You are on page 1of 314

1

Maks Bruks

Svetski rat
Z
Henriju Majklu Bruksu,
zbog koga poelim da menjam svet

Uvod
Nadenuli su mu mnoga imena: Kriza", Godine tame", Hodajua kuga",
kao i novije i modernije" nazive kao to je Svetski rat Z" ili Prvi Z-rat".
Lino mi se ne dopada ovo poslednje ime jer ukazuje na neizbean Drugi
Z-rat". Za mene e to zauvek ostati Svetski rat Z" i dok mnogi osporavaju
naunu preciznost rei zombi, teko da e ikada moi da nadu neki bolji
opteprihvaeni termin za bia koja umalo nisu izazvala na nestanak.
Zombi je i dalje razorna re, sa neuporedivom snagom da prizove toliko
seanja i oseanja, i ba tim seanjima i tim oseanjima bavi se ova knjiga.
Ovaj zapis o najveem sukobu u ljudskoj istoriji duguje svoj nastanak
mnogo manjem i linijem sukobu izmeu mene i predsedavajue u
Posleratnoj komisiji za izvetavanje Ujedinjenih nacija. Na poetku, moj
posao za Komisiju je u najmanju ruku mogao da se opie kao rad iz ljubavi.
Moja stipendija za putovanja, bezbednosni nivo za pristup informacijama,
mnotvo prevodilaca, kako ljudskih tako i elektronskih, kao i mali, ali
gotovo neprocenjivo vredan ureaj za transkripciju zvani drugar", koji se
aktivira na ljudski glas (najlepi dar za najsporijeg daktilografa na svetu),
govore o tome koliko je moj rad na projektu bio cenjen i vrednovan. Stoga
ne moram ni da napominjem koliko sam se prenerazio kada sam ustanovio
da je bezmalo polovina tog rada izbrisana iz konane verzije izvetaja.
Sve je to previe intimno", rekla je predsedavajua tokom jedne od
mnogih ustrih" rasprava. Previe miljenja, previe oseanja. U naem
izvetaju se ne radi o tome. Trebaju nam jasne injenice i brojke, bez
zamagljivanja ljudskim faktorom." Naravno, bila je u pravu. Zvanian
izvetaj je bio skup hladnih, pouzdanih podataka, objektivan izvetaj
posle svega" koji e dozvoliti sledeim generacijama da prouavaju
dogaaje iz te apokaliptine decenije liene uticaja subjektivnog faktora".
Ali nije li upravo subjektivni faktor ono to nas tako duboko povezuje sa
prolou? Da li e budue generacije mariti toliko za hronologije i
statistike o rtvama kao to bi marile o linim pripovestima pojedinaca koji
se ne razlikuju mnogo od njih samih? Zar zapostavljanjem subjektivnog
faktora ne rizikujemo depersonalizaciju istorije koja bi se, ne daj boe,
jednog dana mogla ponoviti? I najzad, nije li to jedina stvarna razlika
izmeu nas i protivnika koje sada nazivamo ivim mrtvacima"? Izneo sam
ovaj argument, moda manje profesionalno nego to bi bilo prikladno,
svojoj efici", koja je, odmah nakon mog zavrnog uzvika da ne smemo

dozvoliti da ove prie ieznu", odgovorila: Onda nemojte ni dozvoliti.


Napiite knjigu. Jo imate sve svoje beleke i puno pravo da ih iskoristite.
Ko vas spreava da ove prie odrite u ivotu na stranicama sopstvene
(izbrisana psovka) knjige?"
Nekim kritiarima e, nesumnjivo, smetati koncepcija knjige o linim
sudbinama tako brzo poto su okonana neprijateljstva irom sveta. Ipak,
prolo je samo dvanaest godina od proglaenja Dana pobede Amerike u
kontinentalnim Sjedinjenim Dravama i nepuna decenija otkad je poslednja
velika sila proslavila svoje osloboenje, na Dan pobede u Kini". S obzirom
na to da veina ljudi smatra Dan pobede u Kini za zvanian kraj, kako onda
moemo da imamo stvarnu perspektivu kada smo, to bi rekao jedan moj
kolega iz UN-a, U miru gotovo jednako dugo koliko smo bili u ratu." Ovo
je valjan argument i jedan od onih koji zahtevaju odgovor. U sluaju ove
generacije, generacije onih koji su ratovali i trpeli da bi nam doneli ovu
deceniju mira, vreme je ujedno i protivnik i saveznik. Da, predstojee
godine e nam doneti naknadnu pamet i podarie veu mudrost seanjima
vienim kroz vizuru zrelog posleratnog sveta. Ali, veina tih seanja
moda vie nee postojati, zarobljena u telima i duhovima previe starim ili
nemonim da vide ubrane plodove svoje pobede. Nije nikakva tajna da je
prosean ivotni vek puka senka svoje predratne slike. Loa ishrana,
zagaenje, porast nekada iskorenjenih bolesti, ak i u Sjedinjenim
Dravama, sa ekonomijom koja se oporavlja i univerzalnom zdravstvenom
zatitom, nepobitna su injenica; jednostavno nema dovoljno resursa za
negu svih psihikih ili fizikih rtava. I upravo sam zbog tog neprijatelja,
vremena, odbacio taj luksuz naknadne pameti i objavio ove pripovesti
preivelih. Moda e neko vie decenija posle mene preuzeti zadatak
beleenja seanja mnogo starijih i mudrijih preivelih. Moda u ak i ja
biti jedan od njih.
Iako je ovo prvenstveno knjiga uspomena, ona sadri i mnogo
pojedinosti, tehnolokih, socijalnih, ekonomskih i tako dalje, prisutnih i u
originalnom Izvetaju Komisije, poto su te pojedinosti povezane sa
priama glasova na ovim stranicama. Ovo nije moja, ve njihova knjiga, i ja
sam pokuao da ostanem nevidljiv to sam vie mogao. Pitanja u tekstu su
tamo tek da bi ilustrovala ona koja bi moda postavili itaoci. Pokuao sam
da se uzdrim od ocena i bilo kakvog komentara, i ako ovde postoji ljudski
faktor koji bi trebalo ukloniti, neka onda to bude upravo moj.

Upozorenja
Veliki onung, Ujedinjena Kineska Federacija
[Na svom predratnom vrhuncu, ovaj region je mogao da se
pohvali stanovnitvom od preko trideset i pet miliona ljudi.
Sada ih je tamo jedva pedeset hiljada. Sredstva za obnovu su
sporo stizala u ovaj deo zemlje, poto je vlada odluila da se
usredsredi na gue naseljenu obalu. Nema centralne elektrine
mree, niti tekue vode osim reke Jangce. Ali na ulicama nema
otpadaka i lokalni savet bezbednosti" je spreio izbijanje
posleratnih epidemija. Predsednik tog saveta je Kvang ingu,
doktor medicine koji uprkos svojim poodmaklim godinama i
ratnim ranama i dalje uspeva da ide u kune vizite svim svojim
pacijentima.]
Prva epidemija koju sam video izbila je u malom selu koje zvanino nije
imalo ime. Stanovnici su ga nazivali Novi Daang", ali to je bilo vie iz
nostalgije nego bilo ega drugog. Njihov prethodni zaviaj, Stari Daang",
postojao jc jo od razdoblja Tri carstva, sa imanjima i kuama, ak i
drveem za koje se prialo da je staro vekovima. Kada je brana Tri klisure"
zavrena i kada je voda u vetakom jezeru poela da raste, Daang je
najveim delom razgraen, ciglu po ciglu, a zatim ponovo sagraen na
viem terenu. Ovaj Novi Daang, naime, nije vie bio grad, ve nacionalni
istorijski muzej". Mora da je jadnim seljacima bilo srceparajue ironino da
vide kako im jc varo spaena samo da bi shvatili kako je mogu posetiti
jedino kao turisti. Moda su zato neki od njih i odluili da novosagraeno
seoce nazovu Novi Daang", kako bi sauvali nekakvu povezanost sa
svojim nasleem, makar se radilo samo o imenu. Ja lino nisam znao za
postojanje tog drugog Novog Daanga, tako da moete da zamislite koliko
sam se zbunio kada su me pozvali tamo.
U bolnici je vladala tiina; te noi nije bilo guve, ak i pored sve
uestalijih nesrea prouzrokovanih vonjom u pijanom stanju. Motocikli su
postali veoma popularni. Ranije smo govorili kako je harli dejvidson pobio

vie mladih Kineza nego svi oni peadinci u Korejskom ratu. Zato sam bio
zahvalan za mirnu smenu. Bio sam umoran, bolela su me lea i noge. I
taman kada sam krenuo napolje da popuim cigaretu i gledam kako svie,
zauo sam kako me zovu preko razglasa. Te noi je na prijemnom radila
nova sestra i nije sasvim razumela tamonje nareje. Desila se nesrea, ili
neka bolest. Bilo je hitno, to je bilo oigledno, i molili su nas da odmah
poaljemo pomo.
ta sam mogao da kaem? Mlai doktori, deca koja misle da im je
medicina iskljuivo nain da popune raune u banci, zasigurno nee
pomoi nekom nongminu" samo da bi mu pomogli. Izgleda da sam u srcu
ostao stari revolucionar. Naa dunost je da smatramo sebe odgovornim za
ljude."1 Te rei mi i dalje znae neto... i pokuao sam toga da se setim dok
je moj jelen"2 poskakivao i treskao po zemljanim ulicama koje je vlada
obeala da e asfaltirati, ali nekako jo nije stigla obeanje da ispuni.
Muio sam se dugo da naem to mesto. Zvanino, nije postojalo i zato
ga nije ni bilo na mapi. Nekoliko puta sam zalutao i morao sam da pitam
graane za pravac, a oni su mislili da idem u grad-muzej. Bio sam
nestrpljiv kada sam doao do kuica navrh brda. Seam se da sam
pomislio: Neka mole Boga da je neto zaista ozbiljno. Kad sam im ugledao lica,
pokajao sam se to sam to poeleo.
Bilo ih je sedmoro, svi na leajevima, jedva pri svesti. Seljaci su ih
premestili u novu optinsku salu za sastanke. Zidovi i pod su bili od golog
betona. Vazduh je bio hladan i vlaan. Naravno da su bolesni, pomislio sam.
Upitao sam seljake ko je vodio rauna o ovim ljudima. Niko, rekli su, poto
nije bezbedno". Primetio sam da su vrata bila zakljuana spolja. Seljaci su
oigledno bili prestraeni. Zgureno su aputali; neki su se drali podalje, u
molitvi. Njihovo ponaanje me je nateralo da se naljutim, ne na njih kao
pojedince, ve na sliku koju su tako pruali o naoj zemlji. Posle vekova
stranog ugnjetavanja, iskoriavanja i poniavanja, konano smo se vratili
na svoje mesto sredinjeg kraljevstva oveanstva. Bili smo najbogatija i
najdinaminija svetska supersila, gospodari svega, od svemira do
kiberprostora. Bio je to osvit onoga to je svet konano priznao kao

Iz Govora predsednika Mao Cedunga", prvobitno iz Situacije i nae politike nakon


pobede u ratu protiv Japana", 13. avgust 1945.
2 Predratni automobil proizveden u Narodnoj Republici.
1

Kineski vek", a opet su mnogi od nas i dalje iveli kao ovi neobrazovani
seljaci, zaostali i sujeverni kao prvobitni Janao divljaci.
I dalje sam bio zadubljen u svoju veliku kulturoloku kritiku kada sam
kleknuo da pregledam prvu pacijentkinju. Imala je visoku temperaturu,
etrdeset stepeni Celzijusovih, i silovito se tresla. Jedva pri sebi, tiho je
zacvilela kada sam pokuao da joj pomerim udove. Na desnoj podlaktici je
imala ranu, ujed. Kad sam ga podrobnije pregledao, shvatio sam da ne
potie od ivotinje. Poluprenik ujeda i tragovi zuba kao da su poticali od
malog, ili moda mladog ljudskog bia. Iako sam pretpostavio da je to
izvor infekcije, sama rana bila je iznenaujue ista. Ponovo sam upitao
seljake ko se brinuo o tim ljudima. I opet su mi odgovorili - niko. Znao sam
da to nije moglo biti istina. Ljudska usta su puna bakterija, ak vie negoli i
eljusti najprljavijeg psa. Ako toj eni niko nije dezinfikovao ranu, otkud to
da sad ne gori od infekcije?
Pregledao sam i ostalih est pacijenata. Svi su imali sline simptome, svi
su imali sline povrede na razliitim delovima tela. Upitao sam jednog
oveka, najprisebnijeg u grupi, ko mu je, ili ta, nanelo te povrede. Rekao
mi je da se to dogodilo kad su pokuali da obuzdaju njega".
Koga?" upitao sam.
Nultog pacijenta" pronaao sam iza zakljuanih vrata u naputenoj
kui na drugom kraju grada. Imao je dvanaest godina. Runi zglobovi i
stopala bili su mu vezani plastinim uzetom za pakovanje. Iako je odrao
kou oko kanapa, tamo nije bilo krvi. Isto tako, nije bilo krvi ni na drugim
njegovim ranama, na posekotinama koje je imao po nogama i rukama, niti
u velikoj suvoj rupi tamo gde mu je nekada bio desni noni palac. Koprcao
se kao ivotinja; povez preko usta priguivao je reanje.
Isprva su seljaci pokuali da me zadre. Upozorili su me da ga ne
diram, da je proklet". Slegnuo sam ramenima i posegnuo za maskom i
rukavicama. Deakova koa bila je hladna i siva kao beton na kojem je
leao. Nisam mogao da mu napipam ni otkucaje srca, ni puls. Oi su mu
bile mahnite, razrogaene i utonule u duplje. Nije skidao pogled sa mene,
kao grabljiva zver. Tokom pregleda ponaao se neobjanjivo neprijateljski,
posezao za mnom vezanim rukama i kljocao vilicama na mene kroz
povez.
Pokreti su mu bili toliko nasilni da sam morao da pozovem dva
najkrupnija seljanina da mi pomognu da ga obuzdam. Isprva nisu hteli ni

da se maknu, uurili su se na ulazu kao zeii. Objasnio sam im da nema


rizika od infekcije ako koriste rukavice i maske. Kada su odmahnuli
glavom, naredio sam im, iako nisam za to imao nikakva zakonska
ovlaenja.
To je bilo dovoljno. Dva vola su klekla kraj mene. Jedan je uhvatio
deaka za stopala, dok mu je drugi epao ruke. Pokuao sam da mu
uzmem uzorak krvi i umesto toga izvukao samo smeu, lepljivu materiju.
Dok sam vadio iglu, deaka je obuzeo jo jedan napad silovitog opiranja.
Jedan od mojih bolniara", onaj odgovoran za ruke, odustao je od
pokuaja da ih dri i pomislio kako bi moda sigurnije bilo ako ih prikleti
kolenima uz pod. Ali deak se opet trgnuo i uo sam kako mu leva ruka
puca. Zupasti krajevi rune i laktne kosti proboli su sivo meso. Iako deak
nije ni zaplakao, niti se inilo da je ita uopte i primetio, to je za oba moja
pomagaa bilo dovoljno da odskoe i uteknu iz sobe.
I sam sam nagonski uzmakao nekoliko koraka. Stid me je da priznam
ovo; itavog ivota, radio sam kao lekar. Obuavala me je... i moglo bi se
rei odgajila" Narodna oslobodilaka vojska. Leio bezbroj povreda iz
borbe, susreo se sa smru vie puta, a sada sam se uplaio, prestravio, od
tog slabanog deteta.
Deak je poeo da se migolji prema meni, a ruka mu se sasvim otkinula.
Meso i miii su se cepali sve dok nije preostao samo patrljak. Sada
slobodna desna ruka, i dalje vezana za odseenu levu, vukla mu je telo po
patosu.
Pourio sam napolje i zakljuao vrata za sobom. Pokuao sam da se
priberem, da uspostavim kontrolu nad strahom i stidom. Glas mi je i dalje
bio promukao dok sam pitao seljake kako se deak zarazio. Niko mi nije
odgovorio. Zauo sam udaranje o vrata kada su deakove slabane pesnice
zalupale po tankom drvetu. Jedva sam se uzdrao da ne poskoim. Molio
sam se da ne primete koliko sam prebledeo. Viknuo sam, podjednako iz
straha i osujeenosti, da moram saznati ta se dogodilo tom detetu.
Istupila je neka mlada ena, moda njegova majka. Videlo se na njoj da
je danima plakala; oi su joj bile suve i strahovito crvene. Priznala je da se
to desilo kada je deak otiao sa ocem da peca na meseini", to je bio
izraz za ronjenje za blagom u potopljenim ruevinama vetakog jezera Tri
klisure. Sa vie od hiljadu i sto naputenih sela, varoi, pa ak i gradova,
ovek se uvek mogao nadati da e pronai na dnu neto dragoceno. U to
vreme bila je to krajnje uobiajena aktivnost, premda potpuno nezakonita.

Objasnila mi je da oni nisu pljakali, da je to bilo njihovo selo, Stari Daang,


i da su samo pokuavali da pronau pokustvo u domovima koji nisu
preseljeni. Ponavljala je to, pa sam morao sam da je prekinem obeavi da
je neu prijaviti policiji. Konano je objasnila kako se deak vratio plaui
sa ujedom na stopalu. Nije znao ta se dogodilo, voda je bila previe
mrana i mutna. Njegovog oca niko nikad vie nije video.
Uzeo sam mobilni i pozvao doktora Gu Ven Kueja, starog druga iz
vojske koji je sad radio u Institutu za infektivne bolesti na univerzitetu
onung.3 Proaskali smo malo, popriali o zdravlju, unucima; tako je
nalagao red. Onda sam mu rekao da je izbila zaraza i sasluao njegovu alu
na raun seljake higijene. Pokuao sam da se nasmejem na nju, ali sam
ipak rekao kako postoji mogunost da taj dogaaj bude znaajan. Gotovo
nerado, upitao me je za simptome. Sve sam mu rekao: za ujede,
temperaturu, deaka, ruku... lice mu se najednom ukoilo. Osmeh mu je
ieznuo.
Zatraio je da mu pokaem zaraene. Vratio sam se u salu za sastanke i
mahnuo kamerom telefona iznad svakog pacijenta. Zatraio je da pribliim
kameru samim ozledama. Uinio sam to i kada sam ponovo prineo ekran
licu, video sam da je njegova video-veza prekinuta.
Ostani tu", rekao je, sada hladnim, uzdranim glasom. Zapii imena
svih koji su bili u kontaktu sa zaraenim. Vei one koji su se ve zarazili.
Ako je neko u komi, isprazni sobu i osiguraj izlaz." Glas mu je bio ravan,
mehaniki, kao da je vebao taj govor ili pak kao da ita. Upitao me je: Jesi
li naoruan?" ,,A zato bih bio?" upitao sam ja. Rekao je da e mi se javiti,
ponovo krajnje poslovno. Rekao je da mora da pozove nekoliko ljudi i da
oekujem da mi za nekoliko sati stigne podrka".
Stigli su za manje od sat vremena, pedeset ljudi u ogromnim vojnim
helikopterima Z-8A; nosili su odela za zatitu od opasnih materijala. Rekli
su da su iz ministarstva zdravlja. Ne znam koga su to hteli da obmanu.
epurili su se kao siledije, ponaali se zastraujue i arogantno, te su ak i
ti seljaci iz vukojebine mogli da prepoznaju Guoanbu.4
Prioritet im je bila sala za sastanke. Pacijente su izneli na nosilima,
vezanih udova, zaepljenih usta. Zatim su krenuli po deaka. Izneli su ga u
Institut za infektivne i parazitske bolesti prvepodrune bolnice, Medicinski univerzitet
u onungu.
4 Guokia Anquan Br. predratno ministarstvo dravne bezbednosti
3

kesi za leeve. Majka mu je jecala dok su seljake okupljali radi pregleda".


Uzeli su im imena i krv.Jednog po jednog su skinuli i slikali. Na kraju su
skinuli jednu staricu. Bila je mrava, sva iskrivljena, izboranog lica, sa
siunim stopalima koja su joj svakako bila vezana u mladosti. Pretila je
lekarima" koatom pesnicom. Ovo je vaa kazna!" vikala je. Ovo vam je
osveta za Fengdu!"
Mislila je na Grad duhova, iji su hramovi i svetilita bili posveeni
podzemnom svetu. Kao i Stari Daang, bio je zlosrena prepreka sledeem
kineskom Velikom Skoku Napred. Evakuisan je, razoren, zatim gotovo
sasvim potopljen. Nikad nisam bio sujeveran niti dozvolio sebi da
podlegnem opijumu za narod. Ja sam lekar, naunik. Verujem samo u ono
to mogu da vidim i dotaknem. Uvek sam gledao na Fengdu kao na jeftin,
kiast mamac za turiste. Naravno da rei te babuskere nisu imale uticaja ne
mene, ali njen ton, njen bes... u svom veku videla je bezbroj nesrea: ratne
diktatore, Japance, bezumni komar Kulturne revolucije... znala je da se
sprema jo jedna oluja, iako nije bila dovoljno obrazovana da bi je
razumela.
Moj kolega, doktor Kuej, sve je sasvim dobro razumeo. ak je izloio
ivot opasnosti ne bi li me upozorio i dao mi dovoljno vremena da
pozovem i upozorim jo nekolicinu pre nego to stigne ministarstvo
zdravlja". Rekao je neto... frazu koju veoma dugo nije koristio, jo od onih
sitnih" pograninih arki sa Sovjetskim Savezom. To je bilo jo 1969.
godine. Bili smo u zemnom bunkeru s nae strane Usurija, manje od
kilometra nizvodno od en Baoa. Rusi su se pripremali da ponovo osvoje
ostrvo i njihova teka artiljerija je tukla po naim snagama.
Gu i ja smo pokuavali da izvadimo rapnel iz stomaka nekom vojniku
koji nije bio mnogo mlai od nas. Momku su bila iskidana creva, a nai
mantili bili su sasvim isprskani njegovom krvlju i izmetom. Na svakih
sedam sekundi pala bi nova granata i mi bismo morali da se sagnemo
iznad njegovog tela kako bismo mu zaklonili povredu od zemlje, i svaki
put smo bili dovoljno blizu da ga ujemo kako jeca za majkom. Bilo je i
drugih glasova koji su se uli iz mrklog mraka odmah ispred ulaza u na
bunker, oajnih, gnevnih glasova kakvi ne bi trebalo da se uju s nae
strane reke. Dva peadinca su bila kraj ulaza u bunker. Jedan od njih je
povikao: Ruski specijalci!" i poeo da puca u mrak. Sada smo uli i druge
pucnjeve, ali nismo mogli da raspoznamo ije, nae ili njihove.

10

Pala je jo jedna granata i mi smo se sagnuli iznad momka koji je


umirao. Guovo lice je bilo samo nekoliko centimetara udaljeno od mog.
Znoj mu je curio niz elo. ak i uz prigueno svetio parafinskog fenjera,
video sam kako se trese, prebledeo. Pogledao je u pacijenta, u vrata, zatim
u mene i najednom rekao: Ne brini, sve e biti u redu." E sad, to je ovek
koji u ivotu nikada nije rekao nita pozitivno. Gu je bio neprestano
zabrinut, neurotino dangrizav. Ako bi ga zabolela glava, bilo bi to od
tumora; ako bi zamirisalo na kiu, mogli smo da se pozdravimo sa
prinosima. Tako je on kontrolisao situaciju, zahvaljujui veitoj strategiji da
uvek sve zna unapred. Sada, kada je stvarnost izgledala stranije od svih
njegovih fatalistikih predvianja, nije imao druge osim da podvije rep i
stuti se suprotnim smerom. Ne brini, sve e biti u redu." I prvi put se sve
odigralo kako je predvideo. Rusi nikada nisu preli preko reke, a uspeli
smo ak i da spasemo svog pacijenta.
Godinama zatim sam ga zadirkivao navodei ta je to bilo potrebno da
iz njega izvue traak optimizma, a on je uvek odgovarao kako e biti
potrebno neto neuporedivo gore da ga natera da opet tako postupi. Sada
smo bili starci, a to neto gore" samo to se nije desilo. Bilo je to odmah
poto me je pitao da li sam naoruan. Ne", odgovorio sam, a zato bih
bio?" Usledila je kratka tiina, i bio sam siguran da nas tue ui sluaju.
Ne brini", rekao je, sve e biti u redu." Tada sam shvatio da ovo nije samo
izolovana epidemija. Prekinuo sam vezu i pozvao erku u Guengdou.
Suprug joj je radio za Kineski Telekom i provodio makar nedelju dana
meseno u inostranstvu. Rekao sam joj kako bi bilo pametno da sledei put
krene zajedno sa njim, da povede moju unuku, i da ostanu na putu to
due mogu. Nisam imao vremena da objanjavam; signal mi je pao kad se
pojavio prvi helikopter. Poslednje to sam uspeo da joj kaem bilo je: Ne
brini, sve e biti u redu."

[Kvanga ingua je uhapsio MSS i zatvorio bez zvaninih


optubi. Kada je uspeo da pobegne, epidemija se ve bila
proirila izvan granica Kine.]

11

*
Ljasa, Narodna Republika Tibet
[Najnaseljeniji grad na svetu i dalje se oporavlja od rezultata
prolonedeljnih optih izbora. Socijaldemokrate su glatko
pobedile Lamistiku partiju i na ulicama se to jo buno
proslavljalo. Sastajem se sa Nurijem Televaldijem u prepunom
kafiu na ploniku. Moramo da viemo kako bismo nadjaali
euforinu galamu.]
Pre nego to je epidemija izbila, krijumarenje kopnom uopte nije bilo
popularno. Srediti pasoe, lana putovanja autobusom, veze i zatitu na
drugoj strani, sve je to iziskivalo mnogo para. U to doba su jedine dve
unosne marrute bile Tajland ili Mjanmar. U Kaiju, gde sam nekada iveo,
jedini put je vodio u bive republike Sovjetskog Saveza. Niko nije hteo
tamo i zato u poetku nisam bio etou5.Bio sam uvoznik sirovog opijuma,
nebruenih dijamanata, devojica, deaka, svega to je iole vredelo u tim
primitivnim zemljama. Ali epidemija je sve to promenila. Odjednom su nas
obasipali ponudama, i to ne samo lijudong renkou6, ve isto tako, kako vi to
kaete, elita. Imao sam profesionalce iz gradova, zemljoposednike, ak i
nie vladine inovnike. Ti ljudi su imali mnogo ta da izgube. Nisu marili
kuda idu, samo su hteli da pobegnu.
Da li ste znali zbog ega bee?
Nauli smo glasine. ak smo imali uzbunu zbog epidemije u Kaiju.
Vlada je sve prilino brzo zatakala. Ali nagaali smo i znali smo da neto
nije u redu.
Zar vlada nije pokuala da vas sprei?
Zvanino jeste. Kazne za krijumarenje su pootrene; kontrolni
punktovi na granicama pojaani. ak su i javno pogubili nekoliko etoua,
5
6

etou: zmijska glava", onaj koji krijumari renee" ili ljudske zmije", tj. izbeglice.
Lijudong renkou: kinesko plutajuc stanovnitvo" radnika beskunika.

12

za primer. Da niste znali itavu istinu, da je niste znali s mog stanovita,


pomislili biste da je to bila efikasna akcija.
Hoete rei da nije?
Kaem samo da su se mnogi obogatili zahvaljujui meni: graniari,
birokrate, policajci, ak i gradonaelnik. To su jo bila dobra vremena za
Kinu, gde je najbolji nain za odavanje poasti seanju na predsednika
Maoa bio da mu vidite lice na to je mogue vie novanica od sto juana.
Toliko ste bili uspeni.
Kai je procvetao. Mislim da je tuda prolazilo 90 procenata, moda vie,
kompletnog saobraaja prema zapadnim zemljama, a preostalo je malo
mesta i za putovanja vazduhom.
Putovanja vazduhom?
Ali samo malo. Tek sam nekoliko puta obavio prevoz renea
vazduhom, u dva-tri teretna aviona do Kazahstana ili Rusije. Sitni poslii.
Nije to bilo kao na istoku, gde su Guangdung ili engsu izvodili po
nekoliko hiljada ljudi svake nedelje.
Moete li to podrobnije objasniti?
U istonim provincijama krijumarenje vazduhom postalo je veliki
biznis. To su bile bogate muterije, oni koji su imali dovoljno sredstava za
prebukirane turistike pakete i prvoklasne putnike vize. Sleteli bi u
London ili Rim, ili ak San Francisko, otili u hotel, izali u jednodnevno
razgledanje grada i jednostavno nestali. Tu su se vrtele velike pare.
Oduvek sam eleo da preem na vazduni transport.
Ali ta je bilo sa infekcijom? Zar nije bilo rizika da se razotkrije?
Jeste, ali tek kasnije, posle Leta 575. U poetku nije bilo toliko zaraenih
koji su putovali ovim letovima. Ako i jeste, onda su bili u ranim fazama
infekcije. etoui koji su radili vazdune transporte bili su veoma obazrivi.
Na prvi znak uznapredovale infekcije, ne bi vam vie ni prili. Hteli su da
zatite svoje poslovanje. Zlatno pravilo je glasilo da ne moete prevariti
strane imigracione slubenike ako najpre ne uspete da prevarite svog
etoua. Morali ste da izgledate i ponaate se sasvim zdravo, ali ak je i tada
to neprestano bila trka s vremenom. Pre Leta 575, uo sam jednu priu o

13

nekom branom paru, imunom biznismenu i njegovoj eni. Njega su


ugrizli. Nije to bio ozbiljan ujed, razumete, ve jedan od onih sa
usporenim dejstvom", kada zubi promae sve glavne krvne sudove.
Siguran sam da su mislili kako na Zapadu ima leka, mnogi zaraeni su
tako mislili. Izgleda da su stigli do svoje hotelske sobe u Parizu ba kad mu
je pozlilo. ena je pokuala da pozove doktora, ali on joj je to zabranio.
Plaio se da e ih vratiti tamo odakle su doli. Umesto toga, naredio joj je
da ga napusti i ode pre nego to on padne u komu. uo sam da je pristala, i
da je hotelsko osoblje nakon dva dana stenjanja i komeanja odluilo da se
ne obazire na znak NE UZNEMIRAVAJ na vratima i ulo u sobu. Nisam
siguran da li je ba tako zapoela epidemija u Parizu, mada zvui logino.
Rekli ste da nisu zvali doktora, da su se plaili da ih ne vrate nazad, ali
zato bi onda traili lek na Zapadu?
Vi stvarno ne razumete kako izbeglice misle, jelda? Ti ljudi su bili
oajni. Bili su zarobljeni izmeu infekcije i vlade koja je nameravala da ih
pokupi i obradi". Zar ne biste i vi uradili sve to moete kako biste stigli u
drugu zemlju gde moda ima trunke nade za vaeg voljenog, lana
porodice ili dete koje je inficirano? Zar ne biste eleli da verujete kako nada
ipak postoji?
Rekli ste da je njegova ena iezla zajedno sa ostalim reneima.
Oduvek je bilo tako, ak i pre epidemije. Neki se smeste kod porodice,
neki kod prijatelja. Mnogi od onih siromanijih morali su da odrade svoj
bao7 lokalnoj kineskoj mafiji. Veina se jednostavno stopila sa podzemljem
zemlje domaina.
Sa slojevima koji imaju mala primanja?
Ako to elite tako da nazovete. Postoji li za skrivanje bolje mesto od
onog dela drutva koji niko drugi ne eli da primeuje? Kako je inae
moglo da izbije toliko epidemija u siromanim etvrtima razvijenog sveta?
Prialo se da su mnogi etoi priali bajke o udesnom leku u drugim
zemljama.
Neki jesu.
7

Bao: dug u koji mnoge izbeglice zapadnu za vreme svog egzodusa.

14

Jeste li i vi?
[Stanka.]
Nisam.
[Jo jedna stanka.]
Na koji nain je Let 575 izmenio kirjumarenje vazduhom?
Ogranienja su pojaana, ali samo u nekim zemljama. etoui na aviolinijama bili su paljivi, ali isto tako i snalaljivi. Imali su izreku: Svaka
bogataka kua ima ulaz za poslugu."
ta to znai?
Ako je Zapadna Evropa poveala mere bezbednosti, proite kroz
Istonu Evropu. Ako SAD nee da vas puste unutra, idite kroz Meksiko.
Siguran sam da su se mnoge bogate belake zemlje zahvaljujui tome
oseale bezbednije, premda im je zaraza ve bubrila unutar granica. Ali
nisam ba struan za to, imajte na umu, ja sam se prvenstveno bavio
kopnenim transportom, a moje ciljne zemlje bile su u centralnoj Aziji.
Da li je bilo lake ui u njih?
One su nas bukvalno molile za posao. Te zemlje su bile u takvoj
ekonomskoj krizi, slubenici su im bili toliko zatupeli i korumpirani da su
nam tavie i pomagali oko papirologije u zamenu za deo nae zarade. ak
je bilo etoua, ili kako su ih ve zvali na svom prostom jeziku, koji su nam
pomagali da prevezemo renee preko bivih Sovjetskih republika u zemlje
kao to su Indija ili Rusija, ak i Iran, mada ja nikada nisam pitao niti eleo
da znam kuda su se ti renei zaputili. Moj posao se zavravao na granici.
Sredim da im se ispeatiraju isprave, obeleim im vozila, platim straarima
i uzmem svoj deo.
Da li ste primetili mnogo zaraenih?
U poetku ne. Poast je prebrzo delovala. Nije bilo kao kod vazdunog
putovanja. Bile su potrebne nedelje da se stigne do Kaija, a ak i najsporije
povrede, kako sam uo, nisu mogle da miruju due od nekoliko dana.
Zaraeni bi se obino reanimirali negde usput, gde bi ih prepoznali pa bi ih
pokupila lokalna policija. Kasnije, kada se zaraza rairila i kada je policija
postala previe malobrojna, poeo sam da primeujem mnogo zaraenih na
svom putu.

15

Da li su bili opasni?
Retko. Porodica bi ih uglavnom vezala i zaepila im usta. Videli biste
kako se pozadi u kolima neto pomera, tiho migolji ispod odee ili debelih
prekrivaa. uli biste lupanje iz prtljanika automobila ili, kasnije, iz
sanduka sa rupicama za vazduh u kombijima. Rupice... oni zaista nisu
imali predstavu ta se deava sa njihovim voljenima.
A vi?
Tada ve jesam, ali sam znao da bi bilo beznadeno objanjavati im.
Samo sam im uzimao novac i slao ih na put. Imao sam sree. Nikad nisam
morao da se nosim sa problemima krijumarenja morem.
To je bilo tee?
I opasnije. Moje kolege iz primorja morale su da se pomire sa
mogunou da se zaraeni oslobode okova i zaraze itavo spremite.
ta su radili?
uo sam za razna reenja". Ponekad su brodovi pristajali uz dugaku,
pustu obalu nije bilo vano da li je posredi zemlja u koju su se uputili ili
bilo koja druga obala - da istovare" inficirane renee na plau. uo sam i
da su neki kapetani isplovljavali na puinu i prosto bacali uskoprcanu
masu u more. To moda objanjava prve sluajeve plivaa i ronilaca koji su
nestajali bez traga i glasa, ili zato su ljudi irom sveta priali da su ih videli
kako izranjaju. Bar sa time nisam nikada morao da se bakem.
Dodue, jesam imao jedan manji incident, onaj koji me je i ubedio da je
dolo vreme da prestanem. Bio je posredi neki kamion, prava stara krntija.
Iz prikolice se ulo stenjanje. Mnotvo pesnica je udaralo o aluminijum.
Zapravo, lelujao se tamo-amo. U kabini je bio neki veoma imuan bankar iz
Si'ana. Zaradio je dosta para na otkupu dugova sa amerikih kreditnih
kartica. Imao je dovoljno da plati za itavu svoju iru porodicu. Njegovo
armani" odelo bilo je zguvano i iscepano. Imao je ogrebotine na licu, a u
oima mu je gorela mahnita vatra koju sam bio poeo da viam
svakodnevno. Vozaeve oi su izgledale drugaije, kao moje, sa pogledom
koji je govorio da novac moda nee jo dugo biti od neke velike koristi.
Dao sam oveku dodatnu pedeseticu i poeleo mu sreu. To je bilo sve to
sam mogao da uradim.

16

Kuda se taj kamion bio zaputio?


U Kirgistan.

*
Meteori, Grka
[Manastiri su uzidani u strmo, nepristupano stenje, a neke
graevine su nasaene povrh visokih, gotovo vertikalnih
stubova. lako je prvobitno bilo privlano utoite od
otomanskih Turaka, kasnije se pokazalo jednako bezbednim i
od ivih mrtvaca. Posleratne stepenice koje se lako mogu uvui,
preteno od metala i drveta, slue sve veem broju hodoasnika
i turista. Meteori su poslednjih godina postali veoma popularni
medu pripadnicima obe te grupe. Neki tragaju za mudrou i
duhovnim prosvetljenjem, dok drugi jednostavno tragaju za
mirom. Stenli Mekdonald je jedan od potonjih. Veteran iz
bezmalo svih kampanja irom njegove rodne Kanade, prvi put
se suoio sa ivim mrtvacima u jednom drugom ratu, kada se
Trei bataljon kanadske lake peadije princeze Patrie ukljuio
u operacije protiv krijumara droge u Kirgistanu.]
Molim vas, nemojte nas meati sa amerikim Alfa timovima. To je bilo
mnogo pre njihovog razmetanja, pre Panike", pre samoproglaenog
izrealskog karantina... to je bilo ak i pre prvog velikog incidenta u
Kejptaunu. Bilo je to na samom poetku epidemije, kada niko jo nije znao
ta se sprema. Misija nam je bila strogo konvencionalna, opijum i hai,
glavni izvozni proizvodi terorista irom sveta. Samo smo se sa time
susretali u toj kamenitoj pustari. S trgovcima, razbojnicima i lokalnim
plaenicima. To je sve to smo oekivali. Samo smo za to i bili spremni.
Ulaz u peinu smo lako pronali. Pratili smo tragove krvi koji su vodili
do karavana. Odmah smo znali da neto nije u redu. Nije bilo tela.
Suparnika plemena su uvek ostavljala rtve pobacane i iskasapljene, kao
upozorenje ostalima. Bilo je puno krvi, krvi i paria smeeg trulog mesa,
ali jedina trupla koja smo pronali pripadala su tovarnim mazgama. inilo

17

se da su ih poobarale divlje zveri, a ne da ih je neko pobio mecima. Trbusi


su im bili rasporeni, a meso puno velikih rana od ujeda. Pretpostavili smo
da su to uradili divlji psi. itavi opori tih prokletih zveri su tumarali
dolinama, krupnih i gadnih kao arktiki vukovi.
Najudnija stvar od svega bio je tovar, i dalje u bisagama ili prosto
razbacan oko leeva. E sad, ak i da to nije bio napad u cilju osvajanja
teritorije, ak i da je to bio pokolj iz verskih pobuda ili plemenska osveta,
niko ne ostavlja za sobom tek tako pedeset kilograma prvoklasnog, sirovog
bed brauna8, savrene puke, ili skupe line trofeje kao to su asovnici, mini
CD plejeri, i GPS lokatori.
Od masakra u jarku trag krvi je vodio uz planinsku stazu. Mnogo krvi.
Onaj ko je toliko iskrvario nije mogao ponovo na noge. Samo to nekako
jeste. Niko ga nije leio. Nije bilo drugih tragova. Koliko smo uspeli da
zakljuimo, taj ovek je beao, krvario, pao potrbuke primetili smo
krvavi otisak njegovog lica u pesku. Nekako, da se nije ak ni uguio, niti
nasmrt iskrvario, leao je tamo neko vreme, a onda naprosto ponovo ustao
i nastavio da hoda. Ti novi tragovi bili su drugaiji od starih. Sporiji, blii
jedni drugima. Desno stopalo mu se vuklo, zbog ega je oito izgubio staru,
iznoenu, duboku najku. Tragovi povlaenja bili su isprskani tenou. Nije
to bila krv, ljudska, ve kapljice vrste, crne, skorene sluzi kakva nikome od
nas nije delovala poznato. Pratili smo ih, kao i tragove povlaenja stopala
sve do ulaza u peinu.
Niko nije otvorio vatru, niti je bilo ikakvog doeka. Zatekli smo ulaz u
tunel bez straara, potpuno otvoren. Odmah smo ugledeli leeve, ljude koje
su pobile njihove sopstvene nagazne mine. Izgledalo je kao da su
pokuali... u trku... da pobegnu napolje.
Iza njih, u prvoj prostoriji, ugledali smo prve tragove jednostrane
pucnjave, jednostrane zato to je samo jedan zid peine bio izreetan
hicima iz runog oruja. Naspram tog zida bili su strelci. Rastrgnuti.
Udovi, kosti, sve isitnjeno i oglodano... neki su jo drali oruje, a jedna
otkinuta aka jo je stezala stari makarov. Na njoj je nedostajao prst. Naao
sam ga na drugoj strani sobe, zajedno sa telom drugog, nenaoruanog
oveka koji je bio pogoen vie od sto puta. Nekoliko hitaca mu je otkinulo
gornji deo glave. Prst mu je jo bio zaglavljen meu zubima.
8

Bed braun: nadimak za vrstu opijuma koji se gaji u pokrajini Badakan u Avganistanu.

18

U svakoj prostoriji je bilo slino. Pronali smo razruene barikade,


pobacano oruje. Nali smo jo leeva, ili njihovih delova. Samo su oni
netaknuti poginuli od pucnja u glavu. Pronali smo meso, savakano,
kaasto meso koje im je virilo iz grla i stomaka. Po tragovima krvi, otisci
ma stopala, aurama i rupama od metaka videlo se da je itava bitka
zapoela u bolnici.
Otkrili smo nekoliko kreveta, i svi su bili krvavi. Na kraju te prostorije
smo nali obezlavljenog...pretpostavljam, doktora, koji je leao na
zemljanom podu odmah do kreveta sa prljavim aravima, odeom i
starom, iznoenom levom dubokom najkom.
Poslednji tunel koji smo pregledali sruio se od eksplozije nagazne
mine. Iz krenjaka je trcala aka. Jo se pomerala. Reagovao sam nagonski,
nagnuo se, zgrabio je i osetio taj stisak. Poput elika, umalo mi nije zdrobila
prste. Uzmakao sam, pokuao da pobegnem. Nije me putala. Povukao
sam jae, zabio stopala u zemlju. Najpre se oslobodila ruka, zatim glava,
iskidano lice, razrogaene oi i sive usne, zatim druga ruka, koja me je
dograbila za miicu i stisnula, onda ramena. Pao sam unazad zajedno sa
gornjom polovinom tog stvorenja. Deo od struka nanie je bio mu je i dalje
zaglavljen pod kamenjem, povezan sa gornjim delom tela razmotanim
crevima. Jo se mrdalo, grebalo po meni, pokuavalo da strpa moju miicu
u usta. Posegao sam za orujem.
Pucao sam pod uglom, uvis, odmah ispod i malo iza njegove brade,
tako da sam mu razneo mozak po tavanici iznad nas. Bio sam sam u tunelu
kada se to dogodiilo. Bio sam jedini svedok...
[Naas zauti.]
Izlaganje nepoznatim hemikalijama." To su mi rekli kad sam se vratio
u Edmonton, to ili da sam alergian na nae profilaktike medikamente.
Dodali su tome i zdravu dozu PTSP-a9, za svaki sluaj. Samo mi je bio
potreban odmor, odmor i dugorona evaluacija"...
Evaluacija"... to se deava kada je re o tvojima. Samo kada se radi o
neprijatelju, posredi je isleivanje". Ue te kako da se odupre neprijatelju
i zatiti um i duh. Ne ue te kako da se odupre sopstvenim ljudima,
naroito onima koji misle da ti pomau" da uvidi istinu". Nisam pukao
zbog njih, ve zbog samog sebe. eleo sam da im verujem i eleo sam da
9

PTSP: posttraumatski stresni poremeaj.

19

mi pomognu. Bio sam dobar vojnik, dobro obuen i iskusan; znao sam ta
mogu da uradim drugim ljudima, kao i ta oni mogu da urade meni. Mislio
sam da sam spreman na sve. [Gleda daleko u dolinu, odsutnog pogleda.]
Koji je to duevno zdrav ovek mogao da bude spreman na ovo?

Amazonska prauma, Brazil


[Stiem sa povezom preko oiju, kako ne bih otkrio lokaciju
svojih domaina". Stranci ih zovu Janomami, estoki ljudi", i
ne zna se da li je to zbog njihove tobonje ratoborne prirode ili
injenice da je njihovo novo selo to visi sa najvieg drvea ono
to im je omoguilo da prebrode krizu jednako, ako ne i bolje
nego najrazvijenije industrijske zemlje. Nije sasvim jasno da li
je Fernando Olivijera, kotunjavi belac i narkoman ,,s ivice
sveta", njihov gost, maskota ili zarobljenik.]
Jo sam bio lekar, tako sam bar ubeivao sebe. Tano, bio sam bogat i
neprekidno sam se jo vise bogatio, ali se moj uspeh makar zasnivao na
vrenju neophodnih medicinkih intervencija. Nisam samo seckao i reckao
nosie omladini, ili priivao sudanske pitone" na androgine pop dive10. I
dalje sam bio lekar, i dalje sam pomagao ljudima,a ako je to toliko bilo
nemoralno" za uobraeni, licemerni sever, zato su onda tamonji
stanovnici i dalje pristizali?
Paket je stigao sa aerodroma jedan sat pre pacijenta, spakovan u led, u
plastinom izletnikom friideru. Srca su izuzetno retka. Nisu kao jetre ili
tkiva koe, a svakako ne kao bubrezi, koje ste mogli da dobijete iz bezmalo
svake bolnice ili mrtvanice u zemlji posle izglasavanja zakona o
pretpostavljenoj saglasnosti".
Da li je bilo testirano?
Na ta? Da biste neto testirali, morate znati ta uopte traite. Tada
nismo znali za Hodajui pomor. Brinule su nas uobiajene boljke
Navodno, pre rata su polne organe sudanskih mukaraca osuenih za preljubu
odsecali i prodavali po svetu na crnoj berzi.
10

20

hepatitis ili HIV/SIDA - a nismo imali vremena ak ni da ga testiramo na


to.
Zato?
Zato to je let ve predugo potrajao. Organi ne mogu veno da stoje na
ledu. I tako smo se, kad je to srce u pitanju, ve poigravali sa sreom.
Odakle je stiglo?
Najverovatnije iz Kine. Moj posrednik je radio u Makau. Verovali smo
mu. Imao je solidan dosje. Kada nas je uveravao da je paket ispravan",
poverovao sam mu na re; morao sam. Znao je za rizike, kao i ja, kao i
pacijent. Herr Miler je, pored uobiajenih problema sa srcem, bolovao i od
neverovatno retke genetske mane dekstrokardije sa situs inverzusom.
Organi su mu bili postavljeni naopako; jetra mu je bila na levoj strani,
srani otvori na desnoj i tako dalje. Vidite sa kakvom smo se jedinstvenom
situacijom suoili. Nismo tek tako mogli da mu presadimo obino srce i
okrenemo ga naopake. To se naprosto ne radi tako. Trebalo nam je drugo
svee, zdravo srce od davaoca" sa upravo istim problemom. A gde bismo
inae imali takvu sreu ako ne u Kini?
To je bila srea?
[Osmehuje se.] I politika efikasnost". Rekao sam svom posredniku ta
mi je potrebno, objasnio mu pojedinosti, i posle tri nedelje mi je stigla
elektronska poruka sa jednostavnim tekstom: Nali smo odgovarajue."
Pomagao sam, doktor Silva je obavio itavu proceduru. Bio je to
ugledan hirurg-kardiolog koji je operisao najtee sluajeve u Bolnici
Izraelka Albert Ajntajn" u Sao Paulu. Drzak skot, ak i za jednog
kardiologa. Sujeta mi je bila strano povredena zbog toga to sam morao da
radim sa... za... tog bizgova koji se prema meni ophodio kao da sam
staista na prvoj godini. Ali ta sam mogao... Herr Mileru je trebalo novo
srce, a mojoj kui na plai novi herbalni dakuzi.
Herr Miler se nikad nije probudio iz anestezije. Dok je leao u ok-sobi,
samo nekoliko minuta poto smo ga zatvorili, poeli su da mu se pojavljuju
simptomi. Temperatura, puls, koncentracija kiseonika u krvi... Zabrinuo
sam se, a to je zaintrigiralo ak i mog iskusnijeg kolegu". Rekao mi je da je

21

to uobiajena reakcija na lekove za suzbijanje imuniteta, ili jednostavno


oekivana komplikacija gojaznog, bolesnog ezdesetsedmogodinjaka koji
je upravo proao kroz jednu od najtraumatinijih operacija u savremenoj
medicini. udo me nije potapao po glavi, kreten. Rekao mi je da odem
kui, da se istuiram, odspavam malo, moda pozovem devojku ili dve,
opustim se. On e ostati da ga pazi i zvae me ako bude ikakvih promena.
[Olivijera ljutito napui usne i savae jo jedan komadi
tajanstvenog lia.]
I ta je trebalo da mislim? Moda je bilo zbog lekova, OKT 3. Ili sam
moda samo bio po prirodi zabrinut. Bilo mi je to prvo presaivanje srca.
ta sam znao? Mada opet... toliko me je to brinulo da mi spavanje nije bilo
ni nakraj pameti. Zato sam uradio ono to bi svaki dobar doktor uradio
kada mu je pacijent u mukama; otiao u provod. Igrao, pio, dozvolio da mi
ko zna ko i ko zna ta radi kojekakve razvratne stvari. Prvih nekoliko puta
nisam znao ak ni da li mi to vibrira telefon. Prolo je najmanje sat vremena
pre nego to sam se javio. Gracijela, moja recepcionarka, bila je potpuno
van sebe. Rekla mi je da je sat pre toga Herr Miler pao u komu. Bio sam u
kolima pre nego to je stigla da zavri reenicu. Vonja do bolnice trajala je
pola sata, i psovao sam sve vreme i sebe i Silvu. Znai, imao sam razloga da
brinem. Bio sam u pravu! Sujeta, moete tako rei; ak ako to pretpostavlja
teke posledice i po mene samog, uivao sam u tome to je ugled
nepobedivog Silve ukaljan.
Kada sam stigao, video sam Gracijelu kako pokuava da smiri
histerinu Rozi, jednu od mojih bolniarki. Jadna devojka je bila neutena.
Dobro sam je oamario - to ju je smirilo - i upitao ta se deava. Zato joj je
uniforma isprskana krvlju? Gde je doktor Silva? Zato su neki drugi
pacijenti izvan svojih soba, i odakle do avola ta prokleta lupnjava? Rekla
mi je da je Herr Miler preminuo naglo, neoekivano. Objasnila mi je kako
su upravo pokuavali da ga oive kada je Herr Miler otvorio oi i ugrizao
doktora Silvu za ruku. Njih dvojica su poeli da se guaju; Rozi je pokuala
da pomogne, ali umalo i nju nije ujeo. Ostavila je Silvu, pobegla iz sobe i
zakljuala vrata za sobom.
Samo to se nisam nasmejao. Toliko je bilo smeno. Moda je Supermen
pogreio i postavio pogrenu dijagnozu, ako je i to uopte bilo mogue.

22

Moda se ovaj samo pridigao iz kreveta i onako omamljen pokuao da se


pridri za doktora Silvu. Moralo je da postoji razumno objanjenje... a opet,
na njenoj odei je bilo krvi, a iz Herr Milerove sobe dopirali su prigueni
zvui. Vratio sam se do automobila da uzmem pitolj, vie da bih smirio
Gracijelu i Rozi nego zbog sebe.
Imali ste pitolj?
iveo sam u Riju. ta mislite da sam nosio, arca"? Vratio sam se u
Milerovu sobu, pokucao nekoliko puta. Nita se nije ulo. Proaputao sam
njegovo i Silvino ime. Niko mi nije bilo odgovorio. Primetio sam da krv
probija ispod vrata. Uao sam i video da je pod sav krvav. Silva je leao u
daljem uglu, a Miler je uao iznad njega, okrenut prema meni debelim,
bledim, dlakavim leima. Ne seam se kako sam mu privukao panju, da li
sam ga pozvao, opsovao, ili bilo ta uradio. Miler se okrenuo prema meni,
dok su mu parii krvavog mesa ispadali iz otvorenih usta. Video sam da
su mu avovi polurasporeni, a kroz rez mu je izbijala gusta, crna
elatinozna tenost. Drhtavo se osovio na noge i zateturao se sporo ka
meni.
Uperio sam pitolj u njegovo novo srce. Bio je to pustinjski orao",
izraelski, velik i uoljiv, zbog ega sam ga i izabrao. Bogu hvala, nikada pre
toga nisam pucao iz njega. Nisam bio spreman na takav trzaj. Metak je
promaio srce i bukvalno mu razneo glavu. Sreom, istom sreom za ovu
budalu koja je stajala sa zadimljenim pitoljem i potoiem mokrae to joj
se slivao niz nogu. Sad je doao red na Gracijelu da mene oamari nekoliko
puta, pre nego to sam se pribrao i pozvao policiju.
Da li su vas uhapsili?
Ma jeste li vi normalni? To su mi bili partneri, ta mislite, kako sam
uspevao da dolazim do organa? I kako sam uspeo da sredim itav taj haos?
Oni to veoma dobro rade. Pomogli su mi tako to su objasnili ostalim
pacijentima kako je neki manijak upao na kliniku i ubio doktora Silvu i
Herr Milera. Pobrinuli su se takoe da niko od osoblja ne kae neto to bi
protivreilo toj prii.

23

ta je bilo sa leevima?
Napisali su da je Silva rtva verovatne otmice kola i vozaa". Ne znam
kud su sklonili njegov le; moda u neku uliicu u Bojem gradu, kao posle
neuspele transakcije sa drogama, da bi pria bila uverljivija. Nadam se da
su ga prosto spalili, ili sahranili... duboko.
Mislite li da je...
Ne znam. Mozak mu je bio netaknut kad je umro. Ako nije bio u kesi za
leeve... ako je zemlja bila dovoljno meka. Koliko bi mu trebalo da sebi
prokopa put napolje?
[vae jo jedan list, nudi i mene. Odbijam.]
A gospodin Miler?
Bez objanjenja, ni njegovoj udovici, ni Austrijskoj ambasadi. Samo jo
jedan oteti turista koji jc bio nepaljiv u opasnom gradu. Ne znam da li je
Frau Miler ikada poverovala u to, niti da li je pokuala da to dalje istrai.
Verovatno nikad nije shvatila koliko je zapravo imala sree.
Zato je imala sree?
Vi to ozbiljno? ta da nije oiveo u mojoj bolnici? ta da je uspeo da
stigne ak kui?
Zar je to mogue?
Naravno da jeste! Razmislite. Poto je infekcija krenula od srca, virus je
imao neposredan pristup njegovom cirkulacionom sistemu, tako da mu je
verovatno stigao do mozga samo nekoliko sekundi posle presaivanja. E
sad, kad je posredi neki drugi organ, recimo jetra ili bubreg, ili moda ak
pare presaene koe, za to je potrebno mnogo vie vremena, naroito ako
je virus prisutan u malim koliinama.
Ali davalac...
Ne mora potpuno da oivi. ta ako se tek zarazio? Organ moda jo nije
potpuno zasien. Virus je prisutan moda samo u infinitezimalnim

24

tragovima. Ako stavite taj organ u drugo telo, mogu da prou dani,
nedelje, pre nego to virus konano dospe do krvotoka. Do tada pacijent
moe gotovo da se oporavi, sav srean i zdrav, da normalan ivi.
Ali onaj ko odstranjuje organ...
...moda i ne zna sa ime ima posla. Ja nisam to znao. Bile su to poetne
faze, kada niko jo nije nita znao. Ali ak i da jeste, kao to su znale neke
slube u kineskoj vojsci... da ne priamo o tome ta je moralno, a ta ne...
Godinama pre epidemije, zaraivali su milione tako to su prodavali
organe pogubljenih politikih osuenika. Mislite da e neto tako sitno kao
to je virus uspeti da ih natera da ispuste iz ruku tu zlatnu koku?
Ali kako...
Uzmete srce nedugo poto to je rtva umrla... moda ak dok je jo
iva... tako su radili, znate, uzimali organe naivo kako bi bili svezi...
pakovali ih u led, avionom slali u Rio... Kina je bila najvei izvoznik
ljudskih organa na svetskom tritu. Ko zna koliko je bilo zaraenih
ronjaa, zaraenih hipofiza... Majko boja, ko zna koliko su zaraenih
bubrega poslali na globalnu pijacu. A to su samo organi! ta je sa
doniranim" jajnim elijama politkih zatvorenica, spermom, krvlju?
Mislite da je imigracija jedini nain na koji je infekcija zapljusnula svet?
Nisu sve prvobitne epidemije izbijale meu Kinezima. Moete li da
objasnite sve one prie o ljudima koji su naglo umirali bez objanjenja
uzroka i oivljavali a da nikada nisu bili ugrizeni? Zato je toliko epidemija
zapoelo u bolnicama? Ilegalni kineski imigranti nisu ili u bolnice. Znate li
samo koliko je ljudi uradilo ilegalnu transplataciju organa u tim godinama
koje su neposredno prethodile Velikoj panici? ak i da je 10 procenata
meu njima bilo zaraeno, pa makar i 1 procenat...
Imate li neki dokaz za tu teoriju?
Ne... ali to ne znai da se nije tako dogodilo! Kad se samo setim koliko
sam transplantacija obavio svim tim pacijentima iz Evrope, arapskih
zemalja, ak i iz uobraenih SAD. Retko se koji od vas Jenkija raspitivao
odakle vam taj novi bubreg ili guteraa, bilo to od nekog siromanog
klinca iz Bojeg grada ili zlosrenog studenta u kineskom politikom

25

zatvoru. Niste znah, niti vas je bilo briga. Samo ste potpisivali svoje
putnike ekove, odlazili pod no, a onda se vraali kui u Majami, Njujork
ili kuda ve.
Jeste li ikada pokuali da pronaete te pacijente, da ih upozorite?
Nisam. Pokuao sam da se oporavim od skandala, povratim ugled,
bazu klijenata, raun u banci. Hteo sam da zaboravim ta se desilo, a ne da
to dalje istraujem. Kad sam uvideo opasnost, ona mi je ve grebala po
vratima.

Luka Bridtaun, Barbados, Federacija Zapadnoindijskih


Ostrva
[Reeno je da oekujem jedrenjak" iako su jedra" VB
lmfingo zapravo etiri vertikalne turbine na vetar koje se izdiu
iz njegovog vitkog trimaranskog trupa. Zajedno sa MPR-om, ili
membranom za protonsku razmenu, elektrohemijskim
elijama, tehnologijom koja pretvara morsku vodu u struju,
lako je shvatiti zato prefiks ,,VB" oznaava Veiti brod".
Pozdravljen kao nepobitna budunost pomorskog transporta, i
dalje se najee via kako plovi pod dravnom zastavom.
lmfingo je u privatnom vlasnitvu i njime upravlja Dejkob
Nijati, njegov kapetan.]
Roen sam otprilike kad i nova, postaparhejdska Juna Afrika. Tokom
tih euforinih dana, nova vlada ne samo to je obeala demokratiju tipa
jedan ovek, jedan glas" ve i posao i smetaj za celu zemlju. Moj otac je
mislio da e odmah biti tako. Nije znao da su to daleki ciljevi koji treba da
se ostvare tek posle mnogo godina - generacija napornog rada. Mislio je
da e nas, ako napustimo rodni kraj naeg plemena i preselimo se u grad,
tamo ekati ganc nova kua i dobro plaeni poslovi. Moj otac je bio priprost
ovek, nadniar. Ne mogu da ga krivim zbog nedostatka obrazovanja, niti
zbog toga to je eleo da priuti bolji ivot svojoj porodici. I tako smo se
smestili u Kajelii, jednoj od etiri velike varoi u blizini Kejptauna. Bio je

26

to muan, beznadean ivot ispunjen poniavajuim siromatvom. Bilo je


to moje detinjstvo.
U noi kada se to desilo, vraao sam se kui peke sa autobuske stanice.
Bilo je oko pet ujutro, i tek to sam zavrio smenu kelneraja u restoranu
Hvala bogu, petak je kod pristanita Viktorija. Bila je to dobra no. Velike
napojnice, a vesti sa Turnira Tri nacije ispunjavale su svakog
Junoafrikanca ponosom. Springboksi su tukli Sasvim crne... opet!
[Smeka se dok se toga prisea.]
Moda sam se malo zamislio, ili sam jednostavno bio previe iscrpljen,
ali telo mi je reagovalo pre nego to mi je pucnjava doprla do svesti. Hici iz
vatrenog oruja nisu bili nita neobino, natoim ne u mom kraju, i ne u to
vreme. Jedan ovek, jedan pitolj", tako je glasilo geslo mog ivota u
Kajelii. Kad si stari ratnik, razvije gotovo genetske sposobnosti opstanka.
Moje su bile otre kao brija. unuo sam, pokuao da odredim gde se
nalazi izvor zvuka, traei istovremeno najtvru povrinu iza koje bih
mogao da se sakrijem. Veina kua su bili samo sklepani umezi, od
drvenih otpadaka ili rebrastog lima, ili ak samo od najlona privezanih za
grede koje su jedva stajale uspravno. Te straare su makar jednom godinje
nestajale u poaru, a meci su prolazili kroz njih kao kroz vazduh.
Jurnuo sam i zgurio se iza jedne frizerske radnje napravljene od
kontejnera za prevoz automobila. Nije bilo savreno, ali je posluilo
nekoliko sekundi, dovoljno da se sakrijem i saekam da pucnjava zamre.
Samo to se to nije desilo. Pitolji, samarice, i ono tektanje koje se nikad
ne zaboravlja, ono po kojem prepoznate da neko ima kalanjikov. Ve je
trajalo predugo za obian obraun bandi. Sada se ula vika, vriska. Osetio
sam miris dima. uo komeanje rulje. Provirio sam iza ugla. Na desetine
ljudi, veinom u odei za spavanje, svi sa povicima:
Bei! Sklanjaj se odatle! Dolaze!" Kune svetiljke su se palile svuda oko
mene, a lica izvirivala iz koliba. ta se deava?" pitali su. Ko dolazi?"
Tako su priali mladi. Stariji su prosto poeli da bee. Njihov nagon za
preivljavanjem bio je drugaiji, nagon nastao u doba kada su bili robovi u
sopstvenoj zemlji. Tada su svi znali ko su to oni", a kad oni" dolaze,
moe samo da bei i da se moli bogu.

27

Da li ste vi pobegli?
Nisam mogao. Moja porodica, majka i dve sestrice, ivela je samo
nekoliko kua" od radio-stanice Zibonele, upravo odakle je rulja poela da
bei. Nisam razmiljao. Bio sam glup. Trebalo je da se vratim nazad,
pronaem neki sokak ili mirnu ulicu.
Probao sam da se probijem kroz guvu, gurajui se u suprotnom smeru.
Mislio sam da mogu da ostanem pored koliba. Gurnuli su me na jednu od
njih, na jedan od tih najlonskih zidova, koji se obmotao oko mene kada se
itava skalamerija sruila. Bio sam zarobljen, nisam mogao da diem. Neko
je pretrao preko mene, nabio mi glavu u zemlju. Oslobodio sam se nekako,
iskobeljao se i iskotrljao na ulicu. Jo sam leao na stomaku kada sam ih
ugledao: desetak ili petnaestak, ocrtanih spram zapaljenih straara. Nisam
im video lica, ali sam uo kako stenju. Polako su se vukli prema meni,
podignutih ruku.
Ustao sam, zavrtelo mi se u glavi, celo me je telo bolelo. Nagonski,
poeo sam polako da uzmiem i uao u haustor" najblie kolibe. Neto me
je zgrabilo s lea, povuklo me za kragnu i iscepalo tkaninu. Okrenuo sam
se, sagnuo i utnuo iz sve snage. Bio je krupan, krupniji i tei od mene
nekoliko kilograma. Niz belu majicu slivala mu se crna tenost. Iz grudi
mu je virio no, zaglavljen izmeu rebara i zariven do drke. Deo moje
kragne koji je on stezao zubima ispao je kad mu se spustila donja vilica.
Zareao je, kidisao na mene. Pokuao sam da se izmaknem. Uhvatio me je
povie ake. Osetio sam kako mi zglob puca i telom mi je prostrujao bol.
Pao sam na kolena, pokuao da se okotrljam i pri tom ga moda sapletem.
Napipao sam rukom neki teak lonac. Zgrabio sam ga i snano zamahnuo.
Tresnuo ga po licu. Nastavio sam da ga udaram, lupao ga po lobanji sve
dok se kost nije raspukla, a mozak mu se prosuo po mojim nogama.
Klonuo je u stranu. Taman to sam ga se reio, kada se jo jedan pojavio na
vratima. Ovaj put je krhkost graevine meni ila u korist. Provalio sam
zadnji zid nogom, izvukao se napolje i pri tom poruio itavu udericu.
Beao sam, nisam znao kuda. Bio je to pravi komar, kolibe u plamenu i
grabljive ruke svuda oko mene. Proao sam kroz straaru u kojoj se
skrivala jedna ena. Dvoje uplakane dece zbijalo se uz nju. Poite sa
mnom!" rekao sam. ,,Molim vas, hodite, moramo da krenemo!" Pruio sam
ruke i priao joj blie. Povukla je decu ka sebi i zamahnula na mene
naotrenim rafcigerom. Oi su joj bile irom razrogaene, uplaene. uo

28

sam zvuke iza sebe... lomili su straare, prevrtali ih u prolasku. Preao sam
s jezika Ksosa na engleski. Molim vas", preklinjao sam, morate da
beite!" Posegnuo sam za njom, ali me je ubola u ruku. Ostavio sam je
tamo. Nisam znao ta bih drugo. Jo je pamtim, dok spavam ili moda
ponekad kad zamurim. Ponekad je ona moja majka, a uplakana deca moje
sestre.
Ugledao sam ispred sebe jarko svetio koje je sijalo izmeu pukotina u
straarama. Potrao sam iz petnih ila. Probao sam da ih pozovem.
Ponestalo mi je vazduha. Probio sam zid jedne kolibe i odjednom se naao
na otvorenom. Svetla su bila zaslepljujua. Osetio sam kako me je neto
tresnulo u rame. Mislim da sam se onesvestio i pre nego to sam pao na
zemlju.
Doao sam sebi u krevetu u bolnici na Grote kuru.11 Nikad nisam video
takvu unutranjost odeljenja za oporavak. Bilo je toliko belo i isto da sam
pomislio da sam mrtav. Siguran sam da su tom oseaju pripomogli i lekovi.
Nikada ranije nisam probao drogu, nikada nisam okusio ni kap alkohola.
Nisam hteo da zavrim kao mnoge moje komije, kao moj otac. Celog
ivota sam se trudio da ostanem ist, a sada...
Morfijum, ili ta su mi ve ubrizgali u vene, bio je divan. Ni za ta nisam
mario. Nije me bilo briga ni kad su mi rekli da me je policija pogodila u
rame. Video sam kako su mahnito izneli krevet sa ovekom koji je leao
kraj mene im je prestao da die. Nisam mario ak ni kad sam uo kako
priaju o besnilu".
Ko je priao o tome?
Ne znam. Kao to sam rekao, bio sam skroz ufiksan. Seam se samo
glasova u hodniku ispred mog odeljenja, glasova povienih u ljutitoj svai.
To nije bilo besnilo!" vikao je jedan od njih. Ljudi ne postaju takvi od
besnila!" Onda... neto drugo... i zatim: Pa ta onda predlaete, imamo ih
petnaest tu, u prizemlju! Ko zna koliko ih je jo napolju! udno kako
vrtim sve vreme taj razgovor u glavi, i pitam se ta je trebalo da mislim,
oseam, radim. Dugo mi je trebalo da se ponovo otreznim, probudim i
suoim sa komarom.
Groote Schuur - na holandskom: Velika tala", poznato imanje u Kejptaunu
(prim.prev.)
11

29

*
Tel Aviv, Izrael
[Jirgen Varmbrun oboava etiopsku hranu, zato smo se i
susreli u jednom od restorana Falaa, etiopskih Jevreja. Mogao
je da vam zalii na kakvog ludog naunika ili univerzitetskog
profesora zbog svoje svetle, ruiaste koe i belih razbaruenih
obrva koje su bile sasvim u skladu s njegovom Ajntajn"
frizurom. Ali on nije bio niti jedno, niti drugo, lako nikad nije
rekao za koju je obavetajnu slubu radio, ili moda jo radi,
otvoreno priznaje da se jedno vreme bavio pijunaom.]
Veina ljudi ne veruje da neto moe da se desi sve dok se to ne dogodi.
Razlog nije glupost ili slabost, jednostavno, takva vam je ljudska priroda.
Ne krivim nikoga zbog toga to nije poverovao. Ne tvrdim da sam ja iole
bolji ili pametniji od njih. Sve se verovatno svodi na puku sluajnost u
poreklu. Ja sam, eto, roen u grupi ljudi koji ive u neprestanom strahu da
e biti iskorenjeni. To je deo naeg identiteta, naeg sklopa linosti, i uasni
pokuaji i greke nauili su nas da neprestano budemo na oprezu.
Prvo upozorenje na poast stiglo mi je od naih prijatelja i klijenata sa
Tajvana. alili su se na na novi program za deifrovanje softvera. Izgleda
da nije mogao da deifruje neke elektronske poruke iz Narodne Republike
Kine, ili je to tako loe radio da je tekst bio nerazumljiv. Pretpostavio sam
da problem nije u softveru nego u samim prevedenim porukama. Crveni iz
kontinentalne Kine... dobro, pretpostavljam da vie i nisu bili crveni" ali...
ta da oekujete od jednog starca? Crveni su imali gadnu naviku da koriste
isuvie razliitih raunara iz previe razliitih generacija i zemalja.
Pre nego to sam izneo tu teoriju Tajpeju, palo mi je na pamet da bi
moda bilo dobro da i sam proverim te skremblovane poruke. Iznenadio
sam se kada sam video da su slova savreno deifrovana. Ali sam tekst...
sve se odnosilo na epidemiju novog virusa koji najpre eliminie rtve, a
zatim im oivljava leeve i pretvara ih u nekakve pomahnitale ubice.
Naravno, nisam poverovao da je to istina, pogotovo poto je nekoliko
nedelja kasnije izbila kriza u Tajvanskom moreuzu, a sve poruke o

30

leevima u divljakom pohodu naglo su prestale. Podozrevao sam u


postojanje drugog sloja ifara, u ifru unutar ifre. To je bio prilino
uobiajen postupak, od samog nastanka takve vrste komunikacije. Naravno
da Crveni ne misle zaista na leeve. Mora da je to neki novi sistem
naoruanja ili ultratajni ratni plan. Digao sam ruke od toga, pokuao da
zaboravim. Meutim, kako je to ve umeo da kae jedan na veliki
nacionalni heroj: Moje esto, paukovo ulo i dalje je bilo budno."
Nedugo zatim, na svadbi moje kerke, zapodenuo sam razgovor s
jednim profesorom sa Hebrejskog univerziteta. I inae je bio priljiv, a jo je
i prilino popio. Trtljao je neto o tome kako je jedan njegov roak radio
neto u junoj Africi, pa mu priao nekakve prie o golemima. Znate priu
o Golemu, onu staru legendu o rabinu koji je udahnuo ivot beivotnom
kipu? Meri Seli je ukrala tu zamisao za svoju knjigu Franketajn. Isprva
nisam govorio nita, samo sam sluao. ovek je nastavio da brblja o tome
kako ti golemi nisu bili napravljeni od gline, niti su bili pitomi i posluni.
im je pomenuo oivljavanje ljudskih tela, zatraio sam broj tog oveka.
Ispostavilo se da je ovaj bio u Kejptaunu na jednom od onih adrenalinskih
putovanja", mislim na hranjenje ajkula.
[Prevre oima.]
Naime, ajkula ga je zakaila, i to ba po guzici, zbog ega se oporavljao
na Grote kuru upravo kada su tamo doneli prve rtve iz varoi Kajelia.
Nije video nijednu roenim oima, ali mi je napriao dovoljno da popuni
itav moj stari diktafon. Potom sam njegove prie, zajedno sa onim
deifrovanim kineskim elektronskim porukama, dostavio svojim
stareinama.
I tu sam izvukao neposrednu korist iz jedinstvenih okolnosti nae
osetljive bezbednosti. U oktobru 1973, kada nas podli napad Arapa umalo
nije saterao u Sredozemno more, sve informacije bile su nam ispred nosa,
svi znaci upozorenja, a mi smo jednostavno omanuli u proceni. Nije nam
bilo ni na kraj pameti da e nastupiti otvoren, istovremen konvencionalni
napad nekoliko drava, pogotovo ne u vreme naeg najsvetijeg praznika.
Nazovite to stagnacijom, nazovite to krutou, nazovite to neoprostivim
mentalitetom stada. Zamislite grupu ljudi koji stoje i zure u napis na zidu, i
svi estitaju jedni drugima zbog toga to su uspeli tano da proitaju rei.
Ali iza te grupe je ogledalo ija slika odraava pravo znaenje tih rei. Niko

31

i ne gleda u ogledalo. Niko ne smatra da je to potrebno. Pa, poto bezmalo


nismo dozvolili Arapima da dovre ono to je Hitler zapoeo, ne samo to
smo shvatili da je taj odraz u ogledalu neophodan ve i da mora postati
naa dravna politika. Od 1973. nadalje, ako devet obavetajaca doe do
istog zakljuka, dunost desetog je da se usprotivi. Koliko god mogunost
bila nategnuta i malo verovatna, uvek se mora jo vie istraiti. Ako
nuklearna elektrana u vaem komiluku moe da se upotrebi za
proizvodnju plutonijuma kakav se koristi za naoruanje, istraujete; ako se
prouje da neki diktator pravi top toliko velik da moe da ispali granate s
antraksom preko itavih zemalja, istraujete; a ako postoji i najmanja ansa
da mrtvaci oivljavaju i pretvaraju se u prodrljive maine za ubijanje,
istraujete i istraujete dok ne doete do apsolutne istine.
To je ono to sam ja i uradio, istraivao sam. U poetku nije bilo lako.
Bez Kine... tajvanska kriza je onemoguila svako dalje prikupljanje
obavetajnih izvetaja... preostalo mi je tek nekoliko izvora informacija.
Veinom su to bile trice i kuine, naroito na Internetu; zombiji iz svemira i
Zona 51... Kad smo ve kod toga, otkud toliki feti sa Zonom 51 u vaoj
zemlji? Malo kasnije, poeo sam da otkrivam korisnije informacije:
sluajeve besnila" sline onima u Kejptaunu... tek kasnije je tome nadenut
naziv afriko besnilo". Otkrio sam rezultate psiholokog ispitivanja nekih
kanadskih planinskih vojnika koji su se nedavno vratili iz Kirgistana.
Naao sam i blog-zapise jedne brazilske medicinske sestre koja je ispriala
prijateljima o ubistvu nekog hirurga-kardiologa.
Najvie informacija dobio sam od Svetske zdravstvene organizacije.
Ujedinjene nacije su birokratsko remek-delo, toliko je zlatnih grumenova
dragocenih podataka zatrpano planinama neproitanih izvetaja. Naao
sam incidente koji su se dogodili irom sveta, a svi su bili odbaeni sa
prihvatljivim" objanjenjima. Ti sluajevi su mi omoguili da sastavim
sveobuhvatni mozaik sa slikom te nove pretnje. Te rtve su zaista bile
mrtve, neprijateljski nastrojene i nepobitno ih je bilo sve vae. Takoe sam
otkrio i neto veoma ohrabrujue: kako okonati njihovo postojanje.
Ciljati u mozak.
[Kikoe se.]Danas priamo o tome kao o nekoj aroliji, poput svete
vodice ili srebrnog metka, ali zato jedini nain da se ta stvorenja eliminiu
ne bi bilo unitenje mozga? Zar to nije ujedno i jedini nain za nau
eliminaciju?

32

Mislite na ljudska bia?


[Klima glavom.] Pa zar se ne svodimo samo na to? Na puki mozak koji
u ivotu odrava sloena i ranjiva maina koju nazivamo telom? Mozak ne
moe da preivi ako makar jedan deo maine bude uniten ili lien
neophodnih stvari kao to su hrana ili kiseonik. To je jedina merljiva
razlika izmeu nas i Neupokojenih". Njihovom mozgu nije potreban
sistem podrke da bi preiveo, tako da je neophodno napast i sam organ.
[Podie desnu ruku imitirajui pitolj i prislanja je uz slepoonicu.]
Jednostavno reenje, ali samo ako prepoznamo problem! S obzirom na to
koliko se poast brzo irila, mislio sam da je potrebno potraiti potvrdu iz
stranih obavjetajnih krugova.
Pol Najt mi je ve dugo prijatelj, jo od Entebe. On je smislio tla
koristimo kopiju Aminovog crnog mercedesa. Pol se povukao iz dravne
slube ba pre reformisanja" njegove agencije i zaposlio se u ptivatnoj
savetodavnoj firmi u Betezdi, u Merilendu. Kada sam ga posetio tamo,
prenerazio sam se videvi da ne samo to je radio na istom projektu, u
slobodno vreme, naravno, ve mu je i dosje bio bezmalo jednako debeo i
teak kao i moj. Probdeli smo celu no itajui uzajamna otkria. Nismo ni
zucnuli. Mislim da nismo ni bili svesni jedan drugog, sveta oko nas, bilo
ega osim rei pred naim oima. Zavrili smo gotovo istovremeno, ba
kad je poelo da svie na istoku.
Pol je okrenuo poslednju stranicu, a onda me pogledao i ravnoduno
rekao: Ovo nita ne valja, a?" Klimnuo sam glavom, ba kao i on, a onda
dodao: ta onda da radimo s ovim?"
I tako je napisan Varmbrun-Najtov izvetaj.
Voleo bih kad bi ljudi prestali da ga zovu tako. U tom iz veslaju je bilo
jo petnaest imena: virusologa, obavetajnih operativaca, vojnih analitiara,
novinara, ak i jednog posmatraa UN-a koji je nadgledao izbore u
Dakarti kada je zaraza izbila u Indoneziji. Svi su oni bili strunjaci u svom
poslu, svi su doli do sopstvenih slinih zakljuaka pre nego to smo ih mi
uopte i pozvali. Na izvetaj je bio dugaak tek neto manje od stotinu
stranica. Bio je saet, sveobuhvatan, sadrao je sve to je po naem
miljenju bilo potrebno da se sprei da incidenti poprime razmere
epidemije. Znam da je dosta zasluga pripisano junoafrikom ratnom
planu, sasvim zaslueno, ali da je vie ljudi proitalo nae izvetaje i da je

33

radilo na ostvarenju njegovih preporuka, taj plan nikada ne bi ni ni morao


da postoji.
Ali neki ljudi jesu proitali va izvetaj i postupili u skladu s njim...
Vaa vlada...
Jedva, i vidite po koju cenu.

*
Vitlejem, Palestina
[Saladin Kader bi mogao da bude filmska zvezda, tako
grubog lica i istananog arma. Drueljubiv je ali nipoto
servilan, samouveren ali ne i drzak. Profesor je gradskog
projektovanja na univerzitetu Halil Dibran", i naravno, sve
studentkinje su zaljubljene u njega. Sedimo ispod spomenika
oveku po kojem je univerzitet dobio ime. Kao i sve ostalo u
jednom od najbogatijih gradova na Bliskom istoku, njegova
uglaana bronza blista na suncu.]
Roen sam u Kuvajtu i tu sam i odrastao. Moja porodica je bila jedna od
malobrojnih koje su imale tu sreu" da ne budu proterane posle 1991.
godine, kada se Arafat udruio sa Sadamom protiv celog sveta. Nismo bili
bogati, ali nismo ba neto ni stezali kai. Bio sam podmiren, obezbeen, i
to se i te kako videlo u mojim postupcima.
Gledao sam emisiju Al Dazire iza anka u Starbaksu, gde sam svaki dan
radio posle kole. Bila je popodnevna guva i kafi je bio krcat. Trebalo je
da ujete tu galamu, podsmehe i zviduke. Siguran sam da je ta buka bila
ravna buci u Generalnoj skuptini.
Naravno, pomislili smo da je to samo cionistika la, a ko ne bi?
Kada je izraelski ambasador u Generalnoj skuptini UN izjavio da
njegova zemlja uvodi politiku dobrovoljnog karantina", ta je trebalo da
pomislim? Zar je zaista trebalo da poverujem u tu suludu priu kako je
afriko besnilo u stvari neka nova zaraza koja leeve pretvara u krvolone
ljudodere? Kako da poverujete u takve gluposti, naroito kad ih saoptava
va najomrznutiji neprijatelj?

34

Nisam ni uo drugi deo govora tog debelog skota, onaj u kojem je


ponudio utoite, bez ikakvih pitanja, svim Jevrejima roenim u
inostranstvu, svim strancima iji su roditelji bili Izraelci, svim Palestincima
koji su iveli na nekadanjim okupiranim teritorijalna i svim Palestincima
ija je porodica nekada ivela unutar granica Izraela. To potonje odnosilo
se na moju porodicu, izbeglice iz rata '67. protiv cionistike agresije. Po
nalogu rukovodstva PLO-a, pobegli smo iz. svog sela uvereni da emo se
vratiti im naa egipatska i sirijska braa pobaaju Jevreje u more. Nikada
nisam bio u Izraelu, niti u onome to e kasnije biti pripojeno novoj dravi
Ujedinjene Palestine.
ta se, po vaem miljenju, krilo iza izraelskog lukavstva?
Evo ta sam pomislio: cionisti su upravo isterani sa okupiranih
teritorija, rekli su da su samovoljno otili, kao iz Libana, i najskorije, iz
pojasa Gaze, ali zapravo, kao i ranije, znali smo da smo ih mi oterali. Oni
znaju da bi sledei i zavrni udarac unitio tu nezakonitu grozotu koju
nazivaju zemljom, i da bi se pripremili za taj zavrni udarac, pokuavaju da
privuku strane Jevreje kao topovsko meso i... i - mislio sam da sam ba
pametan to sam shvatio i taj deo - otmu to je mogue vie Palestinaca da
bi ih koristili kao ljudski tit! Imao sam odgovore na sve. A ko ih nema sa
sedamnaest godina?
Moj otac nije bio sasvim uveren u moje genijalne geopolitike zakljuke.
On je bio domar u bolnici Amiri". Radio je one noi kada je tamo krenula
prva velika epidemija afrikog besnila. Nije lino video kako se leevi diu
sa stolova mrtvanice niti pokolj uspanienih pacijenata i obezbedenja, ali
je video dovoljno posle toga da zakljui kako je ostanak u Kuvajtu ravan
samoubistvu. Odluio je da odemo istog dana kada je Izrael objavio svoj
proglas.
Mora da vam je to bilo teko da ujete.
To je bilo svetogre! Pokuao sam da ga nateram da se urazumi, da ga
ubedim svojom pubertetlijskom logikom. Pokazivao sam mu slike sa Al
Dazire, snimke iz nove palestinske drave na Zapadnoj obali; proslave,
demonstracije. Ko god je imao oi mogao je da vidi da je potpuno
osloboenje nadohvat ruke. Izraelci su se sasvim povukli sa okupirane
teritorije i pripremali su se da evakuiu Al Kuds, koji zovu Jerusalim! Sve
borbe meu frakcijama, nasilje izmeu naih razliitih organizacija otpora,

35

sve e to, znao sam, zamreti kada se budemo ujedinili da zadamo Jevrejima
taj zavrni udarac. Zar moj otac to nije mogao da uvidi? Zar nije mogao da
shvati da emo se za nekoliko godina, nekoliko meseci, zaista vratiti u svoju
otadbinu, ali sada kao oslobodioci, a ne kao izbeglice.
Kako ste pomirili stavove?
Pomirili", kakav eufenizam. Pomirili" smo stavove posle izbijanja
druge, vee epidemije u Al Darahu. Otac je jednostavno dao otkaz,
ispraznio raun u banci, koliki god da je bio... koferi su nam bili
spakovani... elektronske karte potvrene. TV je tretao u pozadini, policija
za suzbijanje nereda juriala je na ulaz u neku kuu. Nije se videlo u ta to
pucaju unutra. Zvanian izvetaj je za nasilje okrivio prozapadne
ekstremiste". Otac i ja smo se svaali, kao i uvek. Pokuao je da me ubedi u
ono to je video u bolnici, i da e za sve nas biti prekasno kada nae vode
budu priznale da ta opasnost postoji.
Naravno, ja sam se rugao njegovom kukavnom neznanju, njegovoj
spremnosti da napusti Borbu". ta sam drugo mogao da oekujem od
oveka koji je ceo svoj ivot proveo ribajui klozete u zemlji gde su prema
naim ljudima postupali jedva neto bolje nego prema gastarbajterima s
Filipina. Nije vie realno sagledavao svet, izgubio je samopotovanje.
Cionisti su nudili prazna obeanja boljeg ivota, a on je skakao za njima
kao pas za ogriscima.
Otac je pokuao, to je mogao strpljivije, da me natera da shvatim kako
on mrzi Izrael koliko i veina muenika Al Akse, ali inilo se da je to jedina
zemlja koja se aktivno priprema za nadolazeu oluju, i svakako jedina koja
bi nam tako spremno dala krov nad glavom i zatitila nau porodicu.
Nasmejao sam mu se u lice. A onda sam izvalio ono najgore: rekao sam
mu da sam ve pronaao sajt Jasinove dece12 i da ekam odgovor od
regrutnog oficira koji navodno radi u Kuvajtu. Rekao sam ocu da ode i
postane jehudska kurva, ali kada se sledei put budemo videli, ja u ga
spaavati iz logora. Veoma sam se ponosio tim reima, mislio sam da zvue
ba junaki. Zurio sam besno u njegovo lice, a onda ustao od stola i

Jasinova deca: omladinska teroristika organizacija koja je dobila ime po pokojnom


eiku Jasinu. Po strogim regrutnim pravilima, njihovi muenici nisu smeli biti stariji od
osamnaest godina.
12

36

izgovorio za kraj: Najravije zveri u Alahovim oima svakako su oni koji


nemaju vere!13
Za stolom je sve najednom utihnulo. Moja majka je oborila pogled, a
sestre su se zgledale. uo se samo TV, izbezumljene rei izvetaa s lica
mesta koji je svima govorio da treba da ostanu mirni. Moj otac nije bio
krupan ovek. U to vreme, mislim da sam ak bio krupniji od njega. Isto
tako, retko se i ljutio; ne seam se da je ikad povisio glas. Video sam mu
neto u oima, neto to nisam mogao da prepoznam, a onda se najednom
naao se na meni, munjeviti vihor koji me je bacio na zid i oamario me
tako snano da mi je zazvonilo u levom uvetu. Ima da IDE!" vikao je dok
me je drao za ramena i treskao o jeftini gipsani zid. Ja sam ti otac. Ima
DA ME SLUA!" Od sledeeg amara sam video zvezde pred oima.
IMA DA POE S OVOM PORODICOM ILI ODAVDE NEE IZAI
IV!" Zatim je usledilo jo cimanja, guranja, vike i amaranja. Nisam znao
odakle se stvorio taj ovek, taj lav koji je zamenio mog krotkog,
nedostojnog roditelja. Lav koji titi svoje mlade. Znao je da je taj strah
jedino oruje koje mu je preostalo da mi spase ivot, i ako se ve ne plaim
opasnosti od zaraze, onda bogami ima da se plaim njega!
Je li uspelo?
[Smeje se.] Kakav sam samo muenik ispao, mislim da sam preplakao
itav put do Kaira.
Kaira?
Nije bilo direktnih letova iz Kuvajta za Izrael, ak ni iz Egipta otkad je
Arapska liga uvela svoja putna ogranienja. Morali smo da letimo iz
Kuvajta u Kairo, a onda autobusom preko Sinajske pustinje do raskra
kod Tabe.
Dok smo se pribliavali granici, prvi put sam ugledao Zid. Jo nije bio
zavren, gole eline grede dizale su se iznad betonskih temelja. Znao sam
za zloglasnu bezbednosnu ogradu" a koji graanin arapskog sveta nije
- ali sam oduvek mislio da okruuje samo Zapadnu obalu i pojas Gaze.
Ovde, usred te jalove pustinje, on je samo potvrdilo moju teoriju o tome da

Najravije zveri u Alahovim oima svakako su oni koji nemaju vere, da verovali ne
bi." Iz Al Kurana, sura 8, stih 55.
13

37

Izraelci oekuju napad du cele svoje granice. Dobro je, pomislio sam.
Izgleda da su Egipani konano ponovo stekli muda.
U Tabi su nas izveli iz autobusa i rekli da poemo peke, jedno iza
drugog, kraj kaveza u kojima su drali veoma krupne, opasne pse. Prolazili
smo jedan po jedan. Graniar, neki mravi crni Afrikanac nisam znao da
postoje i crni Jevreji14 pruio bi ruku. Saekajte tu!" govorio je na jedva
razumljivom arapskom. A zatim: Ti kreni, hodi!" ovek ispred mene je
bio star. Imao je dugu belu bradu i oslanjao se o tap. Dok je prolazio kraj
pasa, podivljali su, poeli da zavijaju i ree, grizu kaveze i bacaju se na
njihovu icu. Istog trena, dva krupna momka u civilnoj odei obrela su se
oko njega, apnula mu neto i odvela ga od nas. Video sam da je starac
povreen. Haljina mu je bila pocepana oko struka i uflekana tamnom
krvlju. Ali ti ljudi sigurno nisu bili lekari, a crni kombi bez oznaka do kojeg
su ga dopratili sigurno nije sluio kao ambulantna kola. Gadovi, pomislio
sam dok je stareva porodica zapomagala za njim. Odstranjuju stare i bolesne
koji im nisu ni od kakve koristi. Onda je doao red na nas da proemo kroz
kordon pasa. Nisu zalajali na mene, niti na ostale iz moje porodice. Mislim
da je jedan ak zamahao repom kad je moja sestra pruila ruku. Ali ovek
koji je iao iza nas... opet se zauo lave, reanje, i opet su se pojavili
tajanstveni civili. Okrenuo sam se, pogledao ga i iznenadio se kada sam
video da je belac. Amerikanac moda, ili Kanaanin... ne, mora da je bio
Amerikanac, previe glasno je govorio engleski. Ma dajte, dobro sam!"
Vikao je i opirao se. Ma daj, ovee, koji ti je?" Bio je lepo obuen, u odelo
s kravatom, sa kompletom kofera koji su popadali sa strane kada se
sukobio sa Izraelcima. Brate, daj bre, skidaj se sa mene! Ja sam va! Ma
daj!" Dugmad su mu se pokidala i koulja mu se raskopala otkrivi
okrvavljeni zavoj oko stomaka. I dalje je vritao i ritao se dok su ga vukli u
zadnji deo kombija. Nisam to razumeo. ta je s tim ljudima? Razlog oito
nije bio samo u arapskom poreklu ili postojanju ozlede. Video sam da je
nekoliko izbeglica sa tekim povredama prolo a da ih graniari nisu
maltretirali. Sve su ih otpratili do ambulantnih kola, pravih ambulantnih
kola, a ne crnih kombija.

Izraelska vlada je do tada ve dovrila operaciju Mojsije II" i preselila poslednje


etiopske Falae u Izrael.
14

38

Znao sam da to ima nekakve veze sa psima. Da li oni otkrivaju besnilo?


To mi je nekako izgledalo najloginije, i nastavio sam lako da mislim dok
smo boravili ispred Jerohama.
U logoru za preseljenje?
Za preseljenje i karantin. Tada sam na njega gledao kao na zatvor.
Upravo sam i oekivao da e nam se to dogoditi: atori, guva, straari,
bodljikava ica, i arko, pakleno sunce pustinje Negev. Oseah smo se kao
zarobljenici,bili smo zarobljenici, i mada nikad nisam smogao hrabrosti da
kaem ocu: Eto, zar ti nisam rekao", mogao je to jasno da vidi na mom
kiselom licu.
Ono to nisam oekivao bili su lekarski pregledi; svakog dana nas je
pregledala prava vojska medicinskog osoblja. Krv, koa, kosa, pljuvaka,
ak i mokraa i izmet15... iscrpljujue, poniavajue. Jedino to je sve inilo
podnoljivim i to je verovatno spreilo otvorenu pobunu muslimanskih
zatvorenika bilo je to to su lekari i bolniarke veinom i sami bili
Palestinci. Lekarka koja mi je pregledala majku i sestre bila je Amerikanka,
iz mesta po imenu Derzi Siti. Mukarac koji je pregledao nas bio je iz
Dabalije u Gazi, i sam zatoenik do pre nekoliko meseci. Neprestano nam
je govorio: Doneli ste pravu odluku kada ste doli ovamo. Videete. Znam
da je teko, ali videeie da vam nije bilo druge." Rekao nam je da je sve
istina, sve to to Izraelci govore. I dalje nisam mogao naterati sebe da mu
poverujem, iako sam to sve vie eleo.
Ostali smo u Jerohamu tri nedelje, dok nam nisu obradili isprave i
konano potvrdili da su nam medicinski rezultati valjani. Znate, za sve to
vreme jedva da su nam i pogledali pasoe. Moj otac se veoma potrudio da
nam zvanina dokumenta budu u redu. Mislim da ih nije ni bilo briga za
to. Ukoliko vas izraelske odbrambene snage ili policija nisu traile zbog
nekih ranijih nepoinstava, vano je bilo samo to da ste savreno zdravi.
Ministarstvo za socijalne poslove dalo nam je vauere
za
subvencionisani smetaj, besplatno kolovanje i posao za mog oca sa
platom od koje je mogla da se izdrava cela porodica. Ovo je previe lepo da
bi bilo istinito, pomislio sam dok smo ulazili u autobus za Tel Aviv. Neto e
nas svakog trena tresnuti po glavi.
U to vreme nije se znalo sa sigurnou da li virus moe preiveti u vrstom izmetu
izvan ljudskog tela.
15

39

Tako je i bilo, im smo uli u grad Virsaveju. Spavao sam, nisam uo


pucnjavu niti video kako se vetrobran pred vozaem rasprsnuo. Trgao sam
se iz sna kada sam osetio da autobusom niko ne upravlja. Udarili smo u
zgradu. Ljudi su vritali, posvuda je bilo krvi i stakla. Moja porodica je bila
blizu izlaza za sluaj opasnosti. Otac je utnuo vrata, razvalio ih i izgurao
nas na ulicu.
Pucalo se, sa prozora, iz haustora. Video sam da to vojska puca na
civile, civile sa pukama ili bombama kune izrade. Eto! pomislio sam tad.
Srce samo to mi nije eksplodiralo. Oslobaanje je otpoelo! Pre nego to sam
stigao bilo ta da uradim, da potrim i pridruim se drugovima u borbi,
neko me je uhvatio za koulju i odvukao u ulaz Starbaksa.
Bacili su me na pod kraj moje porodice, sestre su plakale dok je majka
pokuavala da dopuzi i legne preko njih. Otac je imao ranu od metka u
ramenu. Jedan vojnik IOS-a me je gurnuo na pod, kako ne bih primicao lice
prozoru. Kn' mi je kljuala; poeo sam da traim neto to bih mogao da
upotrebim kao oruje, moda neki veliki komad sre da ga zarijem jehudi u
grlo.
Najednom, zadnja vrata Starbaksa su se otvorila, vojnik se okrenuo tamo
i opalio. Krvavi le se sruio na pod ba kraj nas, a bomba mu se iskotrljala
iz ake koja se jo trzala. Vojnik je dograbio bombu i pokuao da je to jae
zafrljai na ulicu. Eksplodirala je u vazduhu. Njegovo telo nas je zatitilo
od eksplozije. Pao je unazad preko lea mog ubijenog arapskog brata. Samo
to taj uopte nije bio Arapin. Kad su mi suze presuile, primetio sam na
njemu duge zulufe, jarmulku i krvave brojanice koje su mu se vijugavo
pruale iz vlanih, iskidanih pantalona. Taj ovek je bio jevrejin, naoruani
pobunjenici na ulici bili su Jevreji! Bitka koja je besnela oko nas nije imala
nikakve veze sa ustankom palestinskih pobunjenika, ve su to bili prvi
pucnji izraelskog graanskog rata.
ta je, po vaem miljenju, prouzrokovalo taj rat?
Mislim da je bilo mnogo uzroka. Znam da povratak Palestinaca u
otadbinu nije bio ba naroito popularan, kao ni sveopte povlaenje sa
Zapadne obale.
Siguran sam da je Strateki program premetanja naselja raestio mnoga
srca. Mnogi Izraelci morali su da gledaju kako im rue kue da bi se
oslobodio prostor za utvrena, samodovoljna stambena naselja. Mislim da
je Al Kuds bio kap koja je prelila au. Koaliciona vlada jc zakljuila da je

40

on najslabija taka, prevelik da bi se drao pod kontrolom, rupa koja vodi


pravo u srce Izraela. Nisu evakuisali samo grad, ve i itav koridor od
Neblusa do Hebrona. Smatrali su da se fizika bezbednost moe postii
jedino ponovnim podizanjem kraeg zida du demarkacione linije iz 1967,
bez obzira na negativne reakcije njihove verske desnice. Sve sam to saznao
mnogo kasnije, ba kao i injenicu da je IOS pobedio samo zato to su
veinu pobunjenika inili ultraortodoksni Jevreji, koji stoga nisu ni sluili
vojsku. Da li ste to znali? Ja nisam. Shvatio sam da ne znam praktino nita
o tim ljudima koje sam itavog ivota mrzeo. Sve to sam smatrao istinom
tog dana je nestalo u dimu, da bi ga zamenilo lice naeg pravog neprijatelja.
Upravo sam beao zajedno sa svojom porodicom prema spremitu
jednog izraelskog tenka16, kada se pojavio jedan od onih kombija bez oznaka.
Runa raketa pogodila ga je pravo u motor. Kombi je odleteo u vazduh,
tresnuo okrenut naopake i ekplodirao u bletavu narandastu vatrenu
kuglu. Ostalo mi je bilo jo nekoliko koraka do vrata tenka, taman da vidim
kako se razvija situacija. Neke prilike su izlazile iz zapaljene olupine, spore
baklje ija je koa i odea bila natopljena razbuktalim benzinom. Vojnici
oko nas poeli su da pucaju u njih. Video sam kako im meci bue grudi i
bezopasno prolaze kroz njih. Narednik kraj mene povikao je: Baro! Tira
baro!" a vojnici su bolje nanianili. Glave tih prilika... tih stvorenja...
eksplodirale su. Benzin se taman gasio dok su ti ugljenisani, crni,
obezglavljeni leevi padali na tle. Najednom sam shvatio ono na ta je otac
pokuavao da me upozori, ono na ta su Izraelci pokuavali da upozore
ostatak sveta! Ali nisam mogao da shvatim zbog ega ih ostatak sveta ne
slua.

