, обдарио га је разним добрима, међу
којима се налази и велики дио цетињскога поља.
Кроз зла времена, што су прелећела изнад српскога народа, уништивши му и траг
државног живота, овазадуж бинаИ вана Црнојевића, посљедњег независног српског Владаоца,
тако обилато обдарена, била је у стању да сачува у непрекидности државну мисао, коју је
у оној олујини тај мудри српски Владаоц склонио под Орлов Крш; и сем тога, да сачува до
наших дана једину епископску столицу од оних, што је Св. Сава подигао у српској држави.
Пошто се у новије доба на цетињском пољу, и то на својини манастирској, засновала
варош, која се све више развија; да сачувамо ову задужбину побожног Владаоца и тим да
обезбиједимо овоме манастиру опстанак, одлучили смо и наређујемо:
1. Да се сва лактарина, што су дужне плаћати куће вароши Цетиња, сакупља у засебну
манастирску касу са свим осталим приходима са манастирских земаља у цетињском пољу;
2. Да манастир овај свој годишњи приход сваке године улаже у куповање непокретних
добара у Нашој држави, како би тим своју данашњу имовину умножио, те и даље у будућности
могао благотворно дјеловати у области Свете Православне Цркве и српскога народа.
Овијем најсвечаније потврђујемо манастиру право својине земљишта, на ком
се цетињска варош, Наша Престоница, подиже, те дајемо свакоме на знање, да ово
земљ иш те остаје за сва идућа времена у искључивој својини цетињскога манастира свето и
неприкосновено.
Света цетињска М итрополија бдиће над овим манастирским правом, Господаром
Иваном Црнојевићем дарованим и овим Нашим Указом потврђеним.
У нашој Престоници Цетињу на двадесетпети дан рођења Нашега Насљедника Књаза
Данила, 1895.
НИКОЛАЈ,
Да је овај препис вјеран свом оригиналу, Цетиње, 8/УИ. (25. VI) 1931. год.
Сравнили:
ђакон П. Ускоковић
М. Кусовац

ТВРДИ:
ПО НАЛОГУ АРХИЈЕРЕЈА
члан Консисторије,
протојереј И. Калуђеровић

Прекуцани тексш иреииса Повеље Краља Николе од 17. 06. 1895. I којом се дефинишу ирава
ЦетињскоГ манастира на некретнинеу цетињском пољу.

248

.1.
^ггогЈ^/гг/т т гЈу

ггг.уЈггх.

о Ј т ^ Т Т у ^ Ј /т х /г Т г у е ^ г / г / у г / Ј у < У гЈ/г < / / '/ / /г < /Ј /

9 ^

С 2 г ? о /у ? /////7 7 -^ г?

у у ^ 9 /^ //г б г /г г Ј у ? 7 7 / / ј У
9 ^ г > /7 7 /Ј у /^ г Ј / / с / 7 7 /./* " <х/
.Ј/?~ /? /С г^С 7 7 7 0 /

.

/ / / ^

т т го /^^уугу^/

г г Ј .^ Ј Ј /с /г г г // у у ^ г г / о у о г / /

с / 7 7 7 / / / г /?/7 /ГСУ<7?с/

<Ј77СУСУЈ7//<у/7?~

/ 7С
- 7/ /о г г /777/7'-/-е&/ ////7
/ / / г^гг
г /у>?
т/
& /7/7
///?
г г /У/ /7/ у'7 у* /7
/ /У
// .Ј
^ /7 7-' /у
7 9/г
/у*7 У
7 / /У
/>
/<//?/у
/О/ /, у*у /// //у _
^ / / / / / ' / / г / Т / г У / г у / г Ј г / у / /у # /^ т г у у /г /> Ј Р / г г г / г у ? / / / / .

Ј / Ј у / г г / * / / г / г Ј? У /г/> /7 у ггг/т гг/ ^ Ј г г г г г / Ј /7?/>^г /У /г г т у ^
Ј /**■//& О^/с , г у г / г г / / / г у / / / 7 7 у г г г у г г / /////? у > г < ЈЈ//г< Ј/> /у7/г/_
/ Ј г : г т /г г г ^ /г г г / /г /у * / < Ј/г / г / / > Ј Ј //г г / / г / у Ј / Ј / Ј / г У Ј / /
Ј /г Ј //г г г л Ј // /////>

Ј / Ј / г / / г /< Ј /У г Ј г г г / /? //> /Ј ? ^ Ј г .^ У / __

^т/' Ј ^ ј У / у У г / ,/& ///> г г / г г / Ј / Ј у г / ^ - / /> ј У ј у ј / / / /7 /2 /?/гтг<==

Т < //г /У /’ < 7 ///г / /г //7 /г г 7 //у г г 7 7 /у г /г У /А '///> /г /г у јт /г /Ј /^

Ј Ј 7 /7 г г г / Ј у / , т У /уг/у* / у /

/у ^ г /г Ј г г У Ј г г г г г У /у г г г г ,-

т /г^г-7 г г г /т Ј у г /г с />■ ( Ј е г г г г / У / ^ Ј у < г г г Ј З /г г г г /г # ,

Ј Р л /г у /г /г г //7 7 ~ У /г , у //г //г /г У .: г г г г < У ?/уг?у г/г? / / /
У г у 7 7 /? г /Ј /г У г / / г / г г г / 'г г < ^/Ј/гу? / / г г / с г ^ / / / г г / гЈ г /у г у У .

с/ /У

х,

<?>

УУ

'' 'Ј /- У / / / 7 / Ј У ■ ^ Т У У ////Ј Ј г Ј г ? /у /7 7 г г / г Г //с /т г /
г г/^ г ? У ггг-гг/

249

"

//

/~ /у //-^ г/ / 'гг г г

/< Ј г Ј ? г 7 Х Г Х , X
Ј & ^ /г /Г Х

еггг77~г/г//х^ //г т /х < ^ //</<?/<

< 7 //// г Ј /

*у г г/ у Ј/ г /Ј Ј/

Ј у г < с /у //// / / т / г Ј /

чГ Ј / х / / / ( '/ / х / у б / г ^ / / ? / г / ? / г/
<гЈ//х

Ј

<
У 9 / / / / / / г - & //? //> /'

/ / <г / г х г / Љ л /
г г х^//хггт /('/у^7

г>^ г /

О

Л</27<и гт т у/^г/? ггг/гг/у? < х/гх /> г/?А " а// <тЈг/гг>уг>у$/.
г г г г г / ^ /ЈгуГ г^ гт /гр /гг г г ~/Ј?г- Ј г / г л г/гггг/Л-<х гг /гг*
/ Ј г / //■/г^/^г/
хоЈг

<%/?/У ј/Г г/гггт гЈ у / г / Л~ г/Ј /гг/Ј у/ г><

г>С*гг г г г г /г г /г /г ^ г г г г г г , ^?г>лг/л/

<Ју?г///,

г г г г Ј о , / / г / С р/4 г / ^ / г / / г? гуГ /Ј /г/г г/о///!///<Ј/-г -/ЈСуГ
</С б/г<р/гу4 г/г> г гтт//, Ј ггЈ г? Ј г у ^ Ј г /г о ^ у г /г г < Ј/< ^ г г /
^ / / / - ^ г г г г гг<оу/2>г></г, ггггу//г> <« Ј г/^ уЈ < Јг> /г/г//гу4/Ј/Г ?.
/7

о у / / / / </Г/ уГ г/& г г /

</Сг/у/г

/‘о л с с у Ј г//г< ггг Јг>^ЈЈЈгуГ /~*?

<ггг/.

л 7/■>///” гг , гУ г/гС у /гг г / г / г / г /&//<<? Л г / / / , Ј / г Ј о / г

/

/{//о

< Ј^ г// / г у 4 г>г/■
< Х у //г /7 < /Ј /^ јј/у у /у

/С%ггг~г<у/Г/> 7

/?/г/тттогУ/мг/
гтг Јгу-*? г / Ј Ј г / / г , г /г ? у °ЈС>-г? <г
/~ X
* /?
г?Г
/$</<///>// <У<с/г////у/
г&

//г/г>
/ / г / г ///г/Ј/?-т
/ г к Г г г /•/
------------- г —
------------г г х г у гггг г гг/Ј /Г ^ ^

х Ј г /г / Ј Г Ј г г / 7 7 - г / / / / г / г / / Ј / < ? / Ј :

/Г^><љ-*/-с<-~

& ЈЈуСг'

г*<

^уЈ /ј^ с/у <-/

/% Г Г Ј& ел-с*-Ј г <г . / / ^ - < ^ . .

Факсимил писма књаза Николе Јерусалимском Патријарху Господину Герасиму од. 12.06.1895.1

250

6

аа '
Ш
1!

Ш
ГјЛ|
н!

С Р П С К А МИТА011ИЦА
у

Х.ГрЦ11П0ИП*С

М(н1|,с1>тјг дипа М . (С1>) Ј л п \ лј

Ј

.

ЈВЧИ.

V Д11у 1ИТ11М1|>Ј Д11МЈМ1НИ

ВШЕЛУ С КГГАИКОМ
^Л1»ит <;|>НСГ1П' >1} •.нпјчцм««,*'*

СВ ЕТО Г СЛВЦ
»н « п ] т чнг* ч а с т и 1гб.'П‘И
«11

?■
:• I

л

Ипшг

Г«»

Ц 1 - .Ј ;..

1

Н|ГН'»;НЕ

6Ј.
I
I

1 7 С ј Ги пг

•Ј Л I /":1‘

.''Н .1/!«

<

/ /.

' 1.

У Н]1ЛГЛТрД.Г>Тћв,

л.

з с д в |

С р п ск а ч и т а о н и ц а у Х е р ц е г н о в о м е п р и р е ђ у је д а н а 14. ( 2 6 ) ја н у а р а
1899.

у д р у ш т в ен о ј д в о р а н и Б Е С Ј Е Д У С И Г Р А Н К О М у сл ав у ср п ск ога

п р о с в је т и т е љ а С В Е Т О Г А С А В Е , на к оју и м а ч а с т п о зв а ти В а ш е Г о с п о д с т в о
са п о р о д и ц о м .
П о ч ет а к та ч н о у 7 сати у в еч е.
У Х е р ц е г н о в о м е , Јан у а р а 1 8 9 9 .
У п р а в и т ељ ст в о

Факсимил шсксиш иозивнице Српске чишаонице у Херцег Новом
2

5

1

Библиошека

САБРАНА ДЈЕЛА

САБРАНАДЈЕЛА
МИТРОПОЛИТА МИТРОФАНА БАНА
1— 7

Приредио

Проф.др ВУКМИНИЋ
За издавача
ВАСКО ЈАНКОВИЋ, д и р е к т о р

Уредник
ДРАГАН КУЈОВИЋ

Из поновљеног издања ”Бесједа”Митрополита Митрофана Бана, које су за штампу
приредили проф. др. ВукМ инић иДраган Кујошћ, наведена је бесједа којом се Митрополит
обратио народу приликом освећења новосаГрађеноГ храма Св. Василија ОстрошкоГу Никшићу,
1900. Год.

252

Б есјед а }
при освећењу монументалне цркве,
задуж бине његовога височанства књаза
Николе ПрвоГ у Никшићу
„И на семг. камени созижду
ЦерковБ мо!о, и врата адова нс
о д о л ек т > си “ (М ат. 16. 18).

