You are on page 1of 70

TEOFRAST

Karakteri

Prevod, komentar i predgovor
PETAR PEJČINOVIĆ

Naslov originala
ΘEOΦPAΦTOY HΘIKOI XAPAKTHPEΣ

www.bosnaunited.net
www.crowarez.org

2

Teofrastovi Karakteri su jedinstveni u istoriji književnosti. Njih su mnogi imitirali, ali ih
niko nikad nije nadmašio. To su mimička predstavljanja raznovrsnih karakternih mana ili
moralnih slabosti koje u sebi kriju i elemente komičnoga, zbog čega se ubrajaju u vrstu komične
literature, kakva se negovala u makedonskom periodu grčke književnosti. Aluzije na
savremene događaje koji se spominju u br. VIII i XXIII ukazuju na treću godinu 115.
Olimpijade (316. g. pre. n. e.) i delo je napisano u to vreme ili neposredno posle njega. U isto
vreme pada i procvat nove atičke komedije, čiji su najistaknutiji predstavnici Menandar,
Filemon, Difil i Poseidon. Ona se u prvom redu bavila slikanjem karaktera kakve nalazimo u
njezinim rimskim kopijama kod Plauta i Terencija.

3

njegov ga je učitelj Aristotel najpre nazvao Eufrast (onaj koji dobro govori). Moguće je da se Teofrast posle Platonove smrti 347. ali su zahvaljujući Teofrastovu ugledu posle godinu dana izgnanstva bili Prema jednoj anegdoti. pre. a kasnije Teofrast (koji kao bog govori). 370. Prva osnovna znanja dobio je u svom rodnom mestu od nekog Alkipa. vratio u Atinu. ali donose ne male detalje njegovih originalnih teorija. e. Kada se Aristotel posle Aleksandrove smrti 323. koja su mu za jačanje davali. kada je Aleksandar krunisan za kralja. Jedan od njih bio je i komediograf Menandar. zajedno sa Aristotelom povukao najpre u As. n. imenovao je Teofrasta za vođu i naslednika svoje peripatetičke škole. Teofrasta je zajedno sa ostalim filozofima iz Atine proterao neki Sofokle. 307. proglasio rodsko jakim a lezbijsko slatkim. čije je pravo ime bilo Tirtam1 (Tyrtamos). Prema tome. Prema Diogenu Laertiju ime Teofrast dao mu je čovek imenom Aristofan zbog njegovog božanstvenog govorničkog dara. od njegove ogromne književne zaostavštine u celosti do nas su došla samo tri dela i mnoštvo sitnih fragmenata iz nekoliko njegovih dela. e. ponovo je vraćena pre 334. n. možda je zbog političkih prilika otišao u Atinu. pre. nije teško naći. 2 On ga je postavio i za staratelja svome sinu i za naslednika svoje biblioteke. g. 5) o njegovom izboru za Aristotelova naslednika govori da ga je Aristotel na samrti posle dugog kolebanja između njega i Eudema preporučio za naslednika u prisustvu ovog poslednjeg zato što je od vrsta vina. Uzroke nestanka njegovih dela.. mislim. kao i nekoliko direktnih citata uzetih iz njegovih dela i mnoštvo navoda u obliku prepričavanja razasutih po svim vrstama antičkih dela. koja je bila srušena oko 357. 1 4 . . Najpre je bio učenik Platonov. Iako su ovi dokumenti fragmentarni. pre. a kasnije u Stagiru. Dva puta je sudelovao u izgonu tirana iz svog rodnog mesta. rođen je kao i pesnikinja Sapfa na ostrvu Lezbosu u gradu Eresu oko god. 2 Anegdota kod Aula Gelija (XIII. God.000 učenika u toku 34 godine njegove uprave pohađalo njegova predavanja. n. ali ga je još pre njegove smrti napustio i prešao u Aristotelovu školu. god. odakle se zajedno sa Aristotelom 335. g.Otac mu je bio valjač sukna. Oni pokazuju da je Teofrast u kasnijim stolećima smatran priznatim autoritetom i oni potvrđuju da su njegova glavna nastojanja bila posvećena daljem razvoju i sistematizaciji učenja njegova učitelja Aristotela. koja je verovatno kasnije nastala. Pošto se uglavnom zanimao istim temama kojima i njegov učitelj Aristotel. e.PREDGOVOR TEOFRAST Teško se može naći u svetskoj književnosti pisac s čijom se književnom zaostavštinom sudbina tako nemilosrdno i maćehinski poigrala kao što je učinila sa ogromnim opusom peripatetičara Teofrasta. zatim u Mitilenu. g. gde je Aristotel bio učitelj mladom Aleksandru. i demokratija. Pričaju da je vise od 2. e. nisu bez vrednosti. njegova su dela ostala u senci Aristotelovih i tokom prohujalih vekova su propala tako da su za nas zauvek izgubljena. g. što je sve dokaz kako je učenik bio prirastao srcu svoga učitelja.. n. zatim je zajedno sa svojim učiteljem otišao u Halkidu. Iako je u antici bio jedan od najcitiranijih pisaca i mada su nam antički pisci ostavili iscrpan spisak njegovih dela iz gotovo svih oblasti kojima su se grčki i rimski pisci bavili. pred progonom sveštenika povukao iz javnog života i preselio u Halkidu. U to vreme je Teofrast boravio na Lezbosu. Teofrast. g. O Teofrastu najviše podataka ostavio nam je Diogen Laertije u svom delu Životi i mišljenja istaknutih filozofa. pre. koji se sa svojom prvom komedijom pojavio posle godinu dana nakon konačnog trijumfa Makedonaca kod Kranona 321.

petrografija. Iako iz ove oblasti u celini nije ostalo sačuvano nijedno Teofrastovo delo. medicina i dr. Škola je uživala veliki ugled ne samo kod atinskih građana nego i kod inostranih vladara Kasandra i Ptolemeja. koji ga je kao preziratelja vere bio optužio. U objašnjavanju mnogih prirodnih pojava ne oslanja se na tuđa mišljenja. Njegove rasprave o logici u stvari su dopune i ispravke Aristotelova dela Organon. Dionisija Halikarnašanina i Kvintilijana. zatim prirodnih nauka. U prirodnim naukama on ne spominje samo pojave nego ih i objašnjava. I dva moćna vladara onoga vremena Kasandar Makedonski i Ptolemej Egipatski ukazivali su mu posebno poštovanje. metali. Nijedan nije voleo parataktičnu rečeničnu 3 U Atini je Teofrast bio toliko popularan da je neki Atinjanin imenom Agonid. ekonomija. ispratili su ga gotovo svi Atinjani do groba u vrtu gde se nalazila peripatetička škola u kojoj je on predavao. o kojima ćemo kasnije govoriti. biljke smatra živim bićima i uči da biljke treba objašnjavati prema njihovim delovima. Teofrast je ipak najsamostalniji u opisivanju biljnih vrsta i smatra se začetnikom tog dela nauke. 4 Iako bi se iz predgovora Karakterima. Iz ovog bogatog opusa u celosti je do nas došlo devet knjiga Istorije biljaka i šest knjiga Uzroka biljaka i satirično komična zbirka Karakteri. psihologija. sam zbog bezboštva bio optužen. kao što su analitika. mogu se bar donekle rekonstruisati njegovi pogledi o ovim pitanjima. Isto tako i njegovo ogromno književno delo pokazuje istu univerzalnost kao i dela njegovog učitelja a srodnost predmeta koje su oni obrađivali uočljiva je iz čestih ponavljanja sličnih naziva njihovih dela. vetrovi. Kao i Aristotel. Oba raspravljaju o istim opštim temama kojima se govornik mora baviti i o svakidašnjim izrazima u kojima se on mora vežbati.vraćeni u Atinu. poetika. uglavnom se uvek podudaraju sa Aristotelovim. psihologije. kao što su: logika. muzika. poetike i dr. iz njegovog se testamenta jasno vidi da uopšte nije potomstvo ostavio. istorija. Ono je izvršilo znatan uticaj na kasnije teoretičare retorike i književne teorije: Demetrija iz Falerona. etike. metafizika. U toj grani nauke on se najviše udaljio od svog učitelja Aristotela. kao što se Aristotel smatra začetnikom zoologije. retorike. religija. Kada je umro. On je opisao ako 500 biljnih vrsta. stoleću nastavio Andrija Cisalpin. fizika. obrađivalo je pitanja književne teorije i stila.3 Teofrast je ponovo zauzeo svoju nastavničku katedru i držao je s velikim ugledom sve do svoje smrti. g. n. retorika. Ni u jednoj drugoj disciplini Teofrast nije tako zavisio od svog učitelja kao u retorici i teoriji književnosti te nauci o stilu. g. topika. politika. Njegov testament koji donosi Diogen Laertije je vrlo važan istorijski dokumenat. koja je napisana u šesnaest knjiga.4 Teofrast je vodio školu sve do svoje smrti negde oko 287. meteorologija. e. i 286. U tom pogledu on se poprilično udaljio od svog učitelja Aristotela. Njegovo delo O stilu. moglo zaključiti da je Teofrast imao muških potomaka. i tema. većim svojim delom sačuvana. Njegovo je učenje o biljkama u 16. rađanju i životu. U fizici je Teofrast poučavao da postoji onoliko vrsta kretanja koliko i kategorija. jer ga nigde ne spominje. otprilike između 288. koje je izuzev nekoliko citiranih odlomaka potpuno izgubljeno. Mada je bio metik (doseljenik). Teofirastovi pogledi. nego ih samostalno rasuđuje i objašnjava. iz doduše sporadičnih navoda njegovih dela iz ovog područja kod drugih pisaca i oskudnih direktnih citata. patologija. Iz njega doznajemo pored bezbroj drugih detalja i pravo stanje u peripatetičkoj školi. dok je Istorija fizike.. 5 . U svojim radovima o etici Teofrast poučava da se ljudska sreća zasniva ne samo na vrlini nego da na nju utiču i telesna i spoljna dobra. gde smo u njih sigurni. a Sofokle je zbog toga bio kažnjen globom od pet talenata. politika. Cicerona. pre. U nauci je Teofrast sledio svoga učitelja i ugledavši se na njega držao je predavanja iz najraznovrsnijih grana filozofije. uspeo je da stiče veliko imanje posredstvom Demetrija iz Falerona. mineralogija. Delo Metafizičke aporije (sumnje) sačuvano je okrnjeno i iskvareno. osobinama.

ovako se ne bi smelo tumačiti Teofrastovo mišljenje o ovom predmetu. bez obzira na mesto dugog. npr. . Obojica su preporučivali izbegavanje suvišnih metafora. koji je neukusnost stila ubrajao u pogreške „protiv prikladnosti“ (decorum . princip od fundamentalne važnosti. tj. predmet koji je Aristotel ostavio neobrađen u svojoj retorici.Ne smete sve reći tačno i potpuno. Kada on shvati šta ste vi propustili. U izgubljenoj raspravi O stilu (Peri lekseos) on je najjasnije odredio svoj položaj u ovoj naučnoj grani. Prema njegovoj koncepciji reč nije samo gramatička i logička jedinica nego i estetska kategorija jezičkog izraza. on će postati nešto vise od običnog slušaoca. Po ugledu na svog učitelja Aristotela shvatio je stil kao nedeljivu jedinicu. a ne karakterne crte odvojenih i individualnih vrsta stilova: uzvišenog. jer će se smatrati dovoljno pametnim zato što ste mu dali priliku da oproba svoju oštroumnost. pa mu je dodelio samo zabavnu ulogu.“6 Ovde je Teofrast izrekao jedan od suptilnih principa umetnosti. smatrao predstavnikom srednjeg stila i da taj podatak pretpostavlja da su u njegovoj koncepciji postojala i druga dva stila: uzvišeni i prosti. ono o čemu je raspravljao bili su opšti principi stila. I jedan i drugi su bili svesni velikog uticaja muzike za formiranje govornika. 430-400. Ovo je očit dokaz da je on pridavao veće značenje poeziji u obrazovanju govornika nego Aristotel. Peri ermenias. On često do najmanjih sitnica razrađuje i objašnjava pojedine postavke svoga učitelja. odnosno pobijanje i završetak. Dionisije Halikarnašanin spominje da je on Trasimaha. I ovde se Teofrast poveo za Aristotelom nasuprot Isokratu. teoriju čiji je začetnik Aristotel. preterano izveštačen jezik. On je delio Aristotelovo mišljenje o panegiričkom govorništvu pošto je smatrao da ono nema nikakva dodira i veze sa političkim životom. bolje rečeno. on će svedočiti u vašu korist i biće prema vama prijateljski raspoložen svedok. odnosno čitaoca. On je Jedna od njegovih konstatacija o lepoti reči koja je očuvana kod Dionisija Halikarnašanina i Demetrija glasi ovako: „Reči daju uživanje uhu i oku ili imaju uzvišene asocijacije ove vrste.. Zauzimanjem ovakvog stava on priznaje tri vrste govorništva. na primer. Reći sve znači proglasiti vašeg slušaoca glupim. On je. On je prvi uočio i na jasan način izložio promene u istorijskom stilu koje se zapažaju kod Herodota i Tukidida. prema tvrdnji Kvintilijana i Cicerona. kao da govorite nekoj budali. a Kvintilijan opet citira Teofrastovu izjavu da je čitanje pesnika za govornika vrlo korisno i da su to njegovo mišljenje mnogi u praksi sledili i drugima preporučivali. Ciceron govori da je Teofrast detaljnije nego Aristotel raspravljao o proznom ritmu. značenja i mentalnoj slici koju one izazivaju. Pored ovoga Demetrije spominje njegovo odbacivanje ritmičkih stopa na početku i završetku zavisne rečenice i njegovo zalaganje za upotrebu peonskog ritma u prozi7 da bi se postigla uzvišenost. Posve je verovatno da je Teofrast raspravljao i o četiri dela govora: uvod.: – UUU ili U– UU ili UU–U ili U U U – 5 6 . koji je bio pobornik jampskog i trohejskog ritma.to prepon). ostavite neke stvari vašem slušaocu da on zaključuje i dalje razvija. izlaganje. dokazivanje. koji je u najtešnjoj vezi sa svakom vrstom dobrog pisanja. Teofrast je dalje proširio Aristotelovo učenje o lepoti red govoreći da njihova lepota zavisi od zvuka. do najsitnijih detalja obradio onaj deo retorike koji se odnosi na izlaganje činjenica. vise su bili skloni rečeničnom periodu.strukturu. 7 Peon je stopa od četiri sloga. Međutim. srednjeg i prostog. Nigde nije tako jasno uočljivo njegovo psihološko zapažanje kao u njegovom zahtevu u pogledu umetnikovog ograničavanja i imaginativne kooperacije od strane slušaoca. U ovome Teofrast ide potpuno stopama Aristotelovim. tri kratka i jednog dugog. Ne sme se preći preko činjenice da je kasnija nauka od tri stila bila povezivana s njegovim imenom. jer Kvintilijan navodi njegovo učenje da se sadržaj za uvod mora tražiti u govoru protivnika. Demetrije takođe citira Teofrastovu definiciju neukusnog (to psyhron) u stilu kao nešto „što premašuje izraz prikladan misli“. pisca iz g.“ 6 Demetrije.5 Ipak to ne znači da su Teofrastova dela iz ovog područja bila samo odjek Aristotelovih misli.

da je Teofrast. čiji su najistaknutiji predstavnici Menandar. koja su zahvaljujući zubu vremena pretrpeli. kao što su Demosten. Difil i Poseidon. zbog čega se ubrajaju u vrstu komične literature. i verovatno je da je on upotrebio reč rete u ovom nearistotelovskom značenju. jasnoći. dok su prve tri moguće. Učeni švajcarski naučnik Isaak Kazaubon (Casaubonus). V. jasnoću. i samo jedan stil prikladan da obrađuje neki određen predmet pred naročitom publikom. Stephanus) svi slažu da ovo delo treba pripisati Teofrastu. Teofrast je svakako morao raspravljati o jezičkoj čistoći. Filemon. Aristotel je priznavao samo jednu vrlinu (arete) stila. Neke takve kategorije.) i delo je napisano u to vreme ili neposredno posle njega. jer je o njima raspravljao i Aristotel. naime stilske ukrase. Da je Teofrast autor Karaktera.smatrao da je Trasimah vrlo dobro objasnio karakterne crte srednjeg stila s tim što je izbegavao da se upušta u tumačenje drugih dvaju stilova. Pisci prvog stoleća literarne teorije i kritike u Rimu. Da li ovo podrazumeva ekskluzivnu listu od četiri odlike? Poslednja odlika je vrlo sumnjiva. pisac rasprave Ad Herennium. međutim. Njih su mnogi imitirali. Eustatije Bizantinac) i sam sadržaj sačuvanih Karaktera. kao i Aristotel. ali ih niko nikad nije nadmašio. jer se sa sigurnošću ne može pripisati Teofrastu. dokazuju svedočanstva mnogih starih pisaca (Diogen Laertije. bile su zgodna sredstva za razlikovanje kvaliteta takvih govornika. ali ne onu koju je Teofrast stavio kao četvrtu dobru odliku. Ciceron. kakva se negovala u makedonskom periodu grčke književnosti. sa malim se izuzetkom (P. 47. jasnoću. n. prikladnosti i ukrasnim elementima. tvrdi da on može imati latinski karakter (latinitas). npr. Nekim od njih može se naći trag kod Aristotela. izabrao četiri bitne vrline. toliko originalno da se oni mogu pripisati samo prvorazrednom spisateljskom talentu i u isto vreme najsuptilnijem posmatraču i poznavaocu ljudskih naravi iz vremena njihova nastanka. Dokaz da se njemu pripiše ova formula je odlomak iz Cicerona. jer je jezgro opisa karaktera i pored svih unakažavanja. koji su mnogobrojni. U isto vreme pada i procvat nove atičke komedije. koji je posedovao tako ogromno i široko poznavanje grčke literature da je u svojim opširnim komentarima grčkih pisaca sva navedena mesta po pamćenju citirao. pripisuje ovo delo Teofrastu i izjavljuje da je to „knjižica koja se zlatom ne može platiti". Ona se u prvom redu bavila slikanjem karaktera kakve nalazimo u njezinim rimskim kopijama kod Plauta i Terencija. KARAKTERI Teofrastovi Karakteri su jedinstveni u istoriji književnosti. VIII i XXIII ukazuju na treću godinu 115. a ne vise. Suda. Aluzije na savremene događaje koji se spominju u br. Victorius i H. g. bilo bi vrlo interesantno doznati gde je izvor ovoj teoriji.virtutes). kao što su uzvišeni. a kad je reč o četiri stilske vrline (aretai . srednji i prosti stil. iskušenje je toliko da im se trag potraži u navedenom Teofrastovom delu Peri lekseos. Oseća se. Dionisije Halikarnašanin uveliko se služe formulama koje su se do njihova vremena dobro učvrstile. pre. Isokrat i Lisija. Kad se zna da je Ciceron vrlo aljkav u upotrebi tehničkih termina. koji. Sa pouzdanošću se može utvrditi da je učenje o tri stila nastalo u kasnijim vremenima kada se raspravljalo o stilovima raznih atičkih govornika sa ciljem da se oni imitiraju. Ovo bi se podudaralo sa Aristotelovim učenjem da tajna svake stilske vrline leži u držanju zlatne sredine (to meson). 7 . One očigledno vuku svoje poreklo iz ranijih grčkih izvora. I noviji istraživači. e. Olimpijade (316. prikladnost. To su mimička predstavljanja raznovrsnih karakternih mana ili moralnih slabosti koje u sebi kriju i elemente komičnoga. kad raspravlja o prostom stilu. Sporno je pitanje da li je on imao isključivu listu od četiri stilske odlike i da li ih je nazivao tim imenom (aretai) služeći se tako terminom u nearistotelovskom značenju.

kakvi bi trebalo biti pozitivni karakteri. neće poverovati da su moralni pokvarenjaci u Grčkoj u Teofrastovo vreme bili drugačiji nego što se susreću na svim meridijanima i u svim vremenima.9 Ton koji iz svakog retka ovih karaktera izbija je očigledno satiričan. podrugljiv. Binder. Theophrasts Charactere. međutim obim sačuvane knjižice koja je do nas došla odgovara obimu antičke knjige. tako da se iz navedenih reči iz mesta u predgovoru ne može ni naslutiti da je Teofrast nameravao dati dve galerije tipova. jedna koja je sadržavala dobre a druga lose karaktere. Pri pomnijem posmatranju izbora reči i izraza i stvarnog sadržaja. I kad bismo pretpostavili da on stavlja Grčku kao celinu nasuprot ostalim zemljama (u tom bi se smislu njegova tvrdnja mogla prihvatiti). 12 W. čijim ćemo se sadržajem najpre pozabaviti. 10 Pisac predgovora podvlači moralnu tendenciju. omladina treba da postane bolja. Neki autori misle da je delo u kome su predstavljeni dobri karakteri izgubljeno. on se čudi da se uprkos jednakosti i odgoja i klime u Grčkoj ipak susreću različiti karakteri i ne uviđa da je zahvaljujući krivo postavljenim premisama došao do takvog zaključka do kojega ga je mogla zavesti potpuna zaslepljenost i neznanje. Očito je da pisac predgovora govori samo o razlikama nacionalnih karaktera kad on za uzrok njihove razlike uzima klimu i odgoj. izuzev pisca predgovora. kako je već Hotinger (Hottinger) primetio. Edmonds smatra da su postojale dve knjige karaktera. ovi naslovi ne daju nikakva povoda za knjige različita sadržaja. ne može ni govoriti. Međutim. pošto se u Karakterima nigde ne govori o nacionalnim nego o individualnim karakterima. Edmonds (1941). a to se ne bi moglo spojiti sa opisivanjem dobrih karaktera. logički sklop i sadržaj u svim detaljima odlučno isključuju svaku paralelu dobrih i loših karaktera.kako to da mi. izbor reči i izraza. On uopšte ne shvata čemu služe ove slike karaktera. Pisac ovoga predgovora štaviše ne zna za predmet sadržaja ove knjige i pokazuje potpun nedostatak logike kad kaže na samom početku: „Već sam se ranije često čudio kada sam o tome razmišljao . u kojem bi odmah u početku jasno i glasno otkrio sadržaj i namenu svoga dela. Ovo se mišljenje naslanja na podatak koji se nalazi u spisku Teofrastovih dela koji navodi Diogen Laertije. tu se noviji autori mnogo razilaze u mišljenjima. Isto tako pisac predgovora obećava da će naslikati kako dobre tako i loše karaktere. šaljiv i smešan.“ Pri tom on nije mislio na razliku klimatskih prilika između Atike i Beotije. Tome je puno doprineo predgovor. kad dođe u pitanje integritet. međutim. smatra da on možda sadrži Teofrastovo jezgro. može se sa sigurnošću zaključiti da gotovo ništa ne proizlazi iz Teofrastovog pera.a možda se nikada neću ni prestati čuditi . kako kaže jedan od komentatora Karaktera12.11 na odgoj atinski i spartanski. koje je Teofrast uzimao iz svoje najbliže okoline. 47 i 48) Ethikoi harakteres i Harakteres ethikoi. kao i njegov ton. Pored toga. međutim nijedan stariji pisac ni jednom rečju ne ukazuje da su postojali pored loših karaktera i slike dobrih karaktera niti da je Teofrast imao nameru da ih opiše. 8 8 .8 koji prethodi delu. Prema ovome predgovoru pisac ovih Karaktera je imao nameru da naslika pored negativnih karaktera i pozitivne. Od Sontagove disertacije (1789) predgovor se smatra običnim falsifikatom. tendencija i samostalnost dela. nemamo istu vrstu običaja. 9 Edmonds smatra da je Teofrast napisao knjigu i o dobrim karakteristikama. teško se može poverovati da bi jedan pisac Teofrastova tipa unapred napisao predgovor za buduće delo.10 tako da se o nekom njihovom povezivanju sa ozbiljnim moralnim predstavljanjima.Međutim. gde se citiraju dve knjige (V. ovo ipak ne može izbrisati njegov nedostatak moći rasuđivanja. i pored toga što Grčka ima istu klimu i što se svi Grci jednako odgajaju. Iz opisa ovih karaktera može se zaključiti da je piscu loših karaktera bila tendencija komično-satirična i trebalo je da oni izazovu smeh. Međutim. 11 Edmondsovo rezonovanje da je Teofrast nasuprot klimi Grčke kao celine suprotstavljao klimu Babilona i Egipta je neprihvatljivo. Nijedan čovek. nema ni traga o ovim drugim ni u rukopisima ni u podacima starih pisaca i celi nacrt dela.

