You are on page 1of 8

Hemija

1. Opta hemija........................................................................................................................................ 2
1. Uvod. Opta hemija. Osnovni hemijski pojmovi...................................................................................... 2
2. Struktura supstance.............................................................................................................................. 3
3. Hemijske veze...................................................................................................................................... 3
4. Hemijske reakcije................................................................................................................................. 3
2. Neorganska hemija............................................................................................................................... 5
5. Periodni sistem elemenata.................................................................................................................... 5
6. Klasifikacija neorganskih jedinjenja........................................................................................................ 5
3. Organska hemija................................................................................................................................... 7
7. Klasifikacija organskih jedinjenja............................................................................................................ 7
8. Bioloki vana jedinjenja....................................................................................................................... 7

1/8

1. Opta hemija
1. Uvod. Opta hemija. Osnovni hemijski pojmovi
Egipatska re kme crna zemlja ili sveta boanska vetina (oblast sa plodnom zemljom pored Nila, naziv koji je
vladao i za Egipat uopte).
Grka re (khymeia) topiti metal

Persijska re kimia zlato

Hemija je jedna od fundamentalnih i prirodnih nauka.

Eksperimentalna je i teorijska nauka.

Hemija je prirodna nauka koja prouava grau i osobine supstanci, kao i promene koje mogu zadesiti supstanciju
zajedno sa zakonitostima po kojima se te promene deavaju (reakcije...).

Grubo se deli na tri grane: opta hemija, neorganska hemija i organska hemija. Postoji vie podela i ue specijalizovanih
grana hemije (biohemija, fizika hemija, analitika hemija...).

Materija se javlja u dva oblika:

sustanca,

fiziko polje.

Sustanca je izgraena od atoma-elemenata,molekula-jedinjenja itd, dok fiziko polje (gravitaciono, magnetno,


elektrino) predstavlja medijum (prostor) u kom se dogaa odreena vrsta interakcija-posrednik u meusobnom
delovanju.

Atomi se sastoje iz jezgra i omotaa.U jezgru se nalaze protoni i neutroni, a u omotau elektroni. Molekuli se sastoje iz
atoma. Kobinacijom elemenata atoma nastaju molekuli, to jest odreena jedinjenja. Elementi-atomi se mogu raznim
tipovima hemijskih veza povezati i graditi odreene molekule. Kada neka jedinjenja ili elementi stupe u kontakt pod
odreenim uslovima dobija se neka novo jedinjenje, desila se hemijska reakcija. Hemijska promena je izvrena.
Supstance koje reaguju su reaktanti, a ove koje nastaju su proizvodi te reakcije.

Hemijske formule slue za oznaavanje molekula hemijskih elemenata.

2/8

Svaki simbol oznaava odreeni element, kao i jedan njegov atom.

Hemijske jednaine predstavljaju simboliki prikaz hemijske reakcije.

Bitni pojmovi su: relativana atomska i molekulska masa, koliina supstance, molarna masa itd.

U osnovne zakone ubrajamo: Zakon o odranju mase, Zakon stalnih odnosa masa, Zakon spojenih masa, Zakon
umnoenih odnosa masa, Zakon stalnih zapreminskih odnosa, Avogadrov zakon.

Simboliki prikaz hemijske reakcije

2. Struktura supstance
Za razliku od jedinjenja iji su sastojci uvek sjedinjeni u istim odnosima (npr. voda kao molekul se sastoji od dva atoma
vodonika i jednog atoma kiseonika), smee ne moraju imati stalan sastav.
Robert Bunzen 1846. godine dokazuje da je vazduh smea, jer odnos kiseonika i azota u vazduhu nije uvek isti.
Kada se fino usitnjene estice jedne ili vie supstanci ravnomerno raspodele izmeu estica druge supstance, dobija se
disperzioni sistem (rastvor).
Prema veliini estica disperzione faze, disperzioni sitemi se dele na :grube, koloidne i molekulske disperzione sisteme.
Stepen disocijacije slui za izraavanje jaine elektrolita.
Definie se kao odnos broja molekula disososvanih na jone i ukupnog broja molekula koji su uneti u rastvor.

3. Hemijske veze
Atomi drugih elementa se pri obinim uslovima ne nalaze u vidu slobodnih atoma u prirodi. Atomi se sjedinjavaju u
sloenije celine zvane molekuli. Sile koje u molekulima i drugim sistemima dre atome na okupu nazivaju se hemijske
veze.
Reaktivnost hemijskih elemenata moe se objasniti time to njihovi atomi nemaju elektronima popunjen najvii
energetski nivo. Za hemijsku vezu je bitan valentni nivo, nivo najvie energije. Atomi, gradei molekule uz pomo
hemijske veze, grade stabilniji i energetski povoljniji molekul.
Pri hemijskim reakcijama,gradei hemijsku vezu,oni tee da postignu energetski najpovoljniju konfiguraciju plemenitog
gasa koji im je u periodnom sistemu najblii.Pri tome dolazi do smanjenja ukupne energije sistema.
Elektronegativnost karakterie sposobnost atoma odreenog elementa da u molekulu privlai zajednike elektronske
parove sa drugim atomima.
Energija koja je potrebna za udaljavanje elektrona iz najvieg energetskog nivoa atoma u gasovitom stanju naziva se
energija jonizacije (Ej).
Afinitet prema elektronu je energija koja se oslobaa (ili vee) pri vezivanju elektrona za atom u gasovitom stanju;
jednostavnije reeno, potreba (tenja) odreenih elemenata da veu elektron, tj. popune upranjeno mesto u svom
omotau.