Za razliku od glavnih borbenih tenkova veine zemalja, izraelske merkave imaju


pozadi spremita za prevoz vojnika.
16

41

Krivica
Lengli, Virdinija, SAD
[Kancelarija direktora centralne obavetajne agencije mogla
bi da pripada kakvom poslovnom oveku, lekaru ili direktoru
srednje kole u nekom malom gradu. Na policama je
uobiajena kolekcija prirunika, na zidovima diplome i
fotografije, a na njegovom stolu lopta za bezbol s autogramom
hvataa Sinsinati redsa, Donija Bena. Bob Arer, moj
domain, vidi mi na licu da sam oekivao neto drugo.
Pretpostavljam da je upravo zato i odabrao da ga ovde
intervjuiem.]
Kad vam je na pameti CIA, verovatno zamiljate naa dva
najpopularnija i najtrajnija mita. Prvi je taj da nam je zadatak da irom
sveta tragamo za svakom zamislivom pretnjom Sjedinjenim Amerikim
Dravama, dok je drugi mit ubeenje da raspolaemo silom potrebnom da
ispunimo prvi. Taj mit je nusproizvod organizacije koja mora, po prirodi
stvari, da postoji i funkcionie u tajnosti. Tajnost je vakuum, a nita tako
dobro ne moe da ispuni vakuum kao paranoine spekulacije. Hej, jeste li
uli ko je ubio tog i tog, ujem da je to uradila CIA. Hej, ta bi s onim
prevratom u republici El Banana, mora da je to pripremila CIA. Hej,
paljivo postupajte dok gledate taj sajt, znate ko uva podatke o pristupu
svim sajtovima koji postoje, CIA!" To je slika koju je o nama pre rata imala
veina ljudi, a mi smo to spremno podravali. Hteli smo da loi momci
sumnjaju, da nas se plae i moda zbog toga dobro razmisle pre nego to
naude nekom naem dravljaninu. To je bila prednost koju smo imali
zahvaljujui predstavi o nama,da smo nalik na nekakvu sveznajuu
hobotnicu. Jedina nepogodnost bila je to to su i nai ljudi verovali u tu
sliku, tako da kad god bi se neto bilo gde dogodilo bez ikakvog
upozorenja, ta mislite u koga bi uprli prstom: Hej, otkud toj ludoj emlji
te nuklearne bombe? Gde je bila CIA? Kako to da je taj fanatik pobio sve te
ljude? Gde je bila CIA? Kako to da kad su mrtvaci poeli da oivljavaju,

42

pojma nismo imali o tome sve dok nisu poeli da nam upadaju u dnevnu
sobu kroz prozore? Gde je kog avola bila prokleta CIA!?!"
A prava istina glasi da ni Centralna obavetajna agencija niti bilo koja
druga zvanina i nezvanina obavetajna organizacija SAD nikad nije bila
sveprisutni i sveznajui inilac. Pod jedan, nikada nismo imali toliki
budet. ak ni u doba hladnog rata, kada smo imali blanko ek,
jednostavno nije bilo fiziki mogue da imamo oi i ui u svakoj prostoriji,
peini, sokaku, javnoj kui, bunkeru, kancelariji, kui, kolima i pirinanom
polju irom planete. Nemojte pogreno da me shvatite, ne tvrdim da smo
bili nemoni, i moda i zasluujemo poneto od onoga to nam oboavatelji
i kritiari pripisuju ve mnogo godina. Ali ako tome dodate sve mogue
luake teorije zavere, jo od Perl Harbora17 pa do dana uoi Velike panike,
ne samo da biste morali da za to imate organizaciju moniju od SAD, ve i
ujedinjeni trud itave ljudske rase.
Mi nismo nekakva supersila iz senke sa drevnim tajnama i
vanzemaljskom tehnologijom. Imamo sasvim konkretna ogranienja i
krajnje limitirana sredstva, i zato bismo onda ta sredstva troili jurei za
svakom moguom pretnjom? To se odnosi na drugi mit o tome ime se
obavetajna sluba zaista bavi. Ne moemo jednostavno da se rastrimo na
sve strane u potrazi za novim i moguim opasnostima u nadi da emo
naleteti na njih. Umesto toga, oduvek smo morali da prepoznamo i
usredsredimo se na one koje su ve jasne i prisutne. Ako va sovjetski
komija pokuava da vam zapali kuu, nemate kad da brinete zbog
Arapina koji stanuje malo dalje u ulici. Ako vam se Arapin najednom nae
u dvoritu, ne stignete da se zabrinete zbog Narodne Republike Kine, a ako
vam se jednog dana na vratima pojavi kineski komunista s nalogom za
iseljenje u jednoj ruci i Molotovljevim koktelom u drugoj, poslednje zbog
ega ete se osvrtati preko ramena jeste le koji hoda.
Ali, zar poast nije potekla iz Kine?
Jeste, ba kao i jedna od najveih operacija zatakavanja u istoriji
moderne pijunae.

CIA, prvobitno OSS, osnovana je tek u junu 1942, est meseci posle japanskog napada
na Perl Harbor.
17

43

Molim?
Bila je to prevara, trik. NRK je znala da je ona ve glavna meta naeg
nadzora. Znali su da nikada nee moi da sakriju postojanje operacija
Ouvanja zdravlja i bezbednosti" koje su obavljali irom zemlje. Shvatili
su da e najbolje prikriti to to zaista rade ako svima bude pred oima.
Umesto da lau o postojanju tih operacija, slagali su samo o njihovom cilju.
Iskorenjivanje disidenata?
Vie od toga, mislim na itav incident u Tajvanskom moreuzu: na to da
je pobedu tajvanske Nacionalne partije za nezavisnost, atentat na kineskog
ministra odbrane, eskalaciju, pretnje ratom, demonstracije i kasnija
kanjavanja isplaniralo Ministarstvo dravne bezbednosti, a sve to samo bi
skrenuli panju svetskog javnog mnjenja s prave opasnosti koja je narastala
u Kini. I uspeli su! Svaki deli informacija koje smo imali o NRK, iznenadni
nestanci, masovna smaknua, uvoenja policijskog asa, mobilizacija
rezervnog sastava, sve se lako moglo objasniti kao uobiajeni postupci
kineskih komunista. U stvari, to je bilo toliko uspeno da smo bili ubeeni
kako III svetski rat samo to nije poeo u Tajvanskom moreuzu, te smo
tamo preusmerili obavetajne izvore iz drugih zemalja gde su incidenti sa
neupokojenima tek poeli da izbijaju.
Kinezi su to toliko dobro odradili.
A mi toliko loe. Agencija ba i ne moe time da se podii, jo smo se
oporavljali od svih onih istki...
Mislite na reforme?
Ne, mislim na istke, jer su to i bile. Kada je Staljin postreljao ili
pohapsio svoje najbolje vojne zapovednike, nije ni upola otetio svoju
dravnu bezbednost koliko je ta administracija nas otetila svojim
reformama". Poslednji mali rat bio jc pravi debakl, a vi pogodite ko je
snosio posledice za to. Naloeno nam je da opravdamo politiki cilj,a kada
je taj politiki cilj kasnije doveden u sumnju, oni koji su nam prvobitno i
naredili to da radimo ustuknuli su i zajedno sa ruljom uprli prstom u nas.
Ko nam je uopte i rekao da treba da ratujemo? Ko nas je uvalio u ovo
sranje? CIA!"-Nismo mogli da se branimo a da ne naruimo nacionalnu

44

bezbednost. Morali smo samo da sedimo i trpimo. I ta je bio rezultat?


Odliv strunjaka. Zato da ostanete kao rtva politikog lova na vetice
kada ve moete da pobegnete u privatni sektor: vea plata, pristojno
radno vreme i moda makar malo potovanja i zahvalnosti ljudi za koje
radite. Izgubili smo mnogo dobrih mukaraca i ena, mnogo iskustva,
inicijative, i neprocenjive sposobnosti za analitiko zakljuivanje. Ostali su
nam samo otpaci, gomila ulizica, kratkovidih evnuha.
Nije valjda da su svi bili takvi.
Ne, naravno da nisu. Neki od nas su ostali jer su zaosta verovali u ono
to rade. Nismo ovo radili zbog para ili uslova za rad, pa ak ni da bi nas
neko s vremena na vreme potapao po leima. Radili smo to jer smo eleli
da sluimo svojoj zemlji. Hteli smo da nai ljudi budu bezbedni. Ali ak i sa
takvim idealima, doete do take kada morate shvatiti da je ukupan
rezultat itavog vaeg uloenog truda zapravo nula.
Znai, znali ste ta se stvarno deava.
Ne... ne... nisam mogao da znam. Nije bilo naina da se potvrdi...
Ali podozrevali ste.
Da, imao sam... sumnje.
Moete li da budete malo odreeniji?
Ne, ao mi je. Ali mogu da kaem da sam esto zapoinjao razgovor na
tu temu sa svojim saradnicma.
ta se desilo?
Odgovor je uvek bio isti: Sam e sebe sahraniti."
Je li zaista bilo tako?
[Klima glavom.] Razgovarao sam sa... nekim u vlasti... bio je to sami i
sastanak od pet minuta, da kaem ta me brine. Zahvalio mi je io sam
doao i rekao da e smesta pogledati o emu se radi. Sutradan sam dobio
nareenje o prekomandi: za Buenos Ajrcs, i to smesta.

45

Jeste li ikad uli za Varmbrun-Najtov izvetaj?


Naravno, sada, ali u to vreme... primerak koji je prvobitno doneo Pol
Najt lino, onaj sa oznakom da je namenjen samo direktoru... pronaen je u
poslednjoj fioci radnog stola nekog slubenika u operativnoj kancelariji
FBI-a u San Antoniju, tri godine posle Velike panike. Ispostavilo se da je to
bilo samo akademsko pitanje posto je Izrael odmah posle moje
prekomande proklamovao svoj Dobrovoljni karantin". Najednom vie nije
bilo vremena za obavetajno upozorenje. injenice su objavljene; sada se
samo postavljalo pitanje ko e u njih poverovati.

*
Valajarvi, Finska
[Prolee je, sezona lova". Kako temperatura raste, a tela
zaleenih zombija poinju da oivljavaju, pripadnici S-Fora
(Severnih snaga) Ujedinjenih nacija pristiu da obave svoju
godinju operaciju ienja terena". Svake godine, broj
neupokojenih je sve manji. Ako se sadanji trend nastavi,
oekuje se da ovaj region bude potpuno siguran" za desetak
godina. Trevis D'Ambrozija, savezniki vrhovni komandant za
Evropu, doao je da lino nadzire operacije. Generalov glas je
tih, ispunjen tugom. Tokom naeg intervjua, teko uspeva da
me gleda u oi.]
Ne poriem da smo greili. Ne poriem da smo mogli da budemo
spremniji za to. Prvi u priznati da smo izneverili ameriki narod. Samo
elim da ameriki narod zna zbog ega.
ta ako su Izraelci u pravu?" To su bile prve rei predsedavajueg dan
posle izraelske deklaracije u UN-u. Ne kaem da jesu", postarao se da to
jasno naglasi, samo kaem: ta ako jesu?" eleo je iskreno miljenje, bez
pritvornosti. Takav vam je bio predsedavajui u Zdruenom tabu.
Insistirao je da razgovaramo hipotetiki",prepustivi se fantaziji o tome da
je to samo nekakva intelektualna veba. Najzad, ako ostatak sveta nije

46

spreman da poveruje u neto tako neuveno, zato bi to uinili mukarci i


ene u toj prostoriji?
Nastavili smo s tom lakrdijom koliko smo mogli, smekali se dok smo
priali, ili ubacivali pokoji tos... Nisam siguran kada je tano nastupila
promena. Bila je tako suptilna da ne verujem da ju je iko primetio, ali
odjednom je soba bila puna vojnih profesionalaca, i svaki od njih imao je
decenije borbenog iskustva i vie akademskog obrazovanja nego prosean
civilni neurohirurg, i svi smo priali otvoreno i iskreno o moguoj
opasnosti od hodajuih leeva. Bilo je kao... kao da je probijena neka brana;
tabu je bio razbijen i istina je poela da navire. Donelo nam je veliko...
olakanje.
Dakle, i sami ste privatno sumnjali?
Mesecima pre izraelske deklaracije; ba kao i predsedavajui. Svi u toj
sobi su uli ili podozrevali neto.
Da li je iko od vas proitao Varmbrun-Najtov izvetaj?
Ne, niko. uo sam za taj naziv, ali nisam imao pojma o sadrini. Jedan
primerak mi je dospeo u ruke tek oko dve godine posle Velike panike.
Veina vojnih mera predviena izvetajem bila je gotovo iz reenice u
reenicu u skladu sa naim.
Vaim?
S naim predlogom za Belu kuu. Izloili smo sveobuhvatan program,
ne samo da bismo eliminisali opasnost u SAD ve i da bismo je iskorenili
irom sveta.
ta se dogodilo?
Bela kua je bila oduevljena Prvom fazom. Ona je bila jeftina, brza, i
ako se izvede kako treba, apsolutno tajna. Prva faza je predvidela
ubacivanje specijalnih jedinica u zaraene oblasti. Nareenja su im bila da
istrae, izoluju i eliminiu.

47

Eliminiu?
Bez izuzetaka.
To su bili Alfa timovi?
Da, gospodine, i bili su veoma uspeni. Iako im je borbena evidencija
zapeaena za sledeih 140 godina, mogu da kaem da je to bio jedan od
najslavnijih trenutaka u istoriji amerikih elitnih ratnika.
ta je onda polo naopako?
U Prvoj fazi nita, ali trebalo je da Alfa timovi daju samo privremeno
reenje. Njihova misija nikada nije bila da iskorene pretnju, ve da je zadre
dovoljno dugo da se dobije na vremenu za Drugu fazu.
Ali Druga faza nikad nije dovrena.
Nikad nije ni poela i to je razlog zbog kojeg je amerika vojska zateena
tako sramno nespremna.
Druga faza je zahtevala glomazan poduhvat nacionalnih razmera,
kakav nije vien jo od najteih dana Drugog svetskog rata. Takav napor
iziskuje ogromno nacionalno bogatstvo, ba kao i nacionalnu podrku, a
ve tada nije bilo niti jednog, niti drugog. Ameriki narod je upravo bio
proao kroz veoma dug i krvav sukob. Bio je umoran. Bilo mu je dosta
svega. Kao i 1970, klatno se kretalo od militantnog stava prema onom
krajnje odbojnom.
U faistikim reimima - u komunizmu, faizmu, verskom
fundamentalizmu narodna podrka se podrazumeva. Moete
zapoinjati ratove, otezati sa njima, odenuti uniformu svakome na
neodreeno vreme bez straha od bilo kakvih politikih posledica. U
demokratiji je sasvim suprotno. Podrka javnosti mora da se uva kao
ogranieni nacionalni resurs. Mora se troiti pametno, tedljivo, i tako da iz
tog ulaganja najvie profitirate. Amerika je naroito osetljiva na zamor od
ratovanja, a nita ne izaziva toliko jaku povratnu reakciju kao percepcija
poraza. Kaem percepcija" zato to ameriko drutvo funkcionie na
principu sve ili nita. Volimo veliku pobedu, tadaun, nokaut u prvoj
rundi. Volimo da znamo, i da svi ostali takoe znaju, kako je naa pobeda
bila ne samo bez premca ve i potpuno razorna. Ako nije tako... pa...

48

pogledajte samo gde smo bili pre Panike. Nismo izgubili poslednji mali rat,
daleko od toga. Zapravo smo ispunili veoma teak zadatak sa malo
sredstava i u izuzetno nepovoljnim okolnostima. Pobedili smo, ali javnost
to nije tako videla zato to nije bio posredi munjevit pohod kakav trai duh
nae nacije. Previe je vremena prolo, previe se para potroilo, previe je
ivota izgubljeno ili nepovratno narueno. Nismo samo protraili podrku
javnog mnjenja, ve smo bili i u dubokom minusu.
Pomislite samo na vrednost Druge faze u dolarima. Znate li koliko
kota samo da obuete jednog Amerikanca u uniformu? Ne mislim tu samo
na vreme koje aktivno provede u toj uniformi, ve i na obuku, opremu,
hranu, smetaj, prevoz, medicinsku negu. Priam o dugoronoj dolarskoj
vrednosti koju zemlja, ameriki poreski obveznik, mora tom oveku da
plaa do kraja ivota. To je strahoviti finansijski teret, a u ono vreme jedva
da smo imali dovoljno novca da odravamo i ono to smo imali.
ak i da blagajne nisu bile ispranjene, da smo imali dovoljno para da
stvorimo sve te uniforme koje su nam bile potrebne da bismo primenili
Drugu fazu, ta mislite, koga smo morali da navedemo tla ih obue? To nas
dovodi do srca amerikog ratnog zamora. Kao da tradicionalni" uasi nisu
bili dovoljno teki - mrtvi, unakaeni, psihiki uniteni - sada smo imali
itav niz novih potekoa sa Izdanima". Bili smo dobrovoljna vojska, a
pogledajte samo ta se dogodilo sa naim dobrovoljcima. Za koliko vojnika
znate kojima je produen rok slube, ili za koliko bivih rezervista koji su
posle desetak godina civilnog ivota dobili poziv da se ponovo jave na
dunost? Koliko je vikend-ratnika izgubilo posao ili kuu? Koliko se njih
vratilo upropaenom ivotu, ili jo gore, koliko ih se uopte nije vratilo?
Amerikanci su poteni ljudi, mi oekujemo fer dogovor. Znam da su mnogi
pripadnici drugih kultura to smatrali naivnim ili ak i detinjastim, ali to
jeste jedan od naih najsvetijih principa. Videti kako Ujka Sem kri datu
re, oduzima ljudima privatni ivot, oduzima im slobodu...
Posle Vijetnama, kada sam bio mlad vodnik u Zapadnoj Nemakoj,
morali smo da uvedemo podsticajni program samo tla bismo spreili svoje
vojnike da ne dezertiraju. Posle ovog poslednjeg rata, nikakvi podsticaji
nisu mogli da popune nae upranjene redove, nikakve dodatne isplate niti
skraenja, nikakva sredstva za regrutaciju preko Interneta preruena u

49

civilne video-igre.18 Ovoj generacije bilo dosta svega, i zato smo bili bezmalo
previe slabi i ranjivi tla zausiavimo neupokojene kada su poeli da nam
proidiru zemlju.
Ne krivim civilne vode niti tvrdim da mi u uniformama ne bi trebalo da
ih sluamo. Ovo je na sistem, i on je najbolji na svetu. Ali mora da se titi i
brani, i nikada se vie ne sme ovako zloupotrebiti.

*
Stanica Vostok: Antarktik
[U predratno vreme, ova ispostava se smatrala
najudaljenijom na svetu. Smetena je blizu junog
geomagnetskog pola planete, povrh zaleene kore jezera
Vostok debele etiri kilometra, a tu su svojevremeno
zabeleene temperature koje su dostizale ak do minus
osamdeset i devet stepeni po Celzijusu, dok su najvie retko
prelazile minus dvadeset i dva. Upravo ta ekstremna hladnoa i
injenica da prevoz kopnenim putem do stanice traje due od
mesec dana inile su stanicu Vostok toliko privlanom za
Brekinrida Breka" Skota.
Sastajemo se u Kupoli", ojaanom geodezijskom stakleniku
koji crpe struju iz geotermike elektrane u stanici. Gospodin
Skot je primenio ta i mnoga druga poboljanja kada je iznajmio
stanicu od ruske vlade. Nije otiao iz nje jo od Velike panike.]
Razumete li se vi u ekonomiju? Mislim na vrhunski, predratni, svetski
kapitalizam. Znate li kako je to sve funkcionisalo? Ja ne znam, a ko god
kae da zna, samo sere. Nema pravila, nema naunih apsolutnih istina.
Dobijete, izgubite, sve vam je to samo kocka. Jedino pravilo koje je za mene
ikada imalo smisla nauio sam od profesora istorije na Vortonu, ne od
profesora ekonomije. Strah", govorio je on, strah je najvrednija roba u
vaseljeni." To me je oduvalo. Ukljuite TV", govorio je. ,,I ta vidite? Ljude
Pre rata, amerika vlada je svima besplatno delila internet ..pucainu" po imenu
Amerika vojska", kako su neki tvrdili, da bi se privukli novi regruti.
18

50

koji prodaju svoje proizvode? Ne. Ljude koji vam prodaju strah od ivota
bez njihove robe." Jebo te, bio je sto posto u pravu. Strah od starosti, strah
od samoe, strah od siromatva, strah od neuspeha. Strah je nae
najosnovnije oseanje. Strah je praiskonski. To je bila moja uzreica. Strah
prodaje."
Kada sam prvi put uo za incidente sa epidemijom, jo kad su je svi
nazivali afrikim besnilom, prepoznao sam ivotnu priliku. Nikad neu
zaboraviti taj prvi izvetaj, o incidentu u Kejptaunu, samo deset minuta
prave reportae, a zatim pun sat mozganja o tome ta e se dogoditi ako
virus nekad stigne do Amerike. Hvala bogu na vestima. Trideset sekundi
kasnije ve sam okretao najvanije brojeve telefona.
Sastao sam se sa nekima od mojih najbliih i najdraih. Svi su odgledali
istu reportau. Prvi sam se dosetio onoga to bi upalilo: vakcine, prave
vakcine protiv besnila. Hvala bogu to za besnilo nema leka. Ljudi bi
kupovali lek samo ako misle da su zaraeni. Ali vakcina! Ona deluje
preventivno! Ljudi e je uzimati sve dok se plae da poast nije iskorenjena!
Imali smo dosta veza u biomedicinskoj industriji, a jo vie na Kapitol
hilu i Aveniji Pensilvanija. Mogli smo da pripremimo vakcinu za manje od
jednog meseca, a ponudu da napiemo za samo nekoliko dana. Do
osamnaeste rupe na terenu za golf, sve bi se zavrilo.
A ta je bilo sa FDA?19
Molim vas, vi to ozbiljno? U to doba je FDA bila jedna od onih dravnih
organizacija sa najmanje sredstava i najgorim rukovodstvom. Mislim da su
jo estitali jedni drugima na tome to su uspeli da izbace Crvenu broj 220 iz
bombonica M&M". Povrh toga, to je bila jedna od biznisu najnaklonjenijih
administracija u amerikoj istoriji. D. P. Morgan i Don D. Rokfeler su i sa
onoga sveta radili za tog lika iz Bele kue. Njegovo osoblje nije se ni
potrudilo da proita na izvetaj o proceni trokova. Mislim da su ve
tragali za arobnim metkom. Progurali su to kroz FDA za ciglo dva meseca.
Seate se predsednikovog govora pred Kongresom, o tome kako se to ve
neko vreme testira u Evropi i kako je jedina konica naa nadmena
FDA {Food and DrugAdministratioii) - ameriko dravno telo za propisivanje standarda
i izdavanje dozvola za promet proizvoda iz industrije hrane i lekova; prim. prev.
20 Mit; iako su crvene bombonice M&M" bile odstranjene s trita od 1976. do 1985, u
njima nije bilo Crvene boje broj 2.
19

51

birokratija"? Seate se onoga: Ljudima ne treba velika vlada, treba im


velika zatita, treba im kao nikada do sada!" Isuse Boiu, mislim da je pola
zemlje na to poelo da pika firnajz. Koliko mu se popeo procenat podrke
te veeri, na 60 posto, 70? Samo znam da je povealo vrednost naih akcija
za 389 posto ve prvog dana! Eto ti ga na, baidu.com!21
A vi niste znali da li e delovati?
Znali smo da e delovati protiv besnila, a oni su rekli da se radi o
besnilu, zar ne, samo to je neki udan soj besnila iz dungle.
Ko je to rekao?
Znate, oni", kao UN ili... neko. Svi su ga na kraju tako zvali, zar ne,
afriko besnilo".
Da li je sredstvo ikada testirano na pravoj rtvi?
A zato bi bilo? Ljudi su se stalno vakcinisali protiv gripa, a nikada nisu
znali da li je to vakcina ba za pravi soj. Zato bi ovo bilo iole drugaije?
Ali teta...
Ko je uopte mogao da pomisli da e do svega toga doi? Znate koliko je
bilo strahova zbog drugih bolesti. Boe, to je bilo da ovek pomisli kako
Crna smrt hara Zemljinom kuglom na svaka tri meseca... ebola, SARS, ptiji
grip. Znate li koliko su para ljudi zaradili na tim strahovima? Ama, i sam
sam zaradio prvi milion na beskorisnim pilulama protiv radijacije u vreme
kada je vladao strah od prljavih bombi.
Ali da je neko otkrio...
ta to? Mi nikada nismo slagali, razumete? Rekli su nam da je besnilo,
pa smo napravili vakcinu protiv besnila. Rekli smo da je vakcina testirana
u Evropi, a lekovi na kojima se zasnivala zaista su bili testirani u Evropi.
Tehniki, nikada nismo slagali. Tehniki, nikada nismo uradili nita loe.

21

Najvei kineski pretraiva Interneta; prim. prev.

52

Ali da je neko otkrio da nije besnilo...


A ko bi pa to razglasio? Medicinari? Postarali smo se da se vakcina
izdaje na recept, tako da su lekari imali da izgube isto koliko i mi. Ko jo?
FDA koja je vakcinu odobrila? Kongresmen koji je glasao za nju? Ministar
zdravlja? Bela kua? Bila je to situacija u kojoj niko nije mogao da izgubi!
Svi su bili heroji, svi su namlatili pare. est meseci poto je falanga dospela
na trite, poele su da se pojavljuju jeftinije kopije, koje su se takoe
solidno prodavale, ba kao i drugi pomoni proizvodi poput kunih
osveivaa vazduha.
Ali virus se nije prenosio vazduhom.
Nije bilo vano! I dalje je to bio isti brend! Od proizvoaa vakcine..."
Trebalo je samo da kaem: Moe da sprei neke virusne infekcije." I to je
bilo dovoljno! Sad shvatam zato je bilo zakonom zabranjeno da neko vie
da je poar u punom pozoritu. Ljudi ne bi rekli: Hej, ne oseam miris
dima, da li je zaista poar?" Ne, rekli bi: ,,Au jebo te, poar! TUTANJ!"
[Smeje se.] Zaradio sam para na kunim osveivaima za vazduh, na
osveivaima za automobile; a najvie mi se prodavala andrmolja koja se
nosi oko vrata dok putuje avionom! Ne znam da li je zaista preiavala
ambroziju, ali prodavala se.
Stvari su ile toliko dobro da sam poeo da osnivam fol kompanije
znate, sa planovima za izgradnju proizvodnih kapaciteta irom zemlje.
Akcije tih budalatina prodavale su se bezmalo po istoj ceni kao i one
prave. Vie ak nije bila re o ideji bezbednosti, ve o ideji o ideji
bezbednosti. Seate se kad su se prvi sluajevi pojavili u Americi, onog lika
sa Floride koji je rekao da je ujeden, ali je preiveo zahvaljujui tome to je
uzimao falangu? O! [Ustaje i pokretima oponaa mahniti snoaj.] Jebo te,
blago nama s takvim budalama.
Ali to nije bilo zbog falange. Va lek uopte nije titio ljude.
titio ih je od njihovih strahova. Ja sam samo to i prodavao. Boe, zbog
falange je biomedicinski sektor poeo da se oporavlja, to je zauzvrat
pokrenulo trite hartijama od vrednosti, koje je potom i samo odavalo
utisak oporavka, to je povratilo poverenje potroaa i stimulisalo stvarni

53

oporavak! Falanga je, ruku na srce, okonala recesiju! Ja. ..ja sam okonao
recesiju!
I onda? Kada su incidenti postali ozbiljniji, i kada je tampa konano
objavila da udesan lek ne postoji?
Jebo te, ba tako! Tu alfa-pizdu treba streljati, kako se zvala, onu koja je
prva objavila tu priu! Vidite ta je uradila! Jebo te, izvukla nam je svima
tepih ispod nogu! Ona je izazvala spiralu! Ona je izazvala Veliku paniku!
A vi ne preuzimate linu odgovornost?
Za ta? Jebo te, za to to sam malice namlatio para? Dobro, ne ba
malice. [Kikoe se.] Ja sam samo uradio ono to je svako od nas trebalo da
radi. Jurio sam svoj san, i dobio svoje pare. Ako elite nekog da krivite,
okrivite onog ko je to prvi nazvao besnilom, ili je znao da nije u pitanju
besnilo, a opet nam je dao odobrenje. Do kurca, ako hoete da krivite
nekog, to ne ponete od svih tih ovaca koje su dozvolile da ih iamo ne
potrudivi se da se malo bolje raspitaju. Ja im nisam uperio pitolj u glavu.
Sami su birali. Oni su loi momci, a ne ja. Nikad nikome nisam neposredno
naudio, a ako je neko bio toliko glup da dozvoli da strada, ko ga jebe.
Naravno...
Ako postoji pakao... [kikoe se dok pria] .. .ne elim ni da pomiljam
na to koliko me tih gluperdi moda tamo eka. Samo se nadam da ne ele
da im vratim kintu.

*
Amarilo, Teksas, SAD
[Grover Karlson radi kao sakuplja goriva za
eksperimentalnu gradsku fabriku za bio konverziju. Gorivo
koje on sakuplja jeste balega. Sledim biveg efa osoblja Bele
kue dok gura runa kolica po panjaku punom balege.]
Naravno da smo dobili primerak Najt-Varn-jevrejskog izvetaja, ta
mislite ko smo mi, CIA? Proitali smo ga tri meseca pre nego to je Izrael

54

izaao sa tim u javnost. Pre nego to je Pentagon poeo da galami, moj


posao je bio da lino izvetavam predsednika, koji je opet posvetio itav
jedan sastanak diskusiji o znaenju izvetaja.
to je u stvari bilo?
Prekinuti sve, usredsrediti sav trud, tipino alarmistiko sranje. Dobijali
smo na desetine takvih izvetaja svake nedelje, svaka administracija ih je
dobijala, i u svima se tvrdilo kako je ta i ta babaroga najvea pretnja
postojanju ljudske rase". Ma 'ajde! Moete li da zamislite kakva bi Amerika
bila da je vlada gazila na konicu svaki put kada je neki paranoini luak
povi kao vuk", globalno zagrevanje" ili ivi mrtvaci"? Ma dajte. Ono to
smo uradili, ono to je svaki predsednik jo od Vaingtona uradio, bilo je
da spremimo promiljen, prikladan odgovor, u direktnoj vezi sa realnom
procenom opasnosti.
A to su bili Alfa timovi.
Izmeu ostalog. S obzirom na to koliko je malo vanosti tome pridavao
savetnik za nacionalnu bezbednot, mislim da smo se poprilino posvetili
problemu. Snimili smo obrazovni video-spot za pripadnike dravne i
lokalne policije, o tome ta da rade u sluaju epidemije. Ministarstvo
zdravlja je na svom sajtu imalo stranicu o tome kako da graani reaguju na
zaraene lanove porodice. I hej, da ne zaboravim to kako smo progurali
falangu pravo kroz FDA!
Ali falanga nije bila delotvorna.
Da, a znate li koliko je vremena trebalo da se izmisli neto delotvorno?
Pogledajte samo koliko je para i vremena je potroeno na istraivanja
vezana za rak ili sidu. Da li elite da budete onaj koji e rei amerikom
narodu da se sa istraivanja tih bolesti novac usmerava na neku novu za
koju veina ljudi nije ni ula? Pogledajte samo koliko smo sredstava uloili
za vreme rata i posle njega, a i dalje nemamo niti lek niti vakcinu. Znamo
da je falanga bila placebo, i bili smo zahvalni zbog toga. Smirivala je ljude i
omoguavala nam da radimo svoj posao.
Zar biste ljudima radije saoptili istinu? Da to nije novi soj besnila, nego
neka tajanstvena superpoast koja oivljavala mrtve? Moete li da zamislite

55

paniku koja bi tada nastala: proteste, pobune, tetu na privatnoj imovini


koja bi se merila milijardama? Moete li da zamislite sve one upisane
senatore koji bi zakoili rad vlade kako bi mogli da u Kongresu izglasaju
neki visokoparan i krajnje beskoristan ,,Zakon o zatiti od zombija"?
Moete li zamisliti koliku bi tetu to nanelo politikom kapitalu
administracije? Priamo o izbornoj godini, i o avolski tekoj borbi za vlast.
Mi smo bili ekipa za ienje", nesrenici koji su morali da iste sva ona
govna koja je za sobom ostavila prethodna administracija, i verujte, za
proteklih osam godina, nakupila se tu poprilino visoka planina govana!
Uspeli smo nekako da se na jedvite jade dokopamo vlasti samo zato to je
na novi lakoverni kandidat obeavao da emo se vratiti miru i
prosperitetu". Ameriki narod ne bi pristao ni na ta drugo. Nai graani
su smatrali da su ve proli kroz prilino teka vremena, i bilo bi pravo
politiko samoubistvo rei im da ih najtea tek oekuju.
Znai, nikada niste zaista pokuali da reite problem.
Ma dajte. Moete li ikada reiti" siromatvo? Moete li ikada reiti"
zloin? Moete li ikada reiti" bolest, nezaposlenost, rat, ili bilo koji drugi
drutveni herpes? Vraga. Moete se samo nadati da ete ih podvesti pod
kontrolu dovoljno da ljudi mogu da nastave normalno da ive. To nije
cinizam, to je zrelost. Ne moete spreiti kiu. Moete samo da sagradite
krov i nadate se da nee prokinjavati, ili da makar nee prokinjavati po
ljudima koji e glasati za vas.
ta to znai?
'Ajde...
Ozbiljno. ta to znai?
Dobro, u redu, Gospodin Smit, jebo mater svoju, ide u Vaington", to
znai da se, u politici, usredsredite na potrebe osnove vae vlasti. Vi njih
inite zadovoljnim, oni vas zadravaju na poloaju.
Da li su zato izvesni incidenti bili zanemareni?
Boe, zvuite kao da smo jednostavno zaboravili na njih.

56

Da li je lokalna policija traila dodatnu podrku savezne vlade?


A kada policajci nisu traili vie ljudi, bolju opremu, vie vremena za
treninge, ili sredstva za programe optinske pomoi"? Te pikice su
gotovo jednako bedne kao i vojnici, stalno cmizdre kako nemaju ono to
im je potrebno", ali moraju li oni da rizikuju svoj posao poveanjem
poreza? Moraju li oni da objanjavaju bogatima da ih gule zbog
siromanih?
Niste bili zabrinuti zbog izlaska u javnost?
ijeg?
tampe, medija.
Medija?" Mislite na one mree u vlasnitvu najveih svetskih
korporacija, korporacija koje bi se sunovratile ako bi jo jednom zavladala
panika na berzi? Na te medije?
Znai, nikad niste naredili zatakavanje?
Nismo morali; sami su zatakavali. Imali su da izgube jednako koliko i
mi, moda ak i vie. Pored toga, ve su bili dobili svoje prie pre godinu
dana, kada su izvestili o prvim sluajevima u Americi. Onda je dola zima,
falanga se pojavila na policama, i ti sluajevi vie nikoga nisu zanimali.
Moda jesu odgovorili" nekoliko mladih novinara-krstaa, ali, sve je to
posle nekoliko meseci zapravo ve bila bajata vest. Stvar je postala
podnoljiva". Ljudi su nauili kako da se nose s tim i ve su bili gladni
neeg drugog. Velike vesti su veliki biznis, i morate ostati svezi ako elite
uspeh.
Ali bilo je i alternativnih medija.
O, svakako, ali znate ko njih uopte slua? Nadobudni sveznajui
homii, a znate ko njih slua? Niko! Ko jo mari za one malobrojne koji
prate javnu televiziju i radio, i odskau od opteg javnog mnjenja? to su
vie ti elitistiki intelektualci vikali: Mrtvi hodaju", to su Amerikanci
manje panje obraali na njih.

57

Dobro, da vidim jesam li razumeo va stav.


Stav administracije.
Stav administracije, a to je da ste tom problemu posvetili onoliko
panje koliko ste mislili da zasluuje.
Tano.
Imajui u vidu to da vlada stalno ima mnogo ta na tapetu, pogotovo u
to vreme, poto amerikom narodu nije ni najmanje bio potreban strah od
nove javne pretnje.
Jeste.
Dakle, zakljuili ste da je opasnost dovoljno mala da bi se njom
upravljalo" preko Alfa timova u inostranstvu i malo dodatne policijske
obuke kod kue.
U pravu ste.
lako ste imali upozorenja da je upravo suprotno, da se to nikada nee
moi utkati u javni ivot i da je to zapravo globalna katastrofa na
pomolu.
[Gospodin Karlson zastaje. Ljutito me pogleda, a onda ubacuje punu
lopatu goriva" u svoja kolica.)
Kada ete vie odrasti?

*
Troj, Montana, SAD
[Ovaj kraj je, po tvrdnjama iz broure, Nova zajednica" za
Novu Ameriku". Zasnovan je na modelu izraelske Masade i
jasno je ve na prvi pogled da je ovaj kraj izgraen samo sa
jednim ciljem. Sve kue su sojenice, toliko visoke da iz njih
puca savren pogled iznad zida od ojaanog betona visokog
preko est metara. Svim kuama se prilazi pomou stepenica na

58

uvlaenje i mogu se povezati sa komijama pomou pokretnog


mostia. Krovovi sa solarnim elijama, zatieni bunari, bate,
osmatranice, i debela, klizna kapija ojaana elikom doprineli
su tome da Troj smesta zadovolji svoje stanovnike, i to u takvoj
meri da je njegov projektant ve dobio jo sedam porudbina
irom kontinentalnih SAD Projektant, glavni arhitekta i prva
gradonaelnica Troja jeste Meri Do Miler.]
O, da, bila sam zabrinuta, brinula sam o tome kako u plaati rate za
kola, i o Timovom poslovnom kreditu. Bila sam zabrinuta zbog sve ire
pukotine u bazenu i novog filtera bez hlora uprkos kojem je tamo i dalje
ostajala skrama od algi. Bila sam zabrinuta zbog naeg portfelja akcija iako
me je moj elektronski broker uveravao kako je to samo nervoza ulagaapoetnika te da je tu mnogo vei dobitak nego kod standardnog 401(k).22
Ejdenu je trebao privatni profesor matematike. Deni su trebale originalne
kopake Dejmi Lin Spirs" za fudbalski kamp. Timovi roditelji su
razmiljali da li da provedu Boi kod nas. Brat mi je ponovo otiao na
odvikavanje. Finli je dobio gliste, a jednoj naoj ribici rasle su nekakve
gljivice na levom oku. To su bile tek neke od mojih briga. Imala sam ih vie
nego dovoljno da budem stalno zauzeta.
Da li ste gledali vesti?
Da, oko pet minuta svakog dana: lokalne naslove, sport i traeve o
poznatima. Zato bih bacala sebe u depresiju gledajui TV? Za to mi je bilo
dovoljno da svakog jutra stanem na vagu.
A ta je bilo sa drugim izvorima? Radio?
Za vreme jutarnje vonje? To je bilo moje vreme za Zen. Poto bih
odvezla decu, sluala bih [ime izostavljeno iz zakonskih razloga].Njegovi
vicevi su mi pomagali da preguram dan.

Vrsta privatnog penzijskog osiguranja kroz tednju - sve to osiguranik izdvoji iz


svoje zarade u tu svrhu osloboeno je plaanja poreza; prim. prev.
22

59

A Internet?
ta s njim? Ja sam ga koristila za kupovinu; Dena za domai; Tim za...
stvari za koje se kleo da nikada vie nee ni pogledati. Jedine vesti koje sam
viala bile su one koje su se pojavljivale na stranici dobrodolice sajta
AOL.23
Mora da je na poslu bilo nekih razgovora...
O, da, u poetku. Bilo je nekako zastraujue, nekako udno, znate,
ujem kako to i nije besnilo" i tome slino. Ali onda se prve zime sve stialo,
seate se, i u svakom sluaju je bilo mnogo zanimljivije priati o sinonoj
epizodi Kampa za slavne debeljuce" ili ogovarati odsutne kolege u
prostoriji za pauzu.
Jednom, tu negde marta ili aprila, dola sam na posao i zatekla
gospoicu Ruis kako pakuje stvari sa svog stola. Pomislila sam da su je
otpustili u talasu smanjenja broja zaposlenih ili su njen posao prepustili
drugoj firmi za usluge, znate, neto to sam smatrala pravom pretnjom.
Objasnila je da je to zbog njih", tako ih je uvek nazivala, oni" ili sve ovo
to se dogaa". Rekla je da je njena porodica ve prodala kuu i da kupuju
brvnaru blizu Fort Jukona, na Aljasci. Pomislila sam da je to neto
najgluplje to sam ikada ula, pogotovo od nekoga poput Ines. Ona nije
bila jedna od onih neobrazovanih, ve ista" Meksikanka. Izvinite to
koristim taj izraz, ali tada sam tako razmiljala, bila sam takva.
Da li je va mu ikada izrazio svoju zabrinutost?
Ne, ali mislim da deca jesu, ne recima, niti svesno. Dena je poela da se
tue. Ejden je mogao da zaspi samo sa upaljenim svetlom. Takve sitnice.
Mislim da nisu bili izloeni informacijama vie od Tima ili mene, ali moda
nisu imali brige odraslih da im odvrate panju.
Kako ste vi i va mu reagovali?

America Online; jedan od najveih svetskih internet servisa za informacije,


elektronsku potu itd; prim. prev.
23

60

Zoloftom i ritalinom SR za Ejdena, aderalom XR za Denu. To je neko


vreme delovalo. Jedino me je nerviralo to to ti lekovi nisu bili pokriveni
naim zdravstvenim osiguranjem, poto su deca ve uzimala falangu.
Koliko su dugo primali falangu?
Otkad je dospela u prodaju. Svi smo bili na falangi. Malo falange,
mnogo duevnog mira." Tako smo se mi pripremali... a Tim je kupio pitolj.
Stalno je obeavao da e me odvesti na strelite da uim da pucam. ,,U
nedelju", govorio je, idemo u nedelju." Znala sam da folira. Nedelje su bile
rezervisane za njegovu ljubavnicu, tu kuku od pet i po metara sa duplim
motorom, kojoj je, izgleda, poklonio svu svoju ljubav. Zapravo me nije bilo
briga. Imali smo nae pilule, a on je makar znao da se slui glokom. Bio je
to deo ivota, poput protivpoarnog alarma ili vazdunih jastuka. Moda
pomislite na to s vremena na vreme, i uvek je tu... za svaki sluaj". Osim
toga, bilo je toliko drugih razloga za brigu da se inilo kako je svaki novi
mesec sve napetiji i napetiji. Kako da o svima vodite rauna? Kako da znate
koji je uistinu pravi?
Kako ste vi to znali?
Tek to se bilo smrklo. Utakmica je trajala. Tim je bio u fotelji sa flaom
korone" u ruci. Ejden je bio na podu i igrao se svojim Savrenim
vojnicima. Dena je radila domai u svojoj sobi. Ja sam vadila ve iz
maine, tako da nisam ula kad je Finli poeo da laje. Dobro, moda i
jesam, ali nisam na to obratila panju. Naa kua je bila na samom kraju
naselja, odmah u podnoju bregova. iveli smo u mirnom, tek izgraenom
delu Severnog okruga blizu San Dijega. Po travnjaku su stalno trkarali
zeevi, ponekad bi se video i jelen, kako tri preko livade, pa je Finli esto
tako arlaukao. Mislim da sam bacila pogled na samolepljivu ceduljicu sa
eljom da zapiem sebi kao podsetnik da mu kupim jednu od onih ogrlica s
citronelom protiv lajanja. Nisam sigurna kad su se i drugi psi pridruili
laveu, niti kada sam ula alarm iz kola na ulici. Tek kada sam ula neto
nalik na pucanj, ula sam u sobu. Tim nije nita uo. Previe je pojaao ton.
Stalno sam mu govorila da treba da kontrolie sluh, ne moete tek tako da
provedete dvadesete u spid-metal bendu a da ne... [uzdahne] Ejden je uo
neto. Upitao me je ta je to. Taman sam htela da mu kaem da ne znam,
kada sam videla kako su mu se oi razrogaile. Gledao je kraj mene, u

61

klizna staklena vrata koja su vodila u batu. Okrenula sam se tano na


vreme da vidim kako se razbijaju.
Bio je visok oko metar i osamdeset, poguren, uskih ramena, sa
naduvenim, otromboljenim stomakom. Nije imao majicu na sebi i pegavo
sivo meso bilo mu je iskidano i roavo. Zaudarao je na plau, poput trule
morske trave i slane vode. Ejden je skoio i dotrao da se sakrije iza mene.
Tim je ustao iz fotelje i stao izmeu nas i tog stvora. Za tili as, kao da su
sve lai bile razvejane. Tim je izbezumljeno traio pogledom oruje po sobi
kada ga je stvorenje epalo za koulju. Pali su na tepih, guajui se.
Viknuo je da odemo u spavau sobu, i da ja uzmem pitolj. Bili smo u
hodniku kada sam zaula Denin vrisak. Potrala sam do njene sobe i
naglo otvorila vrata. Tamo je bio jo jedan, krupan, rekla bih dvometra,
dinovskih ramena i nabreklih miica. Prozor je bio polomljen, a on je
drao Denu za kosu. Vritala je: Mamicemamicemamice!"
ta ste uradili?
Ja... nisam sasvim sigurna. Kad pokuam da se setim, sve mi se prebrzo
odigra pred oima. Dograbila sam ga za vrat. On je privlaio Denu ka
svojim razjapljenim ustima. Jako sam stisnula... povukla... Deca kau da
sam mu otkinula glavu, da sam je iupala sa sve mesom, miiima i svim
ostalim to je visilo u dronjcima. Mislim da to nije mogue. Moda kad
vam toliko nadoe adrenalin... Mislim da su me deca u seanju tokom
godina pretvorila u nekakvog enskog Hulka ili tako neto. Znam samo da
sam oslobodila Denu. Seam se toga, a samo sekund kasnije, Tim je upao
u sobu, koulje umazane gustom, crnom sluzi. U jednoj ruci je drao pitolj,
a u drugoj Finlijev povodac. Dobacio mi je kljueve od kola i rekao da
odvedem decu u suburban". Otrao je u dvorite dok smo mi ili prema
garai. ula sam pucanj iz njegovog pitolja dok sam palila motor.

62

Velika Panika
Vazduhoplovna baza Nacionalne garde Parnel": Memfis,
Tenesi, SAD
[Gevin Bler vozi jedan od borbenih diriabla d-17, koji ine
okosnicu Amerike civilne vazdune patrole. Taj posao mu
sasvim odgovara. U civilstvu je upravljao cepelinom sa
reklamom za Fudi film.]
Razvuklo se to sve do horizonta: automobili, kamioni, autobusi, kampprikolice, sve to je moglo da se vozi. Video sam traktore, video sam i
mealicu za cement. Ozbiljno, video sam ak i kamion sa ravnim zadnjim
delom i ogromnim znakom, bilbordom koji je reklamirao Klub
dentlmena". Ljudi su sedeli na njemu. Ljudi su se vozili na svemu, na
krovovima, izmeu polica za prtljag. Podsetilo me to na kakvu staru sliku
sa vozom iz Indije i ljudima koji o njemu bukvalno vise kao majmuni.
Du puta su leala svakojaka sranja koferi, kutije, ak i skupoceni
komadi nametaja. Video sam koncertni klavir, bez sve ale, razbijen kao
da su ga zbacili s kamiona. Bilo je i dosta naputenih automobila. Neki su
bili prevrnuti, neki bez tokova, dok su neki izgledali kao da su izgoreli.
Video sam dosta ljudi kako peae, hodaju po ravnici ih du puta. Neki su
kucali na prozore i u rukama podizali kojeta da oni unutra mogu da vide.
Neke ene su se razgolitile. Sigurno su htele trampu, verovatno za benzin.
Nemogue da su traile prevoz, bre su se kretale od automobila. To ne bi
imalo logike, mada... [slee ramenima]
Pedesetak kilometara dalje, saobraaj se odvijao malo bolje. ovek bi
oekivao veu smirenost. Ali nije bilo tako. Ljudi su anblendovali, ukali se
sa kolima ispred sebe, izlazili i bacali se na tle. Video sam nekolicinu kako
lee nepomino pored puta ili se jedva pomeraju. Ljudi su trali pored njih,
nosili stvari, nosili decu, ili prosto trali, svi u istom smeru kao i saobraaj.
Posle nekoliko kilometara, shvatio sam zato.
Ta stvorenja su vrvela meu kolima. Vozai u spoljnim kolovoznim
trakama pokuavali su da skrenu s puta, samo da bi se zaglibili u blatu i

63

blokirali unutranje. Ljudi nisu mogli da otvore vrata. Automobili su bili


previe zbijeni. Video sam kako stvorenja grabe kroz otvorene prozore,
izvlae ljude napolje ili se pak sami uvlae unutra. Mnogo vozaa je bilo
zarobljeno u kolima. Vrata su im bila zatvorena i, pretpostavljam,
zakljuana. Prozori su im bili podignuti i od kaljenog stakla. Mrtvaci nisu
mogli da uu unutra, ali ni ivi nisu mogli da izau. Video sam da se
nekolicina uspaniila, pa su pucali u oferajbne i unitili jedinu zatitu
koju su imali. Glupost. Mogli su da kupe sebi nekoliko sati tamo unutra,
moda ak i priliku da pobegnu. Moda i nije bilo anse za bekstvo, ve
samo za bri kraj. U srednjoj traci se nalazila i jedna prikolica za prevoz
konja prikaena za kamionet. Luaki se ljuljala tamo-amo. Konji su jo bili
unutra.
Roj je prolazio izmeu kola, bukvalno prodirao sebi put kroz zakrene
kolovozne trake i te jadnike koji su pokuavali da pobegnu. A to je ono to
me najvie i proganja injenica da nisu imali kuda da bee. Bio je to I-80,
deonica autoputa izmeu Linkolna i Severne Plate. Oba mesta su bila puna
zaraenih, ba kao i sve varoi izmeu njih. ta li su samo mislili? Ko je
organizovao taj egzodus? Da li je on uopte i bio organizovan? Jesu li ljudi
videli redove automobila i samo im se prikljuili bez pitanja? Pokuavao
sam to da zamislim, kola nabijena branik uz branik, uplakanu decu, psa
koji laje, spoznaju o tome ta se nalazi samo nekoliko kilometara iza, uz
nadu i molitve da neko tamo napred zna kuda se zaputio.
Jeste li ste ikada uli za onaj eksperiment koji je jedan ameriki novinar
izveo u Moskvi sedamdesetih godina dvadesetog veka? Jednostavno je stao
u red ispred neke zgrade, koja ni po emu nije bila posebna, kraj nasumice
odabranih vrata. I naravno, neko je stao u red iza njega, zatim jo nekoliko
njih, i za tili as, red se svijao iza oka. Niko nije ni pitao ta se to eka.
Jednostavno su pretpostavili da je vredno ekanja. Ne znam je li ta pria
istinita. Moda je to samo urbana legenda, ili mit iz doba hladnog rata. Ko
e ga znati?

64

*
Alang, Indija
[Stojim na obali s Adaj-ahom, zagledan u zarale olupine
nekada ponosnih brodova. Posto vlada nema sredstava da ih
skloni i poto je usled zuba vremena i prirodnih elemenata
njihov elik postao bezmalo beskoristan, olupine ostaju tu kao
nemi spomenici krvoprolia koje se nekada odigralo na ovoj
plai.]
Kau mi da ono to se ovde dogodilo nije ni najmanje neobino, irom
naeg sveta, gde se okean spaja s kopnom, ljudi su oajniki pokuavali da
se ukrcaju u sve to je moglo da plovi radi anse da preive na moru.
Nisam znao ta je Alang, iako sam ceo ivot proveo u oblinjem
Bavnagaru. Bio sam ef kancelarije, zipi", profesionalac sa belom kragnom
od dana kada sam zavrio fakultet. Rukama sam radio samo kada sam
kuckao po tastaturi, a zatim ak ni to kada je na softver preao na
prepoznavanje glasa. Znao sam da je Alang brodogradilite, zato sam
isprva i krenuo ovamo. Oekivao sam da zateknem gradilite gde jednu za
drugom prave lae koje e nas odvesti na sigurno. Pojma nisam imao da je
sasvim suprotno. U Alangu nisu gradili brodove, ve su ih unitavali. Pre
rata, bilo je to najvee brodogradilite za unitavanje plovila. Indijski
uvoznici starog gvoa dovozili su ovamo brodove sa svih strana sveta,
izvlaili ih na obalu, demontirali, sekli i rasklapali do najsitnijeg rafa.
Nekoliko desetina brodova koje sam video nisu bili potpuno natovarene,
sasvim funkcionalne lae, ve goli trupovi koji su u redovima ekali da
umru.
Nije bilo suvih pristanita, niti navoza. Umesto na brodogradilite,
Alang je liio vie na obinu peanu obalu. Bilo je uobiajeno da brodove
zariju pramcem u kopno i nasuu ih, kao kad se kitovi nau na suvom.
Mislio sam da se mogu uzdati samo u pet-est novopristiglih koji su i dalje
bili usidreni u blizini obale, sa najneophodnijim lanovima posade i, kako
sam se nadao, sa malice goriva u spremitu. Jedna od tih laa, Veronika
Delmas, pokuavala je da odvue jednu svoju nasukanu sestru natrag na

65

more. Konopci i lanci bili su zbrda-zdola vezani za krmu APL24 Lale


kontejnerskog broda iz Singapura koji je delimino ve bio rasporen. Stigao
sam ba kada je Delmas upalila motore. Video sam kako bela voda vri dok
je ona teglila vezove. uo sam da slabiji konopci pucaju poput hitaca iz
puke.
Ali jai lanci... due su izdrali nego trup. Kada se hala nasukala,
sigurno je veoma otetila kobilicu. Kada je Delmas poela da vue, zauo
sam grozno stenjanje, prodornu kripu metala. Lala se bukvalno raspala na
dva dela, pramac joj je ostao na obali dok je krma zavrila u moru.
Niko nije mogao nita da uini. Delmas je ve plovila punom parom i
vukla Lalinu krmu u dubinu, gde se ona okrenula naopako i potonula za
samo nekoliko sekundi. Tamo je bilo najmanje hiljadu ljudi, popunili su sve
kabine, svaki prolaz i svaki kvadratni centimetar otvorene palube. Krike im
je pruguila grmljavina istisnutog vazduha.
Zato izbeglice nisu jednostavno saekale na nasukanim brodovima,
povukle merdevine uvis i tako ih uinile nepristupanim?
Svi su generali pametni posle bitke. Niste bili tamo te noi. Gradilite je
bilo natrpano sve do same obale, luaki juri mase ljudi obasjane otpozadi
poarima s kopna. Stotine su pokuavale da doplivaju do brodova. Talasi
su bili puni onih koji nisu uspeli.
Desetine brodia plovile su tamo-amo, prevozile ljude sa obale do
brodova. Dajte mi svoj novac", govorili su neki od njih, sve to imate, pa
u vas povesti."
Novcem se jo moglo poneto kupiti?
Novcem, hranom, svaim to je imalo bilo kakvu vrednost. Posada
jednog broda htela je samo ene, mlade ene. Gadovi su osvetljavali
lampama lica ljudi kako bi odstranili tamnopute kao to sam ja. ak sam
video jednog kapetana kako stoji u amcu na palubi svog broda, zamahuje
pitoljem i vie: Za nie kaste zabranjeno, ne vodimo nedodirljive!"
Nedodirljivi? Kaste? Do avola, ko jo uopte razmilja tako? A ono to je u

American President Line - singapurska brodska kompanija za kontejnerski transport;


prim. prev.
24

66

svemu tome zaista ludo jeste injenica da su neki stariji ljudi zaista izali iz
reda! Moete li da poverujete?
Samo istiem najnegativnije primere, razumete. Na svakog profitera ili
ogavnog psihopatu bilo je deset dobrih i pristojnih ljudi ija karma jo nije
bila uprljana. Veina ribara i vlasnika brodia, koji su mogli jednostavno da
pobegnu sa porodicama, oduila je da sebe dovede u opasnost tako to se i
dalje vraala na obalu. Kad pomislite samo ta su sve rizikovali: da budu
ubijeni zbog njihovih laa, da samo ostanu nasukani na obali, ili da ih
odozdo napadne mnotvo podvodnih zombija...
Bilo ih je poprilino. Mnoge zaraene izbeglice pokuale su da doplivaju
do brodova, podavile se, a onda ponovo oivele. Bila je oseka, taman
dovoljno duboka da se ovek udavi, ali i dovoljno plitka da zombi koji stoji
na nogama posegne za plenom. Videlo se kako mnogi plivai najednom
nestaju ispod povrine, ili kako se amci prevru i neto odvlai njihove
putnike pod vodu. A spasioci su se i dalje vraali na obalu, ili ak i skakali s
brodova ne bi li spasli ljude u vodi.
Tako su spasli mene. Ja sam bio jedan od onih koji su pokuali da
plivaju. Brodovi su izgledali mnogo blie nego to su zapravo bili. Bio sam
dobar pliva, ali posle hoda od Bavnagara, posle borbe za ivot koja je
potrajala gotovo itav taj dan, jedva sam imao snage da plutam na leima.
Kad sam stigao tamo kud sam naumio, nisam imao vie dovoljno vazduha
u pluima da poviem u pomo. Nije bilo mostia. Iznad mene se nadnosio
glatki trup. Udarao sam po eliku i vikao poslednjim ostacima daha.
I samo to sam potonuo ispod povrine, osetio sam kako me oko grudi
obuhvata neka snana ruka. To je to, pomislio sam; maltene sam osetio
kako mi se zubi zarivaju u meso. Ali umesto da me povue dole, ruka me je
izvukla natrag na povrinu. Zavrio sam na Ser Vilfredu Grenfelu,
motornom amcu koji je nekada pripadao kanadskoj Obalskoj strai.
Pokuao sam da progovorim, da se izvinim to nemam para, da im
objasnim kako mogu radom da otplatim prevoz. Mornar se samo nasmeio.
Drite se", rekao mi je, samo to nismo krenuli." Osetio sam kako paluba
vibrira, a zatim se s trzajem pomera.
Tad mi je bilo najgore, dok sam posmatrao druge brodove u prolasku.
Neke zaraene izbeglice na njima poele su da oivljavaju. Neki brodovi
bili su plovee klanice, dok su drugi samo goreli usidreni. Ljudi su skakali
u more. Mnogi koji su potonuli pod povrinu nikada se vie nisu pojavili.

67

*
Topeka, Kanzas, SAD
[eron bi po svim merilima mogla da se smatra lepoticom duge rie kose, blistavih zelenih oiju, i tela plesaice ili
predratne manekenke. Ali um joj je razvijen kao u
etvorogodinje devojice.
Nalazimo se u Rotmanovom domu za oporavak podivljale
dece. Doktorka Roberta Kelner, zaduena za eronin sluaj,
opisuje njeno stanje kao sreno". Barem moe da govori i
povezano misli", objanjava ona. Sve je to rudimentarno, ali
makar sasvim funkcionalno." Doktorka Kelner je jedva
doekala ovaj intervju, za razliku od doktora Somersa,
programskog direktora Rotmana. Finansiranje je oduvek bilo
neredovno za ovaj program, a dananja vlada preti da e ga
sasvim zatvoriti.
eron je isprva stidljiva. Ne eli da se rukuje sa mnom i
izbegava da me pogleda u oi. lako je eron pronaena u
ruevinama Viite, ne postoji nain da se sazna gde se njena
pria zaista dogodila.]
Mama i ja smo bile u crkvi. Tata nam je rekao da e doi da nas
pronae. Tata je trebalo neto da uradi. Morale smo da ga ekamo u crkvi.
Svi su bili tamo. Svi su imali stvari. Imali su kukuruzne pahuljice, vodu,
sok, vree za spavanje, baterijske lampe i... [pokazuje pokretima ciljanje iz
puke] Gospoa Randolf je imala jednu. A nije trebalo. One su bile opasne.
Rekla mi je da su opasne. Ona je bila Elina mama. Eli mi je bila drugarica.
Pitala sam je gde je Eli. Zaplakala je. Mama mi je rekla da je ne pitam za
Eli i kazala gospoi Randolf da joj je ao. Gospoa Randolf je bila prljava,
imala je crveno i braon na haljini. Bila je debela. Imala je velike, mekane
ruke.
Bila su tu i druga deca, Dil i Ebi, i ostali. Gospoa Mekgro ih je uvala.
Imali su bojice. Crtali su po zidu. Mama mi je rekla da odem da se igram sa

68

njima. Rekla mi je kako jc sve u redu. Rekla mi je da je pastor Den rekao da


je u redu.
Pastor Den je bio tamo i vikao da bi ga ljudi sluali. Molim vas sve..."
[oponaa dubok, tih glas] ...molim vas, ostanite mirni, 'torijalci' stiu,
samo se smirite i saekajte 'torijalce'." Niko ga nije sluao. Svi su priali,
niko nije sedeo. Ljudi su pokuavali da razgovaraju na onim stvarima
[oponaa dranje mobilnog telefona], bili su ljuti na te svoje stvari, bacali
su ih i govorili rune rei. Bilo mi je ao pastora Dena. [Oponaa zvuk
sirene.] Napolju. [Opet to ini, poinje tiho, pojaava, pa stiava i sve to
ponavlja nekoliko puta.]
Mama je priala sa gospoom Kormod i drugim mamama. Svaale su
se. Mama se ljutila. Gospoa Komrod je stalno priala [ljutito razvlai]:
Pa ta ako? ta drugo moete da uradite?" Mama je odmahivala glavom.
Gospoa Komrod je priala rukama. Gospoa Komrod mi se nije dopadala.
Ona je bila ena pastora Dena. Bila je uobraena i bezobrazna.
Neko je povikao... Evo ih, stiu!" Mama je dola i uzela me. Podigli su
nau klupu i stavili je pored vrata. Stavili su sve klupe pored vrata. Brzo!"
Blokirajte vrata!" [Oponaa nekoliko razliitih glasova.] Treba mi eki!"
Ekseri!" Na parkingu su!" Dolaze ovamo!" [Okree se prema doktorki
Kelner.] Smem li?
[Doktor Somers kao da nije sasvim siguran. Doktorka Kelner se
osmehuje i klima glavom. Kasnije saznajem da je soba zbog ovoga
zvuno izolovana.
eron oponaa stenjanje zombija. To je nesumnjivo najrealistinija
imitacija koju sam ikada uo. Sudei po njihovoj nelagodnosti, i Somers
i Kelnerova se slau sa tim.]
Dolazili su. Sve vie njih. [Opet stenje. Zatim udara desnom pesnicom
po stolu.] Hteli su da uu. [Udarci su joj snani, mehaniki.]
Ljudi su vritali. Mama me je vrsto zagrlila. ,,U redu je." [Glas joj
postaje meki dok se mazi po kosi.] Neu im dozvoliti da te uzmu.
..."
[Sada udara po stolu obema pesnicama, udarci joj postaju haotiniji,
kao da oponaa vie zombija.] Poduprite vrata!" Dri ih! Dri ih!"
[Oponaa zvuk razbijanja stakla.] Prozori su se polomili, prozori napred,
pored vrata. Nestalo je svetla. Odrasli su se uplaili. Zavritali su.

69

[Glas joj se vraa majinom.] ... duo. Neu im dozvoliti da te


uzmu.' [Ruke joj prelaze sa kose na lice, neno joj maze elo i obraze.
eron upitno gleda u Kelnerovu. Kelnerova klima glavom. eronin glas
najednom oponaa lomljavu neeg velikog, dubokom, lajmom
ispunjenom tutnjavom iz dubine grla.] Ulaze! Pucajte u njih, pucajte!"
[Tada imitira pucnjavu iz puaka...] Neu im dozvoliti da te uzmu, neu
im dozvoliti da te uzmu." [eron nad jednom skree pogled, iznad mog
ramena, prema neemu ega nema.] Deca! Ne dajte im da dou do dece!"
To je bila gospoa Komrod. Spaavajte decu! Spaavajte decu!" [eron
ponovo imitira pucnjavu. Skuplja ake u veliku duplu pesnicu i snano
udara po nevidljivom obliju.] Sada su deca poela da plau. [Oponaa
ubadanje, udaranje, gaanje stvarima.] Ebi je mnogo plakala. Gospoa
Komrod ju je podigla. [imitira podizanje neega, ili nekoga i zamahivanje
time prema zidu.] A onda je Ebi zautala. [Ponovo se mazi po licu, glas
njene majke sada je grublji.] ... u redu je duo, u redu je..." [Ruke joj
se sputaju sa lica na grlo, steu se kao da dave.] Neu im dozvoliti da te
uzmu. NEU IM DOZVOLITI DA TE UZMU!"
[eron se bori za vazduh.
Doktor Somers pokuava da je sprei. Doktorka Kelner podie ruku.
eron najednom prestaje i iri ruke uz zvuk pucnja.]
Toplo i vlano, slano u mojim ustima, pee mi oi. Ruke su me podigle i
odnele. [Ustaje od stola i oponaa kretnju nalik na noenje lopte za
ameriki fudbal.] Odnele me na parking. Tri eron, nemoj da staje!"
[Taj glas je drugaiji, ne pripada njenoj majci.] Samo tri, tri-tri-tri!"
Odvukli su je od mene. Njene ruke su me pustile. Bile su to velike, mekane
ruke.

*
Kuir, ostrvo Olkon, Bajkalsko jezero, Sveto Rusko Carstvo
[Soba je prazna, u njoj su samo sto, dve stolice i veliko
ogledalo na zidu, gotovo sigurno od stakla kroz koje se
moe gledati samo u jednom smeru. Sedim preko puta
sagovornice, piem na podlozi koju su mi dali (transkriptor mi
je zabranjen iz bezbednosnih razloga"). Lice Marije Zuganove

70

je iznureno, kosa proseda, telo joj napinje avove iskrzane


uniforme koju je uporno htela da obue za ovaj intervju.
Tehniki smo sami, premda oseam kako me neije oi
posmatraju iza jednosmernog stakla.]
Nismo znali za postojanje Velike panike. Bili smo potpuno izolovani.
Oko mesec dana pre nego to je poela, otprilike u isto vreme kada je ona
amerika novinarka objavila vest, na logor je bio u stanju potpune zabrane
komunikacije bez odreenog trajanja, Sve televizore su nam uklonili iz
kasarne, kao i sve line radio-aparate i mobilne telefone. Imala sam jedan
od onih jeftinih za jednokratnu upotrebu, sa pet minuta kredita. To je bilo
sve to su roditelji mogli da mi priute. Trebalo je da ih pozovem na svoj
roendan, prvi roendan izvan kue.
Bili smo stacionirani u Severnoj Osetiji, u Alaniji, u jednoj od naih
divljih junih republika. Zvanina dunost nam je bila ouvanje mira", da
spreimo etnike sukobe izmeu osetske i inguke manjine. Smena je
trebalo da nam doe ba otprilike u vreme kada su nas odsekli od ostatka
sveta. Rekli su da je to stvar dravne bezbednosti".
Ko su bili oni"?
Svi: nai oficiri, vojna policija, ak i civil koji se jednog dana pojavio,
naizgled niotkuda. Bio je to pakosni gad mravog, pacovskog lica. Tako
smo ga zvali: Pacoliki".
Da li ste ikada pokuali da otkrijete ko je on?
ta, ja sama? Nikad. Ba kao ni bilo ko drugi. Prigovarali smo; vojnici
uvek prigovaraju. Ali nije ni bilo vremena za neke ozbiljnije pritube. im
su nam ukinuli svu komunikaciju, uveli su nam potpunu borbenu
gotovost. Do tada je to bila lagodna sluba lenja, monotona, remeena
samo povremenom planinskom etnjom. Sada smo bili u tim planinama
danima bez prekida, u punoj borbenoj opremi i sa municijom. Bili smo u
svakom selu, svakoj kui. Ispitivali smo svakog seljaka i putnika i... ta
znam... kozu koja bi nam prela put.

71

Ispitivali? Zbog ega?


Nisam znala. Da li su ti svi na broju u porodici?" Da li jE neko
nestao?" Da li je nekoga napala pobesnala ivotinja ili ovek?" Taj deo me
je najvie zbunjivao. Pobesnela? Razumela sam to sa ivotinjom, ali ovek?
Bilo je i dosta fizikih pregleda, skidanja ljudi do gole koe dok su im lekari
zagledali svaki deli tela u potrazi za... neim... nisu nam rekli za ime.
Nita od svega toga nije imalo ni trun smisla. Jednom smo pronali
itavo
skrovite
puno
oruja,
sedamdesetetvorki,
starijih
etrdesetsedmica, sa municijom u izobilju, a sve je to verovatno bilo
kupljeno od nekog korumpiranog oportuniste ba iz naeg bataljona.
Nismo znali kome je oruje pripadalo: krijumarima droge, ili lokalnim
gangsterima, moda ak i onim tobonjim Osvetnikim odredima" zbog
kojih su nas prvenstveno i stacionirali tu. A ta smo mi uradili? Sve smo
ostavili. Onaj mali civil, Pacoliki", sastao se nasamo sa nekim seoskim
stareinama, Nisam znala o emu su razgovarali, ali mogu vam rei da su
bili nasmrt preplaeni: krstili su se i tiho molili.
Nismo razumeli. Bili smo zbunjeni, besni. Nisamo znali kog avola tu
uopte traimo. Imali smo u svom vodu jednog starog veterana, Baburina.
On se borio u Avganistanu i dva puta u eeniji. Prialo se da je tokom
Jeljcinove reakcije na pokuaj svrgavanja njegov BMP25 prvi opalio na
Dumu. Voleli smo da sluamo njegove prie. Uvek je bio dobre naravi,
uvek pripit... kad je mislio da moe da proe nekanjeno. Promenio se
posle incidenta s orujem. Prestao jE da se smeka i vie nije bilo pria.
Mislim da posle toga nije popio ni kap, a kad bi vam se obratio, to je bilo
retko, rekao bi samo: Ovo ne sluti na dobro. Neto e se ubrzo dogoditi."
Kad god sam pokuala da ga pitam neto o tome, samo bi slegnuo
ramenima i udaljio se. Moral je posle toga znaajno pao. Ljudi su bili
napeti, sumnjiavi. Pacoliki je stalno bio tu, u senkama, sluao, posmatrao,
aputao neto naim oficirima.
Bio je sa nama onog dana kada smo proli kroz bezimeni gradi,
primitivno naselje koje je liilo na sam kraj sveta. Obavili smo standardna
pretraivanja i ispitivanja. Spremali smo se da se spakujemo. Odjednom je
to dete, ta mala devojica dotrala jedinom varokom ulicom. Plakala je,
oigledno prestravljena. Blebetala je neto svojim roditeljima... teta to
BMP je oklopni transporter koji su izumele i koristile najpre sovjetske, a sada ruske
vojne snage.
25

72

nisam odvojila vremena da nauim njihov jezik... i pokazivala preko polja.


Tamo je stajala jo jedna sitna prilika, jo jedna devojica, i teturala se po
blatu prema nama. Porunik Tihonov je podigao dvogled i videla sam da je
prebledeo. Pacoliki mu je priao, pogledao kroz svoj dvogled, a zatim neto
apnuo. Petrenku, vodnom snajperisti, naredili su da podigne oruje i
nacilja u devojicu. Uinio je to. Ima li je?" Imam." Pucaj." Mislim da se
tako odigralo. Seam se da je nastala stanka. Petrenko je podigao pogled u
porunika i zamolio da ponovi nareenje. uo si me", rekao je ovaj ljutito.
Bila sam dalje od njega nego Petrenko, ali sam ga ak odatle ula. Rekao
sam da eliminie metu, smesta!" Videla sam kako mu se vrh puke trese.
Bio je mravi i sitan, ne naroito hrabar niti jak, ali je odjednom spustio
oruje i rekao da nee. Tek tako. Ne, gospodine." Kao da se sunce zaledilo
na nebu. Niko nije znao ta da radi, naroito ne porunik Tihonov. Svi su
gledali jedni u druge, a potom smo svi pogledali u polje.
Pacoliki je iao tamo, polako, gotovo nehajno. Devojica je bila dovoljno
blizu da joj vidimo lice. Oi su joj bile razrogaene, uperene u Pacolikog.
Ruke su joj bile podignute i ula sam njeno visoko, hrapavo stenjanje.
Susreo se s njom na pola puta. Sve je bilo gotovo pre nego to je iko od nas
uopte shvatio ta se dogodilo. Jednim potezom, Pacoliki je izvukao pitolj
ispod kaputa, pucao joj pravo meu oi, a zatim se okrenuo i doetao
natrag do nas. Neka ena, verovatno njena majka, briznula je u pla. Pala je
na kolena i poela da nas pljuje i psuje. Pacolikog kao da nije bilo briga za
to, kao da je nije ni primeivao. Samo je neto apnuo poruniku
Tihonovu,a onda se popeo natrag na BMP kao da je zaustavio neki
moskovski taksi.
Te noi... dok sam leala budna na svom krevetu, trudila sam se da ne
razmiljam o onome to se dogodilo. Trudila sam da ne razmiljam o tome
kako je vojna policija odvela Petrenka, i kako nam je oruje zakljuano u
arsenalu. Znala sam da bi trebalo da budem tuna zbog deteta, ljuta,
osvetoljubiva ak prema Pacolikom, a moda i donekle ophrvana krivicom
jer nisam ni prstom mrdnula da to spreim. Znala sam da sve to treba da
oseam; ali jedino to sam tada mogla da oseam bio je strah. Stalno sam
razmiljala o onome to je Baburin rekao, kako e se dogoditi neko zlo.
Samo sam htela da odem kui i posetim roditelje. ta ako se dogodio neki
uasan teroristiki napad? ta ako je rat? Moja porodica je ivela u Bikinu,
gotovo su mogli da vide kinesku granicu. Morala sam da razgovaram sa

73

njima,da se uverim da su dobro. Toliko sam se zabrinula da sam poela da


povraam, u takvoj meri da su me poslali u ambulantu. Zato sam
propustila patrolu tog dana i zato sam jo bila u krevetu sutradan po
podne, kada su se vratili.
Bila sam u krevetu i itala sam iznova stari broj Semnadcata.26 Zaula
sam mete, motore vozila, glasove. Na zbornom mestu je ve bila guva.
Progurala sam se nekako i u sreditu gomile videla Arkadija. Arkadij je bio
mitraljezac iz mog odreda, pravi medved od oveka. Sprijateljili smo se
zato to me je titio od drugih mukaraca, ako me razumete. Rekao mi je da
ga podseam na sestru. [Tuno se smei.] Dopadao mi se.
Neto mu je puzilo kraj nogu. Liilo je na staricu, ali stvorenju je preko
glave bio prebaen dak, i imalo je okov sa lancem oko vrata. Haljina mu je
bila iscepana, a koa na nogama sasvim oguljena. Nije bilo krvi, samo
nekog crnog gnoja. Arkadij je drao govor, glasno, besno. Dosta je bilo
lai! Dosta je bilo nareenja da pucamo u civile im ih ugledamo! Zbog
toga sam nam skinuo pederia s grbae..."
Potraila sam pogledom porunika Tihonova, ali nisam ga videla.
Osetila sam ledenu grudvu u stomaku.
...jer sam hteo da svi vidite!" Arkadij je podigao lanac i povukao
babuku za vrat. Dograbio je kapuljau i strgnuo je. Lice joj je bilo sivo, kao
i ostatak tela, oi razrogaene i mahnite. Zareala je kao vuk i pokuala da
dograbi Arkadija. Savio je snanu miicu oko njenog vrata, drei je dalje
od sebe.
elim da svi vidite zbog ega smo ovde!" Dograbio je no iz opasaa i
zario ga starici u srce. Jeknula sam, kao i svi ostali. Bio je zaboden do
balaka, a ona je i dalje reala i koprcala se. Vidite!" povikao je i zario joj
no jo nekoliko puta. Vidite! To je ono to nee da nam kau! Ovo su nas
toliko terali da naemo!" Nekolicina je poela da klima glavom, malobrojni
su se oglasili gunanjem u znak saglasnosti. Arkadij je nastavio: ta ako
su ova stvorenja svuda? ta ako su sada kod naih kua, sa naim
porodicama!" Trudio se da pogleda u oi to veem broju prisutnih. Nije
dovoljno pazio na staricu. Popustio je stisak, ona se izmigoljila i ugrizla ga
za ruku. Arkadij je zaurlao. Zgromio je pesnicom stariino lice. Pala mu je
Semnadcat je bio ruski asopis za iparice. Njegov naziv, 17, bio je bespravno plagiran
sa istoimenog amerikog izdanja.
26

74

pod noge, gde se koprcala i grgotala tu crnu sluz. Dovrio je posao


izmom. Svi smo uli kako joj puca lobanja.
Krv je curila iz ujeda u Akradijevoj pesnici. Zamahnuo je prema nebu i
vrisnuo, toliko da su mu nabrekle ile na vratu. Hoemo kui!" razdrao se.
Hoemo da zatitimo svoje porodice! Ovo je slobodna zemlja! Ovo je
demokratija! Ne moete da nas drite u zatvoru!" Vikala sam zajedno sa
ostalima. Ta stara ena, to stvorenje koje je moglo da podnese ubod noa u
srce i da ne umre... ta ako su takvi i kod kue? Sta ako prete naim
voljenima... mojim roditeljima? Sav strah, sva sumnja, sve zamrene,
negativne emocije stopile su se u bes. Hoemo kui! Hoemo kui!" Kao
napev koji se ponavljao i ponavljao, a onda... metak mi je opalio pored uha
i Arkadijevo levo oko se rasprio. Ne seam se da sam beala, niti udisala
suzavac. Ne seam se ni kada su se pojavili komandosi Specnaza, ali su
odjednom bili posvuda oko nas, tukli su nas, stavljali nam lisice, a jedan od
njih mi je stao na grudi tako jako da sam mislila da u umreti na licu mesta.
Da li je to bilo Desetkovanje?
Ne, to je bio samo poetak. Nismo mi bili prva vojna jedinica koja se
pobunila. To je poelo zapravo negde u vreme kada je vojna policija
zatvorila bazu. Kada smo mi odigrali svoju malu demonstraciju", vlada je
ve bila odluila kako e ponovo uspostraviti red.
[Ispravlja uniformu i pribire se, a onda nastavlja da govori.]
Desetkovati"... ranije sam mislila da znai zbrisati, naneti strahovitu
tetu, unititi... ali to zapravo znai pobiti deset procenata, da jedan od
desetoro mora umreti... i upravo to su nama uradili.
Pripadnici Specnaza su nas postrojili na zbornom mestu, i to u sveanim
uniformama. Na novi komandant je odrao govor o dunosti i
odgovornosti, o naoj zakletvi da emo tititi otadbinu, te kako smo tu
zakletvu prekrili sebinom izdajom i linim kukavilukom. Nikada pre
toga nisam ula takve rei. Dunost?" Odgovornost?" Rusija, moja Rusija,
bila je najobinija apolitina zbrka. iveli smo u haosu i korupciji, gledali
kako da preivimo od danas do sutra. ak ni vojska nije bila bastion
patriotizma; bilo je to mesto gde se ui zanat, nalazi hrana i smetaj, moda
ak i neto para za slanje kui kada drava odlui da pone da plaa svoje
vojnike. Zakletva da se titi otadbina?" To nisu bile rei moje generacije.
To ste mogli da ujete od starih veterana iz Otadbinskog rata,

75

poremeenih, slomljenih staraca koji su zauzimali Crveni trg sa svojim


iscepanim sovjetskim barjacima i medaljama nanizanim na dronjavim
uniformama koje su izjeli moljci. Dunost prema otadbini je bila ala. Ali
meni nije bilo smeno. Znala sam da slede pogubljenja. Naoruani ljudi
oko nas, ljudi u osmatranicama, bila sam spremna, svaki mii u mom telu
napinjao se u iekivanju pucnja. A onda sam ula te rei...
Deco razmaena, vi mislite da vam je demokratija bogomdano pravo.
Oekujete je, zahtevate je! Pa, sada ete dobiti priliku da je primenite u
praksi."
Od rei do rei; taj njegov govor ostae mi utisnut ispod onih kapaka
do kraja ivota.
Na ta je mislio?
Mi emo odluiti ko e biti kanjen. Razdvojeni u grupe od po desetoro,
moraemo da glasamo koji e od nas biti pogubljen. A onda emo mi...
vojnici, lino pobiti svoje prijatelje. Progurali su kraj nas mala runa kolica.
Jo ujem kripu njihovih tokova. Bila su puna kamenja, otprilike veliine
ake, tekog i otrog. Neki su vikali, preklinjali nas, molili kao deca. Neki
su samo nemo kleali na kolenima, kao Baburin, koji mi je zurio u oi dok
sam zamahivala kamenom prema njegovom licu.
[Tiho uzdie, i obazire se naas preko ramena ka jednosmernom
staklu.]
Briljantno. Jebo te, savreno briljantno. Obina pogubljenja su mogla da
osnae disciplinu, mogla su da zavedu red po hijerarhiji, ali kada su nas
pretvorili u sauesnike, zadrali su nas pod kontrolom ne samo pomou
straha, ve i pomou oseanja krivice. Mogli smo da kaemo ne, da
odbijemo i da streljaju i nas, ali nismo. Sloili smo se s tim. Svi smo svesno
izabrali, a poto je taj izbor bio toliko skup, mislim da niko vie nije poeleo
da ponovo bira na takav nain. Tog dana smo se odrekli slobode i bili smo i
te kako zadovoljni zbog toga. Od tog trena iveli smo u pravoj slobodi,
onoj slobodi u kojoj moete da pokaete prstom na nekog i kaete: Oni su
mi rekli da to uradim! Oni su krivi, a ne ja." U slobodi, Bog neka nam
pomogne, da kaete: Samo sam potovao nareenja."

76

*
Bridtaun, Barbados, Federacija Zapadnoindijskih Ostrva
[Trevorova krma je olienje Divljih Zapadnoindijskih
Ostrva", ili bolje reeno, Specijalna ekonomska zona" kakva
postoji na svakom ostrvu. To nije mesto koje bi veina ljudi
poistovetila sa mirom i poretkom koji vladaju u posleratnom
ivotu na Karibima. Ni ne treba da bude takvo. Ograene od
ostatka ostrva kao mesta koja zadovoljavaju potrebe za
haotinim nasiljem i razvratom, Specijalne ekonomske zone
posebno su projektovane kako bi dooima" olakale depove.
Izgleda da se moja nelagodnost dopada T. onu Kolinsu.
Divovski Teksaanin gura prema meni eicu ruma za koji kau
da moe da ubije avola", a zatim podie teke noge u
izmama na sto. ]
Nisu smislili naziv za ono ime sam se ranije bavio. Za to jo nema
pravog imena. Samostalni preduzima" zvui kao da bi trebalo da
podiem zidove od perploe i malam ih malterom. Privatno
obezbeenje" podsea na tupave uvare iz trnih centara. Najamnik" mu,
valjda, doe nekako najblie, ali opet, svetlosnim godinama daleko od
moje prave prirode. Najamnik podsea na kakvog poremeenog veterana
iz Vijetnama, sa tetovaama i brinama, koji divlja u nekoj zabaenoj zemlji
Treeg sveta samo zato to ne moe da sebi pronae mesta u stvarnom
okruenju. Ja uopte nisam bio takav. Tako je, bio sam veteran, i da,
koristio sam ono emu su me obuili da zaradim... smeno je to to vojska
stalno obeava da e te nauiti trino vrednim vetinama" ali nikad ne
pominje da ne postoji trino vrednija stvar od toga da zna kako da ubije
neke ljude dok druge titi od pogibije.
Moda sam bio najamnik, ali to po mom izgledu nikada ne biste
zakljuili. Bio sam uredno oian, sa dobrim kolima, lepom kuom, ak i
kunom pomonicom koja je dolazila jednom nedeljno. Imao sam dosta
prijatelja, izglede za enidbu, a kvote klaenja na mene u kantri klubu bile
su iste kao i kad su posredi bili profesionalci. to je najvanije, radio sam za

77

firmu koja se ni po emu nije razlikovala od drugih predratnih kompanija.


Nije bilo nikakvih tajnih operacija, zadnjih soba i pononih koverti. Imao
sam godinji odmor, bolovanje, potpuno medicinsko osiguranje i lep paket
za intervencije na zubima. Plaao sam porez, i previe; uplaivao
dobrovoljno penzijsko. Mogao sam da radim na drugim kontinentima; sam
Bog zna da je tamo bilo tranje u izobilju, ali kada sam video ta su sve
istrpeli moji drugari u poslednjem malom ratu, rekao sam zajebi, ima da
uvam nekog debelog direktora ili bezvrednu, glupavu zvezdu. I upravo
sam to i radio kada je otpoela Panika.
Nee vam smetati ako ne pominjem imena, vai? Neki od tih ljudi su jo
u ivotu, ili su im zadubine jo aktivne i... neete verovati, i dalje mi prete
tubama. Posle svega to se desilo? Dobro, znai, ne smem da pominjem
imena i mesta, ali zamislite da je posredi jedno ostrvo... veliko ostrvo...
dugako ostrvo, odmah pored Menhetna. Ne mogu da me tue zbog toga,
jelda?
Moj klijent, pa, nisam sasvim siguran ime se tano bavio. Neto u
industriji zabave ili krupnim finansijama. Pojma nemam. Mislim da je
moda bio jedan od veih akcionara u mojoj firmi. Kako god bilo, imao je
kintu i iveo u neverovatnoj gajbi na plai.
Na klijent je voleo da poznaje ljude koje su svi poznavali. Smerao je da
prui utoite onima koji mogu da mu poboljaju imid za vreme rata i
posle njega, izigravajui Mojsija za uplaene i slavne. I znate ta, ne da su
se primili. Glumci, pevai, reperi i profesionalni sportisti, ak i
profesionalci poput onih koje viate u kontakt emisijama ili realiti ou
programima, pa ak i ona bogata, razmaena i smorena kurvica koja je bila
slavna samo zato to je bila bogata, razmaena i smorena kurvica.
Bio je tu onaj i onaj ultrabogati lik s velikim dijamantskim minuama.
Imao je specijalnu automatsku puku sa tromblonom. Voleo je da pria
kako je to prava kopija one iz Skarfejsa. Nisam imao srca da mu kaem kako
je gospodin Montana koristio esnaesticu A-l.
Bio je tu i onaj politiki komiar, znate, onaj to ima emisiju. Umrkivao
je koku izmeu sisa neke maloletne tajlandske striptizete dok je priao
kako ono to se deava ne znai samo rat izmeu ivih i mrtvih, ve e
dobro prodrmati svaki aspekt naeg drutva: socijalni, ekonomski,
politiki, ak i ekoloki. Rekao je da su, podsvesno, svi ve znali istinu
tokom Velikog poricanja" i zato su toliko poludeli kada je pria konano

78

objavljena. Sve to je u stvari i imalo nekog smisla dok nije poeo da blebee
o kukuruznom sirupu sa visokom sadrinom fruktoze i o feminizaciji
Amerike.
Ludilo, znam, ali nekako se i oekivalo da takvi ljudi budu tamo, makar
ja jesam. Ali ono to nisam oekivao bila je njihova raja". Svako od njih, ko
god bio i ime se bavio, morao je uz sebe da ima, ni sam ne znam koliko
ve stilista, publicista i linih asistenata. Za neke od njih sam mislio da su
ba kul, samo su to radili za novac, ili zato to su zakljuili da e tamo biti
bezbedni. Mladi ljudi koji su samo hteli da se spasu. Ne mogu da ih krivim
zbog toga. Ali zato neki drugi... nadmene drkadije opijene smradom
sopstvene piake. Prosto bezobrazni i agresivni, nareivali su svima oko
sebe. Seam se jednog lika samo zato to je nosio neku bcjzbol kapu na
kojoj je pisao Uradi to!". Mislim da je on bio glavni savetnik debelog
debila koji je pobedio u onoj emisiji sa takmienjem za talente. Taj lik mora
da je imao etrnaestom njih oko sebe. Seam se da sam isprva pomislio
kako je nemogue brinuti se o svim tim ljudima, ali posle svog prvog
obilaska prostorija, shvatio sam da jc na ef ba sve isplanirao.
Pretvorio je kuu u neto na ta bi svrio svaki lik opsednut
preivljavanjem. Imao je dovoljno suve hrane da godinama hrani vojsku,
kao i beskonanu zalihu vode iz postrojenja za desalinizaciju koje je vodu
crpio iz okeana. Imao je vetrenjae, solarne ploe i pomone generatore sa
ogromnim rezervoarima za gorivo ukopanim ispod dvorita. Zahvaljujui
svojim merama bezbednosti, mogao je da veito dri ive mrtvace daleko
od sebe: visoki zidovi, senzori kretanja i oruje, o, to oruje. Da, na gazda
je stvarno uradio domai, ali ono ime se najie ponosio jeste to to je svaka
soba bila ukljuena u emitovanje preko interneta 24 asa dnevno, sedam
dana u nedelji, irom sveta. Zapravo je zbog toga pozvao sve svoje
najblie" i najbolje" prijatelje. Nije hteo da pregrmi oluju u komforu i
luksuzu, hteo je da svi znaju da je to uradio. Zato je pozvao poznate
linosti, kako bi sebi obezbedio veliki publicitet.
Ne samo to su u svakoj sobi bile veb-kamere ve su prisutni bili i svi
oni novinari koji izvetavaju sa crvenog tepiha na dodeli Oskara. Zaista
nisam imao predstavu o tome koliko je izvetavanje o industriji zabave
krupan biznis. Mora da ih je bilo na desetine iz svih onih asopisa i TV
emisija. uo sam esto ono: Kako se oseate?", Kako izdravate?", ta

79

mislite da e se dogoditi?", a kunem se da sam jednom uo nekoga kako


pita: ta ste to obukli?"
Za mene je najnadrealniji trenutak bio kada sam stajao u kuhinji sa
nekoliko pripadnika osoblja i drugim telohraniteljima, a svi smo gledali
vesti koje su prikazivale, ik pogodite koga, nas! Kamere su bile bukvalno
u drugoj sobi, uperene u zvezde" koje su sedele na kauu i gledale drugi
kanal s vestima. Bio je to direktan prenos iz Gornjeg istonog dela
Njujorka; mrtvi su nadolazili Treom avenijom, ljudi su im se suprostavljali
prsa u prsa, maljevima i cevima, a vlasnik prodavnice Modelova sportska
roba delio je sve svoje bezbol palice i vikao: Udarajte ih po glavi!" Jedan lik
je bio na rolerima. Drao je u ruci palicu za hokej, sa velikom satarom
prikovanom za vrh. Vozio je najmanje pedeset na sat i pri toj brzini je
svakako mogao da precvika vrat ili dva. Kamera je sve to videla, istrulelu
ruku koja je sunula iz kanalizacije tano ispred njega, jadnika koji je poleteo
uvis, ljosnuo na lice, da bi zatim zavritao kada su poeli da ga za repi
odvlae u kanalizaciju. U tom trenutku se kamera u naoj sobi okrenula da
snimi reakciju slavnih likova koji su to posmatrali. ulo se nekoliko
dubokih uzdaha, neki su od njih bili iskreni, a neki odglumljeni. Seam se
da sam pomislio kako manje cenim one koji su se trudili da proliju
krokodilske suze nego onu razmaenu kurvicu koja jc momka na rolerima
nazvala papanom". Hej, makar je bila iskrena. Seam se da sam stajao
pored nekog lika, Sergeja, nesrenog, pogurenog krelca tunog lica.
Njegove prie o detinjstvu u Rusiji ubedile su me da se sve rupe Treeg
sveta ne nalaze nuno u tropskim predelima. Promrmljao je sebi neto na
ruskom dok je kamera snimala reakciju svih tih lepih ljudi. Razumeo sam
samo re Romanovi" i taman sam pomislio da ga pitam na ta je to mislio,
kad se oglasio alarm.
Neto je aktiviralo senzore koje smo postavili na nekoliko kilometara
oko zida. Bili su dovoljno osetljivi da detektuju i samo jednog zombija, a
sada su potpuno poludeli. Na radiju je zapitalo: Kontakt, kontakt,
jugozapadni ugao... sranje, ima ih na stotine!" Kua je bila velika, pa mi je
trebalo nekoliko minuta da stignem do svog streljakog mesta. Nisam
shvatao zato su se straari toliko uplaili. Pa ta ako ih je nekoliko stotina?
Nikada nee uspeti da predu preko zida. Onda sam zauo kako viu: Tre!
Jebo te, kako su brzi!" Brzi zombiji, na to mi se zgrio eludac. Ako mogu
da tre, mogu i da se penju, ako mogu da se penju, moda mogu da misle,

80

a ako mogu da misle... sada sam se ja uplaio. Seam se da su svi prijatelji


mog gazde poharali arsenal, i jurcali su okolo kao statisti u nekom
akcionom filmu iz osamdesetih dok sam ja stigao do prozora gostinske
sobe na treem spratu.
Otkoio sam oruje i skinuo poklopce s niana. Bio je jedan od
najnovijih, sa kombinacijom pojaanog svetla i prikazivanja telesne toplote.
Ovo potonje mi nije trebalo, jer zombiji nisu odavali telesnu toplotu. I tako,
kada sam video jarke, svetlozelene siluete nekoliko stotina trkaa, grlo mi
se steglo. To nisu bili ivi mrtvaci.
Eno je!", uo sam kako viu. Eno one kue koja je bila u vestima!"
Nosili su merdevine, puke, bebe. Nekolicina je na leima imala privezane
platnene torbe. Juriali su na kapiju, od debelog, otpornog elika koji je
trebalo da zaustavi hiljadu zombija. Eksplozija ih je oduvala sa arki i krila
su se zarila u kuu kao veliki urikeni. Pucajte!" urlao je gazda preko
radija. Zaustavite ih! Pobijte ih! Pucajtepucajtepucajte!"
Napadai", da ih tako nazovem, nagrnuli su u stampedu prema kui.
Dvorite je bilo puno parkiranih vozila, sportskih automobila i hamera, a
bio je tu ak i jedan dinovski kamion koji je pripadao nekom macanu iz
NFL-a. Jebo te, svi do jednog su se pretvorili u vatrene kugle, leteli u
vazduh i prevrtali se ili jednostavno goreli u mestu, tako da je gusti masni
dim od zapaljenih guma sve zaslepljivao i guio. ula se samo pucnjava, i
naa i njihova, a u njoj nije uestvovalo samo nae privatno obezbeenje.
Svaki od tih glavonja koji se nije usro u gae mislio jc da je heroj, ili je
smatrao da treba da sauva obraz pred svojom rajom. Mnogi su zahtevali
da ih zatiti njihova svita. Neki su to i inili, oni jadni dvadesetogodinji
lini pomonici koji u ivotu nisu pucali iz vatrenog oruja. Nisu dugo
potrajali. Ali bilo je tu i sluinadi koja se okrenula i pridruila
napadaima. Video sam kako neka napirlitana frizerka ubada jednu
glumicu u usta noem za otvaranje pisama i, ironino, video sam kako
gospodin Uradi to" pokuava da otme bombu onom liku iz ou programa
za talente pre nego to im je eksplodirala u rukama.
Bila je to prava ludnica, ba kao to i treba da izgleda smak sveta. Deo
kue je goreo, krvi je bilo na sve strane, leevi ili delovi tela leali su po
skupocenim stvarima. Naiao sam na kurviinog malog psa kada smo se
obojica zaputili prema zadnjim vratima. Pogledao je on mene, pogledao
sam ja njega. Da smo mogli da priamo, razgovor bi izgledao ovako: ,,A

81

tvoja gazdarica?" ,,A tvoj gazda?" Ko ih jebe." Takav je bio stav mnogih
telohranitelja, i razlog to te noi nisam ispalio ni metak. Platili su nas da
bismo titili bogatae od zombija, a ne od drugih ne toliko bogatih ljudi
koju su samo eleli sigurno skrovite. Mogli ste da ih ujete kako viu dok
su se probijali kroz ulazna vrata. Nije to bilo grabite pie" niti silujte
kuke", ve gasite poar!" i vodite ene i decu na sprat!"
Prekoraio sam Politikog Komiara dok sam beao prema plai. On i
jedna riba, sparuena plavua koja je trebalo da mu bude politiki
protivnik, kresali su se kao da nee biti sutranjeg dana, i hej, moda je za
njih to zaista bilo tano. Stigao sam do peska, pronaao dasku za serf koja je
verovatno vredela vie od kue u kojoj sam odrastao, i zaveslao prema
svetlima na horizontu. Te noi je isplovljavalo dosta brodova, mnogo njih je
reilo da digne sidro. Nadao sam se da e me neki od njih prebaciti makar
do njujorke luke. Nadao sam se da u uspeti da ih podmitim
dijamantskim minuama.
[Ispija aicu ruma i pokazuje da hoe jo jednu.]
Znate, jebem li ga, ponekad se pitam zato nisu jednostavno svi
zautali? Ne samo moj gazda, ve i svi ti razmaeni paraziti. Imali su
mogunosti da ne akaju meku, i zato onda to nisu iskoristili; otili na
Antarktik ili Grenland, ili samo ostali tu gde jesu, ali van vidokruga
javnosti? Ali opet, moda nisu mogli, ba kao prekida koji ne moete da
iskljuite. Moda su zahvaljujui tome i postali ono to jesu. Ali kog avola
pa ja znam?
[Konobar stie sa jo jednom aicom i T.on mu baca srebrni rand.]
Razmei se, ako ve ima ime."

