You are on page 1of 24

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

LESKOVAC

SEMINARSKI RAD

MENAĐMENT MSP

TEMA: Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima

Mentor:
Prof.dr Jelena Krstić

Student:
Tanja Nikolić
121/2014
Smer:Poslovna
ekonomija i
menadzment
Februar 2015

SADRŽAJ

UVOD..........................................................................................................................3
1. POJAM KLASTERA...............................................................................................4
1.1. Podrška države u razvoju klastera..................................................................6
2. PODELA KLASTERA............................................................................................9
3. PREDNOSTI I NEDOSTACI UDRUŽIVANJA POSLOVNIH SUBJEKATA
U KLASTERE........................................................................................................10
4. EVROPSKA ISKUSTVA U FORMIRANJU RAZVOJA KLASTERA...............11
4.1. Proces razvoja klastera u Španiji...................................................................12
4.2. Proces razvoja klastera u Sloveniji................................................................13
4.3.Proces razvoja klastera u Italiji.......................................................................13
5. POSLOVNI KLASTERI U SRBIJI.........................................................................14
ZAKLJUČAK..............................................................................................................23
LITERATURA............................................................................................................24

UVOD
Mala i srednja preduzeća predstavljaju okosnicu razvoja privrede, kako razvijenih zemalja, tako i
zemalja u razvoju. Da bi opstala na tržištu, ova preduzeća moraju stalno graditi nove
konkurentske prednosti. Te prednosti se mogu graditi unutar samih preduzeća, ali i kroz saradnju
i povezivanje između njih.

Seminarski rad

2

2015

Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima

Pojam klastera (clusters) u ekonomsku literaturu prvi uvodi Majkl Porter. U vreme krize i problema sa kojima se suočava naša privreda. svakako. koristeći sinergijski efekat svojih kombinovanih iskustva. nauke i proizvodnje je neophodan uslov privrednog razvoja i podsticanja inovativnih procesa. Zbog toga je uloga države od presudnog značaja. U regionima gde takvog organizovanja nema. već i kreatora ekonomske politike. U centru pažnje su regioni koji su. jeste stimulisanje razvoja klastera. ako kompanije i institucije koje rade na srodnim poljima pronađu optimalan način povezivanja. Naročito su industrijski klasteri. poslednjih decenija.godine. kao i porast životnog standarda svih onih koji su povezani sa klasterom na datoj teritoriji. svakim dokumentom strateškog razvoja svoje ekonomije. Sam koncept izgleda veoma jednostavan i aktivan za primenu: regioni mogu povećati konkurentsku prednost. Iz Porterove upotrebne analize međunarodne konkurentnosti proizilazi da vodeće izvozne kompanije ne funkcionišu izolovano. doprinosi ne samo skladnijem regionalnom razvoju privede. osnivanje malih i srednjih preduzeća i umrežavanje. već predstavlja ključ ukupnog ekonomskog razvoja. zahvaljujući klasterskom udruživanju malih i srednjih preduzeća. u centar politike i mera za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća stavlja aktivnosti usmerene na inovacije. Naime. bez podrške institucija je teško ostvarivo. već kao deo šire grupe komplementarnih kompanija. koji predstavljaju izvore konkurentske prednosti velikih izvoznika – rast produktivnosti baziran na Seminarski rad 3 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . postigli značajan uspeh u poređenju sa drugim regionima u svetu. POJAM KLASTERA U visoko razvijenim zemljama uveliko je prihvaćen i razvijen koncept klastera. otvaranje novih radnih mesta. da zajednički uvećaju svoju konkurentsku prednost i tako prevaziđu svoju konkurenciju. Te grupe povezanih kompanija su nazvane klasteri. Povezivanje obrazovanja. u centru pažnje ne samo stručnih krugova. tim pre. Osvajanje novih tehnologija. 1. a time i njihove konkurentnosti i konkurentnosti ukupne privrede. 1990. Evropska unija. što na teritoriji Unije mala i srednja preduzeća čine 99% od ukupnog broja svih aktivnih privrednih subjekata. institucionalna podrška klasterima bi. Ovo. mada se o pojavi povezivanja preduzeća jedne nacionalne privrede govori mnogo ranije. na primer. kao i uspešan razvoj klastera. posebno u oblasti industrije (kao prve među jednakim delatnostima u oblasti materijalne proizvodnje).Jedan od načina podizanja efektivnosti poslovanja i efikasnosti razvoja malih i srednjih preduzeća. u smislu kreiranja programa za unapređenje ekonomskog razvoja i konkurentnosti nacionalnih ekonomija. harvardski profesor. čiji su oni uspešni međunarodni predstavnici. a posebno na razvoj klastera. doprinela unapređenju konkurentnosti i ukupnog ekonomskog razvoja. Takav način povezivanja preduzeća. potrebna su značajna finansijska sredstva kako bi se podstaklo klastersko organizovanje. izlazak na nova tržišta. regioni u svetu u kojima je razvijen sistem umrežavanja i saradnje kroz klastere ostvaruju značajan ekonomski rast.

str. Fakultet za ekonomiju. klaster je grupa srodnih preduzeća. Kao vid geografski omeđene koncentracije sličnih ili komplementarnih biznisa i povezanih institucija.2008. komunikaciju i saradnju. a sa kojim funkcioniše kao samostalčni predstavnik. 2 Porter. koje vezuje zajedništvo i komplementarnost”1. od na primer saradnje u brendiranju proizvoda. stvaranje zajedničkih proizvoda ili usluge ili zajedničko rešavanje 1 Porter. udruženja.str.”The Competitive Advantage of Nations”The Free Press. kao i da definiše kojim delom proizvodnog programa ulazi u klaster. Klasteri predstavljaju važan deo globalne privrede.M.237. 2 Jednostavno rečeno. 1990. klastere odlikuju saradnjua i poverenje među članovima.M. ili distributivnim kanalima.”O konkurenciji”. Seminarski rad 4 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima .E. Temelj klastera predstavljaju njegovi preduzetnici. Mogu se razlikovati po veličini. To je horizontalno i vertikalno povezivanje. kao što je ugostiteljstvo. Većina stručnjaka ga definiše kao geografski ograničenu koncentraciju sličnih. od manjih. kao i vladinih i nevladinih organizacija koje udruženim naporima povećavaju konkurentnost privrede. do džinovskih na međunarodnom planu.M.”Industrijski menađment”. Klasteri predstavljaju prirodan spoj preduzeća.E. jer podstiču državnu. firmi koje se bave srodnim delatnostima i relevantnih institucija (kao što su univerziteti. finansije i administraciju”. povezanih ili komplementarnih procesa poslovanja. 3 Ilić. Veze mogu biti građene na zajedničkim ili sličnim proizvodima.razmeni informacija i korišćenju zajedničkih resursa.Beograd. zajedničkim tehnologijama. Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu. Ipak. Dakle. agencije za standardizaciju i strukovna udruženja) koji u određenim oblastima međusobno konkurišu ali i sarađuju. 2003. Motovi.8. preduzećima. preko obuke kadrova. istraživanje i dizajn. aktivni kanali za poslovne transakcije i komunikacije. do zaključivanja podugovora za proizvodnju. procesima proizvodnje. kao i rast inovativnosti baziran na brzoj razmeni ideja i tehnoloških znanja. načini i kombinacije udruživanja su mnogobrojni. zahtevima za određenim kvalifikacijama. Porterov koncept klastera je najčešće prihvaćen i definiše klastere kao “geografski usmerene grupe međusobno povezanih preduzeća i institucija u određenom sektoru. regionalnu i lokalnu konkurentnost.str. sa aktivnim kanalima za poslovne transakcije. davalaca usluga.201.3 Klasteri su vezani sistemskim vezama među preduzećima. Klaster neguje specifična preduzeća i omogućava da preduzeće izabere nivo i vrstu saradnje u klasteru. to su geografske koncentracije međusobno povezanih kompanija. tržišta proizvoda i koji su suočeni sa zajedničkim šansama i pretnjama. specijalizovanih dobavljača. potrebama za prirodnim resursima. Mogu da se jave u različitim delatnostima. međusobno povezanim. Kragujevac. menađeri i inovatori koji rade u srodnim. usklađivanje i jačanje interakcijskih veza i odnosa između svih preduzeća i organizacija koje imaju interes da se povežu. a ne skup činilaca kojima je nametnuta povezanost ili koji su primorani da stupe u asocijacije iz nekog razloga. New York. tržišta rada i usluge. širini i razvijenbosti. koji dele specijalizovanu infrastrukturu.

