You are on page 1of 13

SEMINARSKI RAD

Osnov ili kauza ugovora

UVOD

Kauza u pravnom poslu predstavlja cilj, osnov, motiv, razlog obavezivanja ugovornih
strana. Kauza odgovara na pitanje zato dugujemo - cur debetur, koji je razlog naeg
ugovornog obavezivanja. Sa drutvenog gledita kauzula ima racionalnu ulogu, ali sa
stanovita prava esto je fungirala kao imaginaran pojam.
Na primer u ugovoru o prodaji razlog kupeve obaveze, odnosno razlog davanja novca
prodavcu, je prenos prava svojine na nekoj stvari sa prodavca na kupca, jednostavno reeno:
kupac daje novac zato to dobija stvar. Moete sam pojam zapamtiti uz pomo engleske rei
because ili cause, to znai zato to, je l tako? U prethodnom primeru: zato se kupac
obavezuje, ta je osnov njegove obaveze, koji je njegov motiv odn. razlog davanja novca? - zato
to je za taj novac dobio neto.
Svaki pravni posao mora imati kauzu, mora postojati razlog obavezivanja ugovornih
strana, odnosno osnov pravnog posla, u suprotnom nema pravnog posla, odnosno on se smatra
nitavnim. Naravno osnov pravnog posla mora biti u skladu sa javnim poretkom, prinidnim
propisima i dobrim obiajima.

SEMINARSKI RAD

Osnov ili kauza ugovora

1.UGOVOR KAO IZVOR OBLIGACIJE

Obligacioni ugovori su dvostrani pravni poslovi kojim se jedna strana drugoj obavezuje
neto izvriti ili propustiti, a druga to prihvata (kontrahenti). Njihova pravno relevantna
saglasnost volja moe biti usmerena na nastanak, promenu ili prestanak obligacionog odnosa (u
naem pravu relevantna je izjava volje ali se ni stvarna volja ne zanemaruje u potpunosti).
Bitni elementi ugovora neophodni za njegovo sklapanje su objektivni (navedeni u
zakonu kao takvi) i subjektivni, a razlikuju se u tome to subjektivne u sluaju spora svaka strana
mora dokazati.
Prirodni elementi se podrazumevaju u ugovoru ali ih strane izjavom volja mogu
iskljuiti.
Sporedni elementi su osnovni uslov slobode ugovaranja i ostavljeni su u potpunosti na
volju stranaka.

2.KAUZA
2.1.Terminoloko i sadrajno odreivanje kauze
U pojedinim stadijumima razvoja kauze ona je fungirala kao pojam sa razliitim
znaenjima. Analizom razliitih znaenja sadraja kauze u njenoj evoluciji, moemo doi ne
samo do njenog drutvenog ve i do pravnog odreivanja, i na taj nain do utvrivanja njene
pravne irelevantnosti. Preciziranjem znaenja kauze u razliitim fazama njene evolucije moemo
doprineti lakem prikazivanju savremenog poimanja kauze.
U rimskom pravu se pominje izraz causa, meutim u ovom pravu kauza nije predstavljala
opti pojam, niti je bila ukljuena u red uslova nastanka ugovora. U rimskom pravu je kauza,
naime, znaila u irem smislu shvaeni titulus, odnosno, pravni odnos ili pravni naslov. Ovim
izrazom esto je bio oznaavana itav pravni posao ili ritual, - forma npr. nexum, expensilation,
posebno stipulation.1 Ovo znaenje je i danas prihvatljivo, jer je radi sticanja nekog prava i danas
1 Po sebi uzev, ovi pravni poslovi bili su apstraktni, bezrazloni, ciljni po sebi, to ni kasniji
condictiones sine causa nisu u mnogome korigoval, razlog obavezivanja nije bio dejstvo, ve forma datog