*
Ledeni grad, Grenland
[Sa povrine se mogu videti samo levci, masivni, paljivo
izvajani hvatai vetra koji neprestano dovode sve, premda
hladan vazduh dole, do lavirinta dugakog trista
kilometara. Preostalo je malo ljudi od etvrt miliona koliko
ih je nekada nastanjivalo to rukom isklesano graditeljsko udo.

82

Neki su ostali kako bi pripomogli razvoju turizma koji je tek u


povoju. Neki su tu kao kustosi i ive od penzije koju dobijaju
preko obnovljenog programa Svetske batine UNESCO-a. Neki,
kao Ahmed Faranakijan, nekada major ratnog vazduhoplovstva
Iranske revolucionarne garde, nisu imali kuda da odu odavde.]
Indija i Pakistan. Kao Severna i Juna Koreja ili NATO i stari Varavski
pakt. Da su dve sukobljene strane zaista htele da upotrebe nuklearno
oruje jedna protiv druge, bili bi to Indija i Pakistan. Svi su to znali, svi su
to oekivali, i ba zato se nije ni dogodilo. Poto je opasnost bila tako
sveprisutna, tokom godina su iznadeni mehanizmi da se to izbegne.
Uspostavljen je crveni telefon izmeu dve prestonice, ambasadori su bili na
ti", a generali, politiari i svi ostali umeani u taj proces bili su obueni
tako da se postaraju da nikad ne osvane dan od kojeg su svi strahovali.
Niko nije mogao da zamisli - ja svakako nisam da e se stvari odigrati
kao to jesu.
Zaraza nas nije toliko pogodila kao neke druge zemlje. Na teren je bio
uglavnom planinski. Saobraaj se tee odvijao. Imali smo relativno malo
stanovnika; ako se ima u vidu veliina zemlje i injenica da se mnogo naih
gradova moglo lako izolovati pomou proporcionalno brojnije vojske, nije
teko shvatiti optimizam naih voda.
Problematine su bile izbeglice, milioni njih sa istoka, milioni! Kuljali su
preko Beluistana, i potpuno su nam poremetili planove. Mnoga podruja
su ve bila zaraena, i nepregledne gomile gegale su se prema naim
gradovima. Granine jedinice su nam bile savladane, itave karaule
preplavili su talasi zombija. Nikako nismo mogli da zatvorimo granice i
istovremeno izaemo na kraj sa izbijanjem zaraze na sopstvenoj teritoriji.
Traili smo da Pakistanci obuzdaju svoje ljude. Uveravali su nas da rade
sve to je u njihovoj moi. Znali smo da lau.
Najvie izbeglica pristizalo je iz Indije, samo u prolazu kroz Pakistan u
pokuaju da stignu na neko bezbedno mesto. Oni iz Islamabada bili su
spremni da im to drage volje omogue. Bolje da prosledite problem nekoj
drugoj zemlji nego da sami izlazite na kraj s njim. Da smo moda uspeli da
iskombinujemo snage, uskladili zajedniku operaciju na nekom mestu
pogodnom za odbranu... Znam da su takvi planovi bili na stolu.

83

Pakistanske centralne june planine: Pab, Kirtar, masiv Srednjeg Brahuja.


Mogli smo da zaustavimo koliko god hoete izbeglica, ili ivih mrtvaca.
Odbili su na plan. Neki paranoini vojni atae iz njihove ambasade rekao
nam je odmah da bi svako prisustvo stranih trupa na njihovom tlu znailo
objavu rata. Ne znam da li je njihov predsednik uopte video na predlog;
nae vode nikada nisu neposredno priale s njim. Sad vidite na ta mislim
kad priam o Indiji i Pakistanu. Nismo imali takav odnos. Diplomatska
mainerija nije bila uspostavljena. Ko zna, moda je taj govnar od
pukovniia izvestio svoju vladu da smeramo da anektiramo njihove
zapadne pokrajine!
Ali ta smo mogli? Svakog dana, stotine hiljada ljudi prelazile su nau
granicu, a meu njima je moda bilo na desetine hiljada zaraenih! Morali
smo odluno da stupimo na delo. Morali smo da se zatitimo!
Postoji put koji vodi izmeu nae dve zemlje. Po vaim standardima on
je mali, na mnogim mestima nije ak ni asfaltiran, ali to je bila glavna juna
arterija u Beluistanu. Ako ga preseemo samo na jednom mestu, kod
Kekog renog mosta, efikasno emo zaustaviti priliv 60 procenata
izbeglica. Sam sam pilotirao tokom tog zadatka, nou, pod jakom pratnjom.
Nisu nam trebali pojaivai slike. Farovi su se videli sa udaljenosti od vie
kilometara, dugaak, uzak beli put u mraku. Video sam ak i bleskove
runog oruja. Taj kraj je bio teko pogoen zarazom. Naciljao sam
sredinji nosa mosta, koji e najtee moi da se popravi. Bombe su se
odvojile bez problema. Bili su to veoma eksplozivni konvencionalni
projektili, sasvim dovoljni da zavre posao. Upotrebljen je ameriki avion,
iz vremena kada smo vam jo bili zgodni saveznici, kako bi se unitio most
napravljen uz ameriku pomo iz istog razloga. Vrhovna komanda je
uvidela tu ironiju. Mene lino nije bilo briga. im sam osetio da je moj
fantom laki, dodao sam gas, saekao izvetaj iz aviona-posmatraa i
pomolio se iz sve snage da Pakistanci ne odgovore kontranapadom.
Naravno, moje molbe nisu bile usliene. Tri sata kasnije, njihov
garnizon kod Kila Safeda gaao je nau karaulu. Sada znam da su na
predsednik i ajatolah bili voljni da se uzdre. Dobili smo ono to smo eleli,
a oni su dobili svoju osvetu. Oko za oko, zub za zub, i dosta. Ali ko je to
mogao da saopti drugoj strani? Njihova ambasada u Teheranu je unitila
svoje ifre i radio-veze. Ono pseto pukovniko radije je izvrilo
samoubistvo nego da izda dravne tajne". Nismo imali crveni telefon, niti

84

diplomatske kanale. Nismo znali kako da stupimo u vezu sa vladom


Pakistana. Nismo znali ak ni to da li njihova vlada uopte jo postoji.
Vladala je neviena zbrka, zbunjenost koja se pretvarala u bes, bes
usmeren na nae komije. Sa svakim satom, sukob je eskalirao. Pogranine
arke, vazduni udari. Sve se odigralo krajnje brzo, samo tri dana
konvencionalnog rata, a nijedna strana nije imala odreeni cilj, ve samo
panian gnev.
[Slee ramenima.]
Stvorili smo zver, nuklearnog monstruma koga nijedna strana nije
mogla da pripitomi... Teheran, lslamabad, Kom, Lahore, Bandar Abas,
Ormara, Imam Homeini, Fajzalabad. Niko ne zna koliko ih je umrlo u tim
eksplozijama, niti koliko e ih tek umreti kada radioaktivni oblaci ponu da
se ire preko naih zemalja, Indije, Jugoistone Azije, Pacifika, preko
Amerike.
Niko nije mislio da to moe da se dogodi, ne meu nama. Pa pobogu,
oni su nam i pomogli da izgradimo nuklearni program od same nule!
Snabdevali su nas materijalom, tehnologijom, posredovali kao trea strana
kod Severne Koreje i ruskih otpadnika... ne bismo ni bili tolika nuklearna
sila da nije bilo nae muslimanske brae. Niko to nije oekivao, ali opet,
niko nije oekivao ni da mrtvi ponu da se diu, jelda? Samo je jedan
mogao to da predvidi, a u njega vie i ne verujem.

*
Denver, Kolorado, SAD
[Kasni mi voz. Testiraju zapadni pokretni most. Todu
Vejniju, izgleda, ne smeta da me eka na peronu. Rukujemo se
ispod staninog murala Pobede, verovatno najprepoznatljive
slike amerikog iskustva u Svetskom ratu Z. Raena po
originalnoj fotografiji, prikazuje etu vojnika koji stoje na obali
reke Hadson u Nju Dersiju, leima okrenuti prema nama dok
posmatraju praskozorje iznad Menhetna. Moj domain izgleda
veoma sitno i krhko kraj tih visokih dvodimenzionalnih
kipova. Kao i veina mukaraca njegove generacije, Tod Vejnio

85

je ostario pre vremena. Ima povei stomak, proreenu, prosedu


kosu i tri duboka paralelna oiljka na desnom obrazu, i teko je
poverovati kako je ovaj bivi vojnik amerike vojske jo, makar
hronoloki, na samom poetku svog ivota.]
Nebo je bilo crveno tog dana. Sav taj dim, sranje koje jc celog leta punilo
atmosferu. Sve je imalo ilibarski crvenu nijansu, kao da gledate svet kroz
naoari boje pakla. Tako sam prvi put video Jonkers, to malo, depresivno,
zaputeno naselje odmah severno od Njujorka. Mislim da niko nikada nije
uo za njega. Ja svakako nisam, a sada ga odjednom porede sa, ta znam,
Perl Harborom... ne, ne sa Perlom... to je bio neoekivan napad. Ovo je vie
liilo na Litl Big Horn, gde smo... pa... gde su makar oni koji su
komandovali znali ta se deava, ili jc trebalo to da znaju. Poenta je da rat
nije bio iznenaenje... niti iznenadna katastrofa, kako god to elite da
nazovete... to se ve dogaalo. Prolo je oko tri meseca otkad je svuda
zavladala panika.
Seate se kako je bilo, ljudi se bili izbezumljeni... zakivali su daskama
prozore i vrata, krali hranu, oruje, pucali u sve to se kretalo. Verovatno
su ti likovi poput Ramba i podivljali poari, saobraajne nesree i sva... sva
ta sranja koja sada nazivamo Velikom panikom", na poetku pobili vie
ljudi nego Zek.
Mislim da sada uviam zato su oni na vlasti smatrali kako treba
zapodenuti jednu veliku bitku. Hteli su da pokau ljudima da su i dalje
glavni, da ih umire kako bi mogli da se ponesu sa glavnim problemom.
Razumem to, a poto im je trebala propagandna pobeda, ja sam zavrio u
Jonkersu.
U stvari, to i nije bilo najgore mesto za formiranje uporita. Deo grada
se nalazio u maloj dolini, a odmah iza breuljaka na zapadu bila je reka
Hadson. Drum renih pilana" pruao se pravo kroz sredite nae glavne
odbrambene linije, a izbeglice koje su se kretale autoputem navodile su
mrtvace tano prema nama. Bilo je to prirodno usko grlo, i dobra zamisao...
jedina dobra zamisao tog dana.
[Tod posee za novom ,,Q", domaom amerikom cigaretom koja nosi
to ime zbog toga to etvrtina sadrine u njoj otpada na duvan.']

86

Zato nas nisu postavili po krovovima? Bio je tu trni centar, nekoliko


garaa, velike zgrade sa lepim, ravnim krovovima. Mogli su celu etu da
postave odmah iznad eleznike stanice. Videli bismo itavu dolinu i pri
tom bili potpuno zatieni od napada. Bila je tu i jedna stambena zgrada,
od dvadesetak spratova... i sa svakog sprata je pucao sjajan pogled na
autoput. Zato tamo na svakom prozoru nije bilo streljako odeljenje?
Znate li gde su nas smestili? Dole na zemlju, iza dakova s peskom ili u
iskopane rupe. Toliko smo vremena protraili, i toliko energije,
pripremajui ta komplikovana streljaka gnezda. Rekli su nam da je to
dobar zaklon i kamuflaa". Zaklon i kamuflaa? Zaklon" znai fiziku
zatitu, konvencionalnu zatitu od runog naoruanja i artiljerije, ili od
avionskih bombi. Da li vas to podsea na neprijatelja protiv koga je trebalo
da se borimo? Da li je Zek sada pozivao vazdune napade i zatitnu
baranu vatru? I zato smo se uopte baktali oko kamuflae kada je itav
smisao borbe bio da navedemo Zeka da ide pravo na nas! Skroz naopako!
Sve redom!
Siguran sam da je onaj ko je vodio operaciju bio poslednji od onih
retarda iz Fulde, znate, onih generala koji su obuavani da brane Zapadnu
Nemaku od Rusa. Uskogrudi, nedotupavni... verovatno nadrkani zbog
tolikih godina provednih u malim ratovima. Jebo te, mora da je bio jedan
od tih, zato to je sve to smo radili smrdelo na hladnoratovsku statinu
odbranu. Znate da su probali ak da iskopaju i borbene jame za tenkove?
Ininjerci su ih napravili eksplozivom na parkingu eleznike stanice.
Imali ste tenkove?
Brate, sve smo imali: tenkove, bredlije, hamere naoruane raznoraznim
stvarima, kalibra pedeset do onih najnovijih tekih minobacaa tipa vasilek.
Oni su makar mogli da budu od neke vajde. Imali smo hamer avendera sa
baterijama stinger projektila zemlja-vazduh, imali smo prenosivi sistem za
postavljanje pontonskih mostova, savren za potok dubok deset
centimetara koji je tekao kraj autoputa. Imali smo gomilu XM5 vozila za
elektronsko ratovanje natrpanih radarima i opremom za ometanje i... i... a,
da, imali smo ak i celo OPK odeljenje poljskih klozeta, postavljeno tamo
usred svega. emu, kada je i dalje bilo pritiska u vodovodu i klozetski
kazanii su i dalje radili u svakoj zgradi i kui u komiluku? Toliko toga

87

nam nije bilo potrebno! Toliko sranja koje je samo blokiralo saobraaj i lepo
izgledalo, i mislim da su samo to i hteli, da lepo izgleda.
Za tampu.
Nego ta, na svaka dva ili tri vojnika mora da je bio makar po jedan
novinar!27 Na nogama ili u kombijima, a ne znam ni koliko je helikoptera
kanala sa vestima kruilo... pomislio bi ovek da su mogli da odvoje
nekoliko njih da probaju spaavanje ljudi s Menhetna... nego ta, mislim da
je sve to bilo za tampu, da im se demonstrira naa smrtonosna mo
zelene... ili kaki-boje... neki samo to su se vratili iz pustinje, nisu stigli ni
da ih prefarbaju. Toliko toga je bilo samo za predstavu, ne samo vozila ve
i mi. Obukli su nas u ZOZIM 4, brate, u zatitni oklop za izvrenje misije",
velika glomazna odela i maske koji treba da vas tite od radioaktivne ili
biokemijski zagaene okoline.
Da vae stareine nisu moda smatrale da se virus prenosi vazduhom?
Ako je tako, zato onda nisu zatitili i novinare? Zato ih nae
stareine" nisu nosile, ba kao ni bilo ko drugi odmah iza borbene linije?
Bilo im je svee i prijatno u njihovim borbenim uniformama dok smo se
mi znojili ispod slojeva gume, ugljena i debelog, tekog oklopa. I kojem je
samo geniju uopte palo na pamet da nam navue oklope? Zato to ih je
tampa prozivala zbog toga to ih nisu imali dovoljno u prolom ratu? Koji
e ti avo lem kad se bori protiv ivih leeva? Njima treba lem, a ne
nama! A onda je tu bila i mrena oprema... integrirani borbeni sistem
Kopneni ratnik. Lini elektronski komplet nam je omoguavao da svi
budemo u vezi jedni s drugima, kao i da se oni vii po inu povezu sa
nama. Kroz okular smo mogli da skidamo mape, podatke sa GPS-a,
satelitske izvetaje. Mogli smo tano da pronaemo svoje mesto na bojitu,
poloaje svojih drugova, neprijatelja... mogli smo ak da gledamo kroz
video-kameru na svom ili tuem oruju, i zavirimo preko ograde ili iza
oka. Kopneni ratnici su omoguavali svakom vojniku da raspolae
informacijama itavog taba, a tabu da upravlja tim vojnicima kao
jedinicom. Netrocentrino", to sam stalno uo od oficira ispred kamera.
Premda je ovo preterivanje, predratni podaci govore da je odnos u broju novinara
prema broju vojnog osoblja u Jonkersu bio vei nego na svim drugim bojitima u istoriji.
27

88

Netrocentrino" i ,,hiperrat". Kul termini, ali besmisleni dok pokuavate


da se ukopate sa ZOZIM-om, Kopnenim ratnikom i uobiajenom
borbenom opremom na sebi, sve to usred jednog od najtoplijih leta koja
oveanstvo pamti. Ne mogu da verujem da sam i dalje bio u stanju da
stojim kada se Zek pojavio na vidiku.
Isprva ih je bilo vrlo malo, po jedan ili dva, teturali su se izmeu
naputenih automobila koji su blokirali naputeni autoput. Makar su
izbeglice bile evakuisane. Dobro, to je bila jo jedna stvar koju su dobro
uradili. Odabrali su usko grlo i uklonili civile, to je dobro odraeno. Ali sve
ostalo...
Zek je poeo da ulazi u prvu zonu ubijanja, onu dodeljenu viestrukim
raketnim sistemima. Nisam uo kako lansiraju rakete, kaciga mi je
priguila zvuk, ali video sam ih kako lete prema meti. Video sam kako
padaju u luku i kako im se kuita otvaraju da otkriju kasetne bombe. One
su velike otprilike koliko i runa bomba, protivpeadijska, sa ogranienim
protivoklopnim dejstvom. Rasule su se meu zombijima, eksplodirajui
kada bi udarile o ulicu ili naputena kola. Njihovi rezervoari su buknuli
kao mali vulkani, gejziri vatre i otpadaka koji su se smeali u elinu
kiu". Poteno govorei, sve je to bilo veoma uzbudljivo, momci su klicali u
mikrofone, a i ja sa njima, dok sam gledao kako zombiji poinju da padaju.
Rekao bih da ih je moda trideset, etrdeset ili pedeset bilo ratrkano po
nekih osamsto metara autoputa. Poetno bombardovanjc zbrisalo je
najmanje tri etvrtine.
Samo tri etvrtine.
[Tod zavrava cigaretu jednim dugim, ljutitim dimom. Smesta posee
za sledeom.]
Da, i to je tada trebalo da nas zabrine. elina kia" je pogodila svakog
od njih, iseckala im utrobu; organi i meso bili su razbacani na sve strane,
padah su im sa tela dok su nam se pribliavali... ali hici u glavu...
pokuavate da unitite mozak, ne telo, i sve dok im kefalo radi i dok mogu
iole da se kreu... neki su jo hodali, dok su oni previe razbucani puzali.
Da, trebalo je da se zabrinemo, ali nismo imali vremena.
Curkanje se sada pretvorilo u mlaz. Jo zombija, na desetine njih, tiskalo
se izmeu zapaljenih automobila. Ono udno u vezi sa Zekom jeste... to to
uvek mislite kako e biti obuen kao za Vrbicu. Tako su ih mediji

89

prikazivali, svakako, naroito na poetku... Zombiji u poslovnim odelima i


haljinama, kao presek svakodnevne Amerike, samo mrtve. Uopte nisu
tako izgledali. Veina zaraenih, najranije zaraenih, ili onih koji su naili u
tom prvom talasu, ili je pomrla na leenju, ili kod kue u svom krevetu.
Veina je bila u bolnikim haljinama, ili piamama i spavaicama. Neki su
bili u trenerkama ili donjem veu... ili jednostavno goli, mnogo ih je bilo
skroz gologuzih. Videle su im se rane, sasueni oiljci na telu, posekotine
zbog kojih biste zadrhtali ak i pod onom sparnom opremom.
Druga elina kia" nije imala uinak ni upola kao prva, nije bilo vie
rezervoara koji bi se zapalili, a gusto naikani zombiji sada su titili jedni
druge od moguih povreda glave. Nisam se uplaio, jo ne. Moda me je
sigurnost napustila, ali bio sam siguran da e mi se vratiti kada Zek ue u
zonu vojne vatre.
E sad, nisam mogao da ujem paladine", bili su predaleko, na brdu, ali
sam zato uo i video kako padaju njihove granate. To su bile standardne
HE 155, sa visokoeksplozivnim jezgrom u kuitu koje se rasprskavalo.
One su im nanosile jo manje tete nego rakete!
Zato?
Najpre, tu nije bilo efekta balona. Kada bomba eksplodira blizu vas,
od nje vam se tenost u telu rasprsne, bukvalno, kao jebeni balon. To se
sa Zekom ne deava, moda zato to u sebi nosi manje telesne tenosti nego
mi, ili zato to je ta tenost vie kao gel. Ne znam. Ali uinak nije bio
nikakav, ba kao ni sa NNT.
ta je NNT?
Nagla nervna trauma, mislim da se tako zove. Jo jedna posledica bliske
jake eksplozije. Trauma je toliko jaka da vam se ponekad organi, mozak,
sve to zajedno, jednostavno pogasi kao da vam je Bog okrenuo prekida
ivota. Neto u vezi sa elektrinim impulsima ili tako neto. Ne znam, jebo
te, nisam lekar.
Ali to se nije dogodilo.
Nijednom! Mislim... nemojte pogreno da me shvatite... nije Zek proao
kroz barau bez gubitaka. Videli smo leeve kako bivaju razneseni, iskidani

90

u komadie, odleu u vazduh, ak i itave glave, ive glave sa pokretnim


oima i vilicom, kako izleu put neba kao jebeni epovi iz flaa sa
ampanjcem... kosili smo ih, van svake sumnje, ali ne u potrebnom broju
niti dovoljno brzo!
Mlaz je sada bio kao reka, poplava leeva koji su se gegali, stenjali,
koraali preko svojih rasparanih drugara i polako i sigurno se teturali
prema nama kao talas na usporenom snimku.
Sledea zona dejstva bila je rezervisana za direktne hice iz tekih orua,
glavnih tenkovskih stodvadesetica i bredlija sa mitraljezima i FOTT
lanserima projektila. Hameri su takoe otvorili vatru, iz minobacaa
lansera projektila, i devetnaestica, koje su kao automati, samo to ispaljuju
granate. Komani su naleteli, kako se inilo, samo nekoliko centimetara
iznad naih glava sa mitraljezima, projektilima helfajer i raketama hidra.
Jebo te, bilo je to kao maina za mlevenje mesa, seckalica za drva, a
organske materije kovitlale su se u oblacima iznad horde kao piljevina.
Nita ne moe preivi ovo, mislio sam, i neko vreme se inilo da sam u
pravu... sve dok vatra nije poela da zamire.
Zamire?
jenjava, gasne...
[Naas utihne, a onda mu oi gnevno ponovo pronalaze fokus.]
Niko nije razmiljao o tome, niko! Nemojte sad da me folirate priama o
smanjenjima budeta i logistikim problemima sa dopremom zaliha! Jebo
te, jedino ega je nedostajalo u zalihama bio je zdrav razum! Niko od onih
prdonja sa Vest Pointa i Ratnog koleda naikanih ordenjem nije rekao:
Hej, pa mi imamo modernog naoruanja u izobilju, imamo dovoljno
sranja za gaanje!?!" Niko nije razmiljao o tome koliko granata treba
artiljeriji za neprekidna dejstva, koliko raketa za MLRS sisteme, koliko
kanisterskih punjenja... tenkovi su imali ta uda koja su se zvala
kanisterska punjenja... praktino dinovske patrone same. Ispaljivale su
male kugle od tungstena... to nije bilo ba savreno, znate, traiti po
stotinak kugli na jednog zombija, ali jebo te, brate, to je makar bilo neto!
Svaki abrams je imao samo po tri, tri! Tri od moguih etrdeset! Ostale su
bile standardne toplotne ili kumulativne granate! Znate li ta e srebrni
metak", strelica sa osiromaenim uranijumom za probijanje oklopa, uraditi

91

grupi leeva koji hodaju? Nita! Znate li kako izgleda posmatrati kako tenk
od ezdeset i kusur tona ispaljuje hice u gomilu sa apsolutno nikakvim
rezultatom? Tri kanisterske granate! A ta je sa fleetama? Fleete su oruje
koje se danas stalno pominje, mali elini iljci koji svako oruje
momentalno pretvaraju u sredstvo za razbucavanje gomile. O njima
priamo kao da su nov izumi, a imamo ih u stvari jo od, ta znam, Koreje.
Imali smo ih za rakete hidra i devetnaestice. Samo zamislite to, jedna
devetnaestica ispaljuje trista pedeset metaka u minutu, a u svakom od njih
je oko stotinu iljaka! Moda to ne bi preokrenulo ishod... ali... do avola!
Vatra je zamirala, Zek je i dalje nadirao... a strah... svi su ga oseali, u
nareenjima desetara, u postupcima ljudi oko mene... Onaj glasi to vam u
potiljku stalno piti: Jao sranje, jao sranje."
Mi smo bili u poslednjoj liniji odbrane, prilino siromano opremljeni
naoruanjem. Trebalo je da sredimo one retke srenike od zombija koji bi
sluajno uspeli da se probiju kroz dinovski korba naeg tekog oruja.
Oekivalo se da moda svaki trei od nas opali iz svog oruja, a od svakog
desetog se oekivalo da ubije zombija.
Dolo ih je na hiljade, prelili su se preko zatitne ograde autoputa,pa
du bonih ulica, oko kua, kroz njih... toliko ih je bilo, i stenjali su tako
glasno da nam je odzvanjalo pod kacigama.
Otkoih smo oruje, nanizanih mete, nareeno nam je da pucamo...
Rukovao sam AOO28 mitraljezom, lakim automatom iz kojeg treba da
pucate kratkim, odmerenim rafalima, to traju dok izgovorite: Crkni,
mater ti jebem, crkni." Prvi rafal mi je otiao previe nisko. Jednog sam
protepao pravo preko prsa. Gledao sam kako leti unazad, udara o asfalt, a
onda odmah ponovo ustaje kao da se nita nije dogodilo. Brate... kad se
opet dignu...
[Cigareta mu je dogorela do prstiju. Isputa je i mrvi a da to i ne
primeuje.]
Trudio sam se iz petnih ila da kontroliem vatru, a bogme i creva.
Neprekidno sam sebi ponavljao: Mirno samo, gaaj u glavu." A moj AOO
je sve vreme eretao: Crkni, mater ti jebem, crkni."
Mogli smo da ih zaustavimo, trebalo je da to moemo, jedan momak s
pukom je dovoljan zar ne? Profesionalni vojnici, obueni strelci... kako su
28

AOO: laki mitraljez; skraeno od automatsko oruje odreda".

92

mogli da se probiju? Jo to pitaju, svi ti kritizeri i salonski generali. Mislite


da je tako jednostavno? Mislite da posle obuke" tokom itave vojnike
karijere da gaate u sredite tela moete najednom da svaki put pogodite
tano u glavu? Mislite da je lako napuniti ili otkoiti oruje u toj luakoj
koulji i s kacigom za guenje? Mislite da ete, poto ste videli kako sva
udesa savremenog ratovanja treskaju pravo na svoje haj-tek hiperdupe, i
poto ste ve preiveh tri meseca Velike panike posmatrajui kako sve to
poznajete kao stvarnost naivo jede neprijatelj koji uopte ne bi ni trebalo
da postoji, mislite da ete tada zadrati jebenu hladnokrvnost i da e vam
prst biti jebeno miran na okidau?
[Ubada me tim prstom.]
E pa, mi jesmo! Ipak smo uspeli da odradimo posao i nateramo Zeka da
plati za svaki jebeni centimetar! Da smo moda imali vie ljudi, vie
municije, da su nam moda samo dozvolili da se usredsre-dimo na na
posao...
[Savija prst natrag u pesnicu.]
Kopneni ratnik, visokotehnoloki, razmetljivi, jebeno netrocentrini
Kopneni ratnik. Bilo je dovoljno gadno gledati ve i ono ispred nas, ali veze
sa pijunskim satelitima su nam jo pokazivale i koliko je horda uistinu
ogromna. Moda smo bili suoeni sa hiljadama, ali iza njih su se nalazili
milioni! Ne zaboravite, govorimo o glavnini zaraenih iz grada Njujorka!
Ovo je bila samo glava podugake zmije neupokojenih koja se protezala
sve do jebenog Tajms skvera! To nisam morao da vidim. To nisam morao
da znam! Onaj uplaeni glasi vie i nije bio tako tih. Jao sranje, JAO
SRANJE!" I odjednom mi vie nije bio u glavi. Bio mi je u slualici. Kad god
neki drkadija nije bio u stanju da obuzda jezik, Kopneni ratnik se postarao
da ga uju svi ostali. Previe ih je!" Jebo te, moramo da palimo odavde!"
Neko iz drugog voda, ne znam mu ime, povikao je: Pogodio sam ga u
glavu i nije umro! Ne umiru kad ih pogodi u glavu!" Siguran sam da mu je
promaio mozak, deava se, metak samo okrzne unutranjost lobanje...
moda bi shvatio to da je bio smiren i da je koristio sopstveni mozak.
Panika je bila jo zaraznija od Bacila Z, a udesni Kopneni ratnik ju je
rairio vazduhom. ta?" Ne umiru?" Ko je to rekao to?" Pogodio si ga u
glavu?" Sveca ti jebem! Neunitivi su!" To se ulo irom mree, tako da su
se svi redom usrali du informacione superautostrade.

93

Smirite se svi!" povikao je neko. Ne remetite liniju! Skinite se s


mree!" Stariji glas, to se dalo prepoznati, ali njega je najednom priguio
vrisak i meni je okular iznenada, verovatno kao i okulare svih ostalih,
ispunio prizor krvi koja iklja u usta puna slomljenih zuba. Ta slika je dola
od nekog lika u dvoritu jedne kue iza linije. Vlasnici su sigurno zakljuali
tamo nekoliko reanimiranih lanova porodice kada su zdimili. Moda su
udari eksplozija malo razlabavili vrata ili tako neto, jer su oni izleteli
napolje, pravo na tog jadnika. Kamera na njegovoj puci je sve snimila, pala
je pod savrenim uglom. Bilo ih je petoro, mukarac, ena, troje dece, drali
su ga prikovanog nauznak, mukarac mu je bio na grudima, deca su ga
drala za ruke i pokuavala da ga ugrizu kroz odelo. ena mu je strgla
masku, lice mu je bilo prestravljeno. Nikad neu zaboraviti kako je kriknuo
kad mu je odgrizla bradu i donju usnu. Iza nas su!" vikao je neko. Izlaze
iz kua! Linija je prekinuta! Ima ih svuda!" Odjednom, slika je nestala,
odseena od spoljanjeg izvora, i ponovo se zauo onaj stariji glas...
Skinite se s mree!" naredio je, trudei se iz petnih ila da se obuzda, a
zatim se veza prekinula.
Siguran sam da je trajalo vie od nekoliko sekundi, mora da je bilo tako,
ak i da su Icbdcli iznad naih glava, ali inilo se kao da je odmah po
prekidu komunikacione Unije nebo najednom bilo puno urlika LZU-a29.
Nisam video kako ispaljuju granate. Bio sam na dnu svoje rupe, psovao
vojsku i Boga, kao i roene ruke to nisu kopale dublje. Zemlja se zatresla,
smrailo se. Svuda okolo su bile krhotine, zemlja, pepeo i zapaljeni otpaci
koji su mi leteli iznad glave. Osetio sam kako me neto treska u plea,
meko i teko. Prevrnuo sam se, bila je to glava zajedno sa trupom,
ugljenisana, crna, jo se puila i jo pokuavala da me ugrize! utnuo sam je
dalje od sebe i iskobeljao se iz rupe nekoliko sekundi poto je pao poslednji
OZO.30
Shvatio sam da buljim u crni oblak gde je nekada bila horda. Autoput,
kue, sve je bilo obavljeno crnim oblakom. Nejasno se seam kako su se
drugi izvlaili iz svojih rupa, poklopci su se podizali na tenkovima i
bredlijima i svi su samo buljili u mrak. Zavladao je muk, tiina koja je u
mojoj glavi trajala satima.

29
30

LZU: lovci zdruenog udara.


OZO: oruje zdruene odstupnice.

94

A onda su se pojavili, pravo iz dima, jebo te, kao u komaru kakvog


deteta! Neki su se puili, neki ak jo goreli... neki su hodali, neki puzali,
neki se samo vukli zajedno na iskidanim trbusima... moda je jedan na
svakih dvadeset mogao da se i dalje kree, to znai da ih je ostalo...
sranje... nekoliko hiljada? A iza njih, meao se s njima i uporno gurao
prema nama milion ostalih koje vazduni udar nije ni taknuo!
I tada se linija raspala. Ne mogu svega da se setim povezano. Pred
oima mi sevaju sledee slike: ljudi kako bee, peadinci, novinari. Seam
kako je jedan novinar sa brkovima kao Sima Strahota pokuavao da izvue
beretu iz prsluka pre nego to su ga oborila tri zapaljena zombija... Seam
se lika koji je na silu otvorio vrata kombija, uskoio unutra, izbacio napolje
lepu plavu novinarku i pokuao da se odveze odatle pre nego to je preko
oboje preao tenk. Dva novinarska helikoptera su se sudarila i zasula nas
sopstvenom elinom kiom. Jedan pilot komana... hrabar, pravi baja...
pokuao je da okrene rotor prema zombijima to su navirali. Elisa je
iskasapila masu pre nego to je udarila u neki automobil i odbacila ga u
staninu zgradu. Pucnjava... luaka nasumina pucnjava... Metak me je
pogodio u grudnu kost, posred oklopa. Bilo je kao da sam se zakucao u zid,
iako sam stajao nepomino. To me je oborilo na guzicu, nisam mogao da
diem, a onda je neki serator bacio svetlosnu bombu pravo ispred mene.
Sve je pobelelo, zvonilo mi je u uima. Ukoio sam se... ruke su me
grabile, hvatale me za miice. Ritao sam se i udarao, a onda osetio da su mi
prepone tople i mokre. Vikao sam, ali nisam uo sopstveni glas. Nove ruke,
snanije, pokuavale su da me negde odvuku. Ritao sam se, koprcao se,
psovao, plakao... i najednom me je neija pesnica zveknula u vilicu. Nije me
nokautirala, ah sam se smesta opustio. To su bili moji drugari. Zek ne
udara pesnicom. Odvukli su me u najblii bredli. Vid mi se izbistrio taman
da vidim kako linija svetlosti nestaje sa zatvaranjem poklopca.
[Posegne za novom cigaretom ,,Q", a onda se naglo predomisli.]
Znam da profesionalni" istoriari vole da priaju kako je Jonkers
predstavljao katastrofalan neuspeh savremenog vojnog aparata", kako je
dokazao onu staru izreku da vojska usavri umee borbe u poslednjem ratu
taman na vreme za sledei. Lino, mislim da trabunjaju gluposti. Jeste, bili
smo nespremni, naa orua, naa obuka, sve o emu sam upravo priao,
sve je to bilo prvoklasno sranje, vrhunski zajeb, ali oruje koje je stvarno
zatajilo nije bilo ono koje je silo sa montane trake. Staro je to koliko i... ta

95

znam, valjda koliko i sam rat. To je strah, brate, samo strah i ne mora da
bude jebeni Sun Cu da bi znao kako smisao prave borbe nije da ubije, ak
ni da povredi protivnika, ve da ga dovoljno uplai da podvije rep. Da
mu slomi duh, na to cilja svaka uspena vojska, od primene ratnih
plemenskih boja preko blickriga" pa do... kako smo ono nazvali prvi deo
Drugog zalivskog rata, okiraj i prestravi"? Savreno ime, okiraj i
prestravi"! Ali ta ako sc neprijatelj ne moe ni okirati ni zaplaiti? Ne
samo to on to nee da oseti ve bioloki ne moe! To se dogodilo tog dana
nedaleko od grada Njujorka, to je neuspeh zbog kojeg umalo nismo
izgubili itav prokleti rat. injenica da Zeka ne moemo da okiramo niti
prestravimo vratila nam se pravo u facu i zapravo omoguila da Zek okira
i prestravi nas! Oni se ne plae! ta god da uradimo, koliko god da ih
pobijemo, oni se nikada, nikada nee uplaiti!
Jonkers je trebalo da bude dan kada emo ponovo uliti samopouzdanje
u ameriki narod, a umesto toga umalo im nismo rekli da mogu da se
pozdrave sa ivotom. Da nije bilo Junoafrikog plana, svi bismo se, bez
ikakve sumnje, gegali i stenjali.
Poslednje ega se seam jeste da je bredli odleteo kao auto igraka. Ne
znam gde je bio udar, ali pretpostavljam negde blizu. Da sam i dalje stajao
tamo, nezatien, siguran sam da danas ne bih stajao ovde.
Jeste li ikad videli uinak termobarinog oruja? Jeste li ikada pitali
nekoga sa zvezdicama na ramenima o tome? Kladim se u roena jaja da
nikada neete ni uti celu priu. Priae vam o toploti i pritisku, o vatrenoj
kugli koja se iri, eksplodira i bukvalno mrvi i pali sve to joj se nae na
putu. To i znai naziv termobarino, toplota i pritisak. Prilino gadno
zvui, zar ne? Ono to neete uti jeste momentalni naknadni uinak,
vakuum koji nastane kada ta vatrena kugla najednom pone da se skuplja.
Svakom preivelom e vazduh biti odmah isisan iz plua, ili e im - a to
nikada nikome nee priznati - plua biti iupana kroz usta. Oigledno, niko
nee poiveti dovoljno dugo da ispria takvu horor priu, i zato Pentagon
verovatno i jeste tako dobro prikrivao istinu, ali ako ikada vidite sliku
zombija, ili ak i pravi primerak koji hoda, a oba pluna krila i dunik mu
vise iz usta, gledajte da mu date moj broj. Uvek u se rado sresti sa jo
jednim veteranom iz Jonkersa.

96

Preokret
Ostrvo Roben, Provincija Kejptaun, Sjedinjene Drave June
Afrike
[Zolelva Azanja se pozdravlja sa mnom za svojim radnim
stolom, poziva me da zamenimo mesta kako bih mogao da
uivam u osveavajuem okeanskom vetru s njegovog prozora.
Izvinjava se zbog nereda" i insistira na tome da ukloni beleke
sa stola pre nego sto nastavimo. Gospodin Azanja je do
polovine napisao trei deo knjige Pesnica duginih boja: Juna
Afrika u Ratu. Taj tom se sluajno odnosi ba na ono o emu
priamo, na prekretnicu u ratu protiv ivih mrtvaca, na trenutak
kada se njegova zemlja povukla sa ivice propasti.]
Hladnokrvan je prilino obina re kojom bi se opisao jedan od
najprotivrenijih uesnika u istorijskim dogaajima. Neki ga slave kao
spasioca, drugi ga se gnuaju kao da je udovite, ali da ste ikada sreli Pola
Redekera, da ste ikada s njime raspravljali o njegovom pogledu na svet i
probleme, ili jo vanije, o rccnjima problema koja svet mue, verovatno je
re hladnokrvan ona koja bi vam ostala u glavi kao osnovni utisak o njemu.
Pol je oduvek smatrao, pa dobro, moda ne ba oduvek, ali recimo
otkad je odrastao, kako je osnovna mana oveanstva oseanje. Uvek je
govorio da srce treba da postoji samo kako bi pumpalo krv do mozga, te da
je sve ostalo gubljenje vremena i energije. Njegovi radovi sa fakulteta koji
su se bavili alternativnim reenjima" za istorijske i drutvene neprilike
privukli su najpre panju aparthejdske vlade.
Mnogi psihobiografi su pokuali da mu nalepe etiketu rasiste, ali po
njegovim recima rasizam je samo alostan nuzproizvod iracionalnih
oseanja". Drugi su tvrdili da rasista mora najpre voleti odreenu grupu
kako bi mrzeo neku drugu. Za Redekera su i ljubav i mrnja bile
irelevantne. Njemu su one bile smetnje za ljudsko postojanje", i opet po
njegovim recima, zamislite ta bi se sve moglo postii kad bi se
oveanstvo ratosiljalo svoje ljudskosti". Zlo? Veina bi to tako nazvala,

97

dok su drugi, naroito ona grupica u sreditu vlasti Pretorije, verovali kako
bi to bio neprocenjivi izvor osloboenog intelekta".
Bilo je to poetkom osamdesetih godina prolog veka, u kritino vreme
za vladu aparthejda. Zemlja je bila kao na iglama. Imali ste ANC, imali ste
Oslobodilaku partiju Inkata, ak i ekstremne desniarske elemente
populacije belih Afrikanera koja je jedva ekala otvorenu pobunu koja bi
dovela do potpunog rasnog obrauna. Na granici, Juna Afrika je imala
samo neprijateljski nastrojene drave i, u sluaju Angole, graanski rat uz
podrku Sovjeta i kubansko vostvo. Dodajte toj meavini jo i sve veu
izolovanost od zapadnih demokratija (ukljuujui i kritini embargo na
uvoz naoruanja), pa ete videti da nije nimalo udno to to odsudna bitka
za opstanak nikada nije bila daleko od glava u Pretoriji.
Zato su angaovali gospodina Redekera da preispita vladin ultra-tajni
Narandasti plan". On je postojao otkad je aparthejdska vlada 1948. dola
na vlast. Bio je to scenario sudnjeg dana za belu manjinu u zemlji, plan
kako da se postupa u sluaju sveopteg ustanka uroenikog afrikog
stanovnitva. Tokom godina on je bio auriran u odnosu na promenljivi
strateki izgled regiona. Sa svakom decenijom ta je situacija bivala sve
mranija. Sa sve brojnijim proglaenjima nezavisnosti u okolnim zemljama
i sve brojnijim domaim glasovima koji su zahtevali slobodu, oni u Pretoriji
su shvatili da potpuni sukob ne bi znaio samo kraj afrikanerske vlade ve i
samih Afrikanera.
Tu se Redeker prikljuio. Njegov ispravljeni Narandasti plan, koji je
sasvim blagovremeno dovren 1984, bio je osnovna strategija
preivljavanja za afrikanerski narod. Nije zaboravio ni na jednu
promenljivu veliinu. Broj stanovnika, teren, resurse, logistiku... Redeker
nije aurirao samo plan kako bi obuhvatio kubansko hemijsko oruje i
nuklearne opcije sopstvene zemlje, ve i a po tome je Narandasti plan"
stekao istorijski znaaj - nain na koji e se odluiti koji e Afrikaneri biti
spaeni, a koji e morati da budu rtvovani.
rtvovani?
Redeker je verovao da bi pokuaj da se svi spasu iscrpeo sve vladine
resurse, i tako upropastio itavo stanovnitvo. Uporedio je to sa
preivelima sa potonulog broda koji prevrnu amac za spaavanje u kojem
jednostavno nema mesta za sve. Redeker je ak otiao toliko daleko da

98

prorauna ko sve moe da se povede". Uraunao je prihod, koeficijent


inteligencije, plodnost, ceo spisak poeljnih svojstava", ukljuujui i mesto
gde se pojedinac nalazi u osnosu na potencijalnu zonu krize. Prva rtva
konflikta mora biti naa sentimentalnost", tom reenicom se zavravao
njegov predlog, jer bi njen opstanak bio jednak naem unitenju."
Narandasti plan iz osamdeset etvrte bio je brilijantan. Bio je jasan,
logian, efikasan, i od Pola Redekera je nainio jednog od najomraenijih
ljudi u Junoj Africi. Prvi neprijatelji su mu bili neki od radikalnijih
fundamentalista Afrikanera, ideolozi rase i oni ultrareligiozni. Kasnije,
posle pada aparthejda, ime mu se proulo u irokim narodnim masama.
Naravno, pozvali su ga da se pojavi na sasluanjima Istine i pomirenja",
to je on, naravno, odbio. Neu se pretvarati da imam srca samo da bih
spasao sopstvenu kou", izjavio je, dodavi: ta god da uradim, siguran
sam da e ionako doi po mene."
I jesu, mada ne onako kako je to Redeker verovatno oekivao. Bilo je to
u vreme Velike panike, koja je otpoela nekoliko nedelja pre vae. Redeker
se skrivao u jednoj brvnari na Drakenzbergu koju je kupio od novca
sakupljenog u vreme kada je radio kao poslovni konsultant. Znate, voleo je
biznis. Govorio je: Jedan cilj, niti jedna dua." Nije se iznenadio kada su
vrata odletela sa arki i kada su unutra upali agenti Nacionalne obavetaje
slube. Utvrdili su njegovo ime, identitet i ranije postupke. Pitali su,
uperivi cevi u njega, da li je on tvorac Narandastog plana iz osamdeset
etvrte. Prirodno, odgovorio im je bez ikakvih oseanja. Podozrevao je taj
upad i prihvatio ga kao odmazdu u poslednji as; svet ionako srlja u pakao,
pa zato onda da najpre ne koknu bar nekog avola aparthejda". Ono to
nije mogao da predvidi bilo je iznenadno sputanje njihovog oruja i
skidanje gas-maski agenata NOA. Bilo ih je svih boja: crnaca, Azijata,
meleza, a tu se nalazio ak i jedan belac, visoki Afrikaner koji je istupio
napred i najednom upitao, ne izgovorivi ni svoje ime ni in: Ima plan za
ovo, ovee? Zar ne?
Naravno, Redeker je radio na sopstvenom reenju za epidemiju
neupokojenih leeva. A ta je drugo i mogao da radi u tom izolovanom
sklonitu? Bila je to intelektualna veba; nikada nije ni pomislio da bi neko
to mogao da proita. Nije imala naziv zato to, kako je on kasnije objasnio,
nazivi postoje samo da bi se neto moglo razlikovati od svega ostalog", a
sve do tog trenutka nije bilo nijednog drugog plana nalik njemu. I opet,

99

Redeker je sve uzeo u obzir, ne samo strateku situaciju zemlje, ve i


psihologiju, ponaanje i borbenu doktrinu" ivih mrtvaca. Moete
prouavati pojedinosti Redekerovog plana" u bilo kojoj svetskoj javnoj
biblioteci, ali evo nekih osnovnih postulata:
Pre svega, ne postoji nain da se svi spasu. Zaraza je previe uzela
maha. Vojne snage su ve bile isuvie oslabljene da bi uspeno izolovale
opasnost, a tako ratrkane po celoj zemlji, mogle su samo da sve vie i vie
slabe iz dana u dan. Trebalo je konsolidovaiti nae snage, povui ih u
posebnu bezbednu zonu", uz pomo, ako je ikako mogue, neke prirodne
prepreke poput planine, reke ili moda ak i ostrva na moru. Kada se
jednom koncentriu u toj zoni, oruane snage moi e da unite zarazu
unutar svojih granica, a potom da koriste resurse koji su im ostali na
raspolaganju za odbranu te teritorije od daljih navala ivih mrtvaca. To je
bio prvi deo plana i imao je smisla koliko i svako konvencionalno
povlaenje vojske.
Drugi deo plana se bavio evakuacijom civila, i to niko nije mogao da
zamisli osim Redekera. Po njegovom miljenju, tek deli civilnog
stanovnitva mogao se evakuisati u bezbednu zonu. Ti ljudi bi bili spaeni
ne samo kao radna snaga za eventualni privredni oporavak tokom rata, ve
i da bi sauvali legitimitet i stabilnost vlade, da bi dokazali onima koji se
ve nalaze ve u zoni da njihove voe vode brigu o njima".
Postojao je jo jedan razlog za ovu deliminu evakuaciju, krajnje logian
i podmuklo mraan razlog zbog kojeg je, kako mnogi veruju, Redeker sebi
obezbedio najvie mesto u panteonu pakla. One ostavljene je trebalo
odvesti kao stoku u posebne izolovane zone. Trebalo je da oni budu
ljudski mamac", kako bi odvratili neupokojene sa traga vojske dok se ova
bude povlaila u bezbednu zonu. Redeker je tvrdio kako se te izolovane,
nezaraene izbeglice moraju odravati u ivotu, da se moraju braniti i ak
snabdevati novim namirnicama ako je to mogue, kako bi zadrale horde
ivih mrtvaca na tom mestu. Vidite tu genijalnost, tu bolest? Drati ljude u
zatoenitvu zato to svaki zombi u opsadi tih preivelih jeste jedan
zombi manje medu onima koji navaljuju na nae odbrambene poloaje". To
je bio trenutak kada je afrikanerski agent podigao pogled u Redekera,
prekrstio se i rekao: Bog neka ti je u pomoi, ovee." A jedan drugi je
rekao: Bog neka nam je svima u pomoi." To je bio onaj crnac koji je,
izgleda, i vodio itavu operaciju. Vodimo ga sad odavde."

100

Za samo nekoliko minuta, leteli su helikopterom prema Kimberliju, istoj


onoj podzemnoj bazi u kojoj je Redeker najpre napisao Narandasti plan
osamdeset etvrte. Uveli su ga na sastanak preivelih lanova
predsednikovog kabineta i tamo naglas proitali njegov izvetaj. Trebalo je
da ujete halabuku koja je nastala posle toga, i ministra odbrane, koji je u
tome bio najglasniji. On je bio Zulu, ovek estokog karaktera koji bi radije
ratovao na ulicama nego to bi se skrivao u bunkeru.
Potpresednik se vie brinuo za javno mnjenje. Nije eleo ni da pomisli
na to koliko e mu koa vredeti ako stanovnitvo nekada sazna za taj plan.
Predsednik je izgledao bezmalo kao da ga je Redeker lino uvredio.
Fiziki je zgrabio za revere ministra za bezbednost i upitao ga zato su mu
kog avola dovodili tog poremeenog aparthejdskog ratnog zloinca.
Ministar je zamucao kako ne shvata zato se predsednik toliko uzrujao,
pogotovo to je upravo on i naredio da pronau Redekera.
Predsednik je zamahao rukama i povikao kako nikada nije izdao takav
nalog, a zatim se odnekud iz prostorije zauo tihi glas koji je rekao: Ja
sam."
Sedeo je uz zadnji zid; sada je stajao, pogrbljen od starosti, oslonjen o
take, ali duhom jak i io kao i uvek. Stari dravnik, otac nae nove
demokratije, ovek ije je ime po roenju bilo Rolilala, to bi neki preveli
jednostavno kao Problematian". Dok je ustajao, svi ostali su posedali, svi
osim Pola Redekera. Starac ga je pogledao u oi, osmehnuo se uz ono irom
sveta uveno toplo mirkanje i rekao: Molo, mhlobo vam." Pozdrav, ovee
iz mog podruja." Polako je priao Polu, okrenuo se vladi June Afrike, a
onda uzeo stranice iz Afrikanerove ruke i rekao glasom koji je najednom
zazvuao snano i mladalaki: Ovaj plan e spasti na narod." Zatim,
pokazavi na Pola, rekao je: Ovaj ovek e spasti na narod." A onda se
zbilo ono o emu e istoriari verovatno raspravljati sve dok ova tema ne
izbledi iz seanja. Zagrlio je belog Afrikanera. Za sve ostale je to bio samo
onaj njegov dobro poznati, prisni zagrljaj, ali za Pola Redekera... Znam da
ga veina psihobiografa i dalje opisuje kao oveka bez due. To je
opteuvreeno miljenje. Pol Redeker: bez oseanja, bez samilosti, bez srca.
Meutim, jedan od naih najcenjenijih pisaca, Bikov stari prijatelj i biograf,
tvrdi da je Redeker zapravo bio veoma oseajan ovek, tavie, previe
oseajan za ivot u aparthejdu u Junoj Africi. On ustrajava u tvrdnji da je
Redekerov dugogodinji dihad za njega bio jedini nain da zatiti svoj

101

razum od mrnje i brutalnosti kojima je svakodnevno prisustvovao. O


Redekerovom detinjstvu se ne zna mnogo, da li je uopte imao roditelje, ili
ga je odgajila drava, da li je imao prijatelje i da li ga je iko ikada voleo, na
bilo koji nain. Oni koji su ga poznavali s posla nisu mogli da se sete
nijedne njegove drutvene aktivnosti, pa ak ni ma kog fizikog ina
topline. Zagrljaj oca nae drave, to iskreno oseanje koje mu probija
neprobojni oklop...
[Azanja se snebivljivo smeka.]
Moda je sve ovo previe sentimentalno. to se nas tie, on je moda bio
bezoseajno udovite, te starev zagrljaj nije na njega imao nikakav uticaj.
Ali mogu vam rei da je to bio poslednji dan kada je iko video Pola
Redekera. ak ni sada niko ne zna ta se zaista dogodilo s njim. Tada sam
se ja ukljuio, u tim haotinim nedeljama dok je Redekerov plan
primenjivan irom zemlje. Bilo je potrebno, da tako kaem, prilino
ubeivanja, ali kada sam ih na kraju ubedio kako sam mnogo godina radio
sa Polom Redekerom i, jo vanije, da bolje nego bilo ko u Junoj Africi
razumem nain na koji on razmilja, kako su mogli da me odbiju? Radio
sam na povlaenju, i kasnije, u mesecima konsolidacije, sve do kraja rata.
Makar su bili zadovoljni mojim radom; zato bi mi inae obezbedili ovako
luksuzan smetaj ? [Osmehuje se.] Pol Redeker, aneo i avo. Neki ga
mrze, neki oboavaju. Meni ga je samo ao. Ako i dalje postoji, tamo negde,
iskreno se nadam da je pronaao svoj mir.
[Posle oprotajnog zagrljaja, voze me natrag do trajekta koji e me
prebaciti na kopno. Obezbeenje je strogo dok odjavljujem svoj bed za
posetu. Visoki afrikanerski straar me ponovo fotografie. Opreza
nikad na pretek, ovee", kae dok mi prua olovku. Napolju ima
veoma mnogo onih koji bi da ga poalju u pakao." Potpisujem se kraj
svog imena, ispod zaglavlja Psihijatrijske bolnice na ostrvu Roben. IME
PACIJENTA KOME STE DOLI U POSETU: POL REDEKER.]

*
Armac, Irska
[lako sam nije katolik, Filip Adler se pridruio gomilama
posetilaca papinog ratnog sklonita. Moja ena je iz Bavarske",

102

objanjava u baru naeg hotela. Morala je na hodoae do


Katedrale svetog Patrika." Ovo mu je prvi put da izbiva iz
Nemake posle zavretka rata. Sreli smo se sluajno. Nema
nita protiv mog rekordera.]
Hamburg je bio pun zaraenih. Bilo ih je na ulicama, u zgradama,
kuljali su iz Noje Elbtunela. Pokuali smo da ga blokiramo civilnim
vozilima, ali oni su se provlaili kroz svaki otvoren prostor kao crvi
naduveni od krvi, i izbeglica je bilo na sve strane. Dolazili su ak iz
Saksonije, mislili su da mogu pobci preko mora. Brodova odavno ve vie
nije bilo, luka je bila u haosu. Preko hiljadu ljudi ostalo je zarobljeno u
Rejnolds Aluminijumverku i najmanje tri puta toliko u terminalu Eurokaja.
Bez hrane, bez vode za pie, samo su ekali da ih spasu dok su se mrtvi
rojili napolju, i sa ko zna koliko zaraenih unutra.
Luka je bila pretrpana leevima, ali leevima koji su i dalje mrdali.
Oduvali smo ih u luku vodenim topovima za suzbijanje demonstracija;
tako smo tedeli municiju i usput istili ulice. Bila je to dobra ideja, sve dok
nije nestalo pritiska u hidrantima. Dva dana pre toga, izgubili smo
komandanta... nesrenim sluajem. Jedan od naih je pogodio zombija koji
jc gotovo naskoio na njega. Metak je proao stvorenju kroz glavu, poneo
sa sobom delie obolelog modanog tkiva i zavrio u pukovnikovom
ramenu. Ludilo, zar ne? Prepustio je komandu nad ovim sektorom meni
pre nego to je umro. Moja prva zvanina dunost bila jc da njega
eliminiem.
Organizovao sam tab u hotelu Renesans. Bilo je to pristojno mesto, sa
dobrim poljem vatrenog dejstva i dovoljno prostora da se smesti naa
jedinica zajedno sa nekoliko stotina izbeglica. Moji ljudi, oni koji nisu koji
nisu bili zadueni za odbranu barikada, pokuavali su da na slian nain
obezbede i druge zgrade. Poto su putevi bili blokirani, a vozovi nisu
saobraali, mislio sam da bi najbolje bilo da zauzmemo to vie civilnih
zgrada. Pomo e stii, samo je pitanje vremena.
Spremao sam se da poaljem ljude da tragaju za predmetima od kojih bi
moglo da se napravi oruje za borbu prsa u prsa, ponestajalo nam je
municije, kada je stiglo nareenje da se povuemo. To i nije bilo toliko
neuobiajeno. Naa jedinica se neprestano povlaila jo od prvih dana

103

Panike. Ali neuobiajeno je bilo odredite za povlaenje. Divizija je koristila


karte sa koordinatama, prvi put otkad su nevolje poele. Do tada su
jednostavno koristili graanske oznake na otvorenom kanalu; tako su
izbeglice znale gde da se okupe. Sada je to bila ifrovana poruka sa
pozivom na mapu koju nismo koristili jo od zavretka hladnog rata.
Morao sam tri puta da proverim koordinate kako bih potvrdio. Postavili su
nas u Saftet, severno od kanala Nord-Ostze. Jebo te, mogli su da nas
poalju i u Dansku!
Takoe, imali smo strogo nareenje da ne premetamo civile. Jo gore,
naredili su nam da ih ne obavestimo da odlazimo! U tome nije bilo
nikakvog smisla. Hoe da se povuemo u lezvig-Holtajn, ali i da
ostavimo izbeglice? Hoe samo da se pokupimo i pobegnemo? To mora da
je nekakva greka.
Traio sam potvrdu. Dobio sam je. Traio jo jednom. Moda su
pogreili sa mapom, ili su promenili ifre a da nama to nisu ni rekli. (Ne bi
im bilo prvi put da tako pogree.)
Odjednom sam shvatio da razgovaram sa generalom Langom,
komandantom celog Severnog fronta. Glas mu je drhtao. uo sam to i
pored sve te pucnjave. Rekao mi je da nareenja nisu greka, da trebalo da
okupim ono to je ostalo od Hamburkog garnizona i odmah poem na
sever. Nemogue, pomislio sam. Smeno, a? Mogao sam da prihvatim sve
ostalo to se dogaalo, injenicu da mrtvaci ustaju kako bi prodrali svet,
ali ovo... izvrenje nareenja koje e posredno izazvati masovno ubistvo.
E sad, ja sam dobar vojnik, ali sam isto tako i Zapadni Nemac. Shvatate
li razliku? Na istoku su im govorili da nisu odgovorni za grozote Drugog
svetskog rata, da su kao dobri komunisti bili podjednako Hilterove rtve
kao i svi ostali. Shvatate zato je skinheda i profaista najvie bilo na
istoku? Nisu se oseali odgovornim za prolost, ne kao mi sa zapada. Nas
su uili od roenja da vuemo teret sramote svojih dedova. Uili su nas da,
ak i ako nosimo uniformu, moramo najpre sluati sopstvenu savest bez
obzira na posledice. Tako sam bio vaspitan, i tako sam i sada odgovorio.
Rekao sam Lengu da po savesti ne mogu izvriti to nareenje, da ne mogu
ostaviti te ljude bez zatite. Na to je pukao. Rekao mi je da u izvriti
nareenje ili e mene, i jo vanije od toga, moje ljude optuiti za
veleizdaju i kazniti efikasno kao Rusi". Znai, na to smo spali, pomislio sam.
Svi smo bili uli ta se dogaa u Rusiji... pobune, guenja, desetkovanja.

104

Pogledao sam sve te momke oko sebe, od osamnaest, devetnaest godina,


sve odreda umorne i uplaene, u borbi za goli ivot. Nisam to mogao da im
uradim. Naredio sam povlaenje.
Kako su to prihvatili?
Nisu se alili, bar ne meni. Malo su se svaali meusobno. Pretvarao
sam se da to ne primeujem. Izvrili su svoju dunost.
ta je bilo sa civilima?
[Stanka.] Dobili smo to smo i zasluili. Kuda ete?" vikali su iz
zgrada. Vratite se, kukavice!" Pokuao sam da im odgovorim. Ne,
vraamo se po vas", rekao sam. Vraamo se sutra sa jo ljudi. Samo
ostanite tu gde jeste, doi emo sutra." Nisu mi verovali. Jebem ti mater,
laovino!" uo sam neku enu. Dozvolie da mi umre beba!"
Veinom nisu pokuavali da nas prate, previe su bili zabrinuti zbog
zombija na ulicama. Nekoliko hrabrijih uhvatilo se za nae oklopne
transportere. Pokuali su da uu na silu. Skinuli smo ih sa vozila udarcima.
Morali smo da zatvorimo poklopce jer su oni iz zgrada poeli da nas
gaaju predmetima, lampama, nametajem. Jednog od mojih su pogodili
kofom punom ljudskog izmeta. uo sam kako se metak odbija od poklopca
mog mardera.
Dok smo naputali grad, proli smo kraj naih poslednjih jedinica za
brzu reakciju i stabilizaciju. Oni su poetkom nedelje pretrpeli teke
gubitke. Tada to nisam znao, ali bila je to jedna od onih jedinica odreenih
za rtvovanje. Imali su zadatak da pokrivaju nae povlaenje i spree
prevelik broj zombija ili izbeglica da nas prate. Nareeno im je da se dre
do samog kraja.
Njihov komandant je stajao uspravljen iz kupole svog leoparda.
Poznavao sam ga. Zajedno smo sluili vojsku kao deo NATO-vog IFORa u Bosni. Moda e zvuati melodramatino ako kaem da mi je spasao
ivot, ali jeste primio srpski metak koji je bio namenjen meni. Kada sam ga
poslednji put video u bolnici u Sarajevu, alio se na raun elje da to pre
izae iz ludnice koju su ti ljudi nazivali zemljom. A eto nas sada, prolazimo
razorenim autobanom usred nae domovine. Pogledali smo se u oi i
salutirali jedan drugom. Sagnuo sam se natrag u transporter kao da

105

prouavam mapu, da mi voza ne bi video suze. Kada se budemo vratili",


pomislio sam, ubiu tog skota."
Generala Langa.
Sve sam isplanirao. Neu izgledati ljutito, neu ni na koji nain izazvati
njegovu zabrinutost. Podneu izvetaj i izviniu se zbog svog ponaanja.
Moda e hteti da porazgovara sa mnom kako bi me obodrio, pokuao da
objasni ili opravda nae povlaenje. Dobro, mislio sam, sasluau ga
paljivo, dozvoliti mu da se opusti. A onda, kada bude ustao da mi prui
ruku, izvui u pitolj i prosuti njegov istoni mozak po mapi koja je
nekada predstavljala nau zemlju. Moda e ceo njegov tab biti tamo, svi
drugi mali ugursuzi koji samo izvravaju nareenja". Sve bih pobio pre
nego to bi stigli da pripucaju na mene! Bilo bi savreno. Nisam nameravao
da odmariram paradnim korakom u pakao kao neki dobar mali pripadnik
Hitlerjugenda. Pokazao bih njemu, i svima drugima, ta znai biti pravi
doje soldat.
Ali to se nije dogodilo.
Nije. Uspeo sam da doem do kancelarije generala Langa. Naa jedinica
je poslednja prela preko kanala. ekao je na to. im je stigao izvetaj, seo
je za svoj sto, potpisao nekoliko poslednjih nareenja, adresirao i zatvorio
pismo svojoj porodici, a onda metkom sebi prosvirao mozak.
Gad. Sada ga mrzim jo vie nego tada, na putu iz Hamburga.
Zato?
Zato to sada razumem zato smo uradili to to smo uradili, razumem
pojedinosti Prohnovljevog plana31.
Zar to otkrie u vama nije izazvalo sauee prema njemu?
Vi se to alite? Mrzim ga ba zbog toga! Znao je da je to tek prvi korak u
jednom dugom ratu i da nam trebaju ljudi kao on da bi nam pomogli da
pobedimo. Prokleta kukavica. Seate se ta sam rekao, da treba da sluate
samo sopstvenu savest? Ne moete krivite nikog drugog, tvorca plana, niti
31

Nemaka verzija Redekerovog plana.

106

komandanta, nikoga do sebe samog. Morate sami da birate i svakog dana


ivite u agoniji sa posledicama tog izbora. Znao je to. Zato nas je izdao kao
to smo i mi izdali ono stanovnitvo. Video je kakav nas put eka, strm i
opasan planinski put. Svi smo morali da se penjemo tim putem, i svaki od
nas je morao da vue za sobom teret onoga to jc uinio. On to nije mogao.
Teret je za njega bio neizdrljiv.

*
Sanitorijum za veterane Jevenko", Odesa, Ukrajina
[Soba je bez prozora. Priguene fluorescentne sijalice
obasjavaju betonske zidove i neoprane poljske krevete.
Pacijenti ovde uglavnom pate od bolesti respiratornih organa, a
mnogima je stanje pogorano zbog nedostatka upotrebljivih
lekova. Ovde nema lekara, a malobrojne sestre i bolniari malo
ta mogu da uine kako bi im olakali patnje. U sobi je barem
toplo i suvo, a za ovu zemlju usred zime to je neprocenjiv
luksuz. Bogdan Taras Kondrauk sedi uspravno na svom
krevetu ukraj sobe. Kao ratni heroj, zasluio je arav razapet
tako da mu omogui privatnost. Iskalje se u maramicu pre
nego to progovori.]
Haos. Ne znam kako to drugaije da opiem, potpuni raspad
organizacije, reda i kontrole. Samo to smo proli kroz etiri surove bitke:
Luk, Rovno, Novgorod i itomir. Prokleti itomir. Moji ljudi su bili
iznureni, razumete. Od svega to su videli, od svega to su morali da
urade, a sve vreme u povlaenju, pozadinskim dejstvima, bekstvu.
Svaki dan bi se ulo kako je pao neki novi grad, kako je zatvoren neki
novi put, kako je nadvladana neka nova jedinica.
Trebalo je da Kijev bude bezbedan, iza borbenih linija. Trebalo je da
bude sredite nae nove zone bezbednosti, sa dobrim garnizonom, potpuno
opremljen, miran. A ta se zatim desilo im smo stigli? Jesu li moja
nareenja glasila da se odmorimo i oporavimo? Da popravimo vozila,

107

popunimo brojno stanje, izleimo ranjene? Ne, naravno. Zato bi stvari bile
onakve kakve treba da budu? Ni pre toga nikad nisu bile.
Zona bezbednosti se ponovo premetala, ovaj put na Krim. Vlada se ve
preselila... pobegla... u Sevastopolj. Graanski poredak se raspao. Kijev je
bio u stanju potpune evakuacije. To je bio zadatak za vojsku, ili za ono to
je od nje ostalo.
Naoj eti je nareeno da nadgleda put za bekstvo kod Patonovog
mosta. Bio je to prvi u potpunosti elektrino varen most na svetu i mnogi
stranci su to dostignue poredili s Ajfelovom kulom. Grad je planirao veliki
projekat rekonstrukcije, sanjajui da mu obnovi staru slavu. Ali, kao i sve
drugo u naoj zemlji, taj san se nikada nije obistinio. ak i pre krize, na
mostu je vladao pravi komar zbog saobraajnih guvi. Sada je bio
pretrpan evakuisanima. Trebalo je da most bude zatvoren za drumski
saobraaj, ali gde su sve one obeane barikade, beton i elik koji bi
onemoguili svaki pokuaj nasilnog ulaska? Automobila je bilo svuda,
malih lagova i starih igova, nekoliko mercedesa i ogromni kamion GAZ
koji se prevrnuo na bok tano nasred mosta! Pokuali smo da ga
pomerimo, da veemo lanac oko osovine toka i oslobodimo ga pomou
tenka. Ma nije bilo nikakve anse. ta smo mogli da uradimo?
Bili smo oklopni vod, razumete. Tenkisti, a ne vojna policija. Nikada
nismo videli nijednog vojnog policajca. Uveravali su nas da e oni biti
tamo, ali nije im bilo ni traga ni glasa, a nije ih primetila niti jedna od
jedinica na ostalim mostovima. Smeno je uopte nazivati ih jedinicama".
Bile su to obine rulje uniformisanih ljudi, ata i kuvara: ko god je bio na
ma kakvoj slubi u vojsci, najednom je dobio zadatak da kontrolie
saobraaj. Niko od nas nije bio spreman za to, nismo bili obueni,
opremljeni... Gde je bila ta oprema protiv nereda koju su nam obeali,
titovi, oklopi, vodeni topovi? Nareeno nam je da obradimo" sve
evakuisane. Razumete ta znai obraditi", proveriti da li je iko od njih
zaraen. Ali gde su onda bili ti prokleti psi tragai?
ta je trebalo da radimo, da vizuelno pregledamo svakog izbeglog? Da!
I opet, to su nam naredili da uradimo. [Odmahuje glavom.] Zar su zaista
mislili da e ti prestravljeni, pomahnitali jadnici kojima je smrt bila za
petama, a bezbednost - ili navodna bezbednost - samo nekoliko metara
napred, stati u red i dopustiti da ih skinemo gole kako bismo im pregledali
svaki centimeter koe? Zar su mislili da e mukarci stajati mirno sa strane

108

dok im mi pregledamo ene, majke, kerkice? Moete li to da zamislite? A


mi smo to zaista pokuali da uradimo. Kakav smo drugi izbor imali?
Morali smo da ih izdvojimo ukoliko smo uopte eleli da preivimo. U
emu je smisao evakuacije ljudi ako oni sa sobom samo donesu i infekciju?
[Odmahuje glavom, gorko se smeje.] Bilo je prava propast! Neki su
jednostavno odbijali, drugi pokuavali da projure ili ak skoe u reku.
Izbijale su tue. Mnogi moji ljudi su isprebijani, trojicu su izboli, a jednog je
ubio neki uplaeni deda zaralim tokarevim. Siguran sam da je bio mrtav i
pre nego to je upao u vodu.
Ja nisam bio tamo, razumete. Bio sam na radiju, pokuavao da dozovem
pojaanje! Pomo stie, ponavljali su stalno, ostanite gde ste, nemojte
oajavati, pomo stie.
S druge strane Dnjepra, Kijev je goreo. Crni stubovi dima dizali su se
iznad centra grada. Mi niz vetar, zadah uasan, drvo, guma i smrad
prenog mesa. Nismo znali koliko su nam se pribliili, moda na
kilometar, moda manje. Na brdu, vatra je gutala Lavru. Prokleta tragedija.
U njoj smo mogli da organizujemo uporite, imala je visoke zidine i
strateki poloaj. Svaki kadet s prve godine mogao je da je pretvori u
neprobojnu tvravu da napuni podrume, zabarikadira kapije i postave
snajperiste u tornjeve. Mogli su da pokrivaju most... zauvek, jebo te!
Uinilo mi se da sam neto uo, zvuk sa druge obale... znate, kada su svi
zajedno, kada su u blizini, onaj... koji prepoznate pored svih povika,
psovki, sirena i daleke snajperske vatre.
[Pokuava da imitira njihovo stenjanje, ali to se pretvara u
neobuzdani kaalj. Prinosi maramicu licu. Sklanja je krvavu.]
Taj zvuk me je odvukao od radija. Pogledao sam preko, prema gradu.
Neto mi je zapalo za oko, neto iznad krovova, to se brzo pribliavalo.
Mlanjak je preleteo iznad nas u visini kronji. Bilo ih je etiri, suhoj 25,
takozvani gaci", dovoljno blizu i dovoljno nisko da ih prepoznamo golim
okom. Do avola, pomislio sam,zar hoe da pokriju pristup mostu? Moda
bombarduju oblast iza njega? To je upalilo u Rovnu, makar na nekoliko
minuta. Gaci su okruili, kao da pronalaze mete, a zatim se spustile nisko
i poletele pravo prema nama! Majko moja, pomislio sam, bombardovae most!
Digli su ruke od evakuacije i sve e da nas pobiju!

109

Beite s mosta!" povikao sam. Svi s mosta!" Panika je prostrujala


masom. Videlo se to kao talas, kao elektrina struja. Ljudi su zavritali,
pokuavajui da se probiju napred, natrag, jedan u drugog. Na desetine ih
je skakalo u vodu sa tekom odeom i obuom tako da nisu mogli da
plivaju.
Vukao sam ljude preko, govorio im da bee. Video sam kako bombe
padaju, pomislio sam da moda mogu da se bacim na tle u poslednjem
trenutku i zatitim se od ekplozije. Onda su se padobrani otvorili i tada
sam shvatio. U deliu sekunde sam skoio i zadio kao prestravljeni zec.
Zatvarajte sve!" vrisnuo sam. Zatvarajte!" Skoio sam na najblii tenk,
zalupio poklopac i naredio posadi da provere zaptivae! Tenk je bio
zastareli T-72. Nismo znali da li sistem za natpritisak jo funkcionie,
godinama ga nismo testirali. Mogli smo samo da se nadamo i molimo u
svom elinom kovegu. Mitraljezac je jecao, voza je bio potpuno
skamenjen, a komandir, mladi vodnik od svojih dvadeset godina, sklupao
se na podu steui krsti koji mu je visio oko vrata. Stavio sam mu ruku na
potiljak i stao da ga uveravam da e sve biti u redu, dok su mi oi bile
zalepljene za periskop.
Vidite, RVX ne poinje kao gas. Poinje kao kia; male, masne kapi koje
se lepe za sve to dotaknu. Ulazi kroz pore, oi, plua. U zavisnosti od
doze, uinak moe biti momentalan. Video sam kako udovi izbeglica
poinju da drhte, kako mlataraju rukama dok im agens putuje centralnim
nervnim sistemom. Trljali su oi, upinjali se da govore, diu, kreu. Bilo mi
je drago to ne mogu da osetim smrad njihovog rublja, naglo pranjenje
beike i creva.
Zato su to uradili? Nisam mogao da razumem. Zar vlada ne zna da
hemijsko oruje protiv neupokojenih nema nikakvog efekta? Zar nita nisu
nauili u itomiru?
Prvi se pomerio le neke ene, samo sekund ili neto vie pre ostalih,
ruka joj se uskoprcala preko lea oveka koji kao da je hteo da je zatiti.
Kliznuo je u stranu kada se uspravila na nesigurnim kolenima. Lice joj je
bilo pegavo i proarano crnim venama. Mislim da me je videla, ili na tenk.
Vilica joj se opustila, podigla je ruke. Video sam i kako ostali oivljavaju,
svaki etrdeseti ili pedeseti, svi koji su bili ugrizeni, a pokuavali su to
ranije da sakriju.

110

I onda sam shvatio. Da, neto su i nauili u itomiru, i sada su pronali


bolji nain da iskoriste zalihe iz vremena hladnog rata. Kako da uspeno
odvojite zaraene od ostalih? Kako da spreite da evakuisani ne ire dalje
zarazu? Eto naina za to.
Poeli su potpuno da oivljavaju, osovili su se na noge i stali polako da
se teturaju preko mosta prema nama. Pozvao sam mitraljesca. Jedva je
smogao snage da promuca i odgovori. utnuo sam ga u lea, zareao i
naredio mu da naniani u mete! Trebalo mu je nekoliko trenutaka, ali onda
je poravnao muicu sa prvom enom i povukao okida. Zapuio sam ui
kad je grunulo. Drugi tenkovi su sledili na primer.
Dvadeset minuta kasnije, bilo je gotovo. Znam da je trebalo da saekam
nareenja, ili da makar izvestim o naem statusu ili uinku udara. Video
sam kako nas nadlee jo est eskadrila gaaca, pet se uputilo prema
drugim mostovima, a poslednji ka centru grada. Naredio sam svojoj eti da
se povue, da krene na jugozapad i vie se ne zaustavlja. Bilo je dosta
leeva oko nas, leeva onih koji su taman uspeli da predu preko mosta pre
nego to ih je obasuo gas. Rasprskavah su se dok smo ih gazili.
Da li ste bili u Muzejskom kompleksu Velikog otadbinskog rata? Bila je
to jedna od najupeatljivijih graevina u Kijevu, dvorite je bilo puno
maina, tenkova, topova svih klasa i veliina, jo od vremena Revolucije pa
do savremenog doba. Na ulazu u muzej bila su dva tenka, postavljena
jedan naspram drugog. Bili su ukraeni ivopisnim crteima, i deci su
dozvoljavali da se penju i igraju na njima. Bio je tamo i Gvozdeni krst,
visok itav metar, napravljen od stotina pravih gvozdenih krstova koje su
uzeli od mrtvih hitlerovaca. Bio je tamo i zidni reljef, od zemlje do krova, i
prikazivao je veliku bitku. Svi nai vojnici bili su povezani u zapenuani
talas snage i hrabrosti, talas obruen na Nemce koji su ih isterali iz
domovine. Meu toliko simbola nae narodne odbrane, najspektakularnija
je bila statua Rodina Mat (Majka Domovina). Bila je najvia od svega u
gradu, remek-delo od preko ezdeset metara, sazdano od istog nerajueg
elika. To je poslednje to sam video u Kijevu, sa titom i maem
podignutim uvis u veitom trijumfu, a hladne, bistre oi statue gledale su
nas odozgo dok smo bealk

111

*
Oblast Peanih jezera, Park divljine, Manitoba, Kanada
[Desika Hendriks pokazuje rukom na prostranu
podarktiku pustaru. Prirodnu lepotu je zamenio otpad:
naputena vozila, krhotine i ljudski leevi delimino smrznuti
u sivom snegu i ledu. Rodom iz Vokee, iz Viskonsina, ova
naturalizovana Kanaanka uestvuje u projektu restauracije
divljine u tom regionu. Sa jo nekoliko stotina dobrovoljaca,
dolazi tu svakog leta od zvaninog okonanja neprijateljstava,
lako uprava projekta tvrdi da su znatno napredovali, niko ne
moe da tvrdi da se poslu nazire kraj.]
Ne krivim ih, vladu, ljude koji je trebalo da nas tite. Pretpostavljam da
objektivno mogu da ib razumem. Nisu mogli sve ljude da poalju da prate
vojsku na zapad, iza Stenovitih planina. Kako bi nas sve prehranili, kako bi
nas sve pregledali i kako su uopte mogli da se nadaju da e zaustaviti
armije ivih mrtvaca koje bi nas zasigurno pratile? Shvatam zbog ega su
eleli to vie izbeglica usmere na sever. ta su drugo mogli da urade, da
nas zaustave kod planina pomou naoruanih trupa, da bace gas na nas
kao Ukrajinci? Ako odemo na sever, imaemo makar nekakvu ansu. Kad
temperatura padne i neupokojeni se zalede, neki od nas e moda i moi da
preive. To se deavalo svud po svetu, ljudi su beali na sever u nadi da e
preiveti dok ne doe zima. Ne, ne krivim ih to su hteli da nas usmere
tamo, to mogu da im oprostim. Ali neodgovoran nain na koji su to uradili,
nedostatak kljunih informacija koje bi mnogima pomogle da ostanu u
ivotu... to nikada neu moi da im oprostim.
Bio je avgust, dve nedelje posle Jonkersa i samo tri dana poto je vlada
poela da se povlai na zapad. U naem kraju nije bilo mnogo infekcija.
Videla sam samo jedan sluaj, njih estoro kako jedu nekog beskunika.
Policija ih je brzo likvidirala. To se desilo tri ulice od nae kue i tada je moj
otac i odluio da odemo odatle.
Bili smo u dnevnoj sobi; moj otac je uio kako da napuni svoju novu
puku, dok je mama zakivala prozore. Niste mogli da naete kanal sa bilo

112

im osim sa vestima o zombijima, bilo da su posredi snimci uivo, bilo


snimljeni materijal iz Jonkersa. Kada se toga prisetim, i dalje ne mogu da
poverujem koliko su se mediji poneli neprofesionalno. Previe propagande,
premalo sigurnih injenica. Sve te snimljene i prihvatljive izjave itave
vojske strunjaka", sve meusobno protivrene, svaka izgovorena u elji
da zazvui to okantnije" i ,,temeljnije" od prethodne. Sve je to sluivalo,
niko nije znao ta da radi. Jedino oko ega su svi uspeli da se sloe bilo je
da svi graani treba da odu na sever". Poto ivi mrtvaci mogu da se
smrznu, ekstremna hladnoa nam je jedina nada. Samo smo to uli. Bez
bliih uputstava kuda da idemo na sever, ta da ponesemo, kako da
preivimo, samo ta prokleta uzreica koju ste uli od svakog spikera ili
videli na beskrajnom kajronu u dnu ekrana. Idite na sever. Idite na sever.
Idite na sever."
To je to", rekao je tata, veeras polazimo odavde, idemo na sever."
Trudio se da to kae odluno, pljesnuvi rukom puku. Nikada u ivotu
nije dodirnuo oruje. Bio je dentlmen, u najbukvalnijem smislu bio je
blag ovek. Nizak, elav, punakog lica koje bi se zacrvenelo kada bi se
nasmejao, on je bio kralj glupih viceva i otrcanih tosova. Uvek je imao
poneto za druge, kompliment ili osmeh, ili mali dodatak mom deparcu
za koji mama nije trebalo da zna. On jc bio dobar policajac u porodici, a sve
velike odluke je preputao mami.
Sada je mama pokuala da se raspravlja s njim, da ga urazumi. iveli
smo u podruju gde zimi ima snega, imali smo sve to nam je trebalo. Zato
da se zaputimo u nepoznato kad moemo prosto nagomilati namirnice,
utvrditi kuu i saekati prvi jesenji mraz? Tata nije hteo ni da uje. Moemo
da umremo do jeseni, moemo da umremo ve sledee nedelje! Toliko ga je
obuzela Velika panika. Rekao nam je da e to izgledati kao produeno
kampovanje. Ziveemo od losovih pljeskavica i divljih bobica. Obeao je da
e me nauiti da pecam i upitao me kako u nazvati ljubimca zeku kada ga
budem ulovila. itav ivot je proveo u Vokei. Nikad nije kampovao.
[Pokazuje mi neto u ledu, zbirku napuklih DVD-jeva.]
Eto ta su ljudi nosili sa sobom: fenove za kosu, konzole, mnogi i
laptope. Ne verujem da su bili toliko glupi da misle kako e moi da ih
koriste. Neki moda i jesu. Mislim da se veina prosto plaila da ne ostane
bez njih, da e se vratiti kui nakon est meseci i zatei opljakanu kuu. Mi
smo zapravo smatrali da smo se krajnje racionalno spakovali. Topla odea,

113

oprema za kuvanje, lekovi i sve konzerve sa hranom koje smo mogli da


ponesemo. Izgledalo je to kao dovoljno hrane za nekoliko godina. Polovinu
smo pojeli usput. To mi nije smetalo. Izgledalo je kao avantura, pohod na
sever.
Sve one prie koje ste uli o zakrenim drumovima i nasilju nisu se
odnosile na nas. Mi smo otili u prvom talasu. Jedini ljudi ispred nas bili su
Kanaani, a veina ih je ve davno otila. I dalje je bilo dosta saobraaja po
putevima, nikada nisam videla vie automobila, ali sve se kretalo prilino
brzo i guvi je bilo samo u gradovima kraj druma ili parkovima.
Parkovima?
Mislim na mesta odreena za kampovanje, sva ona mesta gde bi ljudi
pomislili da su otili dovoljno daleko. Tata je na te ljude gledao sa visine,
smatrao ih kratkovidim i iracionalnim. Rekao je da smo i dalje preblizu
naseljenim centrima i da moemo zaista da uspemo samo ako odemo to je
mogue dalje na sever. Mama je stalno tvrdila da nisu oni krivi, da je
veina jednostavno ostala bez benzina. ,,A ko je kriv za to?" odgovorio bi joj
tata. Imali smo dosta rezervnih kanistera sa benzinom na krovu kombija.
Tata je gomilao zalihe jo od prvih dana Panike. Proli smo kraj
mnogobrojnih saobraajnih guvi oko drumskih benzinskih pumpi, od
kojih je veina ve istakla ogromne table sa natpisom NESTALO GORIVA.
Tata je veoma brzo vozio kraj njih. urio je bez zaustavljanja kraj kola koja
je trebalo pogurati, ili stopera kojima je trebao prevoz. Njih je bilo dosta i
ponegde su ili kraj druma u koloni, nalik na izbeglice. Tu i tamo, neka
kola bi se zaustavila da pokupe jedno-dvoje, i najednom bi svi traili
prevoz. Vidite u ta su se uvalili?" govorio je tata.
Povezli smo jednu enu koja je hodala sama i vukla jednu od onih torbi
na tokice. Izgledala je prilino bezopasno, sasvim sama na kii. Zato je
mama verovatno i naterala tatu da stane i poveze je. Ime joj je bilo Pati i
bila je rodom iz Vinipega. Nije nam rekla kako je dospela tu, niti smo je mi
pa pitali. Bila je veoma zahvalna i pokuala je da mojim roditeljima da sav
novac koji jc imala. Mama joj to nije dozvolila i obeala je da emo je
povesti do kraja naeg puta. Zaplakala je i poela da nam zahvaljuje.
Ponosila sam se roditeljima to su se poneli kako treba, sve dok starica nije
kinula i izvukla maramicu da istrese nos. Nije vadila levu ruku iz depa
otkad smo je povezli. Videli smo da je uvijena u tkaninu na kojoj se videla

114

tamna mrlja nalik na krv. Primetila je da smo to videli i najednom se


unervozila. Rekla nam je da ne brinemo, da se samo sluajno posekla. Tata
je pogledao mamu i oboje su zautali. Nisu hteli da gledaju u mene i nisu
progovarali. Te noi me je probudio zvuk, kad je neko zalupio zadnja vrata.
Nisam pomislila da je posredi bilo ta neobino. Stalno smo pravili pauze
za toalet. Uvek su me budili za sluaj da mi se piki, ali tada nisam znala
ta se dogodilo sve dok kombi nije ponovo krenuo. Potraila sam
pogledom Pati, ali nje nije bilo. Upitala sam roditelje ta se desilo, a oni su
mi kazali da ih je zamolila da je tu ostave. Okrenula sam se i uinilo mi se
da je vidim, kao takicu koja se smanjuje iz trena u tren. inilo se kao da
tri za nama, ali bila sam toliko umorna i zbunjena da nisam mogla da
budem sigurna u to. Verovatno nisam ni elela da znam. esto bih se
iskljuila tokom tog putovanja.
Kao na primer?
Kao kad je re o ostalim stoperima", onima koji nisu beali. Nije ih bilo
mnogo, ne zaboravite da je to bio prvi talas. Susreli smo pet-est najvie,
tumarali su posred puta i dizali ruke dok smo im se pribliavali. Tata bi ih
zaobiao, a mama bi meni rekla da spustim glavu. Nikada ih nisam videla
izbliza. Lice mi je bilo okrenuto i zagnjureno u sedite, a oi zatvorene.
Nisam ni elela da ih vidim. Samo sam mislila na pljeskavice od losa i
bobice. Bilo je to kao da putujemo u Obeanu zemlju. Znala sam da e sve
biti u redu kada odemo dovoljno daleko na sever.
I neko vreme i jeste bilo u redu. Imali smo sjajno mesto za kampovanje
na samoj obali jednog jezera, oko nas nije bilo mnogo ljudi, taman toliko da
se oseamo bezbedno", znate, ako se mrtvi sluajno pojave. Svi su bili
drueljubivi, osealo se veliko kolektivno olakanje. Isprva je sve liilo na
urku. Svake veeri se kuvalo naveliko, ljudi su prilagali sve to bi ulovili
ili upecali, uglavnom upecali. Neki su bacali dinamit u jezero, zaula bi se
glasna eksplozija i na povrini bi se pojavile ribe. Nikad neu zaboraviti te
zvuke, eksplozije ili motorne testere kojima su obarali drvee, ili muziku sa
radija u kolima i instrumenata koje su porodice ponele sa sobom. Svi smo
nou pevali oko logorskih vatri, oko dinovskih lomaa od naslaganih
klada.
To je bilo u vreme kada smo jo imali drvee, pre nego to se pojavio
drugi, pa onda i trei talas, kada je ljudima preostalo da pale lie i panjeve,

115

a potom sve ega su mogli da se doepaju. Smrad plastike i gume bio je ba


jak, oseao se u ustima, u kosi. Tada ve vie nije bilo ni riba, niti bilo kakve
lovine. Ali kao da se niko nije mnogo brinuo. Svi su raunali na to da e
zima zalediti zombije.
Ali kako ste nameravali da preivite zimu kad se mrtvi budu zaledili?
Dobro pitanje. Mislim da veina ljudi nije ni razmiljala toliko unapred.
Moda su pomislili da e vlast" doi da nas spase, ili e se prosto moi da
se spakuju i vrate kui. Sigurna sam da mnogi nisu mislili ni na ta drugo
osim na sutranji dan, zahvalni to su konano na sigurnom i ubedeni da e
se sve resiti samo od sebe. Biemo kod kue dok kae 'keks'", govorili su.
Sve e biti gotovo do Boia."
[Skree mi panju na jo neto u ledu, na vreu za spavanje sa Suner
Bobom Kockaloneom. Mala je, sa smeim mrljama.]
ta mislite, za ta je ovo namenjeno, za zagrejanu spavau sobu na
pidama-urci? Dobro, moda nisu mogli da nau propisnu vreu
radnje sa opremom za kampovanje su uvek bile prve na udaru kupaca ili
pljakaa ali ne biste mogli da poverujete koliko su neki ljudi bili
neznalice. Dosta ih je dolo iz junih drava, neki ak iz junog Meksika.
Smetali su se u vree za spavanje sa izmama na nogama ne shvatajui da
im to usporava cirkulaciju. Pili su da se zagreju, a nisu shvatali da im to u
stvari sniava temperaturu jer se otputa vie telesne toplote. Nosili su
debele zimske kapute, a ispod njih samo majicu s kratkim rukavima.
Zagrejali bi se fizikim radom i skinuli kaput. Tela su im bila u goloj vodi, a
pamuna tkanina je zadravala vlagu. Onda dune vetarmnogi su se
razboleli tog prvog septembra. Prehlada i grip. Prenosili su to ostalima.
U poetku smo se svi druili. Saraivali. Razmenjivali smo ili ak
kupovali od drugih porodica ono to nam je bilo potrebno. Novac je i dalje
neto vredeo. Svi su mislili da e se banke ubrzo ponovo otvoriti. Kad god
bi mama i tata otili u potragu za hranom, ostavili bi me kod komije. Imala
sam mali radio, jedan od onih to se naviju kako bi imali energije da rade,
tako da smo svake veeri mogli da sluamo vesti. Sve su to bile prie o
povlaenju, o tome da vojne jedinice ostavljaju ljude na cedilu. Sluali smo
sa putnom mapom Sjedinjenih Drava i pokazivali na gradove iz kojih se
izvetavalo. Sedela sam u tatinom krilu. Vidi", govorio je, nisu pobegli

116

na vreme. Nisu bili pametni kao mi." Pokuao bi da se na silu osmehne.