2009.neke potrebe ili cilja. Seminarski rad 5 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . klasteri su u mogućnosti da stalno unapređuju kvalitet proizvoda i time prednjače u odnosu na konkurenciju. dopunjuju jedni druge.114. Glavne prednosti klastera se ogledaju u sledećem:5  olakšava se pristup najnovijim znanjima.Jovanović. 5 Bošković.Ekonomske teme.str. . br. što doprinosi njihovoj diverzifikaciji. u savremenim uslovima. .Podrška države u razvoju klastera Pozitivni efekti i prednosti klastera kao forme poslovnog povezivanja utiču da i državne institucije i specijalizovani akteri. . veće produktivnosti rada. . odnosno regiona. pre svega.proširenje tržišta i prilike za nove poslovne veze. znanja i iskustva. .1. proizvoda i vrsta rada.difuzija tehnologije. tako i jedne regije ili države..”Uticaj klastera na konkurentnost i regionalni razvoj industrije”Ekonomske teme.G.veća raznolikost procesa.kvalifikovana radna snaga.str. 1. .veći broj radnih mesta.4 Rezultat uspostavljanja i razvoja klastera su značajni efekti koji pozitivno utiču i na preduzeće u klasteru i na ceo region gde se klaster nalazi.A. kao što su razvojne agencije.3. radeći specijalizovane poslove unutar klastera. . putem zajedničkog marketinga i brendiranja). bivaju zainteresovani da pomognu razvoj klastera i time doprinesu ostvarivanje ekonomskih efekata u okviru pojedinih regiona. br. međusobnoj povezanosti i razmeni informacija.  stvara se mogućnost saradnje  podržavaju se inovacije i podstiče rivalitet. .  stimuliše se razmena znanja.  stvara se kritična masa neophodna za dalji rast. bržeg reagovanja na zahteve tržišta. veoma je važna uloga države u vezi sa pitanjem ravnomernijeg regionalnog razvoja. itd. U procesu formiranja klastera. Važna je uloga koju imaju univerziteti i istraživački centri u smislu obrazovanja potrebnog kadra i podršci inovacijama. lakšeg povezivanja sa fondovima za finansiranje inovativnih projekata.V.2006. preduzeća koja su članovi klastera mogu ostvariti bolje rezultate nego što bi to postigli samostalno.  obezbeđuje se ušteda troškova preduzećima u okviru klastera. čime se pospešuje konkurentnost kako članica klastera. U tom procesu kljično pitanje je kako 4 Paraušić. Zahvaljujući ovim prednostima koje se.specijalizovane i uobičajne usluge.mogućnost izvođenja većih investicionih projekata u region i sl.niži troškovi nabavke. Na osnovu toga. u smislu da omogućava: . ogledaju u saradnji. Različite grupe proizvođača i dobavljača unutar datog područija.”Kreiranje nove konkurentske strategije privrede Srbije”.smanjenje zaliha materijala i komponenti. Bolji rezultati se postižu na osnovu: uštede troškova ( na primer.1.104. usavršavanja i dodatnog obrazovanja zaposlenih.

Evropska unija poklanja veliku pažnju stvaranju klastera. i to na različitije načine.”Uticaj klastera na konkurentnost i regionalni razvoj industrije”. olakšavanje finansiranja i 3. Seminarski rad 6 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . Posebno se ističe zadatak promovisanja institucionalne poderške klasterima i to u okviru regionalne. već da ojačava postojeće. radi ostvarivanja cilja Lisabonske strategije iz 2000. aktivna podrška razvoju klasetra. uslovno bi se moglo klasifikovati u tri grupe mera..godine. Podrška države može biti u vidu zakona koji stimulišu razvoj klastera. ukidanje restrikcija i ograničenja 2. koji se odnosi na to da Evropa do 2010.. Ona može da motiviše olakšava i obezbeđuje podsticaje privatnom sektoru za zajedničku akciju.godine usvojena Deklaracija o klasterima i inovativnosti.str. posebno regionalnih i lokalnih zajednica. u Stokholmu je početkom 2008. Državna politika neizbežno utiče na mogućnost za unapređenje klastera. Potrebno je sagledati sve te faktore i na osnovu toga.A. G. institucija i građana da unapređuju i razvijaju opšte poslovno okruženje i različite klastere. 8 Konferencija Evropskog udruženja za klastere”PRO INNO EUROPE” European Presidency Conference on Innovation and Clusters. pri čemu je veoma važna saradnja malih i srednjih preduzeća članica klastera. Klasteri su u mnogim zemljama prepoznati kao model povećanja konkurentnosti. organizovanje obuke zaposlenih u klasteru i slično).1.22-23 januar 2008.Ekonomske teme. Na to koje će mere biti preduzete od strane javnog sektora utiču. Međutim postoje i drugačija mišljenja čija je suština da se klasteri spontano organizuju i pojavljuju.Jovanović. U tom smislu.115-116. kreiranjem politika i akcija vezanih za klastere od nacionalnog do regionalnog nivoa omogućava se podrška i jačanje svake od njih ponaosob.117. tako i činioci unutar klastera. u delu koji se odnosi na povećanje globalne konkurentnosti.2009. industrijske i inovativne politike. jer na taj način utiče na razvoj inovativnosti i konkurentnosti ekonomije. i to:7 1.”Uticaj klastera na konkurentnost i regionalni razvoj industrije”. organa vlasti na tom područiju. kako faktori iz okruženja. privrede.str. Konačna uloga države je u razvoju i primeni pozitivne.A. br. sposobna za održivi privredni rast uz veći broj boljih radnih mesta i snažniju društvenu kohenziju.Jovanović. Takođe. različitih agencija i asocijacija.2009.država treba da na najefikasniji način organizuje takvu podršku. 7 Bošković. tako da i Evropska unija ima jasne stavove o važnosti klastera za ekonomski razvoj. Najznačajniji stavovi Stokholmske deklaracije u vezi evropske inovativne i klasterske budućnosti su:8 6 Bošković. U cilju sprovođenja Lisabonske strategije. doneti odluku.6 Podrška države razvoju klastera. poreskih olakšica i podsticajnih sredstava ali i na razne druge načine (formiranje stručnih timova za pomoć i praćenje poslovanja klastera. posebne i dugoročne strategije i pokretanja procesa promene koji vrši mobilizaciju državnih organa. godine postane najkonkurentnija i najdinamičnija ekonomija sveta zasnovana na znanju. te da uloga države nije u tome da pokušava da izgradi klastere.Ekonomske teme. G.Stokholm.1. kao i nevladinog sektora. br.