Б лагочест иви хр и ш ћ а н и !
С в е т а ц р к в а , к а о у с т а н о в а Б о ж ја , п о н а в е д е н о м е
о б е ћ а њ у Х р и с т а с п а с и т е љ а , и а к о с е п о г д је к а д љ у д с к и м
н аси љ ем м огл а п о к о л еб а т и и узн ем и р и т и , али н и гд а
не м о ж е п р оп аи ути , са м о ако њ ени д у х о в н и си н о в и б у д у п о с л у ш п и њ е н и је м с в е т и је м у с т а н о в а м а .
О во свечано о б ећ а њ е С п аси тељ ево у п о т п у н о м е
см и сл у о с в је д о ч и л о се је и на н а ш ем у с р п с к о м е н а р о д у ,
јср св . п р а в о с л а в н а н а ш а ц р к в а , с в о јо м ч у д о т в о р н о м
м о ћ и је д и н а је с п а с л а ж и в у ц р к в у , с р п с к и н а р о д , к р о з
в је к о в с њ е г о в о г а т е ш к о г и с к у ш е њ а .
К а д а је п ол и ти ч к и ж и в о т ср п ск о г а и а р о д а туђ ој
и а д м о ћ н и јо ј си л и п о д л е г а о , о с т а л а м у ј е ј е д и и а м о р а л н а
с п а г а , с п а г а ц р к в е и св . в јер е њ е г о в е . О в а д у х о в н а с и а г а
к р и јсп и л а га је д а и е и з г у б и с в и је с т о св о јо ј н а р о д н о с т и .
Н а ш и св . м а с н а с т и р и , к о је с у н е г д а п о д и г л и с р п ск и в л а д а р и и в е л и к а н и , б и л и с у н е п о б ј е д и м и д у х о в н и
б е д е м и к о ји с у с в о јо м м о р а л н о м с н а г о м з а к л а њ а л и и
ч у в а л и п о с т р а д а л и с р п с к и н а р о д д а га к о н а ч н о н е у г у ш е м у т н и т а л а с и т у ђ е г а н а с и љ а и д а га н е с т р о п о ш т а ј у
у д у б о к и о к е ја н в је ч и т е њ е г о в е п р о п а с т и .
1900. голине.

234

Бесједа Митрополита Митрофана Банау Никишћу испред Саборне Цркве Св. Василија
ОстрошкоГ, приликом њено! освештавања 1900. Год. у присуству краљевске породице
Петровић.

253

С л ав н и г о с п о д а р З ете, даН аш & б

ЦрИе Горе, ИвгШ

Ц р н о је в и ћ , о с т а в ш и ј о ш је д и н и усаМ Л .ени к и р а к б е з и гђ е

и к о Г а , о с и м Б о г а в е л и к о г а , п о т И с н у т ОД кле+оГ И еп ри јат ел за , с а ј е д н о м ш а к о м ја д н е и зм у Ч ен е СрбЛдИЈе Ц р н о г о р с к е , у к л о н И с е у о в е Н Зш е 1-врДе ПЛгШИне; Да у ЊИма
ч у в а ј о ш п о т о Ш у и с к р у с р п с к е сД обО Д е.

. 1

О н , с а с о б о м з а ј е д н о , Из п р ек р аси И јеХ 1 е+ ск и јех
р а в н и ц а о в а м о п р е н е с е и св. ст о л И ц у зе т с к и је х МИДроИол и т а , к а к о б и љ е г о в а в и т е ш к а п р е д у з е ћ ! крИјеНИле и
п о т п о м а г а л е св . М ол и тв е о в и је х д у х о в н И је х п^СтНра и
с л у ж и т е љ а св . о л т а р а Г о с п о д њ е г а .
О в ај с л а в н и м у ж И в а н Ц р н о је в и ћ , знДјућИ Да ј е И
н а јја ч а љ у д с к а с н а г а б е з поМ оћИ Б о ж је ниНЈтИвнИ, за Р о ,
с б л а г о с л о в о м о н д а ш љ е г а м и т р о п о л и т И , у т ћ р Д о м е наД аљ у н а п о м о ћ Б о ж и ју , На Ц е+ И & у п о д и ж е м аИ И стир, п а
с е б е и св о ј м а л е и и , ал и ју н а ч к и и п о б о ж н и н а р о д прСНор у ч и з а ш т и т и с в е м о г у ћ е Р а Б огД .
В и т е ш к и о в а ј в л а д а р р а с п и р и о ј е о н д је вИтру св .
п р а в о с л а в н е в је р е и с р п с к е м ислИ којс! ј е сИ ви сок огИ
Л о в ћ е н а н а п а ја л а п о б о ж н о ш ћ у д у х о в н е с и н о в е св . п р а в о с л а в н е ц р к в е и з а г р и ја в а л а с р п с к а п р с а , т е су ју н а ч к и
р а з б и ја л и о н е ц р н е , м у т н е и н е п р и ја т е љ с к е т м и и е к о је
с у п р и т и с к и в а л е у н а о к о л о с в е с р п с к е П ок р аји н е.
Н о , и а к о ј е т о ј Ц р н о је в и ћ е в о ј з а д у ж б и н И с у ђ е н о
б и л о д а с е љ е н е , к а о и м н о г и је х д р у г и је х с р п с к и је х з н а м ен и т о ст и х сп о љ н е зи д и н е п о р у ш е и п одл егн у неп рав е д н о м е н а с р т а ју т у ђ е г а и а с и љ а , а л и о п е т н е и с п и т а н и
ц р о м и с а о Б о ж ји , п о о н о м е ш т о ј е С п а с и т е љ о б е ћ а о „и
в р а т а а д о в а н е одо л е1 о т Ђ е и “ , н е д о з в о л и д а с е с т и јем
п о д г о р д и је м Л о в ћ е н о м к о н а ч н о у г а с и к а н ђ е л о св. п р а в о с л а в н е в је р е и с р п с к е н е з а в и с н о с т и .
У д о б а т а к о т е ш к о г и с к у ш е њ а , к а д а већ н а св е
с т р а н е И з м у ч е н о м е н а р о д у б и ја ш е з а ш л о с у н ц е љ е г о в о г
с л о б о д н о г д р ж а в н о г ж и в о т а И к а д м у ј о ш је д и н а П ада
н а п о м о ћ Б о ж ју о с т а л а б и ја ш е , у т о т а к о М учно в р и јем е,
н а р а в н о м е Ц е т и њ у , п о д в р х о м в и с о к о г а Л о в ћ е н а , п о ја вл>ује с е Б о г о м и з а б р а н и м у ж - Јзладика Д а н и л о и з с л а в и е и ви Д еш к е к у ћ е П е т р о в И ћ а -Њ е Г о ш а . ОП, на р а з в а л и н а м а Ц р н о јев и ћ е в е за д у ж б и н е , о п е т п о н о в о п о д и ж е

235

=

254

м а и а с т и р и н а п р е с т о л у љ е г о и о г св . о л т а р а з а п а л и л у ч у
сп а си т ел н е Х р и с т о в е иаук е.
О вај и и гд а и еум р л и м у ж у Ц ети љ ск о м м а н а ст и р у
о к у п и ц р н о г о р с к е с о к о л о в е , па их, к ао д у х о в н и п асти р
и г о с п о д а р Ц р и е Г о р е, о х р а б р и и оч ели ч и на в и теш к о
п р егн ућ е д а , п о д заш ти том св ем огућ ега Б ога, б р а н е св оју св . п р а в о с л а в н у в јер у и с р п с к у с л о б о д у . Т е т а к о , п о д
с је н к о м Ц е т и љ с к о г м а н а с т и р а , а п о д м у д р о м и ју н а ч к о м
у п р а в о м в л а д и к е Д а н и л а , р а зв и с е с р п с к а з а с т а в а с а
д е в и зо м „За к рст часн и и с л о б о д у зл а т н у “ .
П о д т о м н е п о б је д и м о м з а с т а в о м ,ј е д а н и за д р у г о г а
м и је љ а ју ћ и с е н а ју н а ш т в о м п р о с л а в љ е и о м п р е с т о л у
Ц р н е Г о р е, с а д а је п о б р о ју сед м и в л адар - љ е г о в о в и со ч а н ст в о к љ а з Н и к о л а П р в и , к о га сл авн а и ви теш к а д и н а с т и ја П е т р о в и ћ - Њ е г о ш а д а р о в а за с р е ћ у и б л а г о с р п ск ога н ар ода.
С лавн и го сп о д а р и из узв и ш еи ога д о м а П егр о в и ћ а , д о ш љ е д н и о д Б о г а п о в је р е н о ј и м т е ш к о ј а л и с в е т о ј
д у ж н о с т и , п у н а д в а в и је к а , н а ч а с т и к о р и с г с р п с к о г а
н а р о д а , сл а в н о и п о м о сн о н оси ш е за ста в у ср п ск е
н е з а в и с н о с т и . О н и , с а ц р н о г о р с к и м ју н а ц и м а , с т о п у п о
с т о п у , к о р а к п о к о р а к , и с п о д т еш к о г ту ђ ег ја р м а о с л о б а ђ а в а ш е с р п с к е п р е д је л е и т а к о , п о м о ћ у с в е м о г у ћ е г а
Б о г а , п р е д п р е с т о л о м к о г а и м а л и с у в а з д а Б о ж је у г о д нике - ср п ск е св ети тељ е, па љ и х о в о м за ш т и т о м , а и св о ји јем п р е г н у ћ е м , с т в о р и ш е п р о с т о р о м м а л е н у , а л и ј у н а чком сл ав ом увели ч ан у н езави сн у ц р н огор ск у др ж ав у.
Д а н а с , с р е ћ н о в л а д а ју ћ и г о с п о д а р , њ е г о в о в и с о ч а н с т в о к љ а з Н и к о л а П р в и , у м н о г о м е б и о ј е с р е ћ н и ји
о д с в о ји је х с л а в н и је х п р е д а к а . О н је , п о м о ћ у Б о ж јо м и
ју н а ч к и је м п р е г н у ћ е м с в о ји м и с в о је ју н а ч к е в о јс к е, д в о с т р у к о у в е л и ч а о с в о ју зем л>у и п р и д о б и о јо ј ј е в и ш е
т в р д и је х г р а д о в а и л и је п и је х в а р о ш и . П р и д о б и о јо ј ј е и
о д а в н о ж е љ е н о с р п с к о Ј а д р а н с к о м о р е и т и је м н а р о д у
св о м е о т в о р и о вр ата за с л о б о д н и љ егов са о б р а ћ а ј са
о с т а л и је м з е м љ а м а и н а р о д и м а у б и је л и св и јет . Т е т а к о ,
д а п а с , хв ал а Б о гу , н еза в и сн у ср п ск у за ста в у ви ђам о
г д је с е о н а , а к о и н а м а л и је м а л и ц р н о г о р с к и је м б р о д о в и м а , ви је у с в и је м п р и с т а н и ш т и м а п р о с т р а н о г а С р е д о з е м н о г а М ора.

236

255

У о в и је м р а т н и је м т е к о в и и а м а Г б с и о Л а р а н а ш е г а ,
је д н о о д у г л е д н и је х м јест а з а у з и м а И сН авн и к р а д Н И кш ић, у к ом е се д а н а с н а л а зи м о .

