You are on page 1of 6

Kod četvorotaktnih motora jedan radni ciklus se

odvije u toku četiri takta. Pod pojmom takt


podrazumeva se onaj deo radnog ciklusa koji se
odvije u toku jednog hoda klipa. Hod klipa
predstavlja pomeranje klipa od jednog do drugog
krajneg položaja. U krajnim položajima brzina klipa
je jednaka nuli, pa se zato krajni položaji klipa
nazivaju i mrtvim tačkama. Spoljašnja mrtva tačka
je onaj krajni položaj klipa, koji je najudaljeniji od
ose kolenastog vratila (SMT). Krajni položaj klipa,
koji je najbliži osi kolenastog vratila naziva se
unutrašnja mrtva tačka (UMT).Teorijski ciklus četvototaktnog motora
definisao je 1862. godine Bo d’Roše (Aphonse Beau de Rochas). On je
prvi ukazao na potrebu sabijanja smeše pre procesa sagorevanja.
Međutim, prvi realizator i tvorac četvorotaktnog motora je nemački
iženjer Nicolaus August Otto (rođen 14.06.1832 u Holzausenu, a umro
26.01.1891 u Cologneu).

Na drugoj svetskoj izložbi u Parizu 1867. godine


Nicolaus Otto i Eugen Langen (1833-1895) su
prikazali motor (poznat pod nazivom atmosferski
motor), koji je radio na svetleći gas i imao za 30%
veći stepen iskorišćenja od do tada poznatog
Lenoirovog motora. Iako, je Otto imao veliki uspeh
sa atmosferskim motorom, ipak on je smatrao da
nije pronašao pouzdan i efikasan motor. Zato, je on
tražio poboljšanja svog atmosferskog motora i
konačno je na trećoj svetskoj izložbi u Parizu 1876
prikazao motor koji je radio na četvorotaknom
principu i davao snagu od 3 KS. Poznati nemački
inženjer Wilhelm Maybach (1846-1929) brzo je usavršio njegovu
konstrukciju i već krajem 1976 godine bio je proizveden u znatnim
količinama.

Genijalna inovacija bila je odmah široko prihvaćena u praksi. Nastala


je konkurencija u njenom usavršanjanju, a kao posledica toga ubrzo je
došlo do poboljšanja ne samo energetskih nego i brzinskih
karakteristika motora. Motor je dobio široku primenu, a autor je
doživeo da se proizvede motor snage od 100 KS.

Prema osnovnim delovima konstrukcije, principu rada i zakonu izmene


pritiska u ci- lindru ovaj motor je sličan nekim konstrukcijama
današnjih motora, čime se i objašnjava današnji naziv oto motora.
Radni ciklus četvorotaknog oto motora čine taktovi:

Za vreme takta usisavanja klip se kreće od SMT do


UMT. Za to
vreme je
posredstvom
razvodnog
mehanizma
otvoren
usisni ventil i
cilindar se
puni svežom
smešom
(smeša
goriva i
vazduha).
U taktu sabijanja razvodni mehanizam drži zatvorena oba ventila
(usisni, izduvni), klip se kreće od UMT prema SMT. Smeša se sabija,
usled čega joj raste pritisak i temperatura.

Kad klip dođe u SMT sabijena smeša se pali pomoću električne varnice
i nastaje sagorevanje smeše.

Produkti sagorevanja deluju na klip i pomeraju ga prema UMT,


stvarajući koristan rad. Ovo je znači radni takt.