   klasteri su ključni pokretač inovativnosti.J. postal važan instrument izgradnje privrednih kapaciteta. 9 Popesku.9 U slučajevima kada postoji podsticaj za stvaranje klastera od strane samih privrednih subjekata i njihove iskristalisane potrebe za klasterima i spremnosti na saradnju i timski rad. agencije za razvoj posreduju između privatnog sektora u oblasti malih i srednjih preduzeća (uključenih u klastere. kako bi regioni mogli da se takmiče na globalnom tržištu. u tom smislu. poput institucija za obuku. Seminarski rad 7 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . “top down” (odozgo nadole) 2. Beograd. sa druge strane). i institucija Evropske unuje (koje obezbeđuju sredstva namenjena razvoju klastera. Nezavisno od izbora između dva navedena pristupa. proces izgradnje klastera prolazi kroz određene faze koje su predstavljene sledećom slikom. ključna je važnost izgradnje međuregionalnih i transnacionalnih klastera za odgovor na globalne konkurentske izazove id r. tada je uloga države ograničena na stvaranje osnovnih preduslova za uspešno izvođenje procesa.2011. U stvari u uslovima globalizacije tržišta.”Menađment turističke destinacije”.Univerzitet Singidunum.”bottom up”(odozdo nagore) “Top down” model predstavlja inicijativu države za formiranjem klastera u smeru od vrha prema dnu.130.Ovaj model je karakterističan za zemlje u tranziciji u kojima je proces institucionalne pripreme za razvoj klastera delimično ili u potpunosti nerazvijen. istraživanje i razvoj. Možemo reći da u praksi postoje dva osnovna modela za izgradnju klastera: 1. U zemljama članicama Evropske unije. prepoznata je važnost razvoja koherentnih politika i programa za podršku klasterima. Klasteri su. regioni “zamenjuju” države kao osnovne pokretače ekonomskog razvoja. konkurentosti i održivog razvoja evropske industrije i usluga kao i ekonomskog razvoja EU regija. Saradnja privatnog i javnog sektora se zapaža naročito onda kada je potrebno izgraditi kapacitete za čiju izgradnju treba izdvojiti velika sredstva. sa jedne strane). i sl. Kod takvog pristupa važno je da vlada uključi institucije u inicijativu. što je zapravo i suština “bottom up” pristupa.str.

E. restorani. Seminarski rad 8 2015 Izvođenje Izvođenje Izbor merenje SufininanNovi Izgradnja Izbor merenje Konstituisanj Sufininan Izgradnja vrednova Strategijski Novi analiza i Konstituisanj s. već takođe od kvaliteta i delotvornosti komplementarnih poslova kao što su hoteli. 1998. i poverenj vrednova Strategijski poslovi analiza i ee nje i s.81. Iako su u početku primene koncepta klastera primat imali industrijski klasteri.”Clusters and the New Economics of Competition. trgovački distributeri i transportni kapaciteti.str.1 Analitička Analitička mapa preduzećima mapa klastera klastera 2 3 6 5 4 Izvor: Đurašević.115.” Menadžment turističke destinacuje” Univerzitet Singidunum. i poverenj Klasteri kao podrška malim plan poslovi nje i i srednjim poboljšan strukturisanj podelariz a plan edukacija poboljšan strukturisanj podelariz a klaster edukacija je ika e klastera klaster klaster je e klastera ika inicijative klaster Zajednič menađera inicijative Zajednič menađera ki ki projekti projekti Pravni Pravni oblici obliciizgradnje klastera Slika 1.2008. kvalitet doživljaja posetioca zavisi ne samo od privlačnosti primarnih atrakcija (plaže ili istorijska mesta).novembar-decembar. na primer. Faza procesa klastera klastera .FTHM. u:Popesku. postoje i reference koje se odnose na turističku elatnost:” U tipičnom turističkom klasteru.Beograd.Portera.S.Harvard Business Review.J..”10 10 Porter M.Zbog toga što su članovi klastera međusobno zavisni dobre performance jednog mogu pojačati uspeh drugih.”Odnos destinacije u klastera.redaktor.str. zahvaljujući istraživanjima M.

Sposobnost preduzeća da efikasno razvijaju i obezbeđuju neophodne tehnologije u značajnoj meri se povećala sa širenjem različitih oblika saradnje sa univerzitetima ili nekim drugim istraživačkim institucijama.11 Inovativni klasteri kontinuirano nadograđuju već postojeće veze između svojih učesnika i. ali i sarađuju.2. PODELA KLASTERA Klasteri su izuzetno važni za industrije u razvoju. Pored industrijskih i regionalnih klastera. U mnogim zemljama je razvoj klastera prihvaćen kao osnovna strategija ekonomskog razvoja. Fokus ovih klastera je na jačanju konkurentnosti u okviru različitih sektora. Regionalni ili lokalni klasteri predstavljaju prostorne aglomeracije preduzeća i drugih subjekata koji obavljaju iste ili slične ekonomske aktivnosti. Kategorizacija klastera može se zasnivati i na stepenu uloženog znanja. postoje i inovativni klasteri. Naime. poznatih kao regionalni ili lokalni klasteri. klasteri jesu forma poslovnog udruživanja geografski koncentrisanih preduzeća sa institucijama koje im pružaju podršku u određenoj oblasti u kojoj se takmiče. Dakle. uzimajući u obzir činjenicu da nivo tehničkog dostignuća postaje manje bitan od sposobnosti interakcije i razmene znanja. u smislu da: (1) predstavljaju funkcionalno definisane sisteme međupovezanih aktivnosti i (2) prostorno definisane sisteme sličnih i povezanih aktivnosti.com/david_cv/tciconference_2003.nordfors. aktivnosti i resursi udruženi na razvoju. Industrijske klastere najčešće sačinjavaju učesnici. za razliku od regionalnih. oni nisu ograničeni na urbane zone. Inovativni klasteri. Seminarski rad 9 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . jedna od mogućih kategorizacija klastera pravi razliku između funkcionalno povezanih sistema. stabilnost i smisao za upravljanje. U snage koje pokreću inovativne klastere. obično se svrstava: kreiranje novih preduzeća i tehnološka diversifikacija. ostvaruju koristi koje se ogledaju u: poboljšanju mogućnosti za stvaranje inovacija. već imaju za cilj da obuhvate širi opseg. Ovi klasteri istražuju mogućnosti izvan svojih trenutnih granica. kombinujući unutrašnju snagu. To su klasteri koji se konstantno razvijaju i prilagođavaju promenama u okruženju.02. fleksibilnost. 3. a njihov uspeh je primarno uslovljen geografskom blizinom. uglavnom. Na znanju zasnovani klasteri su prostorno ograničeni ali.pdf preuzeto 12. unapređenju poslovnih formacija i povećanju produktivnosti. poznatih kao industrijski klasteri. i prostornih grupacija sličnih i povezanih preduzeća i industrija.2015. zahvaljujući svojim specifičnostima. Ove klastere. pokrivajući na taj način čitave države ili nacije. razvijaju nove veze sa eksternim okruženjem. sa većim akcentom na inovacije i tehnički progres. Klastere karakteriše dvostrukost. proizvodnji i prodaji proizvoda i usluga. kreiranje mreže između učesnika unutar klastera i formiranje klastera. istovremeno. stvarajući bazu koja efikasno podstiče efekat širenja znanja i kreiranje različitih formi učenja i prilagođavanja. odnosno za zemlje u razvoju. U skladu sa tim. PREDNOSTI I NEDOSTACI UDRUŽIVANJA POSLOVNIH SUBJEKATA U KLASTERE 11 http://www. čine mala i srednja preduzeća.