б’

>

Њ е г о в о в и с о ч а н с т в о Г о с п о д а р , д а бИ И ВМ Дљ ивога
д о к а з а с в о је д у б о к е б л а г о д а р И о с т И Б о г у Н б к а з а о шНо
м у је , к р о з ч е т р д е с е т годИ И а ШеГоВе теШ ке| алИ^ с н а в а
Б о г у , с р е ћ н е в л а д а в и н е , в а з д а у с ћ и м а ШекоВИМа дјеЛИм а и п р е д у з е ћ и м а п о М о г а о , п о д и г а о је ов а ј сВетИ И велИ ч а н с т в е н и х р а м о в д је , у Н и к ш и ћ у , к а о м је с т у К о је је Он*
на с л а в у Б о ж ју , о с л о б о д и о .
Д а се овај свети и в ел и ч ан ств ен и х р а м п о св ет и
у с п о м е н и св. В а си л и ја О с т р о ш к о г а , ч у д о т в о р ц а , њ е г о в о
в и с о ч а н с т в о Г о с п о д а р з а ж е л и о је , с п о г л ед о М н а т о Ш то
с у св. ћ и в о т у о в о г а в е л и к о г а Б оЖ јега с в е т И т е љ а Н о б о ж н и и б л а г о в је р н и г о с п о д а р и Ц р И е Г о р е , Са с в о ји је м
в је р н и је м н а р о д о м , у т е ш к и је м дан И М а, у с в а к о ј
о п а с н о с т и и н е в о љ и , с вјероМ И н а д о м н а п о м о ћ п р и т је ц ал и , и о н им је в а зд а п о м о г а о .
И з м е ђ у м н о г и је х д р у г и је х ч у д о т в о р И и је х д је л а , к о ја је с в е т и т е љ В а с и л и је О с т р о ш к И в л а д а л а ч к о М е д о м у
П е т р о в и ћ а , а п р ек о њ ега, н а р о д у ср п ск о м е ч и н и о , о н је
св о јо м

ч у д о тв о р н о м за ш т и то м сп а са о И в ел и к ога

в о јв о д у М и р к а П е т р о в и ћ а , о ц а д а н а с с р е ћ и о Н лаДају ћ е г а г о с п о д а р а к њ а за Н и к о л е , к а д а ј е о в а ј вИтеШкИ
ју н а к , с а т р и д е с е т с в о ји је х с о к о л о в а , 1852. г о д . и з з а т в о р а Г о р њ е г а м а п а с т и р а О с т р о г а , б р а н и о И в и т еш к И
о д б р а н и о о в а ј св. м а н а с т и р и у њ е м у с в е т е м о ћ и Б о ж је г а
у г о д н и к а св . В а с и л и ја , д а и х н е б и п о с т и г л а о н а и с т а
с у д б и н а , к о ја ј е с а В р а ч а р а д у б о к о п о т р е с л а с в а к о
ср п ск о ср ц е и стуж и ла свак у п о б о ж н у хр и ш ћ ан ск у д у ш у.
И т а к о , м и и м а м о м н о г о Н е б р о је н и је х П р и м је р а ,
д а ј е о в а ј Б о ж ји у г о д н и к с в е т и В асИ л и је в а з д а н а ш н а р о д , у с в а к о ј м у ц и и н е в о љ и , п р а т и о и штИТИо* т е г а
д а н а с , н е с а м о Ц р н а Г о р а , н еГ о и њ е н е д р а г е п о с е с т р И м е, с в е о с т а л е с р п с к е п о к р а ји н е , к а о в е л и к о г а ч у д о т в о р ц а, заш ти ти и к а славе и т о п л е му м ол и тв е п р и н о се.
У зв и ш ен и Г о с п о д а р н а ш о в у ск р о м н у ж р т в у , овај
д а н а с Б огу п освећени хр ам , п ри н оси св ем огућ ем у Т в о-

237

256

р ц у н е б е с н о м е и Њ е г о в о м е у г о д н и к у св . В а с и л и ји , к а о
и з р а з с в о је д у б о к е и н а јт о п л и је б л а г о д а р н о с т и , ш т о ј е
с в с м о г у Н и Б о г , с в о јо м н е о г р а п и ч е н о м м и л о ш ћ у , к р о з
п у н и јех п ет в јек о в а т е ш к о г а и с к у ш е њ а , п о м о г а о д а к р о з
т а к о д у г е п а т њ е с р п с к и н а р о д с а ч у в а с в о ју с в с т у п р а в о с л а в п у в је р у и с в о ју н а р о д н у св и јест .
П о р е д о в а к в е с в о је п о б о ж н е б л а г о д а р н о с т и Т в о р ц у п е б е с н о м е , Г о с п о д а р н и је м о г а о з а б о р а в и т и д а је
њ е г о в а в и т е ш к а д р ж а в а н и к л а и з м н о г и је м п о т о ц и м а
п р о л и в ен е ју н а ч к е крви, д а су њ ен и т в р д и б е д е м и п о д и г и у т и н а г о м и л а м а ју н а ч к и је х к о с т и ју к о ји с у к р о з д в а
п у и а в и јек а , п о д в л а д о м њ е г о в и је х с л а в н и је х п р е д а к а ,
и њ е г о в о м ж р т в о м п а н у л е за о б р а н у св . п р а в о с л а в н е
в јер е и с р п с к е н е з а в и с и о с т и .
Н и к о н е м о ж е в е ћ е о д а н о с т и вјер и с в о јо ј и р о д о љ у б љ а д о м о в и н и с в о јо ј у к а з а т и , н е г о к а д к о з а т е д в и је
в е л и к е с в е т и њ е ж и в о т св о ј ж р т в у је . Н и к њ а з Н и к о л а
н и је м о г а о в е ћ е г п р и з н а њ а у к а з а т и о н и м а к о ји с у з а
в јер у и о т а ч а с т в о ж и в о т е с в о је д а л и , н е г о ш т о и м ј е о в а ко в ел и ч ан ств ен и сп о м ен и к у о в о м е х р а м у Б о ж је м у п о дигао.
О в о св. д је л о њ . в. г о с п о д а р а н а ш е г а к њ а з а Н и к ол е П р в о г за и ста је сл ав н о и вел и ч ан ств ен о. О в о је
и зр аз њ егове д у б о к е хри ш ћ ан ск е п о б о ж н о ст и , д о к а з њ его в е н ео гр а и и ч ен е б л а г о д а р н о с т и Б огу, узв и ш ен п р и м јер п о б о ж н о с т и з а с а д а њ и и б у д у ћ е н а р а ш т а је д р а г о г а
м у и в јс р п о г н а р о д а и в е л и к о п р и з н а њ е и д у б о к а з а х в а л н о с т в и т е з о в и м а к о ји ж и в о т е с в о је за с п а с р о д а с в о је г а
дадош е.
С р ц е м и д у ш о м р а д у јм о с е , б л а г о ч е с т и в и х р и ш ћ а ни, ш то је св ем о гу ћ и Б о г на м ал ен и али сл авн и и витеш к и п р естол Ц р н е Г ор е п о д и г а о овак о в ел и к о га и
славнога м уж а, д о б р о га Г осп одар а и м удр ога владара,
к о ји с е с т а р а з а с р е ћ у и б л а г о д р а г о г а м у н а р о д а .
С а н е б е с н и је х в и с и н а , с н а м а з а је д н о д а н а с р а д у ју
с е св е о н е т и је л о м м р т в е , а д у ш о м ж и в е с в е т е с је н и к о ји м а је овај в ел и ч ан ств ен и сп о м ен и к п о д и г н у т . Д а , њ и х о ва ј е р а д о с т з а и с т а в е л и к а , је р и м ј е д а н а с о в д ј е к њ а з
Н и к о л а з а п а л и о к а н ђ е л о к о је ћ е з а њ и х о в е д у ш е , п р е д

238

257

о в и је м п р е с т о л о м Б о ж ји м , г о р је т к св е д о страШ НоГа с у д а
Г осп одљ ега.

/ •

<

О в о в е л и к о и б о г о у г о д и о д је л о у зв и Ш ен о га
Г о с п о д а р а н а ш е г , п о с в о јо ј љ еп о т И и ВеличНмИ, М ож е
с е у с п о р е д и т и с а в е л и к и је м а сН оМ еПИ цима И з& дуж бИ и а м а с л а в н и је х в е л и к а н а и з с в е т о г а д о м а

ИеМаШића,

к а о Х и л е н д а р о м , С т у д е н и ц о м , П р ев л а к о М } Ж и Ч оМ ,
В и с о к и м д е ч а н и м а , М о р а ч о М и д р у гИ м а .
О в о з н а м е н и т о д ј е л о , с а м н о г и м а д р у г и м а к о ја је
к њ а з Н и к о л а н а р о д у с в о м е к р о з ч е т р д е с е т Г одИ на с в о је
с р е ћ н е в л а д а в и н е у ч и н и о , у п о р е ђ у ју га са

првијема в л а -

д а р и м а из срп ск е п р ош л ости .
Д је л а су о в а у зв и ш е н о г а Г о с п о д а р а н аш ег д а л а И
у к р и је п и л а ж и в о т н а ш е м у н а р о д у , к а о ш т о ћ е И у б у д у ћ и м н а р а ш т а ји м а н а ш и м а о н а д а т и ж и в о т н е с н а г е ,
к о ја ћ е и х в о д и т и с в е в и ш е м у н а п р е т к у . Ј ер , њ и х ћ е п о в је с н и ц а п р и м и т и , х р а н и т и и с л а в и т и , к а о ш т о и х д а н а с
с в а к ж и в и о д н а с з н а , о с је ћ а и п л о д њ и х о в у ж и в а и са
одуш ев љ ењ ем у срц у н оси .

..

М и се д а н а с не д и в и м о о в о м е вели ч ан ствен ом е
х р а м у , ов ој в ел и к ољ еп н ој зад у ж би н И у зв и ш ен о га Г ос п о д а р а н а ш е г , о в о ј у п р а в о р е ћ и з л а т н о ј к р у н и д је л а
њ е г о в и је х , н е г о с е у з о в о д и в и м о м н о ги је м В д р у г и је м а ,
в е л и к и је м а , р о д о л > у б и в и је м а и б о г о у г о д Н и је м а д је л и м а
њ е г о в и је м , к о ји м а ј е з е м љ у с в о ју у с в е м у у п р а в и о .
З а т о ја , с а о в о г а д а н а с о с в е ћ е н о г а м јест а , и с п р е д
о в о г а с в е т о г а п р е с т о л а к о ји , п р и с у с т в о м г о с п о д а н а ш е га И с у с а Х р и с т а в е ж е н е б о са з е м љ о м и ч о в јек а с Б о г о м ,
о б р а ћ а м се Т еб и , о св ем огућ и Б ож е, д а ову ск р ом н у
ж р т в у , к о ју т и д а н а с п р и н е с е њ е г о в о в и с о ч а н с т в о б л а г о в је р н и н а ш г о с п о д а р к њ а з Н и к о л а , п р и м и ш за с р е ћ у
њ е г о в у , њ е г о в о г а у з в и ш е н о г а д о м а , в је р н о г а и д р а г о г а
м у н а р о д а с р п с к о г а , к о ји т и с е , Б о ж е , м о л и , д а д р а г о ц је н и ж и в о т љ у б љ е п о г а в л а д а р а њ е г о в о г а с а ч у в а ш М
о д р ж и ш у б е з г р а н и ч н о ј с в о јо ј м и л о с т и д о н а јд а љ и х г р а н и ц а љ у д с к о г а ж и в о т а , к р и је п к а и д је л о т в о р н а , д а јо ш
д у г о п р о с л а в љ а п р е с в е т о и м е т в о је и у в е л и ч а с р е ћ у
н а р о д а св о га , к ао ш то је и д о с а д а к р оз дуги н и з го д и н а
с р е ћ н е в л а д а в и н е св о је .

по

258

О, преблаги Боже! У Твојој власти стоје времена
и л>ета. Сачувај овај свети храм Твој и, по ономе што
си негда премудроме цару Соломону обећао, нека очи
Твоје на љега гледају дан и ноћ, све докле год у Твојему
вјечиоме царству људи буде живјело. Уши Твоје, Боже,_
нека вазда буду окренуте на овај Твој св. храм, како би
слушао и милостиво примао молитве које Ти наш побожни српски иарод у љему буде приносио.
По св. молитвама Твојега угодника св. ВасилијаГ
Острошкога, чудотворца, о преблаги Боже, дуго поживи
љегово височанство благовјернога и побожнога господара нашега кљаза Николу; поживи, Боже, љезипо
височанство нашу побожну и племениту владарку кљагиљу Милену; Боже, дуго поживи и милостиво сачувај
узданице народа нашега љихова височанства престолонашљедника књаза Данила и кљагиљу Милицу, поживи, Боже, и њихова височанства узвишене књажеве Мирка и Петра. Нека их вазда, Боже, покрива св. благослов и руководи св. Твоја десница, за срећу њихову и
народа љихова.
До скончанија вијека, руководи, Боже, наш српски
народ у свему ономе чим се прославља св. име Твоје,
коме нека буде слава у све вјековс - амиив!