SEMINARSKI RAD

Osnov ili kauza ugovora

nephodno postojanje pravnog osnova sticanja. U tom smislu, kod sticanja svojine derivativnim
putem, kao osnov moe posluiti bilo kakav pravni posao.
Da bi nastao punovaan pravni posao, jedan od bitnih uslova je i namera (animus)
subjekta koji ga preuzima, koja je upravljena upravo na zasnivanje odreenog posla u
ugovornom pravu namera da se zasnuje ugovorni odnos naziva se animus contrahendi. Animus
contrahendi, dakle, pretpostavlja svest o kauzi i predstavlja nameru njenog shvatanja. Animus
predstavlja nameru postizanja odreenog cilja a kauza otkriva cilj te namere. Pojam kauze
preteno odreuje pravni cilj ili oekivanje ugovornika.Vidljivo je, meutim, da postoje i
sluajevi kada kod zakljuenja ugovora postaju pravno relevantni i psiholoki razlozi, odnosno
motivi. Po uenju psihologije, motivi su pokretai volje, subjektivni inioci koji navode na
donoenje odluke. Motivi su pravno relevantni i ulaze u pojam kauze:2

ako se radi o dobroinom, odnosno besplatnom ugovoru;


kada je jedna ugovorna strana saoptila svoj motiv drugoj, pa je ovaj motiv zabranjen; i
uopte ako je jedna od ugovorenih strana morala da zna za motiv druge ugovorne strane,

ali to nije uzela u obzir;


kod svih zabranjenih ugovora treba imati u vidu i motive ugovornika.
U naem pravu, u smislu zakonske ustanove, kauza se po prvi put pojavljuje kao deo

pravnog poretka 1. Oktobra 1978., stupanjem na snagu ZOO-a.


Prema tome, kako u rimskom pravu, tako i u savremenim pravima (u kojima je
prihvaena antikauzalistika teorija), kauza, pravni naslov, odnosno titulus, najee znai
ugovor, ili drugi pravni posao, esto ak i zakon, a ne jedan od uslova nastanka ugovora. Prema
tome, u svom prvom znaenju, kauza predstavlja uslov sticanja bilo kog prava.
Ukoliko nema kauze, nema ni ugovora; to nadalje znai da ugovor vezan za uslov ili rok
moemo smatrati nastalim, pri emu njegovo pravno dejstvo jo nije dospelo. Na taj nain jasno
se moe razlikovati dejstvo pravnog posla od njegovog cilja kao uslova nastanka.
Protivrean karakter kauze je u ciljnosti njegovog pojma. Ako je kauza cilj - postizanje
pravnog dejstva, onda bi samo nastanak ugovora uslovila njegovim pravnim dejstvom, to je
kako je ve reeno, protivurenost po sebi, contradiction in adiecto.
posla.
2 Loza, B.,: Obligaciono pravo, opti deo, Slubeni glasnik, Beograd 2000.

SEMINARSKI RAD

Osnov ili kauza ugovora

Druga protivrenost u pojmu kauze jeste nastojanje da se njen sadraj utvrdi u pravu,
iako praktina primena pokazuje da se pod tim pojmom podrazumevaju moralne vrednosti i sl.3
Sud bi bio duan da po sliubenoj dunosti (l. 10, 104/2, 109 u vezi l. 51/1, 2 ZO) ispituje
subjektivne tenje stranaka i da ih porcenjuje sa stanovita morala odnosno dobrih obiaja (51/2).
To bi vredelo kako za dobroine (l. 53/3) tako i za teretne ugovore (l. 53/2).
ini se da je kauza bilateralan pojam: ista vrsta ugovora, sa stanovita obe ugovorene
strane, ne mora imati jedinstvenu kauzu. Na ravno, obe ugovorene strane u istom ugovoru mogu
imati identian pravni cilj, ali cilj svakog od njih moe biti razliit, u svakom sluaju svaka
strana ima svoj spostveni pravni cilj.
Postavlja se pitanje da li se u pravnom poslu vidi razlog obavezivanja ugovorenih strana
tj.da li je kauza vidljiva ili ne. S tim u vezi postoje dve vrste pravnih poslova:

kauzalni (kod kojih je kauza, pretpostavljate, vidljiva) i


apstraktni (kod kojih kauza nije vidljiva, odn. ne vidi se izriito u samom pravnom poslu
razlog obavezivanja ug. str.).
Primer za prvu vrstu je, izmeu ostalog (ovi su pr. poslovi ei) ugovor o prodaji gde se

odmah vidi koji je osnov kupeve i prodaveve obaveze, ili kod ugovora o zakupu- iz ugovora
se vidi da zakupac plaa zato to koristi zakupodavev prostor itd.
U drugom sluaju tipian primer je menica. Onaj koji je izdaje daje korisniku odreeni
novani iznos koji je naveden u menici ali nije naveden i razlog davanja tog novca; moda je u
pitanju poklon, moda dug iz nekog ranijeg pravnog posla, moda naknada za neku usluga itd,
bitno je da ovde nije vidljiva kauza. Podrazumeva se da i kod apstraktnih pravnih poslova kauza
ne sme biti nedoputena, iako je, jasno, kod njih to tee utvrditi.

2.2.Motiv

3 Nae sdusko pravo najee u ovom domenu ponitava ugovore zbog toga to su ciljevi
stranaka suprotni moralu: Ugovor o otkupu neveste radi udaje je po svom osnovu u suprotnosti sa
moralom drutva i kao takav je nitavan (Tako: VSV, Rev. 492/85 od 4. IX 1985, obj.: Pravo, teorija i
praksa, br. 12/1985, str.82).

SEMINARSKI RAD

Osnov ili kauza ugovora

Pojam kauze preteno oreuje pravni cilj ili oekivanje ugovornika. Vidljivo je da postoje
i sluajevi kada kod zakljuenja ugovora postaju pravno relevantni i psiholoki razlozi, odnosno
motivi. Po uenju psihologije, motivi su pokretai volje, subjektivni inioci koji navode na
donoenje odluke.
Motivi su pravno relevantni i ulaze u pojam kauze:

ako se radi o dobroinom, odnosno besplatnom ugovoru;


kada je jedna ugovorena strana saoptila svoj motiv drugoj, pa je ovaj motiv zabranjen; i
uopte ako je jedna od ugovorenih strana morala da zna za motiv druge ugovorene strane,

ali to nije uzela u obzir;


kod svih zabranjenih ugovora trba imati u vidu i motive ugovornika.
Zakon izriito regulie motive i njegov je osnovni stav da pobude iz kojih je ugovor

zakljenne utiu na njegovu punovanost.4Ali ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku
jednog ugovaraa da zakljui ugovor i ako je to drugi ugovara znao ili morao znati, ugovor e
biti bez dejstva. Prema reima Zakona, ugovor bez naknade nema ni onda pravno dejstvo i kad
drugi ugovara nije znao da je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku njegovog
saugovaraa. U krajnjoj liniji, prema tome, Zakon u pojam kauze ukljuuje zabranjene motive i
intenio liberalis bestreretnih ugovora.

3.RAZLIKA IZMEU KAUZE I PREDMETA UGOVORA


Kauza se esto s razlogom ili bez razloga identifikuje sa ugovorom, ali se istovremeno
pominje u smislu uslova sticanja prava. Meutim, tu nastupaju dve konfuzije: s jedne strane se
precizno ne razgraniava pravni naslov (u znaenju sticanja bilo kog i stvarnog i obligacionog
prava), od kauze (kao uslova nastanka ugovora i kroz to sticanje prava i obaveze iz tog izvora
obligacije); zatim, pod uslovom (sticanja) esto se podrazumeva pravno-tehniki sadraj pojma
uslova.
Na pojam kauze se nadovezuje i odreivanje cilja ugovora. Naime, esto se kroz pojam
kauze mea ili gubi jedan od uslova nastanka ugovora - cilj ugovora i dejstvo ugovora - prava i
obaveze. Prema kauzalistikoj teoriji kauza nije nita drugo do cilj ugovora. Kauzalisti, koji u
4 l.53. ZOO