Neko vreme sam mislila da je u pravu.
Ali posle prvih mesec dana, kada je poelo da ponestaje hrane i kada su
krenuli sve mraniji i hladniji dani, ljudi su se prozlili. Vie nije bilo
logorskih vatri, zajednikog kuvanja niti pevanja. U kampu je zavladao
nered, niko vie nije uklanjao otpatke za sobom. Nekoliko puta sam ugazila
u ljudsko govno. Niko se vie nije trudio da to zakopava.
Roditelji me vie nisu ostavljali kod komija, nikome nisu verovali.
Situacija je postala opasna, stalno su izbijale tue. Videla sam kako se dve
ene otimaju oko bunde, da bi je na kraju pocepale po sredini. Videla sam
kad je jedan ovek uhvatio drugog u pokuaju da ukrade neto iz kola, pa
mu je razbio glavu metalnom ipkom. Dosta toga se deavalo nou, uz
zvuke tue i dreku. Malo-malo pa bi se zauo pucanj i neiji pla. Jednom
smo uli kako se neko unja oko prirunog atora kojim smo prekrili
kombi. Mama mi je rekla da se sagnem i zapuim ui. Tata je izaao
napolje. ula sam viku iako sam prekrila ui rukama. Oglasila se tatina
puka. Neko je vrisnuo. Tata se vratio unutra, sav prebledeo. Nikad ga
nisam pitala ta se dogodilo te noi.
Ljudi su bili sloni jedino kada bi se pojavio ivi mrtvac. To su bili oni
koji su pratili trei talas i dolazili sami ili u malim oporima. Deavalo se to
na svakih nekoliko dana. Neko bi digao uzbunu i svi bi se okupili da ih
potamane. I im bi se to zavrilo, dohvatili bismo ponovo jedni druge za
guu.
Kada je dovoljno zahladnelo da se zaledi jezero, kada su mrtvaci
prestali da se pojavljuju, dosta ljudi je pomislilo da mogu bezbedno da se
peke vrate kuama.
Peke? Ne da se odvezu?
Nije vie bilo benzina. Sve su iskoristili kao gorivo za kuvanje ili da bi
im radilo grejanje u kolima. Svakodnevno su odlazile grupe tih
poluizgladnelih, odrpanih jadnika, natovarenih nepotrebnim stvarima koje
su doneli sa sobom, i svima je na licima bio izraz oajnike nade.
Kuda li su se ovi zaputili?" govorio je tata. Zar ne znaju da na jugu
nije dovoljno zahladnelo? Zar ne znaju ta ih tamo i dalje eka?" Bio je

117

ubeen da e sve kad-tad biti bolje, samo ako izdrimo dovoljno dugo. To
je bilo u oktobru, kad sam jo liila na ljudsko bie.
[Nailazimo na hrpu kostiju, previe ih je da bi se prebrajale. Lee u
jami, poluprekrivene ledom.]
Bila sam debeljuca. Nikad se nisam bavila sportom, ivela sam na brzoj
hrani i grickalicama. Bila sam tek neto mravija kad smo stigli, u avgustu.
U novembru sam bila kao kostur. Ni mama i tata nisu izgledali bolje. Tatin
stomak se istopio, mama je imala upale obraze. Stalno su se svaali, zbog
svega i svaega. To me je plailo vie od svega. Kod kue nikada ne bi
podigli glas jedno na drugo. Bili su nastavnici, progresivni". Tu i tamo bi
se moda osetila zategnuta atmosfera za veerom, ali nita poput ovoga.
Kaili su se kad kog bi im se ukazala prilika. Jednom, negde oko Dana
zahvalnosti... nisam mogla da se izvuem iz vree za spavanje. Stomak mi
je bio otekao i imala sam ranice na nosu i u ustima. Iz komijske kampprikolice dopirao je miris. Neto su pekli, neko meso, i mirisalo je zaista
dobro. Mama i tata su se svaali napolju. Mama je rekla kako je to" jedini
nain. Nisam znala ta to" znai. Rekla je da to" i nije toliko strano" jer
su komije, a ne mi, morale to da urade". Tata je rekao da neemo pasti
toliko nisko, i da mamu treba bude sramota. Mama ga je onda svojski
napala, kretei kako je on kriv za to to smo ovde i to sam ja na samrti.
Rekla mu je da bi pravi mukarac znao ta da uradi. Nazvala ga je
kukavicom i rekla kako on eli da nas dve umremo da bi mogao da
pobegne i ivi kao homi", to je oduvek i hteo. Tata joj je rekao da
umukne i oterao je u pizdu materinu. Tata nikada nije psovao. ula sam
neto, prasak napolju. Mama se vratila unutra drei grudvu snega na
desnom oku. Tata je uao za njom. Nita nije rekao. Na licu mu je bio izraz
lica kakav nikada ranije nisam videla, kao da je postao potpuno drugi
ovek. Zgrabio je moj radio, koji su ljudi ve dugo pokuavali da kupe... ili
ukradu, i uputio se prema kamp prikolici. Vratio se posle deset minuta bez
radija, ali iz velike kofe koju je doneo puio se vreo paprika. Kako je bio
ukusan! Mama mi je rekla da ne jedem prebrzo. Hranila me je na kaiicu.
Izgledala je kao da joj je laknulo. Malo je i plakala. Tata je i dalje imao onaj
izraz lica. Isti izraz koji sam imala i ja nekoliko meseci kasnije, kada su se
mama i tata razboleli, pa sam ja morala da hranim njih.
[Kleknem da ispitam kosti. Sve su slomljene, sr je izvaena.]

118

U decembru je zavladala prava zima. Imali smo snega preko glave,


bukvalno, planine snega, nabijenog, i sive od zagaenja. Kamp se umirio.
Vie nije bilo svaa, ni pucnjave. Do Boia je bilo hrane u izobilju.
[Dri neto to lii na minijaturnu butnu kost. Oguljena je noem.]
Kau da je te zime umrlo jedanaest miliona ljudi, i to samo u Severnoj
Americi. Tu se ne raunaju druge zemlje: Grenland, Island, Skandinavija.
Ne elim ni da razmiljam o Sibiru, o svim tim izbeglicama iz june Kine,
onima iz Japana koji nikada nisu izbivali van grada, niti o svim onim
jadnicima iz Indije. To jc bila prva Siva zima, kada je prljavtina u vazduhu
zaista poela da menja vremenske prilike. Kau da jc jedan deo te
prljavtine, ne znam koliki, poticao od pepela ljudskih ostataka.
[Postavlja indikator iznad rupe.]
Prolo je dosta vremena, ali se sunce na kraju ipak pojavilo, poelo je da
otopljava, a sneg je krenuo da se topi. Do polovine jula, prolee jc konano
stiglo ovamo, a sa njim i ivi mrtvaci.
[Drugi lan ekipe nas poziva. Jedan zombi je ukopan do polovine,
zaleen od struka nanie. Glava, ruke i gornji deo tela su mu i te kako
ivi dok mlatara, stenje i pokuava da nas dohvati.]
Zato oivljavaju posle zamrzavanja? Sve ljudske elije sadre vodu, zar
ne? A kada se ta voda zaledi, iri se, i elijski zidovi pucaju. Zato ne moete
tek tako da zaledite oveka i odrite ga u ivotu, ali zato onda to uspeva
kod ivih mrtvaca?
[Zombi se silovito bacaka prema nama; zaleeni donji deo trupa
poinje da mu se kida. Desika podie oruje, dugaku gvozdenu
polugu, i nehajno stvorenju razbija lobanju.]

*
Jezerska palata Udajpur, jezero Pikola, Radastan, Indija
[Prekrivajui u potpunosti ostrvo Dagnivas, ova idilina,
gotovo bajkovita graevina, nekadanje je prebivalite
maharada, potom luksuzan hotel, a zatim i sklonite za
nekoliko stotina izbeglica, koje je na kraju pokosila epidemija
kolere. Pod upravom projekt-menadera Sardara Kana, hotel,

119

kao i jezero i oblinji grad konano poinju da se vraaju u


ivot. Dok se naglas prisea dogaaja iz prolosti, gospodin
Kan vie podsea na uplaenog mladog peadijskog porunika
koji se jednom prilikom obreo na haotinom planinskom putu,
nego na iskusnog i okorelog, visoko obrazovanog graevinskog
inenjera.]
Seam se majmuna, bilo ih je na stotine i peli su se i skakutati meu
vozilima, ak i preko glava ljudi. Posmatrao sam ih jo od andigara kako
skau sa krovova i balkona dok su ivi mrtvaci punili ulice. Seam se kako
su trali na sve strane, brbljali, verali se uz telefonske bandere kako bi
izbegli grabljive ruke zombija. Neki nisu ni ekali da budu napadnuti; znali
su. I sad su bili ovde, na strmoj, vijugavoj kozjoj stazi na Himalajima.
Nazivali su je putem, ali ak i u mirno doba to mesto bilo je uveno kao
smrtonosna zamka. Hiljade izbeglica su navirale ili su se verale preko
ostavljenih i zaglavljenih vozila. Ljudi su jo pokuavali da vuku kofere,
kutije; jedan ovek je tvrdoglavo nosio monitor stonog raunara. Jedan
majmun mu je skoio na glavu ne bi li je iskoristio kao oslonac, ali ovaj je
bio previe blizu ivice tako da su se oboje survali u provaliju. inilo se da
se svakog trena poneko strmekne. Tamo je jednostavno bilo previe ljudi.
Put nije imao ak ni zatitnu ogradu. Video sam kako itav autobus pada u
provaliju, ne znam ak ni kako, poto se uopte nije kretao. Putnici su
izlazili kroz prozore jer vrata nisu mogla da se otvore zbog tiskanja peaka.
Jedna ena se bila izvukla dopola kada se autobus preturio. Neto je drala
u naruju, vrsto stisnuto uz sebe. Stalno ponavljam sebi da se nije
pomeralo, niti plakalo, da je to samo bio zaveljaj odee. Niko nadohvat
ruke nije pokuao da joj pomogne. Niko je nije ni pogledao, samo su dalje
navirali. Ponekad, kad sanjam to, ne mogu da ih razlikujem od majmuna.
Nije trebalo da budem tamo, nisam ni bio vojni inenjer. Radio sam za
OGP32 posao mi je bio da pravim puteve, ne da ih diem u vazduh.
Tumarao sam kroz zbornu oblast kod Simle i pokuavao da pronaem
ostatke svoje jedinice kada me je neki inenjer, narednik Mukerdi,
dograbio za miicu i upitao: Vojnie, ume li da vozi?"

32

OGP organizacija graninih puteva

120

Mislim da sam promucao neto potvrdno i on me je odjednom gurao u


dip na mesto vozaa i uskakao pored mene sa nekakvim radio-ureajem u
krilu. Vrati se do prevoja! Krei! Krei!" Stutio sam se drumom uz kripu
i proklizavanje, pokuavajui oajniki da mu objasnim kako u stvari
vozim parni valjak, a ni za to nisam sasvim kvalifikovan. Mukerdi me nije
uo. Bio je previe zauzet petljanjem po ureaju u krilu. Eksploziv je ve
postavljen", objasnio je. Samo treba da saekamo nareenje!"
Kakav eksploziv?" upitao sam. Kakvo nareenje?"
Da dignemo prevoj u vazduh, buzdovanu jedan!" viknuo je i pokazao
na ono u krilu, to sam sada prepoznao kao detonator. Do avola, kako
drugaije da ih zaustavimo?"
Znao sam u najoptijim crtama da nae povlaenje u Himalaje ima veze
s nekim sveobuhvatnim planom i da deo tog plana podrazume-va
zapreavanje svih prevoja pred ivim mrtvacima. Ali nikad mi na pamet
nije palo da u odigrati u tome tako znaajnu ulogu! Iz razloga pristojnosti,
neu ponoviti svoju reakciju na Mukerdijeve rei, niti Mukerdijev
jednako prostaki odgovor kada smo stigli do prevoja i shvatili da i je dalje
pun izbeglica.
Trebalo je da bude ist!" vikao je. Bez novih izbeglica!"
Primetili smo da jedan vojnik iz jedinice Ratrijski strelci", koja je
trebalo da obezbeuje drumski ulaz u planinu, tri pored dipa. Mukerdi
je iskoio i zgrabio ga. ta je ovo, do avola?" upitao je; bio je to pravi
rmpalija, grub i ljutit. Trebalo je da vie nikoga ne putate na put." Onaj
drugi je bio jednako ljut, jednako uplaen. Ako eli da puca u roenu
babu, samo napred!" Odgurnuo je narednika u stranu i nastavio dalje.
Mukerdi je ukljuio radio i javio da na putu i dalje vlada velika
aktivnost. Odgovorio mu je neki glas, visok, izbezumljen, mladi glas oficira
koji je zavritao kako mu je nareeno da digne put u vazduh koliko god
ljudi bilo na njemu. Mukerdi je ljutitio odgovorio kako mora da saeka
dok se ne isprazni. Ako ga sada raznesemo, ne samo to emo desetine
ljudi poslati u smrt u provaliji ve emo i zarobiti hiljade njih sa druge
strane. Glas mu je odbrusio da se put nikada nee isprazniti, da je iza tih
ljudi jedino pomahnitala rulja od Bog sveti zna koliko miliona zombija.
Mukerdi je odgovorio da e ga dii u vazduh tek kada se zombiji pojave,
ni sekund ranije. Nije hteo da poini zloin ta god rekao nekakav popisani
porunii...

121

Ali onda je Mukerdi zastao u pola reenice i pogledao u neto iznad


moje glave. Smesta sam se okrenuo i najednom naao licem u lice sa
generalom Rad-Singom! Ne znam odakle on tu, zato je doao... i dandanas mi niko ne veruje, ne da on nije bio tamo, ve da ja jesam. Stajao sam
na samo nekoliko centimetara od Tigra iz Delhija! uo sam da ljudi obino
one koje potuju vide vie rastom nego to ovi zaista jesu. U mojoj glavi on
je pravi din. ak i sa pocepanom uniformom, krvavim turbanom,
povezom preko desnog oka i zavojem na nosu (jedan od njegovih ljudi ga
je udario u lice da bi ga onesveenog ubacio u poslednji helikopter koji je
uzleteo iz Gandijevog parka). General Rad-Sing...
[Kan udie duboko, grudi mu se ponosno nadimaju.]
Gospodo", zapoeo je... nazvao nas je gospodom" i objasnio, veoma
paljivo, da put mora odmah da se uniti. Avijacija, ono to je ostalo od nje,
imala je sopstvena nareenja u vezi sa zatvaranjem svih planinskih
prevoja. U tom trenu, jedan bombarder tipa amer bio je ve na svom
mestu, iznad naeg poloaja. Ako se ispostavi da nismo u mogunosti, ili
da ne elimo da izvrimo zadatak, pilot jaguara imao je nareenje da
sprovede ivin gnev". Znate li ta to znai?" upitao je Rad-Sing. Moda
je mislio da sam premlad da bih razumeo, ili je moda odnekud
pretpostavio da sam musliman, ali ak i da nita nisam znao o
hinduistikom boanstvu unitenja, svi koji su nosili uniformu ulo su
glasine o tajnom" ifrovanom imenu za upotrebu termonuklearnog oruja.
Zar to ne bi unitilo prevoj?
Da, kao i pola planine! Umesto uskog grla omeenog strmim
liticama,dobili biste ogromnu rampu blagog nagiba. Sav smisao
unitavanja tih puteva bio je da se stvori barijera neprohodna za ive
mrtvace, a sada e im neki glupi general avijacije s atomskom erekcijom
napraviti savreni ulaz pravo u nau zonu bezbednosti.
Mukerdi je progutao knedlu i nije bio siguran ta treba da uradi, a
onda je Tigar pruio ruku i zatraio od njega detonator. Bio je to istinski
heroj, jer je sada bio voljan da prihvati teret krivice masovnog ubice.
Narednik mu ga je predao, na ivici suza. General Rad-Sing mu je zahvalio,
zahvalio nam je obojici, tiho se pomolio, a onda pritisnuo palevima
dugmad na detonatoru. Nita se nije desilo, pa je pokuao ponovo, i opet
nita. Proverio je baterije, sve spojeve, i pokuao trei put. Nita. Problem

122

nije bio u detonatoru. Neto nije bilo u redu sa eksplozivom koji je bio
zakopan pola kilometra niz put, tano posred izbeglica.
Ovo je kraj, pomislio sam, svi emo izginuti. Mislio sam samo na to kako
da pobegnem odatle, moda dovoljno daleko da izbegnem nuklearnu
eksploziju. I dalje se oseam krivim kada se setim da sam u takvom
trenutku mislio sam samo na sebe.
Hvala Bogu za generala Rad-Singa. Reagovao je... ba onako kako to
oekujete od jedne ive legende. Naredio nam je da odemo odatle, da se
spasemo i zaputimo u Simlu, a zatim se okrenuo i otrao pravo u guvu.
Mukerdi i ja smo se zgledali, bez mnogo oklevanja, i sa zadovoljstvom
mogu da kaem da smo jurnuli za njim.
Sada smo i mi hteli da budemo heroji, da zatitimo svog generala,
zaklonimo ga od od gomile. Nije nego. Uopte ga nismo ni videli im nas je
masa progutala kao pobesnela reka. Gurali su me sa svih strana. Ni sam ne
znam kada su me udarili u oko. Vikao sam kako moram da proem, kako
je posredi vojna stvar. Niko me nije sluao. Opalio sam nekoliko puta u
vazduh. Niko to nije ni primetio. Pomislio sam ak da pripucam u masu.
Postao sam oajnik poput njih. Krajikom oka sam video kako Mukerdi
pada u provaliju zajedno sa jo nekim ovekom koji je pokuavao da mu
otme puku. Okrenuo sam se da to kaem generalu Rad-Singu, ali nisam
mogao da ga naem u gomili. Dozivao sam ga, pokuao da ga opazim
iznad glava drugih ljudi. Popeo sam se na krov nekog minibusa u pokuaju
da ustanovim gde sam. A onda je dunuo vetar; oinuo je dolinu i doneo
smrad i stenjanje. Na oko pola kilometra ispred mene, masa se dala u trk.
Napregnuo sam oi... zakiljio. Mrtvi su dolazili. Sporo i odluno, tiskajui
se u masi podjednako brojnoj kao i izbeglice.
Minibus sc zatresao i ja sam pao. Zaplutao sam po moru ljudskih tela, a
onda sam se odjednom naao ispod njih, gazile su me cipele i bosa stopala.
Osetio sam kako mi rebra pucaju, zakaljao se i okusio krv. Zavukao sam se
ispod minibusa. Telo me jc bolelo, peklo. Nisam mogao da govorim. Jedva
sam bilo ta video. uo sam zombije koji su se pribliavali. Nagaao sam
da su udaljeni najvie dvestotinjak metara. Zakleo sam se da neu umreti
kao ostali, kao sve one rtve iskidane na komadie, kao ona krava koju sam
video kako se opire i krvari na obali reke Satlud u Rupnagaru. Pokuao
sam da dohvatim pitolj, ali me ruke nisu sluale. Psovao sam i plakao.
Mislio sam da u se u takvom trenutku okrenuti veri, ali bio sam samo

123

toliko uplaen i besan da sam poeo odozdo da udaram glavom o kombi.


Pomislio sam da u moi sam sebi da razbijem lobanju ako budem udarao
dovoljno jako. Odjednom se zauo zagluujui urlik i zemlja se podigla
ispod mene. Talas vritanja i stenjanja pomeao sc sa tom monom
eksplozijom praine pod pritiskom, licem sam tresnuo o pod vozila iznad
sebe i onesvestio se.
Prvo ega se seam kada sam doao sebi bio je jedva ujan zvuk. Isprva
sam mislio da je to voda. Zvualo je kao brzo kapanje... kap-kap-kap, tako.
Zvuk kapanja se izotrio i najednom sam postao svestan jo dva zvuka,
pucketanja mog radija... nikad mi nee biti jasno kako se do tada nije
razbio... i sveprisutnog stenjanja zombija. Ispuzao sam ispod minibusa.
Makar su me noge i dalje sluale dovoljno da mogu da stojim. Shvatio sam
da sam ostao sam, da oko mene nema izbeglica, niti je tu general RadSing. Stajao sam u moru razbacanih linih predmeta nasred pustog
planinskog puta. Ispred mene je bio ugljenisani zid litice. Iza njega se
nalazio drugi deo preseenog puta.
Odatle je dopiralo stenjanje. ivi mrtvaci su i dalje eleli da me se
domognu. Zagledani napred, ispruenih ruku, padali su masovno u
provaliju. To je bio zvuk kapanja: razbijanje njihovih tela duboko dole, u
dolini.
Tigar je sigurno runo aktivirao eksploziv za miniranje. Verovatno je
stigao do njega u isto vreme kad i ivi mrtvaci. Nadam se da ga nisu ugrizli
pre toga. Nadam se da je zadovoljan svojim spomenikom koji sada stoji
iznad modernog planinskog autoputa sa etiri trake. U tom trenutku nisam
ni pomislio na njegovu portvovanost. Nisam bio siguran ak ni da li se
ita od sve toga stvarno dogodilo. Zurio sam nemo u taj vodopad
neupokojenih i sluao raporte drugih jedinica na svom radiju:
Vikasnagar: bezbedan."
Bilastur: bezbedan."
Davala Muki: bezbedno."
Svi prevoji bezbedni: odjava!"

124

Zar ja to sanjam, pomislio sam, zar sam poludeo?


Majmun mi nimalo nije pomogao. Sedeo je na krovu minibusa i samo
gledao kako se neupokojeni survavaju u propast. Izgledao je tako spokojno,
tako inteligentno, kao da je zaista razumeo tu situaciju. Gotovo da sam
poeleo da se okrene prema meni i kae: Ovo je preokret u ratu! Konano
smo ih zaustavili! Konano smo bezbedni!" Ali umesto toga, isturio je svoj
mali penis i popisao mi se po licu.

125

Domai front Sjedinjene Amerike


Drave
Taos, Nju Meksiko
[Artur Sinkler Mlai je slika i prilika plemia starog sveta:
visok, mrav kratko oiane sede kose, i izvetaenog
harvardskog naglaska. Pria u prazno, retko me gleda u oi ili
eka na pitanja. Tokom rata, gospodin Sinkler je bio direktor
nove agencije amerike vlade po imenu OdStRe, ili Odeljenje
za strateke resurse.]
Ne znam ko se prvi dosetio skraenice OdStRe" niti da li su uopte bili
svesni koliko to lii na odstrel", ali ime svakako nije moglo biti prikladnije.
Postavljenje odbrambene linije na Stenovitim planinama moglo je teorijski
da stvori zonu bezbednosti", ali tu zonu su u stvarnosti inili uglavnom
ljam i izbeglice. Bili su tu milioni gladnih i bolesnih beskunika. Privreda
se raspala, prevoz i trgovina su iezli, a svemu tome treba dodati ive
mrtvace koji su istovremeno napadali Stenovitu liniju i harali po naoj zoni
bezbednosti. Morali smo da dignemo nae ljude ponovo na noge da ih
obuemo, nahranimo, smestimo, uposlimo u suprotnom bi ta zona
navodne bezbednosti samo usporila neizbean ishod. Zato je stvoren
OdStRe, i kao to moete pretpostaviti, najvei deo obuke imao sam na
samom poslu.
Tih prvih nekoliko meseci, ne mogu vam opisati koliko sam informacija
morao da ubacim u ovaj stari, smeurani mozak; brifinzi, inspekcije... kada
sam spavao, spavao sam sa knjigom ispod jastuka, i svake noi sam ih
menjao, od Henrija D. Kajzera do Vo Ngjen Dapa. Trebala mi je svaka
ideja, svaka re i svaka trunka znanja i mudrosti kako bi mi pomogli da od
razlomljene slike stvorim modern ameriku ratnu mainu. Da mi je otac bio
iv, verovatno bi se nasme-jao mojoj frustriranosti. On je bio veran
poklonik Nju Dila, radio je zajedno sa Frenklinom Dilejno Ruzveltom kao
finansijski nadzornik za dravu Njujork. Koristio je metode koje su po
svojoj prirodi bile bezmalo marksistike, i bila je to kolektivizacija koja bi

126

naterala Ejn Rend da iskoi iz groba i pridrui se redovima ivih mrtvaca.


Uvek sam odbijao lekcije koje je pokuavao da mi nametne i beao to dalje
od Volstrita samo da ih ne bih sluao. A sada sam naprezao vijuge da bih
se svega toga setio. Ono to su akteri Nju Dila uradili bolje nego bilo koja
druga generacija u amerikoj istoriji bilo je pronalaenje i prikupljanje
odgovarajuih orua i talenata.
Orua i talenata?
To je izraz koji je moj sin uo u nekom filmu. Shvatio sam da on ba
dobro opisuje na trud uloen u rekonstrukciju. Talenat" opisuje
potencijalnu radnu snagu, njen nivo strunog obrazovanja i nain na koji se
ta radna snaga moe efikasno iskoristiti. Da budem savreno otvoren, imali
smo kritino mali izvor talenta na raspolaganju. Naa privreda je bila
postindustrijska, zasnovana na pruanju usluga, toliko sloena i
visokospecijalizovana da je svaki pojedinac mogao da funkcionie samo
unutar svog uskog polja rada. Trebalo je da vidite neke od karijera"
navedenih u naoj prvoj anketi za zapoljavanje; svi su bili nekakvi
slubenici", predstavnici", analitiari" ili konsultanti", savreno
prilagoeni predratnom svetu, ali potpuno nepodobni za prisutnu krizu.
Trebali su nam stolari, zidari, mehaniari i oruari. Imali smo i njih,
svakako, ali ni blizu potrebnog broja. Rezultat prvog ispitivanja jasno je
pokazao da preko 65% postojee civilne radne snage mora da se svrsta u F6, to e rei, bez potrebnog strunog obrazovanja. Trebao nam je masovni
program za prekvalifikaciju. Ukratko, morali smo da uprljamo
mnogobrojne bele kragne.
Ilo je to sporo. Vazduni saobraaj nije postojao, putevi i pruge su bili u
rasulu, a gorivo, Gospode boe, nije se mogao nai rezervoar sa benzinom
izmeu Blejna u Vaingtonu i Imperijal Bia u Kaliforniji. Tome dodajte i
injenicu da je predratna Amerika imala ne samo infrastrukturu zasnovanu
na svakodnevnim putovanjima od kue do posla i natrag, ve je takav
metod omoguavao i ozbiljno ekonomsko podvajanje. Imali ste itava
predgraa nastanjena profesionalcima iz vie srednje klase, od kojih niko
nije umeo da zameni razbijen prozor.
Oni koji su znali to da urade iveli su u sopstvenim radnikim getima",
na sat vonje u uslovima predratnog saobraaja, to se moe preraunati u

127

najmanje itav dan peaenja. Da se razumemo, u poetku je veina ljudi i


putovala peke.
Reenje za taj problem - ne, izazov, poto problemi ne postoje bili su
izbegliki kampovi. Njih je bilo na stotine, neki su bili mali poput parkinga,
neki su se irili kilometrima, ratrkani po planinama i obali, a svima je
trebala pomo drave, i svi su crpli resurse koji su se brzo smanjivali. Prvo
to sam traio, pre nego to se poduhvatim bilo kog drugog izazova, bilo je
pranjenje tih kampova. Svi klasifikovani kao F-6, ali fiziki sposobni,
postali su nekvalifikovani radnici: istili su ruevine, radili na njivama,
kopali grobove. Trebalo je iskopati dosta grobova. Svako klasifikovan kao
A-l, svako sa obrazovanjem neophodnim za rat, postao je lan naeg PSDZa, Programa za samodovoljnu zajednicu. Meovita grupa instruktora sa
zadatkom da te nedelatne, previe obrazovane administrativne mieve
vezane za kancelarijski sto naue onome to im je neophodno da
samostalno opstanu.
Uspeh je bio momentalan. Ve za tri meseca je dolo do primetnog
smanjenja zahteva za dravnu pomo. Ne mogu da vam opiem koliko je
to bio znaajan doprinos pobedi. Omoguio nam je tranziciju iz privrede
zasnovane na golom opstanku u potpuno razvijenu ratnu ekonomiju. To je
bio Zakon o nacionalnoj prekvalifikaciji, organski izdanak PSDZ-a. Rekao
bih da je to bio najvei program poslovne obuke od Drugog svetskog rata
naovamo, i verovatno najradikalniji u naoj istoriji.
Jednom prilikom ste pomenuli probleme sa kojima je bio suoen ZNP...
Ba sam hteo to da kaem. Predsednik mi je dao mo koja mi je trebala
da se suoim sa bilo kakvim fizikim ili logistikim izazovom. Naalost,
niko na svetu, pa ni on, nije mogao da mi da mo da promenim nain na
koji ljudi razmiljaju. Kao to sam ve objasnio, Amerika je imala
podvojenu radnu snagu, a u mnogim sluajevima ta podvojenost nosila je u
sebi i kulturoloki element. Veliku veinu naih instruktora inili su
doseljenici prve generacije. To su bili ljudi koji su znali da se staraju o sebi,
da preive sa vrlo malo sredstava i da rade sa onim to imaju. To su bili
ljudi koji su obraivali batice u svom zadajem dvoritu, popravljali
sopstvene kue, odravali aparate za domainstvo u radnom stanju dok je
to bilo mehaniki mogue. Bilo je od izuzetne vanosti da ti ljudi naue nas

128

ostale kako da se otrgnemo iz svog udobnog potroakog ivota iako nam


je njihov rad prvenstveno i omoguavao da tako ivimo.
Jeste, bilo je rasizma, ali takoe i klasnog raslojavanja. Vi ste moan
advokat neke korporacije. Najvei deo ivota proveli ste razmatrajui
ugovore, posredujui pri ugovaranju poslova, razgovarajui preko telefona.
U tome ste dobri, od toga ste se obogatili, to vam je omoguilo da
angaujete vodoinstalera da vam popravi kupatilo, to vam je omoguilo da
nastavite da priate preko telefona. io ste vie radili, to vie zaraujete,
vie majstora angaujete kako bi vam omoguili da zaradite jo vie novca.
Tako svet funkcionie. Ali jednog dana vie ne. Nikome ne treba
razmatranje ugovora niti posredovanje pri ugovaranju. Ali treba popraviti
kupatilo. I odjednom taj majstor postane va uitelj, moda ak i gazda. Za
neke je to bilo strasnije od ivih mrtvaca.
Jednom, kada sam posetio Los Aneles prilikom prikupljanja podataka,
sedeo sam pozadi na predavanju u sklopu prekvalifikacije. Svi polaznici su
nekada bili na visokim poloajima u industriji zabave, bila jc to meavina
agenata, menadera, kreativnih izvrilaca", ta god pa to znailo. Mogu da
shvatim njihov otpor i aroganciju. Pre rata, zabava jc bila najvredniji
izvozni proizvod Sjedinjenih Drava. Sada su ih obuavah za posao uvara
fabrike municije u Bejkersfildu, u Kaliforniji. Jedna ena, direktor kastinga,
prasnula je. Kako se samo usuuju da je tako poniavaju! Ta ona ima MFA
iz konceptualnog teatra, odradila je kasting za tri najprofitabilnija sitkoma
u poslednjih pet sezona i zaraivala je nedeljno vie nego to je njena
instruktorka mogla da sanja za nekoliko svojih ivota! Obraala se
neprestano toj instruktorki po imenu. Magda", govorila je, Magda, dosta
vie, molim te." Isprva sam mislio da je jednostavno nevaspitana, da
poniava instruktorku time to odbija da pominje njeno zvanje. Kasnije
sam saznao da je gospoa Magda Antonova nekada bila istaica kod te
ene. Da, za neke je to bilo veoma teko, ali mnogi su kasnije priznali da su
emotivno bih zadovoljniji svojim novim poslom, i da se ono to su u starim
poslovima pronalazili ne moe sa tim ni porediti.
Upoznao sam jednog gospodina na obalskom trajektu koji jc plovio od
Portlenda do Sijetla. On je radio je u licenenom odeljenju jedne reklame
agencije, zaduen za pribavljanje autorskih prava na klasine rok pesme za
televizijske reklame. Sada je bio odaar. S obzirom na to da je veina
domova u Sijetlu ostala bez centralnog grejanja i da su zime sada due i

129

hladnije, retko je bez posla. Pomaem komijama da se greju", rekao je


ponosno. Znam da zvui malo kao Norman Rokvel, ali stalno ujem takve
izjave. Vidite ove cipele, sam sam ih napravio." Ovaj demper je od vune
s moje ovce." Svia vam se kukuruz? Iz moje bate je." To je prednost
lokalizovanijeg sistema. On je omoguio ljudima da vide plodove svog
rada, ispunio ih je linim ponosom zbog saznanja da daju jasan, konkretan
doprinos pobedi, a ja sam se oseao divno zbog toga to sam u tome
uestvovao. Taj oseaj mi je potreban. Sauvao mi je razum za drugi deo
posla.
Toliko o talentu". Orua" su ratno oruje i industrijska i logistika
sredstva za izradu tog oruja.

[Okree fotelju na tokiima, pokazuje na sliku iznad stola.


Naginjem se blie i vidim da to i nije slika, ve uramljena
etiketa.]
Sastojci:
melasa iz Sjedinjenih Drava
anis iz Spanije
slatki koren iz Francuske
vanila (burbonska) sa Madagaskara
cimet iz Sri Lanke
karanfili iz Indonezije
vuje jagode iz Kine
ulje od jamajkanskog bibera
balzamovo ulje iz Perua
A sve to samo za flau kabeze u doba mira. I ne pominjemo neto poput
raunara ili nosaa aviona na nuklearni pogon.
Pitajte bilo koga kako su saveznici pobedili u Drugom svetskom ratu.
Oni koji malo o tome znaju verovatno e odgovoriti da je to bilo zbog nae
brojane nadmoi i vrhovne komande. Oni koji nita ne znaju rei e da je
to bilo zbog tehnolokih udesa kao to su radar ili atomska bomba. [Mrti

130

se.] A svako ko i najrudimentarnije shvata taj sukob iznee vam tri stvarna
razloga: prvo, sposobnost da proizvodi vie materijala: vie metaka,
pasulja i zavoja nego neprijatelj; drugo,prirodne resurse na raspolaganju za
proizvodnju tog materijala; i tree, logistika sredstva ne samo za prevoz
tih resursa do fabrika, ve i za dostavu gotovih proizvoda do linije fronta.
Saveznici su imali resurse, industriju i logistiku itave planete. S druge
strane, sile Osovine morale su da zavise od ono malo izvora koje su mogle
da crpu unutar svojih granica. Ovog puta smo mi bili Osovina. ivi mrtvaci
su imali kontrolu nad najveim delom svetskog kopna, dok je amerika
ratna proizvodnja zavisila od onoga to se moglo crpsti u granicama
zapadnih drava. Zaboravite na sirovine iz prekomorskih zona
bezbednosti; naa trgovaka flota bila je optereena izbeglicama, dok je
nestaica goriva praktino nasukala najvei deo nae mornarice.
Imali smo i nekih prednosti. Kalifornijska poljoprivreda mogla je makar
da iskljui problem gladi, ukoliko se restruktuira. Uzgajivai citrusa nisu se
mirili sa tim, ba kao ni raneri. Najgori su bili krupni uzgajivai goveda
koji su kontrolisali najvee povrine prvoklasnog obradivog zemljita. Da li
ste nekada uli za Dona Hila? Jeste li gledali film koji je Roj Eliot snimio o
njemu? To je bilo onda kada je zaraza zahvatila dolinu San Joakin, kada su
mrtvi kuljali preko njegovih ograda, napadali mu stoku, prodirali je kao
afriki mravi. A on je bio usred svega toga, pucao je i vikao kao Gregori
Pek u Dvoboju na suncu. Postupio sam prema njemu otvoreno i poteno.
Kao i svima drugima, prepustio sam mu da izabere. Podsetio sam ga da
dolazi zima i da tamo jo ima mnogo veoma gladnih ljudi. Upozorio sam
ga da nee imati nikakvu dravnu zatitu kada se bude pojavila horda
izbeglica da zavri ono to su ivi mrtvaci zapoeli. Hil je bio hrabar,
tvrdoglav gad, ali nije bio glup. Pristao je da preda svoje zemljite i stado
samo pod uslovom da njegovo i tuda krda za rasplod ostanu netaknuta.
Rukovali smo se i dogovorili.
Meke, sone nicle moete li se setiti boljeg obeleja naeg vetakog
predratnog ivotnog standarda? A opet, taj standard je na kraju bio naa
druga velika prednost. Nai osnovni resursi mogli su se dopunjavati samo
reciklaom. To nije bilo nita novo. Izraelci su prvi poeli kada su zatvorili
granice i od tada je svaka zemlja to primenjivala u ovoj ili onoj meri.
Meutim, niko od njih nije imao zalihe koje su mogle da se porede sa onim
to je nama bilo na raspolaganju. Pomislite samo kakav je ivot bio u

131

predratnoj Americi. Cak su i oni koji su spadali u srednju klasu uivali u


takvom materijalnom komforu za koji se nije znalo u drugim istorijskim
razdobljima, i to su uzimali
zdravo za gotovo. Odea, kuhinjski aparati, elektronika, automobili
samo su u basenu Los Anelesa bili triput brojniji od predratnog
stanovnitva. Automobila jc bilo na milione, u svakoj kui, svakom kraju.
itava industrija od preko sto hiljada zaposlenih radila je u tri smene,
sedam dana ncdeljno: sakupljali su, popisivali, demontirali, pakovali i
otpremali delove fabrikama du cele obale. Bilo je poneto nevolja, kao sa
stoarima, sa ljudima koji nisu hteli da predaju svoje hamere ili italijanska
mekerska kola kojima su reavali krizu srednjih godina. Smeno, nisu
hteli da ih se odreknu iako nije bilo benzina za vonju. Meni to nije mnogo
smetalo. Bilo je milina nositi se s njima u poreenju s vojnim
establimentom.
Od svih mojih neprijatelja, najilaviji su bili oni u uniformama. Nikad
nisam imao neposrednu kontrolu nad njihovim istraivanjem i razvojem i
mogli su da daju zeleno svetio emu god su hteli. Ali, s obzirom na to da su
bezmalo sve njihove programe realizovah civilni izvoai, te da su ti
izvoai zavisili od resursa koje je kontrolisao OdStRe, imao sam faktiki
kontrolu. Ne smete stavki u naftalin nae nevidljive bombardere", vikali
su. ta bre misli, ko si ti da otkae nau proizvodnju tenkova?" U
poetku sam pokuavao da ih urazumim: ,,M-1 abrams ima mlazni motor.
Gde ete pronai takvu vrstu goriva? ta e vam nevidljivi avion protiv
neprijatelja koji ne raspolae radarom?" Pokuao sam da ih nateram da
uvide da, s obzirom na to ime moramo da radimo, na ono sa ime smo
suoeni, jednostavno moramo da se opredelimo za najisplativije investicije
ili, kako oni kau, najglasnije bum" po uloenom dolaru. Bili su nesnosni,
telefonirali su mi u sitne sate ili jednostavno upadah nenajavljeno u moju
kancelariju. Pretpostavljam da ne mogu stvarno da ih krivim za to, ne posle
naina na koji smo se svi ophodili prema njima po zavretku poslednjeg
malog rata, a svakako ne poto umalo nisu bili uniteni u Jonkersu.
Klackali su se na ivici totalnog raspada i mnogima je samo trebalo mesto
gde bi se malo izduvali.
[Ceri se sa samopouzdanjem.]
Zapoeo sam karijeru bavei se trgovinom u zgradi Njujorke ber-ze,
tako da mogu da se derem jednako glasno i dugo kao bilo koji narednik

132

profesionalac. Posle svakog sastanka" oekivao sam poziv, onaj od kojeg


sam strepeo i istovremeno mu se nadao: Gospodine Sinkler, ovde
predsednik, samo bih eleo da vam zahvalim na uslugama i obavestim vas
da nam vie nee trebati...'' [Kikoe se.] Taj poziv nikada nije usledio.
Pretpostavljam da niko drugi nije eleo taj posao.
[Osmeh mu zgasne.]
Ne kaem da nisam greio. Znao sam da sam previe stegnut u vezi sa
D-korpusom ratnog vazduhoplovstva. Nisam razumeo njihove sigurnosne
protokole niti ta bi vazdune lade stvarno mogle da postignu u ratu protiv
neupokojenih. Znao sam samo da je sa naim zanemarljivim zalihama
heliju ma jedini isplativi gas za dizanje vodonik, i nije bilo anse da traim
ivote i resurse na flotu savremenih Hindenburga. Takoe su morali da me
nagovore, i to preko predsednika lino, ni manje ni vie, da ponovo
otvorim eksperimentalni projekt hladne fuzije u Livermoru. On mi je rekao
da, iako je odluujui napredak u najboljem sluaju decenijama u
budunosti, planovi za budunost govore naim ljudima da e je biti".
Kod nekih projekata sam bio previe konzervativan, a kod drugih pak
preterano liberalan.
Projekat uta jakna i dalje mi doe da sam sebe utnem kada se
setim toga. Ti treberi iz Silikonske doline, svaki od njih genije u
sopstvenom polju rada, ubedili su me da imaju udotvorno oruje"
pomou kojeg bismo pobedili u ratu za, teorijski, etrdeset i osam sati po
primeni. Rekli su kako mogu da naprave mikroprojektile, na milione njih,
velikih otprilike kao meci kalibra 22, koji bi mogli da se raseju iz
transportnog aviona, a zatim satelitski navedu u mozak svakog zombija u
Severnoj Americi. Zvui zadivljujue, zar ne? Meni je zvualo.
[Guna sebi u bradu.]
Kad pomislim na to ta smo sve prosuli u tu rupu, ta smo mogli da
proizvedemo umesto toga... ahhh... nema svrhe zadravati se sada na tome.
Mogao sam da se svaam sa vojskom sve do zavretka rata, ali sam
zahvalan, na kraju, to nisam morao. Kada je Trevis D'Ambrozija postao
predsedavajui zdruenog taba, ne samo to je izmislio stopu smrtonosne
efikasnosti resursa ve je razvio i sveobuhvatnu strategiju za njenu
primenu. Uvek sam ga sluao kada mi je govorio da je neki sistem
naoruanja od vitalnog znaaja. Cenio sam njegovo miljenje u vezi sa
Borbenom uniformom ili Standardnom peadijskom pukom.

133

Zadivljujue je bilo gledati kako kultura SSRR-a hvata koren meu


oficirima i trupama. Mogli ste uti vojnike kako razgovaraju na ulici, u
kafanama, vozu: emu Iks kada po istoj ceni moe da ima deset Ipsilona
koji mogu da ubiju sto puta vie zombija?" ak je i samim vojnicima svata
padalo na pamet, smiljali su orua isplativija od svega to smo mogli da
zamislimo. Mislim da su uivali u tome u improvizaciji, prilagoavanju,
nadmudrivanju sa nama birokratama. Marinci su me najvie iznenadili.
Uvek sam verovao u onaj mit da su to sve odreda tupavi i bandoglavi
neandertalci stegnutih vilica prezasieni testosteronom. Nikada nisam
saznao da improvizacija mora biti jedna od njihovih najdragocenijih vrlina
zbog toga to je Korpus svoja sredstva uvek morao da obebeduje preko
mornarice, i zato to se admirali nikada naroito nc uzbuuju oko
ratovanja na kopnu.

[Sinkler pokazuje na suprotan zid iznad moje glave. Tu visi


teka elina ipka koja se zavrava neim nalik na
kombinaciju lopate i dvosekle ratne sekire. Njen zvanian
naziv je Standardno peadijsko rovovsko orue, iako je veini
poznato ili kao lobotonizator" ili jednostavno, lobo".]
Ovo su smislili marinci, koristei samo elik od recikliranih automobila.
Proizveli smo dvadeset tri miliona komada tokom rata.
[Smei se ponosno.]
I dan-danas ih proizvode.

*
Berlington, Vermont
[Zima je kasno stigla ove, kao i svake druge godine po
zavretku rata. Sneg prekriva kuu i okolno obradivo zemljite,
mraz je na drveu koje baca senke na zemljani put pored reke.
Sve je u tom prizoru tako mirno, osim oveka koji je sa mnom.
Insistira na tome da ga zovem Lujka", jer ako ga svi tako zovu,
zato ne bih i ja? Korak mu je brz i svrhovit, tap koji mu je
dala lekarka (istovremeno, to mu je i ena) slui samo da njime
probada vazduh.]

134

Iskreno, nije me iznenadilo kada su me nominovali za potpredsednika.


Svi su znali da je koalicija neizbena. Bio sam zvezda u usponu, makar dok
nisam sam sebe unitio". To su priali o meni, zar ne? Svi ti licemeri i
kukavice koji bi radije umrli nego videli kako pravi mukarac otvoreno
pokazuje koliko je strastven. Pa ta ako nisam bio najbolji politiar na
svetu? Rekao sam ono to sam mislio i nisam se plaio da to kaem jasno i
glasno. To je i bio jedan od glavnih razloga da im budem logian izbor za
kopilota. Bili smo odlian tim: on je bio svetlost, ja toplota. Razliite partije,
razliite linosti i, da se ne laemo, razliita boja koe. Znam da nisam bio
prvi izbor. Znam koga je moja partija potajno prieljkivala. Ali, Amerika
nije bila spremna da ide toliko daleko, koliko god to zvualo glupo,
zatucano i razdraujue praistorijski. Radije bi za potpredsednika imali
razularenog rad i kala nego jo jednog od onih ljudi". Tako da me
nominacija nije iznenadila. Iznenadilo me je sve ostalo.
Mislite na izbore?
Izbori? Honolulu je i dalje bio prava ludnica; vojnici, kongresmeni,
izbeglice, svi su se sudarali u potrazi za hranom ili prenoitem, ili su
jednostavno hteli da vide ta se kog avola dogaa. A to je bio raj u odnosu
na ostatak zemlje. Stenovita linija samo to je bila formirana; sve zapadno
od toga bilo je ratno podruje. Zato se muiti sa izborima kad Kongres
jednostavno moe da izglasa produena vanredna ovlaenja? Javni tuilac
je to pokuao dok je bio gradonaelnik Njujorka, i umalo nije uspeo.
Objasnio sam predsedniku da nemamo ni energije ni resursa za bilo ta
drugo osim da sc borimo za puki opstanak.
ta je on rekao?
Pa, recimo samo da me je ubedio u suprotno.
Moete li to da objasnite?
Mogao bih, ali ne elim da kvarim njegove rei. Ove stare nervne elije
vie ne rade kao nekada.
Pokuajte, molim vas.
Hoete li proveriti to u njegovoj biblioteci?

135

Obeavam.
Pa... bili smo u njegovoj privremenoj kancelariji, predsednikom
apartmanu" nekog hotela. Upravo je poloio zakletvu u potpresednikom
avionu. Njegov stari ef bio je pod sedativima u apartmanu do nas. Sa
prozora se video haos na ulicama, brodovi na moru koji ekaju u redu da
pristanu, avioni koji doleu na svakih trideset sekundi i zemaljske ekipe
koje ih guraju niz pistu kako bi napravile mesta za sledee. Pokazivao sam
na njih, vikao, i gestikulirao sa strau po kojoj sam najvie poznat. Treba
nam stabilna vlada, i to brzo!" ponavljao sam. Izbori su sjajni, u principu,
ali nije vreme za uzviene ideale."
Predsednik je bio smiren, mnogo smireniji od mene. Moda zbog te
silne vojnike obuke... rekao mi je: Ovo je jedino vreme za uzviene ideale
jer drugo i nemamo. Ne borimo se samo za fiziki opstanak, ve i za
opstanak itave nae civilizacije. Nemamo taj luksuz u nasledu kao stari
svet. Nemamo zajedniku prolost, niti milenijume istorije. Imamo samo
snove i obeanja koja nas povezuju. Sve to imamo... [trudi se da se priseti]
.. sve to imamo jeste ono to elimo da budemo." Shvatate o emu je
govorio. Naa zemlja postoji samo zato to su ljudi verovali u nju, i ako ona
nije dovoljno jaka da nas zatiti od krize, kakvoj budunosti uopte moe
da se nada? Znao je da Amerika eli Cezara, ali ako on to i postane,
Americi e doi kraj. Kau da velika vremena stvaraju velike ljude. Ne
verujem u to. Video sam mnogo slabosti, mnogo niskosti. Ljude koji je
trebalo da odgovore izazovu, pa to ili nisu mogli ili nisu hteli. Pohlepu,
strah, glupost i mrnju. Video sam sve to pre rata, vidim i dan-danas. Moj
ef je bio velik ovek. Imali smo avolsku sreu to je bio sa nama.
Sami izbori odredili su sutinu itave njegove vladavine. Toliko je
njegovih predloga na prvi pogled izgledalo ludo, ali kada sa njih zgulite
prvi sloj, shvatite da se ispod toga krije jezgro neosporne logike. Na primer,
novi krivini zakoni, oni su me zaista razjarili. Okivati ljude? Bievati ih na
gradskom trgu!?! Ama, ta je ovo, Stari Salem, talibanski Avganistan? To je
zvualo varvarski, neameriki, sve dok nismo stvarno razmotrili
mogunosti. Sta ete sa lopovima i pljakaima, da ih stavite u zatvor?
Kome bi to pomoglo? Ko jo moe da priuti zaduenje sposobnih graana
da hrane, oblae i uvaju druge sposobne graane? Jo vanije, zato
odvojiti osuenike iz drutva kada mogu da poslue kao vredno sredstvo
odvraanja? Da, bio je tu strah od bola - od bia, tapa - ali on je bio

136

beznaajan u odnosu na javno ponienje. Ljudi su se smrtno plaili zbog


mogunosti da njihovi zloini budu objavljeni. U vreme kada su svi
udruivali snage, pomagali jedni drugima, radili na tome da se meusobno
tite i vode brigu jedni o drugima, najgore to se prestupnicima moglo
uiniti bilo je da se poalju na trg sa dinovskim plakatom na kojem pie:
Ukrao sam od komije drva za potpalu." Sramota je mono oruje, ali
zavisi od toga da li svi ostali postupaju kako treba. Niko nije iznad zakona,
i kad ljudi vide da je neki senator dobio petnaest iba jer se petljao sa
ratnim profiterima, to suzbija kriminal efikasnije od policajca na svakom
oku. Da, slali su ih i na prinudni rad, ali to su bili recidivisti, oni kojima
su vie puta pruane nove prilike da se poprave. Seam se da je javni
tuilac predlagao da ostavimo to vie njih u zaraenim zonama, otarasimo
se tako troenja resursa i mogueg rizika zbog njihovog prisustva. I
predsednik i ja smo se usprotivili tom predlogu; moji prigovori bili su
moralne, a njegovi praktine prirode. I dalje smo priali o amerikoj
teritoriji, zaraenoj, da, ali jednog dana, nadajmo se, osloboenoj.
Poslednje to nam treba", rekao je on, jeste da kasnije natrapamo na
nekog od tih bivih osuenika u ulozi Novog velikog ratnog diktatora
Duluta." Mislio sam da se ali, ali kasnije, kada sam video da se upravo to
dogodilo u drugim zemljama, da su neki prognani zloinci zavladali
sopstvenim izolovanim, a u nekim sluajevima i monim feudima, shvatio
sam da smo izbegli ogromnu opasnost. Prinudni rad nam je uvek
predstavljao problem, politiki, socijalni, ak i ekonomski, ali ta smo
drugo mogli sa onima koji nisu hteli da imaju obzira prema drugima?
Primenjivali ste smrtnu kaznu.
Samo u ekstremnim sluajevima pobuna, sabotaa, pokuaja politike
secesije. Zombiji nam nisu bili jedini neprijatelj, barem ne u poetku.
Fundai?
Imali smo i mi svoje verske fundamentaliste, koja zemlja pa nije? Mnogi
od njih mislili su da, na neki nain, ometamo ispunjenje Boje volje.
[Kikoe se.]

137

Izvinite, moram da nauim da budem oseajniji, ali zaboga, zar zaista


mislite da e vrhovnom tvorcu beskonanog multiverzuma planove
pokvariti nekoliko pripadnika Nacionalne garde Arizone?
[Odmahuje rukom na tu pomisao.]
Bili su prisutniji u tampi nego to je trebalo, samo zato to je onaj luak
pokuao da ubije predsednika. U stvarnosti, predstavljali su veu opasnost
po sebe same, zbog svih tih masovnih samoubistava,milostivog" ubijanja
dece u Medfordu... grozne stvari, isto kao i sa zelembaima", leviarskom
verzijom fundaa. Oni su smatrali da je, poto se zombiji hrane
ivotinjama, a ne biljkama, to volja Uzviene Boginje" koja vie voli biljni
svet nego ivotinjski. Pravili su nam malo problema kada su bacali
herbicide u gradski vodovod, minirali stabla kako drvosee ne bi mogle da
ih koriste za ratnu proizvodnju. Takva vrsta ekoterorizma ume da zauzme
sve naslovne strane, ali nije predstavljala neku veu pretnju po nau
nacionalnu bezbednost. S druge strane, bili su tu i pobunjenici":
naoruani, organizovani politiki secesionisti. Oni su svakako realno bili
najopasniji. Ujedno, samo sam tada video da se predsednik zabrinuo. Nije
hteo to da prizna, uvao je taj svoj dostojanstven, diplomatski nastup. U
javnosti se prema njima ophodio samo kao prema jo jednom pitanju",
poput raspodele hrane ili popravke puteva. Ali privatno je govorio...
Moramo ih eliminisati brzo, odluno, svim sredstvima." Naravno, govorio
je samo o onima unutar zapadne zone bezbednosti. Ti nepopustljivi
otpadnici su se ili protivili dravnoj ratnoj politici, ili su planirali secesiju
godinama pre toga, pa su krizu samo iskoristili kao izgovor. To su bili
neprijatelji nae zemlje", oni domai koje pominje svako to polae
zakletvu da e braniti nau zemlju. Nismo morali da razmiljamo o
prikladnoj reakciji protiv njih. Ali secesionisti istono od Stenovitih
planina, u opkoljenim i izolovanim zonama... sa njima su se stvari
zakomplikovale".
Zato?
Zato to, kako ve glasi ona izreka, Nismo mi ostavili Ameriku, ona je
napustila nas". Ima u tome dosta istine. Napustili smo te ljude. Da, ostavili
smo im dobrovoljce iz specijalnih jedinica, pokuali da ih snabdevamo
morskim i vazdunim putem, ali sa isto moralnog stanovita, ti ljudi su
zaista bili naputeni. Nisam mogao da ih krivim za to to su hteli da odu

138

svojim putem, niko to nije mogao. Zato smo dozvoljavali svakoj


secesionistikoj enklavi da se ponovo mirno integrie kada smo poeli da
vraamo izgubljenu teritoriju.
Ali bilo je nasilja.
Jo sanjam none more, mesta kao to su Bolivar i Crna brda. Nikad ne
vidim te slike, niti nasilje, niti posledice. Vidim samo svog efa, visokog,
monog, vitalnog oveka koji svaki put postaje sve bolesniji, sve slabiji.
Toliko je kojeega preiveo, nosio je na pleima strahovit teret. Znate,
nikada nije ni pokuao da sazna ta se desilo sa njegovim roacima na
Jamajci. Nikad nije ak ni pitao. Bio je toliko estoko usredsreen na
sudbinu nae zemlje, toliko odluan da odri san koji ju je stvorio. Ne znam
da li velika vremena stvaraju velike ljude, ali znam da mogu da ih ubiju.

*
Venei, Vaington
[Osmeh Doa Muhameda je irok koliko i njegova ramena.
Dok preko dana dri servis za bicikle, slobodno vreme provodi
u vajanju izuzetnih umetnikih dela od livenog metala.
Nesumnjivo je najpoznatiji po bronzanom kipu iz trnog centra
u gradu Vaingtonu, Memorijalu komijske bezbednosti sa dva
graanina koji stoje i jednim u invalidskim kolicima.]
ena koja me je regrutovala bila je oigledno nervozna. Pokuala je da
me odgovori. Da li sam najpre razgovarao sa predstavnikom NRA? Da li
znam za druge vane ratne aktivnosti? U poetku to nisam razumeo; ve
sam imao posao u pogonu za reciklau. To je i bila svrha Ekipa za
komijsku bezbednost, zar ne? Bila je to privremena, dobrovoljna sluba u
slobodno vreme, kada niste na poslu. Pokuao sam to da joj objasnim.
Moda je bilo neega to nisam shvatao. Dok je smiljala druge neuverljive
izgovore, primetio sam da svaki as pogledava prema mojim kolicima.
[Do je invalid.]

139

Zamislite samo! Masovno istrebljenje nam je pred vratima, a ona se


trudi da bude politiki korektna. Nasmejao sam se. Nasmejao sam joj se
pravo u lice. Zar je mislila da sam doao tu a da ne znam ta se od mene
oekuje? Zar ta preispoljna glupaa nije proitala sopstve-ni prirunik za
bezbednost? E, pa ja jesam. itav smisao programa EKB bio je u tome da
patrolirate svojim komilukom ili da se, kao u mom sluaju, vozite
plonikom i proverite svaku kuu. Ako iz bilo kog razloga morate da
uete, najmanje dva pripadnika moraju da vas ekaju na ulici. [Pokazuje
na sebe.] Alo, bre! ta je ona uopte mislila, sa ime treba da se suoimo?
Nismo morali da ih jurimo preko ograda i kroz dvorita. Oni su prilazili
nama. A kada i ako se desi, recimo, rasprave radi, da ih bude previe da
bismo mogli s njima da izaemo na kraj. Do moga, da nisam mogao da
okreem tokove svojih kolica bre od zombija koji hoda za mnom, zar bih
mogao ovoliko da izdrim? Izneo sam joj svoj stav veoma jasno i smireno,
ak zatraio od nje da opie situaciju u kojoj bi moje fiziko stanje
predstavljalo prepreku. Nije mogla. Neto je promrmljala o tome kako
mora da proveri sa svojim pretpostavljenim, pa da moda opet doem
sutra. Odbio sam i rekao joj da moe da zove svog pretpostavljenog, i on
svog, pa sve tako dok ne dou do Medveda33 lino, ali da nemam nameru da
se mrdnem odatle dok ne dobijem svoj narandasti prsluk. Vikao sam
toliko glasno da su svi u sobi mogli da me uju. Svi su pogledali u mene, a
zatim u nju. I to je upalilo. Dobio sam prsluk i izleteo odatle bre nego iko
drugi tog dana.
Kao to sam ve rekao, Komijska bezbednost je bukvalno
podrazumevala patroliranje po komiluku. To je kvazivojnika jedinica; ili
smo na predavanja i treninge. Postojale su voe i vrsta pravila, ali niste
morah da salutirate ili oslovljavate ljude sa gospodine", niti bilo ta od
svih tih sranja. I naoruanje je bilo prilino neregularno. Uglavnom za
borbu prsa u prsa sekirice, palice, poneki pajser i maeta jo nismo
imali lobose. Najmanje tri lana vae ekipe morala su da nose vatreno
oruje. Ja sam nosio AMT munju, mali poluautomatski karabin kalibra 22.
Mogao sam da pucam iz njega bez blokade tokova, poto je bio bestrzajan.
Dobro oruje, naroito kada je municija postala standardna i dok su zalihe
jo bile na raspolaganju.
33

Medved" je bio nadimak komandanta programa EKB iz I Zalivskog rata.

140

Ekipe su se menjale u zavisnosti od rasporeda. U to doba je sve bilo


prilino haotino, dok je OdStRe jo sve reorganizovao. Nona smena je
uvek bila teka. Zaboravite koliko je no zapravo mrana bez ulinog
osvetljenja. Jedva da je bilo i svetlosti iz kua. Ljudi su tada prilino rano
legali, obino im se smrai, tako da su kue bile u mrklom mraku osim
poneke svece, ili ako je neko imao dozvolu za generator zbog toga to se
bavio kod kue poslom od sutinske vanosti za rat. Nije bilo vie ni
meseca ni zvezda na nebu, previe je sranja bilo u atmosferi. Patrolirali smo
sa baterijskim lampama, najprimitivnijim civilnim modelima koji su se
kupovali u radnjama; tada smo jo imali baterije, sa crvenim celofanom na
kraju radi zatite naih infracrvenih ureaja. Zaustavili bismo se ispred
svake kue, pokucali i upitali onoga ko straari da li je sve u redu. U prvih
nekoliko meseci je bilo pomalo zastraujue zbog programa preseljenja.
Toliko mnogo ljudi je pristizalo iz kampova da ste svakog dana dobijali
najmanje deset novih komija ili ak i sustanara.
Ranije pojma nisam imao koliko nam je dobro bilo pre rata, dok smo bili
uukani u mom malom stefordskom predgrau. Da li mi je stvarno trebala
kua od trista kvadratnih metara, sa tri spavae sobe, dva kupatila,
kuhinjom, dnevnom sobom, prostorijom za zabavu i kunom
kancelarijom? Godinama sam iveo sam, a sada sam odjednom imao
porodicu iz Alabame, njih estoro, koji su mi se jednog dana prosto pojavili
na vratima sa pismom iz Ministarstva za stanovanje. L poetku je sve to
prilino zastraujue, ali se brzo naviknete. Senoni, tako su se preivali,
nisu mi smetali. Lepo smo se slagali i mirnije sam spavao dok neko uva
strau. To je bilo jedno od novih pravila za ljude kod kue. Neko je nou
morao da uva strau. Imali smo spisak sa njihovim imenima kako bismo
se uverili da nisu posredi pljakai ili bespravno useljeni. Proveravali smo
im line karte, uporeivali lice sa slikom, pitali ih da li je sve u redu.
Obino su odgovarali da jeste, ili bi prijavili da su uli neki zvuk, koji
bismo onda morali da proverimo. Posle godinu dana, kada su izbeglice
prestale da pristiu i kada su se svi ve dobro upoznali, vie se nismo
gnjavili sa spiskovima i linim kartama. Tada je sve bilo mirnije. Te prve
godine, dok se policija jo reorganizovala, a zone bezbednosti jo nisu bile
sasvim oiene...
[Zadrhti dramatino.]

141

Jo je bilo dosta naputenih kua, razvaljenih, provaljenih ili


jednostavno ostavljenih sa irom otvorenim vratima. Prekrivali smo vrata i
prozore policijskom trakom. Ako bismo je kasnije zatekli iscepanu, to je
moglo da znai kako je u kui zombi. To se dogodilo nekoliko puta. Ja sam
ekao napolju, s orujem na gotovs. Ponekad bi se zaula vika, ponekad
pucnjava. Ponekad se ulo samo stenjanje, guanje, a zatim bi jedan od
vaih kolega iz ekipe izaao sa okrvavljenim runim orujem i odrubljenom
glavom. Morao sam i sam da eliminiem nekolicinu. Ponekad, dok je ekipa
unutra a ja straarim na ulici, zauo bih buku, povlaenje nogu, struganje,
neto kako se vue kroz bunje. Uperio bih tamo lampu, pozvao pomo, a
onda pucao.
Jednom me umalo nisu uhvatili. istili smo jednu kuu na sprat: sa
etiri kreveta, etiri kupatila, dclimino sruenu tamo gde je neko proao
dipom liberti" kroz prozor dnevne sobe. Moja partnerka me je upitala
moemo li da napravimo pi-pauzu. Pustio sam je da ode iza bunja. Moja
greka. Bio sam previe rastrojen, previe zabrinut za ono to se dogaalo u
kui. Nisam ni primetio ta se nalazi iza mene. Odjednom mi je neto
cimnulo kolica. Pokuao sam da se okrenem, ali neko mi je drao desni
toak. Izvio sam se, okrenuo lampu. Bio je to jedan od puzavaca", onih
koji su ostali bez nogu. Stvorenje je zarealo na mene sa asfalta,
pokuavajui da se uzvere preko toka. Kolica su mi sauvala ivot. Dala
su mi sekundu i po da okrenem karabin. Da sam stajao, moglo je da me
dograbi za noni zglob, moda ak i da mi odgrize pare. Tada sam
poslednji put bio aljkav na poslu.
Zombiji nam tada nisu predstavljali jedini problem. Bilo je pljakaa, ali
nisu to bili toliko okoreli kriminalci koliko ljudi kojima su bile potrebne
stvari za preivljavanje. Isto je bilo i sa bespravnim naseljenicima; u oba
sluaja bi se sve lepo zavrilo. Pozvali bismo ih kui, dali im ono to im je
potrebno i vodili rauna o njima sve dok ih ne preuzmu ljudi zadueni za
smetaj.
Bilo je i pravih pljakaa, profesionalnih prestupnika. Tada sam jedini
put i bio ranjen.
[Sputa koulju i pokazuje okrugli oiljak veliine predratnog
novia.]
Devet milimetara, pravo kroz rame. Moje ekipa ga je isterala iz kue.
Naredio sam mu da stane. Hvala bogu, to je bilo jedini put da sam nekoga

142

ubio. Kada su doneti novi zakoni, konvencionalni kriminal je gotovo


sasvim presuio.Zatim, bilo je divljaka, znate, klinaca beskuika koji su
ostali bez roditelja. Pronalazili smo ih sklupane u podrumima, ormarima,
ispod kreveta. Dosta ih je pristiglo peke ak sa istoka. Bili su u loem
stanju, svi neuhranjeni i boleljivi. Najee su beali. Tada mi je jedino bilo
ao, znate, to nisam mogao-da jurim za njima. Neko drugi bi potrao i
najee ih stigao, mada ne uvek. Najvei problem su bili kvislinzi.
Kvislinzi?
Da, znate, ljudi koji su odlepili i poeli da oponaaju zombije.
Moete li da objasnite?
Pa, nisam psihijatar, tako da ne znam sve strune termine.
Nema veze.
Pa, kako ja to razumem, postoje osobe koje jednostavno ne mogu da se
suoe sa situacijom u kojoj moraju da se bore na ivot i smrt. Uvek ih
privlai ono ega se plae. Umesto da se tome opiru, ele da mu udovolje,
pridrue mu se, budu nalik njemu. Valjda se to deava pri otmicama, znate,
kao Stokholmski sindrom ili sindrom Pati Herst, ili kao u obinom ratu,
kada se ljudi prijave u vojsku okupatora. Kolaboracionisti, ponekad ak
okoreliji od ljudi koje pokuavaju da oponaaju, kao oni francuski faisti
koji su bili medu Hitlerovim poslednjim vojnicima. Moda ih zato zovemo
kvislinzi, valjda je to neka francuska re.34
Ali, to se nije moglo u ovom ratu. Niste samo mogli da dignete ruke i
kaete: Hej, nemojte me ubiti, ja sam na vaoj strani." Nije bilo sive oblasti
u ovoj borbi, nije bilo niega izmeu. Neki ljudi verovatno to nisu mogli da
prihvate. A to ih je gurnulo preko ivice razuma. Poeli su da se kreu kao
zombiji, da se oglaavaju poput njih, ak i da napadaju i pokuavaju da
pojedu druge ljude. Tako smo pronali svog prvog. Bio je to odrastao
mukarac, od trideset i neto godina. Prljav, oamuen, vukao je noge po
ploniku. Mislili smo da je samo u Z-oku dok nije ugrizao jednog od naih
Vidkun Abraham Lauric Jonson Kvisling; predsednik Norveke za vreme II
svetskog rata koga su ustoliili nacisti.
34

143

za ruku. Bilo je to nekoliko uasnih sekundi. Pogodio sam kvislinga u


glavu i okrenuo se da pomognem drugu. Bio je sklupan na ivinjaku,
psovao, plakao i zurio u duboku ranu na podlaktici. Bila je to bila smrtna
presuda i on je to znao. Ve je bio spreman da se ubije kada smo ustanovii
da ovom oveku koga sam ubio kulja svetlocrvena krv iz glave. Kada smo
ga opipali, shvatili smo da je i jo topao! Trebalo je da vidite reakciju naeg
drugara. Ne deava se svaki dan da vas pomiluje onaj velilki gazda na
nebu. Ironino je bilo to to umalo ipak nije umro. Gad je u ustima imao
toliko bakterija da ga je zarazio gotovo fatalnom stafilokokom.
Pomislili smo da smo natrapali na neto novo, ali ispostavilo se da se to
ve neko vreme deava. Upravo su hteli to da objave. ak su poslali
strunjaka iz Oklenda da nas uputi u to ta da radimo ako naiemo na jo
takvih. To nas je raspametilo. Znate li da su zbog kvislinga neki ljudi mislili
da su imuni? Zbog njih su isto tako i svi ti tobonji udesni lekovi uli u
modu. Razmislite. Neko je na falangi, ugrizu ga i preivi. Sta drugo da
pomisli? Verovatno ne bi ni znao da postoje takvi poput kvislinga. Oni su
podjednako neprijateljski nastrojeni koliko i zombiji, a u nekim sluajevima
ponekad ak i opasniji.
Kako to?
Pa, kao prvo, ne mogu da se zalede. Mislim, da, mogu ako dovoljno
dugo ostanu izloeni, ali na umerenoj hladnoi, nita im nee faliti ako
imaju na sebi toplu odeu. Takoe su dobijali na snazi zbog ljudi koje su
pojeli. Ne kao zombiji. Vremenom su mogli da jaaju.
Ali lake ste ih ubijali.
I da i ne. Niste morali da ih pogodite u glavu: mogli ste da im gaate u
plua, srce, bilo gde, pa bi na kraju nasmrt iskrvarili. Ali, ako ih ne
zaustavite jednim metkom, nastavljae sa napadom sve dok ne umru.
Ne oseaju bol?
Ne, do avola. Sve je to ono, kao, um moniji od materije; toliko su
usredsreeni da potisnu sve nervne nadraaje. Ali o tome bi stvarno
trebalo da porazgovarate sa strunjakom.

144

Nastavite, molim vas.


Dobro, pa, zbog toga nikad nismo mogli da ih umirimo razgovorom.
Nije tamo preostalo nita emu biste mogli da se obratite. Ti ljudi su bili
zombiji, moda ne fiziki, ali mentalno tu nije bilo nikakve razlike. ak se i
fiziki teko mogla uoiti razlika, ako su dovoljno prljavi, krvavi i bolesni.
Zombiji ne smrde toliko, ne pojedinano i ne ako su jo svei. Kako da ih
razlikujete od imitatora sa uznapredovanom gangrenom? Nikako. Vojska
nam ionako nije davala pse tragae niti bilo ta slino. Morali smo da
primenjujemo oni test.
Zombiji ne trepu, ne znam zato. Moda zato to sva ula koriste
podjednako, mozak ne pridaje vidu neku veliku prednost. Moda zato to
nemaju dovoljno telesne tenosti i ne mogu da je koriste za premazivanje
oiju. Ko zna, uglavnom, oni ne trepu, za razliku od kvislinga. Tako ih
prepoznate; ustuknete nekoliko koraka i saekate nekoliko sekundi. Po
mraku je lake, samo im uperite svetio u lice. Ako ne trepnu, ubijete ih.
A ako trepnu?
Pa, nareeno nam je bilo da zarobimo kvislinge ako moemo, i da
smrtonosnu silu primenimo jedino u samoodbrani. Zvualo je ludo, i dalje
tako zvui, ali uhvatili smo nekolicinu, vezali i predali ih policiji ih
Nacionalnoj gardi. Nisam siguran ta su radili sa njima. uo sam prie o
Vala Vali, znate, o zatvoru gde su hranili,oblaili i ak leili na stotine
takvih. [Prevre oima.]
Ne slaete se sa tim.
Hej, neu da se uputam u to. Ako hoete da akate tu meku, eno,
itajte novine. Svake godine neki advokat, pop ili politiar pokua da
prodara tu vatru na nain koji mu najvie odgovara. Lino, ba me briga.
Ne gajim nikakva oseanja prema njima, kako god okrenete. Mislim da je
najtunije to to su se toliko rtvovali i na kraju opet izgubili.
Zato?
Zato to pravi zombiji mogu da ih prepoznaju, iako mi ne moemo.
Seate se kako su poetkom rata svi pokuavali da pronau nain da
okrenu ive mrtvace jedne protiv drugih? Bilo je dosta dokumentovanih

145

dokaza" o njihovim meusobnim borbama - svedoenja oevidaca, ak i


snimaka na kojima jedan zombi napada drugog. Glupost. To su zombiji
napadali kvislinge, ali to vam prilikom gledanja nikada ne bi palo na
pamet. Kvislinzi ne vrite. Samo lee, ak i ne pokuavaju da se bore,
previjaju se onako sporo, kao roboti, da bi ih na kraju ive pojela stvorenja
koja su i sami pokuavali da budu.

*
Malibu, Kalifornija
[Ne treba mi fotografija da bih prepoznao Roja Eliota.
Sastajemo se uz kafu u obnovljenoj Tvravi pristanita Malibu.
Ljudi oko nas ga takoe smesta prepoznaju, ali za razliku od
predratnih vremena, s potovanjem se dre na odstojanju.]
ASP, to mi je bio neprijatelj: Asimptomatini Sindrom Propasti ili
Apokaliptini Sindrom Potitenosti, u zavisnosti od toga sa kim
razgovarate. Kako god se zvao, u tim mesecima pat-pozicije ubijao je isto
onoliko ljudi koliko i glad, bolest, nasilje medu ljudima, ili ivi mrtvaci. U
poetku nikome nije bilo jasno ta se deava. Stabilizovali smo Stenovite
planine, dezintikovali zone bezbednosti i opet smo svakodnevno gubili po
vie od stotinu ljudi. Nije to bilo zbog samoubistava, a i njih smo imali
poprilino. Ne, ovo je bilo drugaije. Neki ljudi su imali obine ranice ili
lako izleive bolesti; neki su bili savreno zdravi. Samo bi jedne noi otili
na spavanje i sledeeg jutra se nc bi probudili. Problem je bio psiholoke
prirode, puka predaja, kao da ne elite da doekate sutra jer znate da vam
moe doneti samo nove patnje. Gubitak vere, volje da istrajete, deava se to
u svim ratovima. Deava se i u miru, ali ne u tim razmerama. Bila je to
bespomonost, ili u najmanju ruku poimanje bespomonosti. Razumeo sam
taj oseaj. Reiram filmove itavog ivota. Zvali su mc malim genijalcem,
vunderkindom koji ne moe da omane, iako mi se i to esto deavalo.
Odjednom nisam vie bio niko i nita, obian F-6. Svet je otiao do
avola i niti jedan od mojih cenjenih talenata nije mogao to da sprei. Kada
sam uo za ASP, vlada jc elela da itavu pojavu zataka morao sam to
da saznam od poznanika u Sedars-Sinaju. A kada sam saznao, neto je u

146

meni puklo. Kao onda kada sam napravio prvi snimak na superosmici i
pustio ga roditeljima. Ovo mogu da radim, shvatio sam. Ovo je neprijatelj
protiv kojeg mogu da se borim!
A ostalo je ve ulo u istoriju.
[Smeje se.] Kamo lepe sree. Otiao sam pravo u vladu, ali su me odbili.
Stvarno? Pomislio bih, s obzirom na vau karijeru...
Koju karijeru? Ne zaboravite, trebali su im vojnici i zemljoradnici, ljudi
pravih profesija? Bilo je to kao: Hej, izvinite, nee moi, ali mogu li dobiti
va autogram?" E sad, ja nisam od onih koji se lako predaju. Kada verujem
da sam za neto sposoban, za mene ne postoji re ne. Objasnio sam
predstavniku OdStRe-a da to Ujka Scma nee kotati ni kinte. Koristio bih
svoju opremu, svolje ljude, a od njih bi mi jedino trebao pristup vojsci.
Dajte da pokaem ljudima ta radite da biste ovo zaustavili", rekao sam
mu. Dajte da im dam da veruju u neto." I opet su odbili. Vojska je sada
imala vanija posla nego da pozira pred kamerom".
Da li ste ga preskoili i otili kod njegovih pretpostavljenih?
Kod koga? Nije bilo brodova za Havaje, a Sinkler je jurcao gore-dole po
Zapadnoj obali. Svi koji su bili u poziciji da pomognu ili su bili fiziki
nedostupni, ili previe zaokupljeni preim" stvarima.
Zar niste mogli da postanete slobodan novinar, da vam vlada odobri
novinarsku propusnicu?
To bi predugo potrajalo. Veina medija bila je zatvorena, ili
federalizovana. Ono to je ostalo moralo je da emituje objave o
bezbednosnim merama, da se stara o tome da svako ko ukljui prijemnik
zna ta treba da radi. Sve je jo bilo u pravom haosu. Jedva da smo imali i
prohodne ulice, a kamoli birokratiju koja bi mi dala potpuni novinarski
status. Potrajalo bi to mesecima. Mesecima, a svakog dana je umiralo na
stotine ljudi. Nisam mogao da ekam. Morao sam smesta da neto uinim.
Uzeo sam DV kameru, rezervne baterije i punja na solarnu energiju. Moj
najstariji sin je krenuo sa mnom kao tonac i prvi pomonik reisera".

147

Putovali smo nedelju dana, samo nas dvojica na mauntin-bajkovima, u


potrazi za priama. Nismo morali daleko da idemo.
Nedaleko od Los Anelesa, u gradu po imenu Klermont, smeteno je
pet koleda - Pomona, Picer, Skrips, Harvi Mad i Klermont Mekena. Na
poetku Velike panike, kada su svi drugi bukvalno beali u brda, trista
studenata je odluilo da napravi uporite. Pretvorili su enski koled u
Skripsu u neto nalik na srednjevekovni grad. Snabdeli su se iz drugih
kampusa; oruje im se sastojalo od batovanskog alata i puaka za obuku
rezervista. Sadili su bate, kopali bunare, utvrdili postojei zid. Dok su
planine iza njih gorele, a okolna predgraa tonula u nasilje, tih trista
klinaca branilo se od deset hiljada zombija. Deset hiljada, tokom etiri
meseca, dok Kopneno carstvo konano nije bilo umireno.35 Imali smo sree
da stignemo na sam kraj, taman na vreme da vidimo kako poslednji
zombiji padaju dok se radosni studenti i vojnici grle ispod ogromne, runo
izraene dravne zastave koja se vijorila sa zvonika Pomone. Kakva pria!
Devedeset est sati nemontiranih snimaka. Voleo bih da je potrajalo jo
due, ah vreme je bilo od kritinog znaaja. Ne zaboravite, stotinu na dan.
Morali smo to to pre da objavimo. Doneo sam snimak kui i montirao
ga u svojoj sobi za montau. Moja ena je nasnimila tekst. Napravili smo
etrnaest kopija, sve u razliitim formatima, i pustili ih te subote uvee u
raznim kampovima i sklonitima po itavom Los Anelesu. Nazvali smo to
Pobeda kod Avalona: Bitka za pet koleda.
Ime Aralon poteklo je o arhivskog snimka koji je jedan student
napravio tokom opsade. Bila je to no pre poslednjeg, najgoreg napada,
kada se sveza horda sa istoka jasno videla na horizontu. Klinci su se dali na
posao otrih su oruje, ojaavali odbranu, drali strau na zidovima i
kulama. U kampusu se zaula pesma iz zvunika iz kojih su stalno putali
muziku kako bi moral odrali na visokom nivou. Jedan student sa Skripsa,
aneoskog glasa, pevao je pesmu grupe Roksi mjuzik. Bilo je to tako lepo
izvedeno, u takvom kontrastu sa besnom olujom koja samo to se nije
sruila. Nasnimio sam pesmu preko svoje montae pripreme za bitku". I
dalje osetim knedlu u grlu kada je ujem.

Kalifornijsko kopneno carstvo bilo je jedna od polednjih zona koje su proglaene


bezbednim.
35

148

Kako je publika reagovala?


Katastrofalno! Ne samo na tu scenu, ve i na itav film; tako sam barem
mislio. Oekivao sam bru reakciju. Klicanje, aplauz. To nikome ne bih
priznao, ak ni sebi, ali sanjario sam kao pravi egoista kako mi ljudi prilaze
posle projekcije sa suzama u oima, hvataju me za ruke i zahvaljuju mi to
sam im pokazao svetio na kraju tunela. Nisu me ak ni pogledali. Stajao
sam na vratima kao neki pobedniki osvaja. Samo su nemo prolazili kraj
mene zagledani u sopstvene cipele. Te noi, dok sam se vraao kui,
pomislio sam: Pa dobro, bila je to lepa zamisao, moda e onima na farmi
krompira u Makarturovom parku zatrebati jo jedan radnik."
ta se dogodilo?
Prole su dve nedelje. Naao sam pravi posao, pomagao sam da se
ponovo otvori put u kanjonu Topanga. Onda je jednog dana neki ovek
dojahao do moje kue, Doao je na konju kao u nekom starom vesternu
Sesila B. de Mila. Bio je to psihijatar iz okrune zdravstvene ustanove u
Santa Barbari. Tamo su uli za uspeh mog lilma i on me je upitao imam li
jo kopija.
Uspeh?
To sam i ja rekao. Ispostavilo se da je iste one noi kada je Avalon imao
premijeru" broj ASP sluajeva u Los Andclesu opao za itavih 5 posto!
Isprva su pomislili da je posred! samo statistika anomalija, ali kasnije
istraivanje pokazalo je da je taj pad bio drastino primel.an samo u
zajednicama u kojima je film prikazan!
A vama to niko nije rekao?
Niko. (Smeje se.] Ni vojska, ni optinske vlasti, ak ni ljudi koji su
upravljah sklonitima u kojima se film prikazivao bez mog znanja. Ba me
briga. Vano je da je upalilo. Film je neto postigao, i omoguio mi je posao
do kraja rata. Okupio sam nekoliko dobrovoljaca i sve lanove stare ekipe
koje sam mogao da naem.

149

Onaj klinac koji je napravio snimak u Klermontu, Malkolm Van Rajzm,


da, taj Malkolm36, postao je moj DF37. Konfiskovali smo jedan naputeni
studio za nasnimavanje tona u Zapadnom Holivudu i poeli da
umnoavamo film u stotinama kopija. Putali smo ih u svakom vozu,
karavanu, na svakom obalskom trajektu koji je iao na sever. Malo je
potrajalo dok nisu stigle reakcije. Ali kada su stigle...
[Osmehuje se, podie ruke u znak zahvalnosti.]
Pad od deset procenata u celoj zapadnoj zoni bezbednosti. Tada sam
ve bio na putu i snimao nove prie. Anakapa je ve bila zavrena, a stigli
smo i do polovine Misije Okrug. U vreme kada je Dos Palmos poeo da se
prikazuje i kada je ASP opao za 23 procenta... tek tada se vlada konano
zainteresovala za mene.
Dobili ste nova sredstva?
[Smeje se.] Ne. Nikad nisam traio pomo, a oni je sigurno ne bi ni
pruili. Ali sam konano dobio pristup vojsci, to mi je otkrilo potpuno nov
svet.
Da li ste tada snimili Vatru bogova?
[Klima glavom.] Vojska je imala dva funkcionalna programa laserskog
naoruanja: Zevs i MTLVE. Zevs je prvo projektovan za ienje municije,
aktiviranje protivpeadijskih mina i neeksplodiranih bombi. Bio je dovoljno
mali i lagan da se postavi na specijalizovanog hamvija. Mitraljezac je
nianio kroz koaksijalnu kameru u kuli. Postavio bi nian na ciljanu
povrinu, zatim ispalio impulsni zrak kroz isti optiki otvor. Da li je
objanjenje previe tehniko?
Ni najmanje.
Izvinjavam se. Izuzetno sam se zainteresovao za taj projekt. Taj zrak je
bio vojna verzija stabilnog industrijskog lasera, kakav se koristi za seenje
elika u fabrikama. Mogao je da progori spoljnu auru bombe ili da je
zagreje do te mere da iazazove detonaciju eksplozivnog paketa. Po istom
36
37

Malkolm Van Rajzin: jedan od najuspenijih snimatelja u Holivudu.


DF: direktor fotografije.

150

principu je delovao na zombije. Sa jaim podeavanjem, progoreo bi im


elo. A sa slabijim bi im bukvalno kuvao mozak sve dok ne eksplodira na
ui, nos i oi. Ono to smo snimili bilo je sjajno, ali Zevs je bio prava igraka
u poreenju sa MTLVE.
To je skraenica za mobilni taktiki laser visoke energije" koji su
zajedniki projektovale SAD i Izrael za unitavanje nailazeih projektila.
Kada je Izrael sam proglasio svoj karantin i kada su mnogobrojne
teroristike grupe ispaljivale minobacake granate i rakete preko bezbednosnog zida, MTLVE ih je obarao. Otprilike veliine i oblika reflektora iz II
svetskog rata, bio je to u stvari deuterijumsko-fluorni laser, daleko moniji
od Zevsa. Uinak mu je bio razarajui. Topio je meso sa kostiju, koje su se
zatim zagrevale do belog usijanja pre nego to bi se pretvorile u prah. Kada
se to putalo normalnom brzinom, bilo je velianstveno, ali kada se putalo
usporeno... prava vatra bogova.
Da li je tano da se broj ASP sluajeva smanjio za polovinu mesec
dana posle putanja filma u distribuciju?
Mislim da je ta tvrdnja pomalo preterana, ali ljudi su ekali u redu u
slobodno vreme. Neki su ga gledali svako vee. Kampanja plakatima
prikazivala je atomizaciju zombija izbliza. Ta slika je preuzeta iz kadra
filma, onog klasinog snimka kada vam jutarnja magla zapravo omoguuje
da vidite zrak. Ispod toga je stajao jednostavan potpis: Sledei". Ve samo
to je bilo dovoljno da spase program.
Va program.
Ne, programe Zevs i MTLVE.
Zar su oni bili u opasnosti?
MTLVE je trebalo da se zavri mesec dana posle snimanja. Od Zevsa su
ve bili odustali. Morali smo da molimo, zajmimo i bukvalno krademo da
bismo ga reaktivirali samo zbog nae kamere. OdStRe je i jedno i drugo
smatrao ogromnim traenjem resursa.
Da li je zaista bilo tako?

151

I te kako. Ono ,,M" za Mobilni" u skraenici MTLVE znaio je zapravo


konvoj specijalizovanih vozila, a sva su ona bila osetljiva, nijedno nije bilo
za vonju po svim terenima i sva su potpuno zavisila od ostalih. MTLVE je
takoe zahtevao ogromnu energiju i obilne koliine veoma nestabilnih,
veoma toksinih hemikalija za laserski proces.
Zevs je bio malo ekonominiji. Lake se hladio, lake se odravao, a
poto je bio na hamviju, mogao je da se odveze kud god zatreba. Meutim,
problem je bio u razlogu njegovog postojanja. Gak i pri punoj snazi, strelac
je morao da dri zrak na jednom mestu, nekoliko sekundi, i to na pokretnoj
meti. Dobar snajper bi zavrio posao upola bre sa duplo vie ubijenih. To
je uklonilo svaku mogunost brze vatre koja je upravo bila potrebna u
napadima rojeva. U stvari, obe jedinice su stalno uz sebe imale etu
strelaca, ljudi koji su titili mainu projektovanu da titi ljude.
Toliko su bili loi?
Ne u svojoj prvobitnoj ulozi. MTLVE je titio Izrael od teroristikog
bombardovanja, a Zevs je zapravo povuen iz penzije kako bi raistio
neeksplodirane mine tokom napredovanja vojske. Kao oruje sainjeno za
tu svrhu, bili su izvanredni. Kao ubice zombija, bili su beznadeni orci.
Zato ste ih onda snimali?
Zato to Amerikanci oboavaju tehnologiju. To je nasledna crta u
prirodi nacije. Shvatali mi to ili ne, ak ni najneumorniji ludista ne moe
porei tehnoloku sposobnost nae zemlje. Rascepili smo atom, stigli do
Meseca, ispunili svaku kuu i poslovnu prostoriju veom koliinom
aparata i spravica nego to su stari pisci naune fantastike ikada mogli i da
sanjaju. Ne znam da li je to dobro, nije na meni da o tome sudim. Ali znam
da su se Amerikanci, ba nalik na sve one nekadanje ateiste u sklonitima,
molili Bogu nauke da ih spase.
Ali nije ih spasao.
Ali to nije vano. Film je doiveo takav uspeh da su zatraili da snimim
itavu seriju. Nazvao sam je udesno oruje", sedam filmova o
najsavremenijoj tehnologiji nae vojske, koja nije bila ni od kakvog
stratekog znaaja, ali je u ratu donela psiholoku pobedu.

152

Zar to nije...
La? U redu je. Recite slobodno. Da,sve su to bile lai, ali ponekad to i
nije tako loe. Lai same po sebi nisu ni dobre ni loe. Kao vatra, mogu ili
da vas zagreju, ili nasmrt spre, u zavisnosti od toga kako ih koristite. Lai
koje nam je vlada priala pre rata, one koje je trebalo da nas ine srenim i
slepim, one su nas opekle, zato to su nas spreavale da uradimo ono to je
trebalo. Meutim, u vreme kada sam snimio Avalon, svi su ve radili sve
to su mogli kako bi preiveli. Lai iz prolosti su odavno ve nestale i
istina je sada bila svugde, teturala se ulicama, upadala im kroz vrata,
grebala ih za grla. Istina je bila da, ta god radili, za veinu nas, ako ne i za
sve, budunost ne postoji. Istina jc bila da stojimo pred sumrakom nae
vrste i zbog te istine se svakog dana na stotine ljudi smrzava i umire.
Trebalo im je neto da ih zagreje. I zato sam lagao, kao i predsednik, kao
svaki lekar i svetenik, svaki vodnik i svaki roditelj. Bie sve u redu s
nama." To je bila naa poruka. To je bila poruka svih drugih ratnih
filmadija. Da li ste uli za Grad heroja?
Naravno.
Odlian film, zar ne? Marti ga je snimio tokom Opsade. Samo on,
snimao je na svakom mediju koji bi mu dopao aka. Kakvo remek-delo:
hrabrost, odlunost, snaga, dostojanstvenost, dobrota i ast. Stvarno vas
natera da verujete u ljudsku rasu. To je bolje od svega to sam ja ikada
snimio. Trebalo bi da ga odgledate.
I jesam.
Koju verziju?
Molim?
Koju ste verziju odgledali?

153

Nisam znao da...


Da ih je bilo dve? Morate malo da poradite na domaim zadacima,
mladiu. Marti je snimio i ratnu i posleratnu verziju Grada heroja. Da li ste
odgledali onu koja traje devedeset minuta?
Mislim da jesam.
Da li je ona prikazala i mranu stranu junaka u Gradu heroja? Da li je
prikazala nasilje i izdaju, surovost, izopaenost, beskrajno zlo u srcima
nekih od tih heroja"? Ne, naravno da nije. I zato bi? To je bila naa
stvarnost i to je bilo ono to je toliko ljudi nateralo da se sklupaju u
krevetu, ugase svece i udahnu poslednji put. Umesto toga, Marti je odluio
da prikae drugu stranu, onu koja je ljude terala da sledeeg jutra ustanu iz
kreveta, da se i rukama i nogama bore za svoj ivot jer im neko govori da
e sa njima sve biti u redu. Postoji re za takvu vrstu lai. Nada.

*
Vazduhoplovna baza Nacionalne garde Parnel": Memfis,
Tenesi, SAD
[Gevin Bler me prati do kancelarije svog komandanta
eskadrile, pukovnika Kristine Eliopolis. Kako kae legenda o
njenoj naravi i istaknutim ratnim rezultatima, teko je videti
koliko hrabrosti je zbijeno u njenom sitnom, gotovo dejem
telu. Njene duge crne ike i nene crte lica samo pospeuju
sliku o venoj mladosti. Ona onda skine naocari za sunce i ja
ugledam vatru u njenim oima.]
Bila sam pilot raptora FA-22. Bila je to, neosporno, najbolja platforma za
nadmo u vazduhu koja je ikada sagraena. U vazdunoj borbi jc mogla da
nadmai i Boga i sve njegove anele. Bio je to spomenik amerikoj
tehnikoj snazi... a u ovom ratu, ta vrsta snage nije vredela ni po lule
duvana.

154

Mora da vas je to frustriralo.


Frustriralo? Znate li kakav jc oseaj kada vam iznenada kau da se ono
za ta ste radili celog ivota, za ta ste se rtvovali i zbog ega ste trpeli,
ono to vas je odvelo preko granica koje niste ni znali da ih imate, sada
smatra Strategijski neprimenljivim"?
Mislite da je to bilo opte gledite?
Dozvolite mi da kaem ovako: ruska vojska nije bila jedina sluba koju
je poubijala sopstvena vlada. Odlukom o rekonstrukciji armije, ratna
avijacija je bila uglavnom neutralisana, Neki eksperti" OdStRe-a su
utvrdili da je naa stopa smrtonosne efikasnosti resursa, na SSER,
najneuravnoteeniji meu svim rodovima vojske,
Imate li neki primer?
Na primer JON, jedinstveno oruje za neutralizaciju? Bila je to teka
bomba, voena GPS-om i inercijskom navigacijom, koja je mogla da se baci
ak sa udaljenosti od 60 kilometara. U osnovnoj verziji je bilo sto etrdeset
kasetnih bombi BLU-97B, a svaka bomba je imala kumulativni naboj protiv
blindiranih meta, fragmentarno kuite za peadiju, i cirkonski prsten koji
je mogao da zapali itavu ciljanu zonu. Smatralo se da je nepobediva, sve
dok se nije dogodilo ono u Jonkersu.38 Sad nam kau da je cena jednog JON
kompleta materijal, radna snaga, vreme i energija, da ne pominjem
gorivo i odravanje na zemlji potrebno za avion koji e ga nositi - tolika da
moe da pokrije trokove voda prainara koji bi mogli da spre hiljadu
puta vie mrcina. Premala efikasnost u odnosu na uloenu kintu, to je
vailo za veinu naih najmodernijih modela naoruanja. Kao da su nas
sasekli idustrijskim laserom. B-2 duhovi", nema ih vie; B-l kopljanici",
nema ih vie; nema vie ak ni starih VRD-a, velikih runih debelih" B-52.
Dodajte tome orlove", kopce", maore", obade", munje" i raptore", i
eto vie aviona izgubljenih zahvaljujui potezu olovke nego od svih
projektila zemljavazduh, protiv-vazdune artiljerije i protivnikih lovaca

Jedinstveno oruje za neutralizaciju korieno je zajedno sa raznim drugim tekim


projektilima vazduh-zemlja.
38

155

u istoriji avijacije.39 Bogu hvala, bar ih nisu raskomadali, ve su ih stavili u


naftalin, u skladita ili na ono ogromno groblje u pustinji kod ACOR-a.40
Nazvali su to dugoronom investicijom". To je jedino na ta se uvek
moe osloniti; dok vodimo jedan rat, uvek se pripremamo za sledei.
Kapacitet naih vazdunih snaga, makar u defu organizacije, gotovo da je
ostao netaknut.
Gotovo?
Morali smo da uklonimo globmastere, kao i sve ostalo na mlazni pogon,
koji guta previe goriva. Pa su nam ostali samo avioni sa propelerima. Tako
sam sa vonje letelice koja se mogla porediti sa lovcima iz Zvezdanih
ratova" spala na to da upravljam neim jedva boljim od teretnog kamiona.
Da lije to bio glavni zadatak vazdunih snaga?
Glavni cilj nam je bilo ponovno snabdevanje iz vazduha, jedini koji je i
dalje
imao
nekakvog
znaaja.[Pokae
na
poutelu
zidnu
mapu.]Zapovednik baze mi je dozvolio da je zadrim posle onog to mi se
desilo.
[Mapa prikazuje kontinentalni deo Sjedinjenih Drava iz ratnog
doba. Oblast zapadno od Stenovitih planina osenena je svetlosivom
nijansom. U tom sivilu je mnotvo obojenih krugova.]
Ostrva u moru Zekova. Zelena boja obeleava aktivne vojne objekte.
Neki od njih su pretvoreni u izbegli;ke centre. Neki su i dalje doprinosili
ratnim naporima. Neki su bih dobro branjeni, ali nisu imali stratekog
uticaja.
Crvene zone su bile obeleene kao Ofanzivno podobne": fabrike,
rudnici, elektrane. Vojska je tokom velikog povlaenja ostavila ekipe da ih
uvaju. Njihov posao je bio da sauvaju i odre ove ustanove neko vreme
dok ne uspemo da ih ukljuimo u sveukupne ratne aktivnosti. Plave zone
Malo preterivanje. Broj borbenih letelica prizemljenih"" tokom Svetskog rata Z ne
dosee broj izgubljenih letelica u II svetskom ratu.
40
ACOR: Aeronautiki centar za odravanje i regeneraciju blizu Tusona, u Arizoni.
39

156

su bile civilne oblasti gde su ljudi uspeli da se odupru, obezbede sebi pare
zemlje, i pronau nain da preive unutar njegovih granica. Svim tim
mestima su bile potrebne nove zalihe i zbog toga je nastao Kontinentalni
vazduni most".
Bio je to ogroman poduhvat, ne samo to se tie aviona i goriva, ve i
organizacije. Ostati u vezi sa svim tim ostrvima, obraditi njhove zahteve,
uskladiti ih sa OdStRe-om, zatim pokuati da se nabavi materijal po redu
prioriteta poto je svaka dostava iz vazduha to inila statistiki najveim
pregnuem u istoriji ratnog vazduhoplovstva.
Trudili smo se da se klonimo potrone robe poput hrane i lekova, robe
koja zahteva redovne isporuke. Ona je klasifikovana kao IZ, isporuke
zavisnosti, a prvenstvo su imale ISO, isporuke za samoodranje, stvari
poput alata, rezervnih delova i orua za proizvodnju rezervnih delova,
Ne treba njima riba", govorio je Sinkler, treba im pribor za pecanje." Ah
opet, svake jeseni, bacali smo tamo dosta ribe, penice, soli, suvog voa i
hrane za bebe... Zime su bile teke. Seate sc koliko su dugo trajale?
Pomagati ljudima da pomognu sami sebi sjajno je u teoriji, ali morate ih
odrati u ivotu.
Ponekad su se tamo morali ubacivati ljudi, specijalisti kao to su lekari
ili inenjeri, ljudi sa obukom koja se ne moe stei iz prirunika. Plave zone
su dobile dosta instruktora-sperijalaca, ne samo da bi ih poduili kako da
se brane, ve i da bi ih pripremili za dan kada e moda morati da preu u
ofanzivu. Veoma potujem te ljude. Veina je znala da e tamo ostati do
kraja; mnoge Plave zone nisu imale piste, tako da su ljudi morali da se
sputaju padobranom bez nade da e ih neko pokupiti. Nisu sve Plave
zone ostale bezbedne. Neke su na kraju preplavljene. Ljudi koje smo slali
tamo znali su ta rizikuju. Bili su neustraivi, svi odreda.
To se odnosi i na pilote.
Hej, ja uopte ne minimalizujem nae rizike. Svakodnevno smo morali
da letimo preko vie stotina, u nekim sluajevima i hiljada kilometara
zagaene teritorije. Zbog toga imamo Ljubiaste zone. [Ona to misli na
poslednju boju na mapi. Ljubiastih krugova ima malo i nadaleko su
ratrkani.] Ove smo postavili kao mesta za popravke i dopunu gorivom.
Dosta aviona nije moglo da dosegne udaljene zone na Istonoj obali u
sluaju nedostatka mogunosti dopune goriva tokom leta. Tako je smanjen

157

broj letelica i lanova posade izgubljenih usput. Poveali su stopu opstanka


flote ak na 92 procenta. Naalost, ja sam spadala u onih preostalih osam.
Nikad neu biti sigurna zbog ega smo se sruili: zbog mehanikog
kvara ili zamora metala u kombinaciji s vremenskim prilikama. Moda je
posredi bio sadraj naeg pogreno oznaenog i obraenog tovara. Niko
nije eleo ni da pomilja na to koliko se puta tako neto desilo. Ponekad,
ako opasni materijali nisu dobro zapakovani, ili je, ne daj Boe, neki idiot
od inspektora za kontrolu kvaliteta dopustio svojim ljudima da montiraju
detonatore pre pakovanja za put... to se dogodilo jednom mom prijatelju,
na obinom rutinskom letu od Palmdejla do Vandenberga, ak ne ni preko
zagaene oblasti. Dve stotine detonatora tipa 38, potpuno sklopljenih sa
sluajno aktiviranim elementima za napajanje, nametenim tako da
eksplodiraju na istoj frekvenciji kao na radio.
[Pucne prstima.]
Tako smo mogli mi da nastradamo. Leteli smo od Feniksa do Plave
zone kod Talahasija, na Floridi. Bilo je to krajem oktobra, zima je gotovo
sasvim zavladala. Honolulu se trudio da iscedi jo koju isporuku pre nego
to nas vreme onemogui u tome sve do marta. Bio je to deveti let te
nedelje. Svi smo bili na tipaljkama", onim malim plavim stimulatorima
koji ti omoguavaju da neprekidno radi bez ometanja refleksa i
razmiljanja. Valjda su imali efekta, premda sam morala na svakih
dvadeset minuta da praznim beiku. Moja posada, momci", stalno su me
zezali, znate ono, kao devojke stalno moraju u klonju. Znam da nisu bili
ozbiljni, ali ipak sam se trudila da izdrim to due mogu.
Posle dva sata tumbanja po ozbiljnim turbulencijama, konano sam se
predala i ostavila upravlja svom kopilotu. Taman sam se zakopala kad se
osetio ogroman tresak, kao da je sam Bog utnuo zadnji deo... i odjednom,
poeli smo da propadamo kljunom nadole. Klozet u naem C-130 nije ak
bio ni kabina, ve prenosiva posuda s hemikalijama iza teke plastine
zavese. To me je verovatno na kraju i spasio. Da sam bila zarobljena u
pravom odeljku, moda onesveena ih nesposobna da dohvatim bravu...
Najednom, zaula se kripa, strahovita eksplozija vazduha pod visokim
pritiskom i nala sam se isisana pravo kroz zadnji deo aviona, tamo gde je
trebalo da bude rep.
Padala sam u spirali, nekontrolisano. Jedva sam razaznala svoju
letelicu, zadimljenu sivu masu koja se sve vie smanjivala kako je padala.

