You are on page 1of 8

О ПРИРОДИ СВЕТЛОСТИ

НАСТАВНИК – ГОСТ:
Доцент др Лидија Ђокић

24. мај, 2007. године


ПРИРОДА СВЕТЛОСТИ

• Светлост представља електромагнетско зрачење способно да


додирнувши мрежњачу људског ока изазове осећај виђења.
• Светлост се мора истовремено изучавати и као физичка и као
чулна појава.

• При кретању кроз


простор светлосно
зрачење егзистира у
виду електромагнетских
таласа.
• При сусрету са
материјалном средином
понаша се као скуп
енергијских честица
(кваната).
СВЕТЛОСНИ СПЕКТАР
ЕНЕРГИЈА ПРОСТОГ
ЕЛЕКТРОМАГНЕТСКОГ ЗРАЧЕЊА

E = h · f = h · c/λ
ОПТИЧКО ЗРАЧЕЊЕ

Таласне дужине оптичког зрачења:


102 – 106 nm

Оптичко зрачење састоји се од:


• Ултраљубичастог зрачења (100-400 nm),
• Видљивог зрачења или светлости (400-760 nm) и
• Инфрацрвеног зрачења (760-106 nm).
УЛТРАЉУБИЧАСТО И ИНФРАЦРВЕНО
ЗРАЧЕЊЕ

IR-A: λ = 760 - 1400 nm UV-A: λ = 315 - 400 nm


IR-B: λ = 1400 - 3000 nm UV-B: λ = 280 - 315 nm
IR-C: λ = 3000 - 106 nm UV-C: λ = 100 - 280 nm
ОСЕТЉИВОСТ ОКА
ТЕМПЕРАТУРА БОЈЕ СВЕТЛОСТИ

• На температури од 0º К
(-273º С) престаје свако
зрачење

• Загревањем од 0º К
тело почиње да емитује
зраке великих таласних
дужина

• На температури од
800º К почиње да
емитује светлост (црвену
светлост температуре
боје 800 К)