saradnju sa fakultetima. istraživanje tržišta. Seminarski rad 10 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . Za dostizanje ovog nivoa poslovnih performansi rešenje se nalazi upravo u klasterima. ali pitanje organizovanja preduzetnika je ipak isključivo njihovo pitanje. Prednosti udruživanja poslovnih subjaketa u klastere su:  povećanje proizvodnje i zapošljavanja.  nedostatak neformalne povezanosti.  poboljšanje kvaliteta i produktivnosti.  povećanje fleksibilnosti.  smanjenje troškova.  mala podudarnost struktura i poslovne kulture partnerskih preduzeća. posebno ukoliko se koncept klastera shvati kao „lek protiv svih bolesti“. primenjivati inovativni marketing i nove tehnologije.  niski stepen poverenja unutar klastera. niti velika tržišta poput EU.  nedostatak pravnih odnosno financijskih mogućnosti.  nejasna odnosno nerealistična očekivanja članova koji ulaze u klaster.  jačanje stručnosti i know-how-a. ima svoje dobre i loše strane. ni klasteri nisu izuzetak. Nasuprot olakšicama postoje iodređena ograničenja. Klasteri u današnjem poslovnom svetu omogućavaju preduzećima određene olakšice koje ne bi imali da rade kao posebni pravni subjekti. koja mogu istražiti tržište.  nedostatak preduzetničkog duha.  povećanje inovativnosti.  bolji pristup svetskim financijskim tržištima. koji omogućavaju preduzećima niz prednosti.  uspešno upravljanje promenama.  nedovoljno uključivanje saradnika u mrežu. odnosno kao rešenje svih problema. ideja.  povećanje izvoza.  pristup novim tehnologijama. zajedničke nabavke. Rusije i Bliskog istoka. Mala i srednja preduzeća tranzicionih privreda zbog malih proizvodnih kapaciteta i potencijala ponude ne mogu konkurisati udruženim i globalizovanim kompanijama u svetu. objedinjavanje ponude. Organi državne uprave treba da stvore institucionalne okvire koji će omogućiti nesmetano udruživanje preduzetnika. i ne mogu izaći na svetske sajmove.  bolje korišćenje potencijala kroz kooperaciju. Organizovanje malih i srednjih preduzeća je svakako pitanje preduzetničke inicijative preduzetnici moraju da sami nađu interes za udruživanjem. a pre svega. jeftiniju promociju. Praksa pokazuje da u izvoz mogu ići samo velika preduzeća.  nedostak znanja partnera. finansijski jaka. Nedostaci udruživanja poslovnih subjaketa u klastere:  pokušaji vlade da razvije klastere iako poslovni subjekti nisu zainteresovani. institutima i u razvijenijim fazama klastera i razvoj zajedničkog proizvoda ili/i usluge.Budući da svaki koncept.

1. Navešćemo kao primere iskustva nekih evropskih država u formiranju klastera – Španije. merenoj visinom nominalnog BDP-a. mogli bi se sažeti kroz nekoliko prednosti: (1) značajno je porasla industrijska proizvodnja. Preporučljivo je da klaster menadžer bude iz privatnog sektora. Od klaster menadžera se očekuje da pokuša da poveže različite usluge klastera u integralni sistem usluga klastera. EVROPSKA ISKUSTVA U FORMIRANJU RAZVOJA KLASTERA Konkretni učinci vezani za formiranje klastera (naročito u oblasti industrije) u EU. parlamentarna demokratija. Inovativni sistemi informisanja takođe mogu da dorinose i olakšaju razvoj novih proizvoda i procesa unutar klastera. pristup novim tržištima i da omoguće bolju efikasnosti klaster menadžmenta.aspx preuzeto 12.2015. da je upoznat sa tehnologijama.org/external/pubs/ft/weo/2009/027weodata/index. Budući da klasteri mogu uključivati velik broj različitih subjekata. (5) povećan je izvoz. od ključne je važnosti i razvoj uspešnog sistema informisanja i povezivanja partnera u klasteru s klijentima klastera koji bi se trebao temeljiti na inovativnim IT rešenjima. (2) započelo je pozitivno restrukturiranje industrije. Proces razvoja klastera u Španiji Španija je razvijena.imf.12Španija pripada onome što nekolicina 12 http://www. 4. (4) porasla je konkurentnost industrije i privrede u celini. Upravo iz navednog razloga klaster menadžer ne bi trebao biti iz kruga ni jednog od subjekata koji ulaze u klaster. Karakteriše je visok životni standard stanovništva i ekonomija koja po veličini. Klaster menadžer upravlja klasterom na način koji je prihvatljiv svim članicama klastera. (6) omogućeno je oživljavanje tradicionalno nerazvijenih regiona i (7) stvorene su mogućnosti integracije sa drugim klasterima. uslugama i uslovima tržišta i da poseduje sve menadžerske veštine. Od njega se očekuje neutralnost i nezavisnost u upravljanju klasterom. On vodi brigu o pojedinačnim. Zadaci klaster menadžmenta trebali bi biti:  promocija koncepta klastera. zauzima deveto mesto u svetu. (3) podstaknut je razvoj preduzetništva i sektora MSP.  unapređenje obrazovanja i razvoja kadrova.  unapređenje suradnje sa postojećim institucijama. Klaster menadžer nije u funkciji direktora. ali i o zajedničkim interesima članica klastera. Takav klaster ima svoj menadžment na čelu sa klaster menadžerom. ali se najčešće insitucionalizira. Slovenije i Italije.Klaster može postojati i može funkcionisati bez formalno-pravne normiranosti.  razvoj socijalnih odnosa između članica klastera  promocija zajedničkih projekata. podeljena na 17 autonomnih regiona. za regije i države. Seminarski rad 11 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . 4.02.

pristupu odozdo-nagore i principima učenja na bazi iskustva. električne opreme i uređaja. Sa procesom industrijalizacije u Španiji. 2005: 17). različite mašinske i mehaničke opreme. kao i od intenzivno rastućeg klastera u oblasti automobilske industrije. dok je na prvom mestu bila Katalonija (47%). Francuske i Nemačke) počele su aktivnije da se angažuju na formiranju i razvoju lokalnih klastera. povećanjem učešća u ukupnom izvozu na 48%. godine. kućnih uređaja. Pezzi. privlačili su pažnju kreatora ekonomske politike i obezbedili političku podršku i stimulaciju. do 2000. doprineli su razvoju preduzetničkih aktivnosti još u XVIII veku. Jedna od odlika španskog kapitalizma ogleda se u geografskoj dualnosti poslovne strukture: (a) glavni grad. zahvaljujući privatnom sektoru. U Španiji se. Pristup odozdo-nagore omogućava vrlo efikasno prilagođavanje institucionalnih Seminarski rad 12 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . Postojeći industrijski klasteri uklopili su se u institucionalni okvir. sedište industrijskih aktivnosti koje su u velikoj meri organizovane u mreže ili klastere MSP (Ahedo. u periodu od 1970. U Španiji danas postoje sledeći regionalni klasteri: u regionu Baskije – u sektorima automobilske industrije. Zara i Massimo Dutti. koja zatim formiraju potklastere bazirane na specijalizaciji i geografskoj koncentraciji. U periodu od 1997. nameštaja. region Galicije poprima status najvećeg izvoznika odeće u Španiji. Što se tiče javnog sektora.istraživača naziva mediteranskim ili južnoevropskim stilom kapitalizma u Evropi (Rhodes. proizvodnji cipela. veka. 60-ih i 70-ih godina 20. Samo deceniju kasnije. tekstilnoj i hemijskoj industriji (Hernandez.2. kao najpoznatiji svetski brendovi odevnih predmeta. Fontrodona. naročito u oblasti finansija i usluga i (b) severoistočna periferija. odnosno od preduzeća u okviru galicijskog odevnog klastera. tekstilne industrije i proizvodnje odeće i predmeta od kože. elektronskih aparata. (Bozdemir. Oliva. Galicija zauzimala drugo mesto (sa učešćem od 20%). njegov stepen angažovanosti na podsticanju formiranja i razvoja klastera varira u zavisnosti od konkretnog regiona. transportne mašinerije. u regionu Valensije – u automobilskoj industriji. godine. grafike – izdavaštva. oceniti kao primarno determinisana inicijativama regionalnih vlasti. 2007: 8). Jerez. Politika razvoja klastera u Španiji može se. hemijske industrije. proizvodnje mašina alatljika. do 2007. Veći broj preduzeća koja danas posluju u okviru Odevnog klastera osnivali su preduzetnici u malim galicijskim selima. Na na podsticanju formiranja i razvoja klastera varira u zavisnosti od konkretnog regiona. potiču iz Galicije. uporedo sa razvojem novih institucija i novih politika industrijskog razvoja. 1997). Proces razvoja klastera u Sloveniji Proces razvoja klastera u Sloveniji zasniva se na prepoznatljivom modelu „dinamičnih koncentričnih krugova“. 2009: 15). Jeftina radna snaga. Tamayo. odnosno preduzećima koja su umela da prepoznaju neophodnost saradnje i povezivanja. Podaci pokazuju da je 1997. Odevni klaster u Galiciji nastao je i razvijao se spontano. Na taj način. Razvoj Odevnog klastera omogućio je ublažavanje zavisnosti regiona od izvoza prehrambenih proizvoda i proizvodne opreme. u regionu Katalonije – u sektorima automobilske industrije. takozvanih bazičnih. prema učešću u ukupnom španskom izvozu odevnih predmeta. odvijao proces institucionalizacije. lokalni preduzetnici i velike nacionalne i međunarodne kompanije (uglavnom iz SAD-a. siromaštvo i geografski položaj u ovom regionu. inženjeringa. politički centar i sedište velikih španskih i stranih preduzeća i multinacionalnih kompanija. godine obim izvoza Odevnog klastera povećavao se po godišnjoj stopi od 24%. u kontekstu industrijskih klastera. igračaka. drvne industrije i proizvodnje nameštaja. 4. sasvim sigurno. Ovo je takav model u kojem se oko velikih. metalurgije i proizvoda od metala. preduzeća osnivaju mreže manjih krugova MSP. energetike i papirne celuloze. prehrambene industrije.