Dolaskom klipa u UMT radno telo je


odalo najveći deo energije pa se
posredstvom razvodnog mehanizma
otvara izduvni ventil i radno telo se
odvodi u atmosferu. Kretanjem klipa
prema SMT vrši se popotpunije
istiskivanje radnog tela. Dolaskom
klipa u SMT završava se radni ciklus
četvorotaktnog oto motor. Rad
motora se nastavlja istovetnim
sledećim ciklusom
Za vreme izvođenja radnog ciklusa nad radnim
telom je izvršilo mnoštvo uzastopnih promena
stanja radnog tela (promena pritiska,
temperature i zapremine), Sve te promene
stanja radnog tela izvode se po nekom
uređenom redosledu i njihovim ostvarivanjem
izvršeno je unošenje sveže smeše u
unutrašnjost cilindra, njeno sabijanje, paljenje,
sagorevanje, širenje nastalih produkata
sagorevanja i njihovo udaljavanje iz cilindra.
Znači, sve promene stanja radnog tela koje se
odvijaju za vreme četiri takta mogu se
grupisati u promene:

• kojima se vrši prces usisavanja svežeg


punjenja,

• kojima se vrši proces sabijanja svežeg


punjenja,

• kojima se izvodi proces paljenja i


sagorevanja sabijene smeše,

• kojima se izvodi proces širenja


nastalih produkata sagorevanja,

kojima se vrši proces udaljavanja


(izduvavanja) produkata sagorevanja

Iz navedenog se vidi da radni ciklus četvorotaktnih motora se sastoji od


četiri takta i šest procesa, tj. taktovi i procesi se međusobno razlikuju.
Početak i kraj takta nastaje i završava se u trenutku kada se klip nađe
u nekom od krajnjih njegovih položaja (SMT i UMT) i traje 1800 obrtaja
kolenastog vratila, dok procesi u stvarnim radnim ciklusima motora (u
cilju boljeg punjenja cilindra, potpunijeg sagorevanja i odstranjenja
produkata) ne nastaju u trenutku kada se klip nalazi u krajnim
položajima, tako da se izvode za različite uglove od 1800 obrtaja
kolenastog vratila. Usisni ventil se otvara pre nego što klip dođe u SMT
u taktu izduvavanja, kada praktično počinje proces usisavanja.
Dolaskom klipa u SMT nastaje takt usisavanja, a produžava se proces
usisavanja. Takt usisavanja se završava dolaskom klipa u UMT, nastaje
takt sabijanja, a još se ne završava proces usisavanja. Završetak
procesa usisavanja nastaje zatvaranjem usisnog ventila, a što se
ostvaruje u toku takta sabijanja, u trenutku kada pritisak u cilindru
dostigne vrednost pritiska okoline (usisavanje trajalo više od 1800
obrtaja kolenastog vratlila). Završetkom procesa usisavanja, produžava
se takt sabijanja i negde pre dolaska klipa u SMT pojavljuje se varnica
na svećici, kada nastaje proces paljenja i sagorevanja, a produžava se
takt sabijanja. Dolaskom klipa u SMT završava se takt i proces
sabijanja (proces sabijanja se izveo za manje od 1800), a produžava se
proces sagorevanja. Daljim kretanjem klipa prema UMT nastaje takt i
proces širenja uz produžetak procesa sagorevanja. Tokom takta i
procesa širenja završava se proces sagorevanja i pre nego što klip
dođe u UMT otvara se izduvni ventil, kada nastaje proces izduvavanja,
a nastavlja se proces i takt širenja. Dolaskom klipa u UMT završava se
takt i proces širenja, nastaje takt izduvavanja i produžava se proces
izduvavanja. Kretanjem klipa prema SMT u taktu izduvavanja produkti
sagorevanja se klipom istiskuju kroz otvoren izduvni ventil. Pre dolaska
klipa u SMT otvara se usisni ventil, nastaje proces usisavanja, a
produžava se takt i proces izduvavanja. U SMT završava se takt
izduvavanja a produžava se proces izduvavanja i proces usisavanja.
Nešto posle SMT u taktu i procesu usisavanja zatvara se izduvni ventil,
kada se završava i proces izduvavanja, odnosno jedan radni ciklus. Ako
se pažljivo prati rečeno primetiće se da kada se klip nalazi u oblasti
SMT istovremeno su otvorena oba ventila (usisni i izduvni), a što je
poznato pod nazivom ”preklop ventila”.
Sl. grafički prikaz toka taktova i procesa u radnom ciklusu
četvorotaktnog motora.