SEMINARSKI RAD

Osnov ili kauza ugovora

mnotvu moguih razloga odnosno motiva zakljuenja ugovora, esto nisu uspeno izabrali
relevantni cilj, bili su prinueni da uoptavaju pojam kauze - cilj = obaveza = ? dejstvo, iako su
mogli da pogree i da ga svedu na dejstvo ugovora. Ovo je contradictio in adiecto, s obzirom na
to da je protivno svakoj logici usloviti nastanak ugovora jo nenastalim pravnim dejstvom.
Prema pojedinim stanovitima, causa se javlja ve u ranom stadijumu razvoja rimskog
prava, kod stipulation. Naime, vremenom, dejstvo pravnog posla, po svom sadraju zavisilo je od
cilja obligacije preuzete u formi stipulacije, a ne od same forme stipulacije, odnosno obaveze
koju je nalagala sama ta forma. U kasnijoj fazi razvoja rimskog prava, u sluajevima kad su
stranke odredile cilj stipulacije, stipulacija je znaila konkretnu - kauzalnu obligaciju, a ne pak
apstraktnu obavezu, kao to je to u poetku bio sluaj. Meutim, condictio sine causa docnijeg
(pretorskog) rimskog prava, nikad nije principijelno liio formu njenog apstraktnog dejstva.
Posle ovoga moemo konstatovati da ono to su rimski pravnici oznaavali kao titulus ili kao
causa, nije kauza u dananjem smislu rei. Danas kauzu ni u kom sluaju ne moemo izjednaiti
sa pojmom ugovora ili pravnog posla. Kauza se nalazi unutar pojma ugovora kao njegov sastavni
deo, kao uslov njegovog nastanka. Kauza znai pravni cilj, i to neposredan pravni cilj. Tako, npr.
kod kupoprodaje neposredan je pravni cilj kupca u trenutku zakljuenja ugovora, mogunost
sticanja prava svojine na kupljenoj stvari. Ukoliko nema kauze, nema ni ugovora; to nadalje
znai da ugovor vezan za uslov ili rok moemo smatrati nastalim, pri emu njegovo pravno
dejstvo jo nije dospelo. Na taj nain se jasno moe razlikovati dejstvo pravnog posla od
njegovog cilja kao uslova nastanka.
Videli smo da se shvatanje o kauzi menjalo, pri emu su se krajni polovi iskristalizovali,
tako da je kod nekih kauza ugovorni, a kod drugih vanugovorni pojam. U osnovi se, sa iznetim
ogradama, moemo sloiti sa konstatacijom da je kauza cilj ugovora. Meutim, kao to smo
videli, to nije dovoljno precizno odreivanje pojma kauze jer ne moemo smatrati pravno
relevantnim sve mogue ciljeve ugovornih strana. Pitanje je, nadalje, da li je subjektivno
oekivanje stranaka ili drutveno priznata injenica ili oekivanje ono to nazivamo kauzom. U
razvoju instituta kauze odreivanje njegovog pojma je osciliralo izmeu ta dva pola.
esto u istom pravnom sistemu i vremenu, as je oekivanje drutva, as stranaka bilo
ocenjeno kao kauza pravnog posla. Kao to je vidljivo, treba razlikovati kauzu kao uslov
nastanka ugovora od drutvenog racija, odnosno oekivanja, to se nalazi izvan pojma kauze.
Meutim, ova dva pola se ne mogu otro, jedan od drugoga razdvojiti, jer ugovor slui ne samo

SEMINARSKI RAD

Osnov ili kauza ugovora

ostvarivanju individualnih interesa, ve, kako smo videli, ima i odreenu drutvenu funkciju.
Ugovorni cilj je, kao unutranji uslov nastanka ugovora, zbog ovih dilema oko njegovog
pojmovnog odreivanja, u modernoj pravnoj teoriji, podelio na dva tabora autore i
zakonodavstva na kauzaliste i antikauzaliste.