nisu poznati nikakvi Teofrastovi ni muški ni ženski potomci. 97. kako je već Kazaubon pokazao. oni smatraju. Neki istraživači smatraju da Teofrast. g.. neujednačenosti stila. Mada pisac govori o . O nekom posebnom prijateljstvu između Teofrasta i ovoga Polikla nema nikakvih podataka i njegovo je ime mogao samovoljno uzeti pisac predgovora. koji svoje početke ima zahvaliti peripatetičkoj filozofskoj školi. ipak se ne može prihvatiti mišljenje da ove slike naravi u svom jezgru nisu proizašle iz Teofrastova pera. rođen 1. kako ga je shvatio Kazaubon. 40. Ono je možda. mnogo zajedničkog sa analizom strasti koja se nalazi u Aristotelovoj Retorici. kakve se u tako velikom broju ne nalaze ni kod jednog antičkog pisca. Prema tome. Olimpijade. oni tvrde. Rostanji (Rostagni). kakav je bio Teofrast. uprkos svih ovih nepravilnosti. Teofrast je. međutim. godini. Grube. kako smo videli. ali se oni bitno razlikuju od Teofrastovih karaktera po tome što oni sadrže samo definicije i što služe za objašnjenje naučnih postavki. Uprkos mnogih unakazivanja. inače učitelj i prijatelj Menandrov. Među stvarne razloge koji pobijaju autentičnost predgovora treba dodati i odstupanja u njemu od stila i izraza Teofrastovih dela. Broj 99 je obično retorsko preterivanje i ne sme se uzeti kao izopačenost teksta. mnogobrojnih tekstova navedenih na pogrešnom mestu i potpunog nedostatka principa reda pojedinih opisa i stavljanja definicija ispred svakog karaktera. 9 .Dalje. Prema Diogenu Laertiju Teofrast nije preživeo 85. delo ima. Fos (Foss) da su u ovoj knjižici karaktera sadržani odlomci i izvodi iz jednog većeg Teofrastovog dela sličnog sadržaja iz područja etike. Ovaj predgovor ne može nam ništa određenije red o potpunosti i nepotpunosti dela. Teofrast je. kao i Plauta i Terencija. ispreturanih rečenica. kako bi im što bolje bilo omogućeno da zasnivaju svoje tvrdnje na čvrstim psihološkim temeljima. jer tvrdi da je prilikom pisanja dela imao 99 godina. na prvi pogled pokazuju kao mimička predstavljanja u kojima naslikan karakter govori i radi i koji se od dramskog oblika razlikuju samo tim što im nedostaje dijalog. E. vise puta odlikovali. Atkins. god. Teofrasta su makedonski prestolonaslednici Kasandar i Antipater. on je učinio Teofrasta mnogo starijim. pojedine konture moralnih karaktera nalaze se u delima Aristotelovim. živeo samo 85 godina (Diogen Leartije V. od kojih su mnoge tako manjkave i neodređene da bi se jedva mogle pripisati početniku a ne jednom oštroumnom čoveku. onda je pisac uvrh glave mogao imati 74 godine. Regenbogen. Pisac predgovora je mogao znati da je u Teofrastovo vreme živeo makedonski vojskovođa s tim imenom. međutim. Izraz hymon (naši) treba uzeti u kolektivnom smislu. dok se Teofrastovi Karakteri. smatraju da je trebalo da Karakteri posluže govornicima i piscima kao psihološka pomoć. u svojim finim opisima karaktera nije bio okrenut životu nego pozornici i novijoj komediji. a prema predgovoru on je Karaktere pisao u 99. kako smo videli. Hanou (Hanow) i H. ili kao potomstvo uopšte. Isto tako neprihvatljiva je hipoteza koju su lansirali Saupe (Sauppe). Olimpijade (ili u ovo vreme). kako znamo.našim“ sinovima. kako se vidi iz pomenutog testamenta kod Diogena Laertija. kako je već Kazaubon nagovestio. 115. Sentberi (Santsbury). za razumevanje nove atičke komedije. 1355 i dalje). Karakteri su nov književni rod. tako da su Karakteri. Ako su Karakteri. bili napisani 3. Upućivanje ovog predgovora određenom čoveku imenom Poliklu ne pridaje ništa njegovu autoritetu. činilo deo veće rasprave o retorici i trebalo je da popuni prazninu u Aristotelovom korpusu ljudskog znanja. od posebne važnosti. godinu. ni o prvobitnoj njegovoj nameni. Svoju tvrdnju oni temelje na činjenici da peripatetičari nisu ostavili nikakvih opisa karaktera. Neki noviji literarni istoričari. kao što smo malo pre spomenuli.

Sontag (Sonntag). G. zvanje i druge slučajne razlike. Kod Hrvata prvi je Karaketre preveo J. čime karakter osobite vrste ostaje živ i kao takav pred čitaocem stoji. pošto sam smatrao tekst P. Ciceron. kao i klasifikovanja samih karaktera. Terencije. Ovaj je prevod rađen prema J. Hoi (Halle) i Bader (Buder). izgleda da su tek prešli iz nižih društvenih slojeva u vise. a on je osobito uočljiv kod Grka Plutarha i Lukijana. nego čovek uopšte. da imaju jednu zajedničku tačku koja ih povezuje. Edmonds. 1879). O. i svaki tako naslikani individuum predstavlja opšti karakter. Njihov red je potpuno proizvoljan i srodni karakteri su potpuno jedan od drugog odvojeni. to su ljudi iz višeg društva. Horacije. Paskvali (Pasquali). u ovde opisanim karakterima. Teofrast je izvršio ogroman uticaj na kasnije grčke i rimske pisce. Širola (Bakar. koji je naslikan bez obzira na nacionalnost. izdala je Karaktere u prevodu dr Nikole Majnarića. E. ipak njegovi karakteri nisu Atinjani. dr Vilhelma Bindera (Wilhelm Binder). Erasistrata i druge. iako neki od njih. naročito sledbenike peripatetičke škole Stratona. čiji su glavni predstavnici Overberi (Overbury) i Erl (Earle). Prilikom prevođenja. Glavnu poteškoću za razumevanje i objašnjavanje ovih malih nedostataka Teofrastove umetnosti stvara nedostatak jednog principa u poretku opisa. iz njih bi se morala isključiti moralizatorska tendencija. Dilz (Diels). Petronije i Seneka. Među novijim piscima koji su se na njega ugledali u prvom redu treba spomenuti Francuza Labrijera (La Bruere). Kvintilijan. Ličnosti nižih društvenih slojeva. slobodnjaka ili robove. M. Rostanji. a njegov je uticaj prisutan i kod sledbenika drugih filozofskih pravaca. Plinije Stariji. Edmondsovu izdanju Theofrastu: Ethikoi harakteres. jer je njihov cilj samo zabava. njima su se bavili D. koji je pokušao naslikati običaje svoga naroda i svoga doba prema Teofrastu. u izdanju Meclera (Metzlera). Na više mesta. Prvi ih je preveo Dimitrije Aleksijević (Beograd. i to po pravilu imućni ili u najmanju ruku ljudi iz boljih kuća. pa je poredak takav da su zajedno stavljeni jedan do drugog karakteri koji nemaju međusobno ništa zajedničkog. ukratko. Sve i kad bi se na ove skice primenila Horacijeva izreka da „pesnici žele koristiti i razveseljavati“. i dr Pr. pored dva pomenuta izdanja. Hanou. M. Bloh (Bloch). Samo u jednoj tački ove slike karaktera imaju u sebi nešto specifično nacionalno. Zenona. F. Krol (Kroll). Ovaj cilj postiže Teofrast tim što pojedine crte moralnog zastranjenja obuhvata u zajedničkoj slici. Ast. G. a Matica hrvatska god. Teofrast nije uzimao kao predmet svojih slikanja. služio sam se prevodima prof. Mada je Teofrast pojedine crte uzimao neposredno iz atinskog života.Iz ovog proizlazi da i cilj ovih mimičkih predstavljanja nije didaktični nego estetski. A. Petar Pejčinović 10 . H. Od rimskih pisaca najviše su se njegovim delima koristili Plaut. pol. 1941 (Loeb Classical Library). Njegov se uticaj oseća i kod vizantijskih pisaca retorike i poetike. Regenbogen. Snicera (Schnitzer). 1880). Obilato sam se služio komentarima iz prva dva navedena dela. Stajnmeca (Steinmetz) uverljivijim i tačnijim. Uz već vise puta citiranog Kazaubona. U Engleskoj je njegovo delo podstaklo u XVII stoleću literaturu karaktera. starost. Ogroman je broj prevoda na svim evropskim jezicima. umesto da su svrstani jednim logičkim redom. npr. Fos. od kojih ću spomenuti samo neke. Marcijal. Od vremena renesanse pa sve do danas njegovi su Karakteri predmet izučavanja najeminentnijih klasičnih filologa. Vilamovic (Wilamovitz) i dr. a kod nas postoje tri prevoda Karaktera. To su pravi Atinjani. Navar (Navarre). odstupio sam od Edmondsova izdanja. u izdanju Langenštajta. J. O. Varon. 1947. V. koje još vise ukazuje na njihovo poreklo. M. Epikura i Poseidona (u logici i etici).

Pretpostavljam. njegovu prirodu i stanje do kojeg se on spušta. pokušati osvetliti ostale duševne sklonosti. rešio sam da opišem čime se pojedine grupe među njima u životu bave. zatim ću ocrtati licemera. pošto sam dolazio u dodir s mnogim ljudima različitih naravi i brižljivo međusobno upoređivao dobre i zle ljude. dalje. da će naši sinovi biti bolji ako im ostanu pisani dokumenti ove vrste. prelazim na samu stvar. 11 . Ja ću ti tačno izložiti koliko se vrsta karaktera među njima nalazi i šta oni u svakodnevnom životu rade.a možda se nikad neću ni prestati čuditi . kao što sam i odredio. međutim. Posle toga ću. ali bez prethodnih napomena i bez mnogo reči o predmetu. Tvoj će zadatak biti da pažljivo pratiš i dobro paziš da li pravo govorim. Sada. Polikle. Budu li njih uzeli za primere. Pošto već dugo vremena. nemamo istu vrstu običaja.kako to da mi.UVODNO RAZMATRANJE 1 2 3 4 5 Već sam se ranije često čudio kada sam o tome razmišljao . svi će se stalno kretati samo u društvu najobrazovanijih da ne bi iza njih zaostali. posmatram ljudsku prirodu. a sada mi je devedeset i devet godina. Počeću najpre sa licemerstvom i daću njegovu definiciju. Najpre ću predstaviti one koji teže za licemerstvom. Polikle. i pored toga što Grčka ima istu klimu i što se svi Grci jednako odgajaju.

Nikad ne priznaje da radi ono čime je upravo zauzet. „Reci to drugome“. drugo misle. „Zaprepašćen sam“. a preimućstva drugih uveličava i daje im i takva svojstva koja oni nemaju. i to u stvarima koje nisu potpuno očevidne i opipljive pokazuje se duhovitim. „potcenjivanja samog sebe“ tako i u njezinom širem smislu „pretvaranja i lažljivosti“. i to ne iz šaljivih. . Ljudima koji trpe nepravdu i zbog toga se ljute on govori mirno i hladnokrvno. on u lice obasipa hvalama ljude kojima je potajno postavio zamke. Najradije on poriče. sve što bi mu moglo pribaviti čast i poštovanje. zna se razmetati izrazima ove vrste: „Ne mogu to verovati“. „To je nepojmljivo“.prodaje li nešto. izjavljuje da ne prodaje. međutim. . Aristotel. U tom značenju ironičar svoja vlastita preimućstva umanjuje. U pitanju je vrsta lažljivaca koji se nikada ne pokazuju onakvi kakvi su. navodi da nije čuo ništa. Uopšte. Moramo se od ovih ne bezazlenih.LICEMJERSTVO 1 2 3 4 5 6 7 Izgleda da je licemerstvo. i to u svemu što oni protiv njega govore. na kraju. da je kasno i da se oseća bolestan. i „Kako ti kažeš. „Pazi ipak da ne budeš lakomislen“. iznosi da nije ništa video. a da je licemer čovek ovakvih osobina: On pristupa svojim protivnicima i bez ikakvog znaka mržnje u licu običava s njima govoriti.) Reč eironeia (ironija) nema uvek ono značenje koje se danas njoj pridaje. nego podmuklih karaktera čuvati vise nego samih zmija. da ga opišemo u opštim crtama. nego iz sebičnih pobuda. onome koji traži s njim hitan sastanak naređuje da ponovno dođe. on izjavljuje da nije bogat. Ona se danas često veže i za ljude koji jedno govore. pretvaranje dela i reči nȁgore. To mu polazi za rukom zato što „potcenjivanje 12 .je li šta video. kao što je i Sokrat činio. nego se i u dobru i u zlu uvek pretvaraju i svojom lukavošću varaju. tvrdi da prodaje. „Ja sam stvarno u neprilici da li da tebi ne poverujem ili da onome ne dam za pravo“.a ako ne prodaje.ako je nešto priznao. Obrate li mu se ljudi za zajam ili pomoć. .ako je nešto čuo. Oni kojima je ovo poslednje ponašanje prešlo u naviku predmet su Teofrastova slikanja. nego tvrdi da o tome još razmišlja i izgovara se da je upravo došao. to su pokvareni prepredenjaci i licemeri. on se ne izražava tako iz koristoljublja nego da bi izbegao naduveno samohvalisanje. postao je drugi čovek“. „Meni nije tako govorio“. da je o tome nekad iste misli gajio. drugi put da ne zna ništa. .“ Teofrast je pokušao predstaviti ironiju kako u njezinom užem smislu. trećom prilikom ostaje u čudu i. . tumači ovako definiciju (IV. Onoga koji se u sitnicama javno tako ponaša možemo nazvati prepredenim varalicom i on lako na se navlači prezir i mržnju. jednom rečju. izražava im svoje saosećanje kada su protiv njega izgubili parnicu. „Stvar mi izgleda besmislena“. izmišljotine i ponavljanja mogu se naći kod licemera. 13): „Ironičar koji umanjuje istinu očituje se kao čovek profinjenih navika. Naprotiv onaj koji ironiju umereno primenjuje. (Ovakve izreke. on se toga ne seća. . Ove su definicije verovatno u nekim elementima kopija definicija Aristotelovih.jednom tvrdi da će razmisliti. prema svojim napadačima milostivo postupa.

(Nap.) 13 . Odlomci u zagradama su po mišljenju većine komentatora kasnija dodavanja i ne mogu se smatrati autentičnim Teofrastovim tekstom. To važi za sva mesta koja su obeležena zagradama. prev.samog sebe“ slika kao „lažljivost" i kao bojazan pred iskrenošću kojoj nije ni najmanje stalo ako se u rđavom ruhu predstavi.

On“14 nešto govori. 11 U pozorištu od roba uzima jastučić i sam ga stavlja ispod . 1 13 Trem (prema Vitruviju V. koje onome koji se ulaguje donosi korist. govori da . Juče su te u tremu13 u zvezde kovali.Mu“ možda hladno. 5 Ljudima koji im dolaze u susret nareduje da zastanu da .“ 9 Naravno. tzv. a ulagivač je čovek ovih osobina: 2 Kad vrši dužnost pratioca. za svoje godine imaš crnu kosu. 14 Ulagivač poput roba naziva svog gospodara „On“.Mu“ je noga lepše građena od cipele. st.Mu“ tiho u uho.Mu“ da „Mu“ je kuća ukusno sagrađena.Ga“: „Najavio sam ‘Te. e. 11) je podug prekriven prostor sa stubovima na jednoj strani. 10 Među gostima je prvi koji hvali vino i neprestano ponavlja iste reči: „Kako se dobro kod tebe jede“. kao malo ko. sam ih donosi i daje ih u „Njegovu" prisustvu i.. a ne njegovim pravim imenom. 17 Prema Lukijanu (pro imag. 6 „Njegovoj" deci kupuje jabuke i kruške. kao da se od smeha ne može uzdržati..“ 3 I dok ovako govori..On“ napravi kakvu otrcanu šalu. pre. no uza sve to. n.II.Njim“ u kupovinu cipela... začepi ogrtačem usta. 16 Deo pijace na kojem su se prodavale životne namirnice i kućne potrepštine svih vrsta. ne skida oka s . jer je vladao običaj da rob najavljuje dolazak svog gospodara.. u kome je bila izložena na prodaju svakovrsna roba. 12 Govori . ULAGIVANJE Ulagivanje se može shvatiti kao neki sramni način ophođenja.. tvoje je ime bilo prvo i poslednje svima na jeziku. propraća to s primedbom: „Ovo je zaista ukusno“ i pita . Tim nazivom se nazivala i galerija slika u Atini. da je na slici17 odlično pogođen.On“ na putu da poseti kog od svojih prijatelja .Njega“ i onda kada s drugim čavrlja.Njega“..Ga“ nije li . neće li se nečim prigrnuti ili možda želi da „Ga“ u nešto umota...“ 4 A ako . ako . u prvom redu životne namirnice. a ako mu je vetar u kosu doneo slamčicu. on je takođe u stanju da sav zadihan donese sa ženske pijace16 životne namirnice. naročito ženskih. Tu je zajedno sedelo vise od trideset ljudi i kad se poveo razgovor ko je najbolji čovek. Zato je u prevodu ta reč pisana velikim slovom...On“ prestane govoriti.On“ druge sluša i dovikuje „bravo" kad .On“ prođe. a ako uzme nešto sa stola. naginje se i šapće .... 14 . skida mu dlačicu sa ogrtača. da „Mu“ je imanje divno obrađeno. on je brižljivo vadi napolje i smeškajući se dodaje: „Gle? Pošto te dva dana nisam video brada ti je dobro osedela. a hvali ga kada . šarena dvorana ili stoa poikilȇ u kojoj su kasnije filozof Zenon i njegovi naslednici držali predavanja i otuda potiče ime stoičari.napred žuri i viče: „Približuje ti se ‘On’15“. zatim se vraća i obaveštava . 8 Ako je . on se grohotom smeje. on govori: „Zar ne primećuješ s kakvim udivljenjem ljudi na te gledaju? To se u celom gradu samo tebi dešava. tepa im ove reči: „Potomci najčestitijeg tatice!" 7 Ide li s . 15 I ovde ulagivač preuzima ulogu roba. 6) portreti su bili u običaju u 4. ljubeći ih. dok ovako govori. naređuje drugima da ćute.

V. jer se prvi obično drži kakvog mecene. pa čak prelazi i u pogrdnu reč. e. u antičkoj literaturi prema Ateneju reč počinje dobijati pejorativno značenje. jer označuje najnižu vrstu parazita. pre. zatim u pogledu osoba kojima se oni klanjaju i odaju poštu. st. jer je. naprotiv. čini samo ono što drugima mora biti ugodno. Neke osobine ovog karaktera ima udvarač pod br. čini se. može se videti da ulagivač govori i čini ono zbog čega misli da će se dopasti. najzad u svojim postupcima ulagivač pristaje na sve. koje. jer ulagivač ima za cilj gramzivost. Teofrastu vise bilo stalo do komičnih scena. U prvom redu. doduše.) Etimologija reči kolaks (ulagivač) je dosta nejasna. ali se u mnogim crtama razlikuju. u samim opisima nisu vidljive i jasno izražene. Moguće je da ona u početku nije imala nikakvo prezrivo i pogrdno značenje. udvarač. Karakter prvoga zaslužuje prezir. naprotiv. U tome značenju je dao i Teofrast u definiciji karakterne crte ove vrste tipova. udvarač. dok kod drugoga odaje samo sujetu. n. Oba nastoje da se na svoj način ulaguju. svoje zadovoljenje nalazi u dopadanju. u pogledu cilja. Od 5. dok drugi nastoji da se dopada svima.13 (Ukratko. ulagivača i ulizice i počinje se pridavati ličnostima koje se odaju najnižim vrstama ulagivanja iz najnižih ličnih pobuda. a prepustio je čitaocima da sami zaključuju pobude koje njegovog ulagivača navode na takve postupke. ponižava se i nastoji da se radi dobiti dopadne. 15 . Na to ukazuje u najmanju ruku činjenica da su neki dvorani na Kipru nazivani kolakes (ulagivač).

Međutim reč aksios dosadljivac . počne pričati kako je sadašnja generacija mnogo gora od generacije ranijih vremena. Hekatombaion .maj 12. koju je bio oteo Had. ako Zevs podari više kiše.mart 10. Da bi se simbolički predstavilo izronjavanje Demetrove kćerke Persefone.februar 9. šta namerava na svom imanju sledeće godine zasejati. Komentatori koji grčku reč aksios prevode našom rečju . 16 .. Gamelion i (Leneon) . Munychion . međutim. U najstarije doba Atinjani su započinjali novu godinu zimskom sunčevom prekretnicom.juli 2. govori se da je život težak. Onaj koji je nosio najveću baklju za našeg dosadljivca je značajna ličnost. i to u mesecu martu (Elaphebolion). kako je teško kraj s krajem svezati. međutim Male (seoske) Dionisije.jeftin“. Elaphebolion .skup“ polaze od pravilnog opažanja.skup“.18 kako se mnogi stranci zadržavaju u gradu.. kako je Damip20 na svetkovinu Misterija21 istakao džinovsku baklju. a zatim priča kakva mu se slika prošle noći u snu javljala. 18 Prema aticistima grčka reč aksios znači .april 11.decembar 7. Metageitnion .septembar 4. suprotno atičkom značenju reči. Atički meseci koji se još nekoliko puta u delu pominju idu sledećim redom: 1. DOSAĐIVANJE 1 2 3 Dosađivanje je upuštanje u dug i nepromišljen govor.januar 8.. 19 Setkovina ovde spomenutih Velikih (gradskih) Dionisija padala je u proleće. koje se spominju u § 4. Pyanepsion . Prilikom Sulinog opsedanja Atine postao je žrtva plamena. Boedromion .avgust 3. Poseideon . jer u odnosu sa drugim podacima može se zaključiti da Teofrast ovde ima na pameti seljake. prevode. 21 Svetkovina Velikih Dionisija. 22 Odeon. Mnogi izdavači. koja se slavila meseca Boedromiona (septembar) trajala je devet dana. najzad mu do u najmanje sitnice priča šta je sve bilo izneseno za ručak na sto. Kad se zanese u pričanju. Celi ovaj paragraf su optužbe i gunđanja: ljudi su postali gori. Anthesterion . Spadao je među najlepša zdanja Atine. petog se dana svetkovanja obavljala noćna procesija na kojoj su nošene baklje. Njemu su svakako kao seljaku povoljnije i draže visoke cene žita. međutim mnogo pre Teofrastovog vremena počeli su računati sa prvim mesecom posle letnje sunčeve prekretnice.oktobar 5. da je more posle svetkovine Velikih Dionisija19 ponovo plovno. koji je služio za muzička i atletska takmičenja.juni 20 Proizvoljno izmišljeno ime neke ličnosti kojoj se na eleuzinskim svečanostima pripisuje nošenje baklje. „Juče sam uzeo sredstvo za povraćanje“.novembar 6. Maemakterion . poljski će usevi nabolje krenuti. i. i „koji je danas dan“. slavile su se u jesen. Kserksov šator poslužio je kao model. kako je žito na pijaci jeftino.upotrebljava u značenju gunđaroša. ovaj izraz našom rečju . Plutarh ga zbog njegovih prekrasnih stubova naziva polystylon. navodeći pri tome razne razloge. kritikuju se vremenske nepogode.III. zato on gunđa o jeftinoj prodaji žita na pijaci. koliko Odeon22 ima stubova. prilepi se uz njega i održi najpre pred njim slavopojku u čast svoje žene. a dosadljivac je čovek ovih osobina: Iako ne pozna čoveka. napravio je Perikle. Scirropholion . Thargelion .

on iz usta izbacuje sve što mu na um padne. on je poput papagaja jedno obično blebetalo i torokalo. treći hita da obavesti što je moguće pre celi svet o svojim pričama. brbljivac opet govori o onome u šta se razume. svoje znanje i svoju mudrost predmetima svoga razgovora. izmišljač novosti. ali ta činjenica upravo pokazuje kako je Teofrast bio oštar posmatrač i dobar poznavalac ljudi da je našao dovoljan broj karakternih crta koje ih razdvajaju. koji neprestano govori samo da se nešto kaže i pri tom izjavljuje mnoge glupave i neukusne stvari. naprotiv. ne može se savladati. 23 Apaturije su bile svetkovina slavljena u čast Dionisa (Bakha) i trajale su tri dana. Njihova zajednička crta je prekomerna upotreba govora. a praznik Apaturija23 meseca Pijanopsiona (oktobra). hoće da je uvek u pravu i da ga uvek slušaju. naprotiv. misli i zna. ako nećeš da te spopadne groznica. juri za novostima. međutim. on sebi zamišlja da sve zna i pravi samog sebe. (Od ljudi ove vrste mora se mlatarajući rukama i grabeći nogama bežati. Sva tri karaktera su neprijatna: dosadljivac je dosadan zbog svog neukusnog držanja. on ne zna ni za kakvo prepiranje i nije sujetan. brbljivac nas ljuti svojim preterivanjem. a izmišljač vesti zaslužuje prezir zbog obmanjivanja. a seoske Dionisije meseca Poseidona (decembra). a pošto se ovo zanimanje posebno uklapa u politička zbivanja. no oni imaju sasvim različite ciljeve i prema tome su i predmeti kojima se oni bave i način na koji oni to ispoljavaju različiti. uvek otima reč. Dosađivač drži duge govore o svemu što oseća.4 5 Ako ga podnosiš. njegovo je načelo: što lažnije. neće nikad prestati: „Svetkovina Misterija pada meseca Bedromiona (septembra). Na prvi pogled oni su toliko slični da je gotovo nemoguće razgraničiti njihove osobine. nastoji da se pravi važan i sveznalica i zato hoće da vodi glavnu reč. zato stalno upada u reč. Shodno različitim predmetima i ciljevima je ponašanje ova tri karaktera. Njemu nije stalo do istine. ne može druge slušati da govore. I. njemu su najmilije teme iz ovog područja. koje je on sam sebi uobrazio da su istinite. samo da bi prekratio vreme i da bi zadovoljio svoju neodoljivu žeđ za govorom. Ukratko. nastoji da kod sebe i drugih izazove i stvori iznenađenje i uzbuđenje. izmišljač. Veći broj komentatora sa Teofrastovim dosadljivcem dovode u vezu dosadljivca iz Horacijeve satire (Serm. naprotiv.) Teofrastov dosadljivac je neškodljiv i rasejan čovek. njemu je dovoljno da nekoga ima ko ga želi slušati. brbljivac. Zato je dosađivaču potpuno svejedno šta govori. 17 . Njegovi govori nisu smišljeni. Njemu su srodni karakteri i brbljivca pod brojem VII i izmišljača novosti pod brojem VIII. 9). Slavila su ih zajednički sva grčka plemena jonskog porekla. Prvi je bezazlen. međutim. drugi. to novije i bolje. Nije lako podnositi ljude koji ne znaju razlikovati šta je dokolica a šta je posao. on uistinu nema jedne stvarne teme.