kao najznačajniji. Na intenzivan razvoj automobilske industrije u Sloveniji najveći uticaj imale su visoke carine na uvoz automobilskih delova. a najizraženiji su nedostaci u oblasti kvaliteta stručnjaka. godine postao podružnica Renaulta. i to najviše u Nemačkoj. kao i najduže iskustvo u ravoju klastera na svetu. Italijanske filmske klastere karakteriše visok stepen zavisnosti od institucionalne podrške vlade koja je serijom nacionalnih zakona i obiljem podržavajućih institucija stvorila višestruke koristi za ovaj klaster. Od njih se. godine dobio podršku Vlade za formiranje jednog od prvih formalnih klastera u zemlji. vezanih za Slovenački automobilski klaster. 4.mera stvarnim potrebama klastera.773 zaposlenih) i 36 istraživačko-razvojnih institucija. metalna industrija. visoki troškovi radne Seminarski rad 13 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . Ono što. Posebno je interesantan filmski klaster koji je bio lociran u neposrednoj blizini Cinecitta studija u Rimu. a to je povećanje konkurentnosti slovenačke ekonomije. Austriji i Francuskoj. kao i dalji razvoj Rimskog filmskog klastera. Zahvaljujući Revozu. Iz tog razloga. Pored ovog cilja postiže se i drugi. njega karakterišu i izvesni problemi u pogledu troškova i ograničene mobilnosti radne snage. programe stipendiranja i uložiti napor da se usklade nastavni planovi i programi u slovenačkim školama sa specifičnim potrebama i zahtevima klastera. Klaster drvno-prerađivačke industrije. Formiranje neformalnih klastera se odvija spontano i kao posledica nekih prošlih ili tekućih inicijativa. i to u različitim fazama razvoja. U pogledu razvoja digitalnih tehnologija. potrebno je organizovati programe obuke. Regionalni Zakon i Lazio regionalni savet formalno su potvrdili postojanje Rimskog filmskog klastera tek 2002. izdvajaju: Automobilski. deficit strane valute u nacionalnim rezervama kao i razni izvozni podsticaji. treba istaći je da Italiju karakteriše visoka koncentracija malih i srednjih preduzeća. Pored mnogobrojnih pozitivnih karakteristika. kao što su: nedostatak edukacija i privatnih investicija. Milano je bio najviše posvećen razvoju digitalnog klastera i imao je veliku podršku univerzitetskih programa. osnovan još 1937. i/ili delovanja katalizatora koji teže da grupišu inače nezavisna preduzeća i institucije (Borras. Ovaj klaster ima za cilj da svojim članovima pomogne u razvoju kompleksnijih proizvoda i proizvoda sa većom dodatom vrednošću. Pojava televizije sasvim sigurno dovela do proizvodne diversifikacije a. Rimski filmski klaster zaostaje u odnosu na klaster iz Milana. Skoro80% slovenačke proizvodnje automobilskih delova plasira se na tržištu EU. Automobilski klaster je 2000. a sve više i u odnosu na klastere iz Napulja i Torina. Prema nekim podacima. i to najčešće u radnointenzivnim industrijama i u okviru porodičnih preduzeća. Proces razvoja klastera u Italiji Italijanski klasteri su se uglavnom razvijali spontano. koji zajedno povezuju 117 preduzeća (35. Ono što se danas smatra Slovenačkim automobilskim klasterom vezuje se za prve automehaničarske radionice s kraja XIX veka (od kojih su neke bile i prvi proizvođači auto-delova u Sloveniji i tadašnjoj Jugoslaviji) i za nekoliko industrijskih grana (elektronika. zavisiće od uspeha u prevazilaženju nekih od problema. 2008: 147). Klaster proizvođača alata i Klaster proizvođača proizvoda visoke tehnologije. industrija mašinskih alata. godine. optička industrija. godine i proglasili ga kao „područje izvrsnog razvoja“. i do krize u onom delu klastera koji se bavio filmskom produkcijom. istovremeno. Slovenija je postala peti najveći trgovinski partner Francuske. Veliki broj preduzeća unutar klastera nastoji da sam reši pomenute probleme. koji je 2004. Pored formalnih. svakako. najčešće neformalnih klastera. Budućnost. mehanički inženjering). industrija plastike. danas u Sloveniji uspešno funkcioniše 14 klastera. Tsagdis.3. slovenačku realnost karakteriše i određeni broj manjih.

Kao najuspešniji klasteri u privredi Srbije izdvajaju se: Automobilski klaster Srbija Broj preduzeća. AC Serbia ima 45 članica od kojih su 42 kompanije i tri naučno-istraživačke i obrazovne institucije. GIZ (Nemačka organizacija za tehničku saradnju). i dr. Rad Automobilskog klastera Srbije podržan je od strane Vlade Republike Srbije.000.000. barijere za ulazak novih preduzeća. Seminarski rad 14 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . Najviše klastera identifikovano je u oblasti turizma. dok se za nekoliko klaster inicijativa može reći da su u nultoj fazi razvoja. Razvoj inicijativa za unapređenje kooperacije između preduzeća.POSLOVNI KLASTERI U SRBIJI U Srbiji danas zvanično postoji preko 20 klastera i najveći broj istih nalazi se u drugoj fazi razvoja.AC Serbia je mreža kompanija i organizacija koje posluju u automobilskom sektoru i deluju kao dobavljači automobilskih delova i opreme ili obezbeđuju usluge u ovom sektoru. kao i u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. USAID (Američka agencija za međunarodni razvoj). UNIDO (Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj).00e ur (2007) Automobilski klaster Srbija .snage. 5.u klasteru Broj naučnoistražiovački i potpornih institucija Broj zaposlenih Ukupan promet preduzeća u klasteru 22 5 8100 140. univerziteta i drugih institucija u klasteru trebalo bi da doprinese ostvarenju većeg stepena njihove saradnje. odnos između preduzeća i distributera. SIEPA (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza) i NARR (Nacionalna agencija za regionalni razvoj).