3.1.Kauza i animus contrahendi

Da bi nastao punovaan pravni posao, jedan od bitnih uslova je i namera - animus


subjekta koji ga preuzima, koja je upravljena upravo na zasnivanje odreenog posla u
ugovornom pravu namera da se zasnuje ugovorni odnos naziva se animus contrahendi. Animus
contrahendi, dakle, pretpostavlja svest o kauzi i predstavlja nameru njenog shvatanja. Animus
predstavlja nameru postizanja odreenog cila a kauza otkriva cilj te namere.5 Pojam kauze
preteno odreuje pravni cilj ili oekivanje ugovornika. Vidljivo je, meutim, da postoje i
sluajevi kada kod zakljuenja ugovora postaju pravno relevantni i psiholoki razlozi, odnosno
motivi. Po uenju psihologije, motivi su pokretai volje, subjektivni inioci koji navode na
donoenje odluke.
Zakon izriito regulie motive i njegov je osnovni stav da pobude iz kojih je ugovor
zakljuen ne utiu na njegovu punovanost. Ali, ako je nedoputena pobuda bitno uticala na
odluku jednog ugovaraa da zakljui ugovor i ako je to drugi ugovara znao ili morao znati,
ugovor e biti bez dejstva. Prema reima Zakona, ugovor bez naknade nema ni onda pravno
dejstvo i kad drugi ugovara nije znao da je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku
njegovog saugovaraa. U krajnoj liniji, prema tome, Zakon u pojam kauze ukljuuje zabranjene
motive i intenio liberalis besteretnih ugovora. Prema stanovitu Vrhovnog privrednog suda,
motiv koji je naveo ugovornike na zakljuenje ugovora, ne utie na punovanost ugovora. U
datom sluaju, ugovor o osiguranju celokupne imovine osiguranik je hteo da raskine svojom
jednostranom izjavom volje i traio je povraaj premije osiguranja. Razlog raskida bio je u tome,
po navodu osiguranika, to je ugovara u isto vreme sa zakljuenjem osiguranja ponudio zajam,
ali to obeanje docnije, po zakljuenju osiguranja nije ispunjeno. S obzirom na to da je
osiguranik ugovor o osiguranju zakljuio samo radi toga da bi dobio traeni zajam, koji je otpao,
5 Anti, O.,: Obligacion pravo, Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2011. str. 275.

SEMINARSKI RAD

Osnov ili kauza ugovora

po stavu ovog ugovaraa opravdan je njegov istovremeni otkaz ugovora o osiguranju. Po


stanovitu Vrhovnog privrednog suda, ovde se radi o zakljuivanju dva meusobno odvojena
ugovora, ugovora o osiguranju i o kreditu. injenica to je osiguranik ugovor o osiguranju
zakljuio samo zbog toga to se nadao kreditu osiguravaa i to potonji naknadno odustao od tog
kredita, ne znai nita sa stanovita punovanosti ugovora o osiguranju jer motivi ne utiu na
punovanost ugovora.

3.2.Pravne posledice nevaee (zabranjene), nepostojee i fiktivne kauze

Postavlja se pitanje, kakva je pravna posledica nepostojanja, zabrane, fiktivnosti, odnosno