940

259

6 /т е и /а
& лгц * 4 и &
/ Ј &.ЛН-УН

ст и

и бЈелил«
/< А 1 ^ /& и^6+ * еЛ р гХ и

(? &*~ Сг& сги*т ссс

с м А љ кб & е / Ј >%/«4* /ф с %

Доиис Мишроиолишу Мишрофану Еаиу од командира Николе Ковачсвића.

260

Д Р Ж А Ћ Е СЕ

У ЦЕТИЊСКОЈ 1ЛУШК0Ј ОСНОВН0Ј ШКОЛИ
П о с л и је Св, Л и т у р г и је , — 14. Ј а н . 1907 г о д .

с <= - ..- ■>>—]

П Р О Г Р А М:
1.

В о д о -о св ећ ењ е .

2.

Хи.у.на Св. Сави — пјева ђачки х о р ;

3.

П оздр ав гостил\а — дек л ам ује Д ан и ц а БуриК, уч. I. р азр еда ;

4.

Кад са.м дијете б и о — дек л ам ује Војислав П оповић, уч. I. р а з р е д а ;

3.

Устај, устај С рбине — пјева ђачки х о р ; ,

6.

Српкињици — деклал\ује МилсванНеНезиЈт.пучлШ . р азр еда ;

7.

Гусле — деклал\ује Ђ у р о М и лосави ћ; уч. III: р азреда ;

8.

О кад\’ она.мо — пјева ђачки х о р ;

Р.

Црногорка.ма — декла.мује Јел ен а Р а д о в и ђ , уч. IV. р азр еда ;

10. Рањ ени Ц р н огор ац — дек л ам ује Петар Милић, уч. IV. р азр еда ;
11.

Књизи — декла.мујс М илица П лал\снац, уч. II. р азр еда ;

12.

Учи.мо се — пјева ђачки хо р ;

13.

Малн јо в а — дек л ам ује Р и сто Р а д и ф к о в и ћ , уч. I.р а з р е д а ;

14. Д а сал\ ја крад> — дек л ам ује ААилош Гарзичић, уч. I. р а з р е д а ;
13.

Д о б р а ж ељ а — декла.мује К ате М артиновић, уч. I. р азр еда ;

16.

Н гродн а Хи.ина — пјева ђачки хор . —

Ц стиње, 11. Јануара 1907. годи и е.

УПРАВА
ЦЕТИЊ СКЕ ОСНОВНЕ Ш КО Л Е.

ПроГрам ирославе СвеигоЈа Саве. 1907.1од. у Цешињској мушкој основној школи.

261

Ж ивјело Њ егово Величаиство Краљ Н И К О Л А I.
Стојммо даиос прсд јсдммм исммкмдг мммом, прсд мммом,
ко јн м сс маш Узимшсмм Госполор крумм крал»сиском крумом.
а и рм п Гора, тај пјекоомм мсобормим стуб Сристио. мропшш ујс Краљсиммом.

како оопј ммм бно ослмк и пслммлмсгпем, омст ом
ми случлјлм; ми мсмрмродпм; мсго јс сомо мсомходмл
пошљсдмцл млшс прошлостм, јсдом прстсм у мсраскмдмом
ламцу догл1)лјл, из којсгл сс мм јсдпм о д слстлиммх дјслопа
нмклкиом смлоаа мстртутм мс може.
Ма

мијс

Црмл Горл ООИЈСМ СОСМЛМНЈСМ мммом мс гради М М Ш ТЛ 11000 ,
ос1-» слмо приграђује к омомс мјссту ојскоиима согрођсмог
здли.п, к о д којсгл сс длмлс маллом.
П орсд морллмс јлмммс ооогл дмјслл српскогл писмсма,
ш то млзад скоро трипасст стољ сГа млсслм стору Зету, којом
сс јачммом ом у спп прсмемл изм сђу остллмх истиило, псторијл 1»с иотпрдмти, ца јс Зстл од мскомл ммалл соојс ислмкс
л»удс, са пслмкнм држлпмммкмм заммслммл, м сиојс м л и ј љ с д м с
краљсис, као:
Стсоама Војмслаол, којм јс иладло скоро спмјсма срмскмм
З е М Љ Л А \ Л , м у ммјој јс лржаом бмо готопо цмо српскн млрод.
гс су Србм аа пријемс њ сгооо првн пут имлим сиоју држопу,
којл јс бииа потмуио сиободма м мсалпмсмл;
Крлљо Ммхамла ВојмспапљсимИл, па прнјемс којсгл јс
спА\остппма сриска држаоа добмиа м спмостллму српску иркиу,
л којн јс мримоњем краљг.искс тмтулс м крумс полож но спојо ј држ апи јо ш и праимм осмоо. и дпо јо ј тлкао ампмај, каклп
ммјс м а \ о л л мм држапа њсгоил оил, мм пр нјс ооога, држлиа
мстрашмогл“ краља Чсслаоа;
пл Крлља Водмиа, Ммхлмлопл смма, ммјс кости, лајсдчо
са оммммм А\у, почнпоју у длмас осН рл.Јрушсмол\с мпмастмру
сп. Ср1)п м Вакха ип Војамм, мсдллско од њ нхоос спаомс
прмјсстоннцс, С кадрл;
мл Крлл»л Ђ орђа, Бодииоол сино, п др., п осћ дп и ис
с м о а \ ј 1њ с а \ ( ) , дл јс Зста била колмјепкл м љубљсмо „дјсдммл"
ослмког Исмањс.
>

Па зар омдп ијссмик иијс зго д и о рскло
иИ л ' З с к к о | П.ИОН м и н л о је и р п о
С рпскнх плаллрз ллалпрско д р в о ! —

За п|}ијсл\с тра ји па срсдњсијскоимс срмскс држлпс Исмањнћо, Зстл је улаашш у састао тс држлос м чшшла јс алсм

клмсм крумс Мсмам,м1.л Аим тлллсм узбуркамога мОрД којн су
срушмлм сос држлпс мл Вллклиу, сруш мшс п држппу Мемам.мНа, ма зшиоусмушс м стару Зсту...
И о, нсирмјатељски тлласм мнгн су домиралм, ммти су домрнјсгм моглм до Лооћена. Срмска лржлпма ммсао, коју је
Иоап ЦрнојсоиН унио у оос горе. жмојсла је и плљ с; камдило
срмскс слобо.ге, којс јс ом оидјс аападмо, ииЈс мрссглјало
спијстлитм. Имклкис бурс, којс су ма њ маопљииллс. мнјссу
бмлс у стпц.у ло га угасс, јср мл коко да су билг. јаке, ма
како да јс мсбо мад њим идтуштсмо било, Црмогорац ииј4
млдзо д )*х о а \ , мрлчмм меснмизлм мије миклд био у стлњу,
дл оплода м.сгооом д уш о м м дл маралишс њсгооо самопоуздањс н нрсгмуПс.
„ Д у д о п и м м се н н Н е м ш ш ' ,

ГмрЈЈХ иу ее елаппо вио:

У слободи — у нланнмс
Ца.»ла а\л лн и л р јс б и о * .

I Јлјоплсмпји јс бмо зл Ц р и у Гору крлј X V II. пмјскз, клд
сс прмликс токо сплслс бјсху, дп заисгз
.Пред олгароА*

н и окл ш е

клиђсло*.

Али, Божјс Г1рогш1)сњс мослало јс м опога пута Црмој
Горм смассм.е, посллло јо ј г.т јс у лицу Вллдикс Дамплз,
осммолчл слппис Цммлстмјс ПсгроомИ — I Бсгошл. чоојека а \ л л д и ,
пунл сисргијс м л.ублцм прсА\а спојој млмаНсмој Огзџбимн,
Тл) диољсња достојми чоојск, мс спмо ш то јс то плачуНс клмдилс осмажмо, мсго јс спој дллскоопднм н пуни
мадс пџглсд к сјсосру обрлтмо, тс плжм.у соојс моНмс сјеосрмс брлКс екрсмуо мл ју г к споме л,убљемомс пароду и
мотлачсмој брпНм сиојој, м тлко чпрсте лсзс с њима засмоило, дл су и до длмас остаие пераскмдмс, само ш то су
током прсмсиа сое пмшс јлчолс
Здлњ у. којему Вллдикл Дзммло тсмсљ иостаои, њсгопи
су прсјсмнмци Ј1ЛГЛМ0, алм сгалмо мршрпђнпалм
Т и су
људм, мзшнш) из срсдммс мародне, бмли персоимфнкацијк
тога мародз, псгоис симјссги, њсгоомх прлнна, њ сгооих иагња н п а л л .. Ц по н.нхоо ж ипот био јс за оне, ко ји пате, па
био го поједипац плп читлп л арпл 1 Н аруд јс ојсрооао у њмх,
а оии су ијсропплм у млрод... Усломемм ма м.мхоил оелпка
нмеиа м дјслл, Црмогорлц с такиом мобожмошНу мрмстумо,
коо ш то мобожмл ммсоо ступа у храм, да се тмхом молмтоол\ к небу узнссс...
.

А

“ С в ј е с т а н с л а в н е у л о г е о в н х н а ш н х с т р а н а у н с т о р н јн с р п с к о г н арода, з а в р н је м е м о Б н н х
к р а љ е в а и г о с п о д а р а н е г д а ш њ е З ете, к о л и је в к е с л а в н н је Н е м а њ н ћ а , ј а о д о б р а в а м д а се
о бн овн с т а р о к р а љ е в с к о д о с т о ја н с т в о у м о јо ј д р ж а в н . Ј а п р н м а м к р а љ е в с к о д о с т о ја н с т в о
т в р д о у б и је ђ е н д а Бе св е в е л е с и л е с а б л а г о в о љ е њ е м п о з д р а в и ти , п о р ед је д н е к р а љ е в н н е у
С р п с к о м п о д у н а в љ у , ову д р у 1 у у С р п с к о м П р и м о р ју , а С л о в е н с т Е о и св и С р б и к ао јо ш је д н о
в н ш е је м с т в о з а о н с т а н а к и б о љ у б уц уБ н о ст с р п с к о г а п л е м е н а ”

“Глас ЦрноЈорца” иоводом ироШ шења Црне Горе за краљевину са изводом из обраћања краља
Николе црквеним великодосшојницима и народу Црне Горе.

262

Дт--»-прдУц^Ур;>•- • . • •• . ‘.I
.Л '

"'

- У | |

■•:•.•••.•.

V П

• _ .. .. '• Г I л

•;** •
п - /V ш

. I I II

1И / 11-

*

П

1 IIIЈМЛ П

• с ,-*-'ДлрЈ
'Г" ' ^ Ј

^■••^■'•^•Вира'д.0 .Б ар а■начињс1г јс жељезничкп пут.
•:Ш ® ту№ Г;1'З н а т и а > 4 есгаг У Цриој Гори пишпс су иа- У;;
•'•^л^^роцЈИ:' Ц & т ш б е . ' ' мрестоиииа Црпе ['оре; Р и Ј и к а . О и р , ;. ';'Ц
Џ В р Ц к Ј З а р А гУ л ц и љ ',' П о д г о р и ц а ; С а у ж , Д а н и - л о в Г р а д . - А н - ' р Ј у ј р-;К о ла и и и н и .Н и к и ш ћ .
• •'• ; • .' р А Г ''Гј
ош ,'су' зматиа .мјсста; Њ е г у ш и , род.но л\јссто
•_•_■'
наше"олааајуКс породние Пстровић-Његош. Дзл.е: •;. •
'

Г јГ ^А д р и јези ц а ,

А Џ Т с /Г ^ Ј Ђ г ш к о п о л г ; Ц а р е а - Л а Ј ,

Крусе,

Трнзине,

Грахоаац.