158

Ispravila sam se i aktivirala padobran. I dalje sam bila oamuena, vrtelo


mi se u glavi i pokuavala sam da doem do daha. Nekako sam napipala
radio i zaurlala na posadu da poiskau. Niko se nije javio. Videla sam samo
jo jedan padobran, jedinog lana posade osim mene koji je uspeo da iskoi.
To je bio najgori trenutak, kada sam tamo bespomono visila. Videla
sam drugi padobran, iznad, severno od mene oko tri i po kilometra.
Potraila sam ostale. Pokuala sam opet sa radiom, ali nije bilo signala.
Pretpostavila sam da se otetio prilikom mog izlaska". Pokuala sam da
ustanovim gde sam, negde iznad june Luizijane, naizgled beskrajne
movarne divljine. Nisam bila sasvim sigurna, mozak mi nije dobro radio.
Makar sam bila dovoljno pribrana da proverim osnovne stvari. Mogla sam
da pomeram noge, ruke, nita me nije bo-lelo niti sam imala spoljno
krvarenje. Proverila sam da li mi jc oprema za opstanak netaknuta, vezana
za butinu, i da li me oruje, moj meg41, i dalje bocka u rebra.
Da li vas je ratna avijacija pripremila za ovakve situacije?
Svi smo morali da prodemo programe bekstva i izbegavanja u Vilou
Kriku, u kalifornijskim planinama Klamat. ak je bilo i nekoliko pravih
Zekova sa nama, oznaenih i praenih, postavljenih na odreenim mestima
kako bi nam doarali taj pravi oseaj". To je prilino nalik onome emu vas
ue u civilnom priruniku: kretanje, prikradanje, kako da unitite Zeka pre
nego to zavijanjem oda gde ste. Svi smo uspeli", hou rei, preiveli,
mada nekoliko pilota nije prolo Osmi deo. Pretpostavljam da nisu mogli
da svare taj pravi oseaj. Nikad mi nije smetalo da ostanem sama na
neprijateljskoj teritoriji. To je za mene bila uobiajena operaciona
procedura.
Uvek?
Ako elite da razgovaramo o tome kako izgleda biti sam na
neprijateljskoj teritoriji, moemo da se pozabavimo sa etiri godine koje
sam provela u Kolorado Springsu.
Meg - nadimak koji su piloti nadenuli automatskom pitolju kalibra 22 koji su
standardno duili. Pretpostavlja se da je to oruje svojim izgledom, sa produenim
priguivaem, preklopnim kundakom i teleskopskim nianom, liilo na staru Hazbrovu
Transformers igraku Megatron". Tanost ovoga tek treba da se utvrdi.
41

159

Ali bilo je i drugih ena...


Drugih kadeta, drugih konkurenata koji su nekim sluajem imali iste
genitalije kao i ja. Verujte mi, sestrinska bliskost iezne pod pritiskom.
Zadovoljne sobom, pune pouzdanja, i uvek, nesumnjivo, samouverene. To
me je jedino i nateralo da istrpim etiri godine pakla u Akademiji, i to je
bilo jedino na ta nisam mogla da raunam kad sam se sruila usred zemlje
Zekova.
Otkaila sam padobran - ue vas da ne gubite vreme na njegovo
sakrivanje i zaputila se prema onom drugom. Trebalo mi je nekoliko sati
gacanja po hladnom mulju zbog kojeg sam obamrla od kolena nanie. Jo
mi se nije razbistrilo, jo mi se vrtelo u glavi. Znam da nije opravdanje, ali
zbog toga nisam primetila da su ptice najednom poletele u suprotnom
smeru. Dodue, ula sam vrisak, slab i dalek. Videla sam padobran umren
u granju. Potrala sam, to takoe nisam smela da uradim, jer sam pravila
veliku buku, ne zastajkujui da oslunem ima li Zekova u blizini. Nita
nisam mogla da vidim, tek gole sive grane, sve dok nisam naletela na njih.
Da nije bilo Rolinsa, mog kopilota, nagrabusila bih.
Zatekla sam ga kako visi o remenju, mrtav, i trza se. Letako odelo mu
je bilo pocepano 42 a iznutrica visila... prekrivajui njih pet koji su se hranili u
lokvi crvenomrke vode. Jedan je nekako uspeo da se uplete u deo tankog
creva koje mu se obavilo oko vrata. Kad god bi se pomerio, trgnuo bi
Rolinsa, jebo te, kao da cima zvono. Nisu me ni primetili. Dovoljno blizu da
ih dodirnem, a nisu me ak ni pogledali.
Makar sam bila toliko pribrana da nakaim priguiva. Nisam ba
morala da potroim ceo magacin, to je bio jo jedan moj zajeb. Bila sam
toliko ljuta da umalo nisam poela da utiram njihove leeve. Bila sam tako
posramljena, tako zaslepljena mrnjom prema sebi...
Mrnjom prema sebi?
Sve sam sjebala! Avion, posadu...
Ali to je bio nesretan sluaj. Niste vi bili krivi.
U tom periodu rata, nove borbene radne uniforme (BRU) jo nisu bile u masovnoj
proizvodnji.
42

160

Otkud znate to? Niste bili tamo. Sranje, nisam ak ni ja. Ne znam ta se
dogodilo. Nisam radila svoj posao. Do avola, uala sam iznad kore kao
neka devojica!
Shvatila sam da izgaram, mentalno. Jebo te, koji si ti slabi, koji
gubitnik, rekla sam sebi. Zavrtela sam se u spirali, ne samo to sam mrzela
sebe ve sam mrzela sebe to mrzim samu sebe. Ima li to ikakvog smisla?
Sigurna sam da bih ostala tamo da bespomono drhtim i ekam Zekove.
Ali u tom momentu mi je zapitao radio. Alo? Alo? Ima li koga? Je li
neko uspeo da izae iz te olupine?" Bio je to enski glas, oito civilni,
sudei po jeziku i tonu.
Odmah sam odgovorila, predstavila se, i zatraila da mi uzvrati. Rekla
mi je da je osmatra i da je njen nadimak Navijaica Metsa", ili skraeno
Mets". Sistem Osmatraa je bio privremena mrea izolovanih radioamatera. Trebalo je da javljaju o posadama iz sruenih aviona i pomau u
njihovom spaavanju koliko god mogu. Nije to bio neki naroito uspean
sistem, pogotovo poto ih je bilo tako malo, ali izgleda da sam ja tog dana
imala sree. Rekla mi je da je videla dim i obruene ostatke mog herka, te
da je verovatno na manje od jednog dana hoda od mog poloaja, ali
brvnara joj je pod gustom opsadom. Pre nego to sam stigla bilo ta da
izustim, rekla mi je da ne brinem, da je ve prijavila moj poloaj slubi za
pretragu i spaavanje, i da bi najbolje bilo da izaem negde na otvoreno,
gde bi mogli da dou po mene.
Posegla sam za GPS-om, ali se ispostavilo da mi se otkinuo od odela
kad sam bila isisana iz aviona. Imala sam rezervnu mapu za opstanak, ali
ona je bila ogromna i krajnje neodreena, a let me je vodio preko toliko
drava da je to praktino bila mapa Sjedinjenih Drava... u glavi mi se i
dalje mutilo od besa i sumnje. Rekla sam joj da ne znam gde se nalazim, da
ne znam kud da idem...
Nasmejala se. Kae da nikad ranije niste ovuda prolazili? Da nema
svaki pedalj puta urezan u pamenje? Nisi videla gde se nalazi dok si
visila o padobranu?" Bila je tako sigurna u mene, pokuavala je da me
natera da razmiljam umesto da me samo nutka odgovorima. Shvatila sam
da dobro poznajem tu oblast, da sam preletela preko nje najmanje dvadeset
puta za poslednja tri meseca, i da se sigurno nalazim negde u kotlini
Aafalaja. Misli", rekla mi je, ta si videla dok si se sputala padobranom?
Da li je bilo reka, puteva?" Isprva sam mogla da se setim samo drvea,

161

beskrajnog sivog predela bez razaznatljivih odlika, a zatim postepeno,


kako sam dolazila sebi, setila sam se da sam videla i reku i put. Proverila
sam na mapi i shvatila da je severno od mene autoput broj 1-10. Mets mi je
rekla da je to nabolje mesto da me pokupe u operaciji pretrage i spaavanja.
Kazala je da ne bi trebalo da traje due od dan, dva u najgorem sluaju, ako
krenem i prestanem da traci m dnevnu svetlost.
Dok sam se pripremala da poem, zaustavila me je i upitala jesam li
neto zaboravila da uradim. Seam se tako jasno tog trenutka. Okrenula
sam se ponovo prema Rolinsu. Taman je poeo ponovo da otvara oi.
Osetila sam da treba da kaem neto, da se izvinim, moda, a onda mu
napravila rupu u elu.
Mets mi je rekla da ne krivim sebe i da nipoto ne dozvolim da mi to
odvraa panju od posla. Kazala je: Preivi, preivi i radi svoj posao."
Zatim je dodala: ,,I prekini da troi vreme koje ti je na raspolaganju."
Govorila je o baterijama nita nije moglo da joj promakne pa sam
se odjavila i uputila kroz movaru prema severu. Mozak mi je sada
savreno radio i prisetila sam se svih lekcija iz Krika. Zakoraila bih,
zastala i oslunula. Zastajkivala sam na suvoj zemlji gde god sam mogla i
pokuavala da koraam veoma paljivo. Nekoliko puta sam morala da
zaplivam i to me je zaista plailo. Mogla bih da se zakunem da sam dvaput
osetila kako mi se neka ruka oeala o nogu. Jednom sam pronala mali,
strano zaputen drum, jedva dovoljno irok za dve kolovozne trake. Ipak,
i to je bilo bolje nego da se vuem kroz blato. Javila sam Mets ta sam
pronala i upitala hou li tako stii pravo do autoputa. Upozorila me je da
se klonim tog druma, kao i svih ostalih koji se ukrtaju u movari. Gde su
putevi, tu su i kola", rekla je, ,,a gde su kola, tu su i Zekovi." Govorila je o
ugrizenim vozaima koji su umrli od svojih povreda za volanom pa su,
poto zombi nema dovoljno veliki koeficijent inteligencije da otvori vrata ili
odvee pojas, osueni da provedu ostatak svog postojanja zarobljeni u
vozilu.
Upitala sam je ta je tu opasno. Poto ne mogu da izau, i sve dok im ja
ne dozvolim da posegnu za mnom kroz prozor, kakve veze ima broj
naputenih" automobila kraj kojih u proi? Mets me je podsetila da
zarobljeni zombi i dalje moe da stenje, pa je stoga u stanju i da pozove
ostale. Sad sam ostala sasvim zbunjena. Ako ve moram da potroim toliko
vremena u izbegavanju sporednih puteva sa nekoliko kola punih Zekova,

162

zato sam se uopte uputila prema autoputu koji e njima svakako biti
zakren?
Rekla je: Bie iznad movare. Koliko e jo zombija moi da te se
doepa?" Ta deonica autoputa 1-10 je najbezbednije mesto u itavoj kotlini
jer je podignuta na visini od nekoliko spratova iznad movare. Priznala
sam da se nisam toga setila. Nasmejala se i rekla: Ne brini, duo. Ja jesam.
Samo se dri mene i poslau te kui."
I tako sam i uradila. Klonila sam se svega to je iole podsealo na drum i
drala se prave divljine koliko sam mogla. Kaem prave", ali zapravo ne
moete izbei silne tragove oveanstva ili onoga to je oveanstvo nekada
predstavljalo. Bilo je tu cipela, odee, otpadaka, pocepanih kofera i opreme
za peaenje. Opazila sam mnogo kostiju na uzdignutom blatu. Nisam
mogla da razaznam jesu li ljudske ili ivotinjske. Jednom sam pronala neki
grudni ko; pretpotstavljam da je pripadao aligatoru, i to poprilino
velikom. Nisam htela ni da pomislim na to koliko je Zekova bilo potrebno
da savlada toliku betiju.
Prvi zombi koga sam videla bio je mali, verovatno dete, nisam bila
sigurna. Lice mu je bilo pojedeno, koa, nos, oi, usne, ak i kosa i ui... sve
to nije sasvim nestalo, ali visilo je delimino ili stajalo slepljeno za golu
lobanju. Moda je bilo i vie povreda, nisam to mogla da primetim.
Stvorenje je bilo nabijeno u jedan od onih dugakih civilnih planinarskih
raneva, sa ukurom vrsto obmotanim oko vrata. Naramenice su se uplele
u korenje drveta i zombi je pljuskao oko sebe, polupotopljen. Mozak mu je
sigurno bio netaknut, pa ak i malo miinih vlakana oko vilice. Ta vilica je
zakljocala dok sam se pribliavala. Ne znam kako je stvorenje znalo da
sam tu, moda mu je nosna upljina delom ostala netaknuta, ili moda usni
kanal.
Nije moglo da stenje, grlo mu je bilo previe osakaeno, ali pljuskanjem
je moglo da privue panju, pa sam ga oslobodila muka, ako se uopte
muilo, i potrudila se da ne razmiljam o tome. Bila je to jo jedna stvar
kojoj su nas nauili u Vilou Kriku: ne pokuavajte da im drite posmrtni
govor, ne trudite se da zamiljate ko su bili, kako su se se nali tu, kako su
postali takvi. Znam, ko to pa ne radi, zar ne? Ko je taj koji ne pogleda jedno
od tih stvorenja i prirodno se ne zapita? Kao kad itate poslednju stranicu
knjige... mata vam radi sama od sebe. I tada postanete rasejani, nemarni,
neoprezni i zavrite tako to se neko drugi pita ta se to vama desilo.

163

Pokuala sam da zaboravim na nju, na to. Umesto toga, shvatila sam da se


pitam zato sam videla samo to jedno stvorenje.
Bilo je to praktino pitanje opstanka, a ne samo dokono matanje, pa
sam izvadila radio i upitala Mets jesam li neto propustila, postoji li neka
oblast koju treba paljivo da zaobiem. Podsetila me je da je ta oblast
veinom naputena jer su Plave zone Baton Rua i Lafajeta privlaile
Zekove sebi. Bila je to gorkoslatka uteha, da se nalazite izmeu dve najvee
grupacije kilometrima unakolo. Opet se nasmejala... Ne brini, sve e biti u
redu."
Videla sam neto ispred sebe, nalik na ipraje, ali previe kockasto i
mestimino svetlucavo. Javila sam to Mets. Upozorila me je da se ne
pribliavam, da nastavim svojim putem i ne skreem pogled sa cilja. Tada
sam se ve oseala prilino dobro, delimino sam ponovo bila ona stara.
Dok sam se pribliavala, videla sam da je to vozilo, dip leksus hibrid".
Bio je prekriven blatom i mahovinom, u vodi sve do vrata. Videla sam da
su zadnji prozori zaklonjeni opremom za opstanak: atorom, vreom za
spavanje, priborom za kuvanje, lovakom pukom sa silnim kutijama
patrona koje su bile sasvim nove, neke ak jo u celofanu. Prila sam sa
strane vozaa i primetila odblesak sa pitolja kalibra 357. Jo je bio u
vozaevoj mrkoj, smeuranoj ruci. On je i dalje sedeo uspravno, zagledan
ispred sebe. Svetio mu je sa strane prodiralo kroz lobanju. Veinom se bio
raspao, sedeo je tu oko godinu dana, moda vie. Na sebi je imao
kamuflanu odeu zemljane boje, kakvu biste naruili iz skupih kataloga za
lov i safari. Bila je i dalje ista i utirkana, krvi je bilo samo iz rane na glavi.
Nisam videla nikakvu drugu ranu, ugriz, bilo ta. To me je jako pogodilo,
mnogo jae nego ono dete bez lica. Taj baja je imao sve to mu je bilo
potrebno da bi preiveo, sve osim volje. Znam da je to samo pretpostavka.
Moda je bilo rana koje nisam mogla da uoim od odee ili odmaklog
raspadanja. Ali znala sam to, dok sam gledala lica stisnutog uz staklo, u taj
spomenik lakoi odustajanja.
Stajala sam tako nekoliko trenutaka, dovoljno dugo da me Mets upita
ta se deava. Opisala sam joj u ta gledam, a ona mi je bez oklevanja rekla
da nastavim dalje.
Usprotivila sam joj se. Mislila sam da bi trebalo makar da pretraim
automobil, da vidim ima li neega to bi mi moglo zatrebati. Strogo me je
upitala postoji li tamo li neto to mi treba, a ne neto to bih elela.

164

Razmislila sam o tome i priznala da ne postoji. Oprema mu je bila bogata,


ali civilna, velika i kabasta; hranu je trebalo kuvati, oruje je bilo bez
priguivaa. Moj komplet za preivljavanje bio je sasvim dovoljan, a ako iz
nekog razloga ne zateknem helikopter na 1-10, uvek mogu ovo da
upotrebim kao skladite za sluaj nude.
Pomenula sam joj da bi moda trebalo da upotrebim sam dip. Mets me
je upitala imam li kamion-teglja i kablove za startovanje motora.
Odgovorila sam joj da nemam, gotovo kao dete. Upitala je: ta te onda
zadrava?" ili neto slino, nagonei me da nastavim. Rekla sam joj da
malice saeka, naslonila glavu na vozaev prozor, uzdahnula i ponovo
osetila da sam umorna, iscrpljena. Mets mi se popela na glavu pourujui
me. Odbrusila sam joj da umukne vie, da mi treba samo minut, nekoliko
sekundi da bih uradila neto... ne znam ta.
Mora da sam drala palac malo due na dugmetu za prenos jer me je
Mets najednom upitala: ta je to bilo?" ta?" upitala sam ja. ula je neto,
neto kod mene.
ula je to pre vas?
Verovatno, jer ve sledee sekunde, kada mi se malo razbistrilo u glavi i
kada sam nauljila ui, zaula sam to i sama. Stenjanje... glasno i blisko,
praeno ljapkanjem stopala.
Pogledala sam uvis, kroz prozor automobila, kroz rupu u lobanji lea i
prozor sa druge strane, i tada ugledala prvog. Obrnula sam se u mestu i
opazila jo pet, est njih koji su mi prilazili sa svih strana. A iza njih bilo ih
je jo desetak, petnaestak. Opalila sam u prvog i metak je promaio.
Mets je zakretala na mene, traei da izvestim o kontaktu. Rekla sam
joj koliko ih je, a ona mi je kazala da ostanem smirena, da ne pokuavam da
beim, ve da ostanem gde jesam i postupim kao to sam uila u Vilou
Kriku. Taman sam zaustila sam da je pitam otkud ona zna za Vilou Krik,
kad je dreknula na mene da zaveem i da se borim.
Popela sam se na krov dipa - treba da potraite najbliu fiziku
prepreku i poela da odmeravam udaljenosti. Nanianila sam u prvu
metu, duboko udahnula i oborila je. Da bi bio borac, mora da donosi
odluke brzinom kojom tvoji elektrohemijski impulsi mogu da ih nose.
Izgubila sam to nanosekundno odluivanje kad sam pala u movaru, ali

165

sada mi se vratilo. Bila sam smirena, usredsredena, sva sumnja i slabost su


nestale. itava bitka kao da je trajala deset sati, ali pretpostavljam da je to
zapravo bilo desetak minuta. Ukupno ezdeset jedan, lep, gust prsten od
potopljenih leeva. Predahnula sam malo, proverila koliko mi je municije
ostalo i saekala da naie sledei talas. Ali nije naiao.
Prolo je dvadeset minuta pre nego to je Mets opet zatraila da joj
javim ta se deava. Rekla sam joj koliko sam ih sredila, na ta je ona
uzvratila da je podsetim da me nikada ne iznervira. Nasmejala sam se na
to, prvi put otkako sam u movari. Opet sam se oseala dobro, snano i
sigurno. Upozorila me je da nema anse da stignem do 1-10 pre mraka
zbog svega to se dogodilo, pa bi verovatno trebalo da ponem da
razmiljam gde u da odspavam.
Udaljila sam se to sam vie mogla od dipa pre nego to je poelo da se
smrkava i pronala pristojno mesto da se ugnezdim, u granju jednog
visokog drveta. U kompletu za preivljavanje imala sam standardnu mreu
za spavanje od mikrovlakna; sjajan pronalazak, lagana je i jaka, sa kopama
koje spreavaju da ispadnete iz nje. To takode treba da vam pomogne da se
smirite i bre zaspite... da, kako da ne! Kao da uopte nije imalo uticaja to
to sam bila budna ve bezmalo etrdeset i osam sati, to sam isprobala sve
vebe disanja koje sam nauila u Kriku, pa ak ni to to sam ak popila dva
svoja bebi-ela.43
Treba da se uzme samo jedan, ali mislila sam da to vai samo za sekaperse. Opet sam bila ona stara ja, mogla sam to da podnesem, i hej, trebalo
mi je sna.
Pitala sam je, poto nisam imala ta drugo da radim niti o emu da
razmiljam, moemo li malo da razgovaramo o njoj. Ko je ona zapravo?
Kako je dospela u tu izolovanu brvnaru usred dubokog juga? Nije zvuala
kao junjaci, nije priala sa takvim naglaskom. I kako zna toliko o obuci za
pilote kad je nikad nije zavrila? Poela sam da sumnjam, da pravim grubu
skicu o tome ko je ona u stvari.
Mets mi je ponovo rekla da e kasnije biti dovoljno vremena za epizodu
serije Lini pogled. Sada mi je potreban san, i treba da joj se ponovo javim u
,,Bebi-el": Zvanino tableta za umirenje bolova, ali mnogi u vojsci koriste je kao pilulu
za spavanje.
43

166

zoru. Osetila sam kako lek deluje izmeu rei se" i javim". Kod zore"
sam ve uveliko spavala.
Duboko sam usnula. Nebo je ve bilo svetio kad sam otvorila oi.
Sanjala sam Zekove, naravno, ta drugo. Njihovo stenjanje mi je i dalje
odzvanjalo u uima kad sam se probudila. A onda sam pogledala ispod
sebe i shvatila da to nije bio san. Mora da ih je bilo najmanje stotinak oko
drveta. Svi su uzbueno mlatarali rukama, pokuavali da se popnu jedan
preko drugog ne bi li doli do mene. Bar nisu mogli da formiraju rampu,
zemljite nije bilo dovoljno vrsto za to. Poto nisam imala dovoljno
municije da ih sve sredim, i poto bi pucnjava verovatno dozvala nove,
zakljuila sam da je najbolje da spakujem opremu i izvedem svoj plan
bekstva.
Vi ste to isplanirali?
Nisam ba isplanirala, ali obuavali su nas za situacije sline toj. To
dosta lii na iskakanje iz aviona: izaberete najblie mesto za doskok,
skupite se, skotrljate, sve vreme oputeni, a onda ustanete to bre moete.
Cilj je da se znatno udaljite od napadaa. Potrite, kao da dogirate, ili ak
probate brzim hodom"; da, rekli su nam da smatramo to kao alternativu u
lakim sluajevima. Poenta je u tome da se dovoljno udaljite kako biste
imali vremena da smislite sledei potez. Prema mojoj mapi, 1-10 mi je bio
dovoljno blizu da mogu da potrim prema njemu, da me spazi spasilaki
helikopter i pokupi me pre nego to me smradovi pristignu. Ukljuila sam
radio, javila Mets u kakvoj sam situaciji, i rekla joj da poalje signal ekipi za
pretragu i spaavanje da me smesta pokupi. Kazala mi je da budem
paljiva. Cunula sam, skoila, i gleanj mi je napukao od udarca o
potopljeni kamen.
Pala sam u vodu niice. Nisam se onesvestila od bola samo zahvaljujui
njenoj hladnoi. Uspravila sam se iskaljavajui vodu, davei se, i prvo to
sam ugledala bila je gomila koja mi je prilazila. Mets mora da je znala da
neto nije u redu ini joj nisam javila da sam bezbedno doskoila. Moda
me je i pitala ta se desilo, ne seam se. Samo se seam da je urlala da
ustanem i trim. Pokuala sam da se oslonim na povreeni zglob, ali mi je
munja sevnula kroz nogu i kimu. Mogao je da podnese teinu, ali... tako
sam vrisnula da sam sigurna da me je Mets ula kroz prozor brvnare. Bei
odatle", vikala je... KRENI!" Zaepala sam ljapkajui, sa vie od sto

167

Zekova za petama. To mora da je izgledalo komino, kao mahnita trka


bogalja.
Mets je viknula: Ako moe da stoji sa takvim glenjem, moe i da
tri! To nije kost koja nosi teinu! Moe ti to!"
Ali boli me!" Zaista sam rekla to dok su mi suze tekle niz lice, dok su
Zekovi iza mene zavijali za svojim rukom. Stigla sam do autoputa koji se
nadnosio nad movarom kao ruevine nekog rimskog akvadukta. Mets je
bila u pravu u pogledu njegove relativne bezbednosti. Samo, nijedna od
nas nije raunala na moju povredu i poteru zombija. Nisam mogla tu da se
popnem, pa sam morala da odepam do jednog od onih uskih, sporednih
drumova koje mi je Mets rekla da izbegavam. Kako sam poela da se
pribliavam, tako sam uvidela i razlog za to. Tamo je bilo nagomilano
stotinak unitenih i zaralih automobila, a u svakom desetom je bio
zarobljen makar jedan zombi. Oni su me ugledali i poeli da stenju, a taj
zvuk se irio kilometrima, na sve strane.
Mets je povikala: Ne brini sad o tome! Samo se popni uz rampu, i jebo
te, pazi na hvatae!"
Hvatae?
Na one to su posezali kroz razbijene prozore. Na otvorenom putu sam
makar imala anse da ih izbegnem, ali na prilaznoj rampi si opkoljen i sleva
i zdesna. To je bio daleko najgori deo, tih nekoliko minuta kada sam
pokuavala da se popnem na autoput. Morala sam da se probijam izmeu
automobila; zbog glenja nisam mogla da se popnem na kola. A te ruke u
raspadanju su posezale za mnom, hvatale me za odelo ili rune zglobove.
Svaki pucanj u glavu me je kotao sekundi koje nisam imala. Strmina me je
ve i sama usporavala. Gleanj mi je sevao, plua su me bolela, a gomila me
je sada brzo sustizala. Da nije bilo Mets...
Sve vreme je vikala na mene. Jebo te, bre malo, kravo jedna!" Do tada
je ve promukla. Da se nisi usudila da odustane... da se nisi USUDILA da
mc sad ispali!" Nije poputala, niti mi dozvoljavala da predahncm. ta si
ti? Nekakva jadna mala, slaba rtva?" U tim trenucima sam pomiljala da
jesam. Znala sam da nikad neu stii. Iscrpljenost, bol vie nego bilo ta
drugo, bes to sam tako gadno zajebala stvar. ak sam pomislila da
okrenem pitolj i kaznim sebe zbog... znate ve. A onda me jc Mets stvarno
drmnula. Zaurlala je: Pa ti si ista kao ona tvoja majka!"

168

To je upalilo. Odvukla sam se gore, na autoput.


Javila sam Mets da sam uspela, a onda upitala: Jebo te, ta sada da
radim?"
Glas joj se najednom smirio. Rekla mi je da pogledam uvis. Crna taka
se kretala prema meni iz jutarnjeg sunca. Pratila je autoput i vrlo brzo
izrasla u oblije UH-60. Uskliknula sam oduevljeno i ispalila signalnu
raketu,
Prvo to sam videla kad su me vitlom dovukli unutra bilo je to da je
helikopter civilni, a ne dravni za pretragu i spaavanje. ef posade bio je
krupni junjak sa gustom jareom bradicom i okruglim naoarima za
sunce. Upitao me jc: ,,Otkud ti, do avola?" Izvinite ako sam iskarikirala
naglasak. Umalo nisam zaplakala i mlatnula ga u biceps velik kao butina.
Nasmejala sam se i rekla mu da zaista brzo rade. Pogledao me je kao da
nema pojma o emu govorim. Kasnije se ispostavilo da to nije bila
spasilaka ekipa nego helikopter na rutinskom letu od Baton Rua do
Lafajeta i natrag. Tada to nisam znala, niti me je zanimalo. Javila sam Mets
da sam se ukrcala, da sam bezbedna. Zahvalila sam joj za sve to je uinila
i... i da ne bih poela da cmizdrim, pokuala sve to da prikrijem alom kako
u sad valjda konano dobiti tu epizodu Linog pogleda. Nikada nisam
dobila odgovor.
Izgleda da je bila avolski dobar osmatra.
Bila je avolski dobra ena.
Rekli ste da ste ve tada poeli da sumnjate".
Nijedan civil, pa ak ni osmatra-veteran, nije mogao da zna toliko o
tome ta noenje ove znake s krilima podrazumeva. Bila je jednostavno
puna razumevanja, previe informisana, znala sve kao da je i sama prola
kroz sve to.
Bila je pilot.
Sasvim sigurno; ne iz ratne avijacije svakako bih je poznavala ve
moda iz mornarice ili mornarike peadije. Oni su izgubili pilota koliko i
ratna avijacija na letovima za snabdevanje, a za sudbine osam od deset
pilota nikada se nita nije ni saznalo. Sigurna sam da je bila u istoj situaciji

169

kao i ja, morala da iskoi, izgubila je posadu, moda jc ak i krivila sebe za


sve to poput mene. Nekako je uspela da pronae tu brvnaru i provede
ostatak rata kao ei osmatra!
To ima logike.
Zar ne?
[Nelagodna tiina. Pretraujem joj pogledom lice, ekam jo neto.]
ta?
Nikada je nisu pronali.
Nisu.
Niti brvnaru.
Ne.
A Honolulu nikad nije imao dokumenta o osmatrala koji se
predstavljao kao Navijaica Metsa.
Uradili ste domai zadatak.
Ja...
Verovatno ste proitali i moj izvetaj o akciji?
Jesam.
I psiholoku procenu koju su mi prikaili posle zvaninog ispitivanja.
Pa...
E pa to su sve sranja, okej? Pa ta ako sam ve znala sve ono to mi je
rekla, pa ta ako ekipa psihologa tvrdi" da mi se radio pokvario i pre nego
to sam pala u movaru, i ta ako je Mets skraeno od Metide, majke
Atenine, grke boginje sa olujnosivim oima. O, psiholozi su se ludo
zabavljali s tim, naroito kad su otkrili" da je moja majka odrasla u
Bronksu.

170

A ta njena primedba o vaoj majci?


Do avola, ko jo nema problema sa svojom majkom? Ako je Mets bila
pilot, u prirodi joj je bilo da se kocka. Znala je da ima dobre izglede da
pogodi ako pomene re majka". Znala je za rizik i ipak pokuala... Vidite,
ako su ve pomislili da sam prsla, kako to da nisam izgubila letaki status?
Zato su mi dozvolili da i dalje radim ovaj posao? Moda ona i nije bila
pilot, moda je bila udata za pilota, ili je elela da to bude ali nikad nije
dogurala tako daleko kao ja. Moda je to bio samo uplaen usamljeni glas
koji je uradio sve to je mogao da bi pomogao drugom uplaenom i
usamljenom glasu, da ne bi zavrio kao ona. Ko mari za to ta je ona bila, ili
ta jeste? Bila je tu kad mi je zatrebala, i do kraja ivota ostae sa mnom.

171

irom sveta i iznad njega


Pokrajina eka, Evropska Unija
[Zove se Kost" i ono to mu nedostaje u lepoti viestruko je
nadoknaeno snagom. Dok naizgled nie iz svog vrstog
stenovitog postolja, ovaj gotiki Grad" iz etrnaestog veka
baca zastraujuu senku na dolinu Plakanek, i to je slika koju
Dejvid Alen Forbs arko eli da uhvati pomou olovke i papira.
Ovo e biti njegova druga knjiga. Dvorci u ratu protiv zombija:
Kontinent, Englez sedi ispod drveta, u zakrpljenoj odei i sa
dugakim kotskim maem, sasvim u skladu s tom
arturijanskim okolinom. Naglo menja raspoloenje po mom
dolasku, iz smirenog umetnika pretvara se u bolno nervoznog
pripovedaa.]
Kad kaem da Novi svet nema nau istoriju fiksiranih utvrenja, mislim
tu samo na Severnu Ameriku. Postoje panske priobalne tvrave, naravno,
du Kariba, kao i one koje smo mi i Francuzi sagradili na Malim Antilima.
Zatim postoje ruevine Inka u Andima, iako njih nikada niko nije
neposredno opsedao.44 Takoe, kad kaem Severna Amerika", ro ne
obuhvata ruevine Maja i Asteka u Meksiku - ono sa bitkom za Kukulkan,
iako je sad to valjda Toltck, zar ne, kada su oni momci odolevali
mnogobrojnim zombjjima na stepenitu te proklete velike piramide. Dakle,
kad kaem Novi svet", mislim samo na Sjedinjene Drave i Kanadu.
Ovo nije uvreda, molim vas, nemojte to tako shvatiti. Vae zemlje su
mlade, nemate istoriju institucionalne anarhije kakvu smo mi Evropljani
pretrpeli nakon pada Rima. Uvek ste imali stabilne nacionalne vlade sa
silom dovoljno jakom da provodi red i zakon.

I premda je Mau Piku bio miran tokom rata, preivclt u Vilkabambi bili su oevici
izbijanja manje, interne zaraze.
44

172

Znam da to nije vailo u vreme vaeg irenja na zapad ili graanskog


konflikta, ali molim vas, ne govorim o tvravama iz razdoblja pre
Graanskog rata niti o iskustvima onih koji su ih branili. Voleo bih da
jednog dana posetim Fort Deferson. Cuo sam da je preivelima tamo bilo
ba dobro. Samo hou da kaem da smo mi u evropskoj istoriji imali
bezmalo itav milenijum haosa gde se ponekad koncept fizike bezbednosti
zavravao na grudobranima zamka vaeg gospodara. Ima li to smisla?
Govorim besmislice; moemo li iz poetka?
Ne, ne, sasvim je u redu. Molim vas, nastavite.
Izbrisaete sve te bezvezne delove?
Dogovoreno.
Dobro, znai. Zamkovi. Pa... ne bih eleo ni na tren da preuveliavam
njihov znaaj za opti ratni doprinos. Zapravo, kada ih uporedite sa bilo
kojim drugim tipom fiksiranih utvrenja, modernim, modifikovanim i tako
dalje, njihov doprinos izgleda sasvim zanemarljivo, osim ako niste kao ja,
pa vam je taj doprinos spasao ivot.
To ne znai da je za nas mona tvrava po prirodi stvari bila sve i svja.
Za poetak, morate razumeti bitnu razliku izmeu zamka i palate.
Mnogobrojni takozvani zamkovi bili su samo velike i impresivne kue, ili
su pak kasnije u njih pretvoreni poto im je odbrambena vrednost
zastarela. Ti nekada neprobojni bastioni sada su imali toliko prozora u
prizemlju da je trebala itava venost dok se svi ponovo zazidaju. Bolje je
bilo u savremenoj stambenoj zgradi sa uklonjenim stepenitem. A to se
tie palata koje su podizane samo kao statusni simboli, mesta kao to su
Sato Use ili praki Zamak", one su bile najobinije smrtonosne zamke.
Evo, uzmite za primer Versaj. To je bila prvoklasna propast. Nije ni
udo to je francuska vlada odluila da sagradi svoj nacionalni spomenik
na njegovom pepelu. Da li ste itali Renarovu pesmu, o divljim ruama
koje rastu sada u toj bati, a latice su im crvene od krvi prokletih?
Ali nije bio potreban samo visok zid da bi se preivelo na dui rok. Kao
i svaka druga statika odbrana, zamkovi su izloeni podjednako brojnim
unutranjim i spoljanjim opasnostima. Evo, na primer, Mijderslot u
Holandiji. Bio je potreban samo jedan sluaj upale plua. Dodajte tome

173

vlanu, hladnu jesen, slabu ishranu i nedostatak pravih lekova... Zamislite


kako biste se oseali tamo, zarobljeni iza tih visokih kamenih zidova, dok
su svi oko vas smrtno bolesni, a znate da e i na vas doi red, pa vam je
jedini traak nade da pobegnete. U dnevnicima umiruih zapisano je da su
ljudi ludeli od oajanja i skakali u taj kanal prepun zombija.
A bilo je i poara poput onog u Braubahu i Pjerfondu; stotine ljudi
zarobljenih bez izlaza, u pukom iekivanju da ih plamenovi spre ili da se
ugue od dima. Deavale su se i sluajne eksplozije, zbog civila koji su
nekako doli do bombi, ali nisu imali pojma kako da njima rukuju, pa ak
ni kako da ih skladite. U Mikolc Dioeru u Maarskoj, kako sam ja
razumeo, neko se dokopao pakovanja vojnikog eksploziva na bazi
natrijuma. Ne pitajte me ta je to tano bilo, ili zato se zadesilo kod njih, ali
izgleda da niko nije znao da je tu katalizator voda, a ne vatra. Pria se da je
neko puio u oruani i izazvao mali poar ili ta ve. A tupani su mislili da
e spreiti eksploziju tako to e sanduke politi vodom. Eksploziv je
napravio rupu u zidu, a mrtvi su pokuljali unutra kao voda kroz
razlomljenu branu.
To je makar bila greka izazvana neznanjem. Ali nikako ne mogu da
pronaem nain da oprostim ono to se desilo u atou de Fuer.
Ponestajalo im je zaliha, pa su pomislili da prokopaju tunel ispod
napadaa. ta su mislili da je to, Veliko bekstvo? Da li je meu njima bilo
profesionalnih geometara? Da li su se uopte razumeli u osnove
trigonometrije? Prokleti tunel je bio za pola kilometra prekratak i odveo ih
je pravo u gnezdo onih prokletinja. Drkadije glupe, nisu se setili ni da
miniraju tunel.
Tako je, gluposti je bilo na pretek, ali bilo je i nekoliko trijumfa vrednih
panje. Mnogi su bili podvrgnuti samo kratkotrajnim opsadama, jer su
imali tu sreu da se nadu na pravoj strani linije. Neki u Spaniji, Bavarskoj
ili kotskoj iznad Antonina45 morali da izdre samo nekoliko nedelja, ili ak
dana. A neki, kao Kisimul, trebalo je samo da preguraju jednu prilino
opasnu no. Ali, bilo je i pravih pobednikih pria, kao enonso u
Francuskoj, bizarni mali diznijevski dvorac sagraen na mostu iznad reke
er. Poto su presekli obe veze s obalama i valjano strateki razmiljali,
uspeli su da svoj poloaj odre godinama.
45

Glavna britanska Unija odbrane fiksirana je du starog rimskog Antoninovog zida.

174

Imali su dovoljno zaliha za vie godina?


Zaboga, ne, naravno. Jednostavno su saekali da padne prvi sneg, a
onda poharali okolinu. To je, pretpostavljam, bila uobiajena procedura
kod svih koji su trpeli opsadu, bili u zamku ili ne. Siguran sam da su oni u
vaim stratekim Plavim zonama", makar iznad snene linije,
funkcionisali na gotovo isti nain. Stoga smo mi imali sree jer se najvei
deo Evrope zimi zaledi. Mnogi branioci sa kojima sam razgovarao sloili su
se da je neizbeni poetak zime, koliko god ona bila dugaka i brutalna, bio
pravi spas. Pod uslovom da se i sami ne smrznu, mnogi preiveli su
koristili priliku dok su zombiji zaleeni da iz okolnih sela i gradova
pokupe sve to im je bilo potrebno za toplije mesece.
Ne iznenauje to to su mnogi branioci odluili da ostanu u svojim
utvrenjima iako su imali priliku da pobegnu, pa bilo to u Bujonu u Belgiji
ili Spisu u Slovakoj, ili ak kod nas, poput Bomarisa u Velsu. Pre rata, to je
bio obian muzej, prazna ljutura sa odajama bez krova i visokim
koncentrinim zidovima. Gradu bi trebalo dodeliti Viktorijin krst za sve to
je postignuto, za udruivanje resursa, organizovanje graana, vraanje
prvobitne slave ruevini. Imali su samo nekoliko meseci dok kriza nije
progutala njihov deo Britanije. Jo dramatinija je pria o Konviju, kako o
zamku, tako i o srednjovekovnom zidu koji je titio ceo grad. Ne samo to
su stanovnici iveli bezbedno i relativno udobno tokom godina pat-pozicije
ve je pristup moru omoguio da Konvi postane odskona daska za nae
snage kada smo poeli da ponovo osvajamo svoju teritoriju. Da li ste itali
Rudnik Kamelot?
[Odmahujem glavom.]
Morate nai primerak za sebe. Izvanredan roman, zasnovan na linom
iskustvu pisca koji je bio jedan od branilaca Kerfilija. Kriza ga je uhvatila na
drugom spratu u Ladlou, u Velsu. Kada mu je s prvim snegom ponestalo
zaliha, odluio je da potrai sebi trajniji smetaj. Naiao je na naputenu
ruevinu koja je ve bila poprite neodlune i na kraju krajeva uzaludne
odbrane. Sahranio je tela, porazbijao glave zaleenim zombijima i poeo
sam da obnavlja zamak. Radio je neumorno, po najsurovijoj zimi koja je
ikada zabeleena. Do maja, Kerfili je bio spreman za letnju opsadu, a
sledee zime je postao sklonite za jo nekoliko stotina preivelih.
[Pokazuje mi nekoliko svojih skica.]
Remek-delo, zar ne, drugi po veliini u Britaniji.

175

Koji je prvi?
[Okleva.]
Vindzor.
Vindzor je bio va zamak.
Pa, ne lino moj.
Mislim, bili ste tamo.
[Jo jedna pauza.]
U pogledu odbrane, bio je gotovo savren. Pre rata je to bio najvei
naseljeni zamak u Evropi, prostirao se na bezmalo trinaest jutara zemlje.
Imao je svoj bunar za vodu i skladinog prostora dovoljno za zalihe koje bi
potrajale itavu deceniju. Poar iz 1992. doveo je do ugradnje
najsavremenijeg protivpoarnog sistema, a usled kasnijih teroristikih
pretnji bezbednosne mere su pojaane, tako da su bile najstroe u
Ujedinjenom Kraljevstvu. ak ni stanovnitvo nije znalo za ta tano plaa
porez: za neprobojno staklo, ojaane zidove, pokretne reetke i eline
salone vesto skrivene u prozorskim oknima i vratima.
Ali, od svega to smo postigli u Vindzoru, nita nije moglo da se meri sa
crpenjem sirove nafte i prirodnog gasa iz depozita nekoliko kilometara
ispod temelja zamka. On je otkriven devedesetih godina dvadesetog veka,
ali nikad nije eksploatisan iz politikih i ekolokih razloga. Ali, verujte, mi
smo ga koristili. Na kontigent kraljevskih inenjera podigao je skele iznad
zida i produio ga do buotine. Bio je to veliki poduhvat i moete videti
kako je on bio pretea naih utvrenih autoputeva. to se tie linog utiska,
bio sam zahvalan za tople sobe, toplu hranu, i donekle... za Molotovljeve
koktele i plameni jarak. Znam da to i nije najbolji nain da se zaustave
zombiji, ali ako su se ve zaglibili i moete da ih zadrite u vatri... osim
toga, ta smo drugo mogli da radimo kada nam je ponestalo metaka i kad
nam je preostala samo gomila neobinog srednjovekovnog runog oruja?
Toga je bilo poprilino, u muzejima, linim zbirkama... bez ijednog
ukrasnog lanjaka. Sve je to bilo pravo, izdrljivo i isprobano. Ponovo je
ulo u britanski ivot, obini graani su se etali sa buzdovanom,
halebardom ili borbenom dvoseklom sekirom. I sam sam postao prilino
vian ovom palou, mada po mom izgledu to nikada ne biste rekli.

176

[Pokazuje, sa izvesnim snebivanjem, na oruje bezmalo dugako


koliko i on sam.]
Nije ba idealan, zahteva dosta vetine, ali kad-tad nauite ta sve
moete da uradite, ta nikada niste ni sanjali da moete, i ta sve mogu oni
oko vas.
[Dejvid okleva pre nego to progovori. Oigledno mu je neprijatno.
Pruam ruku.]
Mnogo vam hvala to ste nali vremena...
Ima toga... jo.
Pa ako vam je neprijatno...
Ne, molim vas, u redu je.
[Uzdie.] Ona... vidite, nije htela da ode. Insistirala je, uprkos
prigovorima Parlamenta, da ostane u Vindzoru, kako im je rekla, koliko
god bude trajalo". Mislio sam da je to moda ispoljavanje pogrenog
poimanja plemenitosti, ili moda paralisanost izazvana strahom. Pokuao
sam da je ubedim, samo to je nisam na kolenima preklinjao. Zar nije ve
dovoljno uinila Balmoralskim dekretom, kada je sva svoja imanja
proglasila zatienim zonama za sve koji tamo mogu da stignu i brane ih?
Zato se ne pridrui svojoj porodici u Irskoj ili na ostrvu Man, ili makar,
ako ve insistira da ostane u Britaniji, tabu vrhovne komande severno
iznad Antonina?
I ta je rekla na to?
Najvia odlika je kad se slui drugima." [Nakalje se, gornja usna mu
zadrhti na trenutak.] Njen otac je to rekao; zato je odbio da pobegne u
Kanadu tokom II svetskog rata, zato je njena majka provela blic u posetama
civilima zgurenim u stanicama metroa ispod Londona, i ba zato smo sve
do dana dananjeg ostali Ujedinjeno Kraljevstvo. Njihov zadatak, njihov
mandat je da ovaplote sve ono to je veliko u duhu naeg naroda. Zauvek
moraju biti primer za sve nas, najsnaniji, najhrabriji i apsolutno najbolji od
svih nas. U neku ruku, mi vladamo njima, umesto da bude obrnuto, i oni
moraju rtvovati sve, jwda bi na pleima nosili tako boanski teret. U
suprotnom, emu onda sve to? Zanemarite svu nau tradiciju, iznesite

177

proklete giljotine i raskrstite s tim do kraja. Pretpostavljam da su na njih


gledali gotovo isto kao na zamkove: kao na oronule, zastarele relikte, bez
ikakve stvarne funkcije osim da budu turistika atrakcija. Ali, kada se nebo
smrklo i kada nas je zemlja pozvala, i jedni i drugi su ponovo shvatili
smisao svog postojanja. Jedni su titili naa tela, a drugi due.

*
Atol Uliti, Savez drava Mikronezije
[Tokom II svetskog rata, ovaj ogromni atol sluio je kao
glavna baza za napredovanje Pacifike flote Sjedinjenih
Drava. Za vreme Svetskog rata Z nije titio samo amerike
ratne brodove, ve i stotine civilnih. Jedan od tih brodova bio je
i Ural, prvi emisioni centar Radija Slobodna Zemlja. Sada je to
muzej u kojem je izloeno sve to je tim projektom postignuto,
i glavna je tema britanskog dokumentarnog filma Rei u ratu.
Jedan od ljudi intervjuisanih za taj dokumentarac jeste i Barati
Paligar]
Neznanje nam je bilo neprijatelj. Lai i sujeverje, pogrene informacije,
dezinformacije. Ponekad i potpun nedostatak informacija. Neznanje je
ubilo milijarde ljudi. Neznanje je izazvalo rat sa zombijima. Zamislite samo
da smo tada znali ono to znamo sada. Zamislite da smo virus ivih
mrtvaca shvatili kao, recimo, tuberkulozu. Zamislite da su graani sveta, ili
makar oni zadueni da ih tite, znali sa ime se suoavaju. Neznanje je bilo
pravi neprijatelj, a hladne, neumoljive injenice bile su oruje.
Kada sam pristupio Radiju Slobodna Zemlja, ime mu je i dalje glasilo
Meunarodni program za informisanje o zdravlju i bezbednosti. Naziv
Radio Slobodna Zemlja" potekao je od pojedinaca i zajednica koji su
pratili nae emisije.
Bio je to prvi pravi meunarodni poduhvat, samo nekoliko me-seci
posle Junoafrikog plana i nekoliko godina pre konferencije u Honoluluu.

178

Ba kao to je ostatak sveta zasnivao svoju strategiju opstanka na


Redekerovom planu, nai koreni bili su u Radiju Ubunje.46
ta je bio Radio Ubunje?
Junoafrike emisije namenjene izolovanim graanima. Poto oni nisu
imali resurse za materijalnu pomo, jedino to je vlada mogla da im prui
bile su informacije. Oni su prvi zapoeli, makar koliko ja znam, te redovne
emisije na vie jezika. Ne samo to su nudili praktine vetine za opstanak
ve su ili tako daleko da prikupljaju i komentariu sve neistine koje su
kolale meu graanima. Mi smo uzeli format Radija Ubunje i prilagodili ga
globalnoj zajednici.
Ukrcao sam se bukvalno na samom poetku, dok su ponovo aktivirali
reaktore U rala. Ural je bio bivi sovjetski brod, a potom je pripadao
mornarici Ruske federacije. U to doba je SSV-33 imao viestruku namenu:
kao komandni i kontrolni brod, platforma za praenje projektila, brod za
elektronski nadzor. Naalost, bio je isto tako i beli slon, jer su mu sistemi,
kako su mi rekli, bili previe komplikovani ak i za njegovu posadu.
Najvei deo svog veka proveo je privezan za pristanite u mornarikoj bazi
u Vladivostoku, gde je za potrebe baze proizvodio dodatnu elektrinu
struju. Nisam inenjer tako da ne znam kako su mu zamenili istroene
ipke radioaktivnog goriva ili preuredili komunikacionu opremu
ogromnog kapaciteta tako da moe da se spoji sa globalnom satelitskom
mreom. Ja sam specijalizovan za jezike, naroito one sa Indijskog
podkontinenta. Samo gospodin Verma i ja morali smo da pokrivamo
milijardu ljudi... pa... tada ih je jo bilo milijarda.
Gospodin Verma me je pronaao u izbeglikom kampu na Sri Lanki. On
je bio prevodilac, a ja tuma. Radili smo zajedno nekoliko godina ranije u
ambasadi nae zemlje u Londonu. Tada smo mislili da je to teak posao;
pojma nismo imali. Svakodnevno smo rmbali po osamnaest, ponekad i
dvadeset sati. Ne znam kada smo uopte spavali. Bilo je toliko sirovih
podataka, toliko poruka koje su pristizale svakog trena. Najvie toga se
odnosilo na osnove opstanka: kako preistiti vodu, kako napraviti staklenu
batu u kui, uzgajati i preraivati plesni u penicilin. Ti izluujui
materijali esto su bili prepuni injenica i izraza za koje nikada do tada
46

Ubunje: re zulu porekla koja znai Jedinstvo.

179

nisam uo. Nikada nisam bio uo za izraz kvisling" ili divljak"; nisam
znao ta je to lobo", ba kao ni lani udotvorni lek falanga. Samo sam
znao da je tu najednom bio neki ovek u uniformi koji mi je pred oi tutnuo
spisak rei i rekao: Ovo nam treba na Maratiju, i to da bude spremno za
snimanje za petnaest minuta."
Sa kakvim ste se pogrenim informacijama borili?
Odakle da ponem? Od medicinskih? Naunih? Vojnih? Duhovnih?
Psiholokih? Najvie me je izluivao psiholoki aspekt. Ljudi su tako arko
eleli da antropomorfizuju zombije. U ratu, odnosno u konvencionalnom
ratu, toliko vremena provodimo pokuavajui da neprijatelja liimo
ljudskih osobina, da stvorimo emocionalnu udaljenost. Mogli smo da
izmiljamo prie ili pogrdne nazive... kad se samo setim kako je sve moj
otac nazivao muslimane... a sada, u ovom ratu, inilo se da svi oajniki
pokuavaju da pronau i najmanju trunku povezanosti sa neprijateljem, da
daju ljudski lik neemu tako oigledno neljudskom.
Moete li da mi navedete neki primer?
Bilo je nebrojeno mnogo pogrenih predstava: da su zombiji nekako
inteligentni; da su kadri da oseaju i da se prilagoavaju, koriste alat, pa
ak i pojedina ljudska oruja; da se seaju prethodnog ivota; ili da se sa
njima moe komunicirati i da se mogu obuavati kao nekakvi kuni
ljubimci. Bilo je potresno to smo morali da razobliimo te pogrene mitove
jedan za drugim. Civilni prirunik za opstanak je bio od pomoi, ali je ipak
bio veoma ogranienih dometa.
O, zaista?
Da. Bilo je oigledno da ga je napisao neki Amerikanac, po pominjanju
terenskih vozila i linog vatrenog oruja. Autor nije uzeo u obzir
kulturoloke razlike ... razliita osobena reenja za koja su ljudi verovali da
e ih spasti od zombija.
Kao na primer?
Radije ne bih zalazio u detalje, kako ne bih posredno osudio itavu
grupu ljudi iz koje je takvo reenje" poteklo. Poto sam iz Indije, morao

180

sam da se bavim mnogim samodestruktivnim aspektima sopstvene


kulture. Na primer, Varanasi, jedan od najstarijih gradova na Zemlji, blizu
mesta gde je Buda navodno odrao svoju prvu propoved i gde su hiljade
indijskih hodoasnika dolazile svake godine da umru. U obinim,
predratnim okolnostima, tamo je put bio pun leeva. Sada su se ti leevi
dizali i napadali. Varanasi je bio jedna od najvrelijih Belih zona, neksus
ivih mrtvaca. Taj neksus je pokrivao bezmalo itavu duinu reke Gang.
Njegove moi isceljenja bile su nauno ispitane decenijama pre rata, i
povezane sa visokim procentom kiseonika u vodi.47 Tragedija. Milioni su
pohrlili obalama Ganga samo da bi podloili plamen. ak i posle
povlaenja vlade u Himalaje, nakon to je vie od devedeset procenata
zemlje zvanino preputeno zombijima, hodoaa su se nastavila. U
svakoj zemlji je postojala slina pria. Svaki lan nae meunarodne posade
imao je makar jednu priliku da bude primoran da se suoi sa primerom
samoubilakog neznanja. Jedan Amerikanac nam je rekao kako je verska
sekta po imenu Jagnjad boja" verovala da je voznesenje konano tu i da
e tim pre otii u raj ukoliko se to bre zaraze. Jedna ena - neu rei iz
koje je zemlje bila - trudila se iz petnih ila da pobije verovanje da
seksualni odnos sa devicom moe da vas proisti" od kletve". Ne znam
koliko je ena ili devojica silovano radi tog proienja". Svi su bili besni
na sopstveni narod. Svi su se stideli. Jedan na Belgijanac je to uporedio sa
smraenim nebesima. Nazivao je to zlom nae kolektivne due".
Pretpostavljam da nemam nikakvog prava da se alim. ivot mi nikad
nije bio u opasnosti, stomak mi je uvek bio pun. Moda nisam dovoljno
spavao, ali sam barem mogao da spavam bez straha. I najvanije od svega,
nikad nisam morao da radim u PI odeljenju na Uralu.
PI?
Prijem informacija. Podaci koje smo emitovali nisu potekli sa Urala.
Pristizali su sa svih strana sveta, od strunjaka i naunika iz raznih
dravnih zona bezbedosti. Oni bi poslali svoja otkria naim PI
operaterima, koji bi ih zatim prosledili do nas. Veliki broj tih podataka nam
je pristizao preko konvencionalnih, otvorenih civilnih frekvencija, a mnoge
od tih frekvencija bile su zaguene pozivima u pomo od obinih ljudi.
Iako se miljenja o tome razlikuju, mnoge predratne naune studije dokazale su da je
zasienost Ganga kiseonikom izvor njegovih tako dugo slavljenih udesnih" isceljenja.
47

181

Milioni ubogih dua ratrkanih irom sveta, svi su vritali u svoje privatne
radio-predajnike dok su im deca gladovala, privremena utvrenja gorela,
ili su im ivi mrtvaci preplavljivali linije odbrane. ak i ako niste razumeli
jezik, to je bio sluaj sa mnogim operaterima, prepoznali biste patnju u
ljudskom glasu. Operateri nisu smeli ni da im odgovore; nije bilo vremena
za to. Sve transmisije morale su da budu posveene zvaninom poslu. Ne
elim ni da znam kako su PI operateri sve to podnosili.
Kada je stigla poslednja poruka iz Buenos Ajresa, kad je onaj poznati
latino peva odsvirao onu pansku uspavanku, za jednog od naih
operatera to je bilo previe. Nije poticao iz Buenos Ajresa, nije bio ak ni iz
June Amerike. To je bio samo osamnaestogodinji ruski mornar koji je sebi
razneo mozak i njime zalio sve svoje instrumente. On je bio prvi, a po
zavretku rata i ostali PI operateri su sledili njegov put. Danas niko od njih
nije iv. Poslednji je bio moj prijatelj iz Belgije. Nosi te glasove u sebi",
rekao mi je jednog jutra. Stajali smo na palubi, gledali u tu tu smeu jaru i
ekali na izlazak sunca iako smo znali da ga neemo videti. Ti krici e
ostati sa mnom do kraja mog ivota, nikada nee prestati, nikada se nee
utiati, nikada nee prestati da me zovu da im se pridruim."

*
Demilitarizovana Zona: Juna Koreja
[Hjungol oj, zamenik direktora Korejske centralne
obavetajne slube, pokazuje na suv, brdovit, neugledan
predeo na severu. Neko bi ga pomeao sa Junom Kalifornijom
da nema ratrkanih bunkera, izbledelih barjaka i zarale
ograde od bodljikave ice koja se prua itavim obzorjem.]
ta se desilo? Niko to ne zna. Nijedna zemlja nije bila spremnija za
odbijanje zaraze od Severne Koreje. Reke na severu, okeani na istoku i
zapadu, a na jugu [pokazuje na Demilitarizovanu zonu], najutvrenija
granica na Zemlji. Vidite koliko je teren brdovit, kako ga je lako braniti, ali
ne vidite da su te planine kao sae, uplje od titanske vojnoindustrijske
infrastrukture. Vlada Severne Koreje je nauila nekoliko veoma tekih
lekcija posle vae kampanje bombardovanja iz pedesetih godina

182

dvadesetog veka i sve vreme se od tada trudila da stvori podzemni sistem


koji e njenom narodu omoguiti da ratuje sa bezbednog poloaja.
Stanovnitvo je bilo krajnje militarizovano, pod vojnim reimom
dovedeno do stepena spremnosti prema kojem je Izrael izgledao kao
Island. Preko milion mukaraca i ena je aktivno bilo pod orujem, sa jo
pet u rezervi. To je vie od etvrtine stanovnika, da ne pominjem injenicu
da je bezmalo svako u zemlji, u neko doba svog ivota, proao osnovnu
vojniku obuku. Ali jo vaniji od obuke i najvaniji za ovu vrstu ratovanja
bio je gotovo nadljudski stepen nacionalne discipline. Ljude iz Severne
Koreje su od roenja indoktrinirali da veruju kako im je ivot besmislen,
kako postoje samo da bi sluili Dravi, Revoluciji i Velikom Vodi.
To je gotovo potpuna suprotnost od naina na koji smo iveli mi na
jugu. Bili smo otvoreno drutvo. Morali smo to da budemo. iveli smo od
meunarodne trgovine. Bili smo individualisti, moda ne toliko kao vi,
Amerikanci, ali smo i te kako umeli da protestujemo i izazivamo javne
nemire. Bili smo toliko slobodno i fragmentarno drutvo da smo jedva
uspeli da primcnimo angovu doktrinu48 u vreme Velike panike. Takva
unutranja kriza bila je nezamisliva na severu. Oni su bili ljudi koji bi, ak i
kada njihova vlada izazove gotovo genocidnu glad, radije jeli decu49 nego
da se oglase apatom protivljenja. O ovakvoj poslunosti Adolf Hitler je
mogao samo da sanja. Kad biste svakom stanovniku dali pitolj, kamen ili
im ak podigli gole ruke prema zombiju i rekli: Bori se", tako bi uradili
svi, do poslednje starice i najmlaeg deteta. To je bila zemlja sazdana za rat,
zemlja koja ga je planirala, pripremala i ekala jo od 27. jula 1953. Da ste
hteli da izmislite zemlju koja ne bi samo preivela, ve i trijumfovala nad
apokalipsom sa kojom smo se suoavali, to bi bila Demokratska Narodna
Republika Koreja.
I ta se onda desilo? Otprilike mesec dana pre poetka naih nevolja, pre
nego to su se prvi sluajevi zaraze pojavili u Pusanu, sever je najednom i
neobjanjivo presekao sve diplomatske odnose. Nije nam bilo saopteno
zato je eleznika'pruga, jedina kopnena veza izmeu nae dve strane,
iznenada zatvorena, niti zato je nekim naim graanima koji su
angova doktrina: junokorejska verzija Redekerovog plana
Bilo je izvetaja o navodnom kanibalizmu tokom gladi iz 1992, i da je meu rtvama
bilo i dece.
48
49

183

decenijama ekali da posete davno izgubljenu rodbinu na severu san naglo


sruen gumenim peatom. Nisu nam dali nikakvo obrazloenje. Jedino to
smo dobili bilo je njihovo standardno vaenje na pitanje dravne
bezbednosti",
Za razliku od mnogih drugih, ja nisam bio ubeen da je to uvod u ratno
stanje. Kad god je sever pretio nasiljem, uvek je to radio na isti nain.
Nikakvi satelitski podaci, ni nai ni ameriki, nisu pokazivali nikakve
neprijateljske namere. Vojska se nije pomerala, avioni se nisu punili,
brodovi i podmornice nisu isplovljavali. tavie, nae jedinice du
Demilitarizovane zone poele su da primeuju kako trupe s druge strane
nestaju. A poznavali smo sve njihove graniare. Tokom godina smo
fotografisali svakoga od njih, davali im nadimke kao Zmijooki" ili
Buldog", ak smo pravili svakome dosje o moguoj starosti, poreklu i
linom ivotu. Sada ih vie nije bilo, nestali su iza zatienih rovova i
ukopanih sklonita.
Nai seizmiki indikatori su bili jednako nemi. Da je sever zapoeo
kopanje tunela ili ak samo nagomilao vozila s druge strane Z", uli bi se
kao prva postava Narodne opere.
Panmundom je jedina oblast du demilitarizovane zone gde
suprotstavljene strane mogu da se sastanu licem u lice i pregovaraju.
Delimo zajedniku salu za konferencije i nae trupe se dre nekoliko
metara daleko jedne od drugih na otvorenom prostoru. Strae su se
smenjivale rotacijom. Jedne noi, kada je severnokorejska jedinica
odmarirala u svoju kasarnu, niko nije doao da je zameni. Vrata su ostala
zatvorena. Svctla pogaena. I nikad ih vie nismo videli.
Takoe smo primetili potpuni prekid ubacivanja obavetajaca. pijuni
sa severa bili su redovni i predvidljivi gotovo kao godinja doba.
Uglavnom ih je bilo lako primetiti, nosili su zastarelu odeu ili se raspitivali
za cene robe koje je ve trebalo da znaju. Ranije smo ih stalno hvatali, ali od
kada su se pojavili sluajevi zaraze, broj im se sveo na nulu.
A ta je bilo sa vaim pijunima na severu?
Nestali, svi do jednog, otprilike u isto vreme kada su se svi nai ureaji
za elektronski nadzor pokvarili. Ne kaem da nije bilo uznemirujuih
radio-poruka, ve da ih nije bilo uopte. Jedan po jedan, svi civilni i vojni
kanali poeli su da se gase. Satelitske slike su prikazivale sve manje

184

zemljoradnika na njihovim njivama, sve manje peaka na gradskim


ulicama, ak i manje radnika dobrovoljaca" na mnogim javnim radovima,
to se nikada ranije nije desilo. I za tili as, vie nije bilo ive due sve od
Jalua pa do Demilitarizovane zone. U isto obavetajnom smislu, inilo se
kao da su cela zemlja, svaki mukarac, ena i dete iz Severne Koreje
jednostavno nestali.
Ta misterija je samo rasplamsala nau sve veu zabrinutost, s obzirom
na to sa ime smo morali da se borimo kod kue. Tada je ve bilo epidemija
u Seulu, Pohangu,Tedonu. Mokpo je evakuisan, Kangnung izolovan, i
naravno, imali smo svoju verziju Jonkersa kod Inona, a pored svega toga
morali smo da drimo najmanje polovinu aktivnih divizija du svoje
severne granice. Previe ljudi u Ministarstvu nacionalne odbrane je bilo
ubeeno da Pjongjang jedva eka da se zarati, da udno iekuje na
najmraniji trenutak da bi gromko pregazio 38. paralelu. Mi obavetajci
uopte se nismo slagali sa tim. Stalno smo im ponavljali - ukoliko oni ve
ekaju na najmraniji trenutak da je taj trenutak svakako ve nastupio.
Tae Han Minguk je bio na rubu nacionalnog kolapsa. U potaji su
izraeni planovi za ponovno naseljavanje u japanskom stilu. Tajne ekipe su
ve izviale lokacije na Kamatki. Da Cangova doktrina nije upalila... da je
samo jo nekoliko jedinica razbijeno, da se samo jo nekoliko zona
bezbednosti sruilo...
Moda svoj opstanak dugujemo severu, ili makar strahu od njega. Moja
generacija nikad nije sever zaista doivljavala kao pretnju. Priam o
civilima, razumete, o mojim vrnjacima koji su na njih gledali kao kao na
zaostalu, izgladnelu, neuspenu naciju. Moja generacija jc itav ivot
proivela u miru i procvatu. Jedino ega se plaila bilo je ponovno
ujedinjenje u nemakom stilu, koje bi dovelo milione bivih komunista i
beskunika u potrazi za milostinjom.
Ali to nije bio sluaj sa onima pre nas... sa naim roditeljima i
dedovima... s onima koji su iveli sa stalnom pretnjom aveti invazije nad
glavom, sa spoznajom da svakog asa mogu da se oglase alarmi, da se
svetla zamrae, te da i bankari, uitelji i taksisti mogu biti primorani da
uzmu oruje i bore se za odbranu domovine. Njihova srca i glave bili su
stalno na oprezu, i na kraju su oni, a ne mi, povratili snagu duhu nacije.
I dalje se zalaem za ekspediciju na sever. I dalje me sputavaju na
svakom koraku. Zemlja je jo u ruevinama. Imamo i meunarodne

185

obaveze, od kojih je najvanija repatrijacija naih izbeglica u Kjuuu...


[Frke.] Ti Japanci e nam ostati i te kako duni.
Ne traim velike izviake snage. Dajte mi samo jedan helikopter, jedan
ribarski brod; otvorite kapije kod Panmundoma i pustite me da proem
kroz njih peke. Sta ako aktivira neku zamku, pitaju me. ta ako je zamka
nuklearna? ta ako otvori vrata nekog podzemnog grada i napolje pokulja
dvadeset tri miliona zombija? Njihovi argumenti nisu za bacanje. Znamo
da je Demilitarizovana zona gusto minirana. Prolog meseca je na teretni
avion koji se pribliio njihovom vazdunom prostoru ispaljen projektil
zemlja-vazduh. Lanser je bio automatski, onaj koji su projektovali kao
osvetniko oruje za sluaj da je stanovnitvo ve zbrisano.
Uvreeno je miljenje da su se sigurno povukli u svoje podzemne
komplekse. Ako je to tano, onda su nae procene veliine i dubine tih
kompleksa bile krajnje neprecizne. Moda je itavo stanovnitvo pod
zemljom, gde radi na beskrajnim ratnim projektima, dok se njihov Veliki
voa" i dalje anestetizuje zapadnjakim alkoholom i amerikom
pornografijom. Da li uopte znaju da je rat zavren? Da li su ih voe opet
slagale i rekle im da je svet kakav su poznavali nestao? Moda je buenje
mrtvih za njih bila dobra" stvar, izgovor da se jo jae pritegne jaram u
drutvu zasnovanom na lepom potinjavanju. Veliki voa je oduvek eleo
da bude ivi bog, a sada, poto je gospodar ne samo hrane koju njegov
narod jede, vazduha koji die, ve i same svetlosti njihovog vetakog
sunca, moda mu se ta bolesna fantazija i ostvarila. Moda je to bio
prvobitni plan, ali je neto katastrofalno krenulo naopako. Vidite ta se
desilo sa gradom krtica" ispod Pariza. ta ako se to dogodilo na severu i to
na nacionalnom nivou? Moda u tim peinama vrve dvadeset tri miliona
zombija, sasuenih automata koji zavijaju u mraku i samo ekaju da ih
neko oslobodi.

*
Kjoto, Japan
[Stara fotografija Konda Tacumija je slika mravog,
bubuljiavog tinejdera tupih crvenih oiju i svetloplavih
obojenih pramenova u neoeljanoj kosi. ovek sa kojim
razgovaram uopte nema kosu. Dobro je izbrijan, osunan i

186

miiav, a njegov jasan, otar pogled ni na trenutak ne skree s


mojih oiju, lako se ponaa srdano i dobro je raspoloen, ovaj
ratnik i monah zadrava pribranost grabljive zveri koja se
odmara.]
Bio sam otaku". Znam da je taj izraz poprimio mnoga znaenja za
mnoge ljude, ali za mene je jednostavno znaio autsajder". Znam da se
Amerikanci, naroito oni mladi, sigurno oseaju zarobljeno pod pritiskom
okruenja. Svi ljudi se oseaju tako. Meutim, ako dobro razumem vau
kulturu, individualizam je neto to treba podravati. Vi cenite
buntovnike" ili otpadnike", one koji se ponosno izdvajaju iz mase. Za vas
je individualizam orden asti. Za nas je to znamenje sramote. iveli smo,
naroito pre rata, u sloenom i naizgled beskrajnom lavirintu spoljnih
procena. Izgled, govor, sve poevi od karijere pa do naina na koji kija,
moralo je da bude isplanirano i organizovano tako da prati strogu
Konfuijevu doktrinu. Neki imaju snage da tu doktrinu prihvate, ili im ona
nedostaje. Ostali, kao ja, odabrali su izgnanstvo u bolji svet. Taj svet je bio
kiberprostor, skrojen kao po meri za japanske otakue.
Ne mogu da priam o vaem obrazovnom sistemu, ili obrazovnom
sistemu bilo koje druge zemlje, ali na se uglavnom zasnivao na
skladitenju injenica. Od dana kada smo prvi put kroili u uionicu, u nas,
predratnu japansku decu, ubrizgavali su tomove i tomove injenica i cifara
koje nisu imale nikakvog praktinog uticaja na na ivot. Te injenice nisu
sadrale moralnu komponentu, niti socijalni kontekst, niti ljudsku vezu sa
spoljnim svetom. Nije uopte bilo razloga da postoje osim to si njhovim
ovladavanjem sticao mogunost da napreduje. Nas, predratnu japansku
decu, nisu uili da mislimo ve da pamtimo.
Jasno vam je da takvo obrazovanje lako moe da se ovaploti u
kiberprostoru. U svetu informacija bez konteksta, gde se status utvrivao
na osnovu njihovog pribavljanja i posedovanja, pripadnici moje generacije
mogli su da vladaju kao bogovi. Bio sam sensej, gospodar svega to sam
posmatrao, pa bilo to otkrivanje krvne grupe lanova vlade, sadraja
Macumotove i Hamadijeve poreske prijave,50 ili lokacije i stanja u kojem se
Hitoi Macumoto i Masatoi Hamada bili su najuspeniji predratni komiari
improvizatori u Japanu.
50

187

nalaze svi in-gunto maevi iz Pacifikog rata. Nisam morao da razmiljam


o tome kako izgledam, niti o tome ponaam li se pristojno, o ocenama ili
onome to me eka u budunosti. Niko nije mogao da sudi o meni, niko
nije mogao da me povredi. U ovom svetu ja sam bio moan, i jo vanije,
bio sam bezbedan!
Kada je kriza stigla do Japana, moja druina je, ba kao i svi ostali,
zaboravila na svoje ranije opsesije i itavu svoju energiju posvetili smo
ivim mrtvacima. Prouavali smo njihovu psihu, ponaanje, slabosti i
globalnu reakciju oveanstva na njihov napad. Ova poslednja tema je bila
specijalnost moje grupe, mogunost zadravanja zaraze na japanskim
matinim ostrvima. Prikupljao sam statistike podatke o stanovnitvu,
transportnim mreama, policijskoj doktrini. Zapamtio sam sve, od veliine
japanske trgovake flote, pa do toga koliko metaka staje u vojniku puku
tipa 89. Nijedna injenica nije bila previe beznaajna ili nejasna. Bili smo
na zadatku, jedva da smo spavali. Kada su na kraju zatvorili kole, ukazala
nam se mogunost da budemo prikljueni gotovo dvadeset etiri sata
dnevno. Ja sam prvi hakovao lini hard disk doktora Komacua i proitao
neobraene podatke nedelju dana pre nego to je on objavio svoje nalaze
pred nacionalnom skuptinom. To je bio prevrat. Dalje je uzdigao moj
status meu onima koji su me ve oboavali.
Doktor Komacu je najpre predloio evakuaciju?
Jeste. Prikupljao je iste podatke kao mi. Ali dok smo ih mi pamtili, on ih
je analizirao. Japan je bio prenaseljena zemlja: sto dvadeset osam miliona
ljudi natrpanih na manje od trista sedamdeset hiljada kvadratnih
kilometara planinskih ili preterano urbanizovanih ostrva. Japanu je niska
stopa kriminala dala jednu od relativno najmanjih i najlake naoruanih
policijskih snaga u industrijalizovanom svetu. Japan je isto tako bio gotovo
demilitarizovana drava. Zbog amerike zatite", nae odbrambene snage
nisu uestvovale u pravoj borbi jo od 1945. ak i one simboline trupe
razmetene u Zalivu gotovo da nisu videle ozbiljniju akciju i najvei deo
okupacione slube provele su unutar zatienih zidova svoje izolovane
kasarne. Imali smo pristup svim takvim informacijama, ali ne i nain da
uvidimo na ta one ukazuju. Tako nas je sve potpuno iznenadilo kada je
doktor Komacu javno rekao da je situacija beznadena i da Japan smesta
mora da se evakuie.

188

To je sigurno bilo zastraujue.


Nije! Izazvalo je eksploziju mahnite aktivnosti, trku za otkriem kuda bi
nae stanovnitvo moglo da se preseli. Da li na jug, na koralna ostrva
Centralnog i Junog Pacifika, ili da poemo na sever i kolonizujemo Kirile,
Sahalin, ili moda neki deo u Sibiru? Ko god da otkrije taj odgovor, bie
najvei otaku u kiberistoriji.
A niste bili zabrinuti za sopstvenu bezbednost?
Naravno da nismo. Japan je bio osuen na propast, ali ja nisam i-veo u
Japanu. Ziveo sam u svetu slobodnih informacija. Sijafui,51 tako smo sada
zvali zaraene, nisu bili izvor straha ve predmet izuavanja. Nemate
predstavu o tome od kakvog sam prekida veza trpeo. Moja kultura,
vaspitanje, a sada i moj otaku" nain ivota bili su kombinovani tako da
me sasvim izoluju. Japan je mogao da se evakuie, mogao je da bude
uniten, a ja bih sve to posmatrao sa bezbedne udaljenosti svog digitalnog
planinskog vrha.
A vai roditelji?
ta s njima? Ziveli smo u istom stanu, ali nikad nisam zaista razgovarao
sa njima. Siguran sam da su mislili da uim. ak i kada su zatvorili kole,
govorio sam im da moram da spremam ispite. Nikad nisu posumnjali u to.
Retko sam razgovarao sa ocem. Ujutru bi mi majka ostavila posluavnik sa
dorukom pred vratima, a uvee bi mi jednako posluila veeru. Kada prvi
put nije ostavila posluavnik, nisam tome pridavao panju. Probudio sam
se tog jutra kao i uvek; zadovoljio se kao i uvek; okaio se, kao i uvek. Ve
je bilo dolo podne kada sam poeo da oseam glad. Mrzeo sam ta
oseanja, glad ili umor, ili najgore od svih, elju za seksom. To su bile
fizike smetnje. Nervirale su me. Nerado sam se okrenuo od kompjutera i
otvorio vrata sobe. Hrane nije bilo. Pozvao sam majku. Niko se nije
odazvao. Otiao sam u kuhinju, zgrabio malo nekuvanih rezanaca i pohitao
natrag svom stolu. Ponovio sam to uvee, i sledeeg jutra.

Sijafu" je nadimak za afrikog mrava-ratnika. Taj izraz je prvi upotrebio doktor


Komacu Jukio u svom obraanju japanskoj skuptini.
51

189

Nikad se niste upitali gde su vam roditelji?


Mario sam samo zbog dragocenih minuta koje sam traio zato to sam
morao da se hranim. U mom svetu se deavalo previe uzbudljivog.
ta je bilo sa drugim otakuima? Zar oni nisu priali o svojim
strahovima?
Razmenjivali smo injenice, ne oseanja, ak i kada su poeli da nestaju.
Primetio bih da je neko prestao da mi odgovara na i-mejlove ili da ve due
vreme nita nije potovao. Video bih da se nisu okaili itav dan ili da im
serveri vie nisu aktivni.
I to vas nije plailo?
Nerviralo me je. Ne samo to sam gubio izvor informacija nego sam
ostajao i bez moguih pohvala za one koje sam ja slao. Slanje nekog novog
faktoida o japanskim evakuacionim lukama i dobijanje pedeset umesto
ezdeset odgovora uznemiravalo me je, a potom je tih pedeset spalo na
etrdeset pet, zatim na trideset...
Koliko je to dugo trajalo?
Oko tri dana. U svom poslednjem postu, drugi otaku iz Sendaja je
tvrdio da mrtvi sada kuljaju iz Univerzitetske bolnice Tohoku", koja se
nalazila u istom ou kao i njegov stan.
I to vas nije zabrinulo?
A zato bi? Bio sam previe zauzet pokuajima da saznam sve to sam
mogao o postupku evakuacije. Kako e se izvriti, koje e vladine
organizacije biti ukljuene u proces? Da li e kampovi biti na Kamatki ili
Sahalinu, ili na oba ta mesta? I ta bi s onim to sam itao o talasu
samoubistava koji je zapljusnuo zemlju?52 Bilo je toliko pitanja, trebalo je
iskopati toliko podataka. Proklinjao sam sebe to moram no da traim na
spavanje.
Utvreno je da je Japan pretrpeo najvei procenat samoubistava tokom Velike
panike.
52

190

Kada sam se probudio, monitor je bio prazan. Pokuao sam da se


ulogujem. Nita. Probao sam da restartujem mainu. Nita. Primetio sam
da radi na pomonoj bateriji. To nije bio nikakav problem. Imao sam
rezervne energije za deset sati punog korienja. Takode sam primetio da
uopte nemam signala. Nisam mogao da verujem. Kokura je, kao i itav
Japan, imala najsavremeniju beinu mreu, koja je trebalo da bude
potpuno bezbedna. Mogao je da padne jedan server, moda ak i nekoliko,
ali cela mrea? Shvatio sam da je problem sigurno u mom kompjuteru.
Moralo je biti tako. Izvadio sam laptop i pokuao da se ulogujem. Nije bilo
signala. Opsovao sam i otiao da kaem roditeljima kako moram da
upotrebim njihov raunar. Jo ih nije bilo kod kue. Krajnje iznerviran,
uzeo sam telefon da pozovem majku na mobilni. Bio je beini, radio je na
struju. Pokuao sam sa svog mobilnog. Nisam imao mreu.
Znate li ta im se dogodilo?
Ne, ak ni dan-danas, nemam pojma. Znam da me nisu ostavili, siguran
sam u to. Moda su mog oca dograbili na poslu, dok je mama zavrila u
guvi prilikom nabavke. Moda su se negde zajedno izgubili, na putu
prema kancelariji za preseljenje ili u povratku. Svata je moglo da im se
desi. Nisu mi ostavili nikakvu poruku, nita. Od tada pokuavam da
ustanovim ta im se dogodilo.
Vratio sam se u njihovu sobu, samo da proverim da nisu kojim sluajem
tamo. Pokuao sam ponovo sa telefonima. Jo nije bilo toliko strano. Jo
sam imao kontrolu. Opet sam pokuao da se okaim. Zar to nije smeno?
Uspevao sam da mislim samo na to kako da ponovo pobegnem, da se
vratim u svoj svet, na bezbedno. Nita. Uspaniio sam se. Hajde", poeo
sam da govorim, u pokuaju da komandujem svom raunaru snagom volje.
Hajde, hajde, HAJDE! HAJDE! HAJDE!" Poeo sam da udaram po
monitoru. Raskrvario sam zglavke na aci i pogled na sopstvenu krv me je
prestravio. Kad sam bio mali, uopte se nisam bavio sportom, nikad se
nisam povredio, i ovo je bilo previe za mene. Podigao sam monitor i bacio
ga na zid. Plakao sam kao dete, vikao i ubrzano disao. Poeo sam da
povraam nasuvo i na kraju se izbljuvao svuda po podu. Ustao sam i
doteturao se do vrata. Ne znam ta sam traio, samo sam morao da
izaem. Otvorio sam vrata i zabuljio se u mrak.

191

Da li ste pokuali da pokucate komiji na vrata?


Ne. Zar to nije udno? ak i na vrhuncu nervnog sloma, moja strepnja
od boravka u drutvu bila je tolika da je rizik linog kontakta jo
predstavljao pravi tabu. Preao sam nekoliko koraka, okliznuo se i pao u
neto mekano. Bilo je hladno i ljigavo, umazalo mi je odeu i ruke. Smrdelo
je. Ceo hodnik je smrdeo. Odjednom sam postao svestan tihog,
neprekidnog grebanja, kao da se neto vue po hodniku prema meni.
Viknuo sam: Hej?" Zauo sam tiho, grgotavo stenjanje. Oi su poele
da mi se privikavaju na mrak. Razaznao sam krupno ljudsko oblije koje je
puzilo na stomaku. Sedeo sam tamo ukoen, sa eljom da pobegnem, ali u
isto vreme i da... da se uverim. Kroz moja vrata je dopiralo mutno sivo
svetio i padalo na zid kao uski pravougaonik. Kako se stvorenje pomerilo u
tu svetlost, konano sam mu video lice, savreno netaknuto, savreno
ljudsko, osim to mu je desno oko visilo iz duplje. Levo me je netremice
gledalo, a grgotavo stenjanje preraslo mu je u zagrcnuto hripanje. Skoio
sam na noge, utrao brzo natrag u stan i zalupio vrata za sobom.
U glavi mi se najzad razbistrilo, moda prvi put posle vie godina, i
najednom sam shvatio da oseam miris dima i ujem tihe krike iz daljine.
Priao sam prozoru i rairio zavese.
Kokura se pretvorila u pakao. Poari, ruevine... sijafui su bili svuda.
Gledao sam kako lome vrata, upadaju u stanove, prodiru ljude koji su se
krili po okovima ili terasama. Video sam ljude kako skau i ginu ili lome
noge i kimu. Leali su na trotoaru, nisu mogli da se pomere, kukali u
agoniji dok su im se mrtvi pribliavali. ovek iz stana tano preko puta
mog pokuao je da se odbrani palicom za golf. Bezazleno se savila oko
glave jednog zombija pre nego to ga je jo pet njih oborilo.
Zatim... lupanje na vratima. Mojim vratima. Ovako... [zamahuje
pesnicom] bum-bum-bum-bum... odozdo, blizu poda. uo sam kako
stvorenje stenje napolju. uo sam i druge zvuke, iz drugih stanova. To su
mi bile komije, ljudi koje sam uvek pokuavao da izbegavam, jedva sam
se seao njhovih lica i glasova. Vritali su, molili, otimali se i jecali. uo
sam jedan glas, neke mlade ene ili deteta na spratu iznad mog, kako zove
nekoga po imenu i moli ih da prestanu. Ali taj glas se utopio u horskom
stenjanju. Lupanje na mojim vratima se pojaavalo. Pojavilo se jo sijafua.
Pokuao sam da zapreim vrata nametajem iz dnevne sobe. Dabe sam se
muio. Na stan je bio, po vaim standardima, prilino prazan. Vrata su

192

poela da pucaju. Video sam kako im se arke isteu. Zakljuio sam da


imam moda nekoliko minuta za bekstvo.
Bekstvo? Ali, ako su vrata bila blokirana...
Kroz prozor, pa na terasu stana ispod mog. Mislio sam da moda
napravim konopac od arava... [osmehuje se snebivljivo] ...o tome mi je
priao jedan drug otaku koji jc prouavao bekstva iz amerikih zatvora.
Tad sam prvi put upotrebio svoje arhivirano znanje.
Sreom, posteljina je izdrala. Izaao sam iz stana i poeo da se sputam
do stana ispod. Istog trenutka sam osetio greve u miiima. Nikad im
nisam posveivao mnogo panje i sada su mi se svetili. Trudio sam se da
kontroliem kretnje i da ne razmiljam o tome kako se nalazim na
devetnaestom spratu, vetar je uasno duvao, vreo i suv od silnih poara,
jedan nalet vetra me je poneo i bacio o zgradu. Odbio sam se od betona i
umalo nisam popustio stisak. Osetio sam da mi tabani dodiruju ogradu
balkona i morao sam da upotrebim svu hrabrost koja mi je bila preostala
kako bih se dovoljno opustio i spustio za jo tih pola metra ili metar. Pao
sam na tur, zadihan i zakaljan od dima. uo sam zvuke iz mog stana
odozgo, mrtve koji su se probili kroz ulazna vrata. Podigao sam pogled
prema svom balkonu i video glavu dok se jednooki sijafu provlaio kroz
prostor izmeu ograde i balkonskog poda. Visio je tamo na trenutak,
delom unutra, delom spolja, jo jednom naglo posegnuo za mnom i
skliznuo preko ivice. Nikad neu zaboraviti kako je i dalje pokuavao da
me zgrabi dok je padao, taj komarni zamrznuti trenutak dok je lebdeo u
vazduhu rairenih ruku, sa viseom onom jabuicom koja mu je sada
poletela uvis na elo.
uo sam kako drugi sijafu stenje sa balkona iznad mene i okrenuo se da
proverim ima li ih i u ovom stanu. Sreom, video sam da su ulazna vrata
zabarikadirana kao moja. Meutim, za razliku od mojih, sa spoljne strane
nisu dopirali zvui napadaa. Takoe me je umirio sloj praine na tepihu.
Bio je debeo i netaknut, to je znailo da ve nekoliko dana tuda niko i nita
nije hodalo. Na trenutak sam pomislio da sam sam, a onda sam primetio
smrad.
Povukao sam vrata od kupatila i nevidljivi, uegli oblak me je oduvao
nazad. ena je bila u svojoj kadi. Presekla je vene, dugakim uzdunim
rezovima, za svaki sluaj. Ime joj je bilo Reiko. Ona je bila jedina kominica

193

koju sam iole poznavao. Bila je skupa hostesa u klubu za strane


biznismene. Uvek sam zamiljao kako izgleda gola. Sada sam znao.
Zaudo, ono to mi je najvie zasmetalo bilo je to to nisam znao
nijednu molitvu za mrtve. Zaboravio sam ono to su baba i deda
pokuavali da me naue dok sam bio mali, odbacio sam to kao zastarele
podatke. Sramota, koliko sam malo veze imao sa nasleem svojih predaka.
Samo sam mogao da stojim tamo kao budala i apuem smeteno izvinjenje
zbog toga to sam uzeo nekoliko njenih arava.
Njenih arava?
Za dalje sputanje. Znao sam da ne mogu tu dugo da se zadrim. Osim
opasnosti po moje zdravlje od mrtvog tela, nisam mogao da znam kada bi
sijafu na tom spratu osetili moje prisustvo i napali barikade. Morao sam da
izaem iz te zgrade, pobegnem iz grada i eventualno naem naina da
napustim Japan. Jo nisam bio smislio plan do kraja. Samo sam znao da ne
smem da stajem, sprat po sprat, sve dok ne stignem do ulice. Mislio sam da
bi mi zadravanje u jo nekoliko stanova omoguilo da prikupim
namirnice, i koliko god moja metoda sputanja pomou konopaca od
arava bila opasna, nije mogla biti gora od sijafua koji su sigurno vrebali
po hodnicima i stepenitima zgrade.
Zar opasnost ne bi postala vea kada se jednom naete na ulici?
Ne, bilo bi bezbednije. [Primeuje izraz na mom licu.] Ne, stvarno. To
je jedna od stvari koje sam nauio na netu. ivi mrtvaci su bili spori i lako
im je bilo pobei, ak i malo brim hodom. Moda bih doao u opasnost da
upadnem u zamku u nekom orsokaku, ali na otvorenom sam imao
bezbroj mogunosti. Jo bolje, iz onlajn izvetaja preivelih nauio sam da
zaraza koja besni punom snagom oveku zapravo moe biti od koristi.
Pored toliko uplaenih i neorganizovanih ljudi koji bi sijafuima odvlaili
panju, zato bi me uopte i primetili? Sve dok pazim kuda idem, sve dok
odravam ustar korak, i pod uslovom da na mene ne naleti neki voza u
bekstvu ili zalutali metak, mislio sam da imam prilino dobre anse da
pronaem put kroz haos koji je vladao dole, na ulicama. Pravi problem je
bio kako da se spustim do njih.