IV. NEOTESANOST
(Prostakluk)

1

Neotesanost (prostakluk) je po svemu sudeći nedostatak pravog smisla za
uglađenost24, a prostak je čovek sledećih osobina:
2
Posle uzimanja sredstava za čišćenje25, on se upućuje u narodnu skupštinu,
3
i tvrdi da miomirisna pomast ne miriše ništa ugodnije od majčine dušice (timije),
4
on nosi cipele koje su veće od njegove noge,
5
običava glasno govoriti.26
6
Nema poverenja27 u prijatelje i rođake, ali zato svojoj služinčadi poverava
najvažnije stvari, svojim nadničarima na imanju priča sve iz narodne skupštine,
7
Seda sa haljinom zavraćenom do iznad kolena tako da mu golotinja viri.
8
Na putu se ne zaustavlja ni kod čega i ni jedna stvar ne izaziva njegovo čuđenje;
ali ako ugleda vola ili magarca ili jarca, zastane zabezeknut i dugo u njega bulji.
9
Zna iz ostave izvući stvari i sirove ih gutati i uz to čisto vino piti.28
10
Krišom se prišunja kuharici i zajedno s njom melje brašno29 za sebe i za svu
ostalu služinčad.
11
U isto vreme dok doručkuje baca hranu stoki.

Grčki termin amathia bukvalno ne znači neznanje, niti nedovoljno ovladavanje nekom teorijom, nego
nedostatak pravog smisla za uglađenost, odnosno uljudnost, učtivost i pristojnost.
25
Kykeon je bio, kako se jasno vidi iz Aristofana, napitak pomešan sa timijom (majčinom dušicom),
koji je prosti svet u Atini upotrebljavao kao sredstvo za čišćenje. Ono što neotesanac ovde u pohvalu timije
govori nije ništa drugo nego izvinjavanja otmenom svetu, koji se prilikom gozbi običavao mazati mirišljavim
pomastima, a blizina onoga koji je pre kratkog vremena uzeo kykeon (napitak je puštao vrlo neugodan miris)
morala je za okolinu biti vrlo neugodna.
26
Jedna od karakteristika neotesanosti je podizanje glasa pri govoru.
27
Posle opisa nekih spoljašnjih karakternih osobina Teofrast prelazi na prikazivanje izvesnih psihičkih
pojava koje su svojstvene ovome tipu. U svome držanju i ophođenju sa ljudima on pokazuje više nedostataka:
on je nepoverljiv u stvarima u kojima se traži poverenje, a poverljiv onde gde bi mu bila bolja uzdržljivost i
smotrenost. Pored toga njegovo držanje odaje čitav niz postupaka koji izgledaju strani obrazovanom građaninu,
npr. § 6: nepoverenje prema prijateljima, slepo poverenje prema služančadi i potčinjenim; § 7: on ne zna sedeti
na pristojan način; § 8: paradoksalno držanje u gradu. Ono čemu se drugi dive, njega ne zanima, a kad ugleda
nešto blisko okolini u kojoj živi, on izbulji oči i sa čudom gleda; § 9: on ne čeka vreme obroka, nego kad oseti
glad, uzima sam iz ostave hranu; § 10: on je u prisnim odnosima sa kuvaricom i nju iskorišćava; § 11: on
postupa sa domaćim životinjama kao sa svojim drugovima i za vreme jela baca im hranu; § 12: on obavlja ulogu
vratara; § 13: u strahu da ga dužnik ne prevari, on zahteva novokovani novac; § 14: nema poverenja u ljude
kojima je nešto pozajmio; u poslednjem poglavlju, § 15: Teofrast je neotesanca, koji je svakako čovek sa sela,
prikazao sa najviše rustičkih crta i ovo je jedna od najuspelijih Teofrastovih ličnosti.
28
Uzimanje vina bez vode za Grke je značilo preteranost, zato se i danas kod Grka vino naziva krasi
(mešavina - bevanda).
29
Grci su imali ručne mlinove; vodenice su bile retka stvar. Kuvarica je bila u isto vreme i domaćica,
zato se on njoj krišom prikrada i pomaže joj u spravljanju hrane.
24

18

12
13
14
15
16
17

Lično otvara vrata, doziva psa, hvata ga za njušku i govori mu: „On je čuvar
mog dvorišta i moje kuće.“
Ako je od nekog primio natrag novac, ne prima ga izlizana, nego ga odmah
pokušava zameniti drugim.
Je li pozajmio plug, korpu, srp ili vreću, natrag ih traži usred noći, ako mu to
padne na pamet za vreme nesanice.
Ako silazi dole u grad, pita prvog čoveka na koga se nameri koliko košta sirova
koža i na dimu sušena riba30, da li svetkuje današnji mladi
mesec31 i odmah nastavlja da će se odmah po dolasku u grad ošišati, u kupatilu
iza toga pevati
i dati cipele klincima potkovati i na prolazu istim putem od Arhije32 ribu kući
poneti.

Agroikos - znači, kako sastavni delovi reči pokazuju, nekoga ili nešto što se nalazi na selu i pripada
njemu. Pre svega, to se odnosi na čoveka. Kao imenica označava seljaka zemljoradnika. Sve do
peloponeskog rata reč je upotrebljavana bez ikakvog pejorativnog prizvuka u ovom značenju. I
Aristofanovi agroikoi (seljaci) su potpuno pozitivni likovi. Njegovi su gledaoci, kako on sam ističe, još
uvek obični seljaci. I kasnije je reč pokatkad upotrebljena bez uzgrednog pogrdnog značenja.
Od imenice agroikos napravljeni pridev dobio je novo značenje. Počeo je označavati svojstva koja
se pripisuju seljacima: seljački, geački, prostački. Shodno tome i oblik imenice počeo je označavati
čoveka sa prostačkim osobinama. Stari su gramatičari upotrebom različitog akcenta pravili razlike u
značenjima: agroikos... je označavao prostaka, geaka, neotesanca. a agroikos seljaka, zemljoradnika.
Međutim i pored ove distinkcije gramatičara, kod mnogih pisaca teško je odrediti da li je oblik agroikos
upotrebljen u pozitivnom ili negativnom smislu.
Ovaj pejorativni smisao „seljački, prostački“, o kojem se može samo govoriti iz ugla jednog
varošanina, reč je dobila usled socijalnih promena nastalih za vreme persijskog rata i pod uticajem
sofista. Smatra se da je Antifan ocrtao prostaka u liku Butaliona. Kasnije je agroikos postao tip
komedije, tako da komedije mnogih komičara nose takve naslove.
Pri podrobnijem ispitivanju postupaka i ponašanja lako se uočavaju glavne karakterne crte ovoga
tipa: nametljivost, samohvalisanje, škrtost, neučtivost, bezosećajnost udružena sa grubošću i
nabusitošću, nesposobnost da uvidi i spozna ono što je samo od sebe razumljivo, način izražavanja,
naročito upotreba reči i govornih obrta koji su tuđi urbanom govoru, neuvijena otvorenost i, na kraju,
potpuna neukost.

Krzno, naročito ovčja i kozja koža, bilo je uobičajena odeća, a isto tako osoljene i osušene ribe
glavna hrana običnog čoveka.
31
Svetkovanje mladog meseca pre svega bila je kućna i porodična svetkovina. Toga su se dana
običavale obavljati molitve na Akropolju za grad i za vlastito dobro. Toga dana održavala se pijaca u Atini i to
je bio razlog što su seljaci toga dana odlazili u grad, a i zbog toga što su se toga dana davale javne igre,
uglavnom u čast Apolona. Još jedan razlog odlaska u grad, koji je sigurno Teofrast hteo istaći, jeste uobičajeno
mesečno telesno pranje tela.
32
Arhija je verovatno u to vreme bio na glasu zbog svojih prerađevina usoljene i osušene ribe.
30

19

V. UDVARANJE

1
2

3

4
5

6
7
8

Udvaranje je prema definiciji neka vrsta ophođenja koje donosi uživanje, ali bez
najboljih namera, a udvorica je svakako čovek sledećih osobina:
Već iz daljine pozdravlja čoveka, titulira ga „najbolji čoveče"33 i na
najupadljiviji način izražava mu svoje divljenje, čvrsto ga stišće obema rukama i više
ga ne pušta, prati ga komadić puta, pita ga kada će ga ponovno videti i obasipajući ga
komplimentima udaljuje se od njega.
Ako ga pozovu za arbitra u nekom spornom pitanju34, on nastoji da se pokaže
ljubazan ne samo prema svojoj stranci nego i prema protivničkoj da bi izgledalo da je
nepristrasan.
Strancima običava govoriti da ispravnije presuđuju nego njegovi sugrađani.
Ako ga pozovu na gozbu, zahteva od domaćina da pozove svoju decu i čim se
ona pomole, tvrdi da su na svog oca vise nalik nego smokva na smokvu, vuče ih sebi,
ljubi ih i postavlja ih uza se; s jednim se igra poput deteta vičući: ,,Lako“ 35, ,,teško“,
drugim opet pušta da mu na trbuhu spavaju, mada mu to nije lako.
Često se šiša, zubi mu se uvek bele, ogrtač menja, iako je još upotrebljiv, maže
se pomadama.36
Na trgu posećuje stolove menjača37, samo se u onim učilištima zadržava u
kojima efebi vežbaju;38 u pozorištu za vreme predstave sedi u blizini vojskovođa.39
Za sebe ne kupuje ništa, ali za strane goste kupuje i šalje masline u Vizant,
spartanske pse u Kizik40, himetski med41 na Rod i, dok to obavlja, na sva usta o tome
priča po gradu.

Grčki superlativ kratistos služio je kao titula za službena lica i ljude iz viših društvenih slojeva aristokrate i odgovara latinskom pridevu „egregius.“ U svakidašnjem ophođenju ovaj se pridev upotrebljavao u
ophođenju sa osobito dragim osobama.
34
Arbitražni sud sastojao se najviše od tri sudije koji su morali imati više od 60 godina. Svaka je
stranka birala jednoga.
35
Grčki izrazi askos, pelekys najverovatnije su se upotrebljavali u nekoj dečjoj igri. Oni se inače nigde
drugde u grčkoj literaturi ne upotrebljavaju. Za njihova značenja davali su komentatori vrlo različita tumačenja.
Izgleda da je najprihvatljivije rešenje koje je dao Koujeas (Herm. 41,1904,478). On je uočio da se još i danas u
Lakoniji reči aski (meh) i tsekuri (sekira) upotrebljavaju poslovično za ,,lako“ i ,,teško“ (u značenju fizičke
težine). Npr., dete pliva kao mešina ili tone kao sekira. Udvorica u našem slučaju diže dete s rečju pelekys
(teško), a spušta ga govoreći aski (lako).
36
Mazanje pomastima bio je ustaljen običaj kod antičkih naroda. Obično se pri tom upotrebljavalo
bezmirisno ulje. Naš udvorica upotrebljava mirišljavo ulje, zato njegova preterana pažnja spoljnom izgledu
odaje ga kao mekoputna čoveka.
37
Na tezgama menjača obično su se zaustavljali bogataši.
38
On posećuje jednu od tri velike škole - akademiju, licej i Kynosarges.
39
Teofrast je ovom karakternom crtom hteo da pokaže kako je udvorici mnogo stalo da igra vidnu
ulogu u društvu.
40
Lakonski psi posebno su bili podesni za lov. To su bili mešanac lisice i psa, crvene boje i dobro
razvijenog sluha i bili su vrlo brzi.
41
Atički med je bio posebno cenjen.
33

20

Prirodno. U ovome značenju je i Aristotel najpre upotrebio ovu reč.48 10 Obilazeći tamo-amo. 613. uševelj savijene štapove iz Sparte46. Uz ovo su mišljenje pristali i mnogi drugi komentatori. zbog naročite izrade ili zbog skupocenog materijala. 395. udvorici i banausos (prostaku) ili apeirokalos (nezgrapnom) i da je list na kojem se nalazio kraj o udvorici i početak o prostaku ispao i potpuno se izgubio. n. godine pre. Cic. sofistima. bile su na velikoj ceni. Njihovo zajedničko obeležje je težnja za dobiti. e. Atenej. Atenej.) Sicilijanski golubovi bili su posvećeni Afroditi i zbog svog izvanrednog izgleda bili su na velikoj ceni. ćilim sa utkanim Persijancima47. koja su u prvom redu bila određena za sportske igre. Osim toga iz celog se opisa može jasno uočiti da je udvorici stalo da uvek bude prijatan i da svoje ponašanje podešava tako. (Isp. 47 Ćilimi su u antici služili umesto današnjih vrata. on zna i majmuna42 držati i nabaviti kakvu čudnovatu pticu i sicilijanske golubove43. De arch.) 42 43 21 .) 45 Turijske flašice za pomast. 20 i Vitr. drugi se nazivaju namrgođeni i svadljivci. on ovo mesto iznajmljuje filozofima. jer oseća potrebu da pokaže svoju vrednost. dok većina mladih komentatora brane jedinstvo poglavlja bazirajući svoju tvrdnju na pronađenom papirusu iz 200. 5. a i kao ukrasi na zidu. kocke od gazelinih koščica44 i okrugle flašice za pomast iz Turije45. 48 Takva mesta. Kod njega su areskoi koji sve hvale da bi se svideli drugima i koji se ni u čemu ne protive nego smatraju da moraju biti vesela lica prema onim na koje se namere. 194. upotrebljavana su i u druge svrhe. Dok situacije opisane u §§ 2-5 potpuno odgovaraju pojmu i definiciji udvorice. 2. Teofrastova interpretacija udvorice spada medu odlomke koji se najviše osporavaju u celom Teofrastovom delu. (Isp. on ima svoje malo peščano rvalište i igralište za loptanje. Atenej. (Isp. dotle §§ 6-10 ne ocrtavaju njegov karakter. koji sadrži svih trinaest odlomaka koji se nalaze u sačuvanim rukopisima Teofrastovog dela. na te priredbe on dolazi sa zakašnjenjem kad su ljudi već posedali da bi neko od gledalaca mogao reći: „Eno vlasnika palestre!“ 9 Grčka reč areskos označava onoga koji se drugim dopada. De or.) 44 Kocke od kostiju ili rogova libijske gazele bile su vrlo skupocene. Najstariji izdavač i komentator Teofrasta Casaubonus smatra da se ovde radilo o dva karaktera. (Isp. To je malo učtivija reč za pomalo ozloglašenijeg laskavca. Majmun je pokatkad bio držan kao domaća životinja. II.. V. V. te da se ostatak opisa drugog karaktera vezao uz opise udvorice. 46 Spartanski štapovi bili su cik-cak savijeni. 11. udvaranje se razdvojilo na areskeia u užem smislu i kolakeia (laskanje). XIV. učiteljima mačevanja i muzičarima za izvođenje njihovih priredbi. IX. jer im on čini usluge. Pošto se razvilo prijateljstvo. nego su štaviše u opreci sa definicijom i malo pre datim opisom.

carinici. i više vremena provodi u zatvoru nego u svojoj kući. Prema ovim službenim kutijama pravili su i privatnici svoje. 54 Gostioničari. Izgleda takođe da je on jedan od demagoga koji oko sebe okupljaju gomile ljudi. 49 50 22 . on. on je sposoban i da trezan igra kerdaks50. 56 Osoba koja je na sudu trebalo da pristupi kao svedok. Aristofan se u Oblacima hvali da u njegovim komedijama za ovu igru nema mesta. dranjem i klicanjem pokušavaju im održati pogrdne govore svađajući se pri tom sa okupljenom gomilom. i. vrste igara s lutkama. U njoj su čuvani iskazi svedoka prethodnih istraga za usmeni pretres. POKVARENOST 1 2 3 4 5 6 7 8 Pokvarenost je uporno i okorelo branjenje sramnih reči i dela. neku vrstu ulaznica. dok jedni dolaze a drugi odlaze. hvataju ga u krađi. i to bez maske u raspojasanom i bučnom društvu. a pokvarenjak je čovek sledećih osobina: On je svakog časa spreman na zakletvu. drugima bar jedan mali odlomak. borbe životinja o kojima govore mnogi antički pisci. sposoban za svaku vrstu sramnih dela. ne postoji nijedno sramno zanimanje koje će on odbiti. Takvi su ljudi bili uvrštavani među zločince i nisu imali prava da govore u skupštini. 57 Kutija je bila od drveta ili od gline. međutim. koje su. Na priredbama51 trčkarajući od gledaoca do gledaoca skuplja medene novčiće52 i svađa se s onima koji pokazuju ulaznice53 i hoće badava da gleda.. artistička izvođenja. pa je voljan da se prihvati posla telala. o čemu svedoče mnogobrojna mesta kod antičkih pisaca. I Hiperid ukazuje na kordaks kao na jednu vrstu neumesne zabave. šesti. Kordaks je opscena igra stare komedije. kako se može pretpostaviti. Bilo da se radi o ljudima politički uticajnim. uobičajeno mesto za ovakve priredbe bilo je agora (trg) na koji podseća i ovo mesto. 52 Halkus (halkous) je bio najmanja novčana jedinica od medi. Demosten prekoreva Filipa da igra kordaks kada je pijan. a ne na intimnim simpozijumima gde se. vlasnici javnih kuća i kockarnica i kod Grka i kod Rimljana i u kasnijim vremenima smatrani su osobama koje se bave zanimanjima dostojnim prezira. a da ga zapravo nisu ni čuli. 58 Papirusni svici zajedno povezani.VI. aščije i iznajmljivači pevačica. pokušava da jednima saopšti početak. trezan i potpuno svestan. opsenarske veštine. uživa zao glas. . ili da bude carinik54.Smisao ovoga teksta je sledeći: on igra kordaks na javnim mestima. telali. bilo bogatašima. On je okretan i u sudskom procesu i kao optuženi i kao tužitelj. npr. uostalom. 55 Ne hraniti majku i oca po Solonovom zakonu bio je težak pravni prestup. 51 U pitanju su mađioničarske priredbe. . ne nose maske. On je spreman i da drži mehanu ili javnu kuću. dok se drugi put pojavljuje sa kutijom57 isprava u džepu i sa svežnjem spisa58 u obema rukama. Iz komedije je prodrla na simpozijume. smatrajući da ni jedna druga prilika nije pogodna u te svrhe kao prazničko okupljanje naroda. sebi ih prizivaju. Naravno. gledaoci jedni drugima dodavali i tako stvarali svađu. 53 Gledaoci su za plaćeni novac dobijali tzv. morala se zakleti da o stvari ne zna ništa. bestidnik je i besposličar.Mađioničari su se upotrebljavali za uveseljavanje gostiju na simpozijumima. Tako. bila je obavezna da o stvari govori. symbolon. ako je htela uskratiti svedočenje. trećima opet deo sadržaja. On dozvoljava da mu majka gladuje55. a po nekim autorima osmi deo obola. a kao svedok u nekim slučajevima odbija svedočenje zakletvom56. aščije i vlasnika kockarnice. međutim. ogovara moćne49.

VII i VIII. XI). Najveći stepen je pokvarenost aponoia. Uobičajene godišnje kamate bile su između 12-18%. Ova se njegova crta u datim opisima može potpuno zapaziti. Pokvarenjak zahteva dnevno 25 % kamate. riblju ili salamurinu pijacu i da trpa u kesu60 zaradu od primljenih kamata. iako se u izvesnim crtama međusobno razlikuju.izgubiti prisebnost duha. 10 (Odvratna je zaista ova vrsta ljudi čiji je jezik uvek spreman za pogrde i koji uvek dižu tako veliku galamu da od nje odzvanjaju trg i zanatlijske radionice. IX). Tako aponoia označava najgori način ponašanja. a očajnik je u svom očajanju spreman na sve. XI. 59 23 .Njemu nije ispod časti da se stavi na čelo pijačnim dangubama i da im bez ikakva ustezanja pozajmljuje novac i traži za pozajmljenu drahmu svaki dan obol i po kao kamatu59. III. a onaj koji je na sve spreman po grčkom shvatanju spreman je i na krajnju pokvarenost. u drugim se međutim bitno podudaraju. kao što je slučaj kod tri opisana pod br. Teofrast slika uglavnom u ova tri slučaja u stvari jednu te istu negativnu karakternu crtu i dovodi je u vezu sa različitim izvorima i pobudama iz kojih proizlazi i posmatra je sa trostrukog stanovišta. da prođe kroz aščinice. koja je ocrtana u ovom poglavlju. koji proizlaze iz nedostatka moralnog osećanja. 61 Sadržaj i način izražavanja jasno pokazuju da ovaj epilog nije pisao Teofrast nego neka druga osoba iz kasnijeg vizantijskog doba. Atička drahma je imala šest obola. pa čak u sramotnim postupcima traži neku vrstu poštovanja i časti. 60 Kod siromašnih ljudi kao mesto za čuvanje sitnog novca služila su usta. Ona označava onu moralnu bolest u kojoj se čovek u nepoštenju i podlosti gotovo popeo do izvesnog stepena virtuoznosti. nepristojnog (br. On je spreman na očajnička dela hrabrosti i samoodbrane. Grčki naslov aponoia u vezi je sa glagolom aponoemai . Nešto neznatniji stepeni istog moralnog poroka ocrtani su kod bestidnika (br. Reč upotrebljena u moralnom značenju označava očajanje. IX i br.61) 9 I ovaj se karakter. jer su komadi novca bili vrlo mali. pošto oba. mora upoređivati i vezati sa dva druga ocrtana pod br.

naročito kod pisaca komedije. 65 Za vreme arhontata Aristofonta održano je takmičenje O vencu između Demostena i Eshina god. kao gost ne da jesti i priznaje da ćutanje brbljivcu teško pada na srce. tako da niko ko njega presretne ne može odahnuti. Upadljiva je crta brbljivca što on nastoji sebe uporediti sa najistaknutijim grčkim govornicima.. samo ako ovaj otvori usta. II.glas onoga koji tepa. On voli da je meta izrugivanja svoje vlastite dece kada mu ona odlazeći na spavanje iz kreveta dovikuju: „Tatice. izjaviti da je ono što ovaj govori glupost. On pravi posete školama i rvalištima63. 63 24 . Pošto se tu radi o očevidnoj kasnijoj interpolaciji. on će ga o svemu upoznati. Pronjuška li novosti iz narodne skupštine. 76 i dalje.66 u svoja izlaganja ubacuje optužbe protiv demokratije. bio nedostatak samosavlađivanja u govoru. Wb. Posećivanje škola i palestra i ometanje nastave bilo je Solonovim zakonom zabranjeno (Eshin. ometa decu u učenju i puno brblja pred učiteljima i trenerima. III. 2). on zna otići onamo gde se skupila velika gomila ljudi i njih usred njihovih poslovnih dogovaranja u beg nagnati. Njegov je jezik stalno u pokretu i kad bi nadbrbljao lastavicu. prevodilac nije taj tekst uzeo u prevodu u obzir. vrlo se često nalazi poređenje brbljivca sa lastavicama.. lalalla .tepati. BRBLJIVOST62 1 2 3 4 5 6 7 8 Ako bismo hteli dati definiciju brbljivosti. n. lallo . 62 Vidi komentar br.VII. Ovakve i slične upadice on izmišlja. upotrebljena je reč . 330. onda bi to. Kad tako razoruža jednog pa drugog. nadovezujući uz to i opis govorničkog dvoboja vođenog za vreme arhonta Aristofonta65 i govore koje je on lično uz aplauz naroda održavao.trener“. on ga odmah prekida i upada u govor na sledeći način: „Vrlo dobro.: stind. lat. nem. pričaj nam nešto što će nas uspavati. pre. V. ismejavanje se sastoji u tome što je brbljivac spreman da naivnim zahtevima dece uvek udovolji kako bi ih uspavao. i. Frisk. 67 Kod antičkih naroda.dok on trabunja . H.“68 Grčka reč lalia je onomatopeja čiji je koren slog la. da je on već potpuno obavešten o stvari.. koji se nalazi i u drugim jezicima za pojmove sličnog značenja. ne zaboravi šta si hteo reći! “ i „Lepo je od tebe što si me na to podsetio“ i „Kako je ipak razgovor s drugim od koristi!“ i „To sam zaboravio reći!“ i „Nije ti trebalo mnogo da stvar potpuno shvatiš“ i „Dugo sam s nestrpljenjem očekivao nećete li doći na istu misao kao i ja“. lahnoti . Et.učitelj“. lit. lallen . e. tako da njegovi slušaoci ne znaju o čemu je govor ili kunjaju ili se . odmah ih dalje širi.64 U stanju je da ljude koji najave svoj dolazak prati i dovodi sve do kućnog praga. M.iskradaju i izvlače. 66 U gotovo svim tekstovima u takmičenju između Demostena i Eshina interpoliran je sukob između Lakedemonaca.) 68 Deci nije namera da se rugaju ocu. g. čini se. Odgovori li mu nešto u međuvremenu drugi. ipak ne bi ućutao67. 64 Grčki izraz paidotribes znači zapravo „učitelj fizičkog odgoja“. kao gledalac u pozorištu ometa izvođenje. (V. a brbljivčeve osobine bile bi sledeće: On će odmah čim se s nekim sastane. držeći se izdanja J. da bi se izbegao dva puta isti izraz . I.pevušiti. međutim u prevodu.tepati itd. npr. ako ga samo hoće saslušati. Žabe 91 i 691. Edmonda. Aristofan. Kao presuditelj ne dopušta da dođe do presude. prilikom kojega je građanski venac pripao prvom.