AC Serbia kao centar umreženih proizvođača autodelova i opreme koji postaju deo međunarodnih dobavljačkih lanaca jeste primarna vizija klastera.godine uz podršku Vlade Republike Srbije (Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo) i međunarodnih organizacija: GTZ. Cilj klastera je pružanje podrške srpskom softverskom sektoru za postizanje uspeha na međunarodnom tržištu. Na taj način deluje kao katalizator za selekciju i izbor glavnih oblasti u kojima na međunarodnom tržištu mogu da se primene inovativna rešenja i poslovna ekspertiza. razvojnih i javnih institucija radi lakšeg ostvarenja sinergije. Br.USAID i SIPPO.zaposlenih:8100 Srpski softverski klaster je polsovno udruženjeza podršku razvoja konkurentnosti proizvođača softvera.Misija . Osnovan je 2006. pokretanja zajedničkih razvojnih projekata. Klaster Bipom – Balkansko-crnomorska Industrija Poljoprivrednih Mašina Broj preduzeća u klasteru: 15 Broj naučno-istraživačkih i potpornih institucija: 5 Seminarski rad 15 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima .Najznačajniji ciljevi mreže su povećanje konkurentnosti članica. identifikacijom novih poslovnih prilika i definisanjem strategije i aktivnosti članica klastera. Vizija . ostvarenje dugoročne profitne pozicije unutar lanaca dodate vrednosti kod međunarodnih proizvodjača automobila i indirektno unapređenje ekonomske pozicije celog sektora. naučnih. dostizanja zahtevanog nivoa kvaliteta i stvaranja prepoznatljivog Brenda koji će doprineti jačanju konkurentnosti članica na međunarodnom planu.AC Serbia je povezivanje i umrežavanje privrede. praćenjem tržišta. Ciljevi . Srpski softverski klaster Broj preduzća u klasteru: 22.

 Uspostavljena je saradnja sa udruženjem konstruktora poljoprivrednih mašina “UNAKOMA” iz Rima-Italija. nabavci repromaterijala i edukaciji članova klastera. u klastere takozvane II (više) faze razvoja ubrajaju se i: Klaster proizvođača cveća Šumadijski cvet Šumadijski cvet – klaster proizvođača cveća je udruženje koje okuplja proizvođače cveća i prateće grane privrede. Cilj klastera je da pruži podršku razvoju sektora cvećarstva u region Šumadije i Pomoravlja.godine. Osnovan je u decembru 2006.Broj zaposlenih: 701 Klaster BIPOM je udruženje za unapređenje konkurentnosti proizvođača malih poljoprivrednih mašina i opreme. Pored njih. Pravci delovanja klastera:  Uspostavljena je saradnja sa Udruženjem proizvođača poljoprivrednih mašina “SOJUZAGROMAŠ” iz Moskve. Takođe pomaže u distribuciji proizvoda.  Započeta je saradnja sa tek osnovanim klasterom proizvođača poljoprivrednih mašina “BIOKOP-M” iz Bitolja-Makedonija  Primenjen je softverski alat za inženjersko projektovanje CATIA koja služi pripremi domaćeg patenta voćarsko-vinogradarske roto-freze za industrijsku proizvodnju.Cilj klastera je stvarenje mreže proizvođača izabranog asortimana poljoprivrednih mašina. Osnovano je u maju 2005.godine. koja konkurentno servisira lokalne kupce u Balkansko-crnomorskom region. komercijalno-proizvodnim sistemom “OMIR” iz Mitišća kod Moskve i proizvodnim preduzećem OAO”ZAREM” iz Majkopa. zasnovano prvenstveno na italijanskoj tehnologiji. Pravci delovanja klastera:  Razvoj kancelarije klastera  Zajednička distribucija proizvoda članova klastera  Podizanje stručnih kapaciteta kroz edukaciju članova o novim tehnologijama uzgajanja cveća i vrstama cveća  Teritorijalno širenje klastera  Internacionalizacija i uspostavljanje kontakata sa međunarodnim partnerima Broj preduzeća u klasteru Broj naučno istraživačkih i potpornih institucija Seminarski rad 68 3 16 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima .

izvođače i proizvođače građevinskih radova. projektne biroe. Cilj je da se iskoriste konkurentske prednosti regiona i ponudi kvalitetan turistički proizvod koji će doprinetirazvoju turizma kroz veći broj posetilaca i otvaranje novih radnih mesta u turizmu. proizvođače građevinskog materijala i opreme. Kazahstana. konferencijama i stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu  Priprema edukativnih programa za članice klastera Seminarski rad 17 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . Italije i Nemačke.Broj zaposlenih Ukupan promet preduzeća u klasteru 340 350. osnovano 2007. Osnovan je 2008. Klaster posluje na teritoriji niškog regiona sa tendencijom prodora na tržište Švajcarske.godine u Nišu.000. četiri fakulteta i potporne institucije.godine. Klaster okuplja investiture. Fond Kraljevski odmor – turistički klaster opštine Kraljevo sa okolinom Broj preduzeća u klasteru: 11 Broj naučno-istraživačkih i potpornih institucija: 3 Broj zaposlenih: 1000 Turistički klaster opštine Kraljevo sa okolinom – Kraljevski odmor je udruženje preduzeća koja se bave pospešivanjem razvoja regionalnog turizma. kao neprofitna organizacija.00 eur Građevinski klaster Dunđer iz Niša Broj preduzeća u klasteru: 53 Broj naučno-istraživački i potpornih institucija: 6 Broj zaposlenih: 1226 Građevinski klaster DUNĐER je udruženje građana. Pravci delovanja klastera:  Promocija klastera na sajmovima.

Okuplja proizvodna.   Urađen je Internet sajt klastera i izgrađeno je idejno grafičko rešenje klastera Pokrivanje svih značajnih turističkih znamenitosti sa signalizacijom Prikupljanje članica klastera na rezervacione sisteme na Internetu Klaster medicinskog turizma Broj preduzeća u klastru: 19 Broj naučno-istraživačkih i potpornih institucija: 4 Klaster Medicinskog turizma planira da okupi sve zainteresovane državne i private subjekte iz branše medicinskih i turističkih usluga – banje. turističke agencije.hotele. bolnice.  Usklađivanje sa EU standardima u izgradnji institucija u oblasti medicinskog turizma i analiza i planiranje razvoja medicinskog turizma Srbije. klinike. Cilj klastera je da marketinški pozicionira Republiku Srbiju kao destinaciju medicinskog turizma i ponudi svoje visoko profesionalne usluge svima onima koji aktivno traže informacije o medicinskom tretmanu u inostranstvu. Agencija za drvo – klaster drvoprerađivača Broj preduzeća u klasteru: 107 Broj naučno-istraživačkih i potpornih institucija: 6 Broj zaposlenih: 5000 Agencija za drvo – klaster drvoprerađivača Srbije osnovan je 2005. Građevinski i Seminarski rad 18 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . restorane i ostale učesnike čije su usluge prilagođene stranim gostima. institute. trgovinska i uslužna preduzeća u oblasti prerade drveta. Arhitektonski. vodiča i on-line podataka sa ponudom medicinskog turizma na teritoriji Republike Srbije  Organizovanje konferencije medicinskog turizma. Šumarski. Pravci delovanja klastera:  Unapređenje i razvoj ponude medicinskog turizma u Srbiji.godine.  Izrada brošure. ordinacije.