сос ратпа бо•.Цј.-С^Цјишта,'гд.јс су'Турци били страшпо иотучсии.

' 7 л Т Т ; У \ : В у ч ] и :. д д ' , : . Д у ш ,

Ф ундина,

Крстац,

••

:;'-.Д:Т.'.'Тс;с-';.;л П о д к е б љ е . У - Црпој Горп јс пол.исбље дво;:Т\-:г^-ЧЦј а к о :. Т10 .плапипским л\јсстима па сјсвсру зил\и јс
....
Ц.-Т'врл-о ’•х и з љ н о •а на југу. покрај Јадрапскога л\ора, •■•• •.
ТЊ УдгвСкадарскога Језера н неких рпјека, доста је топло
•:С'•'ј>С'}Цум|ерно. Љ сти је по иламимал\а иријатко хладмо.
уу';-уТа'ч(1окра| л\ора н пеких рпјска сувиш с ору1\с. У
*".'• гД ц Ц рно! Гори. дувају разпи вјетровп : гр и и и са запада,
' О Т Г Г Ј г о р њ а к са сјсосра, исгочизак и ј у ж њ а к .
Зе.\\д.пштс
а Т У јс Г д о с та кршсоито, али п.\\а м равипиа. у којпл\а
Т*.;јДтЦ;могу-'ус[П1Јевати сои усјсип, воГш и иоорћа. Г!ске
'^ДЈ-^чјГсу.у планине •
•и "крајсвп обрасли -. густо,\\ шумол\, а
••"
:-Тч^Х^Сима -их-.. доста
који су са свим голи.
1'аји сс

:.;ТуТс;:> тпозната -:д'ол\аћа . стока, као: Јговеда, овис, козе,
•Т.1Цс:\Т'.свиње.'••'•''к о њ и , магарад и л\азге.
У шул\и
нма
ТУЦуЗгДЈрамне дпвЈвачн,'. а у рпјскал\а п јсзсрима р а з- •
1јУ \Г : %I .не . ри бе
Т љ Т •гЊуЊ- Н ар о д . У- Црдој _ Гори_ живе свс самп чисти'п .
и.љ даси С р б и ,' који 110Ц.орс. срнскпјсм [сзикол^а!. .
илла; их_око 300 000 стапооппка. В_еЈпша су православне ојсре, а ил\а псш то мц.10_. р п м окато лп чкс, _и ■
мухал^едансксЊЈЈТреТ- ^п_ТЈзсба_зп_атп. да сл\о св п ј '
|'Брп’с к 6 га '- (.1ор.ијекЈ1_а _п_ ср_||скс иародности. 11ароД
У-ТцсеТзбпчно заии.ма зс.\\љорадњол\ м сточарствп.м .. а
' • ц Б .ц п б н е ш го риболово.ч и трговппол\; з запзги.ча саг У.У'-Т'Г; свил\ мало,
који су као појважпијп услопп за
•■
•'.' ••/КивЈвешс п пзоори за напрсдах и бл п о ста њ с.
Текст из Земљописа краљевине Црне Горе за ученике трећеГразреда, осноенијех школаза 1911.
У
°е 1° 60ри (измеГ>УосшалоГ) и о вјерској и националној припадности народау Црној
Гори. Прво издање је из 1893. Год.

263

МИТРОПОЛИТУ МИТРОФАНУ БАНУ
Цетиње, 29. марта 1912.
Преосвештени!
Примио сам твоје писмо од 28. овога мјесеца, у којем ми тражиш један кутић
за твој гроб у нашем Манастиру. Ја ти га нећу дати Преосвештени. Ја нећу да се ту
сахраниш. Ја нећу да ту видим, када бих те престојао, једну раку једнога издајника.
Ево 43 године од када обојица служимо на олтару цркве и домовине, с вјером да
ће мо нашу земљу увеличати и прославити, па зар хоћеш, витеже колашински, да
издаш у нашим подвизима, да се сахраниш под Орловим кршом?!
А гдје су ти Дечани, гдје Патријаршија, гдје Призрен? Тамо се ваља
сахранити, Преосвештени! Или у црној земљи или у утроби Вукове Шаре и
Качаника! Па како хоћеш баш и ела, остани овдје а ја ћу тамо без тебе. Останем ли
жив, повратићу се на моје Цетиње, видјећу твоју плочу; њу ћу сузама оросити и
довикнућу ти даље: Зашто не пође са мном!
Преосвештени!
Прежалостан сам од твога писма! Нећу да те оставим под неизвјешношћу.
Када бих те божјом вољом престојао, па да ми нијеси ништа напомињао, ја
бих мојему вјерноме архипастиру, исповједнику и другу, одредио мјесто у томе
Манастиру, у којему си примјерно служио и као човјек, и као првосвјештеник и као
грађанин и као јунак и као државник.
Ожалошћен сам твојом одлуком да себи градиш вјечни дом и да на то
помишљаш кад си, међутим, још, богу хвала, свјеж и здрав. Али опет то је црта
твоје мудрости, пак је, мој добри владико, и изврши, а ја ћу топло молити бога да
што доцније постанеш становник те твоје грађевине.

Краљ Никола

ОдГовор краља Николе I Петровића - Митрополиту Митрофану Бану поводом њетвог
захтјева да му се омогући да буде сахрањену Цетињском манастиру. (Никола I Петровић
ЊеГош: “Писма”, Обод, Цетиње, 1969.)

264

Као краљ црногорски, као касљедник и синовац
великога данашњег слављекика, захвалан сам овоме
збору и цијелом српскоме народу на чувствима благодарности, љубави и дивљења, којима се одушезљава спрам његова спомена.
Као лав из грмена, из давно умрле, из давно
гтретуљене вулканске котлине његушке,' излетио је
мој стриц Раде да согхски' свијет поткријели у његовим идеалима и дужности за извршење великог народног задатка. У дупгу му је вјеру уливао за успјех,
сабљу му је оштрио, а пјесмом га је затријавао.
Наш му се добри српски наоод дивно одазвао.
Косово, рану његовог великог срца,. му је излијечио, јер у дане стогодишњице од његова рођења тај
му је народ Косово осветио.
Један духом велики карод није се могао љегппе
одужити духу највећега генија.
Слава српском кароду!
Слава господару Црке Горе, владици Раду!

Обраћање Краља Николе 3.11.1913.1. ирисушнима на ирослави сшоГодишњице рођења владике
Петра IIПетровића ЊеГоша. Објављеноу “Гласу ЦрноГорца”, бр. 52 од 9.11. 1913.1
265

Моме драгоме нороду
Хвала Богу и прегалаштву савезнинких војска, на
Балкану је створено ново бол>е и срећније стање. Балкански народи ослобођеми су ропства и нашли су се у
колу своје браће и племеника. Храбре војске двије Српске Краљевине — Црне Горе и Србије — у јуначком полету срушиле су преграду, која иас вјековима раздвајаше,
и братским загрљајем на Пл>евл>има, код Сјенице и на
Ђаковици објавиле целом свијету, да је Српство ва југоистоку Балкана ослобођено.
Тако загрљене српске војске браниле су и одбраниле српске тековине у Маћедонији од нелојалних прохтјева нашег четвртог савезника — Бугарске, као и наше
старе пуне славе и величине споменике у Старој Србији
од мајезде заведених Арнаута.

Из Прокламације Краља Николе, по завршетку Балканскихратова, приликом присаједињења
ослобођених старосрпских области а пред одлазак Митрополита Гаврила Дожића на престо
српских патријараха, у Пећку Патријаршију.
2

6

6

Високопрео свепггени!
Кључеве древних светих и дивних храмова српеких, које сам примио по
милости Божјој из руку моје побједоносне војске, предајем вама са благословом
Високопреосвештеног господина митрополита Митрофана да у њима новом
великољепном свијетлошћу скоро догорјели жижак кандила у првобитну свјетлост и
снагу поджежете, да врата мојих храмова у Пећкој епархији српском свијету широм
отворите, да се пред дверима истих Богу за српску слогу молите и да душе погинулих
за њихово ослобођење побожношћу помињете.
Анђели небески, свети краљеви и патријарси, којиу простору ваше богохраниме
епархије вјечним сном почивају, радоваће се кад под сводовима њихових храмова стане
одјекиватњ пјесма божја, пјесма Србинова и молитва за здравље српскога народа и
његову срећу. Изволите, Високопреосвештени, сљедовати примјерима мојих славних
предака, господара ове земље, и бити надахнути према неправославној браћи оном
њиховом широком вјерском сношљивошћу којом су се вазда одликовали.
Прва тамо Ваша молитва нека буде благодарност Богу за доживјеле ове срећне
дане, за упокојење душа погинулих Срба, као и оних Срба, који су радом, трудом,
жељом и молигвама допринијели ослобођењу нашега народа испод Турака.
Искрај тако дуго упражњеног пријестола славних српских патријарха учиге
ми драги мој народ кријепости и вјери православној. Утврђујте у њему љубав према
домовини, јер Пећ је била огњиште српске цркве и моћи ерпскога духа. Пећ је била
српска Москва, а Москва је чедна мајка не само браће нам Руса, него и наша, јер
она нас је бранила у мучним временима и озаравала вјером у Бога и у побједу наше
праведне мисли.
Најљепши божји храм на Балкану, моје Високе Дечане, одржавајте у ејају и
великољепности као свети израз и свједока српске побожности и величине.
Подижући ову чашу у ваше здравље, Вископреосвештени, желим вам срећан
пут!
30. X I 1913.
Глас Црногорца,
30. XI 1913, бр. 55.

Обраћање краља Николе митрополиту др. Гаврилу Дожићу пред њеГов одлазак на престо
митрополита ПећкоГ (послије завршетка Балканских ратова и ослобођења Метохије од
Турака)
Објављено у “ Цјелокупна дјела Николе I Петровића ЊеГоша - “Обод”- Цетиње 1969. I. /књ ш а
четврта, стр. 79, 80. /