što bi se moglo zaključiti i iz poslednjeg paragrafa. Kada reč izgovara odrastao čovek. čavrljanje i sl. a to se tokom ocrtavanja ovog karaktera iz svakog prizora jasno očituje.Prvobitno značenje reči je izgovaranje glasova koji još nisu potpuni govor.bolest govorenja. Glagol lalein je tokom istorije sve vise gubio svoje prvobitno onomatopejsko značenje i počeo se upotrebljavati u značenju „brbljati. pa tako i kod Teofrasta. lalos lalia u dečiji govor.. ali to još nije govor u potpunom smislu reči.9). 4) jedna od karakteristika Atičana.brbljanja“. ćaskati“. A. kada deca koja su već odrasla tepaju svom ocu da bi lakše uspeli u svojoj molbi. čavrljati. a kasnije se primenjivao za one koji kroz nos govore. Neki komentatori stavljaju reči lalein. dok se naprotiv drznik (br. Na taj način lalia je dobila značenje . držeći uvek jedno oko na meceni. Kod Aristotela se glagol lalein gotovo izjednačio u značenju s glagolom legein. 25 . XXIV) neće da zabavlja s ljudima koji ga na ulici presreću.15. njegov ulagivač ćaska s drugim. II videli. I u ovome značenju ona se upotrebljava u grčkoj prozi i poeziji. kako smo pod br. kako kaže Gelije (N. Katon Stariji. Kod Teofrasta reč lalia označava brbljanje. 1. naziva brbljanje morbus loquendi . onda ona postaje deo njegova govora koji odgovara tepanju deteta ili puštanju glasa neke životinje. Brbljivost lalia je prema Heraklidu (I. blebetati. dečiji i životinjski se glasovi u starini uglavnom označavaju ovom rečju.

Aleksandar IV. 73 Iz ovog izlaganja proizlazi da se jedino bitka između Filipa i Kasandra mogla dogoditi u drugoj polovini 319. 74 Bitka se morala dogoditi u Makedoniji. Heraklo. god. g. Protiv Aleksandra deteta. g. ovo neka ostane samo među nama!“ Međutim. IZMIŠLJANJE NOVOSTI169 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Izmišljanje novosti znači proturanje neistinitih glasina i događaja u kojima izmišljač želi osigurati verodostojnost. 75 Jadikovke izmišljača novosti. nekog vojnika ili roba Asteja frulaša70. U ovo vreme mogao je biti kralj (basileus): 1. 3. 72 Obračun između Kasandra i Poliperhona mogao se dogoditi između 319-309. pita dalje: „Zar se ništa novo ne priča? Doduše i sadašnje su vesti dobre.da je to bila prava kasapnica. nisu izmišljeni. 71 Preduzimači su bili vojni pratioci i liferanti koji su popravljali ratne sprave. ili Likona preduzimača71. ali su tako opskurni da ih niko ne poznaje.73 Dokaz su za to i ljudi u upravi. n. on je sve po gradu obleteo i svakom celu stvar ispričao. 69 70 26 ." On zna. Antička frula (aule).VIII. na njima se primećuje velika promena. Jamci. Kao kralja (basileus) u to vreme treba uzimati Filipa Arhideja. Jamci njegovih novosti su. govore reči „dobili bitku“. 3. da svi pričaju o bitki isto . koji je već 316. Isto tako je neverovatno da je u Atini Demetrija Falernskog moglo biti govora o pretenziji na kraljevsku čast čoveka protivničke političke strane kojoj je u to vreme stajao na čelu Heraklo. rob svirača Asteja i preduzimač Likon. nego ljudi koji su zaista postojali. a da je Kasandar72 dospeo u ropstvo. napravi veselo lice i započinje ga sa smeškom pitati: „Odakle dolaziš?" i „Da li ima kakvih novosti?" i „Kako stvari stoje?" i „Možeš li što novoga reći o najnovijem događaju?" I kao da bi ga hteo prekinuti. opsadne mašine i drugu vrstu oruđa i oružja i snabdevali vojsku hranom i drugim potrepštinama. Pored toga njemu je tajno i u poverenju rečeno da ovi u većnici drže zatvorena čoveka koji je pre pet dana iz Makedonije74 došao i sve svojim očima video. 19. latinski (tibia) upotrebljavala se kao instrumenat u ratu. on dalje nastavlja: „Šta ti na to veliš! Zar nisi ništa čuo? Mislim da ću te moći novostima nakljukati. jadikujući pri tom. U atičkoj vojsci se frulaš upotrebljavao prilikom ceremonije žrtava koje su se obavljale pre bitke i prilikom žrtava zahvalnica posle pobede. a izmišljača karakterišu sledeće osobine: Sretne li kakvog prijatelja. I dok on čitavu priču u pojedinostima od početka do kraja prepričava. navodno. Upitaš li ga: „Zar ti to zbilja veruješ?“ on odmah odvraća da je stvar rastrubljena po celom gradu i da se vest sve dalje širi i da se svi slažu u tome. takvi ljudi da ne može niko u njih imati poverenja. naravno. Filip Arhidej. Uvod br. Ipak na temelju njihovih izjava on priča da su Poliperhon i kralj dobili bitku. koji se mora shvatiti kao protivnik vladajućeg režima i s njim povezanog Kasandra treba uzeti kao ironične izjave.Uzalud je velik postao!" i „Uostalom. str." I ne puštajući drugome da dođe do reči. dospeo u ropstvo. kao potpuno uveren dovikuje: „Ubogi Kasandre!75 Nesrećni čoveče! Zar ne vidiš nestalnost ljudske sudbine? . 2. pre. e. koji je upravo sa bojišta došao i njemu vest doneo. O izmišljaču novosti v. bila je sličnija današnjem klarinetu i oboi nego flauti.

Na taj je način logopoios postao izmišljač i širitelj novosti. Kad su u političkom i duhovnom životu retori došli do većeg značenja i ugleda.izmišljanje nije zabeležena pre Teofrasta u grčkoj književnosti. U opisivanju karaktera izmišljača novosti ni jedan detalj ne ukazuje da je on svoja pričanja sam izmišljao. I Isokrat istoričarima pre Herodota daje ime logopoioi. Imenica logopoiia . kako svedoči Demosten. reč je počela dobijati šira značenja i logopoios se počeo nazivati i onaj koji za druge sastavlja govore. za mene ostaje zagonetka. Krađa ogrtača bila je uobičajena u Atini. a Arijan naziva Herodota takvim imenom. mada je to bilo. naziva najvećeg svog prethodnika Hekateja logopoios. propuštali parničke rokove i bili osuđivani. Događalo se već često nekim od njih koji su u kupalištima oko sebe okupljali svetinu da im je bio ukraden ogrtač76. II. on jedino nastoji da ljudima što je moguće vernije dostavi svoje vesti. Ipak se oni u svojim lažima zamaraju. beleška 1. Reč označava takođe i sastavljača nekog proznog teksta. Herodot npr. Tokom vremena reč je počela dobijati pejorativno značenje i logopoioi. ostajali bez ručka.) Primarno značenje imenice logopoios znači sastavljač govora. 77 Vidi br. Jedan od te vrste izmišljača vesti je i Teofrastov logopoios. i to naročito zbog mnoštva svetine u kupalištima i vežbalištima gde su se po običaju ostavljali. neka radionica. To je zapravo sinonim reči logografos kojom Tukidid naziva svoje prethodnike. neki kutak na trgu gde ove dangube ne švrljaju i slušaoce do iznemoglosti zamaraju. 76 27 . Zaista je bedan njihov zanat! Zar ima negde neka dvorana. U Atini je u 4. jer oni ne šire samo laži nego izmišljaju priče koje im ne donose nikakvu korist. dok su poput heroja jezikom gradove osvajali. drugi su opet. Više nego i kod jednog drugog karaktera nameće se ovde misao da su Teofrastu sasvim određene ličnosti i prilike poslužile kao model. Na njih ukazuju mnoga mesta u delima pisaca toga doba. Pored toga su zbog raznih spletaka i izmišljotina bili prisiljeni da sakrivaju istinu. koji su u tremu77 dobivali kopnene i pomorske bitke. st. postali su žrtve lažnih i izmišljenih priča. vrlo kažnjivo.10 11 12 13 14 (Kakav cilj ljudi ove vrste ovakvim svojim izmišljotinama žele postići. pošto su bili zavisni o materijalu kojim su ih snabdevali njihovi naredbodavci. Bilo je slučajeva da su neki. postojao veliki broj takvih izmišljača vesti.

sam se polivati i reći: „Završio sam!“ I na odlasku se proderati: . zatim79. 79 28 .Ti me grdiš! zato nećeš dobiti nikakva bakšiša!“83 Prvobitno imenica anaishyntia upotrebljavala se u značenju bestidnosti u seksualnim odnosima. -Po nalogu svojih gostiju bestidnik je iznajmio jednu klupu od otprilike 12 mesta. Nadzomik kupatila za to je dobivao dva obola. a sutradan vodi i sinove sa njihovim pedagozima. 81 Vrlo je često ime Tibije. zato on sledećeg dana vodi svoje sinove sa njihovim pedagozima. on se na isti način kao i kod mesara i izruguje i umesto zahvale. on zgrabi parče droba sa stola i sa smeškom se udaljuje. Tibije!“81 Kupuje li meso. Iza reči „zatim“ postoji praznina koju je vrlo teško popuniti. On zahteva i deo po povoljnoj ceni kupljene robe koju neko nosi kući. Na prvoj predstavi bi se pojavljivala bogata i otmena klasa ljudi koja je plaćala skuplje ulaznice. BESTIDNOST78 1 2 3 4 5 6 7 8 Bestidnost je prema definiciji potcenjivanje dobrog glasa radi sramne zarade. opominje kasapina na usluge koje mu je ranije učinio..zove svog roba. a bestidnika karakterišu sledeće osobine: U prvom redu on je u stanju da čoveku koga je upravo prevario ponovo priđe i ponovo od njega zatraži zajam. ponavljalo se izvođenje istog komada po nekoliko puta. iako je vladao običaj da se ostaci dele posluzi. Naš bestidnik ulazi bez plaćanja u kupatilo i sam zahvata vodu. pruža dobar zalogaj uz dovikivanje da se časti. VI. Robovi su nazivani prema zavičaju iz kojeg su dolazili. Druga i ostale predstave priređivane su za siromašniji svet i koštale su samo trećinu drahme. U stanju je otići i do kotla u javnom kupatilu i. 80 Prilikom prinošenja žrtve vladao je običaj da se pozivaju prijatelji na žrtvenu gozbu. dva obola.. išao je on sa gostima sam bez učestvovanja u plaćanju. a kad mu to ne pođe za rukom. koščicu za čorbu. pa je tako i ovaj Tibije dobio ime po istoimenom brdu između Frigije i Paflagonije. koji je iza leđa gospodarevih po običaju stajao i njega posluživao. postavlja se tik uz vagu i nabacuje na nju najradije komad mesa. Iz njih je čuvar kupatila crpio kantama vodu i polivao kupače. a anaishyntos je čovek kome nedostaje stid. tj. Sirotinji se davao novac za igre iz državne blagajne. I ne zadovoljava se samo tim. umesto plaćanja dva obola za vodu. On je uvideo. uzima sa stola hleb i meso i daje mu ih dovikujući glasno pred svima prisutnima: „Neka ti je prijatno. a ako ne. Ako je bogovima prineo žrtvu80. tada kod drugoga jede . naravno. sutra slamu.IX. Uspe li mu. koje su u Atini obično trajale po nekoliko dana.. ne obazirući se na viku čuvara kupatila. upućuje mu pogrdne reči. Kasnije se reč počela upotrebljavati u širem značenju i označavala je bezobzirnost i neobaziranje na dobar glas i pri tom se nisu uzimali u obzir seksualni prestupi i poremećaji. Međutim. bestidnik soli žrtveno meso i ide na gozbu drugom.svoje žrtveno meso usoli . Je li kupio za goste mesto u pozorištu82. posebno u grčkoj komediji. sam kantom vodu grabiti. da može stati više od 12 osoba. dolazili mnogi stranci. dobro je. Sokrat u Platonovoj 78 Vidi br. Prvog dana. kad se malo više stisne. 83 Kotlovi sa vrućom vodom u kupatilu bili su stalno zagrejavani. Zna otići u tuđu kuću i danas pozajmiti ječam. 82 Pošto su na Dionisijeve svečanosti. on besplatno gleda predstavu. Robu pratiocu. pa čak zajmodavce prisiljavati da mu pozajmljeno lično u kuću donesu.

Značenje bestidnosti postepeno je počelo poprimati značenje bezobraštine. i bezobraština. Na taj je način reč u običnom govoru dobila značenje pohlepe. I drskost. On se nije hteo žaliti i moljakati i jadikovati kao što drugi imaju običaj. i bestidnost. i nedostatak obaziranja na dobar glas uglavnom se ispoljavaju kad je u pitanju želja za dobiti.Apologiji izjavljuje da on nije osuđen zato što nije u stanju da iznese prave dokaze. Tako bestidnost postaje porok koji prouzrokuje želju za dobiti ili je u najmanju ruku njena pratilja. nego zbog sudijske bezobzirnosti. I Teofrast uzima ovu reč u značenju govornog jezika kao neku vrstu gramzivosti. vrlo se često povezuje stid i pojam pohlepe. U tome se Teofrastova definicija približuje pseudoplatonskoj definiciji. Bestidnik potcjenjuje javno mišljenje. Razvoj i obim značenja reči mogu se predstaviti ovako: bestidnost prelazi u nepažnju prema dobrom glasu. Ovo potcenjivanje povezuje on sa sramnom dobiti. Treba se podsetiti da Sokrat na početku Apologije naziva drskošću i bezočnošću tvrđenje svojih tužilaca da je on žestok i neobuzdan u svojim govorima. 29 . ona opet prelazi u bezobraštinu i bezočnost. bezočnosti i drskosti.

on je u stanju da čitavo pokućstvo ispretura. npr. 6 Ako mu žena izgubi troparac. 88 Mnogi interpretatori misle da je ovde reč o kamenima međašima. koja služi samo kao hrana svinjama. Verovatnije je mišljenje onih komentatora koji smatraju da Teofrast misli na Artemidu. sa zemlje digne. 3 Na zajednički finansiranim veseljima broji koliko je ko čaša ispio. sanduke i pod86 da nekoliko puta pretrese.. a krevete. kako se može videti iz Teofrastova dela „O biljkama“. pred njih stavlja na sitno izrezane komadiće mesa. TVRDIČLUK Tvrdičluk je preterana štednja kad je u pitanju celokupna84 imovina. dosta naivno) da je ovde u pitanju neka lovačka družina čija je zaštitnica ona bila. čak ni da sa zemlje podigne opalu maslinu ili urmu. 85 U antici je vladao običaj da se prilikom zajedničkih gozbi bogovima.85 4 Ako je ko po njegovom nalogu nešto jeftino kupio i njemu jeftino obračunao. kojoj su bogataši u vreme mladog meseca prinosili kao žrtve različite vrste jela i stavljali ih na raskršćima da bi ih mogla sirotinja uzimati. zaštitnicu podzemnog sveta.87 9 Svaki dan pregleda dužničke tablice88 da se uveri da li još nepromenjene stoje na starom mestu. 7 Ima li nešto za prodaju. 5 Razbije li neko od njegove služinčadi stari lonac ili kakav drugi sud. Ovim podatkom hteo je Teofrast upravo da istakne tvrdičluk cicije. a oni su se dalje delili na fratrije. a ponekad o trošku opštinskog starešine. izjavljuje da je to preskupo. 1 Tvrdica nije sitničav samo kad je u pitanju novac nego uopšteno u svim stvarima koje sačinjavaju njegovu imovinu. 89 Iako je bilo zakonom dopušteno uzimati dvostruke kamate onima koji nisu dugove na vreme otplatili. on mu odbija na hranarini. što se ovde spominje baš Artemida (Dijana).X. prinose žrtve koje su se sastojale od jela koja su se u njihovu čast odvajala ili libacija (tj. 90 Cela je Atika bila podeljena na 174 demosa (opštine). Na takvu gozbu ovde misli Teofrast.89 11 Kad priredi gozbu drugovima svoga demosa90. kao boginja u čiju se čast žrtve prinose. 10 On je u stanju da kamate koje nisu na vreme isplaćene udvostručuje. 86 Ženske su se sobe nalazile na spratu i bile su potpođene drvenim podnicama. daje to uz tako veliku cenu da kupac od toga nema nikakva ćara. a tvrdicu karakterišu sledeće osobine: 2 On već polovinom meseca ide u kuću da naplati pola obola. koji su razdvajali posede pojedinih vlasnika. 84 30 . Te su gozbe većinom priređivane na trošak demosa. Pojedine opštine (demosi) su održavale gozbe povodom izvesnih svečanosti. kada bi efebi (mladići) sticali građansko pravo i postajali punopravni građani. jer ne dozvoljava da se čak ni nedozrela urma. ipak su oni koji su to činili smatrani lihvarima. 8 U svojoj bašti ne dozvoljava nikome da okusi smokvu ili da preko njegove njive ko prođe. prizemlje je bilo popločano kamenim pločama. a između svih uzvanica prilaže za žrtvu najmanji deo Artemidi. ne mogu dozreti u Atici. prolivanja vina u slavu bogova). 87 Urme. neki komentatori misle (doduše. slično rimskim tribusima i kurijama. kao darovaocima svih dobara.

oni nose ogrtače koji im ne sežu ni do butine. koji obraća pažnju na najbeznačajnije stvari. VIII. pokazuje njegov tvrdičluk. VI. a to isto čini i Isokrat kada tvrdi da je jedna od karakteristika starosti tvrdičluk. Svojoj ženi zabranjuje da drugima pozajmljuje so. I. U tome značenju nalazimo je kod nekoliko grčkih pisaca. Ovaj se prelaz već vidi kod Demostena. XXIX. mažuran.92) 12 13 Prema sklopu reči mikrologos označava čoveka koji vodi brigu i govori o malim i beznačajnim stvarima. termin mikrologos počeo se primenjivati na tvrdice. nego obično govori: „Ove sitnice za godinu dana narastu do velike sume. rakove. vrpce ili žrtveno testo. Iz ovoga se može zaključiti da je u Teofrastovo doba u govornom jeziku ova reč imala to značenje i da ju je u tom značenju Teofrast iz svakidašnjeg govora preuzeo u svoje delo. da su im ključevi zarđali i što se njih samih tiče. tunje itd. 91 31 . Reč sitničavost u pitanjima novca i imovine često se susreće u kasnijim vremenima. jer on Megarane naziva tvrdicama. III.Iz kupovine delikatesnih stvari91 vraća se kući praznih ruku. Misli se na sardele. mažu se iz vrlo malih posuda za pomasti. šišaju se do kože. Sama činjenica što tvrdica ide lično u kupovinu delikatesnih stvari. Pošto se pedanterija često ogleda kad je u pitanju novac. sandale oblače tek oko podne. kim. Reč je kasnije dobila šire značenje i počela je označavati čoveka pedanta. II.“ 14 (Uopšte. kod tvrdica se može videti da im se kase raspadaju. XXVIII. naređuju valjarima da stave na njihove ogrtače puno zemlje kako se ne bi brzo uprljali. žrtvenu krupicu. 92 Paragraf u zagradama po mišljenju većine komentatora je i po sadržaju i po obliku dodatak nekog bizantijskog pisca kao što je slučaj i kod br. U ovom se značenju reč vrlo često susreće. umesto da pošalje roba.

102 I ovaj prizor svraćanja u berbernicu i parfimeriju. potražnja sviračica bila je mnogo veća od ponude. Postupci koje on tu čini zaslužuju svaki prekor i nije im potreban komentar. 99 Gledaoci koji su obično spadali u niži sloj ljudi mogli su uživati u njegovoj drskosti prilikom potkradanja voća i ljutnje prodavaca. pri susretu pokazuje ljudima kupljenu robu i pokušava ih navesti da i oni isto učine. a nepristojan čovek ima ove osobine: Kad sretne pristojne žene. on visoko digne glavu i podriguje. orahe itd. npr. 100 Dozivanjem nepoznate osobe želi nepristojni da svrati pažnju okolo prisutnog sveta da bi i na taj način izazvao smeh. 93 32 . Grčka reč bdelyros označava u prvom redu onoga koji se nepristojno vlada i koji izaziva odvratnost i gnušanje. 98 Rečju akrodrya Teofrast označava svaku vrstu jestivog voća (bilo ljuskavog. zove ih da ga pričekaju. lešnike.100 Vidi li neke da žure. s jedne strane. da bi se zbog njihova zgražanja mogao smejati. kao i izjava da će se opiti. imaju za cilj zasmejavanje prisutnih. on njih šokira. marone. I ovde je njegovo držanje upadljivo i kod ljudi izaziva smeh. To je napadno i prekora vredno šegačenje.dobro zadigne haljinu i pokaže im svoje udove.. on pristupa u času kad izlazi iz sudnice i čestita mu. kad u teatru zavlada mukla tišina. 95 Trg je svakako bio najpuniji između 9 i 12 sati. Čoveku koji je izgubio važnu parnicu. ali sa neznatnom nijansom u značenju. . kestenje. samo da bi naterao one koji pred njim sede da se okrenu.XI. Kod ovog je karaktera posebno prvi prizor karakterističan. Svojim postupkom podizanja haljine da bi pokazao na najživljoj ulici pristojnim ženama svoju golotinju. jer bdelyros svojim ponašanjem i životom izaziva smeh. NEPRISTOJNOST 1 2 3 4 5 6 7 8 Nije teško definisati nepristojnost. da bi kod prolaznika izazvao smeh. ili voće s tvrdom korom) sa stabala ili sa grmova koje raste u šumi kao divlje. a glumcima koje ostali gledaoci vole on zviždi. 97 Mirta je bila specijalna poslastica posle glavnog obroka. Naći ćete ga na trgu kada je najpuniji95. i to tamo gde se prodaje koštano voće96. zato on odabira to vreme da bi svojim nedoličnim postupcima na se privukao pažnju što većeg broja ljudi. 96 Grčki izraz ta karya u atičkom dijalektu označavao je sve vrste koštunjavog voća: bademe. mirtine97 bobice i drugi voćni plodovi98 kako stoji i ponešto od svakoga gricka dok s prodavcem o nečem čavrlja99. Aristofan je uvrštava među pogrdne reči i takvo je značenje zadržala i u kasnijim vremenima. jer on treba da posluži kao obrazac za daljnja predstavljanja. žir. s druge strane. 94 Pozorište je novo mesto gde može mnoštvo sveta zapaziti neumesne sale bestidnika. Od prisutnih nekog s kojim se uopće ne poznaje običava po imenu zvati. 101 Sudeći po nekim podacima antičkih pisaca. Sam sebi kupuje jelo i naručuje sviračice101. a. Bdelyros se često upotrebljava kao sinonim reči pornos.93 U pozorištu94 aplaudira kad su drugi prestali aplaudirati. Svrati se u kakvu berbernicu ili prodavnicu miomirisa102 i govori svetu kako ima nameru da se pošteno nakreše.