simulovanosti kauze? Ako pravni cilj ne postoji, ili drugim reima kad stranke nisu imale pravni
cilj (nameru zakljuenja ugovora) ova okolnost rezultira u nepostojanju ugovora. Na osnovu toga
moemo utvrditi da je pravni cilj unutranji uslov nastanka ugovora. Ukoliko je pravni cilj
prividan, ugovor je nitavan. Ako je zajedniki pravni cilj ugovora protivan poretku, odnosno
ako je zabranjen, ugovor je nitavan i prestacije koje proistiu iz ovakvog ugovora mogu biti
dosuene (uz uslov nesavesnosti ugovornika), u korist drutvene zajednice. Pravi sistemi koji
prihvataju kauzu kao zakonsku ustanovu, tu spade i nae pravo, predvoaju nitavost ugovora u
sluaju odsustva ili zabranjenosti tog bitnog elementa za nastanaka ugovora.6
U sluaju savesnosti stranaka, pak, moe se dozvoliti povraaj u preanje stanje. Pitanje
je, moe li se u sporu radi naknade ugovorene odtete (za nepravilno izvrenje) tueni braniti
prigovorom zabranjenosti kauze. Na to se ne moe odgovoriti nezavisno od vrste ugovora. Kada
je ugovor npr. konsensualan i dobroin, motiv se ne bi mogao koristiti kao relevantno sredstvo
odbijanja tube radi naknade tete ili izvrenja.
Ovo pitanje bi moglo imati mnotvo razliitih hipoteza i tek oekuje praktinu i teorijsku
razradu. Kauza bi mogla biti od znaaja i u domenu primene pravila o zabrani izigravanja prava
jer obavezuje sud na poreenje ciljeva stranaka ne samo sa slovom ve i smislom zakona.
Domen kondikcija (tuba zbog neosnovanog obogaenja) ne bi trebalo meati sa kauzom.
Kondikcije su vezane za postojanje pravnog naslova (titulus), dakle irih pravnih veza od
neposrednog cilja ugovornika. Kondikcija rezultira u (jednostranoj) restituciji, a ponitaj ugovora
6 lan 52 ZOO.

SEMINARSKI RAD

Osnov ili kauza ugovora

zbog kauze sem (jednostrane i obostrane) restitucije moe da dovede i do drukijih posledica
do oduzimanja prestacije u korist drutva.
Prividna ili nestvarna kauza se moze javiti u nekoliko oblika: putatina (kauza ne postoji),
fiktivna (kauza ne postoji ali se predstavlja da postoji) i simulovana kauza (prikazuje se da kauza
koja ne postoji, a prikriva se postojea)
Putativna kauza je situacija kada ugovarai imaju pogrenu predstavu o onovu, naime oni
smatraju da kauza postoji, ali ona zapravo ne postoji. Npr. u ugovorima o delu, poslenik se
obavezuje da zavri intelektualni rad za naruioca a obojica nisu svesni da zbog bolesti poslenika
ovaj to vie ne moe da ini, ili se osiguranik osigura od nepostojeeg rizika.
Fiktivna kauza se javlja kada stranke predstve treim licima da su zakljuile odreenu
vrstu ugovora, ali u stvarnosti nisu zakljuile nikakav ugovor.
Simulovana kauza postoji kada ugovarai predstave da je zakljuena jedna vrsta ugovora,
ali da je u stvari zakljuena sasvim druga.
U sluajevima putativne i fiktivne kauze, ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, jer takve
situacije spadaju u domen apsolutne nitavosti. U sluaju simulovane kauze postoji mogunost
da disimulovana kauza, tj. disimulovani ugovor proizvede dejstvo ali pod uslovom da nije
doputen.

4.TEORIJE O KAUZI U SAVREMENOJ DOMAOJ NAUCI

U domaoj pravnoj teoriji nije u potpunosti prihvaeno stanovite Capitanta u delu u


kome je kauza posmatrana kao pojava unutar pojma ugovora. Prema stanovitu profesora
Slobodana Perovia, od ovoga kauza ugovora treba da bude ira. Ovaj na autor pod pravnim
ciljem podrazumeva daleko ire ciljeve stranaka. Ovi ciljevi zapravo nisu samo ciljevi stranaka,
ve su objektivizirani opti odnosno javni interes koji procenjuje sud. Kauza omoguava da
sud stekne uvid u (zabranjene) namere i ciljeve stranaka. Ovde se sueljavaju dva kontrarna
zahteva: objektivna procena drutva (suda) i namere (subjektivne tenje) ugovornika. Kauza se
time svodi na drutveno priznate namere stranaka.7 Pozitivna je strana ovog gledita, to kod
kauze istie mogunost sudske kontrole ugovora i to istie potrebu za zatitom drutvenih
7 Perovi, S.,: Obligaciono pravo - Knjiga prva, Privredna tampa, Beograd, 1982.str.265