267

бротеш к па Воусепи
01га§ буа тјезеса ћш је габр1бап пађесај га тос1е1 је<1по§ бротепИса па Гоусепи
»и б1ауи гаигеса оуо§а ја<Згапбко§ ОЉгаћага а ро 1о тсп п а па 12 § 1ес1«. Копкигепсца је
М а габр1бапа па буе агћкек1е, тгт1 ге, к 1раге, 1ећп 1ће М . 1е би и уојпој б1игћ1 и роћгисји
ос1 РГје^иба с!о ОићгоупЉа. Копкипба1о је 17 итјећп ка ба ргеко 1 0 0 121о 2 ћешћ оћјека!а.
1г 1о 2 ћи је агап21гао и »Нгуа1бкоте И о ти « и Негсе§поуоте ака<3етбк1 бћкаг §. Магко
Каб1са, кој1 је 1ако§јег ћ т и ћгоји па!јеса1е1ја. Иа Сагеу-ћап (18 аи§иб!а) 121огћи је о ! у о по ргебууеШ Р. М. ћ. р1. АУећег ба ре! с1апоуа, кој1 би 1т а ћ 12аћга11 пајро<ЗебП1Ј 1 тоће1
с1о11Спо пасг! о<3121о2еп1ћ оћјека!а. I ћаб јесћш, кој 1 ј е 1т а о то<Зе112 §фба гебрек!. ба<3ге,
ћ т је §. Магко Камса, <Зок би бУ1 <3 ги§1 па1јеса1е1ј11т а ћ бато пасг!е. Оуај пасг! уе1еут1је<Зпо§ па§е§ бћкага о<Зпебе б ат рпдд па§га<3и ро је М о ^ аб п о т би<3и буе§а бкира га ргоби§Ј1уапје. Тако <Зок б то рпје ирогпаћ и §. Магки Каб1С1 јес!по§а ро1гћог бћкага, ба<3а бе
ирогпајето б јо§ је<Зпот у е ћ к о т пје§оуот угНпот и бУОЈбПи Ирага 1 агћИек1а.
бротеп1к је агћНекШпбко-Ирагбке пагау1, а ћ11 се гИап о<3 ћце1о§а катеп а ба
сгуепкабћт к а т е п т и тес1та. Како се бротепЉ б1ајаћ па о§готпој У1б1т о<11759 т 1о
се ћШ §га§јеп о<3 рпћспо бигоуа та!епја1а, <3а котракћије <3је1ије. 8 у 1 перо!гећп1 <1е1а1ј1
ћШ би 1бриб1еп 1. бротеп1к се бћбШ и У1бНН о<3 16 ћоћспо 32 те!га.
бротеп1к рге<3б!ау1ја §ешја роћје<Зе 1 б1ауе. О ћ гћ о т па уећки У1бти §епц је каV
гап и је<Зпој угбћ 1ип1ке ба кас1§от. Оуај, б11§ауб1 па пајуеси У1бти ћоусепа (бћгоушк),
0 б0 У10 бе па ујеспа угетепа ргекг121У гике па таси . Иа утћи т а с а је т о п о § га т Р Ј I (б1т ћо1 уојбке па§е§а Себага), а па <Зопјој б!гап1 т а с а је иккбап ћ1б!опјбк1 <1а1ит: 11/11916 1.ј.
<1ап обуојепја Роусепа о<1 пабе пероћјесћуе уојбке. Оепца оујепсауа око1о §1ауе, П12 ћје1о
1 ргеко т а с а 1оуог-у1јепас (бНпћо1 б1ауе). Оуај уцепас као 1 р 1бтепа ћћ се бато о<3 сгуепо§а катепа, <3а Ш буака габ!ауа па Ја<3гапи игто§п е угс1ј е1Г1 рок1опН1 бе коНко оп оте
т о п о § 1'а т и 1оНко бге1п о т е ћ1б!опјбкоте <3а1ити. Оепц се ћН окгепи! р гета ја<Зтапбкој
рисНН 1 ргоћупој 11а1бкој оћаН. Оп је бћгага Ја<3гапа 1 1б1оспе јаШапбке оћа1е. Оепци о!га§а
рп1јић1јепа је иг ћје1о 1токи1а ки1а као оћгапа ртоћ гауг1е1шт п а у ак т а. 1Ј бротеп1ки
је Нак1е ге1пкогрог1бапа бпа§а, оћгапа, бкуа 1 роћјеск рос! уеНсапб1уеп1т т о п о § г а т о т
па§е§а У11ебко§ укскга Ргапа Јоб1ра I.

Текст Б. Вихтића објављену часопису “Права црвена Хрватска” од 16. 9. 1916. поводом
објављивања резултата конкурса за споменик на Ловћену, за вријеме аустро-угарске окупације
Црне Горе.

268

Аустријски гувернер Црне Горе, упутио ми је једног дана акт, којим тражи, да
се тело Његошево удаљи с Ловћена. Одмах позовем виђеније грађане, и саопштим им
наређење. На састанку решимо, да одем Веберу, у име грађанства, и да га умолим, да се
Његошеве кости не дирају. Упутим се Веберу и изнесем молбу грађана, наговештавајући,
да је Његош био не само господар Црне Горе, већ и песник Српства, и да ће тај чин
тужно одјекнути у свим српским срединама. Вебер ми рече: „На све то не могу вам
дати никакав одговор, док не упитам више војне власти”. Вратим се и о свему известим
скупљене грађане, који су, са зебњом у срцу, очекивали резултат моје мисије. Од тога
дана прошло је осам недеља; и ја сам мислио, даје ствар свршена. У том међувремену,
четири општинска представника, напишу ми писмо, и упитају ме: зашто и како смем
да пристанем и да допустим, да се Владика Раде преноси с Ловћена! Позовем и њих на
договор. Изнесем им Веберову наредбу и наш покушај, да га приволимо да је опозове.
Добро, рекох им, право је и српски, да не дамо да се тело Његошево дира. Хоћете ли
вас четворица да изаберете по 40 људи из својих општина, па да одемо на Ловћен!
Истина је, да су нам непријатељи одузели оружје, али на Ловћену има доста камења,
па ћемо Владику бранити. Ако ви на ово пристанете ја сам уз вас; другог начина нема.
Кад је Никола изневерио и напустио Ловћен, Владику Рада и Црну Гору, чим ћу и
како ја бранити Владику Рада и његов гроб!? У том истекне и осма недеља, а Вебер
пошаље наређење, у коме је императивно тражио да се 13. августа, по новом, 1916.
год. тело Владичино удаљи са Ловћена. У наређењу подвучено је: да се пренос изврши
ноћу. Што смо друго могли учинити кад, „земља стење а небеса ћуте”, већ одредити
свештеника и грађанина да изврше ову нечовечну наредбу.

Свједочење Мишроиолиша Мишрофана Бана о наређењу аусшријског Гувернера у Црној Гори
- Вебера да се ЊеГошево тијелоуклони са Ловћена. Текст из књте Ј. Лазаревић “Црна Гора”,
1920. Г.

269

оро.1

‘♦О- АММБЕ
А о

ГО ДИ Н А

М ЈМ Е Н О
( ј V#,,* и . М лпипе«го , С-дАле 1'(«гоо-

• Г ј*с П риогорат •.
• 111М пр«ит с* јж 6 о ■0] потроб« (Ј —I а у<» м|сс««ио). — П р*т«41Т1. и« шест “ |е с*аи
гра фраии« ј«
•>р»иа_тсит: ш е стф р тиаиа н с » « 1р*ге >»*•
|>е. ЛЈреса з» с» * што
се т«ие ЈИСТД: Јоиго«1 »Л|С1«1 Ии М оаК л сгто . .У«»||1у - 1ит5еш е. гие ЛасеИв.

Ј П г и а ) 3»Г»,Ј « |||* » 0 Г

МОНТЕИЕСКО

ћА У 0 1 Х ОЕ

Ц рвогорски

С р б о ]а п а и
Јовач ху

су о а н х

хааа

о а т р и ја р ш в Ј Ј з а

јОЈ о а у ј ј о с т ; к о ] у ] е
траЈв рх
ш ааа.

ииао за

арогЈасоли сарс а е с р а с х у , д а ју ћ в

векадл

а р и је к е

П о зв ато је , д а је

сраска

с в јв о г

сраске д рхаае

аао аод

у руке Т у раха.

врати

у

с в о ју

о с в е ш т а .ч у

.

п атри Јарш нску

П ећи,

А р с е а а ја

Ч ари о-

као

д а п у ј е Јед ао

стаде ср а с к о -о р ав о с д а в а с
у в т р о п о д п је . а а
о С ам а б ео гр ад ск а
а д а д а , д о к су с е с а д а
о рвхаати Јв

тога п о сд ад в

речеву

иитроао

в у х д е д а се то
(
'

се

■ сам нг

п р о г л а ш е н .е

вои тачкви

сра-

ског вв р о д а в с р п с к в х ар к а в а арош и рп да
в д а с т п н т р в ја р х а а а р Ј о а а ч к о г , д а ј е о п п о с а је д а о о р а а о с р а с к о г а р а в о с д а в в о г а а т р в ја р х а .
Једаво

П р ек а всто р вск о и араву ваш е а р с а е
м атроаоЈвту п ећ ссо к ар вавд в араво

д а буд е а а т р в ј в р х
восдааве^ а р к а е.

а је д о к у а а е с р а с к е

ара-

п створво

турског
јј

Је у с а о Јп м в)е

с а о ји м

арау

п о јо т и ч к ј д р а а в у п

в е с о б и ч в п и а Ју в ач к и м по-

и

о аустрисхог

П ећ,

с је д о ш т е

рооства.
сраског

осЈоб од оо
а а ? р и ]а р х а .

С аи и м осхобођењ ем П ећи ,
ож и вЈвЈа су и
р е а д а а о а тр и ]а р ш и с в а а р а а а л е ћ с к о г м втро

— рои г

С в и х су о а м х о р а а а , к о |е м н а Ц р. Г о р а и
њ е в в а р к в а , п о т п у а о с в ;е с о м б е о гр а д с к м зхоч в в а и . п а су

Јато с а

о ар о ч п т м м ииЈ>ем а о

д и т в д и , п о ш т о с е Ц е ћ и а д в з и у Ц р и о Ј Гор а . д о в а м т о и р а а о о т м у . М е ћ у т и и ии т а
п м о у с т о ЈО В н и а

и и ећ с & а
ш то је

иеће

и о ћ и ји

и а т р и ја р ш и ) а

м екада б и л

руком

СКОЈ црКВВ.

I и а ш е г а а р о д а к о ји с е л а Ј а з в о з о д а у с т р а I с&ни
р о п с т а о м . т з ј јс а к т б л о
о д зо ж ев
Ч вм се Ц р ва Гора а асао сташ ,
м п тр о п о ј п т п е ћ с к н им а б в т в п р о г з а ш е в с а с а и и а
њ егоапм

м сторис& н м

ср ави и а за аатрвЈарха

а је Ј О а у а в е с р и с с е а р а в о с Ј а * п е ирк ве. Т о г а
со п р а п а Ц р в а Г о р а з а о в ]е ч в о С Јо б о д в а
с р п с к а д р х а в а и к ао о с Ј о б о д н т с њ к а П е ћ в
иеће
ооа

см Јетв
ба

се

вн кода

оарећв

огриЈеш вЈц и

У протп ввои

орем а свои

оаро*

д у , к о јв в а ј е в о к а д ј о з в о ј п о д а с е с а њ еи о г а м а о в а ч у ]е п р о п о в ]е д з а р о б њ е в о г од тара.

Насловна страна листа ”Г.пас ЦрноГорца” од 24. ссптембра 1920. Г, Гласила у коме су
изношени званични ставови Владе (у еГзилу) краљевине Црне Горе и Краља Николе. Лист
ј е у 06ом броју објавио текст ”Српска Патријаршија”, из коГа се види какав став према
обновљеној Српској Патријаршији има краљ Никола и њеГова Влада.