4. Hemijske reakcije

3/8

Klasifikaciju moemo izvriti na razliite naine: broj polaznih i krajnjih supstanci, brzina reakcije, energetski efekti itd.
Svaka hemijska promena praena je promenom energetskog stanja reakcionog sistema. U hemiji se dosta izuava
promena toplotne energije sistema pri hemijskim reakcijama. Grana hemije koja se bavi tim istraivanjima se zove
termohemija. Pored toplotnih efekata, vano obeleje hemijske reakcije je i njena brzina. Poznavanje brzine hemijskih
reakcija, kao i faktora koji na nju utiu, bitno je u pronalaenju optimalnih uslova za voenje hemijskih procesa u
laboratoriji i hemijskoj industriji. Grana hemije koja izuava brzinu hemijskih reakcija naziva se hemijska kinetika.
Supstance koje u malim koliinama menjaju brzinu hemijske reakcije, a same se pri tome hemijski ne menjaju, nazivaju
se katalizatori. Kod reverzibilnih (povratnih) procesa, to je oznaeno u jednaini reakcije strelicama koje idu u dva
smera, hemijska ravnotea predstavlja uravnoteavanje procesa, odnosno brzine reakcije sleva udesno v(1) i obrnuto,
zdesna nalevo v(2). (K) predstavlja konstantu ravnotee. (k) konstanta brzine zavisi od temperature.

4/8

2. Neorganska hemija
5. Periodni sistem elemenata
Periodni sistem elemenata je stvorio ruski hemiar D. I. Mendeljejev (18341907), 1869 godine.
Periodni sistem elemenata ini 118 elemenata koji se meusobno razlikuju po nekim fizikim i hemijskim osobinama.
Elementi linih osobina stavljani su u iste grupe. Meutim, ponekad je razlika izmeu dva elementa iste grupe vea
nego dva susedna elementa periode (primer). Zbog toga se elementi prema svojim hemijskim i fizikim osobinama
svrstvaju u neke ire skupove. Elementi istog skupa su obojeni istom bojom.
Osnovna podela elemenata jeste ne metale i nemetale. Podela je izvrena na osnovu nekoliko karakteristika:

hemijskih osobina oksida nemetali grade kisele okside (anhidride kiselina), a metali bazne (anhidride baza);
boja i sjaj gotovo svi metali su sivi (bakar, cezijum, zlato su klasini izuzeci) i imaju metalan sjaj (potie od
slobodnih elektrona u kristalnim reetkama metakla metalna veza);
provodljivost toplote i elektriciteta metali su dobri provodnici, nasuprot nemetalima...

Jasno je da neki elementi ne mogu biti svrstani ni u jednu od ove dve grupe i da su takoe uoljive znaajne razlike
izmeu pojedinih manjih grupa unutar metala i nemetala.

Plemeniti gasovi, kao hemijski inertni, ne ulaze u ove podele.


Amfoterni elementi

Elementi sredine PSE pokazuju i osobine nemetala i osobine metala. Ovi elementi esto reaguju i sa kiselinama i sa
bazama. Njihovi hidroksidi pokazuju osobine i kiselina i baza. Sa jaim bazama grade soli i ponaaju se kao kiseline, a sa
jaim kiselinama se ponaaju kao baze. I oni se mogu podeliti u dve grupe.
U metaloide spadaju elementi B, Si, Ge, As, Se, Sb, Te, At. I pored toga to pokazuju amfoteran karakter, ovi elementi
imaju vie slinosti sa nemetalima. Grade vrlo slabe kiseline, koje se esto ne rastvaraju u vodi. Izmeu svojih atoma
mogu da grade kovalentne veze, kao i sa nekim nemetalima. Poluprovodnici su, a metalni sjaj im se razlikuje u
zavisnosti od alotropske modifikcije. I izmeu njih se uoavaju neke razlike. Tako As, Se, Si pokazuju mnogo srodnosti
sa nemetalima, a Sb, Ge manje.
Druga grupa amfoternih elemenata pokazuje vie slinosti sa metalima. U ovu grupu spadaju Be, Zn, Al, Ga, In, Tl, Sn,
Pb, Bi, Po. Grade veinom jonska jedinjenja. Teko ili nikako se uspostavlja kovalentna veza izmeu dva atoma jednog
istog elementa. Hidroksidi su im amfoterni. Imaju metalni sjaj. Ukoliko imaju vie valenci, jedinjenja kod kojih je
valenca manja pokazuju vie slinosti sa jedinjenjima metala.

6. Klasifikacija neorganskih jedinjenja

Jednostavni sastoje se od istih elemenata.