SEMINARSKI RAD

Osnov ili kauza ugovora

(javnih) interesa. Praktina primena kauze pokazuje tendenciju moralizacije kauze to znai
analizu subjektivnih injenica - namera, ime je izjalovljen pokuaj pravnog, dakle, objektivnog
shvatanja kauze.8
Uz mogue primedbe na shvatanje o kauzi kao cilju drutva, zbog neodreenosti i
eventualno preirokog ovlaenja suda u kontroli ugovora i ogranienja slobode ugovaranja, ne
treba u potpunosti iskljuiti kauzu kao domen javnog poretka i opteg interesa odnosno kauzu
kao domen savesti i morala.9 Zabrane zakona su i u slovu i u smislu (cilju). Cilj ugovora se moe
protiviti i cilju (svrsi) zakona. Tada se vrea javni poredak, dobri obiaji i moral, te je ugovor s
razlogom nitavan. Cilj stranaka moe biti fiktivan, simulovan, odn. fraudolozan (fraus parties ili
fraus legis), kao i direktno protivzakonit. Zato je kauza s razlogom institucija javnog poretka, a
ne samo graanskog (privatnog) prava. Sve dotle dok kauza, cilj stranaka, ne vrea direktno ili
indirektno (slovo i smisao) zabrane zakona, odnosno javne interese (poredak), ona je institut
slobode ugovaranja, stvar izbora ugovornika, i time i institut graanskog prava. U suprotnom ona
je institut panje drutva, odnosno suda ili javnog poretka i morala.
Kauza je jedan od bitnih uslova za nastanak punovanog ugovora Uenje o njenom
poricanju dovelo je do jo vee naklonosti teorije prema osnovanosti razloga njenog postojanja.
Prigovori o nekorisnosti kauze izazivaju korisno produbljavanje njenog pojma i tako teorija
kauze u pravnoj doktrini stalno doivljava novu mladost.
Poimo od isto objektivnog shvatanja kauze. Prema njemu, objanjenje kauze izmie
domaaju pravnih pojmova i prelazi u domen ekonomije. Kauza se shvata kao ekonomski, a ne
pravni cilj, i u tome se ide do krajnjih konsekvenci.
Prilikom zakljuenja ugovora pobude stranaka mogu biti raznovrsne i veoma nepogodne
za dokazivanje, poto bi esto bilo praktino nemogue odvojiti prividne od stvarnih motiva.
Sigurnost pravnog prometa, dakle, nalae da se vodi rauna samo o onim motivima koji su
izvesni i koji su u principu isti kod svih ugovora odreene vrste. Ako se jednim pogledom
obuhvate ekstremna stanovita subjektivnog i objektivnog shvatanja, kao prvi zakljuak se
namee da je istina negde na sredini.
Kauza nije iskljuivo ni ekonomski ni psiholoki, ve pravni cilj koji stranke ostvaruju
izvravajui svoje ugovorne obaveze. Kod dvostrano obaveznih ugovora jedna stranka se
8 Perovi, S.,: Obligaciono pravo - Knjiga prva, Privredna tampa, Beograd, 1982.str.266.
9 Cigoj, V.Stojan,: Sporovi u pogledu naknade ugovorne tete i uloga kauze ugovora, Privreda i pravo, br.
I-2/5, str. 24.