194

Trebalo mi je tri dana da se spustim do prizemlja. To je delom bilo zbog


moje sramotne fizike neizdrljivosti. I za jednog istreniranog sportistu
moje ludiranje sa prirunim konopcima predstavljalo bi izazov, pa moete
samo zamisliti kako je meni bilo. Kad sad pomislim na to, pravo je udo
kako se nisam strmoglavio u smrt ili podlegao infekciji od silnih posekotina
i ogrebotina. Telo mi se dralo samo zahvaljujui adrenalinu i lekovima
protiv bolova. Bio sam iscrpljen, nervozan, strano neispavan. Nisam
mogao da se odmaram na uobiajeni nain. Kad god bi se smrailo, sve to
sam mogao odgurao bih ispred vrata, zatim seo u oak, plakao, vidao rane
i proklinjao svoju krhkost sve dok se ne razdani. Jedne noi sam uspeo da
zatvorim oi, ak i da zaspim na nekoliko minuta, ali me je onda lupanje
sijafua po ulaznim vratima nateralo da otrim do prozora. Ostatak te noi
sam proveo zguren na balkonu susednog stana. Tamo su klizna vrata bila
zakljuana, a ja jednostavno nisam imao dovoljno snage da ih razbijem.
Drugi razlog mog zadravanja bio je psihiki, ne fiziki: opsesivnokompulsivni nagon otakua da pronaem odgovarajuu opremu za
preivljavanje, koliko god vremena trebalo za to. Moja onlajn istraivanja
su me nauila sve o potrebnom oruju, odei, hrani i lekovima. Problem je
bio pronai sve to u kompleksu stanova za gradske slubenike.
[Smeje se.]
To mora da je bio prizor, dok sam se sputao niz ue od arava u
mantilu biznismena i sa Reikinim svetloruiastim starim kolskim rancem
,,Hello Kitty". Trebalo mi je dosta vremena, ali treeg dana sam imao gotovo
sve to mi je trebalo, sve osim pouzdanog oruja.
Nita niste mogli da naete?
[Smei se.] Nije to Amerika, gde je bilo vie vatrenog oruja nego ljudi.
Istinita injenica - jedan otaku iz Kobea je hakovao tu informaciju direktno
iz vaeg Nacionalnog udruenja ljubitelja oruja.
Mislio sam na runi alat, eki, pajser...
A koji to dobro plaeni slubenik sam obavlja popravke kod
kue?Pomislio sam na palicu za golf - bilo ih je dosta - ali video sam ta je
onaj ovek preko puta pokuao da uradi. Naao sam bejzbol palicu od
aluminijuma, ali je toliko bila upotrebljavana da se previe iskrivila da bi

195

bila efikasna. Svuda sam traio, verujte, ali nije bilo niega dovoljno jakog,
tvrdog ili otrog to bi mi posluilo za odbranu. Takoe sam mislio da u
moda imati vie sree kada budem stigao do ulice da u naii na
pendrek nekog mrtvog policajca ili ak vojniko vatreno oruje.
Te misli me umalo nisu ubile. Bio sam etiri sprata iznad zemlje, gotovo,
bukvalno, na kraju svog ueta. Svaki deo koji sam napravio pruao se niz
nekoliko spratova, taman dovoljno da prikupim jo arava. Sada sam znao
da mi je to poslednje sputanje. Ve sam sve isplanirao za bekstvo: spustiu
se na balkon na etvrtom spratu, upasti u stan po nove arave (tada sam
ve bio odustao od traganja za orujem), skliznuu na trotoar, ukrau
najzgodniji motocikl (premda nisam imao pojma kako se to udo vozi) i
odjuriu kao neki stari bosozoku 53 a moda u usput i dograbiti devojku ili
dve. [Smeje se.] Tada mi je um jedva funkcionisao. Sve i da je prvi deo
plana upalio i da sam uspeo da doem do tla u takvom stanju... pa, vano
je da nisam.
Spustio sam se na balkon etvrtog sprata, posegnuo za kliznim vratima
i podigao pogled pravo u lice sijafua. Bio je to neki mladi, od dvadeset i
neto godina, u pocepanom odelu. Nos mu je bio odgrizen i vukao je
krvavo lice po staklu. Odskoio sam unazad, uhvatio se za konopac i
pokuao da se uzverem natrag. Ruke me nisu sluale, nisam oseao bol niti
su me pekle hou rei, odsluile su svoje do krajnjih granica. Sijafu je
poeo da zavija i udara pesnicama o staklo. U oajanju sam pokuao da se
zaljuljam s jedne strane na drugu, u nadi se da u se moda odbiti o zid i
doekati se na susednom balkonu. Staklo se razbilo i sijafu je nasrnuo na
moje noge. Odgurnuo sam se od zgrade, pustio ue, bacio se svom
snagom... i promaio.
Sada smo u prilici da razgovaramo samo zahvaljujui tome to me je
dijagonalni pad odneo na balkon ispod ciljanog. Doekao sam se na noge,
posrnuo napred i umalo se nisam preturio s druge strane. Uteturao sam se
u stan i odmah pogledao ima li unutra sijafua. Dnevna soba je bila prazna,
a jedini komad nametaja bio je mali tradicionalni sto koji je podupirao
vrata. Stanar se sigurno ubio kao i ostali. Nisam osetio nikakav gnusni
smrad, pa sam pretpostavio da se bacio kroz prozor. Pomislio sam da sam
Bosozoku: japanske omladinske bande na motociklima koje su vrhunac
popularnosti dosegle tokom osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka.
53

196

sam i to maleno olakanje bilo je dovoljno da me noge izdaju. Klonuo sam


uz zid dnevne sobe, u delirijumu od premora. Shvatio sam da gledam
fotografije kojima je ukraen zid preko puta. Vlasnik stana je bio neki
starac, a fotografije su svedoile o tome da mu je ivot bio veoma bogat.
Imao je veliku porodicu, mnogo prijatelja i putovao je, kako se inilo, po
uzbudljivim i egzotinim mestima irom sveta. Ja nikada nisam pomislio ni
da u napustiti svoju sobu, a kamoli iveti takvim ivotom. Obeao sam
sebi da u, ako se ikada izbavim iz ovog komara, ne samo preiveti, ve
iveti.
Pogled mi se zaustavio na jo jednoj stvari u sobi, na Kami Dani,
tradicionalnom intoistikom hramu. Neto se nalazilo na podu ispod
njega, pretpostavio sam da je posredi oprotajno pismo. Mora da ga je vetar
oduvao kada sam uao. Bilo mi je ao da ga tek tako ostavim. Odepao sam
preko sobe i sagnuo se da ga uzmem. Kami Daniji obino imaju ogledalce u
sreditu. Pogledom sam tamo uhvatio odraz neega to se isteturalo iz
spavae sobe.
Adrenalin mi je navalio ba kada sam se okrenuo u mestu. Starac je i
dalje bio tamo, a po zavoju na licu videlo se da je tek nedavno oiveo.
Krenuo je prema meni; sagnuo sam se. Noge su mi jo drhtale, uspeo je da
me uhvati za kosu. Izvio sam se, pokuavajui da se oslobodim. Povukao je
moje lice prema svom. Bio je u iznenaujue dobroj kondiciji za svoje
godine, a miii su mu bili podjednako snani, ako ne i snaniji od mojih.
Ali kosti su mu bile krte i uo sam kako pucaju kada sam dograbio ruku
kojom me je uhvatio. utnuo sam ga u prsa, poleteo je unazad, a u
slomljenoj ruci je jo stezao iupani pramen moje kose. Udario je o zid,
fotografije su popadale i zasule ga staklom. Zareao je i ponovo nasrnuo na
mene. Povukao sam se, napeo se, a zatim ga zgrabio za zdravu ruku. Nabio
sam mu je uz lea, epao ga oko vrata svojom drugom rukom, i sa
urlikom za koji nisam ni znao da sam sposoban, pogurao ga, izbacio pravo
na balkon i preko ograde. Pao je na trotoar licem okrenut uvis, a glava mu
je i dalje itala na mene sa izlomljenog tela.
Najednom sc zaulo lupanje po ulaznim vratima, jo sijafua koji su uli
nae guanje. Sada sam funkcionisao potpuno nagonski. Jurnuo sam u
starevu spavau sobu i poeo da cepam arave s kreveta.
Pretpostavio sam da mi nee mnogo trebati, samo za jo tri sprata, i
onda... onda sam zastao, ukoen, nepomian kao na fotografiji. To je bilo

197

ono to mi je privuklo panju, poslednja fotografija na golom zidu njegove


spavae sobe. Bila je crnobela, krupnog zrna, i prikazivala je tradicionalnu
porodicu. Na slici su bili majka, otac, mali deak i mladi u uniformi, koji je
morao biti taj starac. Neto mu je bilo u ruci, neto zbog ega mi srce umalo
nije stalo. Poklonio sam se oveku na fotografiji gotovo u suzama rekao:
Arigato."
ta mu je bilo u ruci?
Pronaao sam ga na dnu krinje u njegovoj sobi, ispod zbirke uvezane
hartije i odrpanih ostataka uniforme s fotografije. Kanija je bila zelena,
oljuskana, od aluminijuma kakav se koristi u vojci, a improvizovana kona
drka zamenila je prvobitnu ajkulinu kou, ali elik... svetao kao srebro,
savijen, bez mainskog iga... sa plitkim tori zavojem i dugim pravim
iljkom. Ravne, iroke ivice ukraene kuku-suijem, carskom hrizantemom i
autentinom bordurom du kaljene otrice, umesto onih koje se rade
pomou kiseline. Izvanredno uraeno oruje, oito skovano za bitku.
[Pokazujem na ma kraj njega. Tacumi se osmehuje.]

*
Kjoto, Japan
[Sensej Tomonaga Idiro tano zna ko sam nekoliko sekundi
pre mog ulaska u sobu. Izgleda da hodam, miriem, ak i diem
kao Amerikanac. Osniva japanskog Tatenokaija ili Drutva
tita" pozdravlja me naklonom i rukovanjem, a zatim me
poziva da sednem ispred njega kao uenik. Kondo Tacumi,
Tomonagin prvi potinjeni, slui nas ajem, a zatim seda pored
starog uitelja. Tomonaga poinje na intervju izvinjenjem
zbog eventualne nelagodnosti koju bih mogao da osetim zbog
njegovog izgleda. Sensejeve beivotne oi ne vide nita otkad
se zamomio.]
Ja sam hibakua". Vid sam izgubio u 11.02 ujutro 9.avgusta 1945, po
vaem kalendaru. Stajao sam na planini Kompira, upravljao stanicom za

198

upozorenje na vazdune napade sa jo nekoliko deaka iz mog razreda.


Tog dana je bilo oblano tako da sam prvo uo, a tek onda i video kako mi
B-29 prelee nisko iznad glave. Bio je to samo jedan B-san, verovatno
izviaki let koji nije ni vredelo prijavljivati. Umalo se nisam nasmejao
kada su moji drugovi uskoili u useeni rov. Oi su mi bile prikovane iznad
doline Urakami, u nadi da u moda primetiti ameriki bombarder.
Umesto toga, video sam samo blesak, poslednje to u ikada videti.
U Japanu, hibakua, oni koji su preiveli bombu", zauzimali su
jedinstveno mesto u drutvenoj hijerarhiji nae nacije. Prema nama su se
ophodili sa saoseanjem i saaljenjem: kao rtvama, junacima i simbolima
za svaku politiku agendu. Opet, kao ljudska bia, jedva da smo bili neto
vie od drutvenih izgnanika. Nijedna porodica svom detetu ne bi
dozvolila da stupi u brak sa nama. Hibakue su bile neista krv u
japanskom inae besprekornom genetskom onsenu54. Oseao sam tu sramotu
duboko u sebi. Ne samo to sam bio hibakua ve me je slepilo uinilo
teretom za druge.
Izvan prozora sanatorijuma uo sam kako se naa drava trudi da se
obnovi. A kakav je bio moj doprinos tome? Nikakav!
Toliko puta sam pokuao da naem neki posao, neko zaposlenje, koliko
god bilo malo ili poniavajue. Niko me nije hteo. I dalje sam bio hibakua i
nauio sam mnogo ljubaznih naina da budem odbijen. Brat me je
preklinjao da doem i ivim sa njim, uporno je ponavljao da e on i
njegova ena brinuti o meni i nai mi ak da radim neto korisno" po kui.
Za mene je to bilo jo gore od sanatorijuma. On se upravo bio vratio iz
vojske i pokuavali su da dobiju jo jedno dete. Za mene nije dolazilo u
obzir da im se nameem u takvim uslovima. Naravno, razmiljao sam o
tome da okonam sopstveni ivot. Mnogo puta sam to ak i pokuao. Neto
me je spreavalo, zaustavljalo mi ruku svaki put kada bih se prihvatio
pilula ili slomljenog stakla. Smatrao sam da je to slabost, ta drugo?
Hibakua, parazit, a sada i neasna kukavica. U to vreme mojoj sramoti nije
bilo kraja. Kao to je car naem narodu rekao u svom govoru o predaji,
zaista sam trpeo ono to se istrpeti ne da".
Napustio sam sanatorijum a da o tome nisam obavestio brata.
54

Onsen: prirodni vreli izvor koji se koristi za zajedniko kupanje.

199

Nisam znao kuda sam se zaputio, samo sam hteo da odem to dalje od
svog ivota, seanja, samog sebe. Putovao sam, uglavnom prosio... vie
nisam imao asti koju bih izgubio... dok se nisam skrasio u Saporu na
ostrvu Hokaido. Ta hladna divljina severa uvek je bila najmanje naseljena
oblast Japana, a posle gubitka Sahalina i Kurila, postala je, kako to veli
zapadnjaka izreka, kraj puta".
U Saporu sam upoznao ainu batovana, Otu Hidekija. Ainu su najstarija
domorodaka grupa u Japanu i na drutvenim lestvicama nalaze se nie
ak i od Korejanaca.
Moda se zato saalio na mene, na jo jednog izoptenika koga je
prognalo Jamatovo pleme. Moda nije imao na koga da prenese svoje
vetine. Sin mu se nikad nije vratio iz Mandurije. Ota-san je radio u
Akakazeu, nekada luksuznom hotelu koji je sada sluio kao centar za
repatrijaciju japanskih naseljenika iz Kine. Isprva, uprava se alila kako
nema dovoljno sredstava da plaa jo jednog batovana. Ota-san me je
plaao iz svog depa. Bio mi je uitelj i jedini prijatelj, a kada je umro,
pomislio sam da krenem za njim. Ali, s obzirom na to kakva sam bio
kukavica, nisam sebe mogao da nateram na samoubistvo. Umesto toga,
nastavio sam da postojim, radio tiho na zemlji dok se Akakaze nije
pretvorio iz centra za repatrijaciju ponovo u luksuzni hotel, a Japan od
pokorenih ruevina nije postao ekonomska sila.
I dalje sam radio u Akakazeu kada sam uo za prvi domai sluaj
zaraze. Kratio sam zapadnjake ivice blizu restorana kada sam uo kako
nekoliko gostiju razgovara o ubistvima u Nagumu. Kako su rekli, neki
ovek je ubio svoju enu, a zatim se bacio na le kao pobesneli pas. Tada
sam prvi put uo za izraz afriko besnilo". Pokuao sam da ne obraam
panju na to i da nastavim s poslom, ali sutradan se jo vie razgovaralo,
jo vie priguenih glasova aputalo je na travnjaku i pored bazena.
Nagumo je ve bio stara vest u odnosu na mnogo ozbiljniji sluaj izbijanja
zaraze u bolnici Sumitomo" u Osaki. A sutradan je to bila Nagoja, zatim
Sendaj, pa Kjoto. Pokuao sam da izbacim njihove razgovore iz glave. Na
Hokaido sam doao da bih pobegao od sveta, da proivim svoj vek u
sramoti i beau.
Glas koji me je konano ubedio da postoji opasnost bio je glas hotelskog
upravnika, utogljenog i prizemnog slubenika sa krajnje formalnim
nainom obraanja. Nakon izbijanja zaraze u Hirosakiju, odrao je sastanak

200

osoblja kako bi pokuao da jednom zasvagda opovrgne te fantastine


glasine o mrtvim telima koja se vraaju u ivot.
Mogao sam samo da se oslanjam na njegov glas, a o oveku znate
gotovo sve na osnovu toga to se deava kad otvori usta. Gospodin
Sugavara je svoje rei izgovarao preterano oprezno, naroito tvrde, otre
suglasnike. Preterivao je u elji da prikrije ranije pobeenu govornu manu,
stanje koje je samo pretilo da se pojaa u sluaju velike uznemirenosti. uo
sam taj verbalni odbrambeni mehanizam i pre naizgled nepogreivog
Sugavare-sana, najpre u vreme zemljotresa '95, a zatim ponovo '98, kada je
Severna Koreja poslala nuklearni dalekometni probni projektil" u let
preko nae zemlje. Specifian izgovor Sugavare-sana je tada bio bezmalo
neprimetan, a sada je kretao jae od sirena za opasnost od vazdunih
napada iz moje mladosti.
I tako, drugi put u ivotu, ja sam pobegao. Pomislio sam da upozorim
brata, ali toliko vremena je prolo da nisam znao kako da ga naem niti da
li je uopte iv. To je bio moj poslednji i verovatno najvei neastan
postupak, najtei teret koji u sa sobom poneti u grob.

Zato ste pobegli? Da li ste se uplaili za svoj ivot?


Naravno da nisam! Ako nita drugo, prihvatio bih to oberuke! Da
umrem, da se konano ratosiljam svog bednog ivota, zvualo je to previe
lepo da bi bilo istinito. Ono ega sam se plaio bilo je da ponovo ne
padnem na teret onima oko sebe. Da nekoga ne usporavam, da ne
zauzimam dragoceni prostor, da drugima ne dovodim ivot u opasnost
ako pokuaju da spasu slepog starca koji toga nije vredan... a ta ako su te
glasine da se mrtvi vraaju u ivot istinite? ta ako se zarazim, probudim iz
smrti i zapretim ivotima svojih zemljaka? Ne, to nee biti sudbina ovog
osramoenog hibakue. Ako ve treba da umrem, neka to bude na isti nain
na koji sam iveo. Zaboravljen, izolovan i sam.
Otiao sam po noi i poeo da stopiram prema jugu na Hokaidovom
DOO autoputu. Sa sobom sam imao samo flau vode, rezervnu odeu i svoj

201

ikupasuj55, dugaak ravan aov slian onom aolinskom, koji mi je isto tako
mnogo godina sluio kao tap. Tih dana je i dalje bilo prilino drumskog
saobraaja naa nafta iz Indonezije i Zaliva I dalje je pristizala - i mnogi
vozai kamiona i privatnih vozila bili su ljubazni da me povezu. Sa svakim
od njih razgovor bi se neminovno dotakao krize: Jeste li uli da je krenula
mobilizacija teritorijalne odbrane?"; Vlada e morati da proglasi vanredno
stanje"; Da li ste uli da je sino izbila zaraza ovde, u Saporu?" Niko nije
bio siguran ta e doneti sutra, koliko daleko e se propast proiriti, niti ko
e biti sledea rtva, a opet, bez obzira na to sa kim sam razgovarao ili
koliko god su zvuali prestravljeno, svaki razgovor se neizbeno zavravao
sa: Ali siguran sam da e nam vlasti saoptiti ta da radimo." Jedan kamiondija je rekao: Za koji dan, videete, samo strpljivo saekajte i ne diite
frku." To je bio poslednji ljudski glas koji sam uo, dan pre nego to sam
napustio civilizaciju i zaputio se peke u planine Hidaka.
Taj nacionalni park mi je bio dobro poznat. Ota-san me je tamo dovodio
svake godine da sakupljamo sansaj, divlje povre koje je privlailo
botaniare, izletnike i gurmane sa svih matinih ostrva. Poput oveka koji
esto ustaje usred noi i tano zna raspored svake stvari u mranoj sobi, ja
sam tano znao gde se nalazi svaka reka, svaki kamen, svako drvo i iznikla
mahovina. Znao sam ak i svaki onsen koji je izvirao na povrinu i zbog
toga mi nikada nije nedostajalo prirodno vrelo i mineralno, proiujue
kupatilo. Svakog dana sam govorio sebi: Ovo je savreno mesto da
umrem, uskoro u pretrpeti neku nesreu, pau ili u se moda razboleti,
zakaiti neku infekciju ili pojesti otrovan koren, a moda u se konano
asno poneti i sasvim prestati da jedem. I opet, svakodnevno sam
prikupljao hranu, kupao se, toplo oblaio i pazio kuda hodam. Koliko god
da sam udeo za smru, i dalje sam preduzimao sve to je bilo neophodno
da je spreim.
Nikako nisam mogao da znam ta se dogaalo s ostatkom moje zemlje.
uo sam daleke zvuke, helikoptere, lovake avione, neprekidno pitanje
Ikupasuj: tehniki izraz za mali, ainu molitveni tap. Na kasnije pitanje o toj
nepodudarnosti, gospodin Tomonaga je odgovorio da mu je taj naziv predoio njegov
uitelj, gospodin Ota. Da li je Ota smerao da uspostavi nekakvu duhovnu vezu sa tom
batenskom alatkom ili jednostavno nije poznavao sopstvenu kulturu (kao i drugi
mnogobrojni Ainui koji su pripadali njegovoj generaciji), nikada neemo saznati.
55

202

civilnih mlanjaka sa velikih visina. Moda sam pogreio, pomislio sam,


moda se kriza okonala. Ko zna, moda su vlasti" pobedile, pa seanje na
opasnost brzo bledi. Moda je moj panini odlazak samo otvorio novo
radno mesto u Akakazeu i moda e me jednog jutra probuditi ljutiti
glasovi umara ili kikot i apat aka na izletu. Neto me je zaista trglo iz
sna jednog jutra, ali to nije bila grupa zakikotanih aka, i ne, nije to bio niti
jedan od njih.
Bio je to medved, jedan od mnogobrojnih krupnih, surih higuma koji su
tumarali divljinom Hokaida. Higume su se prvobitno doselile sa
poluostrva Kamatka i bile su i dalje jednako divlje i snane kao njihovi
sibirski roaci. Ovaj je bio ogroman, znao sam to po dubini i rezonanci
njegovog disanja. Procenio sam da je udaljen od mene jedva etiri ili pet
metara. Ustao sam polako, bez straha. Kraj mene je leao moj ikupasuj. Bilo
je to najblie oruju od svega to sam imao i, verovatno, da mi je palo na
pamet da ga tako upotrebim, posluio bi kao efikasno sredstvo odbrane.
Niste ga upotrebili.
Nisam hteo. Ta ivotinja nije bila obina gladna, krvolona zver. Bio
sam uveren da je to sudbina. Taj susret je mogao da bude samo volja
kamija.
Ko je kami?
ta je kami. Kamiji su duhovi koji nastanjuju svaki oblik naeg
postojanja. Molimo im se, odajemo im poast, nadamo se da emo ih
zadovoljiti i biti u njihovoj milosti. To su isti oni duhovi koji navode
japanske korporacije da osvetaju mesto izgradnje nove fabrike i Japance
moje generacije da u caru vide boga. Kamiji su osnova inta, bukvalno
Putevi bogova", a oboavanje prirode je jedan njegovih najsvetijih
principa.
Zato sam verovao da je tog dana na delu bila njihova volja. Poto sam
izgnao sam sebe u divljinu, zagadio sam istotu prirode. Nakon to sam
obeastio sebe, porodicu i zemlju, konano sam preduzeo taj poslednji
korak i obeastio i bogove. Sada su poslali ubicu da uradi ono to ja tako
dugo nisam mogao, da izbriu moj smrad. Zahvalio sam bogovima na
njihovoj milosti. Plakao sam dok sam se pripremao za udarac.

203

Nikada se nije dogodio. Medved je prestao da dahe, a zatim se oglasio


tankim, gotovo dejim cviljenjem. ta ti je?" rekao sam mesoderu tekom
trista kilograma. Hajde, dokraji me!" Medved je nastavio da cvili kao
uplaen pas, a zatim je odjurio od mene kao da ga neko proganja. Tada sam
zauo stenjanje. Okrenuo sam se brzo, pokuao da nauljim ui. Osetio sam
da je vii od mene po tome gde su mu bila usta. uo sam kako se jedno
stopalo vue po mekoj, vlanoj zemlji i vazduh koji mu je grgotao iz
razjapljene rane na grudima.
uo sam kako posee za mnom i zamahuje kroz prazan vazduh. Uspeo
sam da izbegnem njegov trapavi pokuaj i dograbio ikupasuj. Napad sam
usmerio na mesto odakle se ulo njegovo stenjanje. Brzo sam udario i
prasak mi je zavibrirrao rukama. Stvorenje je palo unazad na zemlju, a ja
sam se trijumfalno oglasio povikom: Deset hiljada godina!"
Teko mi je da opiem ta sam u tom trenutku osetio. Bes mi je
eksplodirao u srcu, snaga i hrabrost koje su oterale moju sramotu kao to
sunce otera no sa neba. Najednom sam znao da sam u milosti bogova.
Nisu poslali medveda da me ubije, ve da me upozori. Tada nisam sasvim
shvatao razlog za to, ali znao sam da moram preiveti do onog dana kada
e mi se taj razlog konano razotkriti.
I to sam radio sledcih nekoliko meseci: preivljavao. Mentalno sam
podelio lanac Hidaka u niz od nekoliko stotina i-taija 56 U svakom i-taiju
postojalo je neko fiziki bezbedno mesto - drvo, ih visoka ravna stena - gde
sam mogao da spavam u miru, bez neposredne opasnosti od napada. Uvek
sam spavao danju, a nou samo putovao, prikupljao hranu ili lovio. Nisam
znao da li zveri zavise od svog vida koliko i ljudi, ali nisam hteo da im dam
ni tu minimalnu prednost.57
Gubitak vida me je isto tako pripremio i za neprekidnu mobilnost. Oni
koji vide hodanje obino uzimaju zdravo za gotovo; kako bi se inae sapleli
o neto to su svakako videli? Nisu za to krive oi, ve um, lenji misaoni
procesi koje je razmazila doivotna zavisnost od optikog nerva. Ali, to ne
vai za one poput menc. Morao sam ve da budem na oprezu zbog mogue
opasnosti, da budem usredsreen, budan i da gledam kuda idem".
Jednostavno dodavanje jo jedne pretnje nimalo mi nije smetalo. Kad god
sam hodao, to je bilo najvie nekoliko stotina koraka. Zastao bih, da
56
57

i-taj: zona.
Do dananjeg dana nije poznato koliko ivi mrtvaci zavise od vida.

204

oslunem i onjuim vetar, moda ak i da prislonim uho uz zemlju. Taj


metod me nikad nije izneverio. Nikada nisam bio iznenaen, nikad zateen
nespreman.
Da li ste imali problema sa otkrivanjem pretnje sa vee razdaljine,
posto niste mogli da vidite napadaa udaljenog nekoliko kilometara?
S obzirom na to da sam bio aktivan nou, ionako ne bih imao koristi od
zdravog vida, a nijedna zver udaljena nekoliko kilometara od mene nije
mogla da mi zapreti ba kao ni ja njoj. Nije bilo potrebno da budem na
oprezu sve dok ne uu u ono to bi se moglo nazvati mojim krugom ulne
bezbednosti", u maksimalni domet mojih uiju, nosa, vrhova prstiju i
stopala. U najboljim danima, kada su uslovi bili dobri i kada je Haja-i58 bio
raspoloen da mi pomae, taj krug bi se proirio i do pola kilometra. U
najgorim danima bi se smanjio na trideset, moda i samo petnaest koraka.
Takvi incidenti nisu bili esti, deavali su se samo kada sam uradio neto
to je zaista razljutilo kamije, iako ne mogu da pojmim ta bi to moglo biti.
Zveri su takode bile od velike pomoi, uvek su bile toliko ljubazne da me
upozore pre napada.
Njihovo zavijanje u koje se daju im opaze plen ne samo to me je
upozoravalo na prisustvo stvorenja u napadu ve i na pravac, udaljenost i
taan poloaj odakle napad dolazi. Cuo bih kako se to stenjanje valja preko
brda i dolina, i znao da e me jedan od ivih mrtvaca po-setiti za otprilike
pola sata. U takvim sluajevima bih zastao, a zatim se strpljivo pripremio
za napad. Skinuo bih ranac sa lea, protegnuo udove, a ponekad samo
pronaao mesto da sednem i meditiram u tiini. Uvek sam znao kad su
prili dovoljno blizu da napadnu. Uvek sam troio vreme na to da im se
poklonim i zahvalim to su bili toliko ljubazni da me upozore. Gotovo da
mi je bilo ao tih jadnih, prljavih bezumnika koji su prevaljivali toliki put
sporo i metodino, samo da bi im se putovanje zavrilo raskoljenom
lobanjom ili prerezanim vratom.
Uvek ste ubijali protivnika prvim udarcem?
Uvek.
[Zamahuje zamiljenim ikupasujem.]
58

Haja-i: bog vetra

205

Udarac unapred, nikad sa zamahivanjem. Isprva sam ciljao u podnoje


vrata. Kasnije, kako su mi vetina i iskustvo vremenom napredovali,
nauio sam kako da udarim ovde...
[Postavlja aku vodoravno spram udubljenja izmeu ela i nosa.]
To je bilo malo tee od jednostavnog odsecanja glave, zbog te debele i
jake kosti, ali bi unitilo mozak, za razliku od obezglavljenja, gde bi za ivu
glavu bio potreban jo jedan udarac.
A ta je bilo u sluaju vie napadaa? Da li je to predstavljalo vei
problem?
U poetku jeste. Kako im je rastao broj, sve vie i vie su me opkoljavali.
Te rane bitke bile su... neuredne". Moram priznati, dozvoljavao sam da mi
oseanja vode ruku. Bio sam tajfun, a ne grom. Tokom jedne borbe prsa u
prsa kod Tokai-dakea", eliminisao sam etrdeset jednog za isto toliko
minuta. Dve nedelje sam ispirao njihove telesne tenosti sa odee. Kasnije,
kada sam poeo da ispoljavam veu taktiku kreativnost, dozvolio sam da
mi se bogovi pridrue na bojnom polju. Poveo bih grupu zveri do podnoja
visoke stene i odatle im mrvio lobanje odozgo. Moda bih naao i stenu
koja bi im omoguila da se popnu za mnom, ne svi odjednom, razumete,
ve jedan po jedan, tako da sam mogao da ih obaram dole, na otro stenje.
Starao sam se da zahvalim duhu svakog kamena, litice ili vodopada koji ih
je nosio u ponor od hiljadu metara. Nisam eleo da mi taj potonji metod
prede u naviku. Morao sam da se dugo i naporno verem po stenju kako bih
doao do tela.
Ili ste za leom?
Da bih ga sahranio. Nisam mogao tek tako da ga ostavim, da zagauje
reicu. To ne bi bilo... pravilno".
Da li ste sahranjivali sva tela?
Sva do jednog. Tada, posle Tokai-dakea, kopao sam tri dana. Glave
sam uvek odvajao; obino sam ih spaljivao, ali u Tokai-dakeu sam ih bacio

206

u vulkanski krater gde je Ojamacumijev59 bes mogao da proisti njihov


smrad. Nisam ba sasvim razumeo zato sam sve to radio, jednostavno mi
se inilo ispravnim, da izdvojim izvor zla.
Odgovor mi se javio u predveerje druge zime koju sam proveo u
izgnanstvu. To je trebalo da bude poslednja no koju u provesti u kronji
visokog drveta. Nameravao sam da se, kada padne sneg, vratim u peinu u
kojoj sam proveo prethodnu zimu. Taman sam se komotno smestio i
saekao da me toplota zore uspava, kada sam zauo korake, previe brze i
energine za zveri. Haja-i je reio da te noi bude milostiv. Doneo mi je
miris koji je mogao da potie jedino od ljudskog bia. Doao sam do
spoznaje da su ivi mrtvaci iznenaujue lieni mirisa, jeste, malo se osea
raspadanje, moda malo jae ako je telo ve due vreme reanimirano, ili
ako se savakano meso probilo kroz utrobu i nataloilo se u truloj hrpi u
donjem veu. Ali pored toga, ivi mrtvaci su imali neto to se moglo
nazvati zadahom bez mirisa". Nisu proizvodili znoj, mokrau niti
konvencionalni izmet. Nisu ak nosili ni bakterije u stomaku ili zubima,
zbog kojih ljudima inae zaudara iz usta. Nita od svega toga nije vailo za
dvonoca koji se brzo pribliavao mom poloaju. Njegov dah, telo, odea,
sve to oigledno ve neko vreme nije bilo oprano.
I dalje je bilo mrano, tako da me nije primetio. Shvatio sam da e ga
put dovesti tano ispod granja mog drveta. unuo sam polako, bez
ikakvog zvuka. Nisam bio siguran da li je neprijatelj, lud ili moda ak
nedavno ujeden. Nisam hteo da rizikujem.
[U tom trenutku se ubacuje Kondo.]
KONDO: Naao se na meni pre nego to sam i bio svestan. Ma mi je
izleteo iz ruke, noge su me izdale.
TOMONAGA: Naskoio sam mu izmeu lopatica, nedovoljno snano
da ga trajnije povredim, ali dovoljno da izbijem vazduh iz njegovog
mravog, neuhranjenog tela.
KONDO: Oborio me je na stomak, lice mi je nabio u zemlju, a seivo tog
asova mi vrsto pribio ispod potiljka.
TOMONAGA: Rekao sam mu da miruje, da u ga ubiti ako se samo
pomeri.
59

Ojamacumi: vladar planina i vulkana.

207

KONDO: Pokuao sam da progovorim, dahui u naletu kalja da sam


prijatelj, da nisam ni znao da je on tu, da sam samo hteo da proem i
nastavim svojim putem.
TOMONAGA: Pitao sam ga kuda se zaputio.
KONDO: Rekao sam u Nemuro, glavnu luku za evakuaciju na
Hokaidu, gde moda jo eka neko poslednje prevozno sredstvo, ribarski
brod ili... neto to bi jo moglo da me preveze do Kamatke.
TOMONAGA: Nisam razumeo. Naloio sam mu da objasni.
KONDO: Sve sam mu ispriao, o zarazi, evakuaciji. Plakao sam kada
sam mu rekao da je Japan potpuno naputen, da je Japan nai.
TOMONAGA: I najednom mi je postalo jasno. Znao sam zato su mi
bogovi oduzeli vid, zato su me poslali na Hokaido da nauim kako da
brinem o zemlji i zato su poslali medveda da me upozori.
KONDO: Poeo je da se smeje, dozvolio mi da ustanem i pomogao mi
da otresem zemlju sa odee.
TOMONAGA: Rekao sam mu da Japan nije naputen, da ga nisu
napustili oni koje su bogovi izabrali za njegove batovane.
KONDO: Isprva nisam razumeo...
TOMONAGA: I tako sam mu objasnio da se Japanu, kao ni bilo kom
drugom vrtu, ne srne dozvoliti da uvene i umre. Mi emo se brinuti o
njemu, uvati ga, unitavati hodajuu poast koja ga je zarazila i uprljala, i
povratiemo njegovu lepotu i istotu za dan kada mu se vrate njegova
deca.
KONDO: Pomislio sam da jc lud, rekao sam mu to u lice. Nas dvojica
protiv miliona sijafua?
TOMONAGA: Vratio sam mu ma; njegova teina i izbalansiranost
izgledale su mi poznato kada sam ga dotakao. Rekao sam mu da emo se
moda suoiti sa pedeset miliona udovita, ali ta udovita e se suoiti sa
bogovima.

208

*
Sjenfugeos, Kuba
[Serjoa Garsija Alvares predlae da se sastanemo u njegovoj
kancelariji. Pogled e vam oduzeti dah", obeava. Neete se
razoarati." Na ezdeset devetom spratu tedne i kreditne
banke Malpika, druge zgrade po visini na Kubi posle
havanskih Kula Hozea Martija, kancelarija Senjor Alvaresa u
uglu gleda istovremeno na blistavu metropolu i na uzavrelu
luku. Sada je arobni trenutak" za energetski nezavisne
graevine kao to je Malpika, ono doba dana kada njeni
fotonaponski prozori hvataju zalazak sunca sa svojom gotovo
neprimetnom nijansom ma-gente. Senjor Alvares je bio u
pravu. Nisam razoaran.]
Kuba je pobedila u ratu protiv zombija; moda to i nije naroito
skromna izjava, s obzirom na ono to se desilo tolikom broju drugih
zemalja, ali pogledajte samo kako nam je bilo pre dvadeset godina u
poredenju s onim kako nam je sada.
Pre rata, iveli smo u dravi kvaziizolacije, i bilo nam je gore nego na
vrhuncu hladnog rata. U doba mog oca barem ste mogli da raunate na ono
to se smatralo ekonomskim blagostanjem u Sovjetskom Savezu i njegovim
komunistikim satelitima. Ali od pada komunistikog bloka, iveli smo u
neprekidnoj nematini. Hrana na takice,gorivo na bonove... najblie bih
mogao to da uporedim sa Velikom Britanijom u vreme Blica, i poput tog
ostrva pod opsadom, i mi smo iveli pod mranim oblakom sveprisutnog
neprijatelja.
Blokada Sjedinjenih Drava, iako nije bila toliko stroga kao u doba
hladnog rata, svejedno je teila tome da nam ugui ekonomiju tako to je
kanjavala sve drave koje bi pokuale da slobodno i otvoreno trguju s
nama. Koliko god da jc strategija SAD bila uspena, njen najvei trijumf bio
je to to je Fidelu omoguila da naeg ugnjetaa sa severa koristi kao
izgovor da ostane na vlasti. Vidite kako vam je ivot teak", govorio je on.
Blokada vam je to donela, Jenkiji su vam to uradili, a da nije bilo mene,

209

ve bi se iskrcavali na naim plaama!" Bio je briljantan, Makijavelijev


najbolji uenik. Znao je da ga nikad neemo svrgnuti dok je neprijatelj na
vratima. I tako smo trpeli muke i tlaenje, dugake redove i priguene
glasove. To je bila Kuba na kojoj sam ja odrastao, jedina Kuba koju sam
mogao da zamislim. To jest, sve dok mrtvi nisu poeli da ustaju.
Sluajeva je bilo malo i momentalno su eliminisani, uglavnom kineske
izbeglice i nekoliko evropskih biznismena. Putovanja iz SAD su i dalje bila
mahom zabranjena, tako da smo bili poteeni poetnog udara prvog
talasa masovnih migracija. Represivna priroda naeg drutva-tvrave
doputala je vladi da preduzima mere kako bi obezbedila da se infekciji
nikada ne dozvoli da se proiri. Sva putovanja unutar zemlje bila su
suspendovana, a mobilisane su i redovna vojska i teritorijalna odbrana.
Zahvaljujui visokom procentu lekara po glavi stanovnika, na voa je
znao za pravu prirodu zaraze nedeljama pre nego to je prijavljen prvi
sluaj.
Do nastanka Velike panike, kada se svet konano probudio pred
komarom koji je provaljivao kroz vrata, Kuba se ve pripremila za rat.
Jednostavna injenica geografskog poloaja potedela nas je opasnosti
od brojnih kopnenih hordi. Nai napadai dolazili su sa mora, naroito
armade izbeglica u brodovima. Ne samo to su donosili zarazu, kao to
smo videli irom sveta, ve je bilo i onih koji su smatrali da svojim novim
domovima treba da vladaju kao neki moderni konkistadori.
Pogledajte samo ta se desilo sa Islandom, predratnim rajem, tako
sigurnim i bezbednim da im nikada nije palo na pamet da imaju stalnu
vojsku. ta su mogli da urade posle povlaenja amerike vojske? Kako su
mogli da zaustave bujicu izbeglica iz Evrope i zapadne Rusije? Nije
nikakva tajna da je nekada idilino arktiko utoite postalo kazan
zaleene krvi, pa je i dan-danas najzaraenija Bela zona na planeti. To smo
vrlo lako mogli biti i mi, da nije bilo primera koji su nam dala naa braa na
Malim Antilima.
Ti mukarci i ene, od Angilje do Trinidada, ponosno mogu da polau
pravo na svoje mesto meu najveim ratnim herojima. Prvo su zaustavili
viestruke sluajeve zaraze du svog arhipelaga, a zatim su, gotovo bez
aska odmora, odbijali ne samo plovee zombije, ve i beskonanu poplavu
ljudskih osvajaa. Prolivali su svoju krv kako mi ne bismo morali. Naterali
su potencijalne latifundiste da dobro razmisle o svojim osvajakim

210

planovima i shvate da, ako ve malobrojni civili naoruani samo runim


vatrenim orujem i maetama mogu tako istrajno da brane svoju
domovinu, ta li e ih tek saekati na obalama zemlje koja je naoruana
svim i svaim, od borbenih tenkova do radarski navoenih protivbrodskih
projektila?
Naravno, stanovnici Malih Antila nisu se borili za dobrobit kubanskog
naroda, ali njihove rtve su nam pruile taj luksuz da postavljamo
sopstvene uslove. Svi koji su traili sklonite doekani su izrekom
uobiajenom medu severnoamerikim roditeljima: Dok si pod mojim
krovom, povinovae se mojim pravilima."
Nisu sve izbeglice bili Jenkiji; stizali su i iz kontinentalne Latinske
Amerike, Afrike, zapadne Evrope, naroito panije - mnogo panaca i
Kanaana poseivalo je Kubu poslom ili radi godinjeg odmora. Upoznao
sam nekoliko njih pre rata, bili su to dobri ljudi, ljubazni, toliko drugaiji
od Istonih Nemaca iz moje mladosti koji su bacali slatkie uvis i smejali se
dok smo ih mi, deca, grabili kao pacovi.
Meutim, najvei broj izbeglica na brodovima poticao je iz Sjedinjenih
Drava. Svakim danom ih je pristizalo sve vie, na velikim ili privatnim
brodovima, ak i na splavovima rune izrade, to je mamilo ironian osmeh
na naa lica. Toliko njih, ukupno pet miliona, to je bilo gotovo kao
polovina naeg domaeg stanovnitva, bilo je uz ljude svih ostalih
nacionalnosti podvrgnuto nadlenosti vladinog Programa karantina za
doseljenike".
Ne bih iao toliko daleko da uporedim centre za raseljavanje sa
zarobljenikim logorima. To nije moglo da se poredi sa tegobnim ivotom
naih politikih disidenata; pisaca i uitelja... Imao sam drugara" koga su
optuili da je homoseksualac. Njegove prie iz zatvora ne mogu da se
porede ni sa najgorim centrom za raseljavanje.
Meutim, tamo nije bilo lako iveti. Ti ljudi su, bez obzira na predratno
zanimanje ili status, najpre morali da rade na njivama, dvanaest do
etrnaest sati na dan, gajili su povre na naim nekadanjim dravnim
plantaama eerne repe. Barem je klima bila na njihovoj strani.
Temperatura je padala, nebo se smrkavalo. Majka Priroda je bila dobra
prema njima. Straari, meutim, nisu. Budi srean to si iv", vikali bi
posle svakog amara ili uta. Ako nastavi da prigovara, baciemo te
zombijima!"

211

U svim logorima se govorkalo o stranim zombi jamama", rupama u


koje su bacali problematine". OOD [Opti obavetajni direktorat] je ak
ubacivao zarobljenike medu stanovnitvo da ire prie o tome kako su
lino gledali kako ljude naglavake sputaju u uzavrelo jezero zombija. To
su radili samo da bi se svi vladali kako treba, razumete, nita od svega toga
nije bilo istina... dodue... bilo je pria o belcima iz Majamija". Veinu
amerikih Kubanaca smo doekali rairenih ruku. I ja sam imao roake koji
su iveli u Dejtonu i jedva su odatle izvukli ivu glavu. Suze prolivene
prilikom prvih ponovnih susreta u tim ranim, mahnitim danima mogle su
da ispune Karipsko more. Ali taj prvi talas postrevolucionarnih imigranata
imune elite koja je cvetala pod starim reimom i koja je provela ostatak
ivota u pokuajima da srui sve to smo se mi muili da izgradimo - kad je
re o tim aristokratama... ne tvrdim da postoje dokazi da su te debele
reakcionarne guzice nalivene belim bakardijem pobacali zombijima... Ali
ako jesu, sada mogu Batisti da liu muda u paklu.
[Stegnut, zadovoljan osmeh javlja mu se na usnama.]
Naravno, nismo mogli da primenjujemo tu vrstu kanjavanja prema
vaim ljudima. Glasine i pretnje bile su jedno, ali fiziki postupak... gurajte
ljude, bilo koje ljude, predaleko i rizikovaete mogunost pobune. Pet
miliona Jenkija koji bi se svi digli u otvorenoj revoluciji? Nezamislivo. Ve
je previe vojske bilo potrebno da bi se u logorima odravao red, i to je bio
poetni uspeh invazije Jenkija na Kubu.
Jednostavno nismo imali dovoljno ljudi da uvamo pet miliona
zatoenika i obalu dugaku gotovo etiri hiljade kilometara. Nismo mogli
da vodimo rat na dva fronta. Zato je doneta odluka da se centri
rasformiraju i da se omogui da deset procenata jenkijevskih zatoenika
rade izvan ice po specijalizovanom programu uslovnog pomilovanja. Ti
zatoenici bi radili poslove koje Kubanci vie nisu eleli da obavljaju
fizike poslove, pranje sudova i ienje ulica i mada im je nadnica bila
gotovo beznaajna, njihovi radni sati raunali su se po sistemu bodovanja
koji im je omoguavao da kupe slobodu za druge zatoenike.
Bila je to genijalna ideja pala je na pamet nekom Kubancu sa Floride
i logori su se ispraznili za est meseci. U poetku je vlada pokuavala
sve da ih prati, ali to se ubrzo pokazalo nemoguim. Za godinu dana su se
gotovo sasvim integrisali, Nortekubanosi" koji su prodrli u gotovo svaki
deo naeg drutva.

212

Logori su zvanino stvoreni kako bi zadrali irenje infekcije", ali ne


one infekcije koju su irili mrtvi.
U poetku je ta zaraza bila neprimetna, jer smo svi jo bili pod
opsadom. I dalje se nalazila iza zatvorenih vrata, o njoj se i dalje samo
aputalo. Ono to se zbilo u sledeih nekoliko godina nije bila toliko
revolucija koliko evolucija, ekonomska reforma ovde, legalizovane
privatne novine tamo. Ljudi su poeli da razmiljaju i govore smelije.
Polako, u tiini, seme je poelo da puta korenje. Siguran sam da bi Fidel
rado zgromio svojom gvozdenom pesnicom zaetke naih sloboda. Moda
i bi, da se svetski dogaaji nisu odigravali u nau korist. Sve se zauvek
promenilo kada su svetske vlade odluile da krenu u napad.
Najednom smo postali Arsenal pobede". Bili smo korpa za hleb, centar
za proizvodnju, zemlja za obuku i odskona daska. Postali smo vazduna
luka za Severnu i Junu Ameriku, veliko pristanite za deset hiljada
brodova.60 Imali smo para, mnogo para, para koje su preko noi stvorile
srednju klasu, i naprednu kapitalistiku ekonomiju kojoj su bile potrebne
prefinjena znanja i praktino iskustvo Nortekubanosa.
Mislim da naa veza nikada nee pui. Pomogli smo im da povrate
svoju zemlju, a oni nama da povratimo nau. Pokazali su nam ta znai
demokratija... slobodu, ne samo u nejasnim, apstraktnim pojmovima, ve i
na veoma stvarnom, individualnom ljudskom nivou. Sloboda nije neto to
imate tek da biste je imali, morate najpre eleti neto drugo, a tek potom
eleti slobodu da se za to borite. To je lekcija koju smo nauili od
Nortekubanosa. Svi su oni sanjali tako velike snove i rtvovali su ivote za
slobodu da te snove i ostvare. Zato bi ih se inae El Hefe toliko plaio?
Nisam iznenaen to je Fidel znao da plima slobode dolazi da ga svrgne
s vlasti. Iznenaen sam nainom na koji je tako dobro uzjahao taj talas.
[Smeje se, pokazuje na fotografiju na zidu, fotografiju ostarelog
Kastra koji dri govor u Parke sentralu.]
Moete li da poverujete kakva je muda imao taj kurvin sin, ne samo da
prihvati novu demokratiju zemlje, ve i da sebi pripie zasluge za to?
Genije. Da lino predsedava prvim kubanskim slobodnim izborima, pri
Taan broj saveznikih i neutralnih brodova koji su za vreme rata bili usidreni u
kubanskim lukama jo nije poznat.
60

213

emu je njegov poslednji zvanini akt bio da sam sebi oduzme vlast. Zato je
za njim ostao spomenik, a ne krvava fleka na zidu. Naravno, naa nova
latinska supersila daleko je od idealne. Imamo na stotine politikih partija i
vie interesnih grupa nego peska po plaama. Imamo trajkove, nerede,
proteste, kako se ini, gotovo svakog dana. Vidite zato je Ce otiao odmah
posle revolucije. Mnogo je lake dizati vozove u vazduh nego organizovati
ih tako da saobraaju na vreme. Sta je ono govorio gospodin Ceril?
Demokratija je najgori oblik vladavine, ako se izuzmu svi ostali." [Smeje
se.]

*
Patriotski memorijalni spomenik, Zabranjeni grad, Peking,
Kina
[Pretpostavljam da je admiral Sju Dicaj izabrao ba ovo
mesto zbog mogunosti da se tu zatekne i fotograf, iako niko
jo od rata nije ni najmanje dovodio u pitanje njegov ili
patriotizam njegov posade, ipak ne eli da rizikuje pred oima
stranih italaca". Isprva rezervisan, pristaje na ovaj intervju
samo pod uslovom da objektivno sasluam njegovu" stranu
prie, i tog se zahteva dri i poto mu objasnim da druge strane
nema.]
[Napomena: Iz razloga jasnoe, kineske pomorske oznake zamenjene
su zapadnjakim.]
Nismo bili izdajnici to kaem pre nego to budem rekao bilo ta
drugo. Voleli smo svoju zemlju, svoj narod, i mada moda nismo voleli one
koji su vladali i jednim i drugim, bili smo nepokolebljivo lojalni svojim
vodama.
Nikada ne bismo ni pomislili da uradimo ono to smo uradili da
situacija nije postala tako oajna. U vreme kada je kapetan en prvi put
izneo svoj predlog, ve smo bili na ivici. Bilo ih je u svakom gradu, svakom
selu. Na devet i po miliona kvadratnih kilometara nae zemlje, nismo
mogli da pronaemo centimetar mira.

214

Vojska, sve sami arogantni gadovi, insistirala je neprekidno da sve dre


pod kontrolom, da samo to nije nastupio preokret i da e do sledeeg
snega itava zemlja biti pacifikovana. Tipino vojniko razmiljanje: previe
agresivno, sa previe samopouzdanja. Treba vam samo grupa mukaraca
ili ena, dajte im odgovarajuu istovetnu odeu, nekoliko sati obuke, neto
to moe da proe kao oruje i imate vojsku, ne ba najbolju, ah opet
vojsku.
Tako ne moe kod mornarice, koja god bila. Svaki brod, koliko god
primitivan bio, moe se napraviti samo sa dosta energije i materijala.
Vojska moe da zameni svoje topovsko meso za samo nekoliko sati; nama
su za to potrebne godine. Zato smo pragmatiniji od svojih sunarodnika u
zelenom. Teimo da sagledamo situaciju sa malo vie... ne elim da kaem
opreza, ali moda sa vie stratekog konzervatizma. Povlaenje,
konsolidovanje, domainsko upravljanje resursima. Naravno, bila je to
filozofija ista kao i u Redekerovom planu, ali naravno, vojska nije htela da
slua.
Odbili su Redekera?
Bez aska razmiljanja ili interne rasprave. Kako je armija uopte mogla
da izgubi? Sa svojim ogromnim rezervama konvencionalnog oruja, sa
svojim bunarom bez dna" ive sile... taj bunar bez dna", to je bilo neto
neoprostivo. Znate li zato smo imali takvu eksploziju prirataja u
pedesetim godinama dvadesetog veka? Zato to je Mao smatrao da je to
jedini nain da pobedimo u nuklearnom ratu. To je istina, nije propaganda.
Svi su znali da kada se atomska praina na kraju slegne, onih nekoliko
hiljada preivelih Amerikanaca ili Sovjeta ne bi moglo da se odupre
desetinama miliona Kineza. Brojke, to je bila filozofija generacije mojih
dedova, i vojska je tu strategiju brzo prihvatila kada su nae iskusne,
profesionalne trupe prodrane u prvim fazama zaraze. Ti generali, bolesni,
izopaeni matori kriminalci, sedeli su u svom bezbednom bunkeru i
nareivali da se talas za talasom tek regrutovanih omladinaca baca u
borbu. Da li su se ikad setili da pomisle da je svaki mrtav vojnik zapravo
ivi zombi? Da li su ikada shvatili da smo, umesto da njih davimo u
bunaru bez dna, mi ti koji se davimo, guimo i umiremo kao
najmnogoljudnija nacija na Zemlji, prvi put u istoriji u opasnosti da
postanemo fatalno brojano prevladani?

215

To je bilo ono to je kapetana ena gurnulo u bezdan. Znao je ta e se


dogoditi ako se rat nastavi svojim tokom, i kolike e nam biti anse za
opstanak. Da je mislio da ima ikakve nade, zgrabio bi puku i bacio se na
ive mrtvace. Bio je ubeen da Kineza uskoro vie nee biti, a moda, na
kraju, ni bilo kojih drugih ljudi, bilo gde. Zato je izneo svoje namere viim
oficirima, objavivi da smo mi moda jedina ansa da sauvamo neto od
nae civilizacije.
Da li ste se sloili s njegovim predlogom?
U poetku nisam verovao. Bekstvo naim brodom, naom nuklearnom
podmornicom? To nije bilo puko dezertiranje, beanje usred rata kako
bismo spasli svoje bedne koe. To je bila kraa jedne od najveih
dragocenosti otadbine. Admiral Deng He bila je jedna od tri podmornice
sa balistikim projektilima koje smo imali i najnovija od onih koje su
zapadnjaci nazivali model 94". Bila je dete etiri roditelja: ruske pomoi,
crnoberzanske tehnologije, plodova antiamerike pijunae i, ne
zaboravimo to, vrhunca bezmalo pet hiljada godina neprekidne kineske
istorije. Bila je to najskuplja, najnaprednija, najmonija maina koju je naa
zemlja ikada napravila. Ukrasti je jednostavno, kao amac za spaavanje,
bilo je nezamislivo. Samo su me snaga linosti kapetana ena, njegov
dubok, fanatini patriotizam, ubedili da nam je to jedina alternativa.
Koliko vam je trebalo da se pripremite?
Tri meseca. Bio je to pravi pakao. uingdao, naa matina luka, bila je
pod neprekidnom opsadom. Zvali su sve vie i vie vojnih jedinica da
odravaju red, i svaka sledea je bila malo manje obuena, manje
opremljena, malo mlaa ili starija od prethodne. Neki kapetani povrinskih
brodova morali su da poalju nevane" lanove posade da pomognu
odbrani baze. Na perimetar je gotovo svakodnevno trpeo napade. A usred
svega toga trebalo je da pripremimo i snabdemo brod za plovidbu morem.
Trebalo je to da izgleda kao rutinska radovna patrola; morali smo da
prokrijumarimo na podmornicu i zalihe za hitne sluajeve, i lanove
porodice.

216

lanove porodice?
O, da, to je bio glavni kamen temeljac plana. Kapetan en je znao da
posada nee napustiti luku ukoliko njihove porodice ne budu mogle da
pou sa njima.
Kako je to bilo mogue?
Da ih naemo ili da ih prokrijumarimo u podmornicu?
I jedno i drugo.
Bilo nam jc teko da ih pronaemo. Veini su porodice bile ratrkane po
zemlji. Uinili smo sve to smo mogli da stupimo u kontakt s njima,
popravljali telefonsku liniju ili slali poziv po vojnoj jedinici koja je ila u
tom smeru. Poruka je uvek bila ista: ubrzo se vraamo patrolira-nju i oni
treba da prisustvuju ceremoniji. Ponekad smo pokuavali da tome damo
prizvuk vee hitnosti, kao da je neko na samrti i mora da ih vidi. Vie od
toga nismo mogli. Niko nije smeo da ode i fiziki ih dovede: to je bilo
previe rizino. Nismo imali viestruke posade kao vi na vaim
podmornicama s projektilima. Svaki lan bi nam nedostajao na moru.
Saaljevao sam svoje drugove s podmornice, zbog toga koliko su propatili
ekajui. Imao sam sree to su moja ena i deca...
Deca? Mislio sam...
Da smo smeli da imamo samo jedno dete? Taj zakon je izmenjen
godinama pre rata, i to je bilo praktino reenje za problem neuravnoteene
nacije sinova jedinaca. Imao sam bliznakinje. I sree. Moja ena i deca ve
su bili u bazi kada su nevolje poele.
A ta je bilo sa kapetanom? Da li je on imao porodicu?
Njega je ena napustila poetkom osamdesetih. Bio je to straan
skandal, pogotovo u to vreme. Jo mu se divim zbog toga to je uspeo i da
spase karijeru i da podigne sina.
Imao je sina? Da li je on poao sa vama?
[Sju izbegava pitanje.]

217

Za mnoge druge najgore je bilo ekanje, spoznaja da ak i ako njihovi


uspeju da stignu do uingdaoa, postoje veliki izgledi da smo mi ve
otplovili. Zamislite samo taj oseaj krivice. Zatraite od porodice da doe
kod vas, moda i da napusti kakvu-takvu bezbednost mesta gde se do tada
krila, samo da bi stigla i videla kako je ostala naputena na pristanitu.
Da li se mnogo njih pojavilo?
Vie nego to bi iko pomislio. Ukrcavali smo ih kriom nou, u
uniformama. Neke decu i starce prenosili smo u sanducima za
namirnice.
Da li su porodice znale ta se deava? ta ste nameravali da uradite?
Ne verujem. Svaki lan nae posade imao je stroga nareenja da uti. Da
je MSS samo nanjuio ta spremamo, najmanje od ega bismo morali da
strahujemo bili bi ivi mrtvaci. uvanje tajne nas je isto tako primoralo da
isplovimo na osnovu rutinskog rasporeda za patrole. Kapetan en je
strano eleo da saeka okasnele lanove porodica koji su bili udaljeni
moda samo nekoliko dana, nekoliko sati! Znao je da je to moglo sve da
ugrozi, i nerado je naredio da dignemo sidro. Pokuao je da prikrije svoja
oseanja i mislim da je, pred veinom, i uspeo u tome. Ali ja sam mu video
to u oima, u odrazu sve daljih poara uingdaoa.
Kuda ste se zaputili?
Najpre u dodeljeni sektor za patroliranje, kako bi u poetku sve
izgledalo normalno. A posle toga, ko zna.
Pronalaenje nekog novog doma nije, makar za neko vreme, dolazio u
obzir. Do tada se poast ve proirila svud po svetu. Nijedna neutralna
zemlja, koliko god bila udaljena, nije mogla da nam garantuje bezbednost.
A ta je bilo sa prelaskom na nau stranu, u Ameriku ili neku drugu
zapadnu zemlju?
[Pogleda me hladno i prodorno.]
Zar biste vi to uradili? Deng je nosio esnaest balistikih projektila JL-2;
svi osim jednog nosili su po etiri bojeve glave za eksploziju u atmosferi,
snage devedeset kilotona. Po tome je bio jednako opasan kao i jedna od

218

najjaih zemalja na svetu, jer je tu bilo dovoljno snage da se unite itavi


gradovi pukim okretanjem kljua. Zar biste vi predali tu mo drugoj zemlji,
jedinoj zemlji koja je do tada u besu upotrebila nuklearno oruje?
Ponavljam poslednji put, mi nismo bili izdajnici. Koliko god nam je vlast
bila zloinaka i bezumna, mi smo jo bili kineski mornari.
Dakle, bili ste sami.
Sasvim sami. Bez kue ili prijatelja, bez sigurne luke koliko god oluje
bile jake. Admiral Deng He je bio itav na svet: nebo, zemlja, sunce i
mesec.
To je sigurno bilo veoma teko.
Prvih nekoliko meseci je prolo kao da smo u redovnoj patroli.
Podmornice s projektilima su i projektovane tako da mogu da se kriju, to
smo i radili. Duboko i tiho. Nismo bili sigurni da nae sopstvene borbene
podmornice nisu u potrazi za nama. Po svemu sudei, vlada je imala druge
brige. Opet, obavljane su redovne borbene vebe, a civili su obuavani za
disciplinu zvuka. Glavni brodski inenjer je ak posebno zvuno izolovao
menzu, pa je mogla da se koristi kao uionica i igralite za decu. Deca,
naroito ona mlada, nisu imala pojma ta se deava. Mnoga su ak sa
porodicom proputovala kroz zaraene oblasti, a neka su jedva izvukla ivu
glavu. Znala su samo da udovita vie nema, da su prognana u retke
komare. Sada su bila na sigurnom i to je jedino bilo vano. Valjda smo se
svi tako oseali tih prvih nekoliko meseci. Bili smo ivi, zajedno i na
bezbednom. Ako se ima u vidu ono to se dogaalo s ostatkom planete, ta
jo smo mogli da poelimo?
Da li ste nekako mogli da pratite krizu?
Ne odmah. Na cilj je bilo skrivanje, izbegavanje trgovakih brodskih
puteva i podmornikih patrolnih sektora... kako naih, tako i vaih.
Meutim, razmiljali smo o tome. Koliko se brzo iri? Koje su zemlje
najvie pogoene? Da li iko koristi nuklearnu opciju? Ako je tako, to je
onda kraj za sve nas. Na ozraenoj planeti, hodajui mrtvaci mogli bi da
budu jedina preostala iva" stvorenja. Nismo bili sigurni ta bi velika doza
radijacije uinila mozgu zombija. Da li bi ih na kraju pobila, izazivajui u

219

njihovoj sivoj masi nastanak viestrukih, rastuih tumora? To bi bio sluaj s


obinim ljudskim mozgom, ali posto su se ivi mrtvaci suprotstavili
svakom drugom zakonu prirode, zato bi i sa tom reakcijom bilo drugaije?
U noima provedenim u oficirskoj sobi aputali smo uz aj dok nismo bili
na dunosti, zamiljajui zombije brze kao gepardi, okretne kao majmuni,
sa mutiranim mozgovima koji su narastali, pulsirali i prskali im iz lobanja.
Porunik Song, na oficir za reaktor, doneo je na podmornicu svoje akvarclbojc i naslikao je prizor grada u ruevinama. Pokuao je da nam kae kako
to nije nijedan odreeni grad, ali svi smo prepoznali izvijene ostatke silueta
graevina u Pudongu. Song je odrastao u angaju. Izlomljeni horizont je
sijao mutnocrven spram sasvim crnog neba nuklearne zime. Kia pepela je
obasipala ostrvca ruevina koja su se izdizala iz jezera istopljenog stakla.
Posred te apokaliptine pozadine vijugala je reka, zelenkastosmea zmija
koja sc uzdizala u glavu od hiljadu sastavljenih tela: ispucale koe,
ogoljenog mozga, mesa koje je kapalo sa koatih ruku ispruenih ispod
lica razjapljenih usta sa crvenim, svetleim oima. Ne znam kada je
zapovednik Song zapoeo svoj projekat, znam samo da ga je nekolicini nas
kriom pokazao kada smo ve tri meseca bili na moru. Nikada to nije
nameravao da pokae kapetanu enu. Nije bio toliko glup. Ali neko je
sigurno ispriao o tome i Stari je ubrzo sve prekinuo.
Songu je nareeno da svoje delo prekrije neim veselim, letnjim
zalaskom sunca nad jezerom Djen. Posle toga je naslikao jo nekoliko
pozitivnih" murala na svim slobodnim povrinama pregrada. Kapetan
Ccn jc takoe naredio i da prestanemo sa spekulacijama van dunosti.
Nanosite tetu moralu posade." Ah mislim da ga je nateralo da ponovo
uspostavi neto nalik na kontakt sa spoljnim svetom.
Mislite na aktivnu komunikaciju ili na pasivni nadzor?
Ovo potonje. Znao je da su Songova slika i nai apokaliptiki razovori
rezultat duge izolacije, Jedini nain da se ugue sve dalje opasne misli" bio
je da se spekulacije zamene vrstim injenicama. U potpunoj izolaciji smo
proveli gotovo sto dana i noi. Morali smo da znamo ta se dogaa, pa
makar to bilo mrano i beznadeno kao Songova slika. Do tada su na
sonarni oficir i njegova ekipa jedini znali bilo ta o svetu izvan nae
podmornice. Ti ljudi su sluali more: struje, bioloki" svet kao to su ribe i
kitovi, i tihe udare oblinjih propelera. Ve sam rekao da nas je kurs odveo

220

u najzabaenije kutke svetskih okeana. Namerno smo odabrali oblasti gde


se inae nijedan brod nije mogao videti. Meutim, tokom proteklih meseci
Lijueva ekipa je imala sve vei broj sluajnih kontakata. Hiljade brodova
sada su se nagomilale na povrini, a mnogi od njih nisu postojali u arhivi
naeg raunara.
Kapetan je naredio da se podmornica podigne na dubinu periskopa.
Antenski stub ESM-a se podigao, zapljusnule su nas stotine radarskih
tragova; slino je bilo i sa radiom. Konano su periskopi, kako onaj za
pretraivanje, tako i glavni borbeni, izbili na povrinu. Nije to kao to
viate u filmovima, gde ovek obori ruice i zaviri kroz teleskopsko soivo.
Ti periskopi ne ulaze u unutranje korito. Svaki je u stvari video-kamera
koja alje signal monitorima u celoj podmornici. Nismo mogli da
poverujemo u ono to smo videli. Izgledalo je kao da je oveanstvo sve to
je imalo poslalo na more. Videli smo tankere, teretnjake, brodove za
krstarenje. Videli smo remorkere kako vuku teglenjake, hidrokrilce, lae za
ubre, istae morskog dna, i sve to samo u prvom satu posmatranja.
Sledeih nekoliko nedelja posmatrali smo i desetine vojnih brodova, i
svaki od njih je mogao da nas primeti, ali niko za to, izgleda, nije mario.
Znate za USS Saratogu? Videli smo kako je vuku preko Junog Atlantika, a
paluba joj je sada bila prekrivena atorima. Videli smo brod koji je morao
biti HMS Pobeda, kako see talase pod umom improvizovanih jedara.
Videli smo i Aurom, onu originalnu teku krstaricu iz Prvog svetskog rata
ijom je pobunom zapoela Boljevika revolucija. Ne znam kako je
isplovila iz Sankt Peterburga, niti odakle im dovoljno uglja da odravaju
vatru u njenim kotlovima.
Bilo je tamo bezbroj izlupanih ljutura odavno zrelih da budu
rashodovane: skifova, trajekta i teglenjaka koji su svoj vek proveli na
mirnim jezerima ili rekama, priobalnih plovila koja nikada nisu smela da
napuste luku za koju su napravljena. Videli smo plovee pristanite veliko
kao srueni oblakoder, sa palubom prekrivenom graevinskim skelama
koje su sluile kao priruni stanovi. Plutalo je besciljno, bez ijednog
remorkera ili prateeg broda na vidiku. Ne znam kako su ti ljudi preiveli,
pa ak ni da li su preiveli. Bilo je mnogo brodova koji su samo plutali,
praznih bunkera za gorivo, bez naina da proizvedu energiju.

221

Videli smo mnogo malih privatnih brodova, jahti i velikih motornih


amaca privezanih meusobno u dinovske splavove bez odredita. Videli
smo i mnogo pravih splavova napravljenih od klada i automobilskih guma.
ak smo naili na pomorsku favelu povrh stotina kesa za ubre punih
granula stiropora. Sve nas je to podsetilo na Ping-pong mornaricu", na
izbeglice koje su za vreme Kulturne revolucije pokuavale da otplove do
Hong-Konga na vreama punim loptica za stoni tenis.
Saaljevali smo te ljude, saaljevali smo ih zbog beznadene sudbine
koja ih eka. Da besciljno plutaju nasred okeana i pod legnu gladi, ei,
sunanici ili samom moru,,. Komandant Song je to nazvao najveom
regresijom oveansiva". Ponikli smo iz mora", govorio je on, ,,a sad mu
beimo natrag." Beanje je bilo pravi izraz. Ti ljudi oigledno nisu ni
pomislili na to ta e raditi kada dosegnu bezbednost" talasa. Samo su
smatrali da je i to bolje nego da ih rastrgnu na kopnu, U svojoj panici
sigurno nisu uviali da samo odlau neizbeno.
Da li ste ikada pokuali da im pomognete? Dali im hrane ili vode,
moda povukli...
Kuda? Sve i da smo znali gde bi mogle biti sigurne luke, kapetan nije
eleo da rizikuje da nas neko spazi. Nismo znali ko ima radio, ko moda
slua taj signal. I dalje nismo znali da li love nau podmornicu. A postojala
je jo jedna opasnost: momentalna opasnost od neupokojenih. Videli smo
dosta zaraenih brodova, na nekima se posada i dalje borila za ivot, na
nekima su mrtvi bili jedina preostala posada. Jednom, nedaleko od Dakara,
u Senegalu, naili smo na luksuzni putniki brod po imenu Nordijska carica,
nosivosti etrdeset pet hiljada tona. Optika naeg periskopa za
pretraivanje bila je dovoljno jaka da vidimo svaki krvavi otisak ake
razmazan na prozorima balske dvorane, svaku muvu koja bi sletela na
kosti i meso na palubi. Zombiji su padali u okean, po jedan na svakih
nekoliko minuta. Ugledali bi neto u daljini, moda avion u niskom letu, ili
ak vrh naeg periskopa, a onda pokuali da ga dohvate. Tada mi je sinulo.
Kad bismo izronili nekoliko stotina metara od njih i dali sve od sebe da ih
namamimo da padnu preko ograde, moda bismo mogli da oistimo brod
bez ijednog ispaljenog metka. Ko zna ta su izbeglice sve ponele sa sobom.
Moglo se ispostaviti da je Nordijska carica plutajui depo za dopunu

222

namirnica. Predloio sam to komandiru brodske policije i zajedno smo se


obratili kapetanu.
A ta je on rekao?
Ne dolazi u obzir." Nikako ne moemo znati koliko se zombija nalazi
na mrtvoj lai. Jo gore, pokazao je na video-ekran gde su neki zombiji
padali preko ivice. Evo, pogledajte", rekao je, ne tonu ba svi." Bio je u
pravu. Neki su oiveli sa pojasevima za spaavanje, dok su se drugi
nadimali od gasova izazvanih raspadanjem. Tada sam prvi put video
plutajueg zombija. Tada je trebalo da shvatim da e to postati uobiajen
prizor. ak i da je 10 procenata izbeglikih brodova zaraeno, to je i dalje
bilo 10 procenata od nekoliko stotina hiljada brodova. Milioni zombija su
svakog asa upadali u more, ili su tamo dospevali u stotinama kad bi se
neka od onih starudija prevrnula usled nevremena. Posle oluje, prekrivali
su povrinu sve do horizonta, i dizali se sa talasima izvirujui glavom i
mlatarajui rukama. Jednom smo podigli periskop i ugledali izoblienu,
mutnu zelenosivu sliku. Najpre smo pomislili da je posredi optiki kvar,
kao da smo udarili o neki plovei otpad, ali onda je borbeni periskop
potvrdio da smo se zaboli jednome tano ispod grudnog koa. I jo se
koprcao, verovatno i nakon to smo spustili periskop. Ako bi neto ikada
opasnost dovelo do nas...
Ali bili ste pod vodom? Kako su mogli...
Ako izronimo, a jedan se zatekne na palubi ili mostu. Kada sam prvi
put otvorio poklopac, smrdljiva, od vode naduvena kanda suknula je
unutra i epala me za rukav. Izgubio sam ravnoteu, pao na osmatraa
ispod sebe i zavrio na palubi sa otkinutom rukom koja me je i dalje vrsto
drala za uniformu. Iznad sam u svetlom disku otvorene komore video
siluetu vlasnika ruke. Posegao sam za pitoljem, pripucao bez razmiljanja.
Zasule su nas kosti i komadii mozga. Imali smo sree... da je iko od nas
imao otvorenu ranu... zasluio sam ukor koji sam dobio, mada sam
zasluio i gore od toga. Od tada pa nadalje, uvek smo detaljno osmatrali
periskopom po izranjanju. Rekao bih da je, makar jednom na svaka tri
sluaja, nekolicina puzila po trupu podmornice.
To su bili dani posmatranja, kada smo samo gledah i sluali svet oko
nas. Pored periskopa, mogli smo da pratimo i civilne radio-emisije i

223

satelitsku televiziju. Nije to bila lepa slika. Gradovi su umirali,kao i itave


zemlje. Sluali smo poslednji izvetaj iz Buenos Ajresa, kao i izvetaj o
evakuaciji s japanskih matinih ostrva. uli smo ture informacije o
pobunama u ruskoj vojsci. uli smo naknadne izvetaje o ogranienoj
nuklearnoj razmeni" izmeu Irana i Pakistana i morbidno se udili jer smo
bili sigurni da ete klju sigurno okrenuti vi ili Rusi. Izvetaja iz Kine nije
bilo, ni ilegalnih niti zvaninih dravnih emisija. I dalje smo hvatali
mornarike poruke, ali sve ifre su bile promenjene posle naeg odlaska. I
dok je to donekle predstavljalo linu opasnost nismo znali da li naa
flota ima nareenja da nas lovi i potopi - to je makar sluilo kao dokaz da
nije itava naa nacija nestala u stomacima neupokojenih. U tom trenutku
naeg izgnanstva, svaka vest je bila dobrodola.
Hrana je poela da ponestaje, ne odmah, ali dovoljno brzo da ponemo
da razmiljamo o opcijama. Lekovi su bili vei problem; i vai zapadnjaki,
i nai tradicionalni lekovi od bilja poeli su da ponestaju zbog civila. Veina
njih imala je posebne medicinske potrebe.
Gospoa Pej, majka jednog od naih rukovalaca torpedom, imala je
hronine probleme sa bronhijama, alergijsku reakciju na neto u
podmornici, na farbu ili moda mainsko ulje, neto to ne moete tek tako
ukloniti iz okruenja. Troila je nae dekongestante zabrinjavajuom
brzinom. Porunik in, brodski oruar, predloio je mrtav hladan da nad
staricom izvrimo eutanaziju. Kapetan je na to reagovao tako to ga je
smestio u kuni pritvor na nedelju dana, sa polovinom obroka, a
podmorniki farmaceut je smeo da lei samo bolesti najopasnije po ivot.
in je bio hladnokrvni gad, ali je njegov predlog barem ukazao na opcije.
Morali smo da rastegnemo zalihe potrone robe, ako ve ne i da iznaemo
nain da ih u potpunosti recikliramo.
Pljakanje olupina je i dalje bilo strogo zabranjeno. ak i kad bismo
spazili neto to je izgledalo kao potpuno pust brod, ispod palube bi se ula
lupnjava makar nekoliko zombija. Mogli smo da lovimo ribu, ali nismo
imali materijal da napravimo bilo kakvu mreu, a nismo bili voljni ni da
provodimo sate i sate na povrini zabacajui udice i strunu u more.
Reenje je poteklo od civila, ne od posade. Neki od njih su pre krize bili
zemljoradnici ili botaniari, pa su poneli vreice sa semenom. Ako bismo
uspeli da im obezbedimo potrebnu opremu, moda bi bili u mogunosti da
proizvode hrane u koliini dovoljnoj da nam zalihe potraju godinama. Bio

224

je to smeo plan, ali ne sasvim bez osnova. Prostorija sa projektilima je


svakako bita dovoljno velika za batu. upovi i korita mogli su da se iskuju
od postojeih materijala, a ultraljubiaste lampe koje smo koristili za
tretman posade protiv nedostatka vitamina D mogle su da poslue kao
vetaka suneva svetlost.
Jedini problem je bila zemlja. Niko od nas nije znao dovoljno o
uzgajanju biljaka u hranljivim rastvorima ili aerokulturama, niti o bilo
kojim alternativnim poljoprivrednim metodama. Trebala nam je zemlja, a
do nje smo mogli doi samo na jedan nain. Kapetan je morao da paljivo
razmisli o tome. Pokuaj slanja grupe na kopno bio je jednako opasan kao i
ukrcavanje na zaraeni brod, ako ne i opasniji. Pre rata, vie od polovine
stanovnitva ljudske civilizacije ivelo je na obalama ili blizu njih. Zaraza je
samo poveala broj izbeglica koje su htele da pobegnu na vodu.
Zapoeli smo potragu kod srednjeatlantske obale June Amerike, od
Dordtauna u Gvajani, pa du obale Surinama i Francuske Gijane. Nali
smo nenaseljene delove dungle i, makar kroz periskop, inilo se da je
tamo teren ist. Izronili smo i jo jednom osmotrili okolinu s mosta. Opet,
nita. Zatraio sam dozvolu da povedem grupu na kopno. Kapetan jo nije
bio ubeen. Zatraio je da se oglasimo sirenom za maglu... glasno i dugo...
a onda su doli.
Isprva samo nekoliko njih, dronjavih, razrogaenih, isteturalo se iz
dungle. Kao da nisu primetili obalu, talase koji su ih obarali, potiskivah
natrag na plau ili vukli u more. Jedan je bio baen na stenu, grudi su mu
pukle, slomljena rebra su mu probola meso. Na usta mu je izbila crna pena
dok je zavijao na nas, pokuavajui i dalje da hoda, da puzi prema nama.
Jo ih je pristizalo, desetak po desetak; za nekoliko minuta vie od stotine je
gacalo kroz talase. Bilo je isto gde god smo izronili. Sve te izbeglice koje
nisu imale toliko sree da stignu do otvorenog okeana sada su obrazovale
smrtonosnu prepreku duinom svake obale koju smo posetili.
Da li ste ikada poslali grupu na obalu?
[Odmahuje glavom.J Previe opasno, jo gore od zaraenih brodova.
Zakljuili smo da nam je preostalo samo da naemo zemlju na nekom
ostrvu.

225

Ali sigurno ste znali ta se deavalo na svetskim ostrvima.


Iznenadili biste se. Kada smo napustili svoj pacitiki patrolni poloaj,
kretanje smo ograniili na Atlantski ili Indijski okean. uli smo radioemisije ili vizuelno pronali veinu tih ostrvaca. Saznali smo za
prenaseljenost, nasilje... videli smo sevanje vatrenog oruja na Ostrvima
privetrine. Te noi, na povrini, osetili smo dim koji se valjao na istok sa
Kariba. uli smo i ostrva koji nisu bila te sree. Na Zelenom rtu, kod obale
Senegala, nismo ih ak ni videli pre nego to smo zauli zapomaganje.
Previe izbeglica, premalo discipline; bila je potrebna samo jedna zaraena
dua. Koliko je ostrva ostalo pod karantinom posle rata? Koliko je
zaleenih, severnih stena i dalje duboko i opasno u beloj zoni?
Povratak na Pacifik nam je bilo najbolje reenje, ali to bi nas isto tako
odvelo pravo pred vrata nae zemlje.
Opet, nismo znali da li nas kineska mornarica lovi, niti da li vie uopte
postoji. Znali smo samo da nam trebaju namirnice i da eznemo za
kontaktom sa drugim ljudskim biima. Trebalo nam je dosta vremena da
ubedimo kapetana. Poslednje to smo eleli bio je sukob s naom
mornaricom.
I dalje je bio odan vladi?
Da. A bio je tu i njegov... lini problem.
Lini? Zbog ega?
[Izbegava da odgovori.]
Da li ste ikad bili na Manihiju?
[Odmahujem glavom.]
Ne biste mogli da poelite idealniju sliku predratnog tropskog raja.
Ravna, palmama prekrivena ostrva ili motui" obrazuju prsten oko plitke,
kristalno iste lagune. Nekada je to bilo jedno od malobrojnih mesta na
Zemlji gde su gajili crne bisere. Kupio sam nekoliko svojoj eni dok smo
provodili medeni mesec na arhipelagu Tuamotu, tako da sam iz prve ruke
znao da je taj atol nae najizglednije odredite.
Manihi se potpuno promenio otkad sam bio tek oenjeni podoficir.
Biseri su nestali, koljke su pojedene, a lagunu su zakrile stotine malih,
privatnih brodova. Sami motui bili su prepuni atora ili klimavih kuica.

226

Desetine improvizovanih unova na jedra ili vesla plovile su tamo-amo


izmeu spoljnog grebena i desetak velikih brodova usidrenih u dubljoj
vodi. Ceo prizor je bio tipian za ono to, valjda, posleratni istoriari sada
nazivaju Pacifikim kontinentom", za kulturu izbeglikih ostrva koja se
protezala od Palaua do Francuske Polinezije. Bilo je to novo drutvo, nova
nacija, izbeglice sa svih strana sveta koje su se ujedinile pod zajednikom
zastavom opstanka.
Kako ste se integrisali u to drutvo?
Kroz trgovinu. Trgovina je predstavljala centralni stub Pacifikog
kontinenta. Ako ste na brodu imali veliku destileriju, prodavali ste svezu
vodu. Ako ste imali mainsku radionicu, postali biste mehaniar. Dub
Madrida, tanker za prirodni teni gas, prodavao je svoj tovar kao gorivo za
pripremanje hrane. To je gospodinu Songu dalo ideju za nae mesto na
tritu". Bio je to otac komandanta Songa, broker iz Senina. Njemu je palo
na pamet da postavimo plutajui dalekovod u laguni i putamo struju iz
naeg reaktora.
[Osmehuje se.]
Postali smo milioneri, ili... barem ekvivalent toga u trampi: hrana,
lekovi, svi rezervni delovi koji su nam bili potrebni ili sirovine za njihovu
proizvodnju. Dobili smo svoju staklenu batu, zajedno sa minijaturnom
fabrikom za reciklau otpada koja je na izmet pretvarala u dragoceno
ubrivo. Kupili" smo opremu za gimnastiku salu, kompletan bar sa
alkoholnim piima i kune bioskope kako za mornarsku menzu, tako i za
oficirsku sobu. Decu smo obasuli igrakama i slatkiima, ta god da je
ostalo, i to je najvanije, omoguili smo im nastavak obrazovanja na
nekoliko teglenjaka koji su preinaeni u meunarodne kole. Bili smo
dobrodoli u svakoj kui, na svakom brodu. Nai mornari, ak i neki oficiri,
imali su neogranien kredit na svakom od pet komfornih" brodova
usidrenih u laguni. A zato ne? Osvetljavali smo ih nou, snabdcvali
energijom njihove maine. Vratili smo im zaboravljeni luksuz kao to su
klima-ureaji ili friideri. Ponovo smo aktivirali raunare i omoguili
veini prvo kupanje toplom vodom posle vie meseci. Bili smo toliko
uspeni da nam je ostrvsko vee dozvolilo izuzee, iako smo to ljubazno
odbili, u preuzimanju uloge u obezbeenju ostrvskog perimetra.

227

Protiv zombija sa mora?


Oni su uvek predstavljali opasnost. Svake noi bi dolutali na motue ili
pokuali da se dovuku po uetu na niske usidrene amce. Deo boravine
takse" na Manihiju bila je i pomo u patroliranju po plaama i brodovima
zbog zombija.
Pomenuli ste sidrenu uad. Zar nije tano da zombiji ne umeju da se
penju?
Ne kada voda ponitava gravitaciju. Veina samo treba da prati sidreni
lanac do povrine. Ako taj lanac vodi do amca ija je paluba na svega
nekoliko centimetara iznad vode... bilo je u najmanju ruku isto toliko
napada u laguni koliko i na plai. Nou je uvek bilo gore. To je jo jedan
razlog zbog kojeg smo bili tako dobrodoli. Mogli smo da odagnamo tamu,
iznad i ispod povrine. Jezivo je kad uperite baterij-sku lampu u vodu i
videte kako se plaviastozelene konture zombija puzei pribliavaju uz
sidreni lanac.
Zar ih svetlo ne bi privuklo u jo veem broju?
Da, svakako. Noni napadi su se bezmalo udvostruili kada su pomorci
poeli da ostavljaju upaljeno svetio. Ali civili se nikada nisu alili, kao ni
ostrvsko vee. Mislim da bi se veUki broj ljudi radije suoio sa svetlom
pravog neprijatelja nego sa tamom svojih izmiljenih strahova.
Koliko dugo ste ostali na Manihiju?
Nekoliko meseci. Ne znam da li biste ih nazvali najboljim mesecima
naeg ivota, ali u to vreme smo se tako sigurno oseali. Poeli smo da se
oputamo, prestali da razmiljamo o sebi kao beguncima. Bilo je tamo i
kineskih porodica, ne iz rasejanja niti sa Tajvana, ve pravih graana
Narodne Republike. Oni su nam rekli da se situacija toliko pogorala da je
vlada jedva uspevala da sauva dravu na okupu. Nisu znali kako bi vlada,
kada je ve vie od polovine stanovnitva zaraeno, a vojne rezerve sve
vie i vie iezavaju, imala vremena ili sredstava da posveti imalo energije
pronalaenju jedne izgubljene podmornice. Neko vreme se inilo da
moemo da se skuimo u toj maloj ostrvskoj zajednici, da obitavamo tu do
okonanja krize ili, moda, do smaka sveta.

228

[Pogleda uvis prema spomeniku iznad nas, podignutom na mestu gde


je, navodno, uniten poslednji zombi u Pekingu.]
U noi kada se to dogodilo, Song i ja smo patrolirali obalom. Zastali
smo kraj logorske vatrice da posluamo radio ostrvljana. Javljali su o
nekakvoj tajanstvenoj prirodnoj katastrofi u Kini. Niko jo nije jo znao o
emu se radi i glasine su bile brojne, tako da smo mogli samo da
nagaamo. Gledao sam u radio, leima okrenut prema laguni, kada je
more ispred mene odjednom poelo da svetluca. Okrenuo sam se tano na
vreme da vidim eksploziju Duba Madrida. Ne znam koliko je u njemu jo
bilo prirodnog gasa, ali vatrena kugla je odletela visoko u no, rairivi se
da saee sve ivo na dva najblia motua. Prva pomisao mi je bila:
nesrea", zarao ventil, nemarni rukovalac. Ali komandant Song je gledao
pravo tamo i video je trag projektila. Pola sekunde kasnije, oglasila se
sirena Admirala Denga.
Dok smo jurcali natrag u podmornicu, moj zid smirenosti i oseanje da
sam na bezbednom sruili su se oko mene. Znao sam da je projektil ispalila
jedna od naih podmornica. Pogodio je Madrid samo zato to je imao
mnogo viu siluetu na vodi, krupniju radarsku konturu. Koliko je ljudi bilo
na njemu? Koliko na tim motuima? Najednom sam shvatio da svaka
sekunda koju tu provodimo dovodi civile u opasnost. Kapetan en je
sigurno razmiljao na isti nain. Kada smo stigli do palube, sa mosta je
odjekivalo nareenje da se isplovi. Strujni vodovi su bili iseeni, ljudi
prebrajani, poklopci zatvoreni. Zaputili smo se na puinu i zaronili u
borbenoj gotovosti.
Na devedeset metara smo izbacili sonar i odmah zauli pucketave
zvuke druge podmornice koja je menjala dubinu. Nije to bilo gipko ,,puc
otegnuto stenjanje puc" elika ve brzo ,,puc-puc-puc" krtog titanijuma.
Samo dve zemlje na svetu su imale titanijumski trup u borbenim
podmornicama: Ruska Federacija i mi. Po broju lopatica propelera shvatili
smo da je ta podmornica ipak naa, novi model 95, lovac-ubica. Dve su bile
u upotrebi kada smo isplovili iz luke. Nismo mogli da znamo koja je ova
bila.
Zar je to bilo vano?
[Ponovo mi ne odgovara.]

229

Isprva, kapetan nije hteo da se bori. Odluio je da spusti podmornicu na


dno, peanu zaravan na samoj granici nae izdrljivosti na pritisak. Model
95 je poeo da mlati svojim aktivnim sonarima. Zvuni impulsi odjekivali
su kroz vodu, ali nisu mogli da utvrde gde smo, zbog okeanskog dna.
Preli su na pasivno traganje i oslukivali monim hidrotonima svaki zvuk
koji bismo proizveli. Sveli smo rad reaktora na marginalnu snagu, iskljuili
sve nepotrebne maine i prekinuli svako kretanja posade po brodu. Poto
pasivni sonar ne odailje nikakve signale, nikako nismo mogli da znamo
gde se 95 nalazi, pa ak ni da li je uopte u blizini. Pokuali smo da mu
oslunemo propeler, ali uutao se kao i mi. ekali smo pola sata, bez
ijednog pokreta, jedva diui.
Stajao sam kraj sonarne kuice, oiju uperenih u tavanicu, kada me je
porunik Liju kucnuo po ramenu. Video je neto na naem sonaru sa trupa,
ne drugu podmornicu ve neto blie, svuda oko nas. Prikljuio sam
slualice i zauo grebanje, nalik na pacovsko. Bez rei sam pokazao
kapetanu da poslua. Nismo mogli da razaznamo ta je to. To nije bilo od
struje na dnu, bila je previe blaga. Da se radilo o morskim ivotinjama,
rakovima ili neem slinom, moralo je da ih bude na hiljade. Poeo sam da
podozrevamm... Zatraio sam posmatranje periskopom, iako sam znao da
zvuk njegovog aktiviranja moe da uzbuni naeg lovca. Kapetan se
saglasio. Stisli smo zube i cev je kliznula uvis. A onda, slika.
Zombiji, stotine njih, rojili su se na trupu. Svake sekunde su pristizali
novi, teturali se po golom pesku, verali se jedni preko drugih kako bi
zagrebali, zastrugali i ak zagrizli Dengov elik.
Da li su mogli da uu? Da otvore poklopac ili...
Ne, svi otvori su bili zaptiveni iznutra, a cevi za torpedo bile su
zatiene spoljnim poklopcima. Ali brinuo nas je reaktor. Njega je hladila
cirkulacija morske vode. Iako dovodi nisu bili dovoljno veliki da kroz njih
proe ovek, jedan od njih je mogao lako da ih zapui. I naravno, jedan
signal upozorenja poeo je nemo da bleska iznad etvrtog dovoda. Jedan
od njih je strgnuo zatitu i sada se potpuno zaglavio u kanalu. Temperatura
u jezgru reaktora poela je da raste. Ako ga ugasimo, ostaemo bez struje.
Kapetan en je zakljuio da moramo da krenemo.
Odigli smo se sa dna, pokuavajui da budemo to sporiji i tii. To nije
bilo dovoljno. Zauli smo zvuk propelera devedesetpetice. uli su nas i

230

krenuli u napad. uli smo kako im se cevi za torpeda pune vodom, i


kljocanje otvaranja spoljanjih vrata. Kapetan en je naredio da se aktivira
na sonar, koji e javiti na taan poloaj, ali i omoguiti da nepogreivo
naciljamo devedesetpeticu.
Opalili smo istovremeno. Torpeda su nam se mimoila dok su obe
podmornice pokuavale da umaknu. Devedesetpetica je bila malo bra,
malo pokretljivija, ali zato nije imala naeg kapetana. On je tano znao kako
da izbegnemo nadolazee ribe", pa smo im se lako izmakli, dok su nae
pronale svoju metu.
Zauli smo vrisak trupa devedesetpetice nalik na umireeg kita,
pregrade su im se raspadale, a odeljci implodirali jedan za drugim. Kau
da se to deava prebrzo da bi posada uopte bila svesna; ili ih udar izazvan
promenom pritiska onesvesti, ili eksplozija izazove paljenje vazduha.
Posada umre brzo, bezbolno, ili smo se tome makar nadali. Ali nije bilo
bezbolno gledati kako svetlost u oima mog kapetana gasne zajedno sa
zvucima podmornice osuene na propast.
[Predvia moje sledee pitanje, stee pesnicu i umno izdie kroz
nos.]
Kapetan en je sam podigao sina, podigao ga da postane dobar mornar,
da voli dravu i slui joj, da nikad ne dovodi nareenja u pitanje i da bude
najbolji oficir kojeg je kineska mornarica ikada videla. Najsreniji dan u
ivotu mu je bio kada je komandant en Zi Sjao imenovan za zapovednika
na najnovijoj podmornici lovcu-ubici, na podmornici modela 95.
Kao to je bila ona koja vas je napala?
[Klima glavom.] Zato se kapetan en toliko trudio da izbegava nau
flotu. Zato je bilo toliko vano znati koja nas podmornica progoni. Uvek je
bolje znati, kakav god odgovor mogao biti. On je ve izdao svoju zakletvu,
izdao je otadbinu, i ako je sada morao da pomisli kako ga je ta izdaja
moda dovela do toga da ubije roenog sina...
Sledeeg jutra, kada se kapetan en nije pojavio na prvoj smeni strae,
otiao sam do njegove kabine da vidim kako je. Svetla su bila priguena,
pozvao sam ga po imenu. Na moje olakanje, odazvao se, ali kada je
zakoraio u svetlost... kosa mu je izgubila boju, bila je seda kao predratni
sneg. Koa mu je bila ukasta, oi upale. Sada je zaista izgledao kao starac,

231

slomljen, smeuran. udovita koja se diu iz mrtvih nisu nita u


poreenju s onima koje nosimo u srcu.
Od tada smo prekinuli svaki kontakt sa spoljnim svetom. Uputili smo se
prema arktikom ledu, prema najudaljenijoj, najtamnijoj, najnenaseljenijoj
pustoi koju smo mogli da pronaemo. Pokuali smo da nastavamo da
ivimo iz dana u dan: da odravamo brod, uzgajamo hranu; kolovali smo,
podizali i teili decu to smo bolje umeli. Sa kapetanovim duhom, nestao je
i duh posade Admirala Denga. Ja sam ga jedini viao tih dana. Donosio
sam mu obroke, sakupljao ve, svakodnevno ga izvetavao o stanju broda,
zatim prenosio njegova nareenja posadi. Bila je to svakodnevna rutina.
Naa monotonija je bila prekinuta samo kada je jednog dana sonar
prepoznao trag jo jedne borbene podmornice klase 95 koja nam se
pribliavala. Zauzeli smo svoje borbene poloaje i prvi put videli da
kapetan en izlazi iz svoje kabine. Seo je na svoje mesto u komandnom
centru, naloio da se pripremi ciljanje u metu, i da se napune cevi jedan i
dva. Sonar je prijavio da protivnika podmornica nije odgovorila istom
merom. Kapetan en je u tome video nau prednost. Sada se vie nije
dvoumio. Protivnik bi umro pre nego to bi stigao da ispali torpeda. I samo
sekund pre nego to je to naredio, opazili smo signal na gertrudi", to je
ameriki izraz za podvodni telefon. Bio je to komandant en, kapetanov
sin, rekao je da ima miroljubive namere i zatraio da ne napadamo.
Ispriao nam je o Brani tri klisure", odakle su i potekle glasine o
prirodnoj katastrofi" koje smo uli na Manihiju. Objasnio je da je naa
borba sa drugom deveesetpeticom bila deo graanskog rata izazvanog
unitenjem brane. Podmornica koja nas je napala bila je deo snaga lojalnih
vladi. Komandant en se svrstao uz pobunjenike. Zadatak mu je bio da nas
pronae i otprati kui. Mislio sam da e nas puko klicanje podii do same
povrine. Kada smo probili led i kada su dve posade potrale jedna drugoj
u zagrljaj u arktikom sumraku, pomislio sam da konano moemo kui,
da oslobodimo zemlju i proteramo zombije. Konano je doao kraj.
Ali to nije bio kraj.
Do tog kraja je trebalo izvriti jo jednu dunost. Politbiro, ti omrznuti
starci koji su ve izazvali toliko patnji, i dalje su se skrivali u svom
komandnom bunkeru u Zilinhotu, i drali pod kontrolom najmanje
polovinu naih sve malobrojnijih kopnenih snaga. Oni se nikada ne bi

232

predali, to smo svi znali; uvali bi luaki svoju vlast i rtvovali sve to je
preostalo od nae vojske. Da je graanski rat jo potrajao, u Kini bi
preostali samo ivi mrtvaci.
I resili ste da okonate borbu.
Samo mi smo to mogli. Nai kopneni silosi sa projektilima bili su puni
zombija, avijacija je bila prisiljena da ostane na tlu, a preostale dve
podmornice s projektilima uhvaene su dok su jo bila privezane za
pristanite, ekajui nareenja kao dobri mornari, dok su im mrtvaci
upadali kroz komore. Komandant en nas je izvestio da smo mi jedina
preostala nuklearna sila u pobunjenikom arsenalu. Svaka sekunda koju
smo traili kotala nas je jo stotinu ivota, stotinu metaka koji su mogli da
se ispale na neupokojene.
Dakle, gaali ste sopstvenu domovinu kako biste je spasli.
Poslednji teret koji smo morali da ponesemo. Kapetan je sigurno
primetio kako se tresem u trenutku pre lansiranja projektila. Moje
nareenje", rekao je, moja odgovornost." Projektil je nosio veliku,
multimegatonsku bojevu glavu. Bio je to prototip bojeve glave napravljen
tako da probije tvrdu povrinu vaeg NORAD-a na planini ejen, u
Koloradu. Ironino je to to je bunker Politbiroa bio projektovan tako da
oponaa planinu ejen u gotovo svakoj pojedinosti. Dok smo se spremali
da zaronimo, komandant en nas je izvestio da je ilinhot direktno
pogoen. Dok smo klizili ispod povrine, uli smo da su se snage lojalista
predale i udruile sa pobunjenicima da se bore protiv pravog neprijatelja.
Da li ste znali da su poeli da primenjuju sopstvenu verziju
junoafrikog plana?
uli smo onog dana kada smo izronili iznad leda. Tog jutra sam doao
na svoju smenu i video da je kapetan en ve u komandnom centru. Sedeo
je na svojoj stolici, sa oljom aja pri ruci. Izgledao je tako umorno dok je
nemo posmatrao posadu oko sebe, i smeio se kao otac koji se smei zato
to su mu deca srena. Primetio sam da mu se aj ohladio i upitao ga eli li
jo jednu solju. Pogledao me je, i dalje s osmehom, i polako odmahnuo
glavom. ,,U redu, gospodine", rekao sam i pripremio se da zauzmem svoje

233

mesto. Posegnuo je, uhvatio me za ruku, pogledao me u lice, ali ga nije


prepoznao. apat mu je bio tako tih da sam ga jedva uo.
ta je rekao?
Dobar deko, i Sjao, mnogo dobar deko." Jo me je drao za ruku
kada je zauvek zatvorio oi.

*
Sidnej, Australija
[Memorijalna bolnica u Klirvoteru je najnovija u Australiji i
najvea koja je podignuta po zavretku rata. Soba Terija Noksa
je na sedamnaestom spratu, predsedniki apartman". Luksuzni
ambijent i skupoceni lekovi do kojih se gotovo ne moe doi
najmanje je to vlasti mogu da urade za prvog, i do danas
jedinog australijskog zapovednika Meunarodne svemirske
stanice. Kako sam kae: Nije loe za sina jednog kopaa opala
iz Andamuke."
Njegovo smeurano telo kao da je malo ivnulo tokom naeg
razgovora. Vraa mu se malo boje u lice.]
Eh, kad bi samo neke prie koje o nama priaju bile istinite. U njima
smo vei heroji. [Osmehuje se.] Istina je da nismo bili nasukani", ne u tom
smislu da smo se odjednom i neoekivano tamo gore nali u zamci. Niko
nije imao boiji pogled na ono to se deavalo od nas. Niko se nije iznenadio
kada posada iz Bajkonura koja je trebalo da nas zameni nije uspela da se
lansira, niti kada nam je Hjuston naredio da se potrpamo u X-3861 da bismo
se evakuisali. Voleo bih da mogu da kaem da smo prekrili nareenja ili
da smo se fiziki potukli oko toga ko treba da ostane. Ono to se desilo bilo
je mnogo prozainije i razumnije. Naredio sam naunom timu i ostalom
nevanom osoblju da se vrati na Zemlju, a onda ostatku posade ponudio
da ostane. Poto je amac za spaavanje" X-38 otiao, tehniki smo ostali
61

amac za spaavanje" na stanici.