Tu su još i: . do 2011. stručnim skupovima i radionicama u zemlji i inostranstvu  Realizacija projekta”Inovativno drvno-industrijsko preduzeće” u tri preduzeća iz klastera i sprovedena tri Konkursa za dizajn nameštaja za studente i đake.Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. Agroindustrija. broj naučno-istraživačkih i potpornih institucija 6.Netwood – klaster proizvođača nameštaja.Klaster Galenit za sakupljanje i reciklažu istrošenih baterija i akumulatora. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije je ove klastere podržalo u periodu od 2007. Vojvođanski IKT klaster. broj zaposlenih 5000. Klasteri nulte faze. koji su se samoorganizovali i rade bez podrške Vlade su:    Klaster tekstilaca LZOTEKS.Srpska filmska asocijacija – SFA i IKT Mreža. . FENIKS – klaster srpske vazduhoplovne industrije. godine preko Javnih poziva za podršku njihovom razvoju. . Seminarski rad 19 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . Cilj je povećanje konkurentnosti i izvoza drvne industrije i industrije nameštaja u Srbiji. Klaster modne i odevne industrije Srbije – FACTS. Memos – udruženje za unapređenje konkurentnosti metalskih proizvođača. Pravci delovanja klastera:  Promocija klastera na međunarodnim sajmovima. Fond Turistički klaster mikroregije Subotica-Palić. Asocijacija tekstilaca Asstex. U prvoj fazi razvoja su klasteri:          Istar 21– udruženje za unapređenje saradnje i razvoj turizma u Podunavlju. Institut za ispitivanje materijala.  Kreiran informacioni sistem “Klaster-DP”  Formirana mreža drvno-industrijskih klastera Srednje i Jugoistočne Evrope. Zajednicu srednjih drvo-prerađivačkih škola Srbije itd. Klaster proizvođača prehramenih proizvoda Srbije – POLUKS. Klaster za revitalizaciju starih zanata u Srbiji i Klaster Somborski salaši. Agencija za drvo trenutno presedava mrežom Broj preduzeća u ovom klasteru su 107. konferencijama.

do povećanja prihoda automobilske industrije. Švedskoj(8%). Rusije. povećanje obima poslovnih aktivnosti. u potpunosti se podudaraju sa onima koje godinama razvija švedska kompanija Ikea. Nova zajednička kompanija Fiat automobili Srbija je 67% u vlasništvu Fiata.html preuzeto 14. odnosno ugovor o strateškom partnerstvu i zajedničkom ulaganju u fabriku Zastava. koji je septembra 2008.000 kooperanata u 25 zemalja i sa 21. Kragujevcu. a po ceni pristupačne proizvode i to zahvaljujući jeftinoj radnoj snazi na našem tržištu. kvalitetne. Novom Sadu. kao i preuzimanjem uloge generatora srpskog klastera nameštaja. aktivnostima marketinga. na primer. kao i povećanje izvoza.02. Nemačkoj i Italiji (13%) i ostatak od 47% u proizvodnim jedinicama širom sveta.2015. On obuhvata 22 preduzeća i5 naučnih institucija. Ovim aneksom je. kao i najveći lanac za maloprodaju nameštaja u svetu. Uspostavljenjem partnerstva sa Simpom. Ukoliko Ikea odluči da u Srbiji proizvodi.000 automobila u 74 zemlje. Osnovni principi poslovanja domaće kompanije. godine potpisan između Fiat grupe i Vlade RS. jer bi to imalo sinergijski i multiplikativni efekat na privredu u celini. Evropske unije. što bi trebalo da dovede do otvaranja više hiljada novih radnih mesta. Za vreme svog poslovanja od pet decenija. koji će prvenstveno biti namenjeni izvozu na tržišta SAD i EU. Najveći broj kooperanata u Ikea sistemu je u funkciji maloprodaje finalnih proizvoda. u pogledu društvene odgovornosti i kvaliteta.Jedan od najuspešnijih u Srbiji jeste Automobilski klaster. u kojima je zaposleno ukupno 8. a sve u cilju proizvodnje kvalitetnog i cenovno prihvatljivog nameštaja. do uspešnijeg plasmana srpskih proizvoda na tržištima SAD-a. Decembra 2009. Naime. edukaciji. na pet kontinenata. pored Punta. Kine. Dolaskom kompanije Ikea na srpsko tržište i 13 http://www.5 biliona evra godišnjeg prihoda od prodaje. Ikea je danas sinonim za moderne i cenovno pristupačne predmete za opremanje doma. Tako. veći deo njene proizvodnje odvija se u Kini (20%). iznalaženju mogućnosti za obezbeđenje finansijskih sredstava. Ovaj klaster najviše pažnje posvećuje unapređenju komunikacije i razmeni informacija između članova. kompanija Simpo koristi savremenu opremu i vrhunsku tehnologiju prilagođenu tehnološkim i ekološkim kriterijumima EU. Veliki značaj Fiatove investicije u fabriku Zastava ogleda se u pokretanju i obnavljanju srpske automobilske industrije. Ikea bi svakako inicirala vertikalnu integraciju. Ikea bi u Srbiji uspela da obezbedi ono po čemu je svi ovih godina prepoznatljiva. profita. B i C klase. ali i prihoda svih učesnika u lancu snabdevanja. a 33% u vlasništvu Republike Srbije. kojim je Zastava i formalno postala deo sistema italijanskog proizvođača automobila. značajanotencijalni partner u proizvodnji nameštaja u Srbiji. Dolazak Fiata iz Italije u Kragujevac. kao i do povećanja izvoza i makroekonomske stabilnosti Srbije. Seminarski rad 20 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . sa 123.100 ljudi. godine potpisan je aneks ugovora o zajedničkom ulaganju. U proizvodnji. Bečeju i Surdulici. realno je očekivati otvaranje novih proizvodnih radnih mesta. Preduzeća su locirana u Beogradu. Da bi mogla da prodaje svoje proizvode po niskim cenama.13 Kompanija je od osnivanja pa do danas fokusirana na iznalaženje i unapređenje metoda koji su istovremeno inovativni i efektivni. smanjenje deficita platnog bilansa. jeste Ikea. a ne samo da prodaje.ikea/Facts_and_figures/index. predviđena i proizvodnja dva potpuno nova modela. trebalo je da označi kraj višedecenijskog propadanja nekada najvećeg industrijskog kompleksa. kao i razvoju saradnje i internacionalizaciji. Svakako da bi i neke druge grane industrije i druge delatnosti privrede Srbije trebalo da traže strateške partnere sa kojima bi se domaća preduzeća povezivala. Poljskoj (12%). izvoza i konkurentnosti domaćih proizvođača i dobavljača u lancu snabdevanja. Zastava je ostvarila proizvodnju od 4 miliona i izvoz od 700.