U tom značenju i Teofrast upotrebljava ovu reč. 33 .bdelyros .počeo nazivati i u govornom jeziku onaj koji na najgnusniji i najodvratniji način zbija šale bilo u seksualnom bilo u nekom drugom obliku koji zaslužuje preziranje.Ovo izazivanje podsmeha i poruge toliko se ustalilo da se nepristojnim .

a netaktična čoveka karakterišu sledeće osobine: On se obraća za savet prijatelju koji ima posla preko glave.) 106 U Atini je prilikom kupovine bilo posrednika. ukoliko nije poludeo. koji su vodili brigu o prodaji ili su u pojedinim slučajevima pribavljali kupce. označava radnje i stanja koja su prouzrokovana nelogičnim i neshvatljivim pokretima duše ili nekom vrstom patetičnog stanja. On zna otići do čoveka koji je zbog jamčenja103 osuđen i moliće ga da i njemu bude jamac.106 Digne se i počne iznova govoriti o predmetu koji su već svi čuli i razumeli. Svojoj dragani priređuje podoknice kada je trese groznica. tada bi se tek presuda donosila.104 Kao zvanica na svadbi pospe pogrdama ženski pol. U Atini je bilo potrebno jamstvo za vrlo velik broj poslova. neblagovremenost. pogrešan trenutak. NETAKTIČNOST 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 Netaktičnost je odabiranje za zatečene nezgodnog trenutka. pa akairia može značiti ružno vreme. dakle. koje Aristofan. Zato Ciceron u govoru Za Murenu izjavljuje: Nemo fere saltat sobrius nisi forte insanit. Kad neko prinosi žrtvu. Pojavljuje se na sudu kao svedok posle izrečene presude. Tada je bilo potrebno prisustvo svedoka i tačnost iskaza potvrditi. Platon i govornici nazivaju propoles ili proprotor. 104 U prethodnoj istrazi je netaktični morao dati pismeno svoj iskaz. 108 Po grčkom običaju gosti su obično posle uklanjanja trpeza i trošenja vina igrali. da uteruje svoje kamate. kada sednu za žrtvenu gozbu. I Rimljani su smatrali igranje u svako vreme neumesnim. Znači. Oni su bili podložni zakonima kao i sami prodavci. priča kako se jedan njegov rob posle ovakvog šibanja obesio.108 Pridev akairos se upotrebljava kad je reč o stvarima i radnjama koje ne odgovaraju pravom trenutku i situaciji. nevreme.) 103 34 . komisionari. 40. Posle zaključene prodaje zna dovesti kupca koji više nudi. Kada se akairos prenese na psihičko područje.105 Čoveka koji se upravo vratio sa daleka puta poziva na šetnju. Akairos se često stavlja kao oznaka nevremena u meteorološkom značenju. (Gotovo niko trezan ne igra.107 Bude li prisutan šibanju roba. Ovo se pismeno svedočenje čitalo na glavnoj raspravi. (Conv. 105 Takav jedan govor stavio je Lukijan u Gozbu Lapita. posrednici. Odatle dolazi objašnjenje neumesnog ponašanja netaktičnog. 107 Nesklad se sastoji u tome što netaktični obavlja novčane poslove za vreme verskih obreda. Netaktični hoće da se u ovu vrstu ljudi ugura kad nije vreme. Učestvuje li u presudi neke parnice. Ako bi se svedok pojavio. posle presude ponovo huška stranke jednu protiv druge kada one žele pomirenje. agenti itd. koji od potpuno treznih gostiju traži da igraju. eto ti njega upravo tada. To su tzv.XII. Jamac je međutim za jamčenje morao polagati izvesne sume novca. hvata za ruku najbližeg do sebe koji je još potpuno trezan. Netaktičnom je potreban jamac za bilo kakav posao. odnosno nevreme. Spreman je da vam ponudi svoje usluge gde ih vi ne želite. ali ih ne možete potpuno odbiti. Kad mu se igra.

kako bi običan narod rekao. U većem delu ovde opisanih situacija moramo pretpostaviti da je netaktičnom situacija poznata. Njegovim postupcima nedostaje uspeh. štaviše zaslužuje i pohvalu. Iza njegovih postupaka stoji neumesnost i neiskustvo. bolje rečeno. Netaktičnost pretpostavlja poznavanje situacije onoga čiji se postupci žele povrediti. Vrlo često način njegova postupka nije uvredljiv i neprijatan. 35 . baksuz. upotrebio Teofrast i ostavio joj prvobitno značenje netaktična čoveka. ali je on nije svestan. čini se. njemu je sreća okrenula leđa. On je uglavnom.Pridev akairos u značenju imenice prvi je. Ono što najviše kod njega bode u oči je stalno upadanje u nezgodno vreme.

zatim ime njezina rodnog mesta i da se na kraju doda da su zaista svi bili pošteni ljudi.115 11 Treba li da se na sudu zakune kao svedok. Zato je bila.piti na grčki način). oca i majke i njezino vlastito ime. prisutnim dobacuje: „Već sam se ranije zaklinjao“.114 10 Je li nekom umrla žena. čiju bolest možda on smatra samo iznemoglošću i iznurenošću. 115 Nadgrobni spomenici Atinjana bili su jednostavni i bez raskoši. koja je već počela spavati. 111 Grci su imali običaj da na svojim gozbama na dušak ispražnjuju prilično velike čaše (odatle izraz Graeco more bibere . To često spominje Plaut i drugi rimski pisci.111 5 Zavađene rastavlja iako ih ne poznaje. dugo čekanje ne bude teško. Platon predlaže u svojim Zakonima da natpisi nadgrobnih spomenika ne budu duži od 4 heksametra. Već je u početku reči dobila prekorno značenje.112 8 Odlazi do oca i upozorava ga da majka u spavaćoj sobi već spava. tj. Raniji su komentatori ovo mesto tumačili na sledeći način: spornu stvar koju preuslužni zastupa svi smatraju opravdanom. 7 Ide vojskovođi i pita ga kada misli zametnuti bitku i kakve će lozinke prekosutra izdati. uprkos lekarevoj zabrani. nego da dokaže svoju preuslužnost. 112 Nametljivac želi da dozna više nego što dnevna zapovest vojskovođe za sledeći dan objavljuje. Na takvo jedno pitanje. naime.113 9 Kad lekar zabrani bolesniku davanje vina. 109 110 36 . PREUSLUŽNOST Preuslužnost je svakako dobronamerno preterivanje u govoru i postupcima. ja bih je odmah skinuo i spalio. Međutim.110 4 Nateruje vinotoču da meša više vina nego što prisutni mogu popiti. drugi postaju njegovi branioci. 116 Nametljivcu nije namera da oslabi uverljivost svoje zakletve. ispada ograničen kada bolesniku s jakom groznicom daje vino i tako uliva ulje u vatru. međutim. kada će se zametnuti bitka.116 1 Prefiks peri u imenici periergia (preterivanje) označava da se radnja vrši preterano i preko mere. da bi zadovoljio svoje protivnike. naravno. njegove protivargumente u sopstvenoj stvari drugi opovrgavaju. pa je i pridev periergos upotrebljavan u značenju Teofrast ima na pameti narodnu skupštinu. svakako.“ 114 Preuslužni nametljivac ostaje dosledan svojim postupcima kada bolesniku. Ovakvo tumačenje ove rečenice je prihvatljivije i kao dosetka lepše i većina novijih komentatora ga prihvata. a sam kasnije ne zna kuda ide. kralj je Antioh odgovorio svom sopstvenom sinu: „Bojiš li se da ti jedini nećeš čuti zvuk trube?“ Metel je na svom španskom pohodu na pitanje da li će sutra uslediti napad odgovorio: „Kad bi moja tunika znala šta ja nameravam sutra učiniti. 3 O stvari čiju opravdanost svi priznaju on ima suprotno mišljenje i. on govori da će ipak napraviti eksperiment i daje jadnom bolesniku poprilično vina da pije. Drugo novije tumačenje je prihvatljivije. 6 Spreman je da pokaže prečicu. daje vino misleći ga na taj način ojačati. preuslužni iznosi nove dokaze koji govore protiv njegova traženja i on biva opovrgnut. on se brine da se na nadgrobni spomenik ureže ime njezina muža. On tu. a preuslužna čoveka karakterišu sledeće osobine: 2 On skače109 i hvalisavo izjavljuje da će iz sopstvenih pobuda učiniti nešto što nadilazi njegove moći.XIII. biva opovrgnut. preterana uslužnost ugađati gostima u onom na što su oni već bili navikli.“ 113 Casaubonus ovako tumači ovo mesto: „Dečak upozorava oca da je vreme da ide na spavanje da majci.

tj. Ovaj neuspeh je Teofrast manje-više jasno pokazao rečima. On postiže upravo suprotno od onoga što je želeo postići. On je kao i netaktični baksuz.izvršiti nešto brižno“. reč u prvom redu ima značenje „preteran. ali njegov baksuzluk proizlazi iz činjenice da on želi stvar dobro uraditi. govorilo za uglađen i izveštačen stil da je periergos. pa se preuslužni u svojim postupcima vrlo često približuje netaktičnom. Radnje preuslužnog po pravilu imaju negativan rezultat. npr. onaj koji nema mere u govoru i postupcima bilo zbog razmetljivosti. One nisu prikladne ni podesne ni za taktičnog. nametljiv". On definiše i slika preuslužna čoveka kao osobu koja se suviše i prekomerno trsi u svakom svom poslu. Ovome karakteru blizak je udvarač pod br. potreban). Često se preteranosti dodaje i nijansa prevelike revnosti i nametljivosti. Kad se govori o ljudima.. 37 . i on je antiteza pridevu anagkaios (neophodan.preteran. Preuslužnost se ogleda u radnjama koje nadilaze njegove lične sposobnosti. II. bilo zbog nepoznavanja svojih vlastitih snaga. Izvršiti nešto preterano može dobiti značenje . a ponekad njegova preuslužnost izaziva smeh. Tako se. On ga uvek sebi postavi. Međutim ponekad ta reč dobija negativan prizvuk „izvršiti nešto izveštačeno“. ali postignuti rezultat je uvek u suprotnosti sa namerom. V. Imenicu periergia u značenju svojevrsnog načina ponašanja prvi je upotrebio Teofrast. a nešto manje ulagivač pod br. ali postiže sasvim suprotan cilj.

5). 122 I Plutarh spominje „Svetu kapiju“ (Sula. Kad Zevs dade kišu. Kada na selu sam kuva sočivo služinčadi. u polusnu tumara okolo i susedovo ga štene ujede. dva puta u lonac stavlja so da je učini otužnom i neukusnom.). Ax. TUPAVOST 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Tupavost bi se mogla definisati kao duševna sporost u govoru i radnjama. Prenesena na psihičko područje reč znači tupavost. Prelaz na ovo značenje primetljiv je u Platonovu delu Timej. što drugi nazivaju crnjim od smole. kako bi mogao prisustvovati sahrani.119 Zimi se svađa sa svojim robom zato što nije kupio krastavaca. pita onog do sebe: „Koliko ovo iznosi?"117 Ako je pozvan na sud. 43. II. Pošto se nužda noću vršila napolju ili iza kuće „publica latrina“. U teatru posle gledanja predstave zna sam ostati i zaneti se u dubok san. on to popraća ovakvom primedbom: „Na vremenske prilike treba gledati kao na nešto ugodno. Plat. Za Aristotela je anaisthesia (bezosećajnost) u istoj meri suprotna aisthesis (osećajnost) kao što je sposobnost vida suprotna slepoći. zato se svađa sa svojom poslugom.118 Dobije li nešto na dar i skloni na čuvanje svojom sopstvenom rukom. Ovde je jasno uočljiva granica između bezosećajnosti i tupavosti. on obori oči i suznih očiju uzvikne: „Bilo mu srećno!“ Kad prima pozajmljeni novac.XIV. što se da zaključiti iz tekstova grčkih pisaca (Npr. 117 38 . Steinmetza (Štajnmec). 14. 365 d itd. on je morao u zabuni proći kroz tuđi posed i zato ga ujeda susedovo pašče. on mu odgovara „Toliko koliko smo sebi ja i ti želeli“. Ako posle obilne večere po noći mora ustati radi sebe. 120 Tupavac možda još nije svestan da je zima. tupoglavost. a tupavka karakterišu sledeće osobine: Kad nešto na kamenčiće sračuna i dođe do rezultata. 6. kad ga ponovno traži ne može ga naći. a zna se da zimi nema svežeg povrća. 118 U rastresenosti na putu da obavi nuždu on ulazi u tuđi posed. Reč anaisthesia u fizičkom smislu znači bezosećajnost. ima običaj dovoditi svedoke. U prevodu se prevodilac odlučio za mišljenje P.120 Svoju decu do iznemoglosti tera da se rvu i trče.“121 Kad ga neko upita: „Koliko je po tvom mišljenju leševa izneseno kroz svetu kapiju“122. 119 On ne shvata potpuno situaciju i dovodi svedoke a ne primećuje da se vraćanjem novca njegova potražnja gasi. Ako ga obaveste o smrti prijatelja. Čini se da njegov um ne ide uporedo sa radom njegovih ruku i izgleda da on još nije shvatio da je iznos već dobio. Tukid. 121 Ovo je jedno od najspornijih mesta u celom Teofrastovom delu i postoji mnogo tumačenja. u času ulaska u sudnicu on to potpuno smeće s uma i odlazi na svoje seosko imanje. Neki komentatori smatraju da se u vreme pisanja Karaktera mrtvaci nisu iznosili iz grada kroz „Sveta vrata“.

39 . koje je imala u govornom jeziku.Teofrast upotrebljava reč u užem značenju.

XV. 123 40 . 125 Iz dela nekog pesnika ili svoj vlastiti proizvod. Samozadovoljan je prema tome onaj koji samo na sebe misli i ne obazire se na druge. ni onome koji ga je odgurnuo. Etimološko značenje grčke reči authades odgovara našem pridevu sujetan. u stanju je da kamen prokune. a nadmenoga karakterišu sledeće osobine: Upitate li ga: „Gde je ovaj ili onaj“. štaviše. umišljen i bahat. ni da recituje125. Ovde se ne misli na verske praznike. Isp. koje je jedan počinjao a drugi po redu nastavljali. Ne podnosi da ma koga dugo čeka. ni onome koji mu je stao na nogu. obično kaže da to nisu pokloni nego dužne obaveze. kad bi se materijalno sredio. tako da su mesečni prihodi išli u zajedničku kasu. nego na porodične svečanosti. on ovako odgovara: „Pusti me na miru!“ Nema običaja da se na pozdravu zahvali. Najradije su se po redu pevale tzv. da pomoć uzvrati. govori da mu ništa neće dati. NADMENOST 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Nadmenost je bahato ophođenje u govoru. Ko samo na sebe misli a druge prezire i potcenjuje izgleda nadmen. u se zatvoren i podmukao. Neće ni da peva. ni da igra. br. Pored toga nisu bili isključeni za pojedince i izvanredni prilozi. ne kaže mušterijama cenu. Taj se običaj zadržavao do današnjeg dana gotovo u svim krajevima Evrope. a posle toga dolazi i donosi prilog sa primedbom: „Žalibože ovih novaca!“124 Spotakne li se na putu. XVII Gunđanje. sholije. na kojima je bio običaj donositi darove prijateljima i rođacima. Onaj koji je ovakvu pomoć primio bio je obavezan. neće ni da se bogovima moli. 124 Pomaganje siromašnih ili u nevolju dospelih prijatelja bilo je u Grčkoj opšte. Čovek takve prirode u ophođenju izgleda nabusit. a naročito u Atini u okviru heterija (saveza) uobičajeno. S tim je nerazdvojno povezano potcenjivanje drugih. Neće oprostiti ni onome koji ga je namerno uprljao. To se jasno vidi iz Platonove Države i iz Zakona. nego pita: „Šta ću za to dobiti?“ Ako mu ko o porodičnoj slavi ukaže čast i uruči poklon123. Zatraži li mu prijatelj da mu pritekne u pomoć u zajmu. samozadovoljan. Ima li šta prodati.

En.. ako je slučajno crvene boje. donose nesreću. važili su kao sveti. poziva Sabazija132. Maks. Odgovori li mu da je da torbaru na krpljenje. neumetnički izrađeni kipovi poljskih božanstava Bakha. U ovu vrstu životinja uglavnom su se ubrajale one koje pripadaju vrsti mačaka. čini se. Carm. i one su tada ilovačom i mekinjama bile čišćene. I. X. zmije i sove.133 Prolazi li na raskršćima pored svetog kamenja. 128 Lovor je bio posvećen Apolonu. pere ruke i škropi se posvuda svetom vodicom iz hrama127. 75. odlazi vraču i pita ga šta treba da čini.3. a i Jupiter se nekad nazivao Sabazije. Hermi. 132 Sabazije je po poreklu tračko-frigijsko božanstvo čiji su se orgijastički obredi. zao predznak zadesio drugog koji pređe put. 37. neka vrsta straha pred natprirodnim. obavljali u misterijama. Uprkos savetu vračevu da vreću odnese torbaru na popravak (vreće su obično bile od kože). kao zaštitnog sredstva protiv nesretnih slučajeva. VIII. (Vidi Val. VI. Prijapa i drugih bili su postavljeni na raskršćima i poljima i u izvesnim prilikama kićeni vencima i vrpcama i zalivani vinom i uljem i mašću zaklane životinje. To je Bakhovo ime. uobičajili su žvakati ili saditi njegovo stablo pred kućama i u dvorištima većih zgrada..XVI. Ako se takav nesretnik ne bi tu našao.135 126 Pogrebne su povorke u Atini sigurno bile svakodnevna pojava i obavljale su se u ranu zoru pre izlaska sunca. odmah joj na mestu podiže oltarić. U njih bi se zaronila glavnja s oltara da bi se voda posvetila. 41 .. a sujevernoga karakterišu sledeće osobine: Namerili se na pogrebnu povorku126. a ako je od „svete“ vrste.. Laert. Buk. (Vidi Hor. 134 Posvećeno kamenje Hekati (v. Tibul. kao i drugi neparni brojevi. 133 Prema Aristotelovom opisu sveta zmija nije bila velika. slično Bakhovim obredima. ako se tu nalazio mrtvac ili porodilja. na njih iz uljanice izliva ulje i ne miče se dalje sve dok ne padne na kolena i ne obavi svoje molitve. naime.) 130 Da bi. SUJEVERJE 1 2 3 4 5 6 Sujeverje je.2. Broj tri. neće se s mesta maknuti sve dok neko drugi ne pređe preko njezina traga ili dok ne baci tri kamena preko puta kuda je ona prošla. Zbog magične moći lovorova lista.) 131 U Atini je bilo mnogo zmija pa su smatrane za domaće životinje i bile su stalno glasnici dobrih ili zlih predznaka. na trgu i drugim javnim mestima i u privatnim kućama.. 127 Pri ulazu u hram. Pana. kao i pred slikama bogova. koji je bio obučen u srndaćevu kožu. 27.54). stavljani su kotlovi s vodom.. Za škropljenje upotrebljavale su se maslinove grančice. kada neočekivano pretrče preko puta ili prelete. zatim vukovi. često su bile povezivane sa božanstvima. Pareias je vrsta neškodljive zmije mrke boje koja se prilikom Bakhovih misterija upotrebljavala u sakralne svrhe.134 Ako mu miš progrize vreću s brašnom. Podizanje oltara ili kapelice kao mere predostrožnosti protiv štetnih i opakih životinja spominje Platon u Zakonima knj. U Atini je u Aristofanovo vreme to bio nov kult. kao i tzv. (Diog. u rukama nosio zmije. Njima je iz svetog vrča prinošen dar u vidu nekog sakramentalnog pica. pred kojom su obavljane molitve. 512-514. (Vidi Vergilije. od drveta ili kamena.2.. Potpuno je neverovatno da je ona držana u kućama.) 129 Vladalo je opšte sujeverje i među Grcima i među Rimljanima da izvesne životinje. nego prkosno odlazi i prinosi žrtve pokajnice. a ujed joj je bio neobično otrovan. bogu proročanstva i njemu su se pripisivale razne moći. (Vidi Verg. njezino je telo bilo obraslo dlakom.) Obred Sabazijevih svečanosti sastojao se u tom što bi sveštenik. XI. Pretrči li mu lasica preko puta129. Vrači su zato nosili štapove od lovorova drveta i uobičajili su žvakati lovorovo lišće. jer je tako propisivao Solonov zakon. sujeverni bi za životinjom kojoj se pripisivala nesreća bacio tri kamenčića da bi od svoje glave otklonio zlo znamenje. 1-7.130 Kad ugleda u svojoj kući zmiju131.. u usta meće komadić lovorova lista128 i trčkara tamo-amo po celi dan.) 135 Ovo je najupečatljiviji primer snage sujeverja koje svakodnevne i najprirodnije stvari ubraja među zlokobne događaje. II. on se na to ne obazire. 1..

poziva sveštenice da dođu i zapoveda da ga morskim lukom ili mladim štenetom temeljito očiste od greha. 144 Duševno oboljenje u antici se dovodilo u vezu sa delovanjem božanstva. . Prema ovoj radnji Plaut je epilepsiju nazvao „qui sputatur morbus“ (bolest od koje se pljuje). razuveriti sujevernog razumnim dokazima u njegova ukorenjena uverenja. čarobnica podzemnog sveta koja se na gornjem svetu pojavljuje da bi čarobnjacima dala veću snagu. 142 U antici se morskoj vodi pripisivala moć čišćenja. molitve i druge vrste žrtava.. 143 Bogataši su imali običaj statuama i žrtvenom kamenju Hekate. bez obzira da li se radi o zlim ili dobrim ljudima.141 12 Čini se da bi želeo biti jedan od onih koji se redovno škrope morskom vodom. Grci su pridavali misterijama vrlo veliko poštovanje. a kada mu žena nema vremena.138 10 Četvrtog i sedmog dana svakog meseca naređuje da se za kućnu čeljad kuva vino. VI. Sujeverni je bogobojažljiv. koji su se često nalazili na raskršćima. tamjana i žrtvenih kolačića.63. spopadne ga drhtavica pa pljune u nabor svog ogrtača. 247. onoga ko bi s njima došao u dodir i taj bi se žrtvama čišćenja (lustracijama) morao očistiti. zove žene upućene u čišćenje. odmah ide kući. smatrao rđavim znakom.139 11 Kad god u snu ima priviđenje. I.i tek tada ide dalje. Ovo je video sujeverni i zbog toga se osećao okaljan.Kuvanje vina je jedno od mnogih sredstava okajavanja. Za otklanjanje njihovih zlih delovanja služile su lustracije. 136 Verovalo se da su opaki ljudi onima kojima su hteli napakostiti raznim čarobnim formulama mogli u kuću uzidati zla božanstva. Zato se svetoj vodi dodavala katkada so da bi pojačala svoju moć. nego govori da je za njega prikladno da ostane neokaljan. II. posvuda rašireno. Aresu i Hekati. Pošto je pas bio posvećen Hekati.. ili nošenjem mladog šteneta. One ga moraju svojim poznatim sredstvima: morskim lukom. ovaj detalj govori o značenju situacije. a posebno među Grcima. nego više da obavi putem sveštenika akt čišćenja i oproštenje od greha.142 13 Vidi li nekoga na raskršćima ovenčanog vencem od belog luka. jer štetu pripisuje natprirodnim silama.143 14 Ako ugleda umno poremećenog ili padavičara. sam hita iz kuće da kupi mirtinih grančica. gotovo nemoguće. svakog meseca sa svojom ženom posećuje Orfejeve sveštenike. (V. i dalje.137 9 Ne može se odlučiti da poseti ili da se približi mrtvacu ili porodilji. Deo ovih jela pojeli bi prosjaci. o mladom mesecu slati jela kao žrtve. sedmi Apolonov. Četvrti je dan bio Hermesov. II. Horn. zaštitnike rodova. Pokvareni delovi bili bi spaljeni. En.) Ovde spomenuti posmatrači ptica nisu imali nikakve veze sa snovima. Smatrano je da snovi potiču neposredno od bogova koje sam Zevs. 138 Mrtvac pre sahrane i porodilja pre žrtve čišćenja okaljali su. Diog. pa se boji da bolest ne prede na njega. VI. VI. vrača i posmatrača ptica da ih pita za savet kakav bog ili boginja postoji kojima se usrdno mora moliti. a deo bi se pokvario. 139 Ovde Teofrast ima na umu kućne bogove.136 Ako sove prestrašene njegovim dolaskom polete. očistiti. Ne zato da bi se uveo (posvetio) u ove misterije. poliva glavu vodom. koja je bila posvećena boginji Ateni. pere glavu. 62... šalje.144 7 8 on se ne pokorava.Često čisti svoj dom tvrdeći da ga je zadesilo prokletstvo Hekate. sujeverni putuje mesečno tamo (jer dojilja i deca u društvu žene nisu bili podesni da se posvete u misterije) i svoju porodicu uzima sa sobom sa pobožnom namerom da se i oni okoriste svetim činima. Zna se da su u Atini gotovo pred svakom kućom visile na granama slike Hermesa ili stajali oltari Hekate. Teofrast je ovde hteo pokazati kako je teško. Izgleda ipak da nije u pitanju Apolon.. Izvesni simptomi pripisivani su raznim bogovima: Posejdonu.) Zbog toga je već u najstarije vreme bilo tumača snova. (V. žuri se natrag kući da ovenča Hermesove kipove i van sebe je celi božji dan. Odmah prekida put i ide kući. Takvo je božanstvo Hekata. Ljudi koji bi obavljali ovaj prljavi posao štitili bi se vencima od belog luka. (II. Apolonu. Protiv takve opasnosti on primenjuje oprobano sredstvo: pljuje u ogrtač. po verovanju starih. odmah otrči do tumača snova.) 137 Krik se sove. 74. Laert. ide sa dojkinjom i decom.140 11a Kad se hoće svečanim obredima očistiti od greha. 1. Verg. 140 Mišljenje o izvanrednoj moći snova bilo je među svim narodima u starom veku. 141 Kako je poznato. a među njima su opet one koje je osnovao Orfej i koje su bile proširene po celoj Grčkoj kao najstarije i važile za najsvetije.. on uzvikne: „Atena je moćnija!“ . 42 .