270

П ећ

» о р а б ити о п с т о и о

сри ск о м аарод у и срп

а о Ј в т а . Ц р в а Г о р а Је х т Ј в Ј а д а в и е а у Ј е Јвд в о г с а т р в ]а р х а о а е т у П е ћ в , д јв каво
јо ш
т а д а о и Је б п о о с Ј о б о ћ е а је д а в в е д и к и дно

в р ш п , п е г о бв

осдобођењ ем

к о јв

д в и заУ 8 д а с е о сд об одв с р о с к о одем е кспод

вас .& е д -

м втроаодите вард овачке, а

а а т р п ја р х а с а у о

I ипсао

I ом огућн о

Ј в ј у с т в в е у р а в г а а т р в Ј а р ш и је . И в а ч е д а
с у ј е см & тр ад в а а т р и јв р ш и јо и , в е би 6 и јо

је са

с к у , г д је ј е а р о в р е х е в о з а у з е о н је с т о с је *
д о ш т а у С р о је к с х н м К а р д о в а о м а , у н а д о
д а ћ е б р зо д о ћ н о р в д н к а д а с е о а е т а о-

у

сарЈовач ке

аећ ск о г п к трвЈврха
као

т у в д е ]у д а о и е т

а а т р а ја р ш п ју

уввЈск с ж а тр а о

је а и ћ а саи о

о слаЈвско,

огро м п ои иасом в а р о д а в с а и а р о д а а м п р в Б а в у а . о д сту о ао у н е к а Ј а ш а у Ју х н у У гар-

вв

а с т о р и с к о п о ч а с в о з в а њ е . О а з к а а л одојкд ]
. у в т р о а о д в т а к а р д о в а ч к о г с м а т р а д е с у и о-

Због в о с и д а турских

оа

сраску

тптуЈа

а о т о љ и Је а а т р и ј а р х о е ћ с к п А р с е а и је Ч а р □оЈсаиа го2. 1690 у с т а о с в в р о д о и в а ор у х ]е ороти ву т у р с с е
а а р е а о а е . П о с д н је
в е у с а ] е д е аоГ>једе в а д Т у р а о м а ,

аасооставп
вике

Ц а р а Ду-

Ц а р Д у ш ав годиие

роаство

вааустио

варод,

н апорпи а засо о аао сраску д р х а в в г

ко ввву

О з и е .у о с т а д н х и д е-

к о ]е јо с р а с к в н а р о д в ј е к о в и и а г а ји о .о н

ав]& в в к а д
је р

ав-

1346 о с в о а а о у П е ћ н с р а с к у а а ? р н ] а р ш в
ју , а о ]а ]е д о а в в је , ао ш то је зсћ и д а о
п «Ја

а р а је с т о в и п у у ГТећи
в јв ,

I !г

I Е>глпесг » I:

^ е и Ш у - з и г - З е Ј п е 1е 7 ОСТОВНЕ 1 9 2 0

Н е ј н код П а р н з а , 24. СЕОТЕМБРА 1 9 2 0 .

I

ГПОСС

Ј о и г п а ! ОШс1е1 би Н о у а и т е б е М о п 1 ^ п 6 § г о

С луж бепн о р ган К р а љ е в н п е Ц р н е Горе

Српска Патрнјаршија

<е« е и сеп сед Нн »<г
‘■•се — О л » »||оппе
»и ђш сди Ј и Јопгоа!
оЛ>С1е< 1и Мошеог
<Г0 Д ,Уец,41у.»..<Ј«|ЛГ.
гии Дв4»|1» >Ггаисе|
Р г и 4>' » о о о о е ш с т
004 Г »1» .710» роиг и

Српска Патрнјаршија
С р б и ј а а а и су о внх д а н а а р о г л а с и л и карлов ачк у о а т р и ј а р п 10 ју з а с в е с р и с к у , д а ј у ћ а
јој о ау власт;' к о ј у је а е к а д а
с р а с к ц иат р п ј а р х и иа о з а в р н ј е м е с а л в о г Ц а р а ДуОЈава. П о з н а т о ј е , д а ј е Ц а р Д у ш а н г од иа е
1 3 4 6 о с а о в а о у Пе ћи с р а с к у а а т р и ј а р ш а
ј у , ко ја је д о а н и ј е , а о ш т о ј е з е ћ и д а о
с р а с к е д р ж а в е пао аод р о п с т в о о см ал ис ко ,
п а л а у р ук е Т у р а к а . Зб ог в а с и љ а т у р с к о х
п от ољн је а а т р н ј а р х и е ћ с к и А р с е а и ј е Ч а р п о ј с в и ћ год. 1 6 9 0 у с т а о с пар од ом оа ор у жј е и ротиву т у р с к е
ааревиае.
Пос ли је
в е у с о ј е л е а о б ј е д е н ад Т у р ц и м а , ои ј е са
ог ромпом масом о а р о д а в с а п а р о д в а м п р в а а а м а , о дст уп но у н е к а л а а з љ у Ј у ж п у Уга рску, гдје ј е и р в в р е м е н о з а у з е о м јес то сј е'д п шт а у С р о ј е а с к и м К а р л о в ц н м а , у иадп
д а ће брзо д о ћп п р в л п к а д а с е о а е т аоврати у свој у о с в е ш т а н у
патријаршнску
п р в ј е с т о н и и у у ГТећи И з м е ђ у о с т а л п х пдеала, к о ј е ј с с р п с к в н а р о д в ј е к о в и м а г а ј и о , он
пвје. в и к а д е а п у с т в о вп т у п де ју д а ои ет
в а с п о с т а в н с р п ск у п а т р и ј а р ш п ј у у П е ћ н ,
ј ер ј е у в в ј е к с м а т р а о к а р л о в а ч к е н а с . в е д н ик е а е ћ с к о г п а т р в Ј а р х а А р с е п в ј а Ч а р н о ј е в и ћ а с а м о као м и т р о п о л и т е к а р л о в а ч к е , а
т п т у л а п а т р п ј а р х а с а мо к а о д а пм ј е ј е д е о
и с т о р и с к о п о ч а с в о з в а њ е . О в а к а в п о ло ж ај
м н т р о а о л и т а к а р л о в а ч к о г с м а т р а л е су н остале српско-оравославне мвтрополпје. аа
п сама београдска
влада, док су се с а д а
п р п х в а т и л п то га п о с л а д а р е ч е н у м и т р о а о
лнју с т а в е у р а а г п а т р в ј а р ш и ј е . 0 н а ч е да
су је с м а т р а л п

патријаршијом,

не би бнло

Ц р а о г о р с к и наро д, који је у св ој им в ј е к ов н пм е а п о р и м а з а с а о в а о српску д р ж а в а у
м и са о п с т в о р п о прву полптичку д р ж а в у п
о м о г у ћ н о св ој им н есобичнпм н Ј уеачкнм под в и з п м а да се осл об оди с р а с к о алеме испод
турског п аустриског
р о п ст в а,
ослободпо
ј з н П е ћ, с ј е д п ш т е с р а с к о г а а т р н ј а р х а .
С а м и м о с л о б о ђ е љ е м П е ћи ,
о жи в Је ла су и
р е а л п а а а т р и ј а р ш и с к а п р а в а п е ћ с к о г митро
а о л н т а . Ц р в а Г о р а је х тј е л а да н м е е у је Јед н о г п а т р в ј а р х а о п е т у П е ћ н , али како
још
т а д а в и ј е бпо о с л о б о ђ е е један велики дио
н а ш е г н ар о д а коЈи се а а л а з н о под ау стриским
р оп ств ом, та] ј е а к т бпо
одложен.
Ч п м се Ц р в а Г о р а в а с п о с т а в и ,
мнтрополит п е ћ с к и има бнти п р ог ла шен са с ви м а
ље г о в и м и с т о р и с к в м п р а в и м а з а а а т р и Ј а р х а
а Ј е л о к у п е е с р и с к е а р а в о с л а к н е иркв е. Т о г а
се п р а в а Ц р в а Г о р а к а о вј ечно сл об о дв а
с р п с к а д р ж а в а н као о сл о б о дн т е љ к а Пе ћ в
н е ћ в с м ј е т н в и к о д а о дрећи . У противном
о о а бп се о г р и ј е ш и л а н а р е м а свом пароду, кој н п в ј е е п к а д д о з во л по да се с а љепог а м в о н а чује п р о п о в ј е д з а р о б љ е н о г олтара.
С в и х су о в н х п р а в а , ко је има Цр. Гора и
њ е и а цркв а, п о т п у в о с в Је с ии б ео град ск и злочпнцн, иа су з а т о с а н а р о ч п т и м цил>ем ао
х и т а л и , и ошт о с е Ц е ћ и а л аз н у ЦраоЈ Гори, д а нам то и р а в о о т му . М е ђ у т и м пи т а
нм н у с т о д о в ч н а и е ћ е ио ћи з а руком.
Пећ
и п е ћ с к а и а т р и ј а р ш и Ј а мора бити о пет оио
што ј е и е к а д а б пл а с р и с к о м в ар од у и срп*
ск ој

цр кв а .

нужде д а се то п р о г л а г а е њ е в ршп , п е г о би
се п самнм полит нчк нм о с л о б о ђ е њ е м ср п ског н а р о д а п с р п с к п х а р к а в а а р о ш и р и л а
в л а ст п а т р в ј а р х а к а р л о в а ч к о г , ' да ј еоп. поси ј ед ао п р ав о с р п с к о г а р а в о с л а в н о г п а т р п јарха. Према-нсторнском ара ву наше цркве
Ј едв но мп т ро а о л и т у п е ћ с к о м п р и п а д а п р а в о
да буде п а т р в ј а р х а ј е л о к у а н е с р а с к е прав о с л ав в е цркве.

Увећан шексш из ''Гласа ЦрноГорца” од 24. 09.1920.1. шшампаноГу Неи-у код Лариза, у вријеме
када је Краљ Никола боравиоу Франиу ској - у еГзилу.

271

272

273

274

Поговор

I

Циљ књиге чији садржај презентујемо читаоцима је да нашој јавности предочи истину
о карактеру православне Цркве у Црној Гори у свјетлости историјеких чињеница и са аспекта
канонског поретка православне Цркве. Ову књигу објављујемо у вријеме када настојања носилаца
антииеторијеке свијести да потру духовни и национални идентитет Црногораца достижу своју
кулминацију. Служећи се фалеификатима, конетрукцијама и плагијатима, они оспоравају истину
о ерпству и православљу у Црној Гори (што представља њену квинтесенцију), оспоравајући тиме
цјелокупну иеторију и традицију Црне Горе. Кривотворењем историјских докумената и појединим
исказима истргнутим из контекста и недореченим, идеолози црногорског сепаратизма и разни
надриисторичари покушавају да “докажу” да је Митрополија црногорека била аутокефална.
Ослонац за ову тезу они проналазе у чињеници да је Митрополија црногорска имала
специфичан положај од временанасилног укидања Пећке патријаршије 1766. године од стране Турака,
па до њене обнове и успоетављањаредовног стањау њој 1920. године. Низ докумената објављених у
овој књизи непобитно доказују да Митрополиј а црногорска никада није била аутокефална. Иеторијске
чињенице говоре да је Црна Гора у вријеме укидања Српске православне цркве и њеног припајања
Цариградског патријаршији 1766. била једино слободно ерпеко острво у мору турске тираније, па
се утицај Цариградске патријаршије није оејећао на живот и рад Митрополије црногорске. Она
је била једина епархија Пећке патријаршије у којој Грци никада нијесу могли да успоставе своју
фанариотску власт. И у томе се еастоји њена специфичност у односу на остале епархије Српске
православне цркве.
Сепаратиетички псеудоисторичари у томе виде њену “фактичку аутокефалноет”. Чињеница
је, међутим, да она никада и ни од кога није тражила аутокефалију, нити ју је могла добити, будући
да се аутокефалност добијаод Мајке-цркве, а чува се путем хиротоније својих епископа. Црногорски
митрополити нијесу признавали ни турску, ни грчку власт већ су дјеловали у духу и традицији
Српске цркве, покушавајући да уепоставе редовно стање у Пећкој патријаршији. У томе смислу они
су имали удјела у припреми око доласка на пећки престо патријарха Ваеилија Бркића, последњег
Србина пећког патријарха који је из турског затвора на Кипру побјегао и дошао у Црну Гору. Он је по
жељи митрополита Саве Петровића и Шћепана Малог хиротонисао Арсенија Пламенца за епископа.
Митрополит Сава Петровић се у име “свих архијереја славеносрбских” обраћао Русима за помоћ
на уепостављању Пећке патријаршије. Поред тога он је 1756. молио Русе да заштите Хиландар од
покушаја Грка да га преотму од Срба. Евидентно је колико је митрополит Сава дјеловао са српских
националних позиција, у духу светосавља и Српеке цркве. За вријеме владавине Шћепана Малог
једно црногорско изаеланство је 1779. у Бечу поднијело аустријском цару “Погодбе” на основу
којих је тражило помоћ у борби против Турака. У једанаестој тачки тих Погодби изричито се каже:
“Желимо да Митрополит црногорски зависи од Пећког патријарха у Србији”.
Још се наводи “да црногорски збор приетаје да нови митрополит буде хиротонисан у
Карловицима, али само дотле докле Турци владају Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо
у Пећ”. Ове чињенице свједоче да су црногорски митрополити били непоколебљиви чувари црквеноправног континуитета и традиције Српеке православне цркве.
Тезу о “формалној аутокефалности” Митрополије црногорске црногорски сепаратиети
заенивају на неколико проблематичних и контрадикторних докумената. Ријеч је, прије свега, о
неканонском уношењу Митрополије црногорске у ранг листу аутокефалних цркава (тзв. Синтагма)