Kompleksni se sastoje iz razliitih elemenata mogu se razloiti na elemente.
Oksidi Sastoje se iz dva elementa, od kojih je jedan kiseonik.
Baze sastoje se iz metala i hidroksilne grupe, mada jo neka jedinjenja mogu pokazati bazni karakter.
Kiseline sastoje se iz vodonika i kiselinskog ostatka, mada po teoriji kiselina i baza jo neka jedinjenja takoe mogu
pokazati kiseli karakter.

5/8

Soli su jedinjenja nastala u reakcijama kiselina i baza, gde su se sjedinili odreeni metal i kiselinski ostatak.
Soli se dobijaju na nekoliko naina:

metal + nemetal so
metal + kiselina so + vodonik
metalni oksid + kiselina so + voda
baza + kiselina so + voda (neutralizacija)
jonska izmena
istiskivanje slabije kiseline jaom

Hidridima se nazivaju sva binarna jedinjenja vodonika sa veinom hemijskih elemenata.


Hidridi u kojima vodonik ima oksidacioni broj 1. Grade ih elementi vrlo niske elektronegativnosti (alkalni i
zemnoalkalni metali). Svi, osim Be i Mg, reaguju sa vodonikom pri zagrevanju.

6/8

3. Organska hemija
7. Klasifikacija organskih jedinjenja
Organska hemija je grana hemije koja se bavi naunim istraivanjem i ispitivanjem strukture, osobina, kompozicije,
reakcija, i pripreme (putem sinteze ili drugih stredstava) jedinjenja baziranih na ugljeniku (ugljovodoniku) i njihovih
derivata. Ta jedinjenja mogu da sadre znatan broj drugih elementa, ukljuujui vodonik, azot, kiseonik, fosfor, kao i
halogene, silicijum, sumpor...Organska jedinjenja formiraju bazu svih razliitih formi ivota na Zemlji.
Ugljovodonici:

Alkani CnH2n+2 (jednostruke veze)


Alkeni CnH2n (dvostruke veze)
Alkini CnH2n-2 (trostruke veze)

Alkoholi su organska jedinjenja s kiseonikom. Oni su takoe derivati alkana kod kojih je proton vodonika zamenjen OH
grupom. Opta formula alkohola je R-OH.
Aldehidi su organska jedinjenja sa kiseonikom, koja u svom molekulu sadre karbonilnu grupu kao funkcionalnu grupu.
Ketoni su organska jedinjenja sa kiseonikom koja sadre karbolnilnu keto grupu.
Ketoni nastaju oksidacijom sekudarnih alkohola. Opta ketona formula je: R1(CO)R2.
Estri dobijaju nazive u zavisnosti od toga koji je alkohol i koja kiselina reagovala.
Karboksilne kiseline
Funkcionalna grupa COOH

8. Bioloki vana jedinjenja


Re je o jedinjenjima vanim za ivot. iva bia se sastoje iz raznovrsnih organa, tkiva i elija, a elije su izgraene od
razliitih hemijskih jedinjenja.
Koja su to jedinjenja? Iz ega se ona sastoje? Kakva je njihova uloga u procesima koji se odvijaju u ivom svetu? Na sva
ova pitanja daje odgovor biohemija. Hemijska jedinjenja najvanija za iva bia su: proteini, ugljeni hidrati, masti i ulja.
Da bi preivela i rasla, ivim biima je potrebna odreena koliina razliitih supstancija:
hranljive materije a to su malopre pominjani ugljovodonici, proteini i masti ta organska jedinjenja biljke
proizvode fotosintezom, a ivotinje i ljudi uzimaju od njih;
vane su i pomone materije voda, minerali i vitamin; od njih samo vitamini pripadaju grupi biomolekula.

Bioloki vana jedinjenja su:


masti i ulja,
ugljeni hidrati (eeri),
belanevine (proteini),
vitamin,
nukleinske kiseline.

7/8

Nukleinske kiseline su makromolekuli iju jedinicu grae predstavljaju nukleotidi. Njih obrazuje:
jedan pentozni eer za koji je vezana fosfatna grupa i jedna azotna koja moe biti:
purinska: adenin ili guanine i
primidinska baza: citozin, timin ili uracil.

Proteini ili belanevine su veliki organski biomakromolekuli sastavljeni od aminokiselina, koje su poreane u linearne
lance i spojene meusobno peptidnim vezama izmeu ugljenikovog atoma i amino grupe dve aminokiseline.
Ugljeni hidrati ili eeri su najrasprostranjenija jedinjenja u ivom svetu. Prema stepenu sloenosti, dele se na:
monosaharide,
disaharide,
oligosaharide i
polisaharide.

Ime vitamin dao je poljski biohemiar Kazimierc Funk 1912. godine, izolujui kristalnu supstancu iz pirina. Vita na
latinskom znai ivot, amin znai Amin; mislilo se da vitamini pripadaju aminima, to naravno nije tano, ali je ime
ostalo do dan-danas. Fizioloki su bitna bioloka jedinjenja. Svaki vitamin ima svoju ulogu. Moemo ih podeliti na
rastvorne u vodi (hidrosolubilni) B-kompleks+C-vitamin, i u mastima (D;E;K;A) liposolubilni.

8/8