bojazan". nerazboritim. Posledice su ovog delovanja mrlje koje njemu nanose štetu. Zbog te svoje teskobe on nastoji da se što je moguće bolje zaštiti od delovanja božanstva obavljajući obrede čišćenja i pokajanja. Nikija. Većina autora shvataju reč deisidaimonia kao praznoverje (superstitio). 43 . Sastavni delovi reči ukazuju na pozitivan smisao. osvetoljubivim. niti gresi. Diodor se ovde povodi za Eforom. Međutim. 12. jer prilikom svakog stvarnog ili umišljenog zgrešenja i pretnje ne reaguje samo jednim otklanjajućim sredstvom. koji predskazanjima oseća strašnu teskobu. kako je Bolkeštajn dokazao. škodljivim. jedanput „preplašiti se nečega“. Kod kiničara i sofista. znači isto što i theos. tako i u grčkom. nepouzdanim. kako kaže Plutarh u De superst. odan bogovima u potpuno pozitivnom smislu. u najmanju ruku u IV stoleću. koji reč upotrebljava u smislu .. on preteruje. Uzroci ovih mrlja nisu neka moralna krivica. On pred božanstvom oseća neku teskobu i. okrutnim. još pre Teofrastova vremena reč je počela dobijati negativno značenje i u takvom se značenju u Teofrastovo vreme ustalila. reči koje označavaju strah imaju dvostruko značenje. jer pojam daimon.Etimologija reči je potpuno jasna. iako njihova dela nisu sačuvana. nepostojanim. Tako su se Afrodita i Dionisije nazivali daimones. on smatra bogove neprijatnim. Sujeveran se čovek stalno oseća ugroženim od nekog neshvatljivog delovanja božanstva. obavlja više obreda ili ih neprestano ponavlja. Isto tako kod Teofrastova savremenika Diodora (XIII. 6).bogobojažljiv“. drugi put „imati pred nečim strahopoštovanje. Kao i u mnogim drugim jezicima. naziva se deisidaimon (sujeveran). da se naslutiti da je reč imala značenje „sujeveran". nego u isto vreme. Međutim. onda bi mu najbliži pojam bio skrupuloznost. tj. nego neka imaju smisao bogobojažljivosti. Menandar je napisao komediju s naslovom Deisidaimon sa očito negativnim značenjem. Ako bi se htelo sujeverje uporediti s nekim približno adekvatnim pojmom. pobožan. pošto nema pouzdanja u pojedina sredstva. bogobojažljiv. Deisidaimon je onaj koji se boji demona (daimonas dedie). zlim besmrtnicima. Iz etimologije se takođe da naslućivati da kod mnogih pisaca deisidaimon ima značenje bogobojažljiv. zato je u ovom prevodu reč zadržala to značenje. Ipak sva mesta kod ocrtavanja ovog karaktera ne ukazuju na značenje sujeverja. Ovi obredi vuku uvek poreklo iz priznatog javnog i privatnog kulta.

osoba koja svoju sudbinu (moira) kudi i njom nije zadovoljna. u kojoj ima vrlo malo padavina. što je izostavio mnoštvo pravnih dokaza. Značajno je i to da je Antidot jednoj svojoj komediji dao naziv e mempsimoiros. 146 Seljaci su u Grčkoj. sastavljao i sudu podnosio dokazni materijal. 149 Ovde se ne radi o malom poklonu. reći ćeš golu istinu. mrzovoljni.148 Skupe li mu prijatelji između sebe zajam i ako se jedan od njih njemu obrati rečima: „Sada budi veseo“. Tužbe je pisao advokat koji je u ime optuženog prikupljao. ima običaj reći: „Čudim se da sam bar nešto pametno za tako male pare kupio“! Onome koji mu je doneo radosnu vest „sin ti se rodio“147 ovako odvraća: „Ako dometneš još: izgubio si polovinu svog imetka. a uz to mu i zahvalan biti kao da mi je neko dobročinstvo učinjeno. 8). GUNĐANJE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Gunđanje je neumesno jadikovanje na svoju sudbinu. on donosiocu kaže: „Nisi mi ni ovo malo supe. svadljiviji i brbljiviji. Isokrat. jer gunđalo ima na pameti odsutnog gospodara.“149 Mempsimoiros (gunđalo) je. 145 44 .“ Ako posle dugog cenkanja sa prodavcem za jeftine pare kupi robu. Reči upućene robu koji je doneo ponude odnose se na njegova gospodara. npr. a gunđala karakterišu sledeće osobine: Ako mu prijatelj pošalje komad nečega sa žrtvene gozbe. on odvraća: „Zar zato što moram posebno svakom njegov deo vratiti. kako i sastavni delovi složenice pokazuju. tvrdičlukom i gunđanjem (12. Aristotel pak nalazi razliku između muškog i ženskog pola u tome što je ženski pol bolećiviji i odaniji suzama nego muški. naziva starost nezadovoljstvom. prigovara svom pravnom savetniku. kišu smatrali posebnim darom neba.“ Ako je jednoglasnom presudom dobio parnicu na sudu. U antici je bio ustaljen običaj ne samo kod Grka i Rimljana nego i kod orijentalnih naroda da se prijateljima i poznanicima koji nisu mogli bilo zbog kakvih razloga biti pozvani na gozbu pošalje nešto od serviranih jela. ni ovaj gutljaj bućkuriša rado poslao i zato me nisi ni pozvao na gozbu..XVII. zna reći: „Ipak se još nikad ne namerih na pravo blago.146 Nađe li na putu kesu s novcem. On određuje definiciju po njezinim sastavnim delovima i njih opisuje sličnim rečima mempsi-epitimesis (prekor): molraton dedotnendn (darova). koji mu je govor sastavio. 147 Rođenje muškog deteta smatralo se posebnim darom bogova. staricama i ženama. 148 U Atini je svaka tužba morala biti pismeno podnesena. ne zato Što kiša pada. zato je imala i naziv grafe. Na ovaj se dar gunđalo ljuti zato što je kasno došao. Teofrast shvata gunđanje kao cepidlačenje i kao nedolično kuđenje darova kojim je priroda obdarila čoveka.“ On je ljut na Zevsa. nego o zajmu koji je gunđalu potreban za dovršenje nekog započetog posla. dalje. Takvi se postupci obično pripisuju pre svega starcima.145 Kad ga dragana obasipa poljupcima. Takvu ženu slika Teofrast u ovom karakteru. ljubomorniji. običava joj reći: „Želeo bih da znam da li me takođe od srca voliš. Naziv komedije pokazuje da je u atičkom društvu bilo mnogo osoba odanih gunđanju. nego zato što pada prekasno.

bilo od slučaja.U opisivanju prikazuje Teofrast gunđalo u osam situacija. bilo od bogova. Gunđalu je dodeljen dar bilo od ljudi. koje jedna s drugom ne stoje ni u kakvoj vezi. U ovim situacijama on izražava nezadovoljstvo u oštrom tonu koji uvek pokazuje nove znakove prekora. Njegovo reagovanje postiže suprotno dejstvo i ono uvek izaziva smeh. 45 .

zato on uzima svedoke da ne bi dužnik kasnije mogao osporiti i opomenu. Preko kućnih vrata. Od svojih dužnika uzima kamate samo u prisustvu svedoka kako ih ne bi mogli zatajiti. Apistos u pregnantnom znamenju u prvom redu označava čoveka koji krši zadanu reč. Preraa tome apistia znači neveru. XXIII. Preneseno značenje na stvari i događaje dobija novu nijansu. Sa sobom obično uvek nositi novac i svakih stotinak metara seda i broji koliko još ima." Odmah zatim nastavlja: „Nemoj se mučiti oko slanja novca. Ovo se značenje dalje proširivalo. 153 Ovo mesto sigurno ne potiče iz Teofrastova pera. uprkos svih njezinih uveravanja. dakle čoveka neverna i verolomna. On traži kamate. on ipak ustaje go i bos iz kreveta i sa svetiljkom u ruci trčkara okolo da sve pregleda. zato ih on pre pozajmljivanja temeljito ispituje i pregleda. posude za piće bile su na velikoj ceni.“ Nepoverljivac apistos i nepoverljivost apistia negiraju pojam vezan uz pridev pistos (pouzdan). jer se verolomniku i nevernom ne može verovati.153 Kad mu neko dođe da pozajmi posudu za piće154.152 Svoje odelo daje najboljem valjaru na čišćenje samo onda kada mu neko za valjara sigurno jamči. Bogati Atinjani su običavali voditi sa sobom robove koji su im nosili novac. prirodno. 151 Škrinja i kutije za čuvanje vrednih stvari obično su se pečatile. jer su današnje brave antičkim narodima bile nepoznate. kao i niz drugih. nedokazana sumnja u poštenje svih ljudi. ali ni tada ne veruje sam sebi. odmah za njim šalje drugog da dozna koliko je prvi platio.) Nepoverljivac ne veruje nikakvom robu. 150 46 . Robu koji ga prati ne dozvoljava da ide iza njega. nego se svakih sto koraka zaustavlja da ga izbroji. 8. a nepoverljivac je čovek ovih osobina: Pošalje li roba na pijacu da kupi hrane. zato uvek sam nosi svoj novac.150 Kad je već u postelji. neće mu je dati ako ikako može. kapije i vrtnih vrata stavljao bi se mandal od gvožđa ili drveta. Reč sada označava događaj ili stvar u koju se ne može verovati. (Usp. a ako je u pitanju rođak ili komšija. 152 Ponašanje nepoverljivca je ovde vrlo dobro okarakterisano. pošto su oni nepouzdani i nesigurni. U atičkom dijalektu se kod mnogih pisaca ovaj pridev vrlo često susreće u ovom značenju. nego ispred da mu uz put ne pobegne. Ja ću te kad imadneš vremena otpratiti do kuce. Onome koji od njega nešto kupi kaže: „Sračunaj to! Uknjiži na moje ime! Sada nemam vremena.XVIII. izmeri na vagi i samo što u tu svrhu ne uzme jamca. ali pre je temeljito pregleda. 154 Zbog materijala od kojeg su bile izrađene i načina izrade. u neverici on ne očekuje da će išta dobiti. pozajmi je. nego je njegov autor sastavljač epiloga. NEPOVERLJIVOST 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Nepoverljivost je. ormar za skupoceno posuđe zapečatila i na kapiju prebacila zaporanj i151. pita ženu da li je škrinju sa novcem zaključala. koja je neverodostojna i neverovatna. verolomstvo. pa i tada jedva zaspi.

U ovome značenju reč se često susreće u atičkom dijalektu.U ovom značenju može se i osoba koja govori neverovatne stvari nazivati apistos (neverodostojan). Apstraktna imenica prema tome znači sumnju. 47 . pa apistos znači onoga koji drugom ne pokazuje nikakvu veru. nepoverljivost. Način ponašanja nepoverljivca je sam po sebi smešan. Tako u Platonovoj Apologiji Sokrat naziva Meleta neverodostojnim . Teofrast shodno govornoj praksi pojmom apistos označava nepoverljiva čoveka. Još od Homerovih vremena veže se uz reč aktivno značenje. ponekad spominjući neugodne posledice. Prema tome i apstraktna imenica apistia znači neverodostojnost. dakle onoga koji je nepoverljiv. podozriv.apistos. sad njegove navike. drugi put upravljajući pogled na smešne pojedinosti. Smešno još vise podvlači Teofrast ističući ponekad paradoksne reakcije. Teofrast je nepoverljivca predstavio u osam prizora slikajući sad neočekivane reakcije na neku određenu situaciju.

a čim počne s nekim govoriti. on se za vreme jela useče158 i prilikom prinošenja žrtve se češe159. to se obavljalo prstima. 3 Naravno. i neke vrste bolesti. I Teofrast u prvom redu povezuje prljavost sa gadnim i odvratnim mirisom i ukusom. 161 Prljavac se maže užegnutim uljem koje širi neugodan miris. Ono što izaziva odvratnost najviše deluje na osećaj mirisa i ukusa. 156 Pazuha su usled kroja grčke odeće bila vidljiva. 162 I ovde je njegova ravnodušnost prema prljavštini u sporednom planu. To je bolest oboljenja kože i potkožnog tkiva. Prosečan je čovek prema tome bio ravnodušan. Neki prevodioci povodeći se za Lateom (Glotta 34. a u današnjoj medicinskoj nauci ono nosi naziv elefantijaza. jer su pre njega od njih bolovali i njegov otac i njegov ded. on je proklinje. naročito na nogama.161 7 Na trg izlazi u debeloj donjoj haljini i tankom zamazanom ogrtaču. a prljavca karakterišu sledeće osobine: 2 On boluje od gube i lišaja155 i ima neobrezane nokte te šetajući izjavljuje da su to kod njega urođene bolesti. to čini preko stola i vinotoči u lice. gađenje i gnušanje. to je naročito neugodno delovala na čulo mirisa. 163 Već je rečeno da se maramice u antici nisu upotrebljavale. pusti da mu čaša ispadne. 11 Kad hoće pljunuti. 9 Kad se moli i prinosi žrtvu. pa čak i u kući po podu bilo uobičajeno. 159 Češanje je naročito bilo upadljivo za vreme prinošenja žrtve. 158 Maramice kao sredstvo za čišćenje nosa u antici su bile nepoznate.1955) prevode ovo mesto „Tim pokretom štrca ulje po drugim ljudima“ (quo motu ceter s aspergit oleum). 6 U kupatilu upotrebljava užegnuto ulje i trljanjem pospešuje krvotok. rukama i glavi.163 1 Dysheres (prljavac) označava osobu koja izaziva odvratnost. i obrastao je gustom dlakom sve do bokova157. odmah posle pica podriguje. kao glavnu radnju treba shvatiti njegovo neobaziranje i nepažnju prema drugima. pazuha156 su mu kao u životinje. i prljavac tim odaje da ima gamadi ili šugu.160 5 Pod prljavim pokrivačima spava sa ženom. izazivaju gnušanje i bliži dodir s njima prouzrokuje grozu i ježenje. a uz to ga povećava trljanjem da bi pojačao krvotok. 48 . on obično ima čireve na cevanicama i ozlede na nožnim prstima i protiv njih ne upotrebljava nikakve lekove. naročito gnojne i otvorene rane. zato je pljuvanje na zemlju prilikom stajanja i hodanja. pošto je pri tom i organ mirisa povređen.XIX. PRLJAVOST Prljavost je zanemarivanje tela i izaziva odvratnost. 4 Dalje. prska iz usta pljuvačku.162 8 Kad mu majka ode od kuće da potraži vračara koji gata po letu ptica. on se jedini diže i zvižduka i aplaudiranjem joj odobrava i kori je što je tako naglo prestala. pa se smeje kao da je neko čudo učinio. 157 Pošto je dlakavost teško propuštala transpiraciju. te da zbog toga nije lako nikoga prokrijumčariti u njihov rod. zato su kicoši običavali čupati ispod njih dlake. 10 Slušajući frulašicu. U višim i otmenim krugovima čišćenje nosa na javnim mestima bilo je zabranjeno. Kad 155 Reč je o oboljenju koje pisci nazivaju lepra Graecorum. nego pušta da zadivljaju. No. 160 Na prljavca je morala neugodno delovati zabrana podrigivanja u otmenom društvu. pa je mučno s njim se družiti. jer neugodno deluje. zubi su mu crni i truli. U otmenom društvu ovo se smatralo prostotom.

XIV ili XX. Većina naučnika koji su se bavili proučavanjem teksta Teofrastovih Karaktera izostavljaju §§ 810. Te paragrafe oni uvršćuju pod br. neki opet §§ 7-10.se govori o ljudima. Ona može značiti da u čoveku neka stvar izaziva odvratnost i gađenje i. XI. neugodno na čulo vida i mirisa i izaziva odvratnost. Takav je Teofrastov prljavac. a bilo kakav dodir s njim izaziva gnušanje. a ima ih koji misle da ovome karakteru ne odgovaraju §§ 4-10. onda se ova reč upotrebljava u aktivnom i pasivnom značenju. da neko svojim ponašanjem izaziva gnušanje i gadljivost. naročito svojom zapuštenošću. 49 . On deluje svojim ponašanjem. više od toga.

koji je dan bio kada si imala porođajne bolove sa mnom. uza sve to. a neodgojena čoveka karakterišu sledeće osobine: 2 On čoveku koji je tek zaspao prilazi. 3 Zadržava one koji se spremaju da odjedre.XX NEODGOJENOST Ako bismo hteli definisati neodgojenost.. mamice. oni se. Posedovati cisternu smatralo se znakom bogatstva a imalac cisterne poslovično je važio kao bogat čovek. možeš ih kljukati koliko hoćeš. 7. a naročito izjave koje su za slušaoce neugodne. neodgojeni. druga uživanja na gozbama. pa mu je onda sam daje. ali ne pričinjava izravno štetu. da iz vrta dobiva mnogo divnog povrća. budi ga da s njim razgovara. i mi ćemo uživati u njezinom sviranju". ostavljajući pri tome čitaocu da sam prosudi da li je otac deteta otac ili ded. tj. doduše. 7 U stanju je u prisustvu služinčadi svojoj majci postaviti ovakvo pitanje: „Kaži mi. 4 Posetioce moli da pričekaju dok obavi nuždu.171 1 Prema sastavnim delovima pridev aedes (neugodan. kad goste tera na piće.165 6 Za stolom priča kako je jednom uzeo čemerike166. sažvaće hranu164. 171 Vidi XVI. br. najradije se izražavaju ovom rečju. vino. 10 Kao domaćin pokazuje gostima vragolije svoga parazita170. Pošto je u antici vrlo često očinstvo dovođeno u sumnju. neodgojen) je antiteza pridevu edys (ugodan). da je uvek puna sveta. pri čemu su obe strane imale svoje račune. bila bi to ona vrsta ophođenja koja. žito. Kada se ova reč odnosi na čoveka. naziva bebu „posrtajem staroga tatice“. 169 Gostionice su služile kao svratišta običnog sveta. 168 Cisterna je bila jama za hvatanje kišnice. 166 Seme čemerike se mešalo sa vinom i služilo je kao purgativno sredstvo. a isto tako imenica aedia (neodgojenost. 164 Maloj su deci dojkinje same sažvakavale hranu pre nego bi im je davale da bi je lakše mogla u se primati.čankoliz“ nego neka vrsta dvorske lude. da su mu prijatelji kao probušena bačva. 170 Paraziti nisu bili ono što se kod nas naziva „gotovan“. koja ga je temeljito pročistila i gore i dole i kako mu je na stolici izašla žuč crnja od čorbe ovde na stolu. možda. da u njegovoj cisterni ima hladne vode168. ako narede. lako pokvarljive druge stvari. koji se mogao mešati u bračne odnose svoga sina. da mu je kuća pravo svratište169. tepa mu ljupkim glasom nazivajući ga „posrtajem starog tatice“. Služila je i kao neka vrsta hladnjaka za ulje. da njegov kuvar spravlja ukusna jela.“167 8 O samom sebi govori da je prijatan i neprijatan čovek i da se teško može naći čovek 9 koji ne poseduje oba ova svojstva. da bi se napravio duhovitim. rob će odmah otići u javnu kuću po devojku „da nam svira. 5 Oduzima dojkinji iz naručja dete. . 165 50 . nikad neće najesti. izaziva neugodna osećanja. nego samo čoveka čije se spoljno ponašanje naročito ogleda u govoru. toliko za majku bolno zbog drskosti sina što u prisustvu gostiju pita za tako intimne stvari. da bi uživali u njihovim duhovitim šalama i da bi s njima terali šegu. Radnje. u prvom redu ne označava unutarnje stanje. govori im da je sve pripremljeno radi njihova uživanja. neugodnost) u suprotnosti je s imenicom edone. ljudi kojima su grčki bogataši dozvoljavali pristup i. 167 Pitanje upućeno majci je koliko neuputno.