10

SEMINARSKI RAD

Osnov ili kauza ugovora

obvezuje zbog izvrenja obaveze druge stranke. To je ono to je evidentno kod svih ugovora ove
vrste i to predstavlja neposredni pravni cilj obvezivanja. To je, dakle, kauza u pravnom smislu
rei. Ali treba rei da iza tog neposrednog pravnog cilja stoje razliite pobude i da su one
najee ekonomske prirode, mada nekad mogu predstavljati i moralni ili neki drugi interes za
odreeno lice.
U svakom sluaju u pojam kauze ne ulaze sve te pobude ve samo ona koja je bila
poslednja u lananom nizu i koja se ogleda u injenici da se jedno lice obvezuje prema drugom
samo zbog izvrenja obaveze tog drugog prema prvom. Izuzetno, u pojam kauze mogu ui i neki
drugi motivi to e biti sluaj sa nedozvoljenim ili nemoralnim motivima ukoliko su i jednoj i
drugoj strani bili poznati ili morali biti poznati. To je u stvari teorija Kapitana o kojoj je ve bilo
rei. Kod jednostrano obaveznih ugovora koji su dobroini (npr. besplatna ostava, beskamatni
zajam posluga, poklon) kauza se vidi u nameri da se drugom uini neka usluga ili korist (intentio
liberalis) odnosno kod ugovora o poklonu u nameri da se poklon uini (animus donandi).
Nemoralni ili nedozvoljeni motivi na strani poklonodavca, koji su ga opredelili da uini
poklon, dovode do ponitenja ugovora, to znai da i oni u takvom sluaju ulaze u pojam kauze.

ZAKLJUAK

11

SEMINARSKI RAD

Osnov ili kauza ugovora

Da bi ugovor postao punovaan te proizvodio pravno dejstvo potrebno je da ispunjava


odreene uslove. Kako bi se izbegli nedostaci ugovora, koji nikome ne idu u korist, nastoji se da
sa ovim neophodnim elementima svi budu upoznati te se oni esto pominju kako u pravnoj
teoriji tako i u pozitivnom pravu.
Dakle kauza ugovora je jedan od bitnih elemenata i predstavlja uslov za punovanost
ugovora. Kauza je ustvari ono zbog ega se dunik ugovorno obavezuje, odnosno to ga je
podstaklo da stupi u ugovorni odnos. Ako bismo u nekoj meri banalizovali ovo pitanje mogli
bismo kauzu poistovetiti sa ciljem sklapanja ugovora. Kauza daje mogunost i za jednu
klasifikaciju ugovora, pa ih tako s obzirom na to da li se kauza vidi iz samog ugovora ili ne
pravno dejstvo. Zakon o obligacionim odnosima govori jasno o doputenosti osnova, te kae da:
Svaka ugovorna obaveza mora imati doputen osnov;
Osnov je nedoputen ako je suprotan prinudnim propisima ili moralu drutva;
Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako on nije izraen.
Kod odreene vrste ugovora osnov je uvek isti. Treba imati u vidu da osnov ugovora ne
predstavlja pobudu koju je imao dunik kad se obavezao, nego samo svrhu - cilj. Pobuda iz koje
je neka ugovorna strana stupila u ugovorni odnos predstavlja motiv ugovora. Motiv predstavlja
unutranju pobudu koja se samo izuzetno moe nalaziti u ugovoru i ne predstavlja bitan element
ugovora za razliku od osnova.
Apstraktni su oni ugovori kod kojih se u samom ugovoru ne vidi osnov ali to ne znai da
takvi ugovori nemaju osnov, jer da je tako ne bi bili punovani, te ne bi proizvodili.

LITERATURA

12

SEMINARSKI RAD

Osnov ili kauza ugovora

1.Anti, O.,: Obligacion pravo, Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2011.
str. 275.
2.Cigoj, V.Stojan,: Sporovi u pogledu naknade ugovorne tete i uloga kauze ugovora,
Privreda i pravo, 1997., br. I-2/5.
3.Loza, B.,: Obligaciono pravo, opti deo, Slubeni glasnik, Beograd 2000.
4.Perovi, S.,: Obligaciono pravo - Knjiga prva, Privredna tampa, Beograd, 1982.
5.Slama, J.,: Obligaciono pravo, Novi Sad, 2009.

13