Prioritet države u godinama koje dolaze biće nastavak zalaganja na kreiranju i sprovođenju politika unapređenja poslovnog ambijenta. može se zaključiti da su srpski klasteri još veoma daleko od dostizanja kritične mase neophodne za ostvarivanje pozitivnih efekata i veza.) i finansijsku samoodrživost klastera. sklonosti za timski rad. najviše klastera je registrovano u Beogradu. Novom Sadu. omogućiće se šira primena i razvoj koncepta klastera. stepenom njegove specijalizacije.vertikalnom integracijom dobavljača u lancu snabdevanja. Stvaranje snažnog. znanje. konkurentnog i izvozno orijentisanog sektora MSP je preduslov ubrzanog razvoja privrede i aktivnijeg uključivanja naše zemlje u međunarodne ekonomske tokove. dosadašnja iskustva ukazuju na brojne prepreke u razvoju klastera u Srbiji. unapredile bi se njihove izvozne i poslovne performanse. Međutim. institucionalne infrastrukture i razvoja MSP i preduzetništva. kao i za veću iskorišćenost kapaciteta. dok je u ostalim mestima znatno manja. i doslednom primenom principa Evropske povelje o MSP. Po regionima. Naravno da se mora voditi računa o teritorijalnoj rasprostranjenosti formiranja MSP i adekvatnih klasterskih modela povezivanja. Kreatori ekonomske politike nalaze se pred izazovom formulisanja politika i programa kojima će se brzo i efi kasno otkloniti sve barijere na putu razvoja srpskih klastera. Kreiranjem okruženja stimulativnog za razvoj MSP. nepoverenje i nespremnost za saradnju među preduzećima i sa istraživačko-razvojnim institucijama.. značajno mogu doprineti jačanju konkurentnosti preduzeća povezanih u klastere. ukupno 28 i Vojvodini. Najveća koncentracija klastera u Srbiji (Slika 2. što se ispoljava kroz: nedostatak finansijskih sredstava (posebno SDI) i finansijskih institucija koje prate razvoj malog biznisa. fi nansiranje i institucionalni okvir. promocija novih marki i lokacija. Broj registrovanih klastera sa sedištem u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i u Južnoj i Istočnoj Srbiji iznosi po 15 klastera u svakom od ova dva regiona (od 15 klastera u Južnoj i Istočnoj Srbiji. agencija za promociju izvoza. rast produktivnosti i profitabilnosti. Subotici i Kragujevcu. Mreža klastera Srbije Seminarski rad 21 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . što samo po sebi ukazuje na potrebu veće podrške razvoju klastera u cilju ravnomerne regionalne razvijenosti i zaustavljanja nepovoljnih migracionih kretanja stanovništva ka razvijenijim regionima. kao i jačanje poslovnih asocijacija. pri čemu se prvenstveno misli na unapređenja u sledećim ključnim oblastima:umrežavanje. Slika 2. i stepenom prilagođenosti i fokusiranosti datog regiona na proizvodnju u relevantnim industrijama u okviru klastera. laboratorije. dizajn centri. Imajući u vidu da su kvalitet i količina znanja koji cirkulišu i prenose sa između preduzeća u klasteru u velikoj meri uslovljeni veličinom klastera. Nišu. institucija za ocenu kvaliteta i sl. nerazvijenu zajedničku klastersku infrastrukturu (npr. trening centri itd. nedostatak stručnih kadrova i privatnih preduzetnika koji raspolažu potrebim iskustvom i poslovnom kulturom (posebno u smislu spremnosti za rizik. dok čitavi upravni okruzi nemaju ni jedan registrovani klaster. 27 klastera. stvorile bi se pretpostavke za modernizaciju opreme i tehnologije. 13 se nalazi u Nišu).) je u pet gradova: Beogradu. Osnivanje odgovarajućih istraživačkih centara. saradnju i udruživanje).

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. sa sigurnošću se može tvrditi da udruživanjem u klastere MSP ostvaruju višestruke koristi. sposobnost preduzeća za povezivanje i efikasnu koordinaciju sa drugim preduzećima u lancu snabdevanja je od suštinske važnosti. Efektivnom razmenom znanja. ZAKLJUČAK Klasteri su prepoznati kao ključni instrument u pretvaranju EU u najkonkurentniju. na znanju zasnovanu ekonomiju na svetu. Osvrtom na iskustvo nekoliko evropskih država na ovom području.2011. klasteri stimulišu razvoj navedene sposobnosti.Izvor: Nacionalna agencija za regionalni razvoj. Zahvaljujući Seminarski rad 22 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . Agencija za privredne register. najdinamičniju. U uslovima dinamične i stalno rastuće konkurencije. objedinjavanjem inputa i udruživanjem ljudskih resursa.

M. Saradnja i kooperacija unutar klastera omogućila bi razmenu znanja. Porter. čime je potvrđena hipoteza o doprinosu klastera unapređenju izvoznih performansi i mogućnostima uključivanja MSP u lance snabdevanja velikih MNK. L I T E R AT U R A 1. Fakultet za ekonomiju. smanjenje troškova i rast produktivnosti. omogućava im pristup potrebnim stručnjacima sa mnogo manje poteškoća. Ilić. Tržište radne snage koje se formira u okviru klastera. Paraušić. Formiranje klastera bi moglo da ima ključnu ulogu u ostvarivanju potencijalnih ekonomskih efekata investicija stranih kompanija u Srbiju. inovativnosti i konkurentnosti sektora MSP. zajedničko prevazilaženje poteškoća u uvođenju sistema za upravljanje kvalitetom i primeni ISO standarda. br. konkurentnost. unapređenje poslovnih i izvoznih performansi.geografskoj blizini i uspostavljenim odnosima saradnje. i uključese u njihove globalne mreže. veću iskorišćenost kapaciteta svih učesnika u lancu snabdevanja. (1990) 2. veština i informacija. obezbeđivanje sredstava za modernizaciju opreme i tehnološki razvoj. proizvodnom specijalizacijom i vertikalnom integracijom. prema kojoj klasteri u velikoj meri doprinose kreiranju ambijenta pogodnog za razvoj produktivnosti.3. MSP u odabranim klasterima su preuzela ulogu subproizvođača i kooperanata velikih preduzeća. ”Kreiranje nove konkurentske strategije privrede Srbije”. Iskustvo nas uči da treba preuzimati uspešna rešenja rarvijenijih ekonomija. ”Industrijski menađment”.E. Ulaskom u sisteme multinacionalnih giganata. Beograd. Udruživanjem. kreiranje novih radnih mesta. kao i činjenica da su u posmatranim evropskim zemljama najdinamičniji i ekonomski najuspešniji sektori oni u kojima postoje uspešni klasteri. veću difuziju inovacija i razvoj tehnologije.M.M. stvorili bi se uslovi za uključivanje srpskih MSP u lance snabdevanja MNK. Sve navedeno. U predhodnim periodima taj aspekt regionalnog razvoja je bio dosta zanemarivan.(2003) 4. govori u prilog postavljenoj hipotezi. MSP u analiziranim klasterima lakše razmenjuju znanja i veštine i zadovoljavaju tražnju za neophodnim inputima. (2006) Seminarski rad 23 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . Sigurno treba voditi računa i o ravnomernom razvoju svih regiona Republike Srbije uzimajući u obzir specifi čnosti svakog pojedinačnog regiona. (2008) 3. Proizvodnom specijalizacijom i vertikalnom integracijom u lancima snabdevanja. New York. povećao bi se stepen iskorišćenosti kapaciteta domaćih preduzeća. rast produktivnosti i konkurentnosti.E. što je imalo za posledicu povećanje stepena iskorišćenosti njihovih kapaciteta. Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu. Suočavanje sa konkurencijom u vidu moćnih MNK moglo bi biti pogubno za izolovana domaća MSP. finansije i administraciju”. Porter. ”O konkurenciji”. Ekonomske teme. poslovne i izvozne performanse.V. kao i njihova produktivnost. usled čega bi srpski proizvođači i dobavljači mogli da odgovore zahtevima stranih kompanija. ”The Competitive Advantage of Nations”The Free Press.

”Uticaj klastera na konkurentnost i regionalni razvoj industrije” Ekonomske teme. (2011)..E.(2009).org/external/pubs/ft/weo/2009/027weodata/index. 8.com/david_cv/tciconference_2003. Đurašević.G. 6.aspx 10.(2008) 7. Harvard Business Review.Jovanović.” Menadžment turističke destinacuje” Univerzitet Singidunum. http://www.5. novembar-decembar. (1998). ”Odnos destinacije u klastera. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Porter M. . Bošković. redaktor.”Clusters and the New Economics of Competition. http://www. Seminarski rad 24 2015 Klasteri kao podrška malim i srednjim preduzećima . br. http://www. Nacionalna agencija za regionalni razvoj.FTHM.J.pdf 9. u: Popesku. Agencija za privredne register.ikea/Facts_and_figures/index.Beograd.A.nordfors.html 11.S.imf.1.