Cicerona.Iz takvih govornih obrta reč je postepeno počela dobijati značenje i ostalih čovekovih svojstava. izaziva neugodna osećanja. 25 51 . Teofrastovo slikanje ovog karaktera uticalo je toliko na kasnije predstavljanje ovog tipa da su se mnogi pisci na njega ugledali. Prema toj formuli. naročito svojim izjavama. Prvi je primer najkarakterističniji. Osećanja i definiciju toga karaktera opisao je rečima koje su se upotrebljavale u govornom jeziku. U tome smislu je Teofrast zamislio svog neotesanca. Posle njega dolaze tri scene. Aedia (neodgojenost) pokazuje svojstva i osobine takvog čoveka. Slično udvaranju Teofrast je podelio scene u dve grupe. Slične karaktere nalazimo kod Gelija. zatim dve srazmerno duge koje prikazuju nevaspitanca kao gosta ili domaćina. Neodgojenost u svakodnevnom načinu ophođenja i neodgojenost u rečima. neugodnost je suprotstavljena udvaranju (areskeia). Predstavljanje počinje sa slikanjem običaja. Aedes (neodgojen) je čovek koji svojim ponašanjem. jer on upravo svojim izjavama izaziva neugodnost. Plutarha i Polibija.

poručuje robu da nosi kući svu ostalu opremu. U antici je vladao običaj podizanja nadgrobnih spomenika psima. 178 Ovde Teofrast misli na Meledu. čini mi se. šlema i oklopa. st. naročito kao kućna kučad. 13). kako bi posetioci odmah opazili da je on za žrtvu prineo vola. st. koje se nalazi tik uz albansku obalu. pribije iznad ulaza svoje kuće njegovu sa čela odranu kožu zajedno s rogovima. Sujetni se ne zadovoljava ovim poslednjim. a zaključujući iz crteža na vagama u 4. Psi sa toga ostrva bili su vrlo mali. i 3. glača ga. on se drži starog običaja i putuje sa efebom direktno u Delfi. trećega dana Apaturija. a kosa devojčice Artemidi. kiti cvećem i uljem premazuje svaki dan. duge dlake. jer se sastojala iz koplja. 176 Ovde ulaze pored kože sa čela još i rogovi i lobanja. Kučetu je ime Klados.178 10 Ako je u Asklepijevom hramu posvetio kopiju bakreni prstića. U Atini je vladao verski običaj da se kosa dece posvećuje bogovima. SUJETA Sujeta je. kasnije u Atini. čime je odmah postajao punopravni član fratrije. tj. šalje ga u 4 Delfe.XXI. 177 Sujetni pripada klasi vitezova ippeis. želja za isticanjem. zna joj kupiti merdevine i napraviti bakreni štitić da se s njim po merdevinama gore-dole vere. 174 Ovde se on ponaša slično neotesancu (IV.175 7 Ako je žrtvovao vola. na privatnim kućama u Atici u 5. 175 Ptice kao domaće životinje često su predstavljane na umetničkim delima.172 3 Kad hoće sinu da ošiša kosu. i ovde je počelo ulaziti u običaj. jer su oni posle Aleksandrovih ratova ušli u modu koju su i Rimljani zadržali. a sujetnog karakterišu sledeće osobine: 2 Ako ga pozovu na gozbu. ogrnut viteškim plaštem. podiže mu spomenik i malu spomen-ploču sa natpisom: „Mladunče sa Melede“. Vešanje čeone kosti žrtvene životinje na sleme hrama bilo je uobičajeno. Merdevine su spadale u kupoprodajnu robu. Dečacima je ona bila rezana prilikom stupanja u efebsku dob. nego. verni i kući privrženi. 9 Ugine li mu meledski psić. gde su Apolon i Heraklo imali hramove. a on sa prebačenim ogrtačem i mamuzama na nogama ponosno seta po trgu. on je skida i daje robu da je nosi natrag kući. uokvirenu ogromnim vencima.176 8 Je li sa drugim vitezovima177 učestvovao u kakvoj svečanoj povorci. ponosno stupa po trgu. lepo razvijenih udova. i to samo u pratnji roba crnca. 172 173 52 . malo ostrvo u Jadranskom moru. Pošto mu je viteška oprema posle obavljene svečanosti preteška. da bi obavio obred što svečanije i kosu dečaka odložio i posvetio u čuvenom Apolonovom hramu. sa prćastom njuškom. U početku se ova ceremonija obavljala u Apolonovom hramu u Delfima.179 1 Mesto za domaćina je kod Grka važilo kao počasno mesto. Neki naučnici na temelju Strabonove tvrdnje misle da se ovde radi o ostrvu Malti i psima sa toga ostrva. i to kosa dečaka Apolonu ili Heraklu.174 6 Ako drži u kući čavku. On iz snobizma uzima za pratnju roba crnca. a on ponosno s mamuzama na nogama. godini. Bili su vrlo omiljeni. 179 Nalazili su se kao zavetni darovi Eskulapiju bakreni prsteni. nežni. jer smatra da njegov ugled zavisi od novokovanog novca. zato sujetni hoće taj retki običaj u Atici da sprovede na svojoj kući. bilo je retko. on po svaku cenu nastoji da za stolom sedi do domaćina. u 18. mača. trudi se da to bude novokovani novac. nedostojna slobodnog čoveka. Oni su bili kićeni cvećem i negovani u znak zahvalnosti za ozdravljenje. ali je bilo mnogo običnije stavljati kopije ranije obolelih udova.173 5 Kada isplaćuje svotu od jedne mine.

ukoliko one nisu pripadale svešteničkim kolegijumima. 180 53 ." Posle toga odlazi kući i priča ženi kako je danas doživeo ogroman uspeh. da li primate ovo srećno znamenje. vrši neobične običaje koji su ili izumrli ili se tek uvode.11 Naravno. uspeva mu da od svojih kolega pritana180 izdejstvuje da pred narodnom skupštinom objavi žrtve. On se nastoji dočepati beznačajnih časti i položaja. obučen u blistavu odoru181 i ovako govori: „Ljudi Atinjani. ukratko. koje je imalo 500 članova. Iz opisa može se videti kako sujetni u sitničavim stvarima. Grčke reči za sujetu mikrofilotimia i sujetnog mikrofilotimos su apaks eiremena.182“ Žrtve su povoljne. Pritani su se u ime države morali brinuti za žrtve. takve reči koje su upotrebljene samo na jednom mestu. mi pritani smo prineli mlečne žrtve u čast majke bogova. Sigurno je da ih je skovao i prvi upotrebio Teofrast da bi označio poseban oblik negativnog značenja časti i poštenja (filotimia). tada stupa na govornicu s vencem na glavi. 182 Reč je o Kibeli. 181 Prilikom prinošenja žrtve oblačila se bela haljina i na glavi se nosio venac. teži za čašću. on je spreman na sve i uživa da je uvek u prvim redovima u javnosti. Iz dekurija koja je držala prvo mesto biran je predsednik senata. sve što podseća na modu i ugodnost. Oni su sačinjavali upravni odbor i bili su podeljeni u deset dekurija. koja se nazivala i Rea. tj. nedostojnim slobodna čoveka. Pritanima se u Atini nazivao kolegijum sastavljen od pedeset predsednika u Velikom veću.

naslov drame i godina izvođenja. 10 Supruzi koja mu je donela veliki miraz ne dozvoljava da plaća sluškinju. 185 U predvečerje same svadbene svečanosti za žrtvu Heri bi se zaklala neka životinja. On radije nosi sam kupljeno meso i povrće umotane u nabore ogrtača ne mareći što će se ogrtač uprljati.183 3 Ako se u skupštini traže dobrovoljni prilozi.184 4 Kad udaje ćerku. a cicija je čovek koga karakterišu sledeće osobine: 2 Posle osvojenog prvog mesta. on se diže i nečujno iskrada sa skupa. 9 Skuplja li neki od njegovih prijatelja s kojima je ranije dogovarao dobrovoljne priloge189. U Teofrastovo vreme obično su oficiri i posada spavali na palubi. koja se u njihovu čast kao školska svečanost svake godine održavala. Pošto je za posvetne darove korega vladala prilična sloboda. 183 54 . na šta su bogati atinski građani bili obavezni. lično nosi u naborima svoje odeće meso. a svoju drži po strani. Na svetkovini zvanoj museia. Kasnije se katkada susreće kabina na zadnjem delu lađe. voće i povrće. 186 Oprema ratne lađe spadala je u deo državnih poslova (liturgije). Dijademe kao pobednički znakovi obično su izrađivane od najskupocenijih materijala i pored imena božanstva. a bogatije su išle u pratnji više njih. 188 Za ciciju je skupo držanje momka za nošenje hrane s pijace ili iznajmljivanje nosača. Bila je pobednički znak pesnika tragedije i svaki pobednički znak je u originalu ili kopiji kao posvetni dar prikladan.XXII. 190 Grčke su žene mogle izlaziti napolje samo u pratnji služavke.186 6 Svoju decu ne šalje nikada u školu na praznik muza. skrene s puta i zaobilaznim putem odlazi kući. 189 Njegov prijatelj lično za sebe skuplja priloge.185 5 Kao zapovednik državne lađe stavlja na palubu krmarevu ćebad poda se. drvena dijadema. a deo je bio darivan sveštenicima koji su obavljali žrtveni obred. osim komada koji je određen za sveštenika. Dijadema je bila ukrasni predmet za Dionisijevu kosu. čije su meso pozvani gosti jeli. i to obično u narodnim skupštinama. 187 Kao što je Hermes držao patronat nad palestrama. 184 Dobrovoljni prilozi građana traženi su u kritičnim situacijama. a ne za druge. stavljano je ime pesnika i korega.190 1 Uobičajeni posvetni dar pobednika korega bio je tronog ili kutija (rinax) sa natpisom.188 8 Ostaje kod kuće kad je dao na čišćenje svoj ogrtač. bez obzira da li je bila jeftina. CICIJAŠTVO Cicijaštvo je nedostatak ličnog dostojanstva kad su u pitanju izdaci. a kao poslugu za svadbenu svečanost iznajmljuje ljude koji će jesti kod svoje kuće. u svojstvu vođe hora posvećuje Dionisu drvenu dijademu na koju stavlja samo njegovo ime. nego se izgovara tvrdeći da su bolesna da ne bi morala davati priloge. čim ga u daljini spazi da mu se približava. koji su se na pijaci nalazili. od životinje određene za žrtvu proda sve meso. učenici su dokazivali uspehe svoga rada. tako su zaštitnice škola bile muze. kako misle neki komentatori. Po pravilu je onaj koji je snosio troškove oko opreme lađe njom lično komandovao. Cicijaštvo škrtice Teofrast je istakao na taj način što je stavio da je dijademu od drveta i što je samo na nju stavio ime boga Dionisa.187 7 Ako je na prehrambenom trgu bio u kupovini. nije označavao nikakav znak cicijaštva i potpuno dobro uz ovaj karakter pristaje. nego joj prilikom izlazaka iznajmljuje na ženskom trgu mlado devojče za pratnju.

191 11 Prvobitno se pridev aneleutheros upotrebljavao u značenju neslobodan. kad utaji nađenu stvar. 13 Kad seda. kad su u pitanju stvari. pa i kad seda.“ 12 Izjutra se nadigne da pomete kuću i očisti posteljinu. Dakle. povuče u stranu ogrtač. onda dobija značenje ropskog ili niskog mišljenja i shvatanja materijalnih stvari. ropski akt ove vrste smatrao se nedostojan slobodna čoveka. 914 c. međutim. Kad se. kasnije postaje aneleutheros (rob) i gubi pravo na zakonske zaštite i mora vlasniku izgubljene stvari nadoknaditi desetorostruku štetu. bez obzira što će golim telom na javnom mjestu sedeti. reč odnosi na karakter čoveka. ali on tvrdi: „Jake su i izdržljive kao da su od rožine.Na cipelama koje nosi nalazi se zakrpa do zakrpe. 55 . 191 Cicija je toliko škrt da nosi samo jedan komad odela. nastoji da ga poštedi. iako je on jedini odevni predmet na njemu. neoslobođen. To se najbolje vidi kod Platona u Zakonima XI. On izjavljuje da slobodnjak.

Toliko je. mada se iz svog rodnog mesta nije nikada makao. U njoj bi sad bilo 12 kamenčića. a sedam je stavljano u pregradu za jedinice. i. Poliaperhon. a takođe računati i na gubitke. priložio kao 192 Teofrast ima na pameti veliki prostor dug 130 m a širok 50 m u Pirejskoj luci gde je bila izložena. jedan kamenčić pribrajan bi bio deseticama i stavljan u njihovu pregradu. Pri tom naglašava. kaže. 196 Posle Aleksandrove smrti u Atini je promenjeno nekoliko vlada. jedna drahma deset drahmi. Ako je bilo u jednoj pregradi toliko kamenčića koliko jedinica u idućoj pregradi. tvrdi da su azijski majstori iznad evropskih. koji je takođe tražio prava tutorstva. Pet kamenčića je stavljano u pregradu jedinica. kamenčić je stavljan u susednu veću pregradu. Na putu ume da zabavlja na najbolji naan svoje saputnike. RAZMETLJIVOST 1 2 3 4 5 6 Razmetljivost se može definisati kao preterano isticanje umišljenih odlika. a razmetljivca karakterišu sledeće osobine: On običava stajati na molu192 i strancima nadugo i naširoko pričati kako je na pomorsku trgovinu rizikovao velike novce193. Makedonski su kraljevi imali običaj od ovog drveta uzimati izvoznu carinu. 329. a naročito za prekomorsku robu. oni su uklanjani i umesto toga. na kojoj se ureže nekoliko crta. koji je tražio tutorstvo nad Aleksandrovim naslednicima. e. 100 drahmi. jer ne može ništa odbiti. pr. 199 On zahteva da se stave kamenčići ili na pravoj tablici ili improvizovanoj na zemlji. 193 Onaj koji je pozajmio novac u trgovinske svrhe. Priča dalje da mu je Antipater196 najmanje tri pisma pisao u kojima ga poziva da dođe u Makedoniju. namesnika Makedonije posle Aleksandrove smrti (323-319. i to je kasnije dalo povoda ratu. pošto sumnja da bi mu pratilac mogao biti protivnik Makedonaca. 194 Razmetljivac se prodaje za veterana Aleksandrovih vojnih pohoda. potpomagao je demokratsku partiju u Atini. n. Prilikom računanja stavljali bi se kamenčići na pojedine iznose u odgovarajuće pregrade. doneseni kao ratni plen sa Istoka. sin Antipatera.XXIII. PRIMER: prvi je iznos 5 drahmi.). pr. zatim razviti priču o lihvarskom trgovanju na moru. dok on ovako preteruje. dok se Kasandar. 198 Aluzija na glad iz god. On njih bi bilo 10 oduzeto i jedan kamenčić stavljan je u pregradu za desetice. Na uobičajenim tablicama bilo je već napravljeno više pregrada. on to bučno tvrdi. prodavana i zamenjivana roba svake vrste i gde su poslovni ljudi Atine između sebe i sa kupcima iz drugih mesta i zemalja sklapali trgovinske aranžmane. Od sledećih sedam drahmi. on je to odbio da ne bi ni od koga mogao biti osumnjičen: „Trebalo je da Makedonci nešto drugo izmudruju.“ Prilikom poslednje gladi198 potrošio je više od pet talenata da bi pomogao siromašnim građanima. n. n. Kada oko njega sede nepoznata lica. borio za oligarhiju.. da su sva nastojanja Makedonaca da ga pridobiju ostala bezuspešna. priča im kako je s Aleksandrom išao u ratne pohode194. na kraju mu ispadne suma od 10 talenata. npr. mada mu je odatle bez carine ponuđen izvoz drveta197. dok hiljade i jedinice tačno zbraja i dodaje svakoj sumi verodostojna imena. 197 Nametljivac priča o svojim dobrim odnosima sa makedonskim dvorom da bi istakao svoj politički i ekonomski uticaj koji uživa kod makedonskog naroda. 195 Poznati su bili pehari persijskog kraljevskog blaga. Makedonija je bila glavni snabdevač Atine drvnom gradom. optočeni dragim kamenjem. naređuje jednom od njih da stavi kamenčiće za računanje199 i. kako mu je često bio na usluzi i kako je mnogo pehara optočenih dragim kamenjem kući doneo195. 56 . šalje slugu u banku u kojoj na svom imenu ima samo jednu drahmu. i. mogao je računati na visoke kamate i dobru zaradu. u prvom redu za brodogradnju. o svojim zaradama i gubicima koje je u tome imao.

razmetljivca. Kicoši. kakav je Aleksandar Veliki kovao. Etimologija grčke reči alazon ne pruža nam mnogo elemenata za razvoj njezina značenja. Znači. Atinski je novac kovan od srebra. koregi i gimnasiarhi.7 8 9 dobrovoljni prilog ovim siromasima. ne računajući opremanje ratnih lađa200 i druge državne poslove. pesnici su u literarnim istorijskim i filozofskim delima slikani i predstavljani kao takvi. traži odelo od otprilike dva talenta i grdi slugu što nije poneo komade novca u zlatu. i to na mesto gde se prodaju konji plemenite pasmine202 i pravi se pred trgovcima da je mušterija. učenjaci svih vrsta. ipak uverava svakoga ko to ne zna da ju je nasledio od oca. Kasnije su tu imenicu pisci komedije preneli u literaturu i na mestima gde se ona spominje obično označava čoveka koji preuveličava podvige koje je izveo ili sebi zamišlja kao da ih je izveo. ali razmetljivac nastoji da izgleda bogat čovek i da nosi zlatan novac.203 Iako živi u iznajmljenoj kući. W. sofisti. Teofrastova se definicija razmetljivca potpuno podudara sa osobinama koje su mu dali raniji pisci. vrači. Prebacivanje razmetljivosti vlastitim poduhvatima u antici se vezalo uz vrlo mnoga zvanja. Ono je kasnije postalo apelativna imenica. ljubavnici. za Bukefala je Filip platio 13 talenata. I. rj. Hofmannu ime jednog tračkog plemena. ovde se pod liturgijama (državnim poslovima) očigledno razume samo enkykloi (izabranici). 203 Na odevnoj pijaci mogle su se pored odevnih predmeta kupiti i skupocene tkanine. U tom značenju upotrebljava komediograf Aristofan u više svojih komedija ovu reč. a nije u stanju da ih izvrši. 202 Cena jahaćeg konja iznosila je 12 mina. Alazones je prema Frisku (Et. 62) i J. lekari. bolje rečeno. ali da je namerava prodati jer je za čašćenje gostiju premalena. reč je dobila značenje hvalisavca ili. Pojedina odeljenja delila su se opet na manja odeljenja. Ratne lađe su takođe ulazile u državne poslove. 200 57 . Posećuje i tezge na odevnoj pijaci. npr. 201 Atinska je pijaca bila podeljena u odeljenja prema vrstama robe. Odlazi na konjsku pijacu201. filozofi.

206 Ovaj prizor kazuje visoki stepen nezavisnosti. šalje glasnika napred da objavi njegov dolazak. nego brigu oko njihova čašćenja prepušta nekom od svojih potčinjenih. U Teofrastovoj definicji ujedinjeno je pod pojmom bahatosti potcenjivanje drugih sa jako naglašenim samoisticanjem."204 Je li kome učinio dobročinstvo. Grci su je izvodili od glagola fainesthai i predloga yper. kupa ili jede. U svojim pismima nikad ne stavlja: „Učinićeš mi uslugu“. drugi put .preziranju drugih daje se više prostora.veličanstven“. U današnjoj lingvistici etimologija prideva yperefanos (bahat) je sporna.istaknut“. Posle ručka. zato što je bilo hladnije.Ja tako zahtevam“ i „Poslao sam ti čoveka da donese“. Presude su se obično donosile pred hramom gde se vodio celi sudski proces. Oznaka ponosa naginje sad pozitivnom sad negativnom značenju. nego ide oborene glave i diže je samo onda kada mu se svidi..XXIV. ne pušta nikoga preda se. 207 O postupku računanja v. Ima običaj da poziva ljude koji imaju nešto na prodaju ili nadničare da mu odmah u cik zore dođu. . Obično se susreće kad je reč o persijskim vladarima. i počela da označava samo preuzdizanje. 204 205 58 . donosi presude ljudima koji to od njega ne traže.207 Ako ima s kim da se obračuna. a bahatog čoveka karakterišu sledeće osobine: Čoveku kojemu se žuri kaže: „Dođi posle ručka i potraži me na šetnji. Kad ide ulicom. Dosta rano reč se upotrebljavala kad su u pitanju bili ljudi. izuzev svoje vlastite ličnosti. U slikanju načina ponašanja jedanput stoji uporedo i preziranje i samoisticanje. Izgleda da se ta reč tako i shvatala.206 Putuje li kuda. nego .. Ako pozove prijatelje u goste. Dok se maze. odbija je sa obrazloženjem da za to nema vremena. BAHATOST 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Bahatost je potcenjivanje ljudi. nikad ne govori s onima koji ga susreću. Nikoga neće prvi posetiti.. Inače u prvom redu reč u prenesenom značenju označava . I bez povezivanja sa ybris ona poprima ovo značenje. Je li dizanjem ruku izabran za kakvu službu. naređuje robu da premesti kamenčiće za računanje i da dobivenu sumu upiše u knjigu na njegovo ime. Tada zadržava potpuno svoje pozitivno značenje. a ponekad opet samo poštovanju.br. ne jede s njima. Zahvaljujući čestoj upotrebi reč je postepeno gubila značenje obesti. Grci su obično išli u šetnju. daje mu do znanja da na to uvek misli. Hodajući amo-tamo po ulici205. Ponos se ponekad stavlja uporedo sa obešću (ybris). i „Pazi da se ne dogodi drugačije“ i „Bez i najmanjeg odlaganja“. XXIII . bahatost. prema tome yperefanon bi značilo ono što se iznad drugih pojavljuje. 8.

on se i ne diže iz šatora. čak i svoje vlastite senke. sedi uz njega i tera mu muve s rana. trči u šator. Teofrast shvata kukavičluk u opšte prihvaćenom značenju govornog jezika. hrabri ga. jer je teško reći ko su neprijatelji. šalje napolje svoga roba i zapoveda mu da izvidi gde se nalazi neprijatelj.22. postale su ove misterije u Teofrastovo doba moda. i svakom pojedinom iz svog demosa i file priča kako ga je na svojim vlastitim rukama u šator uneo. naređuje im da najpre stanu i unaokolo razgledaju. Deilia (kukavičluk) se uvek upotrebljavala kao suprotni pojam andreia (junaštvu). ugleda kako nose nekog njegovog prijatelja ranjena. KUKAVIČLUK 1 2 3 4 5 6 Kukavičluk je. On mu pritrčava. „Idi do đavola!“ 208 59 . (V. govori onima oko sebe da je u žurbi zaboravio uzeti mač. Kad truba daje znak za napad. kukavicu.). 107) opisuje slučaj kada su se Persijanci našli pred jednom izbočinom kopna posle bitke kod Salamine.Ja sam spasao život našeg prijatelja". nego mirno sedi i viče: „Neka ide do đavola!211 Ne da čoveku zaspati njezino glasno trubljenje. a kukavicu karakterišu sledeće osobine: Na putovanju morem tvrdi da su grebeni gusarske lađe208. 210 U grčkom originalu theos (bog). Taj je pridev u atičkom dijalektu označavao plašljivca. skida donje odelo i daje ga robu i na kraju moli da ga na kopno iskrcaju..19. on pita da li slučajno među putnicima ima nekog koji nije posvećen u misterije. 1. 209 U antici je i kod Grka i kod Rimljana vladalo mišljenje da je za one koji su bili posvećeni u samotračke misterije kulta Kabira bila velika opasnost voziti se u lađi zajedno sa neposvećenim ili bivšim članovima koji su napustili misterije. II.) 211 U grčkom originalu stoji „Idi gavranovima!“ tj. On u međuvremenu sakriva mač pod jastuk.15 i Carm. Dok sedi u šatoru. To se u prvom redu vidi u slikanju Herodot (VIII. sve radije čini samo da se ne bori s neprijateljem. O tome peva i Horacije (Carm. koren grčkom pridevu deilos (kukavica) treba tražiti u reči duei. prihvata ga ispod leđa i unutra unosi. koji šalje različite oluje. Kada čuje viku i vidi kako ljudi padaju. Carm. Način na koji je reč u govornom jeziku bila primjenjivana Aristotel u Nikomedovoj etici objašnjava reči andreia (junaštvo) i njoj suprotne pojmove deilia i thrasytes (drskost). 26 i dalje. Ukratko. Jupiter. čisti mu ranu. a kada se more malo ustalasa. poziva svoje drugove. 2. Prema etimološkom rečniku Friska. Kada u ratu pešadija kreće u pomoć." Zatim sav okrvavljen krvlju iz tuđe rane trči u susret onim koji se vraćaju iz boja i govori im kao da se izložio opasnosti: . a posle njih to su isto učinili i ostali makedonski i helenski vladari. Posle ga neguje. 10. Svome susedu priča da ga je jedan san jako uznemirio.209 Gleda na krmara i želi znati da li je prevalio pola puta i kakvo je vreme210 u izgledu. tj. jednoj od četiri kardinalne vrline. Pošto su roditelji Aleksandra Velikog u Samotraki primili posvetu. troši puno vremena kao da ga tobože traži. Tada ih uvodi unutra da pogledaju. Deilos (kukavica) je dakle onaj koji se plaši svega. Horacije.XXV. Oni su mislili da je neprijateljska ratna flota i dali se u beg. ustuk duše pred strahom. Morske oluje i brodolomi često su pripisivani ovakvim putnicima. čini mi se.

Kukavica nije naslikan samo na bojnom polju nego je prikazan i za vreme putovanja na moru.kukavičluka u raznim situacijama. 60 .

on ume upotrebljavati i sledeće oligarhijske parole: „Mi se moramo sami sastajati i o stvarima se posavetovati215. i „Nezahvalan je zadatak onoga koji nešto deli i daje“. zato Teofrast ne govori Odeonska ulica. on mora biti zaista čovek Homerovih stihova214. OLIGARHIJA 1 2 3 4 5 Čini mi se da bi se oligarhija mogla najbolje definisati kao vlastoljubivost kojoj je cilj vlast i lična korist. Maretić). Ovi su klubovi u političkom životu u Teofrastovo vreme odigrali važnu ulogu. 218 U Atini nije bilo naziva za ulice. e. 27. pre. n. ako drugi predlagači predlažu deset.“ Inače ni jedan drugi stih ne zna. 204 (prevod T. da porodica kandidata ne gaji nikakve simpatije prema oligarhiji. Ovo karakteriše političku situaciju na kraju IV st. „ili oni ili mi smemo u gradu stanovati“. 213 Svečani ophod u čast boga Dionisa. 217 Oligarsi su posebnu pažnju posvećivali svom spoljnom držanju i oblačenju. sa kosom osrednje ošišanom. kako se vidi iz ovih redaka. i dalje) 221 Uobičajena sumnja u političke ciljeve mlade generacije. i „Na sudovima podnosimo strahote zbog podmitljivih sudija“220. a vlastoljubac je čovek koga karakterišu sledeće osobine: Kada skupština212 razmatra dodeljivanje arhontu pomoćnika kod svečanog ophoda213. on je zapamtio samo ovaj: „Nije mnogovlade dobro . 215 Zahtev da se u političkom životu demokratije ne učestvuje. ali i tada u ogrtaču sa elegantnim naborima217. nego ulica u pravcu Odeona. 8. Prirodno. Brigu oko toga vodili su berberi. i „Hteo bih znati šta žele ljudi koji se danas guraju u politički život“221. 7. Kasnije su se kockom birali.neka jedan bude gospodar. Ogrtači su morali biti čisti i njihovi nabori morali su biti lepo sređeni.XXVI. i XXI. 219 Poznate žalbe protiv sikofanata (ulizica) kojima su se često prebacivale lažne optužbe. npr. i „On se stidi što pored njega u skupštini sedi kakav suvonjav i nepočešljan bednik u Aluzija na oligarhijske klubove. noktiju brižljivo obrezanih. da li ima građansko pravo: 2. on istupa na govorničku tribinu i izjavljuje da se tim ljudima mora dati neograničena vlast. 4. šepureći se po ulici u pravcu Odeona218 i pri tome ovako govoreći: „Zbog sikofanata219 ne može se više u Atini živeti“. Arhonti za vođenje svečanih ophoda počeli su se birati u narodnim skupštinama u IV stoleću. 220 Prema Aristotelu demokratizacija sudskih procesa dovela je do podmićivanja. Za oligarha svi ovi uslovi su nepodnošljivi i ponižavajući. polaganje računa nakon obavljene službe. (Ath. nego da se treba povući u klub i odatle pripremati preuzimanje vlasti. 212 61 . Pol. 216 Aluzija na trostruko ispitivanje kojemu se morao svaki kandidat podvrći: 1.216 Tek u podne se pojavljuje na ulici. 3. da li ispunjava sve pretpostavke. a od svetine i trga se daleko držati i takmičiti se za državne službe te ne dozvoliti da nas ološ obesno i s podsmehom časti“ i govori. 214 Homerove su pesme u celoj Grčkoj bile poštovane kao neka vrsta božanskih izreka pa smatralo se neophodnim da svaki obrazovan čovek zna njihov sadržaj. on viče: „Jedan je dosta!“ Međutim. Ovde navedeni stih je iz Ilijade II. Uporedi s ovim XIX. brada i kosa srednje ošišani.