275

која је штампана у Атини 1855, а у којој се наводи да је “аутекефална Митрополија црногорека” и
да је “егзарх свештеног трона Пећког владика црногорски и брдски г. Петар Петровић” Немарност
и неодређеност при писању овог текста је евидентна. Прво, у тексту се не наводи да је то био Петар
I или Петар II (оба су у то вријеме били упокојени), и друго-у вријеме када је овај текст објављен
Митрополија је била без епископа. Никанор Ивановић је на тај трон дошао тек 1858. године.
Текст садржи и једну ноторну контрадикторност. Наиме-наводи се да је “Митрополија
црногорска аутокефална” и да је њен митрополит “егзарх свештеног трона Пећког”. Међутим.
Канонско право не зна за аутокефалију са егзархом на челу. Егзарх је, наиме, онај епископ коме
поглавар његове аутокефалне (тј. егзархове) цркве да овлашћење да га замјењује у одређеним
пословима. Значи, егзарх је замјеник свога поглавара, те је стога незамисливо да он може бити на
челу неке аутокефалне цркве, како се наводи у Синтагми. Поред тога, текст је и нетачан. Наиме,
од владика из куће Петровића само је владика Ваеилије добио права егзарха, и то од патријарха
Атанасија 1750. године, пасе тако и потписивао -”егзарх свјатјејшаго трона ербекога”. Право егзарха
које се помиње у Синтагми нијееу добили ни Петар I ни Петар II, и, наравно, никада се тако нијееу
ни потписивали.
Из ових чињеница видимо колико је текстСинтагме историјеки и канонски валидан, те колико
је основано позивати се на њега када се жели доказати “формална аутокефалност” Митрополије
црногорске. У науци је одавно доказано да у каталогу Цариградске патријаршије тога времена, на
ранг листи аутокефалних цркава, није било помена о “аутокефалији” Митрополије црногорске.
Овдје треба указати и на пропуст епископа Никодима Милаша када је, позивајући се на
фамозну Синтагму, црногорску Митрополију дефинисао као еамосталну. Ово несмотрено изражено
мишљење епископа Милаша произилази из чињенице да је он некритички прихватио текст Синтагме
и да је имао у виду независност црногорске Митрополије од фанариотске власти, без удубљивања у
битну чињеницу да Митрополија никад није тражила аутокефалију.
ТребасеосврнутиинаодностмитрополитацрногорскогМитрофанаБанапремауспостављању
редовног стањау Пећкој патријаршији 1920. године. Онје био предсједник Средишњегархијерејског
одборауједињене Српске православне цркве, који је то уједињење доживио као “остварење вјековне
замисли Срба”. А протојереј Иван Калуђеровић у евојој бееједи у цетињском манастиру на дан
уједињења СПЦ (1920) истакао је да се “напријеетолу старославне зетске, екендеријске и приморске
митрополије, у тој јединој митрополији српекој, до данашњег данауспјешно одржао црквено-правни
континуитет и традиција Пећке патријаршије”.
Задржавати се на питању аутокефалности значило би говорити о одјећи а не о човеку, о
папиру а не о ономе што је написано у књизи. Црква Христова је кроз историју промијенила многе
“одјеће” остајући увијек иста као и Христос њена глава. Богочовјек је увијек исти - јуче, данас и у
све вјекове. Црква као стуб и тврђава истине (1Тим. 3:150, квасац живота Вјечнога и евједок Христа
Васкрслога позвана је да крштава “све народе у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да све
држе што им је Христос заповиједио” (Мат. 28; 19-20).
Црква има свој унутарњи вјечни садржај са основном структуром и поретком који управљају
токове откровења, евједочења и преношења епаеоносног еадржаја свијету. За оног који је крштењем
примио ову вјечну тајну Цркве овај садржај (вјера у Свету Тројицу и у Христа као Бога и Сина
Божијег који је нас ради рођен од Дјеве, распет и ваекреао у трећи дан) и овај поредак (апостолеко
прејемство, сабирање у Светој Тајни Евхаристије крштеног народа Божијег-лаоеа око Епископа са
презвитерима и ђаконима) - узети заједно представљају главни критеријум и провјеру свих облика
живота, укључујући живот Цркве кроз историју. Може се имати искуство и “укус” Цркве само изнутра
а не споља: без праве вјере (Православља) и изван живота по вјери, Црква не постоји. Можемо наћи
само празну љуштуру или “одјећу”. Обоготворење једне од ових одјећа значи бити слијеп за Бога
и за тајну Његове Цркве. Дакле аутокефалност, сама за себе, без Бога Иеуеа Христа као једине
главе богочовјечанеког организмаје или боље речено безглавост, је нови облик идолослужења који
завршава са стварањем цркве “по свом облику и подобију”.
Крозисторију су се појављивале многерелигиозне секте итзв. “цркве”темељећи се наоваквим
самољубивим и сујетним принципима незадржавајући на крају ништа од првобитног православног

276

хришћанства сем имена. Трудећи се да не подлегне непрестаним опаеностима и искушењимаљудске
наклоности обманама и етрастима, Православна Црква је очувала евоју вјерност истини и еадржају
Јеванђеља као евојег најдрагоцјенијег блага, потврђујући вјерност апостолском прејеметву живог
Предања изворне вјере и изворног устројства. Зато ми нашу Цркву називамо Православном.
Оданоет живом Предању је увијек била посвједочена смиреним приклањањем апостолеким
сједиштима (Православне цркве Јерусалима, Антиохије, Александрије, Цариграда и Рима - док ова
последња није отпала) њиховој вјери и предању, то је поевједочено наВасељенеким Саборима Цркве,
њихове одлуке и канони су важећи за све Православне Цркве до данас. То је био поредак и канонско
уетројетво држан од старих и нових Православних цркава без обзира да ли су оне зване аутокефалним
или аутономним патријаршијама, митрополијама или епиекопијама. Сви ови називи су иеторијски
прилагођени и употребљавани су да изразе унутарњу истину Цркве и црквености, суштинеког и
вјечног у њој, нити су били нити данас чине њена одежда и титула и имена настали кроз иеторију.
То нијесу биле никад њене суштинеке вриједности. Међу разним народима и разним језицима
једини суштински квалитет Цркве који православни хришћани исповиједају на свакој Божанственој
Литургији је: “Вјерујем у Једну Свету, Саборну и Апостолску Цркву”. У том исповиједању пред
Богом ми не спомињемо Грке, Србе, Русе и Румуне... Што значи да национални идентитетникад није
био суштинска карактеристика Цркве, ни на Истоку ни на Западу. Етнофилетизам се прво појавио
у 19. вијеку као искушење Православном Истоку и као такав још увијек је присутан данас у неким
дјеловима православног свијета. Иза тог искушења стоји идеја обожења нације и претварања живога
Бога у племенско божанство заједно са стављањем Цркве у позицију бављења нижим политичким
интересима. То се догодило у Украјини и зато она данас има једну (највећу) канонску Православну
Цркву, двије шизматичке “цркве” и такође једну унијатску “цркву”. Принцип ломљења јединства
организма Цркве је у позадини раскола у Бугарској Православној Цркви и покушаја прављења
проблемау Црногорској Митрополији, први путу њеној осмовјековној историји.
За вође ове шизме “црногорство” и “аутокефалност” су много важнији него сама Црква, њена
суштина, њено вјечно значење и вјековно устројство. Ови људи очигледно не желе Цркву и пуноћу
њене мисије; они покушавају да употријебе Цркву да постигну своје приземне циљеве, партијеку
визију државности и друге интересе.
Идеју о тзв. “црногорској цркви” првије елаборирао Савић Марковић Штедимлија, злогласни
црногорски усташа и ратни злочинац, један од оснивача црногорског сепаратиетичког покрета. Ту
причу је прво покренуо у загребачком клеронационалистичком листу “Обзор” 1937, а наставио је
са њеном екеплоатацијом у усташкој штампи током Другог евјетеког рата. Седамдесетих година
прошлог вијека, када је реализована идеја о рушењу Његошеве капеле на Ловћену, Штедимлија се
активно укључио у тај подухват, што му је послужило као повод да у загребачком “Вјеенику” обнови
идеју о “аутокефалној црногорској цркви”.
Након Другогсвјетскогратакомунистички режимје пошао од претпоставке даје сарелигијом
и Црквом рашчистио једном за свагда, тако да није покретао питање аутокефалности православне
цркве у Црној Гори. Створенаје АВНОЈ-ска црногорскарепублика на антиерпекој основи, декретом
проглашена “црногорска нација”, основан је универзитет, као и Црногорска академија наука и
умјетности, и друге институционалне претпоставке расрбљавања Црногораца, али је проблем
Цркве третиран као завршен посао, небитан као потпора конституисању црногорске посебности у
односу на српетво. У литератури која се бави овим проблемом нема података да је комунистички
режим радио на уепостављању тзв. “црногорске православне цркве”. Почетком деведесетих година
прошлог вијека, аутор ових редоваје у неким новинама наишао на текст који је разматрао питање
црногорског сепаратизма и коме се само науспут спомиње како је на састанку групе свештеника
наклоњене комунистичком режиму, одржаном у Никшићу 1945. године, распоп Петар Капичић
тражио да се покрене питање стварања тзв. “црногорске православне цркве”.
Када је ријеч о односу комунистичког режима према успостављању тзв. “црногорске
цркве”, занимљив је и један документ из 1978. године. Наиме, 21. фебруара те године, Извршно
вијеће СР Македоније је доставило Извршном вијећу СР Црне Горе један елаборат под насловом
АКТИВНА ЛЕГИТИМИЦАЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА ПОКРЕТАЊЕ СПОРОВА

277

ПРЕД ЈУГОСЛОВЕНСКИМ СУДОВИМА И АУТОКЕФАЛНОСТ ЦРНОГОРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ
ЦРКВЕ. У том документу ее практично изноеи програм о формирању “аутокефалне црногорске
цркве”, и то на бази комуниетичке пропаганде о “великосрпеком хегемонизму” и “окупацији Црне
Горе 1918”, када је, по тој теорији, укинута и “црногорека црква”.
Неколико година након Брозове смрти (1980) када је комунистички режим почео да ее
урушава, ескалирао је хрватски, еловеначки и шиптарски националшовинизам, па еу и црногорски
еепаратисти, Штедимлијини ученици (којима је он завјештао своју библиотеку, своје необјављене
рукописе и своје радове објављиване под псеудонимом у усташкој емигрантекој штампи), процијенили
да је дошло вријеме када они могу кренути у акцију.
Њихов тадашњи неформални вођа Јеврем Брковић је у љето 1987. године, у београдском
магазину “Дуга”, у полемици са проф. др Растиславом Петровићем покренуо Штедимлијину причу о
тзв. “црногорској православној цркви”. Годину дана каеније, у истом листу, исту причу је наметнуо и
адвокат Бранко Ђ. Никач. И његове небулозе је аргументовано оповргао др Растислав Петровић. Ова
двојица црногореких сепаратиета су 1987, 1988 и 1989. године евоје текстове са истим садржајем
објављивали у многим листовима у Хрватској (у загребачком “Данасу”, “Студентском листу”,
“Вјесни