234

nasukani, ali kada pomislite ta se sve tada deavalo, ne mogu ni da


zamislim da je iko od nas poeleo da ode.
MSS je jedno od najveih uda ljudskog graditeljstva. Re je o orbitalnoj
platformi toliko velikoj da se golim okom mogla videti sa Zemlje. esnaest
zemalja ju je gradilo deset godina, i bilo je potrebno nekoliko stotina
izlazaka u svemir i vie para nego to je iko bez garantovanog radnog
mesta hteo da prizna. ta li bi tek bilo potrebno da se sagradi jo jedna, ako
bi to uopte bilo mogue?
Jo vanija od stanice bila je nesaglediva i jednako nezamenljiva
vrednost satelitske mree nae planete. U to doba ih je bilo vie od tri
hiljade u orbiti, a oveanstvo je zavisilo od njih u svemu, od komunikacije
do navigacije, od nadzora pa do neeg tako obinog ali vanog kao to je
pouzdana vremenska prognoza. Ta mrea je modernom svetu bila vana
kao to su to bili putevi u drevnim vremenima, ili pruge za vreme
industrijalizacije. ta bi se desilo sa oveanstvom ako bi ti tako vani
linkovi samo poeli da padaju s neba?
Nikada nismo smerali da ih sve spasemo. To je bilo nerealno i
nepotrebno. Trebalo je samo da se usredsredimo na sisteme koji su bili
najvaniji za ratovanje, samo nekoliko desetina ptica koje je trebalo da
nastave da lete. I to je bilo sasvim vredno rizika da ostanemo.
Da li su vam ikada obeali da e vas izbaviti?
Ne, i nismo to ni oekivali. Pitanje povratka na Zemlju se uopte nije
postavljalo, ve samo kako tamo gore da opstanemo. ak i sa svim
rezervama kiseonika i perhlornim sveama62 za sluaj opasnosti, i ak sa
naim sistemom za reciklau63 koji je radio krajnjim kapacitetom, imali smo
hrane za samo oko dvadeset sedam meseci a u to smo raunali i ivotinje
za testiranje u laboratorijskim modulima. Nijedna od njih nije sluila za
testiranje bilo kakve vakcine, tako da im je meso i dalje bilo jestivo. Jo
ujem njihove tihe krike, jo vidim takice krvi kako lebde u
MSS je prestala da koristi elektrolizu za generisanje kiseonika kako bi se utedelo na
vodi.
62

Po predratnim specifikacijama, MSS je mogla da reciklira vodu po stopi od 95


procenata.
63

235

mikrogravitaciji. Ni tamo gore niste mogli da pobegnete od krvi. Probao


sam da tome pristupim kao naunik, proraunavajui hranljivu vrednost
svake lebdee crvene loptice koju sam isisao iz vazduha. Ustrajavao sam u
tome da je re o dobrobiti misije, a ne o mojoj strahovitoj gladi.
Recite mi neto vie o misiji. Ako ste ve bili zarobljeni na stanici,
kako ste uspeli da uvate satelite u orbiti?
Koristili smo ATV64 il Vern Trei", poslednju kapsulu sa namirnicama
koju su lansirali pre nego to su zombiji preplavili Francusku Gijanu.
Prvobitno je projektovano kao vozilo za putovanje u jednom smetu, koje e
se napuniti ubretom posle istovara tereta, a zatim poslati natrag na
Zemlju, da sagori u atmosferi.65 Modifikovali smo ga dodavanjem runih
kontrola za upravljanje letelicom i pilotskog leaja. Voleo bih da smo mogli
da mu obezbedimo i pravu osmatranicu. Navigacija pomou videokamere nije bila nimalo zabavna; ba kao ni to to sam svoje aktivnosti van
vozila, svemirske etnje, morao da obavljam u skafanderu za povratak u
atmosferu jer nije bilo mesta za pravu opremu.
Veinom sam odlazio na ASTRO66 koji je praktino bio samo benzinska
stanica u svemiru. Sateliti, vojni, za nadgledanje, povremeno su morah da
menjaju orbitu kako bi pronali nove mete. To rade tako to aktiviraju
manevarske potisnike i koriste male koliine hidrazinskog goriva. Pre rata,
amerika vojska je shvatila da se vie isplati drati stanicu sa gorivom u
orbiti nego svaki as slati posade u misije. Tada se pojavio ASTRO.
Modifikovali smo ga tako da snabdeva gorivom i neke druge satelite,
civilne modele kojima je bio potreban samo mali potisak da se vrate natrag
iz opadajue orbite. Bila je to udesna maina: strahovito nam je tedela
vreme. Imali smo dosta takve tehnologije. Imali smo kanadarm,
robotizovanu vetaku ruku dugaku petnaest metara koja je obavljala
poslove odravanja na spoljnoj strane stanice. Zatim, bio je tu i Boba",
robonaut kojim se upravljalo putem VR-simulacije i kojeg smo opremili
potisnicima tako da je mogao da radi i oko stanice i dalje od nje, na satelitu.
ATV: automatsko transportno vozilo.
Sekundarni zadatak ATV-a bio je da se njegov potisnik koristi za odravanje orbite
stanice.
64
65

66

ASTRO: autonomni svemirski transportni i robotski orbiter.

236

Imali smo i malu eskadrilu PSA67, robote koji su slobodno lebdeli, otprilike
su oblikom i veliinom podseali na grejpfrut. Sva ta izvanredna
tehnologija stvorena je da bi nam olakala poslove. Voleo bih da nije tako
dobro funkcionisala.
Otprilike sat dnevno, moda i dva, nismo imali ta da radimo. Mogli
smo da spavamo, vebamo, ponovo itamo iste knjige, sluamo Radio
Slobodnu Zemlju ili muziku koju smo poneli sa sobom (ukrug, ukrug i
ukrug). Ne znam koliko sam samo puta uo onu pesmu Redgama: Boe,
pomozi mi, bio sam tek devetnaestogodinjak".
Bila je to omiljena pesma mog oca, podseala ga je na vreme koje je
proveo u Vijetnamu. Molio sam se da mu ona silna vojnika obuka sada
pomogne da odri sebe i moju mamu u ivotu. Nisam uo nikakve vesti o
njemu, niti o bilo kome u Ozu, otkad se vlada preselila u Tasmaniju. Zeleo
sam da verujem da su dobro, ali kako sam posmatrao ta se deava po
Zemlji, to je veina nas radila za vreme odmora, bilo mi je gotovo
nemogue da se nadam.
Kau da su tokom hladnog rata ameriki pijunski sateliti mogli da
proitaju primerak Pravde u rukama sovjetskih graana. Nisam siguran da
li je to sasvim tano. Ne znam tehnoloke specifikacije te generacije
hardvera. Ali mogu da vam kaem da su ovi moderni, ije smo signale
piratisali sa njihovih relejnih satelita mogli da prikau kidanje miia i
pucanje kostiju. Mogli ste da itate rtvama sa usana kako mole za milost,
da im vidite boju oiju kada ih iskolae sa poslednjim dahom. Mogli ste da
vidite trenutak kada crvena krv poprimi mrku boju, i kako je izgledala na
sivom londonskom cementu nasuprot belom pesku sa Kejp Koda.
Nismo mogli da kontroliemo ono ta su pijunski sateliti birali da
posmatraju. Mete im je zadavala amerika vojska. Videli smo dosta bitaka onung, Jonkers; gledali smo kako jedna indijska eta pokuava da spase
civile zarobljene na stadionu Ambedkar" u Delhiju, da bi zatim i sami
upali u zamku i povukli se u Gandijev park. Gledao sam kako ih
komandant postrojava u formaciju kvadrata, kakvu su Englezi koristili u
doba kolonizacije. Uspelo je, barem na neko vreme. To je jedino to oveka
frustrira u vezi sa satelitskim nadzorom; moete samo da posmatrate, ali ne
i da sluate. Nismo znali da Indijcima ponestaje municije, ve samo da su
67

PSA: pojedinani satelitski asistent.

237

zombiji poeli da im se primiu. Videli smo kako im nad glavama lebdi


helikopter i posmatrali kako im se komandant svaa sa potinjenim. Nismo
znali da je to general Rad-Sing, nismo nikada bili ni uli za njega. Ne
verujte u ono to kritizeri priaju o njemu, o tome kako je pobegao kada su
se stvari zakuvale. Mi smo sve to videli. Jeste pokuao da se otme, i jedan
od njegovih momaka ga jeste zveknuo kundakom u lice. Bio je u nesvesti
kada su ga odneli u taj helikopter koji je ekao. Bio je to uasan oseaj, da
vidite sve to izbliza, a opet nemate nikakvu mogunost da neto
preduzmete.
Imali smo i sopstvenu opremu za posmatranje, kako civilne istraivake
satelite, tako i opremu na samoj stanici. Slike koje smo od njih primali nisu
bili ni upola tako snane kao vojne verzije, ali su opet bile zastraujue
jasne. Zahvaljujui njima opazili smo prve megahorde u centralnoj Aziji i
Velikim amerikim ravnicama. Bile su zaista ogromne, dugake
kilometrima, kao to je sigurno nekada bilo s amerikim bizonima.
Posmatrali smo evakuaciju Japana i nismo mogli da se ne zadivimo
njenim opsegom. Stotine brodova, hiljade brodia. Prestali smo da brojimo
koliko je helikoptera preletalo napred-nazad sa krovova do armade, ili
koliko je putnikih mlanjaka otilo na svoj poslednji let prema severu i
Kamatki.
Prvi smo otkrili rupe zombija, jame koje ivi mrtvaci kopaju kada
progone podzemne ivotinje. Isprva smo mislili da su to samo izolo-vani
sluajevi dok nismo primetili da se ire svud po svetu; ponekad bi se
pojavilo vie njih u blizini. Jedno polje u junoj Engleskoj - pretpostavljam
da je bilo prenaseljeno zeevima izgledalo je kao reeto, a svaka rupa je
bila druge dubine i veliine. Mnoge su bile okruene velikim tamnim
mrljama. Iako nismo mogli dovoljno da zumiramo, bili smo prilino sigurni
da je to krv. Za mene je to bio najstraniji primer motivacije naih
neprijatelja. Nisu iskazivali niti jednu svesnu misao, ve samo savren
bioloki nagon. Jednom sam posmatrao kako jedan zombi juri neto,
verovatno zlatnu krticu u Namibijskoj pustinji. Krtica se ukopala duboko u
padinu jedne dine. Kako je zombi kidisao na nju, pesak se slivao i
zatrpavao rupu. Zombi nije prestao, nije reagovao, samo je iao dalje.
Gledao sam ga pet dana, nejasnu sliku kopanja, kopanja i kopanja, a onda
je jednog jutra iznenada prestao, ustao i oteturao se kao da se nita nije
dogodilo. Mora da vie nije mogao da je nanjui. Blago krtici.

238

I pored sve te nae pojaane optike, nita nije bilo tako efektno kao ono
to vidite golim okom. Bilo je dovoljno da kroz prozor za osmatranje
pogledate nau krhku malu biosferu. Da vidite ogromnu ekoloku pusto i
shvatite kako je savremeni ekoloki pokret zapoeo s amerikim
svemirskim programom. Bilo je toliko vatri, pri tom ne mislim samo na
zgrade, ve i na ume, ili ak naftne buotine koje su nekontrolisano
buktale - prokleti Saudijci su zaista to uradili68- mislim i na logorske vatre,
mora da ih je bilo milijardu, male, naranda-ste pege koje su prekrivale
Zemlju tamo gde su nekada bila elektrina svetla. Svakog dana i svake noi
inilo se da cela planeta gori. Nismo mogli ni da zaponemo sa
proraunom koncentracije pepela u vazduhu, ali pretpostavili smo da je
jednaka kao posle umerene nuklearne razmene izmeu Sjedinjenih Drava
i nekadanjeg Sovjetskog Saveza, a to ne obuhvata i stvarni nuklearni rat
izmeu Irana i Pakistana. I to smo posmatrali i snimali, bleskove i poare
od kojih sam danima imao svetlace pred oima. Ve je poinjala nuklearna
jesen, sivosmei pokrov je iz dana u dan bio sve gui.
Bilo je to kao da posmatrate neku tuu planetu, ili Zemlju u vreme
poslednjeg masovnog izumiranja. Vremenom je konvencionalna optika
postala beskorisna zbog tog pokrova, pa su nam preostali samo toplotni ili
radarski senzori. Prirodno lice Zemlje nestalo je iza karikature primarnih
boja. Kroz jedan od tih sistema, senzor Aster na satelitu Tera, videli smo
kako se rui Brana tri klisure.
Priblino deset biliona galona vode nosilo je otpad, mulj, drvee,
kamenje, kola, kue i komade brane velike kao kua! Izgledalo je kao ivi,
mrkobeli zmaj koji juri prema Istonom kineskom moru. Kad samo
pomislim na ljude koji su se tome nali na putu... zarobljeni u
zabarikadiranim zgradama, bez mogunosti da pobegnu plimskom talasu
zbog zombija koji su im bili pred vratima. Niko ne zna koliko je ljudi
izginulo te noi. I dan-danas pronalaze tela.
[Jedna njegova koata aka se skuplja u pesnicu, druga pritiska
dugme za samoleenje".]
Kad pomislim na to kako su kineske vlasti pokuale da sve to objasne...
Da li ste itali prepis govora kineskog predsednika? Gledali smo prenos
zahvaljujui signalu piratisanom s njihovog Sinosata II. Nazvao je to
Ni dan-danas niko ne zna zato je saudijska kraljevska porodica naredila da se zapale
naftna polja u njihovom kraljevstvu.
68

239

neoekivanom tragedijom". Nije valjda? Neoekivana? Zar je to bilo


neoekivano, iako je brana podignuta na aktivnoj raselim? Zar je bilo
neoekivano to to je poveana teina ogromnog rezervoara u prolosti ve
izazivala zemljotrese69 i da su te pukotine ve bile primeene u temeljima
nekoliko meseci pre nego to je brana dovrena?
Nazvao je to neizbenom nesreom". Skot. Imali su dovoljno trupa da
vode otvoreni rat u bezmalo svakom gradu, ali nisu mogli da poalju
nekoliko saobraajaca da ih zatite od katastrofe koja samo to se nije
dogodila? Zar niko nije mogao da pretpostavi poslcdice naputanja
seizmikih stanica i kontrola rezervnih odvoda za sluaj opasnosti? A onda
su usred prie pokuali da jc promene i kau da su uradili sve to su mogli
kako bi zatitili branu, da su se u vreme katastrofe hrabre ete narodne
armije rtvovale da bi je odbranilc. Pa, lino sam posmatrao Tri klisure
due od godinu dana pre katastrofe i jedini vojnici narodne armije koje sam
video rtvovali su sc mnogo, mnogo ranije. Zar su stvarno oekivali da
njihov narod poveruje u tako drsku la? Zar su zaista oekivali neto drugo
osim otvorene pobune?
Dve nedelje posle poetka revolucije, primili smo prvi i jedini signal sa
kineske svemirske stanice Jang Livej. To je bila jedina druga orbitalna
stanica sa ljudskom posadom, ali nije mogla da se poredi sa izuzetnim
remekdelom kakvo je bila naa. Sagradili su je na brzinu, skrpili zajedno
enou module i rezervoare za gorivo dugaki mar" kao dinovsku
verziju starog amerikog Skajlaba.
Mesecima smo pokuavali da uspostavimo kontakt sa njima. Nismo ak
ni bili sigurni ima li tamo posade. Dobili smo samo snimljenu poruku na
savrenom hongkonkom engleskom da se drimo na odstojanju kako nc bi
odgovorili primenom smrtonosne sile". Kakva besmislena teta! Mogli
smo da radimo zajedno, trampimo zalihe i tehnike vetine. Ko zna ta smo
sve mogli da postignemo da smo samo odbacili politiku i sastali se kao
najobilnija ljudska bia.
Ubedili smo sebe da ta stanica nikada nije ni bila naseljena, da je njihovo
upozorenje na primenu smrtonosne sile obian trik. Tako smo se iznenadili

Za rezervoar brane Kace u Lesotu potvreno je da je izazvao brojne seizmike


poremeaje otkad je zavren 1995. godine.
69

240

kada smo uli signal na naoj amaterskoj radio-stanici.70 Bio jc to prenos


ljudskog glasa uivo, glasa oveka umornog i uplaenog, a prekinuo se
posle samo nekoliko sekundi. To mi je bilo dovoljno da se ukrcam u Verna
i zaputim prema Jangu.
im se stanica pojavila na horizontu, video sam da im jc orbita
radikalno pomerena. A dok sam se pribliavao, video sam i zato. Njihova
kapsula za spaavanje bila je bez poklopca, a poto je i dalje bila prikaena
za prvu vazdunu komoru, cela stanica je ostala bez vazduha za nekoliko
sekundi. Za svaki sluaj, traio sam da dozvolu da pristanem. Nisam dobio
nikakav odgovor. Kad sam se ukrcao,video sam da, iako je stanica
oigledno bila dovoljno velika za posadu od sedam ili osam lanova, tamo
postoje leajevi i kompleti line opreme samo za dvoje. Video sam da je
Jang pun namirnica, sa dovoljno hrane, vode i hemijskih generatora
kiseonika za najmanje pet godina. U poetku samo nisam mogao da
shvatim zato. Tamo nije bilo nikakve naune opreme, niega za
prikupljanje podataka. inilo se da je kineska vlada poslala ta dva oveka u
svemir samo da bi tu postojali. Posle petnaest minuta lebdenja po stanici,
naiao sam na prvih nekoliko eksplozivnih naboja. Ta svemirska stanica je
bila samo dinovsko orbitalno vozilo unitenja. Ako bi se ti eksplozivni
naboji aktivirali, otpaci svemirske stanice teke etiri stotine metrikih tona
ne bi samo naneli tetu ili unitili sve ostale platforme u orbiti, ve bi i sva
budua lansiranja u svemir bila godinama odloena. Bila je to politika
spaljenog svemira", ako mi ne moemo da ga imamo, nee ga imati niko
drugi".
Svi sistemi u stanici su i dalje funkcionisali. Nije bilo poara niti
strukturnih oteenja, i nisam mogao da vidim ta je prouzrokovalo
nesreu u kapsuli za spaavanje. Naiao sam na telo usamljenog taikonauta ija se ruka jo drala za polugu za otvaranje poklopca. Imao je na
sebi jedan od njihovih skafandera pod pritiskom, ali mu je vizir kacige bio
razbijen metkom. Pretpostavljam da je napada bio oduvan u svemir.
Voleo bih da verujem u to da kineska revolucija nije bila ograniena samo
za Zemlju, i da je ovek koji je otvorio poklopac isti onaj koji je pokuao da
nam poalje signal. Njegov drugar je sigurno ostao lojalan starim snagama.
Meunarodna svemirska stanica je opremljena civilnom amaterskom radiostanicom, prvobitno da bi lanovi posade mogli da razgovaraju sa acima.
70

241

Moda je gospodin Lojalista dobio nareenje da aktivira eksploziv. Zai - to


ime je pisalo na njegovim linim stvarima ai je pokuao da izbaci
druga u svemir i pri tom zaradio metak. Mislim da je to lepo smiljena
pria. Tako u je i pamtiti.
Da li ste tako uspeli da produite sopstveni opstanak? Koristei zalihe
sa Janga?
[Daje mi znak podignutim palevima.] Pokupili smo sve to smo mogli
od rezervnih delova i materijala. Hteli smo da spojimo te dve platforme, ali
nismo imali ni alata ni ljudtsva za takav poduhvat. Moda smo mogli da se
kapsulom za spaavanje vratimo na Zemlju. Imala je tit za toplotu i
dovoljno prostora za troje. Ba je bilo primamljivo. Ali orbita stanice je brzo
opadala i morali smo odmah da izaberemo,da li da pobegnemo na Zemlju
ili prenesemo zalihe na MSS. Znate ta smo odabrali.
Pre nego to smo je konano napustili, pomogli smo naem drugu Zaiju
da poiva u miru. Vezali smo njegovo telo za leaj, odneli njegovu linu
opremu na MSS i izgovorili nekoliko rei u njegovu ast dok je Jang goreo
u Zemljmoj atmosferi. Ko zna, moda je upravo on bio lojalista, a ne
pobunjenik, ali kako god bilo, njegov postupak nam je pomogao da
preivimo. Ostali smo u orbiti jo tri godine, a to ne bi bilo mogue bez
kineskih namirnica.
I dalje mislim da je jedna od najveih ironija rata to to je posada koja je
dola da nas zameni stigla u privatnom brodu koji jc pripadao jednom
civilu. Bio je to Svemirski brod broj tri, letelica prvobitno napravljena za
predratni orbitalni turizam. Pilot je imao kaubojski eir i irok jenkijevski
kez samopouzdanja. [Trudi se da oponaa teksaki akcent.] Je li neko
naruio za poneti?" [Smeje se, a zatim se trza i ponovo pritiska dugme za
novu dozu medikamenata.]
Ponekad me pitaju da li smo zaalili to smo odluili da ostanemo na
stanici. Ne mogu da govorim u ime svojih drugova. Na svojoj samrtnikoj
postelji obojica su rekli da bi sve ponovo isto uradili. Kako da se ne
saglasim s tim? Ne alim zbog fizikih terapija koje su usledile, zbog toga
to sam morao da iznova upoznam sopstvene kosti i setim se zato nam je
dobri Gospod podario noge. Ne alim to sam bio toliko izloen kosmikoj
radijaciji, tokom svih tih svemirskih etnji bez zatite, i sa neadekvatnom
zatitom sve vreme na MSS-u. Ne alim zbog ovoga. [Pokazuje na

242

bolniku sobu i mainu koja mu je prikljuena na telo.] Izabrali smo i,


tako bar volim da mislim, na kraju smo ipak uradili neto vano. Nije loe
za sina jednog kopaa opala iz Andamuke.
[Teri Noks je umro tri dana posle ovog intervjua.]

*
Ansud, Isla Grande de iloe, ile
[Premda je Santjago ponovo zvanino prestonica, ova
nekadanja izbeglika baza i dalje je privredni i kulturni centar
zemlje. Ernesto Olguin kuu na plai tamonjeg poluostrva De
Lakuj naziva domom, iako zbog obaveza koje ima kao kapetan
trgovakog broda najvei deo godine uglavnom provodi na
moru.]
Udbenici istorije nazivaju to Konferencijom u Honoluluu", ali naziv bi
zapravo trebalo da bude Konferencija na Saratogi", jer smo to jedino bili u
prilici da vidimo. Proveli smo etrnaest dana u tim skuenim kabinama i
vlanim, zaguljivim hodnicima. USS Saratoga: od nosaa aviona preko
deaktivirane starudije, transportnog broda za evakuaciju, sve do ploveeg
sedita Ujedinjenih nacija.
Takode ne bi trebalo da se zove konferencija. To je ponajvie liilo na
zasedu. Trebalo je da razmenjujemo taktike i tehnologiju ratnih dejstava.
Svi su jedva ekali da vide kako su to Britanci utvrdili auto-puteve, to je
bilo gotovo jednako uzbudljivo kao i ona demonstracija Mkunga Lalema71
uivo. Trebalo je takode da pokuamo uvoenje odreenih mera za
ponovno pospeivanje meunarodne trgovine. To je bio moj zadatak, da
prikljuim ostatke nae mornarice novom ustrojstvu meunarodnih
konvoja. Nisam bio sasvim siguran ta mogu da oekujem od vremena koje
u provesti na Super Sari. Mislim da niko nije mogao da oekuje ono to se
zapravo dogodilo.
Mkunga Lalem: (Jegulja i Ma), prva svetska borilaka vetina za borbu protiv
zombija.
71

243

Prvog dana konferencije, sastali smo se i upoznali meusobno. Bilo mi


je vrue, bio sam umoran i molio sam se da preskoimo sve te zamorne
govore. A onda je ustao ameriki ambasador i ceo svet se naglo zaustavio.
Vreme je da preemo u napad, rekao je on, da svi izaemo iz
uspostavljenih branjenih zona, i da ponemo da ponovo osvajamo zaraene
teritorije. Isprva sam mislio da on to pria o izolovanim operacijama:o
obezbeenju novih ostrva koja se mogu naseliti ili moda ak i o
ponovnom otvaranju zona Sueckog i Panamskog kanala. Moja
pretpostavka nije dugo potrajala. Rekao nam je sasvim jasno da to nee biti
niz malih taktikih upada. Sjedinjene Drave nameravaju da predu u
stalnu ofanzivu, da mariraju napred svakog dana sve do onog dana kada,
kako je kazao, ,,i poslednji trag ne bude oriban, oien i ako to bude
potrebno, raznesen sa lica Zemlje". Moda je mislio da e parafraziranje
erilovih rei izazvati nekakvu emocionalnu reakciju. Ali nije. Umesto
toga, u prostoriji jc spontano izbila uarena rasprava.
Jedna strana je pitala zato bismo kog avola rtvovali jo ivota, trpeli
jo vie nepotrebnih rtava, kad samo treba da ostanemo na bezbednom
dok nam neprijatelj jednostavno ne istruli. Zar se to ve ne deava? Zar
najraniji sluajevi ve ne pokazuju znake odmaklog raspadanja? Vreme ide
na ruku nama, a ne njima. Zato ne ostavimo prirodi da to odradi umesto
nas?
Druga strana je uzvratila tvrdnjom kako ne trule svi ivi mrtvaci. ta je
sa skorijim sluajevima, sa onima koji su jo zdravi i jaki? Zar oni ne mogu
ponovo da izazovu zarazu? I ta je s onima koji tumaraju zemljom po
snenim podrujima? Koliko dugo da ekamo na njih? Decenijama?
Vekovima? Da li e izbeglice iz tih zemalja uopte imati mogunost da se
vrate kuama?
Tada je postalo gadno. Veina hladnijih zemalja je bila ono to ste vi
nazvali Prvim svetom". Delegat iz jedne predratne zemlje ,,u razvoju"
ukazao je, prilino uspaljeno, kako je ovo moda kazna za sva silovanja i
pljaku potlaenih junih drava". Moda bi, rekao je on, invazija
neupokojenih koja beloj hegemoniji" panju odvlai na njene probleme
omoguila ostatku sveta da se razvija bez imperijalistike intervencije".
Moda ivi mrtvaci svetu nisu doneli samo razaranja. Moda su na kraju
doneli i pravdu za budunost. E sad, moji sunarodnici i ne miriu mnogo
gringose sa severa, a moja porodica je dovoljno propatila pod Pinoeom da

244

ta mrnja postane lina, ali doe vreme kada lina oseanja moraju ustupiti
mesto objektivnim injenicama. Kako je mogla da postoji bela hegemonija"
kada su najdinaminije predratne privrede bile kineska i indijska, dok je
najvea ratna privreda nesumnjivo bila na Kubi? Kako ste mogli da kaete
za hladnije zemlje da predstavljaju problem severa kada je toliko ljudi
jedva preivljavalo u Himalajima ili Andima u mom ileu? Ne, taj ovek, i
oni koji su se slagali sa njim, nisu priali o pravdi za budunost. Samo su
hteli da se osvete za prolost.
[Uzdie.] Posle svega kroz ta smo proli, i dalje nismo mogli da se
trgnemo i okanemo meusobnih zaevica.
Stajao sam kraj ruskog delegata i pokuavao da spreim tu enu da se
uzvere preko svog sedita, kada sam zauo jo jedan ameriki glas. Bio je to
njihov predsednik. ovek nije vikao, nije pokuao da zavede red. Samo je
nastavio da govori tim smirenim, odlunim tonom kakav mislim da
nijedan predsednik potom nije uspeo da oponaa. ak je zahvalio svojim
kolegama delegatima" na njihovom cenjenom miljenju" i priznao da, sa
isto vojnog stanovita, ne postoje razlozi da iskuavamo sreu", Borbom
smo doveli ive mrtvace u pat-poziciju i budue generacije e vremenom
moda i moi da ponovo nastane planetu uz malu ili nikakvu fiziku
opasnost. Tano, naa defanzivna strategija je spasla ljudski rasu, ali ta se
desilo sa ljudskim duhom?
Zombiji nam nisu oteli samo zemlju i nae drage. Liili su nas
samopouzdanja dominantnih ivih bia na planeti. Bili smo istroena,
slomljena vrsta, dovedena do ruba egzistencije i zahvalna samo za sutranji
dan koji e doneti moda malo manje patnje nego dananji. Zar je to
naslee koje emo ostaviti svojoj deci, strah i sumnja u sebe koju nismo
oseali jo od vremena kada su se nai majmunski preci skrivali u najviim
kronjama? Kakav bi oni svet izgradili? I da li bi ga uopte izgradili? Da li
bi mogli da nastave da napreduju, znajui da su bespomoni da ponovo
zagospodare svojom budunou? I ta ako se u toj budunosti dogodi jo
jedno dizanje ivih mrtvaca? Da li bi nai potomci ustali da im se
suprotstave, ili bi se jednostavno krotko predali i prihvatili to, po njihovom
miljenju neizbeno istrebljenje? Samo zbog toga smo morali da ponovo
osvojimo nau planetu. Morali smo da dokaemo sebi da moemo to da
uradimo, i taj dokaz ostavimo kao najvei spomenik ovog rata. Dugaak,
teak povratak ljudskosti, ili regresivna bezvoljnost nekada ponosnih

245

Zemljinih gospodara. Imali smo da biramo izmeu ta dva ishoda, i to


odmah.
Tako tipino za Norteamerikanose, da poseu za zvezdama dok su im
guzice i dalje zaglibljene u blatu. Pretpostavljam da biste, kad bi to bio neki
gringo film, videli nekog idiota kako ustaje i poinje polako da tape, onda
bi mu se pridruili ostali, nekome bi suza krenula niz obraz, uz ostala
izvetaena sranja. Svi su utali. Niko se nije ni pomerio. Predsednik je
objavio da emo se razii za to popodne kako bismo razmislili o njegovom
predlogu, a zatim se sastati u suton radi opteg glasanja.
Kao mornarikom ataeu, nije mi bilo dozvoljeno da uestvujem u tom
glasanju. Dok je ambasador odluivao o sudbini naeg voljenog ilea,
nisam imao ta da radim osim da uivam u zalasku sunca nad Pacifikom.
Sedeo sam na gornjoj palubi, uglavljen izmeu vetrenjaa i solarnih elija, i
ubijao vreme sa svojim parnjacima iz Francuske i June Afrike. Trudili smo
se da ne priamo o poslu i tragali smo za nekom zajednikom temom to
manje vezanom za rat. Mislili smo da smo bezbedni sa vinom. Sreom,
ispostavilo se da smo svi svojevremeno iveli u blizini nekog vinograda,
radili tamo ili bili za vinograde porodino vezani: Akonkagva, Stelenboh i
Bordo. To su bile take naeg vezivanja i, kao i sve ostalo, opet su nas
vraale ratu.
Akonkagva je bila unitena, spaljena do temelja kada je naa zemlja
onako katastrofalno eksperimentisala s napalmom. U Stelenbohu su se
sada uzgajali najosnovniji usevi. Groe se smatralo luksuzom u vreme
kada je stanovnitvo bezmalo umiralo od gladi. Bordo je bio preplavljen, a
mrtvi su mrvili njegovu zemlju pod nogama kao i u gotovo itavoj
kontinentalnoj Francuskoj. Komandair Emil Renar je bio morbidno
optimistian. Ko zna, rekao je, kako e hranljive materije iz njihovih leeva
naubriti zemlju? Moda e ak i sveukupno poboljati ukus kada Bordo
bude osloboen, ako se to ikada dogodi. Kako je sunce poelo da zalazi,
Renar je izvadio neto iz torbe, bocu ato latura iz 1964. Nismo mogli da
verujemo roenim oima. To je bila izuzetno retka predratna berba. Pukim
sluajem, vinograd je tog leta imao izuzetno visoke prinose, pa su groe
obrali krajem avgusta umesto poetkom septembra, kao to je bilo
uobiajeno. Taj septembar su okarakterisale rane, razorne kie koje su
poplavile druge vinograde i uzdigle ato latur gotovo o statusa Svetog
grala. Boca u Renarovoj ruci moda je bila poslednja od te sorte, savren

246

simbol sveta koji moda nikad vie neemo videti. To je bio jedini lini
predmet koji je uspeo da spase tokom evakuacije. Svuda ju je nosio sa
sobom i nameravao da je uva... veito, verovatno, poto se inilo da niko
vie nikada nee proizvoditi bilo kakvo vino. Ali sada, posle govora Jenkipredsednika...
[Nehotice oblizuje usne, degustira svoja seanja.]
Nije se ba najbolje odralo, a ni plastine olje nisu bile od pomoi. Nije
nas bilo briga. Uivali smo u svakom gutljaju.
Bili ste prilino sigurni u ishod glasanja?
Nisam mislio da e biti jednoglasno, i bio sam u pravu. Sedamnaest
protiv" i trideset jedan uzdran". Barem su oni koji su glasali protiv bili
spremni da snose dugorone posledice svoje odluke... i jesu ih snosili. Kad
pomislite na to da se nova skuptina UN sastojala samo od sedamdeset dva
delegata, podrka je bila prilino jadna. Ali meni i ostaloj dvojici vinopija
amatera to nije bilo vano. Za nas, nae zemlje, nau decu, odluka je glasila:
u napad.

247

Totalni rat
Na Mauro Altijeriju, hiljadu metara iznad Valajarvija,
Finska
[Stojim kraj generala dAmbrozija u CBI, Centru za borbene
informacije, evropskoj verziji masivnog amerikog komandnog
i kontrolnog diriabla D-29. Posada radi u tiini za svojim
osvetljenim monitorima. Povremeno, neko od njih kae neto u
mikrofon sa slualicama, brzo apne potvrdu prijema na
francuskom, nemakom, panskom ili italijanskom. General se
naginje iznad stola sa video-mapom i posmatra itavu operaciju
iz ugla koji je najblii bojoj perspektivi.]
Napad" - kada sam prvi put uo tu re, moja nagonska reakcija bila je:
O, sranje". Da li vas to iznenauje?
[Pre nego to stignem da odgovorim...]
Naravno. Verovatno ste oekivali da visoki oficiri to jedva ekaju, da se
raduju tom sranju sa krvoproliem i geslom: drite ih za nos dok ih mi
utiramo u dupe".
[Odmahuje glavom.] Ne znam ko je smislio stereotip o najviem oficiru
koji lii na tvrdoglavog, tupavog srednjokolskog profesora fizikog.
Moda Hohvud, ili civilna tampa, ili smo moda to sami sebi uradili tako
to smo dozvolili onim neiskusnim, samoivim klovnovima - Mekarturima,
Helsijima i Kertis E. Lemajima - da formiraju sliku o nama u ostatku
zemlje. Stvar je u tome da je to slika ljudi u uniformama, i da ona ne moe
biti dalje od istine. Umirao sam od straha to moram da povedem oklopne
jedinice u ofanzivu, tim pre to moj ivot nee biti u opasnosti. Trebalo je
samo da druge aljem u smrt, a evo i protiv ega.
[Okree se drugom ekranu na suprotnom zidu, klima glavom
operateru, a slika se rastapa u ratnu mapu kontinentalnih Sjedinjenih
Drava.]

248

Dvesta miliona zombija72. Ko uopte sebi moe i da predstavi takav broj,


a kamoli da se protiv njega bori? Ali sada smo makar znali sa ime smo
suoeni, ali kada dodate tome sva iskustva, sve podatke koje smo prikupili
o njihovom poreklu, psihologiji, snagama, slabostima, motivima i
mentalitetu, izgledi za pobedu su i dalje bili jadni.
Knjiga o ratu, ona koju smo pisali jo otkad je jedan majmun prvi put
udario drugog, u ovakvoj situaciji je bila potpuno beskorisna. Morali smo
da napiemo novu, od samog poetka.
Sve armije, bile one mehanizovane ili gerilske, u planinama, moraju
potovati tri osnovna ogranienja: moraju se obuavati, hraniti i predvoditi.
Obuka: trebaju vam ivi ljudi, inae nemate vojsku; hrana: kada jednom
dobijete tu vojsku, morate je snabdevati namirnicama; i vodstvo: koliko
god borbene snage bile decentralizovane, mora postojati neko meu njima
sa dovoljno autoriteta da kae: pratite me". Obuka, hrana i vodstvo; a
nijedno od tih ogranienja nije vailo za ive mrtvace.
Jeste li itali Na zapadu nita novo? Remark stvara ivu sliku o tome kako
se Nemaka prazni", mislei na to kako im je pred kraj rata jednostavno
ponestajalo vojnika. Moete izvrdavati sa brojkama, slati starce i deake, ali
ete kad-tad doi do plafona... osim ako se neprijatelj, kad god ga ubijete,
ne vrati u ivot na vaoj strani. Tako je bilo sa Zekovima, popunjavali su
svoje redove proredujui nae! A to je funkcionisalo samo u jednom smeru.
Zarazite oveka, on postane zombi. Ubijete zombija, on postane le. Mi smo
samo mogli da slabimo dok su oni jaali.
Svim ljudskim armijama potrebne su namirnice, ovoj armiji nisu bile.
Bez hrane, municije, goriva, ak i bez pitke vode ili vazduha! Nije bilo
logistikih linija za presecanje niti skladita za unitavanje.
Niste mogli da ih prosto opkolite i pustite da izgladne, niti ostavite da
svenu na lozi". Zakljuajte stotinu njih u sobu i posle tri godine izai e
jednako smrtonosni.
Ironino je to to zombija moete ubiti samo tako to mu unitite mozak
jer oni, kao grupa, ne poseduju nikakav kolektivni um. Nema voa, lanca
komandovanja, komunikacije niti saradnje na bilo kom nivou. Oni nemaju
predsednika na kojeg moete izvriti atentat, niti bunker glavnog taba koji
Potvreno je da najmanje dvadeset pet miliona od tog broja obuhvata reanimirane
izbeglice iz Latinske Amerike koje su izginule u pokuajima da dou do severa Kanade.
72

249

biste eliminisali hirurkim udarima. Svaki zombi je sam za sebe,


samodovoljna automatizovana jedinica, i ta poslednja prednost je ono to
zaista iskazuje smisao celog sukoba.
uli ste za izraz totalni rat"; prilino esto se javlja u ljudskoj istoriji. U
svakoj generaciji neki naduvenko voli da blebee o tome kako je njegov
narod neprijatelju objavio totalni rat", to znai da svaki mukarac, ena i
dete u dotinoj zemlji posveuje svaki sekund svog ivota pobedi. To je
ista glupost na dva osnovna nivoa. Prvo, nijedna zemlja niti grupa nije
stoprocentno posveena ratu; to je jednostavno fiziki nemogue. Moete
imati visok procenat, mnogo ljudi koji vredno rade jako dugo, ali svi ljudi,
sve vreme? Sta je sa zabuantima ili prigovaraima savesti? Sta je sa
bolesnima, povredenima, izrazito starima i izrazito mladima? Sta je s
vremenom koje provedete u spavanju, jelu, tuiranju ili sranju? Je li to
sranje za pobedu"? To je prvi razlog zbog kojeg je totalni rat nemogu za
ljude. Drugi je to to svaka zemlja ima svoja ogranienja. Moda postoje
pojedinci u grupi koji bi se rtvovali; moda ih ak ima dosta u odnosu na
broj stanovnika, ali to stanovnitvo e u celini vremenom dostii
maksimum, emocionalnu i psiholoku prelomnu taku. Japanci su dostigli
svoju posle dve amerike atomske bombe. Vijetnamci su mogli da dostignu
svoju da smo i njima bacili koju73, ali hvala svetome Hristu, naa volja se
slomila pre nego to je do toga dolo. Takva je priroda ljudskog ratovanja,
dve strane koje pokuavaju da odguraju jedna drugu preko granice
izdrljivosti, i koliko god volimo da priamo o totalnom ratu, ta granica
uvek postoji... osim ako niste ivi mrtvac.
Prvi put u istoriji suoili smo se sa neprijateljem koji je aktivno vodio
totalni rat. Oni nisu imali granice izdrljivosti. Nikada nisu pregovarah niti
su se predavali. Borili su se do samog kraja jer, za razliku od nas, svaki od
njih jc svake sekunde svakog dana bio posveen prodiranju vascelog
ivota na Zemlji. Takav neprijatelj nas je ekao iza Stenovitih planina.
Takav smo rat morali da vodimo.

Navodno, nekoliko lanova amerikog vojnog establimenta otvoreno je podravalo


primenu termonuklearnog naoruanja za vreme konflikta u Vijetnamu.
73

250

*
Denver, Kolorado, SAD
[Upravo smo zavrili sa veerom u Vajiniosu. Todova
supruga Alison je na spratu i pomae njihovom sinu Adisonu
oko domaeg zadatka. Tod i ja smo dole, u kuhinji, peremo
sudove.]
Bilo je to kao da se vraate u prolost, mislim pri tom na novu vojsku.
Nije mogla biti razliitija od one sa kojom sam se borio, i gotovo poginuo
kod Jonkersa. Nismo vise bili mehanizovani nismo imali tenkove,
artiljeriju, niti bilo kakve guseniare, ak ni bredlije. Sve je to i dalje bilo u
rezervi, i modifikovali su ih za vreme kada budemo morali da se vratimo u
gradove. Ne, jedina vozila na tokovima koja smo imali bili su hamviji i
nekoliko M-trip-sedam OVS-a74 i koristili smo ih za prevoz municije i drugih
stvari. Peaili smo, stalno, marirali u kolonama kakve moete videti na
slikama iz graanskog rata. Bilo je tu dosta referenci na sukob izmeu
Plavih" i Sivih", uglavnom zbog boje koe Zekova i nijanse naih novih
borbenih uniformi. Vie se nisu gnjavili sa kamuflanim materijalima; a i
zbog ega bi? A pretpostavljam da je teget bila najjeftinija boja koju su tada
imali. BU je vie liila na kombinezone specijalaca. Bila je lagana i udobna,
protkana kevlarom, bar mislim da je to bio kevlar75, vlakno otporno na ujed.
Uz nju su ile i rukavice i kapuljaa koja pokriva celo lice. Kasnije, u
gradskim borbama prsa u prsa, taj dodatak je sauvao mnoge ivote.
Sve je nekako izgledalo retro. Lobo je liio na neto iz, ta znam,
Gospodara prstenova?Standardna nareenja su bila da ga koristimo samo u
sluaju krajnje nude, ali verujte, esto nam je bio krajnje nuan. Znate, lep
je bio oseaj, kad vitlate tim vrstim komadom elika. To je sve inilo
linim, davalo vam snage. Mogli ste da osetite kad se lobanja prepolovi.
Pravi nalet energije, kao da ponovo preuzimate kontrolu nad svojim
ivotom, znate? Dodue, nije mi smetalo ni da povlaim okida.
Glavno oruje nam je bila SPP, standardna peadijska puka. Zbog
drvenog dela je liila na puku iz II svetskog rata; pretpostavljam da je bilo
74
75

M-trip-sedam: oklopno sigurnosno vozilo kadilak M1117.


Hemijski sastav borbene uniforme (BU) jo se vodi kao vojna tajna.

251

previe teko masovno proizvoditi kompozitne materijale. Nisam siguran


odakle je SPP navodno potekla. Cuo sam da je to bila modifikovana kopija
kalanjikova. Takode sam uo da je bio pojednostavljena verzija XM 8, koju
je vojska inae ve planirala kao jurino oruje sledee generacije. ak sam
uo da je izmiljena, isprobana i najpre proizvedena za vreme opsade
Grada heroja, te da su planove preneli u Honolulu. Iskren da budem, ne
znam, niti me zanima. Moda je imala jak trzaj, i pucala samo
poluautomatski, ali bila je izvanredno precizna i nikada se, ali nikada nije
zaglavljivala! Mogli ste da je vuete kroz blato, ostavite u pesku, ispustite u
slanu vodu i ostavite tu danima. ta god da joj uradite, jednostavno vas ne
bi izneverila. jedini dodaci koje je imala bili su komplet rezervnih delova,
rezervni kundak i dodatne cevi razliitih duina. Mogli ste da je koristite
kao dalekometni snajper, puku za srednje udaljenosti, ili karabin za sukob
izbliza, sve to u istom satu i samo sa onim to nosite u rancu. Imala je i
iljak dugaak oko dvadeset centimetara koji se preklapao kao bajonet, i
mogli ste da ga zaas upotrebite ukoliko vam lobo nije pri ruci. Stalno smo
se alili: pazi, iskopae oko nekome", to smo, naravno, i te kako radili.
SPP je bila odlina za borbu izbliza, ak i bez iljka, i kad jo dodate ostale
stvari koje su je inile tako izvanrednom, moete shvatiti zato smo se
obraali tom oruju sa toliko potovanja i nazivali ga ,,ser".
Glavna municija nam je bila NATO 5.56, zvana PITA od vianja". PITA
je skraenica za pirotehniku aktivaciju. Izvanredan dizajn. Metak bi se
razbio po ulasku u Zekovu lobanju, a delii bi mu sprili mozak. Bez rizika
irenja zaraene sive mase, i bez potrebe za rasipnikim lomaama. Na
AB76 dunosti niste morali ni da ih obezgavljujete pre sahranjivanja. Samo
iskopate rov i ubacite celo telo.
Da, to je bila nova vojska, prava, narodna. Sistem regrutacije je
promenjen, i biti peadinac sada je znailo neto potpuno drugaije. I dalje
su bile potrebne iste osobine - fizika izdrljivost, mentalna sposobnost,
motivacija i disciplina da se ovlada tekim izazovima u ekstremnim
uslovima ali sve je to bilo p* dim ako niste mogli da se dugorono
oduprete Z-oku. Video sam dosta dobrih drugova kako su enuli pod
pritiskom. Neki su se samo sruili, neki okrenuli oruje na sebe, a neki na
svoje drugare. To nije imalo nikakve veze sa hrabrou niti iim nalik na
nju. Jednom sam proitao prirunik za preivljavanje britanskih SAS-ovaca
76

AB: asanacija bojita.

252

koji je govorio o ratnikoj" linosti, o tome kako porodica treba da vam


bude emocionalno i finansijski stabilna, i kako devojke ne treba da vas
privlae dok ste jo mladi. [Guna.] Prirunici... [Trza akom kao da
masturbira.]
Ali nova lica mogla su da budu odasvud: mogao je to biti va komija,
tetka, onaj utogljeni nastavnik koji je doao kao zamena ili debeli, aljkavi
lenjivac iz DMV-a. Od biveg prodavaa osiguranja do oveka za kojeg
sam prilino siguran da je bio Majki Stajp, iako ga nikad nisam naterao da
to prizna. Pretpostavljam da je sve to imalo smisla; onaj ko ne zna da igra
sigurno ne bi dogurao ovako daleko. Svi su ve u neku ruku bili veterani.
Moja ratna drugarica, pedesetdvogodinja Sestra Montoja, bila je asna
sestra, a verovatno je i sada. Visoka metar i ilet, titila je itav svoj razred
iz nedeljne crkvene kole devet dana samo pomou gvozdenog stalka za
svece duine dva metra. Ne znam kako je uspevala da nosi onaj svoj ranac,
ali nosila ga je, bez prigovora, od naeg zbornog mesta u Nidlsu, sve do
borbene linije ispred Nade u Nju Meksiku.
Nada. Ne alim se, grad se stvarno zvao nada".
Kau da ga je vrhovna komanda odabrala zbog terena, preglednog
1 otvorenog, sa pustinjom napred i planinama pozadi. Savreno, rekli
su, za poetni napad, a naziv mesta nije imao nikakve veze s tim. Nije nego.
Vrhovna komanda je zaista elela da ta proba proe glatko. Bie to naa
prva velika kopnena bitka jo od Jonkersa. Bio je to onaj trenutak kada se,
znate ono, spoji mnogo razliitih stvari.
Prekretnica?
Da, valjda. Svi ti novi ljudi, nova oprema, nova obuka, novi plan - sve je
trebalo da se nekako smea za taj prvi veliki dogaaj.
Usput smo naili na nekoliko hiljada gadova. Psi tragai su ih
pronalazili, a obarali su ih njihovi vodii svojim orujem sa priguivaima.
Nismo eleli da privuemo previe njih dok ne budemo spremni. Hteli smo
da se sve odigra po naem.
Poeli smo da sadimo batu": da na svakih deset metara pobadamo
koie za kampovanje sa narandastom fluorescentnom trakom u
redovima. Bile su nam to oznake za domet, i tano su nam pokazivale kako

253

da podesimo niane. Neki od nas su imali i lake zadatke, recimo da iste


bunje ili postavljaju sanduke sa municijom.
Mi ostali smo mogli samo da ekamo, da ubacimo neto u usta,
dopunimo ruksake, ili ak malo uskoimo u vreu, ako je bilo mogue
spavati. Dosta smo nauili posle bitke kod Jonkersa. Vrhovna komanda je
elela da budemo odmorni. Problem je bio u tome to smo tada svi imali
previe vremena za razmiljanje.
Jeste li odgledali onaj film koji je Eliot snimio o nama? Onu scenu sa
logorskom vatrom i vojnicima koji duhovito brbljaju, sa priama i snovima
za budunost, ak i s onim likom koji svira usnu harmoniku. Brate, nije bilo
tako. Pre svega, bilo je to usred dana, bez vatri, bez usne harmonike pod
zvezdama, i svi su bili veoma tihi. Ali znao si ta svi ostali misle: ta to
kog avola traimo ovde?" To je sada bila Zekova kua, a kad bismo smo
se mi pitali, mogao je i da je zadri. Mnogo puta su nas bodrili priom o
Budunosti ljudskog duha". Odgledali smo predsednikov govor Bog sveti
zna koliko puta, ali on nije bio ovde, u Zekovom dvoritu. Dobro nam je
bilo iza Stenovitih planina, ta sad kog vraga tu radimo?
Oko 13.00, radio je zaskiao, i bila je to poruka kerovodaca iji su psi
doli u kontakt s neprijateljem. Ubacili smo municiju u cevi i postrojili se
po liniji.
To je bila sr nae celokupne nove borbene doktrine, povratak u
prolost kao i u svemu ostalome. Nareali smo se u pravoj liniji, u dva
reda: jedan je bio aktivan, drugi u rezervi. Rezerva je postojala za sluaj da
neko u prvom redu treba da napuni oruje, pa da njegova vatra ne zafali.
Teorijski, ako svi pucamo ili punimo oruje, moemo da unitavamo
Zekove sve dok nam ne ponestane municije.
uli smo lave, psi su ih dovodili. Poeli smo da primeujemo zombije
na horizontu, u stotinama. Zadrhtao sam iako mi nije bilo prvi put da se
susreem sa Zekom posle bitke kod Jonkersa. Uestvovao sam u
operacijama ienja u Los Andelesu. Odsluio sam svoje u Stenovitim
planinama kada su se prevoji leti otkravljivali. I svaki put sam imao stranu
drhtavicu.
Opozvali su pse, pa su utrali iza naih linija. Prebacili smo se na
Primarni mehanizam namamljivanja. Svaka vojska ga je tada ve imala.
Britanci su koristili gajde, Kinezi vojnike trube, Junoafrikanci su udarali

254

u puke sa svojim asegajima77 i oglaavali se ratnikim zulu napevima. Mi


smo koristili hard-kor Ajron Mejden. E sad, lino, nikad nisam bio poklonik
metala. Volim pravi klasini rok i Hendriksova Vonja na jug" je najtvre
to mogu da podnesem. Ali morao sam da priznam, dok sam stajao tamo
na tom pustinjskom vetru i dok mi je Truper" snano bubnjao u grudima,
shvatio sam o emu se radi. PMN nije bio tu zbog Zekova. Trebalo je nas da
nadrai, da Zeku oduzme malo modoa, znate, da se ispisa", kako to ve
Britanci kau. I ba dok se Dikinson drao: Dok uranja u sigurnu smrt",
bio sam napumpan, sa SPP napunjenom i spremnom, oiju prikovanih za
sve veu, sve bliu hordu. Bio sam u fazonu, kao: 'Ajde, Zek, jebo te, bre
malo s tim!"
Neposredno pre nego to su stigli do prednjeg markera za domet,
muzika je poela da se stiava. Desetari su povikali: Prednji red,
spreman!" i prva linija je kleknula. Zatim se zaulo nareenje:niani" i
onda, dok smo svi zadravali dah, a muzika se iskljuila, uli smo: PALI!"
Prednji red se samo ustalasao, pripucao je kao etni mitraljez punom
brzinom i poobarao sve zombije koji su proli pored prednjih markera.
Imali smo stroga nareenja da pucamo samo u one koji predu liniju. Da
ekamo ostale. Tako smo se mesecima obuavali. Sada smo to radili
nagonski. Sestra Montoja je podigla oruje iznad glave, to je bio signal za
prazan magacin. Zamenili smo mesta, otkoio sam puku i potraio prvu
metu. Bila je nubi,78 mrtva moda tek oko godinu dana. Prljava plava kosa
visila joj je mestimino sa sasuene, grube koe. Nabrekli stomak joj je
probijao izbledelu crnu majicu na kojoj je pisao G ZNACI GANGSTER.
Postavio sam muicu izmeu njenih upalih, mlenoplavih oiju... znate, oi
im izgledaju tako zamagljeno zbog malih ogrebotina od praine na
povrini, na hiljade njih, poto Zekovi ne plau. Te izgrebane bebinje plave
oi su gledale pravo u mene kada sam povukao okida. Metak ju je oborio
na lea, a iz rupe na elu joj se puilo. Uzdahnuo sam, potraio sledeu
metu i to je bilo to, prepustio sam se.
Doktrina zahteva po jedan pucanj na svaku punu sekundu. Sporo,
mirno, mehaniki.
[Zapucketa prstima.]
77

78

Asegaj: vienamensko orue od elika nazvano tako po tradicionalnom koplju Zulua.


Nubi: izraz za novajliju", zombija koji se reanimirao posle Velike panike.

255

Na strelitu smo vebali pomou metronoma, a instruktori su sve vreme


govorili: oni se ne ure, pa zato biste onda vi?" Tako smo ostajali mirni,
odravali ritam. Morali smo da budemo spori i mehaniki kao i oni.
Nadmaite skotove", tako su govorili.
[Pucketa prstima u savrenom ritmu.]
Pucanje, zamena, punjenje, gutljaj iz ranca, uzimanje arera od
Sendlera".
Sendlera?
Da, od ekipa za punjenje, specijalne rezervne jedinice koja se samo
starala o tome da niko nikada ne ostane bez municije. Imali ste samo
odreen broj arera i trebalo bi vam mnogo vie vremena da napunite
svaki od njih posebno. Sendleri su trali gore-dole du linije prikupljajui
prazne arere, punili ih municijom iz sanduka, a zatim ih davali svakome
ko bi podigao ruku. Pria se da je jedan lik, kada je vojska poela da se
obuava ekipe za punjenje, uzeo da imitira Adama Sendlera, znate ono,
Momak za vodu" - Momak za municiju". Oficiri nisu ba bili oduevljeni
nadimkom, ali su ga ekipe za punjenje oboavale. Sendleri su spaavali
ivote, jebo te, uvebani kao baletska trupa. Mislim da tog dana i noi niko
nije ostao prikraen niti za metak.
Te noi?
Samo su nadolazili, bila je to prava Lanana Najezda.
To je opti napad?
I vie od toga. Jedan skot vas vidi, krene za vama i zastenje. Kilometar
od njega, drugi skot uje to stenjanje, krene za njim i zastenje i sam, zatim
jo jedan, kilometar dalje, pa jo jedan. Brate, ako ih u dotinoj oblasti ima
dovoljno, i ako je lanac itav, ko zna sa kolike udaljenosti moete da ih
dovuete. A to je samo kada se vuku jedan po jedan. Zamislite po deset na
svaki kilometar, stotinu, hiljadu.
Poeli su da se nagomilavaju, obrazujui vetaku palisadu kod prvog
markera, greben leeva koji je narastao iz minuta u minut. U stvari smo
podizali utvrenje od neupokojenih, tako da smo samo morali da pucamo
u svaku glavu koja bi izvirila preko vrha. Vrhovna komanda je raunala na

256

to. Imali su neku stvaricu nalik na periskop79 koja je oficirima omoguavala


da vide preko zida. Imali su i linkove za slike sa satelita i izviakih sondi
u stvarnom vremenu, iako mi, vojnici, nismo imali pojma ta oni vide.
Kopnenog ratnika vie nije bilo, tako da smo morali samo da se
usredsredimo na ono to nam se nalazilo pred oima.
Poeli su da nailaze sa svih strana, ili oko zida ili su nam se privlaili sa
bokova, pa ak i s lea. I opet, vrhovna komanda je ekala na to i naredila
nam da obrazujemo RS.
Rigidni stroj.
Ili Rad-Sing", valjda po liku koji je prvi to ponovo primenio.
Obrazovali smo vrst kvadrat, i dalje u dva reda, sa vozilima i koje-ime u
sreditu. Bila je to opasna kocka, rastavljati nas tako. Mislim, da, nije uspelo
taj prvi put u Indiji zato to im je ponestalo municije. Ali niko nije mogao
da garantuje da se nama to nee dogoditi. ta ako se vrhovna komanda
zeznula, ako nije pripremila dovoljno metaka ili je potcenila Zekovu snagu
tog dana? Moglo je da bude isto kao u Jonkersu; ak i gore jer se odavde
niko ne bi izvukao iv.
Ali imali ste dovoljno municije.
I vie nego dovoljno. Vozila su bila puna do krova. Imali smo vode,
zamenu. Ako ti zatreba pet minuta pauze, samo podigne ruku i jedan od
Sendlera uskoi i zauzima tvoje mesto. Mogao si da uzme pare I-obroka80,
umije se, protegne, ispiki. Niko se nije sam javljao za pauzu, ali
postojali su ti nokaut" timovi, borbeni psihijatri koji su nadzirali svakoga.
Oni su bili sa nama jo od prvih dana na strelitu, znali su kako se zovemo
i kako izgledamo, i znali su, ne pitajte kako, kada stres od bitke loe utie
na na uinak. Mi to nismo znali, ja svakako ne. Nekoliko puta bih
promaio, ili moda pucao posle pola sekunde umesto posle jedne cele.
Onda bih iznenada osetio kako me neko kucka po ramenu i znao sam da
treba da pauzuiram pet minuta.

M43, pomono sredstvo za osmatranje borbe.


I-obroci: skraeno za Inteligentni obroci, projektovani da budu maksimalno hranljivi i
efikasni.
79
80

257

Stvarno je delovalo. Za tili as bih opet bio na liniji, prazne beike,


umirenog stomaka, sa malo manje bolova i greva u miiima. To je bilo
strahovito vano i svako ko misli da smo mogli da opstanemo bez toga,
trebalo bi da proba da pogaa centar pokretne mete petnaest sati.
A kada je pala no?
Koristili smo reflektore iz vozila, mone svetlosne crvenkaste snopove
kako ne bi smetali naim infracrvenim nianima. Jedino to je bilo jezivo u
nonoj borbi, osim crvenila svetla, bilo je svetlucanje metka kada ue u
glavu. Zato smo ih i zvali pite od vianja", jer ukoliko hemijski sastav
metka nije bio dobar, buknulo bi toliko jako da bi im oi zasijale crvenom
bojom. To je bio lek za zatvor, naroito kasnije, kada straarite nou, a
jedan od njih vas napadne iz mraka. Te svetlee crvene oi, zaleene u
vremenu sekund pre nego to padne. [Strese se.]
Kako ste znali da je bitka zavrena?
Kada smo prestali da pucamo? [Smeje se.] Ne, to je zapravo dobro
pitanje. Negde oko, ta znam, 04.00 poelo je da jenjava. Glave vie nisu
izvirivale u tolikom broju. Stenjanje je zamiralo. Oficiri nam nisu rekli da je
napad gotovo okonan, ali se videlo kako gledaju kroz periskope i priaju
preko radija. Moglo je da im se primeti olakanje na licu. Mislim da smo
poslednji metak ispalili u samo praskozorje. Posle toga smo samo saekali
da je pojavi prva svetlost.
Bilo je nekako jezivo, sunce se raalo iznad prstena leeva visokog kao
planina. Bili smo potpuno zagraeni, sve strane bile su visoke najmanje
est metara, a debele preko trideset. Nisam siguran koliko njih smo tog
dana ubili, statistika stalno varira u zavisnosti od koga je dobijete.
Hamviji sa kaikama nalik na buldoere morali su da prokre put kroz
prsten leeva samo da bismo izali odatle. Jo je bilo ivih gadova, sporaa
koji su zakasnili na urku ili pokuali da se popnu preko svojih mrtvih
prijatelja i skliznuli natrag u gomilu. Oni su se isteturali kada smo poeli da
sahranjujemo tela. Samo je tada Senjor Lobo video malo akcije.
Bar nismo morali da obavljamo asanaciju terena. Jedna jedinica je ekala
u rezervi da poisti za nama. Izgleda da je vrhovna komanda smatrala da
smo dosta uradili za danas. Marirali smo osamnaest kilometara na istok,

258

napravili logor sa osmatranicama i zidovima od koncertejnera81. Bio sam


tako umoran. Ne seam sc hemijskog tuira-nja, predavanja opreme na
dezinfekciju, predaje oruja na inspekciju: nije bilo niti jednog zaglavljenja
u itavoj jedinici. Nc seam se ak ni kada sam se zavukao u vreu.
Sutradan su nas pustili da spavamo koliko god smo hteli. To je bilo ba
lepo od njih. Na kraju su me probudili glasovi; svi su brbljali, smejali se,
priali prie. Bila je to potpuno drugaija atmosfera, za sto osamdeset
stepeni u odnosu na onu pre dva dana. Nisam tano znao ta oseam,
moda zbog onoga to je predsednik rekao o ponovnom osvajanju nae
budunosti". Znao sam samo da se oseam dobro, bolje nego tokom itavog
rata. Znao sam da nas eka dugaak i teak put. Znao sam da naa
kampanja kroz Ameriku tek poinje, ali dobro, kao to je predsednik rekao
tc prve noi, bio je to konano poetak kraja.

*
EjNSVORT, Nebraska, SAD
[Darnel Hekvort je stidljiv ovek tihog glasa. Zajedno sa
suprugom u penziji vodi farmu etvorononih veterana vojnog
korpusa K-9. Deset godina ranije, ovakve farme su mogle da se
pronau u skoro svakoj dravi unije. Sada je preostala samo
ova.]
Mislim da im nikada nije odato zaslueno priznanje. Postoji ona pria
Daks, lepa deja knjiica, ah prilino je pojednostavljena, i radi se samo o
jednom dalmatincu koji je pomogao siroetu da pronae put do
bezbednosti. Daks nije ak ni bio u vojci, a pomo izgubljenoj deci je bila
samo deli doprinosa koji su psi davali borbi.
Pse su najpre koristili za trijau, putali ih da njue i pronalaze
zaraene. Veina zemalja je samo kopirala izraelsku metodu primora-vanja
ljudi da prolaze pored pasa zatvorenih u kaveze. Uvek ste morali da ih
drite u kavezima, inae bi mogli da napadnu dotinu osobu, ili jedan
Koncertejner: prefabrikovana, uplja barijera od kevlara, ispunjena zemljom i/ili
otpacima.
81

259

drugog, pa ak i svog vodia. Poetkom rata to se esto deavalo, psi bi


potpuno pomahnitali. Nije vano jesu li bili policijski ili vojni. To je taj
nagon, taj nevoljni, gotovo genetski teror. Da se bore ili da bee, a ti psi su
odgajani za borbu. Mnogi vodii pasa ostali su bez aka, ruku, mnogi su
grkljani bili iskidani. Ne moete kriviti pse za to. tavie, na taj nagon su
Izraelci i raunali, i on je verovatno i spasao milione ivota.
Bio je to odlian program, ali opet, samo deli onoga za ta su psi
stvarno bili sposobni. Dok su Izraelci, a posle njih i mnoge druge zemlje
pokuale da koriste taj nagon prestravljenosti, mi smo mislili da moemo
da ga ukljuimo u njihovu redovnu obuku. I zato ne, nauili smo i sami to
da radimo, a zar smo zaista toliko evolutivno razvijeniji od njih?
Sve se svodilo na obuku. Moralo se poeti od malih nogu; ak i
najdisciplinovani predratni veterani znali su i te kako da pobesne. tenad
roena posle krize bukvalno su odmah po izlasku iz materice mogla da
nanjue mrtve. To je bilo u vazduhu, nedovoljno da mi primetimo, samo
nekoliko molekula, koliko za upoznavanje na podsvesnom nivou. To ne
znai da su zbog toga automatski bili ratnici. Poetno upoznavanja bilo je
prva i najvanija faza. Odvojite grupu tenaca nasumice, moda ak i celo
leglo, i stavite ih u prostoriju koju pregrauje ina mrea. Oni su sa jedne
strane, Zek sa druge. Nije se moralo dugo ekati na reakciju. Prvu grupu
smo nazvali Klasa B. Poeli bi da cvile ili zavijaju. Poludeli bi. Ali to nije
bilo nita u poreenju sa grupom Klase A. Ta tenad ne bi skidala pogled
sa Zeka, i u tome je bio klju. Stajali bi u mestu, pokazivali zube, duboko
reali kao da govore: Odjebi!" Mogli su da se kontroliu, i to je bio temelj
naeg programa.
Ali, to to su oni mogli da se kontroliu nije znailo da smo mi mogli da
kontroliemo njih. Osnovna obuka je bila prilino nalik standardnom,
predratnom programu. Da li mogu da izdre FO?82 Da sluaju nareenja?
Da li su dovoljno pametni i disciplinovani da bi postali vojnici? Bilo je
teko i procenat neuspenih je iznosio 60 procenata. Nije bilo neobino da
regrut bude teko ranjen, ili da ak i pogine. Mnogi ljudi to danas nazivaju
nehumanim, premda se ini da ne oseaju podjednako saaljenja prema
vodiima. Da, morali smo i mi to da radimo, zajedno sa psima, od prvog

82

FO: fizika obuka

260

dana Osnovne obuke,pa kroz jo deset nedelja VLO.83 Bio je to naporan


trening, naroito vebe sa ivim neprijateljem. Znate li da smo bili prvi koji
su koristili Zeka u obuci, pre peadije, pre specijalnih snaga, ak i pre
urnija u Vilou Kriku? Jedino ste tako mogli da znate moete li stvarno da
uspete, i kao pojedinac i kao tim.
Kako biste ih inae slali na toliko razliitih misija? Postojali su Mamci,
ona vrsta koja se proslavila u borbi kod Nade. Prilino jednostavno; va
partner traga za Zekom, a zatim ga dovede do nae linije za gaanje. Psi su
u tim prvim misijama bili brzi, utrali bi, zalajali, a onda zadili u zonu za
ubijanje. Kasnije su se opustili. Nauili su kako da odravaju rastojanje od
oko jednog metra, da polako uzmiu starajui se da namame maksimalan
broj meta. Tako su zapravo oni vodili itavu igru.
Bili su tu i Lanjaci. Recimo, postavljate liniju za paljbu, ali ne elite da
se Zek pojavi prerano. Va partner zaobie zaraenu zonu i zalaje na samoj
suprotnoj strani. To je uspevalo u dosta bitaka i otvorilo vrata za taktiku
leminga".
Tokom Denverske ofanzive postojala je jedna visoka zgrada sa nekoliko
stotina begunaca koji su sluajno ostali zakljuani sa zaraenima i sada su
potpuno oiveli. Pre nego to su nai momci stigli da upadnu unutra,
jednom psu jc palo na pamet da se popne na krov zgrade preko puta i
zalaje kako bi dozvao Zeka na vie spratove. Upalilo je besprekorno.
Zombiji su stigli na krov, ugledali svoj plen, poli prema njemu i popadali
preko ivice. Posle Denvera, leming" je postao zvanina taktika. ak je i
peadija poela ovo da koristi kada je ostala bez pasa. Nije bilo neobino
videti vojnika kako stoji na krovu zgrade i vie na zaraenu zgradu u
blizini.
Ah, primarni i najuobiajeniji zadatak za svaki K-tim je bilo izvianje,
kako u O, tako i u PDD. O su bile operacije ienja, uz redovne jedinice,
kao u konvencionalnom ratu. Tu se obuka zaista isplatila. Ne samo to su
mogli da nanjue Zeka kilometrima ispred nas ve si po zvucima koje su
proizvodili mogao tano znati ta da oekuje. Sve to je trebalo da se zna
bilo je sadrano u tonu njihovog rezanja i frekvenciji lavea. Ponekad, kada
je bila potrebna tiina, govor tela je bio jednako znaajan. Bilo je dovoljno
da vidite kako su savili kimu i raestili se. Posle nekoliko zadataka, svaki
83

VLO: via lina obuka.

261

sposoban vodi, a takve smo samo i imali, mogao je da proita svaki signal
svog partnera. Izviai koji bi pronali zombija poluutonulog u blato ili
zombija bez nogu u visokoj travi spasli su mnoge ivote. Ni sam ne znam
koliko su nam puta vojnici lino zahvaljivali to smo spazili skrivenog
zombija koji je mogao da im odgrize stopalo.
PDD je patrola dugakog dometa, kada tvoj partner izvia daleko od
poloaja, putujui ponekad i danima kako bi istraio zaraenu oblast.
Nosili su specijalnu opremu sa video-linkom i GPS tragaem koji je u
stvarnom vremenu prikazivao taan broj i poloaj meta. Mogao si da
preklopi Zekov poloaj na mapi i uporedi koordinate onoga to je tvoj
partner video sa njegovim poloajem na GPS-u. Pretpostavljam da je to, u
tehnikom smislu, bilo zadivljujue, nepobitni obavetajni podaci u
stvarnom vremenu kakve smo imali pre rata. Vrhovna komanda je
oboavala PDD. Ja nisam; previe sam bio zabrinut za svog partnera. Ne
mogu vam opisati koliki je to stres izazivalo, kada stoji u nekoj
rashlaenoj prostoriji punoj raunara bezbedan, komotan i potpuno
bespomoan. Kasniji modeli opreme imali su i radio-link tako da je vodi
mogao da prenosi nareenja ili da makar prekine misiju. Ja nikada nisam
radio sa njima. Timovi su morali da se od poetka obuavaju za to. Ne
moe tek tako da se vrati i iznova obui iskusnog K. Ne moe starog
psa da naui novim vetinama. Izvinite, glupa ala. uo sam ih kamaru od
onih govnara obavetajaca, dok su stajali ispred mene i posmatrali taj
prokleti monitor, drkajui u mislima na udesa svog novog Sistema za
informacionu orijentaciju". Mislili su da su tako duhoviti. Toliko da smo
hteli da ih zadavimo na licu mesta.
[Odmahuje glavom.]
Morao sam da stojim tamo, vrtim palevima i posmatram snimke koje
odailjare oprema mog partnera, dok se on unja kroz neku umu,
movaru ili grad. Varoi i gradovi, to je bilo najtee. To je bila specijalnost
mog tima. Grad kerova. Jeste li ikada uli za to?
kola za urbano ratovanje K-9?
Tako je, bio je to pravi grad: Miel, u Oregonu. Odseen, naputen i jo
pun zombija. Grad kerova. Trebalo je zapravo da ga nazovu Terigrad jer su
u Mielu uglavnom bili mali terijeri. Otrodlaki kotski, norviki i dek

262

rasel terijeri, odlini za kr i uska grla. Meni lino je u Gradu kerova ker
sasvim odgovarao. Radio sam sa jazaviarem.
Oni su bili bez premca najbolji urbani ratnici. Izdrljivi, pametni, i
naroito oni mali, sasvim na svome u teskobnom prostoru. U stvari, za to
su prvenstveno i odgajani; da love jazavce. Zato su i liili na virlu, kako bi
mogli da love u niskim, uskim jazbinama jazavaca. Vidite, takav uzgoj ih je
inio savrenim za vodove i tesne prolaze urbanih bojita. Sposobnost da
prou kroz ccv, dovod vazduha, izmeu zidova, gde god, i da ostanu
mirni, to je bila njihova osobina najvanija za opstanak.
[Mali prekid. Kao da je ekao na svoj lagvort, jedan pas epajui
prilazi Darnelovoj nozi. Kuja je stara. Njuka joj je bela, krzno na uima
i repu olinjalo toliko da se vidi gola koa.]
[Psu.] Zdravo, gospodina.
[Darnel je briljivo podie u krilo. Mala je, nema vie od etiri ili pet
kilograma, lako donekle lii na glatkodlakog minijaturnog jazaviara,
lea su joj nia nego standardnim psima te rase.]
[Psu.] Mejz, jesi li dobro? Kako se osea?
[Meni.] Pravo ime joj je Mejzi, ali ga nikada nismo koristili. Mejz" joj
ba pristaje zar ne?
[Jednom rukom joj masira zadnje noge dok je drugom mazi ispod
vrata. Ona ga gleda odozdo zamagljenim oima. Lie mu dlan.]
istokrvni psi su bili potpuno neuspeni. Previe neurotini, sa previe
zdravstvenih problema, sve to inae moete oekivati od ivotinje
uzgajane samo zbog njenih estetskih kvaliteta. Nova generacija [pokazuje
na meanca u svom krilu] uvek jc bila meavina, sa ciljem da im se pojaa i
fizika konstitucija i mentalna stabilnost.
[Pas je zaspao, Darnel govori tie.]
Bili su izdrljivi, trebalo im je dosta obuke, ne samo pojedinane ve i za
grupni rad na PDD zadacima. Dugaak domet, naroito u divljini, uvek je
bio rizian. Ne samo zbog Zekova ve i zbog podivljalih pasa. Seate se
kako su oni bili gadni? Svi ti kuni ljubimci i odlutale ivotinje koji su se se
degenerisale u ubilake opore. Uvek smo bili zabrinuti zbog njih, jer su
obino prolazili kroz manje zaraene zone i stalno tragali za neim za jelo.
Mnoge PDD misije prekidane su u samom zaetku, sve dok nismo poeli
da putamo i pse pratioce.

263

[Govori o usnulom psu.]


Imala je dva straara. Ponga, meanca pitbula i rotvajlera, i Perdi... ne
znam ta je perdi tano bila, delom ovar, delom stegosaurus. Ne bih joj
dopustio da im se priblii da nisam najpre proao kroz osnovne stvari s
njihovim vodiima. Ispostavilo se da su oni prvoklasni pratioci. etrnaest
puta su oterali divlje opore, a dvaput su se zaista upustili u borbu. Gledao
sam Perdi kako juri dogu teku sto kilograma, hvata je eljustima za glavu,
a prasak lobanje se uo ak i preko mikrofona iz opreme za osmatranje.
Najtee mi je bilo da zadrim Mejz na zadatku. Uvek je elela da se bori.
[Smei se gledajui u usnulog jazaviara.] Bili su to dobri pratioci, uvek su
se starali da ona stigne do svoje mete, ekali je i uvek bezbedno vratili kui.
Znate, ak su usput sredili i nekoliko zombija.
Ali, zar meso zombija nije otrovno?
O, da... ne, ne, ne, nikada ih nisu ujedali. To bi za njih bilo smrtonosno.
Na poetku rata se moglo videti mnogo mrtvih pasa, samo su leali tamo,
bez ijedne povrede, i odmah se znalo da su zagrizli zaraeno meso. Zato je
obuka bila toliko vana. Morali su da znaju kako da se brane. Zekovi su
imali dosta fizikih prednosti, ali meu njima nije bila i ravnotea. Krupniji
psi uvek su mogli da ih udare izmeu lopatica ili u krsta i da ih obore na
lice. Mali su mogli da im se motaju oko nogu, sapliu ih ili da im se bacaju
u prevoj kolena. Mejz je uvek to volela, obarala ih je na lea!
[Pas se mekolji.]
[Obraa se Mejz.] O, izvini gospodina. [Mazi je po zadnjem delu
vrata.]
[Meni.] Dok se Zek pridigne, dobili biste pet, moda deset, petnaest
sekundi.
Imali smo i mi rtava. Neki psi bi pali, polomili kost... Ako su bili blizu
prijateljskih snaga, vodi je mogao prilino lako da ih pokupi i vrati na
bezbedno. Veinom su se ak vraali na aktivnu dunost.
ta je bilo u drugim sluajevima?
Ako su bili daleko, kao mamci ili u PDD... predaleko da ih spasemo i
preblizu Zekova... traili smo naboje milosra", male eksplozivne pakete
vezane za njihovu opremu da bismo ih aktivirali ukoliko procenimo da

264

nema nikakve anse za spas. Nikada ih nismo dobili. Traenje dragocenih


resursa." Pika im materina. Prekraivanje muka povreenom vojniku je
bilo traenje, ali su zato razmiljali o tome da ih pretvore u psee bombe!
Molim?
Psee bombe." To je bio nezvanian naziv za program koji umalo,
umalo nije dobio zeleno svetio. Neki tabni imbecil proitao je da su Rusi
koristili minirane pse" za vreme II svetskog rata, vezivali im eksploziv na
lea i obuavali ih da se zavuku pod nacistike tenkove. Bauka je
prekinuo sa tim programom iz istog razloga iz kojeg ga mi nikada nismo ni
zapoeli: situacija vie nije bila toliko oajna. Jebo te, koliko oajan mora
da bude za tako neto?
Nikada to nee priznati, ali mislim da ih je spreila pretnja ponavljanja
incidenta Ekhart. To ih je razbudilo. Znate za to, zar ne? Vodnica Ekhart,
Bog je blagoslovio. Bila je stariji rukovodilac, radila je u SAG84. Nikad je
nisam upoznao. Partner joj je bio u misiji nama-mljivanja kod Liti Roka,
upao je u jarak i slomio nogu. Roj je bio na samo nekoliko koraka od njega.
Ekhartova je zgrabila puku i pokuala da krene za njim. Neki oficir joj se
ispreio na putu i poeo da joj navodi propise i glupa opravdanja. Sasula
mu je pola arera u usta. Vojni policajci su je oborili i zadrali na tlu. ula
je sve dok su mrtvi opkoljavali njenog partnera.
ta se desilo?
Obesili su je, javno smaknue, sa mnogo publiciteta. Razumem to,
zaista. Disciplina je predstavljala sve, potovanje zakona, to je bilo sve to
smo imali. Ali jebo te, promene su uvedene. Vodiima je bilo dozvoljeno da
spaavaju svoje partnere ak i ako su time sopstveni ivot stavljali na
kocku. Za vojsku vie nismo bili korisni, ve tek upola vredni. U nama su
tada prvi put sagledeli timove, pas nije bio samo deo maine koji se moe
zameniti kada se pokvari". Poeli su da gledaju statistike vodia koji su
presudili sebi posle gubitka partnera. Znate da smo imali najveu stopu
samoubistava meu svim rodovima vojske. Vie od secijalnih jdinica, vie

84

SAG: Severna armijska grupa.

265

od registracije grobova, ak vie i od onih bolesnika u ajna Lejku.85 U


Gradu kerova upoznao sam vodie iz trinaest drugih zemalja. I svi su
govorili isto. Bez obzira na to odakle ste, kakva je vaa kultura ili naslee,
oseanja su i dalje bila ista. Ko je mogao da ostane itav posle takvog
gubitka? Onaj ko bi to mogao, nikada ne bi ni uspeo da postane kerovodac.
To nas je i inilo tako jedinstvenim, ta sposobnost da ostvarimo tako jaku
vezu sa neim to ak ne pripada naoj vrsti. Isto ono to je toliko mojih
prijatelja nateralo da nadu izlaz u metku od nas je stvorilo jednu od
najuspenijih jedinica u celoj jebenoj vojsci SAD-a.
Vojska je to videla u meni onog dana na naputenom putu negde u
Stenovitim planinama u Koloradu. Peaio sam otkad sam napustio svoj
stan u Atlanti, tri meseca sam beao, skrivao se, tragao za hranom. Imao
sam rahitis, temperaturu, spao na pedeset kilograma. Naiao sam na dva
tipa ispod drveta. Loili su vatru. Iza njih je bio mali dukac. ape i njuku
su mu vezali pertlama. Sasuena krv mu se skorela na glavi. Samo je leao
tamo, staklastih oiju, i tiho cvileo.
ta se dogodilo?
Da znate, stvarno se ne seam. Mora da sam jednog od njih udario
palicom. Nali su je slomljenu na njegovom ramenu. Zatekli su me na
onom drugom, mlatio sam ga po licu. Imao sam pedeset kilograma, i sam
sam bio polumrtav, a opet sam ga prebio toliko da mu je malo nedostajalo
da umre. Vojnici su morali da me odvuku od njega, veu me lisicama za
olupinu automobila, zviznu me nekoliko puta kako bih doao sebi. Toga se
seam. Jedan od dvojice koje sam napao drao se za ruku, dok je drugi
samo leao tamo i krvario. Jebo te, smiri se", pokuavao je porunik da me
ispita. ta ti je? Zato si to uradio drugovima?" On nije na drug!"
povikao je onaj sa slomljenom rukom, jebo te, to je neki luak!" A ja sam
samo ponavljao: Nemojte povrediti psa! Nemojte povrediti psa!" Seam se
da su se vojnici samo nasmejali. Pobogu", rekao je jedan dok je gledao
odozgo u onu dvojicu. Porunik je klimnuo glavom, a onda me pogledao.
Drukane", rekao je, mislim da imamo posao za tebe." I tako sam
regrutovan. Nekad pronaete svoj put, a nekada on pronae vas.
85

Istraivaki centar za razvoj naoruanja u ajna Lejku.

266

[Darnel miluje Mejz. Ona malo odie jedan oni kapak. Poinje da
mae smeuranim repiem.]
ta se desilo sa psom?
Voleo bih da mogu da vam kaem kako se sve zavrilo kao kod Diznija,
da mi je postao partner, na kraju spasao itavo sirotite od poara ili tome
slino. Udarili su ga kamenom da bi ga onesvestili. Pojavila mu se tenost u
usnim kanalima. Potpuno je izgubio sluh na jednom i delimino na
drugom uhu. Ali nos mu je i dalje dobro funkcionisao, tako da je prilino
dobro lovio pacove kada sam mu pronaao dom. Ulovio je toliko tetoina
da je ta porodica imala hrane u izobilju preko zime. To mu u neku ruku i
doe kao Diznijev kraj, Dizni sa paprikaem od Mikija. [Smeje se tiho.]
Hoete da vam kaem neto ludo? Nekada sam mrzeo pse.
Stvarno?
Prezirao sam ih; prljave, smrdljive, slinave vree pune bakterija koje ti
naskau na nogu i piaju po tepihu. Boe, kako sam ih samo mrzeo. Bio
sam jedan od onih koji vam dou u goste i odbiju da pomae psa. Bio sam
jedan od onih koji na poslu uvek ismevaju ljude sa slikom psa na radnom
stolu. Znate one likove koji uvek prete da e pozvati intere kada vam
dukac zalaje nou?
[Pokazuje na sebe.]
iveo sam jednu ulicu od prodavnice kunih ljubimaca. Stalno sam
prolazio pored nje kolima na putu za posao, ne shvatajui kako ti
sentimentalni, socijalno nesposobni gubitnici mogu toliko para da bacaju
na dinovske lajave hrke. Za vreme Panike, mrtvi su poeli da se
okupljaju oko te radnje. Ne znam gde je bio vlasnik. Spustio je zatitnu
reetku, ali je ostavio ivotinje unutra. uo sam ih kroz prozor svoje
spavae sobe. Bila su to obina tenad, stara tek nekoliko nedelja. Uplaene
bebe koje su plakale da mama, ili bilo ko, doe da ih spase.
uo sam kako skapavaju, jedan po jedan, kada bi im ponestalo vode.
Mrtvi nikad nisu uspeli da uu. jo su bili okupljeni pred vratima kada
sam pobegao, protrao kraj njih bez zaustavljanja. Sta sam mogao da
uradim? Bio sam nenaoruan, neobuen. Nisam mogao da se staram o

267

njima. Jedva sam mogao da se staram i o sebi. ta sam mogao da uradim?...


Neto.
[Mejz uzdahne u svom snu. Darnel je neno potape.j
Mogao sam da uradim neto.

*
Sibir, Sveto Rusko carstvo
[Ljudi koji opstaju u ovoj fa veli ive u najprimitivnijim
uslovima. Nema struje, nema vode. Straare su okupljene u
grupi iza zida od poseenih stabala iz okoline. Najmanja koliba
pripada ocu Sergeju Rikovu. Pravo je udo to stari svetenik
uopte moe da i dalje funkcionite. Njegov hod otkriva brojne
ratne i posleratne rane. Rukovanje sa njim otkriva da su mu svi
prsti bili slomljeni. A njegov pokuaj da se osmehne otkriva da
su mu oni zubi koji nisu pocrneli od trulei odavno ve
izbijeni.]
Da biste shvatili kako smo postali religiozna drava", i kako ie ta
drava zapoela sa ovekom kao to sam ja, morate shvatiti prirodu naeg
ratovanja protiv ivih mrtvaca.
Kao i u toliko drugih sukoba, najvei saveznik nam je bila Velika zima.
Britka hladnoa, produena i pojaana zahvaljujui zamraenom nebu
planete, to nam je dalo vremena da pripremimo domovinu za osloboenje.
Za razliku od Sjedinjenih Drava, mi smo vodili rat na dva fronta. Imali
smo Uralsku barijeru na zapadu i azijske horde na jugoistoku. Sibir se
konano stabilizovao, ali daleko od toga da je bio potpuno bezbedan. Imali
smo toliko izbeglica iz Indije i Kine, toliko zaleenih zombija koji su se
otkravljivali svakog prolea, Ti zimski meseci su nam bili potrebni da
bismo reorganizovali svoje snage, doveli stanovnitvo u red, popisali i
podelili ogromne zalihe vojne opreme.
Nismo imali ratnu proizvodnju kao druge zemlje. U Rusiji nije bilo
Ministarstva za strateke resurse: jedina industrija bila je ona koja je morala
da pronae dovoljno hrane da bi na narod preiveo. Ali imali smo naslee

268

vojnoindustrijske drave. Znam da ste nam se vi sa zapada uvek smejali


zbog tc ludorije". Paranoine bauke" tako ste nas zvali prave
tenkove i oruje dok im narod vapi za automobilima i maslacem." Da,
Sovjetski Savez jc bio zaostao i neefikasan i da, doveo je do bankrota nae
privrede na planinama vojne moi, ali kada su zatrebale domovini, te
planine su spaslc njenu decu.
[Pokazuje na izbledeli plakat koji visi na zidu iza njega. Tamo je
prikazana avetna slika starog sovjetskog vojnika koji posee dole sa
neba da preda grubu mainku zahvalnom mladom Rusu. Potpis veli:
Deduka, spasiba" (Hvala ti, dedice.)]
Bio sam kapelan u Trideset drugoj motornoj streljakoj diviziji. Bili smo
jedinica kategorije D; sa opremom etvrte klase, najstarijom u naem
arsenalu. Izgledali smo kao kaskaderi iz nekog filma o Velikom
patriotskom ratu sa tim PPSH mainkama i pukama mosin-nagan, kod
kojih se metak u cev ubacivao runo, zatvaraem. Nismo imali vae otmene
nove borbene uniforme. Nosili smo injele naih dedova: grubu, plesnivu
vunu koju su izjeli moljci i koja nas je jedva titila od hladnoe, a nimalo
nije pomagala protiv ugriza.
Imali smo visoku stopu rtava, najvie u gradskim borbama, ponajvie
zbog neispravne municije. Ti meci su bili stariji nego mi; neki su stajali u
sanducima pod vedrim nebom jo od vremena pre nego to e Staljin
izdahnuti. Niste mogli da znate kada e se dogoditi Cugov", da vam
oruje kljocne u prazno u trenutku dok vas napada zombi. To se esto
deavalo u Trideset drugoj motornoj streljakoj diviziji.
Nismo bili tako uredni i organizovani kao vaa vojska. Nismo imali
vae neprobojne, lake, male Rad-Sing kvadrate niti vau borbenu doktrinu
o tedljivosti i jednom metku za jednog neprijatelja". Nae bitke su bile
aljkave i brutalne. Zasipali smo neprijatelja vatrom iz tekih DSK
mitraljeza, prili bacaima plamena i raketama iz kaua, mrvili ih pod
gusenicama naih praistorijskih tenkova T-34. Bilo je to neefikasno,
raspiniko, i prouzrokovalo je mnogo nepotrebnih smrti.
Ufa je bila prva velika bitka nae ofanzive. Zbog nje smo prestali da
idemo u gradove i poeli da ih zagraujemo tokom zime. Mnogo smo
nauili tih prvih meseci, juriajui naglavake u kr posle mnogih sati
nemilosrdnog artiljerijskog bombardovanja, u borbe blok po blok,kuu po

269

kuu, sobu po sobu. Uvek je bilo previe zombija, previe neispravnih


metaka i uvek previe ujedenih momaka.
Nismo imali S-pilule86 kao vaa vojska. Sa zarazom smo mogli da se
nosimo samo metkom. Ali ko bi povukao okida? Svakako ne drugi vojnici.
Ubijanje druga, ak i iz milosra u sluajevima kao to je infekcija, previe
je podsealo na desetkovanje. U tome je i bila ironija. Desetkovanja su
naim oruanim snagama davala snagu i disciplinu da urade sve to
zatramo od njih, sve osim toga. Da ste traili, ili ak naredili da jedan
vojnik ubije drugog, prevrili biste svaku meru i moda izazvali novu
pobunu.
Neko vreme su voe snosile odgovornost, oficiri i stariji vodnici. Nismo
mogli da donesemo tetniju odluku. Da moramo da pogledamo u lica tih
ljudi, tih momaka za koje smo odgovorni, sa kojima smo se borili rame uz
rame, delili hleb i ebad, spaavali ih kao to su i oni nas. Ko moe da se
usredsredi na monumentalni teret vodstva kada mora da uradi neto
ovako?
Poeli smo da zapaamo primetnu degradaciju medu naim
komandirima na bojnom polju. Naputanje dunosti, alkoholizam,
samoubistva - gotovo da je zavladala epidemija samoubistava medu
oficirima. Naa divizija je izgubila etiri iskusna predvodnika, tri
potporunika i jednog majora, sve u prvoj nedelji nae prve kampanje. Dva
potporunika su pucala u sebe, jedan odmah posle samog dogaaja, drugi
kasnije te noi. Trei komandir voda je izabrao pasivniji metod, koji smo
poeli da nazivamo samoubistvom u borbi", javljao se kao dobrovoljac za
izuzetno opasne misije i vie se ponaao kao nepromiljeni regrut nego
odgovorni voa. Umro je pokuavajui da pobije desetak zombija
naoruan samo bajonetom.
Major Kovpak je jednostavno nestao. Niko ne zna tano kada. Znali smo
da nisu mogli da ga uhvate. Oblast je bila temeljno oiena i niko,
apsolutno niko nije naputao perimetar bez pratnje. Svi smo znali ta se
verovatno dogodilo. Pukovnik Saviev je dao zvaninu izjavu da su majora
poslali u daleku izvidnicu i da se nikada nije vratio. ak je otiao toliko
daleko da ga predloi za Orden domovine prvog reda. Ne moete spreiti
S (Smrtonosna) pilula: izraz koji opisuje svaku otrovnu kapsulu i jednu od
mogunosti na raspolaganju borcima amerike vojske u vreme Svetskog rata Z.
86

270

glasine, i nema nieg goreg za moral jedinice nego kada se zna da je jedan
od njihovih oficira dezerter. Nisam mogao da ga okrivim, i dalje ne mogu.
Kovpak je bio dobar ovek, jak voa. Pre krize je odsluio tri ture u
eeniji i jednu u Dagestanu. Kada su mrtvaci poeli da se diu, ne samo
to je spreio pobunu u svojoj eti ve ih je sve poveo, peice, da nose i
namirnice i ranjenike iz Kurte u planinama Salib sve do Manakenta na
Kaspijskom moru. ezdeset pet dana, trideset sedam velikih bitaka!
Trideset sedam! Mogao je da postane instruktor - i te kako je zasluio to
pravo - a iz STAVKE su mu to ak i ponudili zbog velikog borbenog
iskustva. Ali ne, prijavio se za momentalni povratak u akciju. A sada je bio
dezerter. To su nazivali Drugim desetkovanjem", injenica je bila da se
gotovo svaki deseti oficir ubio tih dana, i to desetkovanje umalo nije dovelo
nae ratne operacije do katastrofalnog prekida.
Logina alternativa, jedina, bila je stoga da pustimo momke da sami to
urade. I dalje se seam njihovih lica, prljavih i bubuljiavih, njihovih
zakrvavljenih, razrogaenih oiju dok su stavljali cev puke u usta. ta je
drugo moglo da se uini? Nije im dugo trebalo da ponu da se ubijaju u
grupama, svi koji bi bili ujedeni tokom bitke okupili bi se u poljskoj bolnici
kako bi u istom trenutku zajedno povukli okida. Pretpostavljam da je bilo
uteno, kad zna da nee umeti sam. To je verovatno bila jedina uteha koju
su mogli da oekuju. Od mene utehu svakako nisu dobijali.
Bio sam religiozan ovek u zemlji koja je odavno izgubila svaku veru.
Decenije komunizma praene materijalistikom demokratijom ostavile su
ovu generaciju Rusa sa malo znanja ili potrebe za opijumom za narod".
Moja dunost svetenika svodila se uglavnom na to da prikupljam pisma
koja su zlosrenici pisali porodicama i da raspodelim svaku kap votke do
koje sam mogao da doem. Znao sam da sam gotovo beskoristan, a kako
su stvari tekle u naoj zemlji, sumnjao sam da e se dogoditi bilo ta to bi
to promenilo.
Bilo je to odmah posle bitke za Kostromu, samo nekoliko nedelja pre
zvaninog napada na Moskvu. Doao sam do bolnice da se poslednji put
pomolim sa zaraenima. Odvojili su ih jedne od drugih, neki su bili teko
povreeni, neki i dalje zdravi i razumljivi. Prvi deak nije mogao imati vie
od sedamnaest godina. Nije bio ujeden, to bi bilo milostivije. Zombiju su
ruke iupale gusenice samohodnog topa SU-152. Ostalo je samo
oklembeeno meso i slomljene kosti nadlaktica, nazupene na ivicama,

271

otre kao koplje. Probole su deakov injel, dok bi tamo cele ake mogle
samo da ga uhvate. Leao je na poljskom krevetu, krvario iz stomaka,
bledog lica, sa pukom u ruci koja je drhtala. Pored njega je bio niz od pet
drugih zaraenih vojnika. Mehaniki sam im rekao da u se moliti za
njihove due. Slegli su ramenima ili utivo zaklimali glavom. Pokupio sam
njihova pisma, kao i uvek, dao im da popiju, podelio im ak i nekoliko
cigareta od njihovog komandira. Iako sam to bezbroj puta radio, oseao
sam se nekako udno, drugaije. Neto se u meni mekoljilo, nepeto
peckanje koji je polako poelo da mi se penje kroz srce i plua. Osetio sam
da celo telo poinje da mi drhti dok su vojnici postavljali usta cevi svog
oruja ispod brade. Na tri", rekao je najstariji od njih. Jedan... dva..." Nisu
stigli dalje. Sedamnaestogodinjak je odleteo unazad i pao na zemlju. Ostali
su zaprepaeno buljili u rupu koju je metak ostavio u njegovom elu, a
zatim u pitolj koji se puio u mojoj ruci, Bojoj ruci.
Bog mi se obraao, osetio sam da mi u glavi odzvanjaju njegove rei.
Dosta je sa grehom", rekao mi je on, dosta je bilo dua preputenih
paklu." Bilo je to tako jasno, tako jednostavno. Sistem po kojem su oficiri
ubijali vojnike kotao nas je previe dobrih oficira, a vojnici koji su vrili
samoubistvo Gospoda su kotali previe dobrih dua. Samoubistvo je bilo
greh, a mi, njegove sluge - mi koji smo odabrali da budemo njegovi pastiri
na zemlji - jedini smo morali da nosimo krst oslobaanja zarobljenih dua iz
zaraenih tela! To sam rekao komandantu divizije kada je saznao ta sam
uradio, i ta poruka sc proirila do svih svetenika na bojitima, a zatim i do
svih civilnih svetenika irom Majke Rusije.
Ono to je kasnije postalo poznato kao in Poslednjeg proienja" bio
je samo prvi korak u razbuktavanju verskog fanatizma koji e nadmaiti
ak i iransku revoluciju iz osamdesetih godina dvadesetog veka. Bog je
znao da su njegova deca predugo bila liena njegove ljubavi. Trebalo im je
usmerenje, hrabrost, nada! Moe se rei da je to razlog zbog kojeg smo iz
tog rata izali kao nacija vernika i nastavili da obnavljamo dravu na
osnovu te vere.
Ima li istine u priama o tome da je ta filozofija izopaena iz politikih
razloga?
[Pauza.] Ne razumem.