62 . nego je hteo samo da naslika političko mišljenje i raspoloženje prosečnog čoveka kao posledicu urođene dispozicije. 4. kako kaže naš oligarh. 222 O liturgijama i troveslarkama v. on je iz 12 gradova posle propasti kraljevstva doveo mnoštvo naroda u jedan grad. nesreće u državi. Oligarhija u nekim slučajevima znači ličnu težnju za vladavinom koja se ispoljava u nastojanju dokopavanja vlasti u sopstvenu korist. Hvalisanje o potpomaganju liturgija i opreme troveslarki spada u obične fraze. XXII.6 pohabanom ogrtaču. Na jednom stubu u Stoi nalazila se slika sa odgovarajućim natpisom koja je predstavljala Tezeja kako daje demosu demokratiju. Prizori u kojima on ispoljava oligarhijske težnje pokazuju u isto vreme njegova nastojanja da se dočepa vlasti. Teofrast je predstavio oligarha u dvema situacijama: 1. i 2. daleko od političkih zbivanja svoga vremena i da ne cilja ni na jednog svog savremenika.“ I on izjavljuje: „Kada ćemo već jednom biti oslobođeni državnih obaveza i opremanja ratnih lađa. Moglo bi se još dodati da je Teofrast. sudilo mu se po pravdi. 224 Osnivač demokratskog ustava smatra se da je bio u IV stoleću Tezej ili u najmanju ruku da je on dao podsticaj za to. „nesreće“. jer je on prvi uništio njihovu moć. tvrdi on. Tezej se utoliko može smatrati osnivačem demokratskog ustava Atine. ili pred svojim političkim partnerima.223 Još sa Tezejem224 su započele. 223 Prema ovom Teofrastovom opisu sastav atinske skupštine bio je vrlo mešovit. njegovo nastupanje u narodnoj skupštini. ili pred svojim istomišljenicima. pa bi se mogla prevesti i rečju vlastoljublje. što je stanovništvo ranijih razdvojenih opština proglasio stanovnicima jednog grada i uveo jednaka prava za sve. slikajući lik oligarha. njegovo ponašanje u javnom životu. a svrha toga je njegova sopstvena korist."222 „Kako je odurna ova žgadija demagoga. Takve i slične stvari priča on pred strancima.

. 9 Ako ga suparnik premlati kad koketira sa devojkom i silom pokušava provaliti njezina vrata232. rešenje njihova spora stavlja pred sud. S obzirom na ostala slikanja karaktera poznoukog izgleda da se radilo o nekoj igri u kojoj se isprobavala snaga.na levo!“. Herakla i Ajanta. parazit je mogao biti samo čovek nižih slojeva. ali Teofrast. 6 U rvačkim školama se često takmiči u rvanju. pokušava visoko dignuti bika da mu zakrene vrat230.na desno!“ i . „na levo!“. međutim kad na pijanki ustane da ih recituje. zato što se štit nosio u levoj ruci. i „natrag čelom!“226 4 Na svetkovini heroja227 sa omladincima stiče pravo učestvovanja za nagradu u trci s bakljama.234 1 Teofrast ima na pameti stihove dramskih pesnika. pa je uvek sama igra bila za partnere teška i bolna. izda ga pamćenje. jer se koplje nosilo u desnoj ruci i „prema štitu“.. prisiljava roba na igru. POZNOUKOST Poznoukost je. da bi poznoukog učinio u ovoj situaciji smešnim. posebno tragičara. mladi ljudi se u ovakvim situacijama obično fizički obračunavaju. opet. odnosno kao gost heroja. . on se obraća sudu. U ovome se pozivu vide očigledni primeri poznoukosti. „Na desno“!. Poznouki doprinosi u kasu efeba prilog da bi smeo kao trkač s bakljom nastupiti.231 8 Kad ga uvode u sveti red Sabazija. da bi ispao smešan. Poznoukom treba dugo vremena da ovlada melodijom. Zbog toga je i bilo teško naći partnera. 228 Trke s bakljama priređivale su se u čast Tezeju i Ajantu.U originalu stoji „prema koplju“. 231 Vreme između pojedinih tačaka predstave ispunjavalo se pevanjem i sviranjem pesama koje je masa lako prihvatala. on se trudi da se pokaže najlepši pred sveštenikom.XXVII. rekao bih. odbacuje naravno ogrtač. 10 Na iznajmljenom konju u galopu juri na selo i dok putem izvodi konjičke veštine. Odatle im i potiče ime. 232 U mimu i komediji takođe se spominju obijanje vrata i nasilno provaljivanje u kuću. 7 Na mađioničarskim šatorima zna presedeti tri do četiri predstave da bi naučio napamet melodije. 233 Klub dekadista svakog desetog u mesecu priređivao je drugarske sastanke. 12 Sa svojim robom odmerava snagu .228 5 Pozovu li ga gde na Heraklovu229 svečanost. prilježno prilaženje poslovima koji ne odgovaraju godinama. 227 Svetkovine heroja slavile su se u čast Tezeja. padne s konja i razbije glavu.jakog čoveka“. 11 U klubu dekadista233 priređuje svečanosti onima koji se s njim hoće ujediniti. 230 Prilikom nekih žrtava životinju određenu za žrtvovanje dizala je na poziv sveštenika veća grupa efeba i nosila do oltara za klanje. 234 Inače nepoznata igra. Na takvu jednu i poznouki je pozvan. 229 U Atini se slavio velik broj Heraklovih svetkovina. 3 Sin ga uči . sigurno kao parazit. Neki komentatori smatraju da se radi o dečijoj igri u kojoj su deca jedni drugima stajala na ramenima. a poznoukog karakterišu sledeće osobine: 2 On u svojoj 60-oj uči napamet stihove225. 225 226 63 . a poznouki..

nateruje pedagoga da od njega nešto nauči kao da se ovaj ne razume u svoj zanat. 64 . U Fidipidu u Oblacima i Filokleonu Aristofan je predstavio takve poznouke. a posebno kod mlađe generacije. 14 Priređuje u kupatilu takmičenja u rvanju235 i neprestano tamo-amo uvrće stražnjicom da bi izgledalo da je dobro uvežban. 15 Ako su u blizini žene. naravno. Uz pojam opsimathes počela se vezati predstava apaideutos (neobrazovan). Saglasno s tim morala je opsimathia (poznoukost) dobiti prekorno i pokudno značenje. U tome. vežba umetničke plesove i pri tom pevuši kakvu melodiju. Ovde je paidomathes (ranouki) bila pohvalna oznaka za onoga koji razume svoj zanat. U tome značenju Platon i Sokrat i Ksenofont upotrebljavaju ovu reč. U ranija vremena smatralo se ponosom i u starosti nešto učiti.neobrazovan. izgleda smešan. 235 lako nije bio običaj da se rve u kupatilu. za poznoukog je karakteristično da on i na neodgovarajućim mestima hoće da izvodi svoje veštine. nego ga prikazuje kako se on podvrgava naporima ili naprezanjima koja priliče mladiću. nema nikakva ni prekora ni ponižavanja. U Atini se obično sticalo obrazovanje i usavršavanje u mladim godinama. ali koja za njegovo doba nisu više prikladna i zbog toga kod drugih. Reč poznouki ima prizvuk značenja skorojevića (parvenija). Teofrast ne sužava sliku poznoukog na naprezanja svojstvena mladalačkoj dobi. jer onaj koji mora kasno učiti je apaideutos . 13 Grčki pridev opsimathes po etimologiji označava čoveka koji u dubokoj starosti nešto uči. koji je obično u literaturi predstavljen kao smešna figura.Takmiči se uz opkladu sa pedagogom svoje dece u odapinjanju strele i bacanju koplja.

239 Majka mu je Tračanka plemenitog roda. nikakva šala. Razni su izdavači pokušavali na razne načine ovo ime menjati. a kasnije. a vojnici su ga prozvali Sosistrat237.“ Ako je u društvu drugih ljudi. I kad drugi počnu o trećem rđavo govoriti. npr. on se ne uzdržava da opanjka i svoje najbliže. (Up. 242 Da se radi o svetkovini Poseidona. Ill. Promenu imena susrećemo kod mnogih grčkih pisaca. niti je nadevanje imena bilo vezano uz neki sakralni obred. OGOVARANJE 1 2 3 4 5 Ogovaranje je sklonost duše da iskrivljuje nagore što drugi govore. 236 65 . daje dnevno za kuhinju tri bakrena novčića. one su faćkalice muškaraca" i „Same obavljaju službu vratara na uličnim kapijama". kad je ubeležen u opštinske knjige. u stanju je da o čoveku koji se upravo digao počne govoriti na sva usta.. „To je čovek koga ja više nego ostale mrzim“. 238 Atinski su građani konačno bili upisivani u listu fratrija sticanjem efepske dobi.Te su žene koje sa ulice odvode prolaznike" i „To ti je prava pravcata javna kuća. 237 Neki komentatori smatraju da je ovaj Sosija služio u plaćeničkom odredu koji je osnovao Konon. u listu građana. „Njegovo lice krije u sebi nešto odbojno. i „Ukratko. plemenitog porekla. odmah poput rodoslovca raščlanjuje svoje izlaganje: „Najpre ću započeti od njegova porekla: njegov otac se u početku zvao Sosija236. decembra. doduše. Njegov se prostakluk ne može ničim porediti“. Samo ime Tračanka označavalo je ime ropkinje. po svemu sudeći. primani su u demos. jer nije bilo stalnog porodičnog imena. U komediji se.238 Njegova je majka Tračanka239. Sosikrat zvuči potpuno atinski. smatrajući da je u pitanju tračko ime. Ovim imenom ogovarač hoće u najmanju ruku da ukaže na nisko poreklo. nego zbog ratnih zasluga. a ogovarač je čovek koga karakterišu sledeće osobine: Na pitanje ko je ovaj ili onaj čovek. a posle godinu dana nakon obavljenih ispita. To nije. dok su treći zauzeli pravilno stanovište. dojilje. kako se obično kaže. Sosija. Sosidem. Za dokaz navodi ovo: „Svoju ženu. a još manje podmićivanjem ili intrigom. Oskudne su vesti o načinu svetkovanja. koji odgovara našem decembru. odmah on nadovezuje poneku tračariju.XXVIII. međutim. nije ušao redovnim putem.000 drahmi. koji je imao 60 mina.Imena davana prema životinjama i biljkama bila su znak nižeg porekla. ovde. krino . 240 Značenje imena je sporno. može se zaključiti iz imena meseca Poseidon. . atički novac. koraks . 241 Talenat. Pruži li mu se prilika. prostitutke i piljarice. Spajanje ovih dveju reči zvuči smešno.ljiljan. prisiljava da se na praznik Poseidona242 okupa u hladnoj vodi. Drugi su ga zadržali smatrajući ovu složenicu varvarskom kovanicom. Kupanje je imalo značenje čišćenja. pošto nisu zabeležena imena sastavljena od životinja i biljaka.Ja znam dobro šta su žene koje ti toliko uzimaš preda mnom u zaštitu!" I odmah prelazi na pojedinosti: . . uvek pod tim imenom podrazumeva rob. jer se zna da su Tračanke u Atini služile kao služavke. Ime Sosija se susreće i kao ime slobodnih ljudi.240 Kažu.) Svetkovina se slavila 8. kasnije Ifikrat i Kabrije..gavran. da žene te vrste u njihovoj domovini pripadaju plemenitom rodu.“ Kako gaji u srcu zle misli. Prema Demostenu u ovome je odredu bila samo trećina slobodnih građana. Po svoj prilici ta se osoba nazivala Krinokoraka. one se pare kao štenadija po ulicama". koja mu je u miraz donela više talenata241 i kojoj. otkako mu je rodila sina. 2. ili 6. Sam je čovek. običan nitkov i nevaljalac.U Grčkoj se srazmerno lako moglo promeniti ime. iako potiče od takvih roditelja. on će nekom reći: .

Reč se ne susreće često kao termin filozofskog izražavanja.) Kakologos je prema sastavnim delovima složenice čovek koji zlo govori.slobodoumnost“. Teofrast upotrebljava reč kakologia kao kvalitet da bi ocrtao unutarnja raspoloženja ogovarača. Herodota. Pindara. opadanje.ogovaranje. koji iza leđa drugih priča rđave stvari. „demokratsko ophođenje“ i . ona se susreće u atičkom pravu u vezi sa ogovaranjem. i to mu je najdraže zaniman je na svetu. Shodno tome je kakologia . jednom rečju. a isto tako i o mrtvim. Ksenofonta. Aristotela i dr. 66 . Međutim. ogovarač ili opadač.. (Na taj način želja za opadanjem čini ljude mahnitim i sumanitim u njihovim postupcima. Kolebanja u značenju reči nema. npr. U ovom značenju reč se susreće kod mnogih grčkih pisaca. pri tom ogovaranje naziva „otvorenost u govoru“.6 7 Često govori o svojim najbližim prijateljima i ukućanima najgore stvari.

jer ga i aristokratski i oligarhijski krugovi upotrebljavaju da bi oborili demokratski režim. čini se. Kod Teofrasta poneros nema značenje samo zla i nevaljala čoveka. pokvaren) ima politički prizvuk. tj. njega Teofrast slika kao čoveka koji ponekad svojom krivicom. jer pazi na one koji nepravdu čine. U ovome prizoru su naslikane tri vrlo značajne crte nevaljalca: 1. da su svi jednaki i okrivljuje nekog zato što je pošten. Kod nekih govornika koji su se bavili pravobranilaštvom ima takvih slučajeva koji potpuno podsećaju na Teofrastova nevaljalca. ZAŠTIĆIVANJE NEVALJALSTVA Zaštićivanje nevaljalstva je naročita naklonost prema poroku. Grčki pridev poneros (zao. tvrdi da je on darovit čovek.XXIX. Prijatelj nevaljalaca preuzima zastupstvo onih lica za koja se ni jedan pristojan advokat nije hteo založiti.)245 1 Filoponeros . čiji se način gledanja i shvatanja i mišljenja srozao sa višeg društvenog stepena na vrlo niski i prostački nivo. U ovo vreme moglo se vrlo često naći ljudi koji su štitili i zauzimali se za pokvarene i nevaljale ljude. n.“ 5 Naravno on je u stanju da zastupa interese i društvenog ološa i da na sudu uzme u odbranu ozloglašene slučajeve. a branioca nevaljalstva karakterišu sledeće osobine: 2 On traži društvo osuđenih ili onih kojima je kao okrivljenim izrečena presuda u državnim procesima. mada priznaje da je ono što se o njemu govori istina. uz to vrlo duhovit. dobar drug. a nekada slučajno nisko pada. Istinita je prema tome izreka da sličan sličnog traži. kao presuditelj zna svakoj stvari koju protivnik iznese daće najgore tumačenje. e. dodaje da ipak ima stvari koje nisu istinite. prvi je u književnost uneo Teofrast. 4a On će sigurno biti na strani okrivljenog kad u narodnoj skupštini govori244 ili na sudu odgovara. on tvrdi da od prirode nema nikoga koji je pošten. on je njim oduševljen i tvrdi da se nikad nije namerio na sposobnijeg čoveka. on traži društvo pokvarenjaka. moralno palog u užem smislu. on sam teži da postane nevaljalac. Termin filoponeros po svemu sudeći. Tako je filoponeros kopija oligarhikos (pristalica plemstva) sa suprotnim značenjem. 4 Pokvarenjaka naziva slobodoljubivim čovekom ako mu ko želi predbaciti njegovo nevaljalstvo. On bi se mogao radije nazvati jadnik ili kukavac. 245 S obzirom na formu izražavanja i sam sadržaj ovo je kasniji dodatak. i u stanju je da u takvim prilikama rekne sucima da se mora suditi delo a ne čovek i dodati da je on pas čuvar narodnih interesa. 6 (Uopšte uzevši. 244 Meteci su trebali u odbrani svojih prava pomoć nekog građanina. 2. za njega su oni pošteni ljudi. 243 67 . jer pretpostavlja da će ga drugovanje s njima učiniti iskusnijim i strasnijim.branilac nevaljalstva se ne susreće u grčkom jeziku pre IV stoleća pre. on izjavljuje: „Nećemo imati nikoga ko će podmetnuti svoja leđa za opšte dobro ako ostavimo na cedilu ovakve kao što je on.243 3 Kad se povede razgovor o poštenim ljudima. 3. zaštićivanje nevaljalstva je sestra pokvarenosti.

e. 248 Poenta cele ove scene leži u činjenici da on i prijatelju prodaje razvodnjeno vino. Takođe pozajmljuje novac od gosta koji je kod njega odseo. Putuje li kao državni izaslanik. Nađu li mu sluge na ulici par bakrenih novčića. čije je dno ulegnuto i prostor za stavljanje hrane i suviše malen. pa tako odmah i deli. izjavljuje da je pravedno da onome koji deli pripadne dvostruki deo247. 253 Obično je ekonom delio posluzi obroke. Svog pratioca opterećuje više nego što on može poneti i hrani ga gore nego što čine ostali sa svojima. od države dobiveni novac249 ostavlja kod kuće i pozajmljuje drugi od kolega izaslanika.254 246 Iz ove se scene vidi kako lakomac u svakoj prilici želi da napravi posao i da iz svake situacije izvuče korist. pa jedan od njih bio srećni nalaznik. bog imovine.XXX. kao deliocu. a lakomca karakterišu sledeće osobine: Kada ugošćava goste.253 Od svoga prijatelja kupuje stvari ispod ruke jer veruje da će ih preprodati mnogo skuplje. Ovaj se zahtev zasniva na poslovici: Koinos Hermes (zajednički Hermes). po običaju drugi je imao pravo na deo nalaza. verujući da će mu verovnik sitni novac progledati kroz prste. ne isplaćuje celu sumu nego samo krupan novac. pozajmljuje od svog poznanika drugi i nosi ga sve dotle dok ga ovaj natrag ne zatraži. . LAKOMOST 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Lakomost je pohlepa za prljavom zaradom. U stanju je učiniti i druge slične stvari. 251 Ako su dva čoveka bila zajedno. dere se na slugu: „Kupio si užegnuto ulje“. Fidonskom vagom252 sa ulegnutim dnom lično meri posluzi brašno i prilikom poravnavanja ih zakida.246 Kada prilikom žrtve deli mesne obroke. i nastavlja se mazati uljem svog suseda. Pored toga drvetom poravnava vrh tezge. 252 Zapremina vage kralja Fidona iz Arga (oko 750. zna za sebe tražiti svoj deo ovakvim rečima: „Hermesovi darovi su zajednička svojina!“251 Kada dade ogrtač na čišćenje. Kada se u kupatilu maže uljem. ovde stoji umesto same imovine. sigurno će zakinuti 4 drahme manje. Ovde to čini lakomac jer želi da i tu nešto ućari. Od poklona250 traži svoj deo da bi ga mogao prodati. 250 Reč je o darovima koji su se sastojali uglavnom od jela i pića. 254 Prilikom vraćanja duga. Za merenje on ne upotrebljava uobičajenu vagu. Hermes. ne stavlja dosta hleba na sto.248 Sa sinovima ide u pozorište samo onda kada vratari besplatno puštaju na predstave. Mora li otplatiti dug od 30 mina. 247 68 . Kad prodaje vino. n. koja se zvala i eginska vaga. dvostruku porciju. nego malu staru fidonsku. zna i prijatelju podvaliti bevandu. pre. bila je manja od zapremine Solonove vage.U helensko doba ova je reč označavala počasne darove koji su davani kralju i državnim poslanstvima prilikom posete nekom polisu.). Rezanje i deljenje mesa lakomac smatra poslom vrednim nagrađivanja i predlaže sebi. 249 Dnevnica je iznosila 1/2 drahme. kako bi što manje hrane posluzi ostalo.

257 O gozbama fratrija vidi X. tražio je da mu se isplati u srebrnom novcu. pa čak i ulje za svetiljku. Reč aishrokerdes (lakom) i aishrokerdeia (lakomost) sačuvale su značenje koje je uočljivo iz njihovih sastavnih delova. Pored toga u ovom mesecu su se slavile svetkovine polaska poslanstva na otok Del (Delia). U ovom slučaju lakomac traži da se isplati iz zajedničke kase i hranarina njegove posluge. niti ih rado prima kad mu se natrag daju.cicijašenje. Kada je lakomac od takvog roba dobijao zakupninu. 255 69 . Diasia. zatim na dva nedatirana dana Male misterije. ali najamninu ne stavlja u zajedničku blagajnu. Kada putuje poznanicima. a svog sopstvenog slugu iznajmljuje drugom. 256 Robovi koji su izučili neki zanat običavali su se davati u najam drugim osobama. Ženi li mu se prijatelj.14 15 16 17 18 19 20 Ako mu sinovi zbog bolesti ne idu mesec dana u školu.255 Kada dobije od roba novac za zakupninu. srazmerno izostanku odbija od školarine. naročito Platon i Aristotel. i tačno beleži koliko je ostalo na pola zagriženih rotkvica da ih posluga ne bi sa sobom uzela. 258 Prilikom svadbenih svečanosti bio je običaj da prijatelji donose darove. vrlo često upotrebljavaju reč u njenom primarnom značenju. a isto to traži i prilikom obračunavanja sa svojim upraviteljem. Atički pisci. 3. Reč se susreće već kod Herodota.256 Kada ugošćava članove svoje fratrije257. iz zajedničke kase traži hranu za svoje robove. traži procenat za razmenjivanje bakrenog novčića. Ne šalje ih celi februar u školu na nastavu da ne bi platio školarinu. Na kraju da spomenemo jednu primedbu o razlici između četiri karaktera koje je Aristotel obuhvatio pod pojmom aneleutheria . Zakupnina je iznosila dva obola po danu. zna se da će u zajednički trošak staviti i drva i sočivo i sirće i so. Meseca Antesteriona (februara) slavile su se sledeće svetkovine: 23. Lakomac je čovek koji gramzi za prljavom zaradom. Od svoga poznanika pozajmljuje samo stvari koje taj čovek niti ište natrag. Priređuje li drugarsku gozbu u svojoj kući. jer toga meseca pada puno praznika. Ova mala suma isplaćivana je u bakrenom novcu. Teofrast shvata lakomost kao i Aristotel u njezinom osnovnom značenju kao pohlepnost za dobiti i gramzivost. Novi poslodavac je morao za izdržavanje iznajmljenog roba jamčiti i zakupninu platiti. ili ako priređuje svadbu za svoju kćer258. koristi se uslugama njihove posluge. verovatno će nešto pre otputovati da ne bi morao davati svadbeni dar.

Erasistrata i druge. koji je pokušao naslikati običaje svoga naroda i svoga doba prema Teofrastu. Horacije. Marcijal. Zenona. Plinije Stariji. Od rimskih pisaca najviše su se njegovim delima koristili Plaut. Među novijim piscima koji su se na njega ugledali u prvom redu treba spomenuti Francuza Labrijera (La Bruere). Njegov se uticaj oseća i kod vizantijskih pisaca retorike i poetike. npr. U Engleskoj je njegovo delo podstaklo u XVII stoleću literaturu karaktera. Varon. Ciceron. Terencije. Kvintilijan. čiji su glavni predstavnici Overberi (Overbury) i Erl (Earle). naročito sledbenike peripatetičke škole Stratona. Hoi (Halle) i Batler (Butler). Petar Pejčinović 70 .Teofrast je izvršio ogroman uticaj na kasnije grčke i rimske pisce. a njegov je uticaj prisutan i kod sledbenika drugih filozofskih pravaca. Petronije i Seneka. a on je osobito uočljiv kod Grka Plutarha i Lukijana. Epikura i Poseidona (u logici i etici).