272

Predsednik se proglasio glavom crkve...


Zar voa nacije ne moe da oseti Boju ljubav?
Ali ta je sa organizovanjem svetenika u eskadrone smrti" i
ubistvima ljudi pod izgovorom proienja zaraenih rtava"?
[Pauza.] Ne znam o emu govorite.
Zar se niste zato naposletku posvaali sa Moskvom? Zar niste ovde
zbog toga?
[Dugaka pauza. ujemo pribliavanje koraka. Neko kuca na vrata.
Otac Sergej ih otvara i tamo zatie malo, odrpano dete. Bledo, uplaeno
lice prljavo mu je od blata. Izbezumljeno pria lokalnim narejem, vie i
pokazuje na ulicu. Stari svetenik ozbiljno klima glavom, tape deaka
po ramenu, a zatim se okree meni.]
Hvala to ste doli. Izvinite, ali moram da poem.
[Dok ustajem da poem, on otvara veliki drveni koveg u podnoju
kreveta i vadi odatle Bibliju i pitolj iz vremena II svetskog rata.]

*
Na palubi broda HOLO KAJ,
kraj obale havajskih ostrva
[Dubinski gliser 7 vie lii na avion sa duplim trupom nego
na mini-podmornicu. Leim na stomaku u desnom trupu i
posmatram kroz debelu, providnu eonu kupu. Moj pilot,
mornariki potporunik Majki oi, mae mi iz levog trupa. oi
je jedan od onih starovremskih", verovatno najiskusniji
ronilac u dubinskim borbenim snagama (DBS) amerike
mornarice. Seda kosa na njegovim slepoonicama i vremene
bore oko oiju u silnom su kontrastu s njegovim bezmalo
adolescentskim entuzijazmom. Dok nas matini brod sputa u
uzburkani Tihi okean, primeujem da se kroz oijev inae
neutralan naglasak probija trag serferskog" argona.]

273

Moj rat nikada nije prestao. tavie, moe se rei da i dalje eskalira.
Svakog meseca irimo dejstva i dobijamo sve vie materijala i ljudstva.
Kau da ih jo ima izmeu dvadeset i trideset miliona, da ih voda i dalje
izbacuje na plae, ili se upliu u ribarske mree. Ne moete raditi na
naftnoj platformi niti popravljati transatlaniski kabl a da ne nabasate na roj.
Zbog toga i ronimo: pokuavamo da ih naemo, pratimo i predvidimo
njihovo kretanje kako bismo mogli blagovremeno da upozorimo ljude.
[Udaramoo zapenusane talase s jakim trzajem. oi se kezi, proverava
instrumente i menja kanale na radiju kako bi, umesto sa mnom,
razgovarao sa matinim brodom. Voda pred mojom kupolom za
posmatranje naas je puna bele pene, a onda prelazi u svetloplavu dok se
sputamo.]
Neete me valjda pitati o opremi za gnjuranje ili titanijumskim odelima
za ajkule, jelda, poto to sranje nema nikakve veze s mojim ratom? O
harpunskom oruju, eksplozivnim tapinima i renim mreama za
zombije... Tu vam nisam ni od kakve pomoi. Ako traite civile, priajte sa
civilima.
Ali vojska je koristila te metode.
Samo za dejstva u pliacima, a i to su gotovo iskljuivo primenjivali
kopneni rodovi vojske. Ja nikad nisam nosio mreasto odelo niti gnjuraku
opremu... pa... barem ne u toku borbe. Moje ratovanje se odigravalo samo u
ARO. U atmosferskom ronilakom odelu. To vam je neto kao kombinacija
svemirskog skafandera i oklopa. Tehnologija zapravo potie iz vremena od
pre nekoliko vekova, kada jc neki li 87 izmislio bure sa vizirom i rupama za
ruke. Posle toga su se pojavile stvari poput Tritonije i Nojfelt-Kinke. Liili
su na neto iz starih naunofantastinih filmova iz pedesetih godina
dvadesetog veka, Robot Robi" i takva sranja. Sve je to zastarelo kada... da
li vas ovo uopte zanima?
Da, molim vas...
Pa, takva tehnologija je postala zastarela poto su izmislili opremu za
gnjuranje. Vratila se tek kada su ronioci bili primorani da se sputaju
duboko, ba duboko, kako bi radili na naftnim platformama. Vidite...to se
87

Don Letbrid, oko 1715.

274

dublje sputate, pritisak je vei; to je pritisak vei, to je opasnije za


gnjuraku opremu ili sline skalamerije zasnovane na meanim gasovima.
Morate provesti dane, ponekad i nedelje u komorama za dekompresiju, a
ako iz nekog razloga brzo izbijete na povrinu... dobijete kesonsku bolest,
mehurie gasa u krvi, mozgu... da ne priamo o dugoronim opasnostima
po zdravlje kao to je nekroza kostiju, natapanje tela sranjima kojima tu
priroda nije ni namenila mesto.
[Zauti naas da bi pogledao instrumente.]
Najbezbedniji nain da ronite, da idete dublje i ostanete dole due, bio
je da celo telo obloite mehurom povrinskog pritiska.
[Pokazuje na odeljke oko nas.]
Kao to smo mi sada bezbedni, zatieni, i dalje na povrini to se
naih tela tie. Za to se brine ARO, a njegova dubina i trajanje ogranieni su
samo oklopom i sistemom za odravanje ivota.
Znai, to mu doe kao nekakva lina podmornica?
Podmorsko vozilo". Podmornica moe dole da ostane godinama, da
odrava energiju, proizvodi vazduh. Podmorsko vozilo moe samo krae
da roni, kao podmornice iz II svetskog rata, ili ovo u emu smo sada.
[Voda poinje da tamni, poprima boju ljubiastog mastila.]
Sama priroda ARO-a, injenica da je to zapravo oklop, ini ga idealnim
za borbe u srednjim i velikim dubinama. Ne nipodatavam ja znaaj mekih
odela, znate, onih protiv ajkula ili druge mreaste opreme. Ona su deset
puta pokretnija, bra, gipkija, ali su strogo namenjena u najbolju ruku
pliacima, i ako vas se iz nekog razloga nekoliko tih skotova doepa...
Viao sam ronioce koji su koristili mrenu opremu sa slomljenim rukama,
slomljenim rebrima, troje sa slomljenom kimom. Davljenje... ako vam
probue cev za vazduh ili iupaju regulator iz ustiju. ak i sa tvrdom
kacigom na odelu sa mreastom postavom, dovoljno je da vas dre
prikovanog za dno dok sasvim ne ostanete bez vazduha. Video sam mnoge
likove koji su tako zavrili, ili su pokuali da pobegnu do povrine i puste
da embolija dokraji ono to su Zekovi zapoeli.

275

Da li se to esto deavalo roniocima sa mrezastom opremom?


Ponekad, naroito na poetku, ali nama se nikada nije dogodilo. Nije bilo
rizika od fizike opasnosti. I vae telo i va sistem za odravanje ivota su
zatvoreni u auri od livenog aluminijuma ili jakih kompozita. Veina
modela je imala zglobove od elika ili od titanijuma. Na koju god stranu da
ti Zek okree ruke, ak i ako te je dobro uhvatio, to se nama retko deavalo
s obzirom na to koliko je sve glatko i zaobljeno, fiziki nikako ne bi mogao
da ti jc polomi. Ako iz nekog razloga mora brzo da izroni na povrinu,
samo u more izbaci balast ili potisnike, ako ih ima... sva odela bez razlike
mogla su da se dre na povrini. Iskoe kao zapua od plute. Jedina
opasnost je ako se Zek dri za tebe dok se uspinje. Nekoliko puta su mi
drugovi izranjali na povrinu sa nezvanim putnicima koji su visili o njima
kao da im od toga zavisi ivot... ili smrt. [Zakikoe se.]
Balonsko uspinjanje se gotovo nikada nije dogaalo tokom borbe.
Veina ARO modela ima sistem za odravanje ivota koji moe da potraje
etrdeset osam sati. Bez obzira na to koliko se skotova navali na tebe, bez
obzira na to da li je neko krupno pare otpada palo na tebe ili ti se noga
uplela u podvodni kabl, moe najmirnije da sedi, udobno i na
bezbednom, i da saeka konjicu. Niko nikada ne roni sam, a mislim da je
najdue vreme koje je neki ARO ronilac proveo na taj nain bilo est sati.
Deavalo se, vie puta nego to bih mogao da izbrojim na prste, da se jedan
od nas zaglavi, prijavi to, a zatim kae kako nema trenutne opasnosti, te da
ostatak ekipe treba da mu pomogne tek posle zavretka zadatka.
Govorite o ARO modelima. Zar je postojalo vie vrsta?
Bilo je dosta: civilnih, vojnih, starih, novih... pa... relativno novih. Nismo
mogli da pravimo modele za vreme rata, tako da smo morali da se
snalazimo sa onim to nam je ve bilo na raspolaganju. Neki stariji modeli
poticali su jo iz sedamdesetih, sa nadimkom DIM i SEM. Zaista mi je
drago to nikada nisam morao u njima da radim. Imali su samo
univerzalne zglobove i prozorie umesto kugle za glavu, barem prvi
DIMOVI. Poznavao sam jednog lika iz britanske specijalne pomorske
slube. Imao je ee krvave plikove du unutrane strane butina, tamo
gde su mu DIMOVI zglobovi utinuli kou. Bili su to opaki ronioci, ali
nikad se ne bih menjao sa njima za posao.

276

Imali smo tri osnovna modela amerike mornarice: Tvrdo odelo


1200,2000 i Egzo-odelo tip 1. Egzo je bio moj favorit. Ako ve hoete da
priamo o naunoj fantastici, ono je izgledalo kao da je napravljeno za
borbu protiv dinovskih svemirskih termita. Bilo je dosta ue od druga dva
tvrda odela, i dovoljno lagano da se u njemu moe plivati. To je bila
njegova glavna prednost u odnosu na jaka odela, zapravo i na sve ostale
ARO sisteme. Mogunost da dejstvujemo iznad neprijatelja, ak i bez
sistema napajanja ili potisnika, vie je nego dovoljno nadoknaivala to to
nismo mogli da se poeemo kad nas negde zasvrbi. Tvrda odela su bila
dovoljno velika da u njima moemo da uvuemo ruke u sredinju upljinu
i koristimo sekundarnu opremu.
Kakva je to oprema?
Sve tla, video, sonar za bono skeniranje. Tvrda odela su bila jedinice sa
punom opremom, dok su egzo bila osiromaena varijanta. Niste morali da
brinete zbog brojnih oitavanja i maina. Nije bilo odvraanja panje ili
multitaskinga kao u tvrdim odelima. Egzo je bio elegantan i jednostavan,
doputao nam je da se usredsredimo na oruje i polje ispred nas.
Koje vrste oruja ste koristili?
U poetku M-9, vrstu jeftine, modifikovane kopije ruskog APS-a. Kaem
modifikovane" jer nijedan AOR nije imao nita ni nalik akama. Ili ima
kane sa etiri iljka, ili jednostavna industrijska kleta. I jedno i drugo je
sluilo kao oruje za blisku borbu samo zgrabi skota za glavu i stisne
ali bilo je nemogue pucati. M-9 je bio privren za podlakticu i
aktivirao se elektrinim impulsom. Imao je laserski pokaziva za preciznost
i patrone obloene vazduhom koje su ispaljivale eline ipke dugake
deset centimetara. Najvei problem je bio u tome to su oni u osnovi
projektovani za dejstva u plitkoj vodi. Na dubini koja je nama bila
potrebna, implodirali bi kao ljuske od jaja. Posle otprilike godinu dana,
dobili smo delotvorniji model, M-ll, koji je izmislio isti onaj lik koji je
izmislio i tvrdo odelo i egzo. Nadam se da je taj ludi Kanaanin dobio
gomilu ordenja za sve to je uinio za nas. Jedini problem je bilo to to su
oni iz OdStRe-a smatrali da je proizvodnja preskupa. Stalno su nam priali
da sa kandama i starim graevinskim alatom imamo vie nego dovoljno
opreme da sa Zekom izaemo na kraj.

277

Zato su se predomislili?
Zbog Trola. Bili smo u Severnom moru, gde smo popravljali norveku
platformu za izvlaenje prirodnog gasa, i odjednom su se stvorili tu...
Oekivali smo neku vrstu napada galama i svetlost gradilita uvek bi
privukle makar aicu. Nismo znali da je u blizini itav roj. Jedan od naih
straara se oglasio, uputili smo se prema njegovom mestu i odjednom smo
se nali preplavljeni. Bliska borba pod vodom je uasna. Talog sa dna se
podigne, vidokrug ti je ogranien, kao da se bori u ai mleka. Zombiji ne
umiru tek tako kada ih udari, uglavnom se raspadnu, komadii miia,
organa, modane materije pomeane s muljem kovitlaju se okolo. Danas
klinci... jebe ga, priam kao moj ale, ali istina je, danas klinci, novi ARO
ronioci u odelima tipa 3 i 4, imaju SONV - Sistem otkrivanja pri nultoj
vidljivosti - sa sonarom u boji i optikom za slabo osvetljenje. Slika se
prenosi pravo na vizir, kao u lovakom avionu. Dodajte tome i par stereo
hidroslualica i stei ete veliku senzornu prednost u odnosu na Zeka. To
nije bio sluaj kada sam prvi put upotrebio egzo. Nismo nita videli, nismo
nita uli - nismo mogli ak ni da osetimo da zombi pokuava da nas
zgrabi otpozadi.
Zato?
Zato to je jedina osnovna mana ARO-a potpun nedostatak ula dodira.
Jednostavna injenica da je odelo tvrdo znai da ne moete da osetite nita
iz spoljnog sveta, ak ni kada vas zombi dri. Osim ako vas aktivno ne
cima, pokuava da vas povue unazad ili obrne, ne znate da je tu sve dok
mu ugledate lice ispred svog. Te noi kod Trola... naa svetla na kacigama
samo su sve pogoravala tako to su stvarala sjaj koji bi nestao samo
pojavom aka ili lica zombija. Samo mi je tada bilo jezivo... nisam se
uplaio, razumete, samo mi je bilo jezivo, dok sam se ljuljao u tenoj kredi,
a onda mi se najednom trulo lice samo prilepi za vizir kacige.
Civilni naftai nisu hteli da se vrate na posao, ak ni pod pretnjom
kanjavanjem, sve dok mi, njihova pratnja, ne budemo bolje naoruani. Ve
su bili izgubili dovoljno ljudi u zasedi iz mraka. Ne mogu da zamislim
kako je to izgledalo. U ronilakom si odelu, radi u gotovo mrklom mraku,
oi te peku od aparata za zavarivanje, telo ti je utrnulo od hladnoe ili gori
od vrele vode koja se pumpa kroz sistem.

278

Odjednom oseti te ake ili zube. Otima se, zove u pomo, pokuava
da se bori ili pliva dok te povlae gore. Moda e se nekoliko delova tela
podii na povrinu, a moda e samo izvui preseeno ue za spaavanje.
Tako je DBS postala zvanina jedinica. Prvi zadatak nam je bio da titimo
ronioce oko platformi, da pomaemo pri vaenju nafte. Posle smo
aktivnost proirili i na obezbeenje mostobrana i ienje pristanita.
ta je to obezbeenje mostobrana?
U osnovi, pomaganje marincima da se iskrcaju. Ono to smo nauili za
vreme Bermuda, naeg prvog amfibijskog iskrcavanja, bilo je da je
mostobran izloen stalnim napadima zombija koji izlaze iz talasa. Morali
smo da napravimo perimetar, polukrunu mreu oko oblasti predviene
za iskrcavanje, dovoljno duboko da brodovi prolaze preko, ali i dovoljno
visoko da dri Zeka na odstojanju.
To je bio zadatak za nas. Dve nedelje pre iskrcavanja, brod bi se usidrio
na nekoliko kilometara od obale i poeo da die buku svojim aktivnim
sonarom. To je trebalo da zombije odvue od plae.
Zar taj sonar nije isto tako mamio zombije iz dubine?
Vrhovna komanda nam je rekla da je to prihvatljiv rizik". Mislim da
nisu mogli nita bolje da smisle. Zato je to bila ARO operacija, previe
rizina za ronioce sa mreastom opremom. Znate da se gomile okupljaju
ispod tog broda koji se oglaava zvunim signalom i da ete vi, kada to
prestane, tamo napolju biti najprivlanija meta. Ispostavilo se da je to
zapravo bilo lako kao obina etnja. Uestalost napada je bila daleko
najnia, a kada su mree podignute, bile su gotovo savreno uspene. Bilo
je potrebno samo nekoliko ljudi da stalno paze, moda da povremeno iz
snajpera gaaju zombija koji pokua da se popne uz ogradu. Mi im i nismo
bili potrebni za takvu operaciju. Posle prva tri iskrcavanja, vratili su
ronioce sa mreastom opremom.
A ienje pristanita?
To nije bila etnja. To smo radili u poslednjim etapama rata, kada se nije
radilo samo o otvaranju mostobrana ve o ponovnom otvaranju luke za
plovidbu brodova sa dubokim gazom. To je bila velika, kombinovana

279

operacija u kojoj su uestvovali ronioci sa mreastom opremom, ARO


jedinice, ak i civilni dobrovoljci opremljeni samo gnjurakim rezervoarom
kiseonika i harpunskom pukom. Pomogao sam da se oiste arlston,
Norfok, Boston, prokleti Boston, te onaj najvei komar od svih koji su se
zbivali pod vodom, Grad heroja. Znao sam da vojnici vole da gnjave o
tome kako su se borili da oiste grad, ali zamislite podvodni grad, grad
sainjen od potonulih brodova, automobila, aviona i svakog drugog
mogueg otpada. Tokom evakuacije, kada su mnogi kontejnerski brodovi
pokuali da oslobode to vie mesta, bacali su tovar u vodu. Leajeve,
tostere, rerne, brda i brda odee. Plazma televizori su stalno krkali dok
gazi preko njih. Uvek sam zamiljao da su to kosti. Takode mi se inilo da
vidim Zeka iza svake maine za suenje i pranje vea, kako se penje po
svakoj gomili razbijenih klima-ureaja. Nekada sam to samo umiljao, ali
ponekad... Najgore... najgore je bilo istiti potonuli brod. Uvek je bilo
nekoliko njih koji su potonuh unutar granica luke. Nekolicina, kao Frenk
Kejbl, veliki brod za opremanje podmornica pretvoren u ladu za izbeglice,
potonuo je na samom ulazu u luku. Pre njegovog izvlaenja na povrinu,
morali smo da ga istimo kabinu po kabinu. Jedino mi je tada egzo bio
glomazan i nezgrapan. Nisam udario glavom o svaki hodnik, ali mi se
svakako inilo da jesam. Mnogi prolazi su bili blokirani otpadom. Morali
smo da prosecamo put kroz njih, ili kroz palube i pregrade. Ponekad je
paluba bila oslabljena od oteenja ili rde. Sekao sam pregradu iznad
mainske sale Kejbla kada se paluba prosto sruila poda mnom. Pre nego
to sam stigao da zaplivam, pre nego to sam stigao bilo ta da pomislim...
bilo ih je na stotine u mainskoj sali. Progutali su me, davio sam se meu
nogama, rukama i komadima mesa. Da imam obiaj da iznova sanjam
jedan te isti komar, a ne tvrdim da imam, jer nije tako, kaem da ga imam,
ponovo bio bih tamo, samo ovaj put potpuno nag... mislim da bi tako bilo.
[Iznenaen sam brzinom kojom smo stigli do dna. Izgleda kao
pusto, svetluca belo spram veite tame. Vidim ostatke korala koje su
polomili i izgazili ivi mrtvaci.]
Eno ih.
[Diem pogled i vidim roj, njih ezdesetak, kako izlaze iz pustinjske
noi.]
I kreemo.

280

[oi manevrie tako da se sad nalazimo iznad njih. Poseu za naim


reflektorima, razrogaeni, oklembeenih vilica. Vidim kako se prigueni
crveni zrak lasera zaustavlja na prvoj meti. Sekund kasnije, u grudi mu
je ispaljena strelica.]
I jedan... [Usmerava zrak na drugu metu.]
I dva...
[Sputa se prema roju, i svakog zombija obeleava nekodljivim
hicem.]
Mui me to to ne smem da ih pobijem. Mislim, znam da je ceo smisao u
tome da prouavamo njihovo kretanje, kako bismo postavili mreu za
blagovremeno upozoravanje. Znam da bismo ih poistili sve kada bismo
imali resurse za to. Ali opet...
[Pogaa estu metu. Kao i svi ostali, ni ovaj ne primeuje rupicu u
svojoj grudnoj kosti.]
Kako im to polazi za rukom? Kako se i dalje tuda etkaju? Nita na
svetu nije toliko korozivno kao slana voda. Trebalo jc da ovi gadovi istrule
mnogo pre onih na kopnu. Odea im jeste istrulila, sva odea organskog
porekla, kao tkanina ili koa.
[Figure ispod nas su praktino gole.]
Zato ne i ostatak? Zbog temperature u ovim dubinama, zbog pritiska? I
kako to da su toliko otporni na pritisak? Na ovoj dubini bi ljudski nervni
sistem trebalo da se potpuno pretvori u elatin. Ne bi trebalo da su
sposobni i da stoje, a kamoli da hodaju i misle", ili ta god ve rade
umesto toga. Kako to uspevaju? Siguran sam da neko gore, na visokom
poloaju, zna sve odgovore i siguran sam da nee da mi ih daju samo zato
to...
[Iznenada mu panju privlai treptanje lampice na kontrolnoj tabli.]
Hej, hej, hej. Pazite sad ovo.
[Sputam pogled na svoju tablu. Ne razumem ono to vidim.]
Imamo jednog vrueg, prilino ozraenog. Mora da je iz Indijskog
okeana, Iranac ili Pakistanac, ili moda sa one komunistike kineske
podmornice koja je potonula kod Manihija. Sta kaete na to?
[Ispaljuje jo jednu strelicu.]

281

Imate sree. Ovo je jedno od poslednjih izvidnikih zaranjanja sa


posadom. Od sledeeg meseca se kree samo sa VDU, vozilima sa
daljinskim upravljanjem.
Bilo je dosta rasprava oko upotrebe VDU u borbene svrhe.
Nema anse. efica88 je previe uticajna. Nikad nee dozvoliti Kongresu
da nas zameni droidima.
Da li njihovi argumenti imaju ikakvog smisla?
ta, mislite da li su roboti efikasniji borci od ARO ronilaca? Ma kakvi.
Sva ta pria o smanjenju broja ljudskih rtava" je isto sranje. Nikada
nismo izgubili oveka u borbi, niti jednog! Onaj lik o kome priaju, ernov,
poginuo je posle rata, na kopnu, kada se uvotio i onesvestio na
tramvajskim inama. Bem ti politiare.
Moda su VDU jeftiniji, ali svakako nisu bolji. Ne govorim samo o
vetakoj inteligenciji; ve o srcu, nagonu, inicijativi, o svemu to nas ini
onim to jesmo. Zato sam i dalje ovde, ba kao i efica, i gotovo svi ostali
veterani koji su ronili tokom rata. Veina nas jo radi jer drugaije ne moe,
zato to jo nisu izumeli takvu zbirku ipova i delova koja bi nas zamenila.
Verujte, kada se to dogodi, ne samo to nikada vie neu ni pogledati u
egzo odelo ve u dati otkaz mornarici i primeniti do kraja Alfa-SeptembarAlfa.
ta je to?
Akcija na Severnom Atlantiku, stari crnobeli ratni film. U njemu glumi
onaj lik, znate Kapetana iz Giliganovog ostrva, pa njegov ale.89 Kako ono
bee... Stavljam veslo na rame i idem na kopno. I tamo gde me neko prvi
put bude pitao: 'ta ti je to na ramenu?', e tamo u da se skrasim do kraja
ivota."

88

Civilni nadimak za sadanju zapovednicu DBS-a.

89

Alan Hejl, stariji.

282

*
Kvebek, Kanada
[Mala seoska kua nema zid, nema reetke na prozorima, niti
bravu na vratima. Kada upitam vlasnika nije li nezatien u
sluaju eventualnih napada, on se samo zakikoe i nastavi sa
rukom. Andre Renar, brat legendarnog ratnog heroja Emila
Renara, traio je da mesto gde ivi ostane tajna. Ba me briga
ako me mrtvaci pronau", rekao je ravnoduno, ali ivi me
nimalo ne zanimaju." Nekadanji francuski dravljanin doselio
se ovamo posle zvaninog zavretka neprijateljstava u
Zapadnoj Evropi. Uprkos brojnim pozivima od francuske vlade,
nije se vratio.]
Svi ostali lau, svi koji tvrde da je njihova kampanja bila najtea u
itavom ratu". Svi ti glupavi paunovi koji se busaju u grudi i hvale
planinskim ratovanjem", ratovanjem u dungli" ili gradskim
ratovanjima". Gradovi, jao kako vole da se hvale gradovima! Nema nieg
strasnijeg od borbe u gradu!" Ma nemoj? Pokuajte da se borite ispod grada.
Znate li zato se u Parizu nisu mogli videti oblakoderi, mislim na
predratni Pariz? Znate li zato su sva ta staklena i elina udovita strpali
napolje u La Defans, tako daleko od centra grada? Da, ima tu estetike,
smisla za kontunuitet i graanskog ponosa... ne kao u onom
arhitektonskom melezanu koji se zove London. Ali istina, logian,
praktian razlog za to to je Pariz ostao bez monolita u amerikom stilu
jeste to to u zemlji ispod njega jednostavno ima previe tunela da bi
oblakoderi mogli da se grade.
Tamo ima rimskih grobnica, kamenoloma iz kojih se vadio kre-njak za
najvei deo grada, ak i bunkera koje je koristio pokret otpora tokom II
svetskog rata i da, tamo je postojao pokret otpora! Zatim savremeni metro,
telefonske linije, gasovod, vodovod... i uz sve to imate i katakombe. Oko
est miliona tela je tu sahranjeno, povadili su ih iz groblja pre revolucije,
gde su leeve bacali kao ubre. U katakombama su bili itavi zidovi od
lobanja i kostiju poslaganih tako da ine jezive are. To je ak bilo i

283

funkcionalno na mestima gde su povezane kosti drale iza sebe humke


labavih ljudskih ostataka. inilo mi se da mi se lobanje stalno smeju.
Ne mogu da krivim civile koji su pokuali da preive u tom
podzemnom svetu. Tada nisu imali civilni prirunik za odbranu i zatitu,
nisu imali ni Radio Slobodnu Zemlju. Bila je to Velika panika. Moda je
nekoliko njih koji su mislili da poznaju te tunele odluilo da ode tamo,
nekoliko drugih je polo za njima, zatim jo nekoliko. Glas se prouo, pod
zemljom je bezbedno". Sveukupno etvrt miliona, toliko su zakljuili
brojai kostiju, dvesta pedeset hiljada begunaca. Moda, da su bili
organizovani, da su se setili da ponesu hranu i orue, ak i da su se setili
samo da zatvore sve ulaze za sobom i postaraju se da ulaze samo oni koji
sigurno nisu zaraeni...
Kako neko uopte moe da tvrdi da je njegovo iskustvo uporedivo s
onim to smo mi trpeli? Mrak i smrad... gotovo da nismo ni imali naoari
za mrak, samo jedne po vodu, i to uz mnogo sree. Nedostajale su nam i
rezervne baterije za elektrine lampe. Ponekad je samo jedna jedina lampa
radila u itavom odredu, samo kod onoga na elu, koji je sekao mrak
zrakom crvene nijanse.
Vazduh je bio zatrovan otpadnim vodama, hemikalijama, trulim
mesom... gas-maske su bile smejurija, veini filtera je odavno istekao rok
trajanja. Stavljali smo na glavu sve to smo mogli da naemo, stare vojne
modele, ili vatrogasne kapuljae koje ti prekriju itavu glavu, tako da se
znoji kao svinja i gluv si i slep. Nikad nisi znao gde se nalazi dok bulji
kroz taj zamagljen vizir, slua priguene glasove drugova iz odreda,
pucketanje sa radija veziste.
Vidite, morali smo da koristimo radio-aparate povezane icom, poto su
vazdune transmisije bile nepouzdane. Koristili smo stare telefonske ice,
bakarne, a ne optika vlakna. Samo smo ih upali iz vodova i nosili sa
sobom velike kaleme kako bismo proirili domet dejstva. Jedino tako si
mogao da odrava kontakt, i u najveem broju sluajeva, da ne zaluta.
Bilo je tako lako zalutati. Sve mape su bile predratne i nisu sadrale
modifikacije koje su dodatno izveli preiveli, sve te meusobno povezane
tunele i nie, rupe u podu koje bi ti se odjednom stvorile pred nogama.
Izgubi se, najmanje jednom dnevno, nekada i vie puta,a zatim mora da
se vrati istim putem, pratei komunikacionu icu, proverie svoj poloaj

284

na mapi, i pokua da shvati gde si pogreio. Nekad je to trajalo samo


nekoliko minuta, nekada satima, a nekad ak i danima.
Kada bi drugi odred bio napadnut, njihovi krici su se uli preko radija
ili su odjekivali kroz tunele. Akustika je bila gadna; rugala nam se. Vrisci i
stenjanje dopirali su sa svih strana. Nikad nisi mogao da zna odakle ih
uje. Preko radija si makar mogao pokuati da utvrdi poloaj svojih
drugova. Ukoliko se ne uspanie, ukoliko znaju gde se nalaze, ukoliko
znaju gde se ti nalazi...
Tranje: jurne kroz prolaze, udari glavom o tavanicu, puzi na sve
etiri, moli se Bogorodici iz sve snage da ti drugovi izdre jo samo malo.
Stigne do njihovog poloaja, vidi da je pogrean, prazna odaja, a krici u
pomo i dalje dopiru odnekud daleko.
A kad stigne, moda zatekne samo kosti i krv. Moda si i te sree da
zatekne zombije dok su jo tamo, dobije priliku da se osveti... a ako ti je
dugo trebalo da ih pronae, osveta sada obuhvata i tvoje reanimirane
drugove. Borba izbliza. Izbliza ovako...
[Naginje se preko stola, unosi mi se u lice.]
Bez standardne opreme; svako je nosio ono to je mislio da mu
odgovara. Nije bilo vatrenog oruja, razumete. Vazduh, gas, previe
zapaljivo. Vatra iz oruja...
[Oponaa zvuk eksplozije.]
Imali smo beretu-grekio, italijanski vazduni karabin. Bio je to ratni
model deje ugljendioksidne vazduare sa dijabolama. Moete da ispalite
nekih pet, est ili sedam dijabola, ako im ga pritisnete vrsto uz glavu.
Dobro oruje, ali nikad ga nije bio dovoljno. I morali ste da budete paljivi!
Ako biste promaili, dijabola udari o kamen, ako je kamen suv, pa se pojavi
varnica... ceo tunel bi se zapalio, a takve eksplozije su sahranjivale ive
ljude, ili su im vatrene lopte topile maske sve do lica. Bliska borba je uvek
bolja. Evo...
[Ustaje od stola da bi mi pokazao neto na polici iznad kamina. Ruka
oruja prekrivena je elinom poluloptom. Iz te polulopte tre dva
iljka od po dvadeset centimetara pod pravim uglom jedan do drugog.]
Vidite zato, a? Nema prostora da se zamahne seivom. Brzo, kroz oko
ili preko temena.
[Pokazuje brzom kombinacijom udara i zabadanja.]

285

Moj lini dizajn, savremena verzija onoga to je moj pradeda imao kod
Verdena? Znate za Verden - On ne pass pas" Nee proi!
[Nastavlja sa rukom.]
Bez prostora, bez upozorenja, najednom su tu, moda tik ispred tebe, ili
te grabe iz sporednog prolaza za ije postojanje nisi ni znao. Svi smo imali
na sebi nekakav oklop... od veriga ili teke koe... gotovo uvek je bio
preteak, previe zaguljiv, vlane kone jakne i pantalone, koulje s
alkama kao kod hevi-metalaca. Pokua da se bori i ve si premoren, ljudi
skidaju maske, dahu za vazduhom, udiu smrad. Mnogi su umirali pre
nego to drugi stignu da ih iznesu na povrinu.
Koristio sam titnike, evo ovde (pokazuje na podlaktice), i rukavice, od
koe prekrivene verigama, lake za skidanje kada se ne bori. Ja sam ih lino
dizajnirao. Nismo imali amerike borbene uniforme, ali smo imali vae
izme za movaru, duboke, visoke vodootporne izme sa postavom
proivenom vlaknima otpornim na ujed. Takve su nam bile potrebne.
Vodostaj je bio visok tog leta; kie su pljutale, a Sena se pretvorila u
podivljalu bujicu. Stalno je bilo mokro. Izmeu prstiju na rukama i
nogama, u preponama, bujale su nam gljivice. Voda nam je gotovo
neprestano dosezala do lanaka, ponekad i do kolena ili struka. Bili smo na
licu mesta, hodali ili puzali ponekad smo morali da idemo na sve etiri
kroz smrdljivu tenost koja nam je dopirala do laktova. I odjednom bi se
zemlja samo obruila pod nama. Bunuli bismo, naglavake, u jednu od tih
rupa kojih nije bilo na mapi. Preostalo bi nam samo nekoliko sekundi da se
uspravimo pre nego to nam se maska napuni. Ritali smo se i bacakali, sve
dok nas drugovi ne dograbe i brzo povuku. Davljenje nam je bilo najmanja
briga. Ljudi bi prskali, trudili se da ne potonu sa svom tom tekom
opremom, i odjednom bi iskolaili oi, a mi bismo uli priguene krike.
Mogli ste da osctite trenutak napada: zvuk pucanja ili kidanja i najednom
biste se sruili sa jadnikom povrh sebe. Bez izama za movaru... ode
stopalo, itava noga; a ako je puzio i pao licem u vodu... ponekad bi mu
otilo lice.
Tada bismo se potpuno povukli na odbrambeni poloaj i saekali
Kustoe, ronioce obuene specijalno da rade i da se bore u tim poplavljenim
tunelima. Samo sa reflektorom i odelom za odbranu od ajkula, ako su imali
toliko sree da ga nabave, i u najbolju ruku dva sata vazduha. Trebalo je da
nose sigurnosno ue, ali veina je to odbijala. Uad su mogla da se

286

zapetljaju i uspore ronioca. ansa da ti mukarci i ene preive bila je jedan


prema dvadeset, to je bila najnia stopa u svim rodovima vojske, i ne
zanima me ta bilo ko drugi kae!90 Zar je udno to su automatski dobijali
Legiju asti?
I emu sve to? Petnaest hiljada mrtvih ili nestalih. Ne samo Kustoi, svi
mi, ceo korpus. Petnaest hiljada dua za samo tri meseca. Petnaest hiljada u
vreme kada je rat postepeno jenjavao irom sveta. Idemo! Idemo! Borite
se! Borite se!" Nije moralo da bude tako. Koliko je trebalo Englezima da
poiste ceo London? Pet godina, tri godine poto je rat zvanino zavren?
Napredovali su polako i sigurno, deo po deo, malom brzinom, malim
intenzitetom, sa malim brojem stradalih. Polako i sigurno, kao u veini
velikih gradova. Zato mi? Kako je ono rekao onaj engleski general: Dosta
je bilo mrtvih heroja dok je sveta i veka..."
Heroji", eto ta smo bili, tako su nae voe i elele, to je na narod
smatrao potrebnim. Posle svega to se dogodilo, ne samo u ovom ratu, ve
i u toliko prethodnih: Alir, Indokina, nacisti... razumete ta hou da
kaem... vidite li taj jad i bedu? Razumeli smo ono to je ameriki
predsednik rekao o povratku samopouzdanja"; razumeli smo to bolje od
veine. Trebali su nam heroji, nova imena i mesta da nam povrate ponos.
Kosturnica, kamenolom Port Maon, Bolnica... to je bio trenutak kada
smo zablistali... Bolnica. Nacisti su je sagradili za smetaj umobolnih, kako
kae legenda, i pustili li ih da pomru od gladi iza betonskih zidova. Tokom
naeg rata to je bila ambulanta za nedavno ujedene. Kasnije, kako je sve
vie njih poelo da oivljava i kako je ljudskost preivelih bledela ba kao
njihove elektrine lampe, poeli su da ubacuju zaraene i ko zna ta jo ne,
u tu grobnicu neupokojenih. Naa prethodnica se probila unutra ne znajui
ta se nalazi sa druge strane. Mogli su da se povuku, raznesu tunel, opet ih
tamo zatvore... Jedan odred protiv trista zombija. Jedan odred koji je vodio
moj mlai brat. Njegov glas je bio poslednje to sam uo pre nego to im je
radio zanemeo. Poslednje rei su mu bile: On ne pass pas"

Jo se vode une rasprave o tome koja je od saveznikih snaga imala najviu stopu
smrtnosti.
90

287

*
Denver, Kolorado
[Vreme je savreno za piknik u oblinjem Parku pobede.
injenica da ovog prolea nije primeen nijedan daje svima jo
vise razloga za slavlje. Tod Vejnio stoji na spoljnom delu terena
i eka visoku loptu koja, kako kae, nikada nee stii". Moda
je u pravu, poto nikome, izgleda, ne smeta to to stojim kraj
njega.]
Zvali su ga put do Njujorka" i bio je to dugaak, dugaak put. Imali
smo tri glavne armijske grupe: Severnu, Centralnu i Junu. Velika strategija
se sastojala u tome da napredujemo preko Velikih ravnica, Srednjeg
zapada, zatim stanemo kod Apalakih planina kako bi krila zavila na sever
i jug, prema Mejnu i Floridi, a potom mukotrpno preko obale, da se spoje
se sa AG Centar dok ova napreduje preko planina, Potrajalo je tri godine.
Zato toliko sporo?
ovee, birajte razlog: peaenje, teren, vremenske prilike, neprijatelji,
borbena doktrina... Doktrina je glasila da napredujemo u dve vrste linije,
jednoj iza druge, od Kanade do Actlana... Ne, do Meksika, jo to nije bio
Actlan. Znate ono, kada se srui avion, pa svi vatrogasci i ta ekipa
pretrauju teren da vide ima li nekih delova olupine? Kad se svi kreu u
liniji, stvarno polako, kako ni centimetar ne bi ostao nepokriven? E, to smo
bili mi. Nismo preskoili niti jedan jedini prokleti centimetar od Stenovitih
planina do Atlantika. Kad god primetite Zeka, u grupi ili samog, PRS bi
zastao...
PRS?
Jedinica za prikladnu reakciju silom. Ne moe da zaustavi, ono, celu
armijsku grupu zbog jednog ili dva zombija. Dosta starijih skotova, onih
zaraenih poetkom rata, bilo je skroz bljak, nekako su izgledali
ispumpano, videli su im se delovi lobanje, kosti su im probadale meso.
Neki od njih vie nisu mogli ni da stoje i takvih smo naroito morali da se

288

uvamo. Puze na stomaku prema tebi, ili se samo praakaju niice u blatu.
Zaustavi odeljenje, vod, moda ak i etu u zavisnosti od toga na koliko
smo njih naili, taman toliko da ih unitimo i obavimo asanaciju bojita.
Rupu koju tvoja PRS jedinica ostavi u borbenoj liniji popunjava jednako
brojna jedinica iz druge linije kilometar i po iza tebe. Na taj nain je front
uvek bio nedirnut. Tako smo skakutali po itavoj zemlji. Nema sumnje da
je funkcionisalo, ali, ovee, zahtevalo je mnogo vremena. No nas je
takode koila. Kada sunce zae, bez obzira na to koliko samopouzdanja
osea ili koliko ta oblast deluje bezbedno, predstava se zavravala i
nastavljala tek u sledei osvit.
A tu je bila i magla. Nisam znao da magla moe biti tako gusta toliko
duboko na kopnu. Uvek sam hteo da pitam nekog klimatologa za to. Ceo
front je mogao da se zakuca, nekada i na po nekoliko dana. Samo smo
sedeli tamo pri nultoj vidljivosti, povremeno bi jedan od K. zalajao ili bi
neko niz stroj povikao Kontakt!" Zauli bismo stenjanje, a zatim bi se
pojavila oblija. Bilo je dovoljno teko ve i samo stajati mirno i ekati na
njih. Jednom sam gledao film,91 BBC-jev dokumentarac o tome kako
britanska vojska nikad nije zastajkivala, poto je Ujedinjeno Kraljevstvo
tako maglovito. Bila je tamo jedna scena, kada su kamere uhvatile pravu
bitku, samo varnice iz njihovog oruja i nejasne siluete kako padaju. Nije
mi bili potrebna ona dodatna jeziva muzika92. Odlepio sam od samog
gledanja.
Takode nas je usporavalo to to smo morah da odravamo korak sa
ostalim zemljama, s Meksikancima i Kanaanima. Ni jedni ni drugi nisu
imali dovoljno ljudi da oslobode celu svoju zemlju. Dogovor je bio da
uvaju nae granice dok mi ne sredimo stvari kod kue. Kada jednom SAD
budu sigurne, daemo im sve to im treba. To je bio zaetak
multinacionalnih snaga Ujedinjenih nacija, ali mene su otpustili mnogo pre
tih dana. Meni se uvek inilo kao da urimo pa ekamo, unjamo se po
tekom terenu ili gradovima. O, a ako ve hoete da priamo o preprekama
na putu, da probamo s urbanim ratovanjem.
91

Lavlja rika; produkcija Forman Films za BBC.

Instrumentalna obrada pesme Kad e vie to sad", koju su komponovali Morisi i


Doni Mar, a snimili Smitsi.
92

289

Strategija nam je uvek bila da opkolimo ciljnu oblast. Postavili bismo


poutrajnu odbranu, izviali na sve mogue naine, od satelita do pasa,
uradili sve da izmamimo Zekove, i ulazili tek poto bismo bili sigurni da
vie ne dolaze. Pametno, bezbedno i relativno lako. Aha, kako da ne!
to se tie opkoljavanja oblasti", hoe li mi neko rei gde ta oblast u
stvari poinje? Gradovi vie nisu bili gradovi, predgraa su se irila na sve
strane. Gospoa Ruiz, jedna od naih lekara, nazivala je to
meuzemljitem". Ona je pre rata radila sa nekretninama i objanjavala
nam je kako je najprivlanije zemljite uvek bilo ono izmeu dva postojea
grada. Prokleto meuzemljite", kako smo samo omrznuli taj izraz. Za nas
je to znailo da moramo da istimo ulicu po ulicu u predgraima pre nego
to uopte pomislimo da uspostavimo perimetar karantina. Prodavnice
brze hrane, trni centri, beskrajni kilometri jeftinih serijski sagraenih kua.
ak ni zimi nije bilo sve bezbedno i lagodno. Bio sam u Armijskoj grupi
Sever. Isprva sam mislio da nam je upala sekira u med, znate. est meseci
godinje neu videti nijednog ivog skota, zapravo osam meseci s obzirom
na to kakvo su bile vremenske prilike u ratno doba. Mislio sam: hej, kad
temperatura padne, biemo neto poput ubretara: naemo ih,
izlobiramo",93 oznaimo za sahranjivanje kada zemlja pone da se kravi,
bez problema. Ali trebalo je da mene izlobiraju" poto sam mislio da je
Zek tamo jedini neprijatelj.
Bilo je kvislinga, koji su izgledali kao pravi, samo prilagoeni zimskim
uslovima. Imali smo jedinice za spaavanje, zapravo donekle glorifikovanu
slubu za kontrolu ivotinja. Davali su sve od sebe da strelicama uspavaju
kvislinge na koje bismo naili, veu ih, poalju u klinike za rehabilitaciju, u
ono vreme kada smo jo mislili da mogu da budu rehabilitovani.
Divljaci su bili mnogo opasniji. Mnogi vie nisu bili deca, neki su bili
tinejderi, neki sasvim odrasli. Bili su brzi, pametni, i ako bi odluili da se
bore umesto da bee, stvarno su mogli da ti upropaste dan. Naravno, JS bi
uvek pokuale da ih uspavaju i, naravno, to ne bi uvek uspelo. Kad ti je za
petama pomahnitali bik stokila, nekoliko kubnih centimetara sredstva za
uspavljivanje nee da ga oboriti pre nego to stigne do tebe. Mnogi iz JS su
bili gadno povreeni, nekoliko njih smo morali da oznaimo i spakujemo u
Izlobirati" - unititi zombija pomou oruja po imenu lobo" u vojnikom argonu;
prim. prev.
93

290

kese. Vrhovna komanda je morala da intervenie i dodeli im odred


peadinaca kao pratnju. Ako strelica ne zaustavi divljaka, mi emo svakako
uspeti u tome. Nita ne vriti jae od divljaka sa zapaljivim metkom za
zombije koji mu gori u stomaku. Oni krelci iz JS nisu mogli to da trpe. Svi
su oni bili dobrovoljci, svi su se drali kodeksa po kojem je ljudski ivot,
svaki ljudski ivot vredan pokuaja spaavanja. Pretpostavljam da ih je
istorija podrala na neki nain, znate, kad vidim sve te ljude koje su uspeli
da rehabilituju, sve one koje bismo mi ubili na licu mesta. Da su imali
resurse, moda su isto mogli da uine i za ivotinje.
ovee, opori divljaka su me plaili najvie od svega. Ne mislim pri
tom samo na pse. Za pse smo znali kako da se pobrinemo. Oni su uvek
najavljivali napade. Mislim na letae"94 na divlje lavove, make, kao delom
pume, delom one sabljozube skotove iz ledenog doba. Moda su to i bile
pume, neki su svakako tako izgledali, ili samo nakot kunih maaka koje su
morale da budu ee opake samo da bi opstale. uo sam da su na severu
ohoho porasle, da je to zbog nekog zakona prirode ili evolucije. Ne
kapiram sve to oko ekologije, samo onoliko koliko sam mogao da vidim u
nekoliko predratnih emisija o prirodi. ujem da je to zato to su pacovi bili,
kao, nove krave; dovoljno brzi i pametni da pobegnu od Zekova, hrane se
leevima, kote se u milionima u drveu i ruevinama. I oni su postali ee
opaki, tako da je sve ono to je htelo da ih lovi moralo da bude mnogo
opasnije. E, takav vam je divlji lav, otprilike dvaput krupniji od predratne
make, sa zubima, kandama i pravom, dubokom udnjom za toplom
krvlju.
To je sigurno predstavljalo opasnost za pse tragae.
Ma jel' vi to ozbiljno? Oboavali su ih, ak i oni mali jazaviari,
zahvaljujui njima su se opet oseali kao psi. Govorim o nama, zaskakali su
nas sa granja ili krovova. Nisu juriali na nas kao divlji psi, samo su ekali,
nisu urili, sve dok im ne prie previe blizu, da bi podigao oruje.Ispred
Mineapolisa, moj odred je istio trni centar. Ulazio sam kroz prozor
Naziv letai" im je nadenut uglavnom zbog toga to su njihovi skokovi u napadu
odavali utisak letenja.
94

291

Starbaksa kada su najednom tri skota skoila na mene iza tezge. Oborili su
me, poeli da mi kidaju ruke, lice. ta mislite, odakle mi ovo?
[Pokazuje na oiljak na obrazu.]
Pretpostavljam da su jedina prava rtva tog dana bile moje gae. Imao
sam BU otpornu na ujede i oklop za telo koji smo poeli da koristimo,
prsluk, kacigu... Toliko dugo nisam na sebi imao tvrdi oklop, prosto
zaboravi koliko je u njemu neugodno kada se navikne na meku opremu.
Da li su divljaci, mislim na ljude, znali da se slue vatrenim orujem?
Nisu nita znali da rade kao ljudi, zato su i bili divljaci. Ne, telesni oklop
je sluio za odbranu od nekih medu normalnim ljudima na koje smo
nailazili. Ne mislim na organizovane pobunjenike, ve na ponekog PONSa, Poslednjeg Na Svetu. Bilo ih je uvek po jedno ili dvoje u svakom gradu,
neki lik ili riba koji su uspeli da preive. Negde sam proitao da ih je u
Sjedinjenim Dravama bilo najvie u itavom svetu, to ima nekakve veze
sa naom individualistikom prirodom ili tako neto. Takvi dugo nisu
viali prave ljude, i pripucali bi mahom sluajno ili refleksno. U najveem
broju sluajeva uspeli bismo da ih umirimo razgovorom. Njih smo zapravo
nazivali RK, po Robinzonu Krusou i to je bio utiv izraz za one koji su
kul.
Oni koje smo nazivali PONS malo su previe navikli da izigravaju
kralja. Kralja ega, ne znam, kralja zombija, kvislinga i ludih divljaka, ali
pretpostavljam da su umiljali kako sasvim lepo ive, a mi smo doli da im
sve to oduzmemo. Tako sam ja nastradao.
Pribliavali smo se Sirsovom tornju u ikagu. ikago, odatle vuem
dovoljno komara za tri ivotna veka. Bilo je to usred zime, vetar je ibao sa
jezera tako jako da smo jedva mogli da stojimo, i odjednom sam osetio
kako me Torov eki udara u glavu. Tane iz jake lovake puke. Posle toga
sc vie nikad nisam poalio na na tvrdi oklop. Banda se nalazila u tornju,
imali su svoje malo kraljevstvo i nisu nikome hteli da ga ustupe. To je bio
jedan od retkih momenata kada smo koristili kompletnu opremu; etne
mitraljeze, rune bombe, tada su se bredliji opet vratili na scenu.
Posle ikaga, vrhovna komanda je shvatila da smo u okruenju punom
razliitih opasnosti. Ponovo smo poeli da nosimo tvrdu opremu i oklope

292

ak i leti. Hvala ti, Vetroviti grade. Svaki odred je dobio pamflete o


Piramidi pretnje".
Pretnje su rangirane po verovatnoi, ne po tome koliko su smrtonosne.
Zekovi su bili na dnu, zatim divlje ivotinje, pa divljaci, kvislinzi, te na
vrhu PONS. Znam dosta likova iz AG Jug koji vole da se hvale kako je
njima uvek bilo tee, jer je kod nas zima brisala itav nivo pretnje od Zeka.
Aha, kako da ne, da bi ga zamenila novim: zimom!
ta kau, za koliko je temperatura proseno opala, deset stepeni,
petnaest u nekim oblastima?95 Da, nama je ba bilo oputeno, u sivom snegu
do guzice, sa spoznajom da e se na svakih pet zaleenih Zekova koje ste
uklonili pojaviti jo toliko posle prvog otapanja. Momci sa juga su makar
znali da kad poiste neku oblast, ona ostaje ista. Nisu morali da strahuju
od napada s lea kao mi. Svaku oblast smo preistili makar triput. Sve smo
koristili, od ipki za ienje puane cevi i K. tragaa, do najsavremenijeg
radara za zemljite. Iznova i iznova, i sve to usred zime. Vie smo ljudi
izgubili zbog mraza nego zbog svega ostalog. I opet, svakog prolea, znali
smo, jednostavno smo znali... kao: Jao sranje, 'ajmojovo nanovo." Mislim,
ak i danas, sa svim tim ienjem i civilnim dobrovoljakim grupama,
prolee vam je kao to je zima nekada bila, i to nam priroda saoptava da je
za sada gotovo s lepim ivotom.
Recite mi neto o oslobaanju izolovanih zona?
To su uvek bile teke bitke, sve do jedne. Seate se da su te zone i dalje
bile pod opsadom stotina, moda i hiljada njih. Ljudi su se zatvorili u
tvravama bliznakinjama u Kamerika parku i Ford Fildu, mora da su
zajedno imali obru tako smo to zvali, obru od najmanje milion
skotova. Tri dana je samo pratalo, i u poreenju s tim, okraj kod Nade je
izgledao kao obina arka. Tada sam jedini put pomislio da e nas
preplaviti. Gomila je bila tolika da sam pomislio kako e nas lavina leeva
bukvalno zatrpati. Od takvih borbi ostane izmoden, iznemogao i telom i
umom. eli da spava, nita drugo, ni da jede, ni da se kupa, ak ni da
se jebe. Samo eli da nae neko toplo i suvo mesto, zatvori oi i
zaboravi na sve.
Brojke koje se odnose na ratne obrasce vremenskih prilika tek treba da se zvanino
utvrde.
95

293

Kako su reagovali ljudi koje ste oslobodili?


Pa, zavisi. U vojnim zonama nita naroito. Bilo je dosta sveanih
ceremonija, sputanja i dizanja zastava, Smenjujem vas sa dunosti,ser
razumem", takva sranja. Bilo je takode i malo kurenja. Znate ono, nas
niko nije morao da spaava" i tako to. Shvatam ja. Svaki vojnik hoe da
bude onaj koji juria preko brda, niko na eli da ostane u tvravi. Naravno
da niko nije morao da vas spaava, drukane.
Ponekad su bili u pravu. Kao oni zumii kod Omahe. Drali su
strateko mesto za vazdune isporuke, a letovi su bili redovni, gotovo na
svaki sat. Zapravo, iveli su bolje od nas, imali svezu klopu, tuiranje
toplom vodom, meke postelje. Bezmalo kao da su oni spasli nas. S druge
strane, bili su tu i oni marinci sa Rok Ajlenda. Nisu prestajali da priaju o
tome koliko im je teko bilo, i to se nas tie, to je bilo okej. Jer ako se ima u
vidu ono kroza ta su proli, u najmanju ruku su imali prava da se hvale.
Nikada nisam lino upoznao nijednoga od njih, ali uo sam razne prie.
ta je bilo sa civilnim zonama?
Sasvim druga pria. Bili smo im do jaja! Klicali su i vikali. Bilo je kao to
se i oekivalo, kao iz onih starih crnobelih filmova u kojima vojnici
mariraju kroz Pariz ili gde ve. Bili smo im rok zvezde. Dobio sam vie...
pa... ako odavde pa do Grada heroja ima gomila klinaca koji sluajno lie
na mene... [Smeje se.]
Ali bilo je izuzetaka.
Da, valjda. Moda ne sve vreme, ali bi se naao poneki tip, poneko
ljutito lice u gomili, da te obaspe sranjem. Jebo te, gde ste dosad?" Moj
mu je umro pre dve nedelje!" Moja majka je umrla dok je ekala na vas!"
Izgubili smo polovinu ljudstva prolog leta!" Gde ste bili kada ste nam
trebali?" Ljudi su drali fotografije, lica. Kada smo umarirali u Dejnsvil, u
Viskonsinu, neko je drao transparent sa slikom nasmeene devojice.
Iznad toga je pisalo: Bolje ikad nego nikad?" Prebili su ga njegovi; nije
trebalo to da urade. Takvih sranja smo se nagledali, sranja koja ti ne daju
da zaspi iako pet noi pre toga nisi spavao.

294

Retko kada, s mene pa na utap, dospeli bismo u zonu gde uopte


nismo bili dobrodoli. U gradu Veli, u Severnoj Dakoti, bili su u fazonu:
Jebi se, vojsko! Ostavili ste nas, ne trebate nam!"
Da li je to bila secesionistika zona?
O, ne, ti ljudi su nas makar pustili unutra. Pobunjenici su nas doekivali
samo pucnjima. Nikad se nisam ni pribliio tim zonama. Vrhovna
komanda je imala specijalne jedinice za pobunjenike. Jednom sam ih video
na putu, kretali su se prema Crnim Brdima. Tada sam prvi put video
tenkove posle prelaska preko Stenovitih planina. Rav oseaj; znali smo
kako e se to zavriti.
Bilo je dosta pria o problematinim metodama opstanka koje su se
koristite u izvesnim izolovanim zonama.
Dobro, pa? Pitajte njih za to.
Da li ste videli neke od njih?
Ne, niti sam eleo. Ljudi su pokuah da mi priaju o tome, ljudi koje
smo oslobodili. Toliko su bili napeti, hteli su samo da skinu taj teret sebi s
due. Znate li ta sam im govorio? Zadrite to za sebe, va rat je zavren."
Nije mi trebao jo i njihov teret, znate?
A kasnije? Da li ste priali sa nekima od njih?
Jesam, i dosta sam itao o suenjima.
I kako ste se oseali?
Sranje, nemam pojma. Ko sam ja da sudim tim ljudima? Nisam bio
tamo, nisam morao da sc nosim s tim. Ovaj razgovor koji sada vodimo, ovo
pitanje ta bi bilo kad bi bilo", tada nisam imao vremena za to. I dalje sam
morao da radim svoj posao.
Znam da istoriari vole da priaju o tome kako je amerika vojska imala
tako mali broj rtava tokom svog napredovanja. Mali u odnosu na druge
zemlje, Kinu ili moda Bauke. Mali ako raunamo samo rtve koje je

295

odneo Zek. Bilo je milion naina da zaglavite na tom putu, a vie od dve
treine njih nije se ni nalazilo u toj piramidi.
Bolest je bila veliki neprijatelj, oboljenja koja su navodno nestala jo u
srednjem veku ili tako neto. Jeste, pili smo pilule, primali injekcije, dobro
jeli, ili na sistematske preglede, ali svuda je bilo toliko sranja, u zemlji,
vodi, kii i vazduhu koji smo udisah. Kad god bismo uli u neki grad ili
osloboenu oblast, makar jedan od nas bi nestao, ako ve ne bi umro,
sklonili bi ga u karantin. U Detroitu smo izgubili itav jedan vod zbog
panskog gripa. Vrhovna komanda se zbog toga ee usrala, pa jc ceo
bataljon proveo dve nedelje u karantinu.
Zatim, bilo je mina i zamki, neke su postavili civili, a neke mi kad smo
zapalili na zapad. U to vreme je to imalo smisla. Samo sejete za sobom
nagazne mine kilometrima i ekate da Zek eksplodira. Samo to mine ne
funkcioniu tako. One ne raznesu ljudsko telo, ve mu odnesu nogu, lanak
ili jajca. Za to su napravljene, ne da bi ubijale ljude, ve da bi ih povredile
tako da vojska troi dragocene resurse kako bi ih odrala u ivotu, a zatim
poslala kui u kolicima da se mama i tata civili sete svaki put kada ga
pogledaju da podravanje tog rata moda i nije toliko pametno. Ali Zek
nema kuu, nema mamu i tatu civile. Konvencionalne mine jedino stvaraju
gomilu osakaenih zombija koji vam, u najmanju ruku, samo oteavaju
posao jer vi elite da hodaju uspravljeni kako biste ih lako uoili, a ne da
puze u travi i ekaju da nagazite na njih kao da su i sami mine. Nije se
moglo znati gde se najvei broj njih nalazi; jedinice koje su ih postavile pri
povlaenju uglavnom ih nisu oznaile, ili su izgubile koordinate, ili prosto
vie nisu bile medu ivima da bi to rekle drugima. A onda jo i sve te glupe
zajebancije koje su postavili PONS, jame sa zailjenim koevima i samare
koje aktivira kad se saplete o icu.
Tako sam izgubio jednog drugara, u Vol-martu u Roesteru, u dravi
Njujork. On je bio roen u El Salvadoru, ali je odrastao u Kaliju. Da li ste
uli za Boji Hajt Momke? Oni su bili hardkor bend iz Los Andelesa, a
deportovali su ih natrag u El Salvador jer su tehniki bili ovde ilegalno.
Mog drugara su bunuli tamo ba pred poetak rata. Probijao se kroz
Meksiko, u najgorim danima Panike, peice, a od naoruanja je imao samo
maetu. Ostao je bez porodice, bez prijatelja, i imao je samo taj svoj novi,
prisvojeni dom. Toliko je voleo ovu zemlju. Podseao me je na mog dedu,
znate, zbog tog doseljenikog fazona. A onda mu je u lice opalila

296

dvanaestica koju je postavio neki PONS, godinama ve mrtav. Jebene mine


i zamke.
Onda su tu bile i puke nesree. Mnoge zgrade su bitke oslabile. Tome
dodajte i dugogodinju zaputenost, i naslage snega. itavi krovovi su se
ruili, bez ikakvog upozorenja, celokupne graevine su se strmoglavljivale.
Jo nekoga sam tako izgubio. Imala je kontakt, neki divljak je jurnuo na nju
kroz naputenu garau. Opalila je iz svog oruja, i to je bilo dovoljno. Ne
znam koliko je teak bio sneg pod kojim se taj krov sruio. Bila je... bili
smo... bliski, znate. Nikad nita nismo uradili u vezi s tim. Pretpostavljam
da bismo se tako ozvaniili". Valjda smo mislili da e nam ovako biti
lake, u sluaju da se neto desi nekome od nas.
[Gleda preko tribina i osmehuje se svojoj eni.]
Nije uspelo. [Zastaje, sa dugim uzdahom.]
A bilo je i psihikih rtava. Vie od svega ovoga zajedno. Ponekad
bismo marirali kroz barikadirane zone i pronali samo kosture koje su
oglodali pacovi. Govorim o zonama koje nisu bile preplavljene zombijima,
o onima koje su podlegle gladovanju ili bolesti, ili samo oseaju da nije
vredno doekati sutradanji dan. Jednom smo upali u crkvu u Kanzasu gde
se jasno videlo da su odrasli prvo pobili svoju decu. Jedan momak u naem
vodu, ami, itao je sva oprotajna pisma, pamtio ih, a zatim bi se malo
posekao, recnuo se na telu kako ne bi nikada zaboravio". Luak, bio je
iseen od vrata do nonih prstiju. Kada je porunik saznao za to... otpustio
ga je istog trenutka iz vojne slube kao neuraunljivog.
Veina problema te vrste nastala je pred kraj rata. Ali ne od stresa, nego
razumete, zbog nedostatka stresa. Svi smo znali da e se uskoro zavriti, i
mislim da je mnogim ljudima koji su se toliko dugo drali neki glasi
rekao: 'Ej drukane, sada je sve u redu, moe da se opusti."
Poznavao sam jednog lika, dinovskog baju na steroidima, pre rata je
bio profesionalni rva. Hodali smo autoputem blizu Pulaskija, u dravi
Njujork, kada je vetar doneo miris prevrnutog lepera. Bio je pun boica
parfema, nita otmeno, samo jeftin miris za trne centre. Ukoio se i zajecao
kao dete. Nije mogao da prestane. Izgledao je kao monstrum, eliminisao je
dve hiljade zombija, a jednog je bio dohvatio i koristio ga kao buzdovan u
borbi prsa u prsa. Nas etvorica smo morali da ga teglimo na nosilima.
Pretpostavili smo da ga je parfem podsetio na nekoga. Nikad nismo otkrili
na koga.

297

Jo jedan lik, nita specijalno, u kasnim etrdesetim, proelav, malo


debeljukast, koliko je to tada bilo mogue, lice kakvo se obino vialo u
predratnim reklamama za sredstva protiv goruice. Bili smo u Hamondu, u
Indijani, izviali odbranu za opsadu ikaga. Spazio je kuu na kraju puste
ulice, potpuno netaknutu osim zakovanih prozora i provaljenih ulaznih
vrata. Lice mu je poprimilo udan izraz, iskezio se. Trebalo je da znamo
mnogo pre nego to je istupio iz kolone, pre nego to smo zauli pucanj.
Sedeo je u dnevnoj sobi, u svojoj izlizanoj, staroj fotelji sa SPP meu
kolenima i osmehom jo na licu. Pogledao sam slike na ploi iznad kamina.
Bila je to njegova kua.
To su bili ekstremni sluajevi, oni koje sam ak i ja mogao da
pretpostavim. Za mnoge druge se nikada nije ni saznalo. Za mene sc nije
postavljalo pitanje ko izi, ve ko ne izi. Ima li tu logike?
Jedne noi u Portlendu u u Mejnu, bili smo u parku Diring Ouks i uvali
hrpu belih kostiju koje su se tu nalazile jo od Panike. Dva vojnika su uzela
lobanje i zapoela ske, onaj iz Slobodni da budemo, ja i ti, sa dve bebe.
Prepoznao sam ga samo zato to je moj stariji brat imao tu plou, bilo je
malo pre mog vremena. Neki od starijih vojnika, Ikseri, oduevili su se.
Poeli su da se okupljaju, svi su sc smejali i zavijali na te dve lobanje. Caoao, ja sam beba A ta misli da sam ja, vekna hleba?" I kada se zavrilo,
svi su spontano zapevali: Ima jedna zemlja koju vidim..." svirajui na
butnim kostima kao na bendu. Pogledao sam kroz gomilu prema jednog
od naih etnih psihijatara. Nikad nisam mogao da mu izgovorim ime do
kraja, doktor andra-neto.96 Pogledao sam ga kao da ga pitam: Hej,
doktore, ovo su sve sami luaci, zar ne?" Mora da je znao ta sam ga pitao
oima jer mi je samo uzvratio osmehom i odmahnuo glavom. To me je
stvarno uplailo; mislim, ako ovi koji se ponaaju blesavo nisu zaista
skrenuli, kako onda da znam ko jeste?
Verovatno znate nau vodnicu. Pojavila se u filmu Bitka za pet koleda.
Seate se one visoke amazonke sa srpom dugake drke, one koja je pevala
onu pesmu? Nije izgledala kao u filmu. Smrala je, a vojnika frizura je
zamenila onu njenu dugaku, gustu, blistavocrnu kosu. Bila je dobar voa,
Vodnica Avalon". Jednog dana smo u polju naili na kornjau. Kornjae su
tada bile kao jednorozi, takorei nisi mogao da ih vidi. Avalon je izgledala,
ta znam, kao dete. Nasmeila se. Nikad se nije smeila. uo sam kako
96

Major Ted andrasekar.

298

apue neto kornjai, mislio sam da samo trabunja: Mitakuje ojazin."


Nisam znao da na jeziku Lakota to znai svi moji srodnici". Nisam ni znao
da je poreklom delimino bila Sijuks. Nikada nije priala o tome, nita nije
govorila o sebi. I odjednom, kao duh, stvorio se tu doktor andra, obgrlio
je onako kako je to uvek radio s njima i rekao: Hajde, vodnice, da
popijemo olju kafe."
Bilo je to istog onog dana kada je predsednik umro. Sigurno je i on
zauo taj glasi. 'Ej, drukane, sada je sve u redu, moe da se opusti."
Znam da mnogi nisu voleli potpredsednika, kao da niko nije mogao da
zameni Starog. Stvarno mi ga je bilo ao, uglavnom zato to sam sada ja bio
u istom poloaju. Poto je Avalon otila, ja sam postao vodnik.
Nije bilo vano to to se rat bliio kraju. I dalje je bilo toliko borbi na
putu, toliko dobrih ljudi od kojih smo morali da se oprostimo. Kada smo
stigli do Jonkersa, bio sam poslednji iz stare grupe koja se okupila kod
Nade. Ne znam kako sam se oseao dok sam prolazio pored svih tih
zaralih olupina: naputenih tenkova, smrvljenih novinarskih kombija,
ljudskih ostataka. Mislim da nisam oseao nita naroito. Ima previe
obaveza kad si vodnik, previe novih lica o kojima treba da se stara.
Oseao sam da pogled doktora andre svrdla po meni. Dodue, nikada mi
nije priao niti rekao da neto nije u redu. Dok smo se ukrcavali u
teglenjake na obalama Hadsona, oi su nam se susrele. Samo se osmehnuo i
odmahnuo glavom. Uspeo sam.

299

Pozdravi
Berlington, Vermont
[Sneg poinje da pada. Nerado, Lujka" se okree nazad
prema kui.]
Jeste li ikada uli za Klementa Atlija? Naravno da niste, a i zato biste?
ovek je bio gubitnik, treerazredni mediokritet koji je dospeo u istorijske
udbenike samo zato to je zamenio Vinstona erila pre nego to je II
svetski rat zvanino zavren. Rat u Evropi se okonao i britanski narod je
smatrao da je dovoljno propatio, ali eril se i dalje zalagao za pomo
Sjedinjenim Dravama protiv Japana, govorei kako borba nije gotova sve
dok ne prestane svuda. I vidite ta se desilo sa Starim Lavom. Nismo hteli
da se to dogodi i naoj administraciji. Ba zato smo odluili da objavimo
pobedu tek kada kontinentalne Sjedinjene Drave budu bezbedne.
Svi su znali da rat nije zaista zavren. I dalje smo morali da pomaemo
saveznicima i istimo itave delove sveta kojima su mrtvi u potpunosti
vladali. I dalje je bilo posla preko glave, ali poto je naa kua dovedena u
red, morali smo ljudima dozvoliti da biraju hoe li se vratiti kuama. Tako
je stvorena multinacionalna snaga UN-a, i prijatno smo se iznenadili kada
smo videli koliko se mnogo dobrovoljaca prijavilo prve nedelje. Morali smo
neke ak i da odbijemo, stavimo ih na rezervni spisak ili da ih zaduimo da
obuavaju sve te mlade momke koji su propustili pohod kroz Ameriku.
Znam da sam izazvao mnogo kritika zbog toga to sam se pokrio
Ujedinjenim nacijama, umesto da to bude isto ameriki krstaki pohod, i
pravo da vam kaem, ba me briga. Amerika je potena zemlja, njen narod
oekuje poten dogovor, a kada se taj dogovor zavri sa poslednjim
izmama na plaama Atlantika, rukujete sc, platite im i pustite one koji to
ele da sc vrate svom privatnom ivotu.
Moda je to malo usporilo prekomorske kampanje. Nai saveznici su
ponovo stali na svoje noge, ali jo moramo da oistimo nekoliko Belih zona:
planinske lance, ostrva kod snene linije, dno okeana, a tu jc i Island... Sa
Islandom e ii teko. Voleo bih kada bi nam Bauka dozvolio da mu
pomognemo u Sibiru, alt hej, Bauka je Bauka. A imamo jo napada i

300

ovde, kod kue, svakog prolea ili povremeno kraj jezera ih plaa. Brojke sc
smanjuju, hvala nebesima, ali to nc znai da ljudi treba da se opuste. Jo
smo u ratu, i sve dok se i poslednji trag ne oriba, oisti, i ako jc potrebno,
raznese sa lica Zemlje, svi c i dalje morati da pomau i rade svoj posao.
Bie lepo ako ljudi izvuku pouku iz ove bede. Svi smo u ovome zajedno,
zato pomai i radi svoj posao.
[Zastajemo kraj jednog starog hrasta. Moj saputnik ga odmerava
pogledom gore-dole, kucka po njemu lako svojim tapom. Zatim se
obraa drvetu...]
Dobro radi svoj posao.

*
Huir, ostrvo Olhon, Bajkalsko jezero, Sveto Rusko Carstvo
[Medicinska sestra prekida na intervju da bi se postarala da
Marija uganova popije svoje prenatalne vitamine. Marija je u
etvrtom mesecu trudnoe. To e joj biti osmo dete.]
alim samo to nisam mogla da ostanem u vojsci tokom oslobaanja"
naih bivih republika. Oistili smo domovinu od prljavtine neupokojenih,
i sada je dolo vreme da rat preselimo izvan naih granica. Volela bih da
sam mogla da budem tamo, na dan kada smo zvanino pripojili Belorusiju
natrag u carstvo. Kau da e uskoro tako biti i sa Ukrajinom, a posle toga,
ko zna. Volela bih da sam i dalje mogla da uestvujem u tome, ali imala
sam druge dunosti"...
[Neno se potape izmeu nogu.]
Ne znam koliko ovakvih klinika ima irom otadbine. Sigurno
nedovoljno. Toliko nas je malo, mladih plodnih ena koje nisu podlegle
drogama, sidi ili smradu zombija. Na voa kae da je najmonije oruje
kojim ruska ena sada moe da dejstvuje upravo njena materica. Ako to
znai da ne poznajem oeve svoje dece, niti...
[Pogled naas obori u pod.]
...svoju decu, neka bude. Sluim domovini, sluim joj svim svojim
srcem.

301

[Lovi moj pogled krajikom oka.]


Pitate se kako ovo postojanje" ide uz nau novu fundamentalistiku
dravu? Pa, nemojte se pitati, jer ne ide nikako. Sve te verske dogme
namenjene su masama. Dajte im njihov opijum pa e biti mirne. Mislim da
niko iz vlade, pa ak ni iz Crkve, ne veruje u ono to propoveda, moda je
to verovao samo jedan ovek, otac Rikov, pre nego to su ga utnuli u
divljinu. Vie nije imao ta da im ponudi, za razliku od mene. Ja mogu
makar jo nekoliko dece da podarim domovini. Zato se tako dobro ophode
prema meni i dozvoljavaju mi da priam otvoreno.
[Marija pogleda u staklo iza mene.]
ta e mi uraditi? Kada vie ne budem od koristi, ve e za mnom biti
ivot dui od prosenog ivota obine ene.
[Pokazuje staklu veoma ruan gest prstom.]
Osim toga, oni ele da ujete ovo. Zato su vas pustili u nau zemlju, da
ujete nae prie, postavljate pitanja. I vas iskoriavaju, znate. Zadatak
vam je da svom svetu priate o naem, da svi vide ta e se desiti ako neko
samo pokua da se zajebava sa nama. Rat nas je vratio naim korenima,
naterao nas da se setimo ta znai biti Rus. Opet smo jaki, opet nas se plae,
a za Ruse to znai samo jedno, konano smo ponovo bezbedni. Prvi put
posle gotovo sto godina, konano moemo da se ogrejemo u zatitnikoj
pesnici Cezara, a sigurna sam da znate kako se na ruskom kae Cezar.

*
Bridtaun, Barbados, Federacija Zapadnoindijskih Ostrva
[Bar je gotovo prazan. Veina muterija je ili samovoljno
otila, ili ih je iznela policija. Poslednji pripadnici nonog
osoblja raiavaju polomljene stolice, razbijeno staklo i lokve
krvi sa poda. U oku, poslednji Junoafrikanci pevaju duevno
i pijano Asimbonagu" u ratnoj verziji Donija Klega. T. on
Kolins odsutno pevui nekoliko taktova, zatim ispija aicu
svog ruma i urno daje znak za jo jednu.]

302

Navukao sam se na ubistva, i ne umem to lepe da sroim. Moete rei


da to nije tehniki tano, s obzirom na to da su ve mrtvi, ja ih onda i ne
ubijam. Gluposti; ma to je ubistvo, i izaziva uzbuenje kao nita drugo.
Mogu ja da pljujem po svim onim predratnim najamnicima koliko god
elim, po veteranima iz Vijetnama i Anelima pakla, ali sada se ne
razlikujem od njih, ne razlikujem se od onih ratnika iz dungle koji sc
nikad nisu vratili kui, ak i kada jesu, ili od onih lovakih pilota iz II
svetskog rata koji su zamenili svoje mustange motociklima. ivite toliko
visoko, neprestano naloeni, da vam sve ostalo izgleda kao smrt.
Probao sam da se prilagodim, skrasim se, pronaem prijatelje, zaposlim
se i odradim svoj deo tako da pomognem da se Amerika ponovo sastavi.
Ali nc samo to sam bio mrtav ve nisam mogao ni da mislim ni o emu
drugom osim o ubijanju. Poeo sam da zagledam ljudima vrat, glavu.
Pomislio bih: Ilmmm, onaj lik sigurno ima debelu eonu kost, morau
kroz onu duplju." Ili: Jak udarac u zatiljak bi ovu ribu odmah sruio." A
tek kada sam uo novog predsednika, Lujku" boe, a ko sam pa ja da
ikoga tako nazivam? kako dri govor na jednom mitingu, pomislio sam
na makar pedeset naina da ga koknem. Tada sam otiao, koliko zbog sebe,
toliko i zbog svih drugih. Znao sam da u jednog dana doi do svoje
granice, napiti se, potui, izgubiti kontrolu. Znao sam da kad jednom
ponem, neu moi da prestanem, pa sam rekao pa-pa i pridruio se
Impizijima, to je isto ime kao i naziv Specijalnih snaga June Afrike. Impizi:
zulu re za hijenu, za onoga koji isti mrtvace.
Mi smo privatna jedinica, bez pravila, bez zamornih procedura, i zbog
toga sam odabrao nju umesto regularnog posla u Ujedinjenim nacijama.
Sami smo odreivah sebi radno vreme i birali oruje.
[Pokazuje na neto nalik naotrenom elinom veslu pored sebe.]
Puvenua" dobili smo to od jednog Mavra koji je igrao za Crni tim
pre rata. Opaki gadovi, ti Mavri. Ona bitka kod Brda s jednim stablom, njih
petsto protiv pola reanimiranog Oklenda. Puvenua je teko oruje za
upotrebu, iako je ova elina, a ne drvena. Ali to je druga povlastica u
statusu plaenika. Ko vie moe da se uzbudi povlaenjem okidaa? Mora
da bude teko, opasno, i to vie skotova treba da pobije, tim bolje.
Naravno, pre ili kasnije ih vie nee biti. A kada se to desi...
[U tom trenutku, zauje se zvuk livenog zvona Imfinga.]
Stigao mi je prevoz.

303

[T. on daje znak konobaru, a onda baca nekoliko srebrnih randa na


sto.]
Jo imam nade. Zvui ludo, ali nikad se ne zna. Zato i uvam najvei
deo zarade umesto da je vratim zemlji-domainu ili da je spiskam na ko
zna ta. Moe i to da se desi, da se konano otarasim tog tereta. Jedan
burazer iz Kanade, Maki" Mekdonald, odmah posle ienja ostrva Bafin,
zakljuio je da mu je bilo dosta. ujem da je sada u Grkoj, u nekom
manastiru ili gde ve. Mogue je. Moda tamo negde i dalje ima ivota za
mene. Hej, ovek srne da sanja, zar ne? Naravno, ako se san ne obistini, ako
teret i dalje bude tu, a Zeka vie ne...
[Ustaje da poe, nabacivi oruje na rame.]
Poslednja lobanja koju budem smrskao pripadae verovatno meni.

*
Oblast Peanih jezera, Park divljine, Manitoba, Kanada
[Desika Hendriks privodi kraju utovar dnevnog ulova" u
saonice, petnaest leeva i hrpu raskomadanih delova tela.]
Pokuavam da se ne ljutim, da ne budem ogorena zbog nepravde.
Volela bih da naem neki smisao u svemu. Jednom sam upoznala biveg
iranskog pilota koji je putovao kroz Kanadu i traio mesto gde bi mogao da
se skrasi. Rekao je da su Amerikanci jedini ljudi koje je upoznao a koji ne
mogu da prihvate da lose stvari mogu da se dogode dobrim ljudima.
Moda je u pravu. Prole nedelje sam sluala radio i ula [ime nepomenuto
iz pravnih razloga]. Priao je ono svoje, kao i uvek - tosove s prdeima,
uvredama i pubertetlijskim shvatanjem seksualnosti i seam se da sam
pomislila: Taj ovek je preiveo, a moji roditelji nisu." Ne, trudim se da nc
budem ogorena.

304

*
Troj, Montana, SAD
[Gospoa Miler i ja stojimo na zadnjoj verandi, iznad dece
koja se igraju u unutranjem dvoritu.]
Moete da krivite politiare, biznismene, generale, mainu", ali
stvarno, ako ve traite koga ete kriviti, okrivite mene. Ja sam ameriki
sistem, ja sam maina. To je cena ivota u demokratiji; svi moramo da
prihvatimo da smo odgovorni. Vidim zato je Kini toliko trebalo da
prihvati demokratiju, i zato je Rusija rekla zajebi" pa se vratila tom
sistemu koji je tamo sada aktuelan, koji god bio. Lepo je kad moete da
kaete: Hej, ta me gleda, nisam ja kriv." E, pa ja jesam. Jesam kriva, ba
kao i svi iz moje generacije.
[Gleda dole u decu.]
Pitam se ta e budue generacije govoriti o nama. Moji deda i baba su
patili za vreme velike ekonomske krize, II svetskog rata, a zatim se vratili
kui da stvore najveu srednju klasu u ljudskoj istoriji. Bog sveti zna da
nisu bili savreni, ali su se svakako najvie pribliili amerikom snu. Zatim
se pojavila generacija mojih roditelja i sve sjebala - bebi-bum generacija,
ona koja je znala samo za ja, pa ja". A onda mi. Jeste, mi smo zaustavili
opasnost od zombija, ali mi smo i oni koji su dozvolili da nam ta opasnost
uopte zapreti. Bar istimo sami svoje sranje, i moda je to najbolji epitaf
kojem se moemo nadati: Generacija Z, koja je sama poistila svoje sranje "

*
onung, Kina
[Kvang ingu zavrava poslednju kunu posetu za danas,
posetu deaku obolelom od neke respiratorne bolesti. Majka se
plai da to moda nije jo jedan sluaj tuberkuloze. Boja joj se
vraa u lice dok je lekar uverava da je posredi samo prehlada.
Njene suze i zahvalnost prate nas niz pranjavu ulicu.]

305

Uteno je videti ponovo decu, mislim, onu roenu posle rata, pravu
decu koja poznaju samo svet u kojem postoje i ivi mrtvaci. Znaju da ne
treba da se igraju blizu vode, da ne izlaze sami ili kad padne mrak za
vreme prolea ili leti. Ne znaju da se plae, i to je najvei, jedini dar koji
moemo da im ostavimo.
Ponekad pomislim na onu staricu iz Novom Daangu, na sve to je
preivela, na naizgled beskrajne potrese koji su definisali njenu generaciju.
A to kaem ja, starac koji je toliko puta video svoju zemlju iscepkanu na
komadie. I opet, svaki put smo uspeli da se prikupimo, da ponovo
izgradimo i obnovimo svoju naciju. I opet emo i Kinu i svet. Ne
verujem zaista u zagrobni ivot ostao sam stari revolucionar do kraja
ali ako on ipak postoji, mogu da zamislim svog starog druga Gua kako mi
se smeje odozgo kad kaem, sasvim iskreno, da e sve biti u redu.

*
Venei, Vaington, SAD
[Do Muhamed je upravo zavrio svoje poslednje remekdelo, statuetu visoku tridesetak centimetara koja predstavlja
oveka usred umornog koraka, sa kengur-nosiljkom za bebe na
grudima; ovek zuri beivotnim oima u daljinu.]
Neu rei da je rat bio dobra stvar. Nisam toliko bolestan i izopaen, ali
morate priznati da je ujedinio ljude. Moji roditelji nikada nisu prestali da
priaju o tome koliko im nedostaje oseaj zajednitva poput onog kod kue,
u Pakistanu. Nikada nisu razgovarali sa svojim amerikim komijama,
nikad ih nisu zvali u goste, jedva su im znali imena, i to samo ako su hteli
da se ale na glasnu muziku ili lajanje psa. Ne mogu da kaem da sada
ivimo u takvom svetu. I tako nije samo u susedstvu, niti ak samo u
zemlji. Bilo gde na svetu, sa kim god razgovarate, svima je zajedniko to
isto, mono iskustvo. Pre dve godine sam iao na krstarenje Panpacifikom
linijom, koja prolazi kroz ostrva. Bilo jc ljudi odasvud, i premda su
pojedinosti moda bile drugaije, same prie su bile manje-vie iste. Znam
da zvuim kao preveliki optimista, zato to sam siguran da e, im se stvari
vrate u normalu", naa deca ili unuci koji budu odrastali u mirnom i

306

udobnom svetu postati jednako sebini, uskogrudi i generalno loi jedni


prema drugima kao to smo to bili i mi. Ali opet, moe li to to smo svi
preturili preko glave zaista nestati? Jednom sam uo afriku poslovicu: Ne
moe prei reku a da se ne pokvasi." Voleo bih da verujem u to.
Nemojte me pogreno shvatiti, nedostaje meni poneto iz starog sveta,
uglavnom samo stvari, stvari koje sam imao ih one koje sam mislio da u
jednog dana moi da imam. Prole nedelje smo priredili momako vee za
jednog momka iz ulice. Pozajmili smo jedini funkcionalni DVD plejer i
nekoliko predratnih pornia. Bila je tamo jedna scena u kojoj tri lika trpaju
Lasti Kenjon na haubi bisernosivog kabrioleta BMW Z4, i mogao sam samo
da pomislim: Eh, takvi se automobili danas vie sigurno ne prave.

*
Taos, Nju Meksiko, SAD
[nicle su gotovo ispeene. Artur Sinkler okree odreske koji
cvre i naslauje se dimom.]
Od svih poslova koje sam imao, najbolji je bio posao policajca za novac.
Kada me je nova predsednica zamolila da se vratim na posao direktora
SEC-a, samo to je nisam izljubio na licu mesta. Siguran sam, ba kao i u
vreme dok sam radio za OdStRe, da radim taj posao samo zato to ga niko
drugi nee. Jo nas eka toliko izazova, poto dobar deo zemlje i dalje
primenjuje sistem ja tebi - ti meni". Odvratiti ljude od trampe, i naterati ih
da ponovo veruju amerikom dolaru... nije lako. Kubanski pezos je i dalje
glavni, a ogroman broj naih imunih graana dri novac na bankarskim
raunima u Havani.
Sam pokuaj reavanja dileme suvinih novanica dovoljno je veliki
problem za svaku administraciju. Toliko je kesa pokupljeno posle rata, iz
naputenih sefova, kua, sa leeva. Kako da razlikujete pljakae od ljudi
koji su sakrili svoje teko zaraene dolare, naroito kada su dokumenta o
vlasnitvu retka kao benzin? Zato je posao policajca za novac najvaniji koji
sam ikada radio. Moramo da pohvatamo gadove koji spreavaju vraanje
poverenje u ameriku ekonomiju, i to ne samo one sitne pljakae ve i
krupne ribe, krimose koji pokuavaju da kupe kue pre nego to preiveli

307

stignu da ponovo poloe pravo na njih, ili agituju da se distribucija hrane i


druge robe iroke potronje neophodne za opstanak vrati na slobodni
reim... i onog gada Brekinrida Skota, da, kralja falange, koji se i dalje krije
kao pacov u svojoj Antarktikoj Tvravi Podlosti. On jo to ne zna, ali
pregovarali smo sa Baukom da mu ne obnovi ugovor o zakupu. Mnogo
ljudi kod kue jedva eka da ga vidi, pogotovo poreska uprava.
[Ceri se i trlja ruke.]
Poverenje, to je gorivo koje pokree kapitalistiku mainu. Naa
ekonomija moe da funkcionie samo ako ljudi veruju u nju; kao to je FDR
rekao, Jedino ega treba da se plaimo jeste strah." Moj otac mu jc to
napisao. Pa, tvrdio je da jeste.
Ve poinje, polako ali sigurno. Svakog dana sc u amerikim bankama
otvori jo poneki raun, osnivaju se privatne firme, raste vrednost akcija na
berzi. To vam jc kao i vremenske prilike. Svake godine leto je malo due,
nebo plavetnije. Stanje se poboljava. Saekajte samo pa ete videti.
[Posee u hladnjak pun leda i izvlai dve smee boce.]
Boza?

*
Kjoto, Japan
[Danas je istorijski dan za Drutvo tita. Konano su ih
prihvatili kao nezavisan rod Japanskih odbrambenih snaga.
Glavna dunost im je da ue japanske civile kako da se zatite
od ivih mrtvaca. Njihova stalna misija e takode biti da
izuavaju oruane i neoruane tehnike od stranih organizacija, i
pomau u promociji tih tehnika irom sveta. Poruka Drutva
usmerena protiv vatrenog oruja i u korist meunarodne
saradnje ve je postigla momentalni uspeh, privukavi novinare
i zvaninike iz gotovo svih drava lanica UN.
Tomonaga Idiro stoji na poetku reda za doek, osmehuje
se i klanja dok pozdravlja mimohod svojih gostiju. Kondo
Tacumi se takode osmehuje, zagledan u svog uitelja s drugog
kraja prostorije.]

308

Znate da zaista ne verujem u sva ta duhovna sranja, zar ne? to se mene


tie, Tomonaga je samo ludi stari hibakua, ali on je zapoeo neto divno,
to smatram ivotno vanim za Japan. Njegova generacija je elela da vlada
svetom, a moja se zadovoljila time da dozvoli svetu, a kad kaem svet,
mislim na vau zemlju, da vlada nad nama. Oba puta umalo nisu dovela
do unitenja nae domovine. Mora da postoji bolji nain, srednji put gde
preuzimamo odgovornost za sopstvenu zatitu, ali ne u tolikoj meri da
izazovemo zabrinutost i mrnju medu ostalim zemljama. Ne mogu vam
rei da li je to ispravan put, budunost je previe brdovita da bismo videli
toliko ispred nas. Ali pratiu senseja Tomonagu tim putem, ja i mnogi
drugi koji nam se svakodnevno pridruuju. Samo bogovi" znaju ta nas
eka na njegovom kraju.

*
Armac, Irska
[Filip Adler zavrava pie i ustaje da pode.]
Izgubili smo mnogo vie od samih ljudi kada smo ih ostavili mrtvima.
Samo u to rei.

*
Tel Aviv, Izrael
[Zavravamo ruak i Jirgen mi agresivno otima raun iz
ruke.]
Molim vas, ja sam birao hranu, ja astim. Ranije sam mrzeo ovakve
stvari, mislio sam da lii na bljuvotinu. Moje osoblje je moralo da me
dovue ovamo jedno popodne, ti mladi Sabri97 i njihov egzotini ukus.
Samo probaj, matori jeke", govorili su mi. Tako su me zvali, jeke". To
znai bandoglav, ali je zvanina definicija nemaki Jevrej". I bili su u
pravu u svakom pogledu.
97

Roeni Izraelci; prim. prev.

309

Bio sam u Kindertransportu", to je bila poslednja prilika da se jevrejska


deca odvedu iz Nemake. Tada sam poslednji put video lanove svoje
porodice u ivotu. Postoji jedan mali ribnjak, u gradiu u Poljskoj, gde su
bacali pepeo. Ribnjak je i dalje siv, ak i pola veka kasnije.
uo sam da u Holokaustu nije bilo preivelih, da su ak i oni koji su
tehniki uspeli da ostanu ivi toliko nepopravljivo oteeni da su im duh,
dua, osoba koja je trebalo da budu, zauvek nestali. Voleo bih da to nije
istina. Ali ako jeste, onda niko na Zemlji nije preiveo ovaj rat.

*
Na brodu Trejsi Bauden
[Majki oi se naslanja na ogradu propelera, bulji u
horizont.]
Hoete da znate ko je izgubio u Svetskom ratu protiv zombija? Kitovi.
Verovatno i nisu imali neke anse, ne sa nekoliko miliona gladnih ljudi na
brodovima i pola svetske mornarice pretvorene u ribarsku flotu. Ne treba
vam mnogo, samo jedan torpedo, ne toliko blizu da nanese fizika
oteenja, ali dovoljno blizu da ostanu gluvi i oamueni. Ne bi primetili
fabrike brodove sve dok nije prekasno. ulo se to kilometrima unaokolo,
eksplozije bojevih glava, krici. Nita tako dobro ne provodi zvune talase
kao voda.
Strahovit gubitak, i ne morate biti neki hipik koji smrdi na pauli da to
shvatite. Moj tata je radio u Skripsu", ne u onoj enskoj koli u Klermontu,
ve u okeanografskom institutu kod San Dijega. Zato sam prvenstveno i
pristupio mornarici i zavoleo okean. Niste mogli a da ne primetite
kalifornijske sive. Velianstvene ivotinje, konano su se oporavljale poto
ih umalo nisu istrebili. Nisu nas se vie plaili i ponekad smo mogli da
doveslamo dovoljno blizu da ih dotaknemo. Mogli su da nas ubiju u
momentu, jednim udarcem repnog peraja irokog tri i po metra, jednim
trzajem tela od trideset i neto tona. Rani kitolovci su ih nazivali avoljim
ribama zbog estoke borbe koju bi zapoeli kada bi se nali u zamci. Znali
su da ne elimo da im naudimo. Dopustili bi nam ak i da ih pomazimo, ili
bi nas, ako bi titili mlade, samo neno odgurnuli. Toliko snage, toliko

310

potencijala za unitenje. Neverovatna bia, kalifornijski sivi, a sada ih


nema, kao ni plavih, niti perajara, ni grbavih, ni pravih. uo sam da je
vieno nekoliko velikih beluga i narvala koji su preiveli ispod arktikog
leda, ali verovatno ih nema dovoljno budu genetski izvor za razmoavanje.
Znam da i dalje ima nekoliko netaknutih jata orki, ali s obzirom na
zagaenje, i s obzirom na to da tamo ima manje ribe nego u nekom
plivakom bazenu u Arizoni, nisam optimista u pogledu njihove
budunosti. ak i ako Majka Priroda tim ubicama omogui neku vrstu
predaha, prilagodi ih kao to je to uradila sa nekim dinosaurusima, neni
dinovi su zauvek nestali. Kao u onom filmu O,Boe gde Svemogui
izaziva oveka da pokua da napravi skuu ni od ega. Ne moe", kae, i
osim ako neki genetski arhivar nije pretekao torpeda, isto tako ne moete
napraviti ni kalifornijskog sivog.
[Sunce zalazi iza horizonta. Majki uzdie.]
Tako da kad neko sledei put pokua da vam kae kako su pravi gubici
u ovom ratu naa nevinost" ili deo ljudskosti"...
[Pljuje u vodu.]
Kako god, burazeru. Recite to kitovima.

*
Denver, Kolorado
[Tod Vejnio me prati do voza, i uiva u kubanskim
cigaretama sa sto procenata duvana koje sam mu kupio kao
oprotajni poklon.]
Da, ponekad odlepim na nekoliko minuta, moda i itav sat. Ali doktor
andra mi je rekao da je to kul. On savetuje ljude ba ovde, u udruenju
veterana, jednom mi je rekao da je to sasvim zdravo, kao kada mali
zemljotresi otputaju pritisak na raselini. Kae da stvarno treba da se
pripazite onoga ko ne osea te male potrese".
Ne treba mi puno da se otkaim. Ponekad neto nanjuim, ili mi se neiji
glas uini poznatim. Prolog meseca za veerom, na radiju su pustili jednu
pesmu, mislim da nije bila vezana za moj rat, mislim da ak nije bila ni

311

amerika. Naglasak i neki izrazi bili su potpuno drugaiji, ali refren...


Boe, pomozi mi, bio sam tek devetnaestogodinjak."
[Zvono objavljuje polazak mog voza. Ljudi oko nas se ukrcavaju.]
Ono najsmenije je to to se moje najjasnije seanje nekako pretvorilo u
nacionalnu ikonu pobede.
[Pokazuje na dinovski mural iza nas.]
To smo bili mi, stajali smo na renoj obali Derzija i posmatrali zoru
iznad Njujorka. Samo to su nam javili, bio je to dan pobede. Niko nije
klicao niti slavio. Jednostavno se inilo nestvarnim. Mir? ta je to znailo,
kog avola? Toliko sam dugo bio uplaen, borio se, ubijao i ekao da
umrem, da sam valjda to prihvatio kao normalno za ostatak svog ivota.
Mislio sam da sanjam, ponekad se i dalje oseam tako kad se setim tog
dana, tog izlaska sunca nad Gradom heroja.

312

Re zahvalnosti
Posebnu zahvalnost dugujem svojoj eni Miel za svu njenu ljubav i
podrku.
Edu Viktoru, zato to je sve zapoeo.
Stivu Rosu, Luku Dempsiju i itavoj ekipi iz Cronm Publishers.
T. M.-u zato to mi je uvao leda.
Bredu Grejamu iz Vaington posta; doktorima Koenu, Vajtmenu i
Hejvordu; profesorima Grinbergeru i Tongunu; rabinu Endiju; ocu
Frejzeru; STS2SS Bordou (USN fmr); ,,B" i ,,E"; Dimu; Donu; Duli; Desi;
Gregu; Honupu; i tati, za ljudski faktor".
I poslednje hvala trojici ljudi ije je nadahnue omoguilo nastajanje ove
knjige: Stadsu Terkelu, pokojnom generalu ser Donu Heketu i, naravno,
genijalnosti i stravi Dorda A. Romera.
Volim te, mama.

Scan anahronic
OCR abacus123
Proitala i uredila avada kedavra

313

314