КРАТКА ИСТОРИЈА

Онога дела српснога народа моји је живео

у Ј1азаревој

04

145~. ДО

држави

1804.

ГОД.

САСТЛЩIО

'Р.

НIlКОЛПћ

....

--~ -~~---

):l'А)'У ЈЕВАЈ ~

(Jll'a~III:!(llIj:1 lIетра

1898.

Н. 'l':1I1:1СI\(}lIиl.:! .

_ _

о


ДОl1азан Турана у Јевропу.

1.

Нагло продираље 'ЈУРСКО.

1.

ДаЛСI'О пре

владе

нрсла:ШЛII су ТУРЦII

нашега цара Душана

из

АЗllјс

на Балканско

I10јЈУОСТРПО, али никако као организовано др у111 ТlЮ ,

као

народ,

Haja}IНIIЦII,

него

који

у

четама

се бораху за

добро п:raliаше, а који у

као

сурови

сваког

ко им

ратовима пљачкаху

11 ОТИ)lаху све што се понети могашс. Тек на

две године после смрти Душанове пре~у Тур­
ЩI
113

год. под својим

1357.

~Iале ..:\:щје

на

султаном

Балканско

Орканом

ПОЛУОСТРНО,

и

IIрВII град кој!! они у Јеврошr за себе отеше
јесте грчr<а тврlјава КаШПО.ъе.
11 родуже

cc~yhll,

ТУРПI1

poiiellll

остав.ъаху само
бр:зо

нагло
11

продирање

палеhп

згаРИlIIта

на

север

тако, да за собом
и

пустош.

Овако

напредоваље Ј[ зверско поступање тур­

СI,О са аароб.ъешщима,
ПО

Од l{аJlипоља

СUlша

граДОВlIма

:lail;axy IbllXOBe

11

ДlIвље

зададе
сеЛШlа,

чете.

CTpll х
ItрОз

11 ужас

I\o)a

пrQ~

4

2. Први судар 1УРСНlI са Србима.
Продируtи грчким
пад наиђу

'Гурци

и

земљамз на сеВСРО:Ја­

на

најјужније предслс

српских земаља, на аемље Симеуна Неманиhа,
којима у то доба ВJIадаше

Урошев одметник

Јо~ян УГЈьеша. Први турски напади одликова·
ли су се храброшьу и суровошьу, а трагови
њиховог проласка

обележени су крв.ъу 11 не­

човечвошtу. Од ове најезде турске до конач­
не

пропасти свију српских

српска

држава да

борбу са

'[ урцима,

земаља, имала је

издржu очајну

који

су у то

11 упорну

доба свим

силаиа радили, да оснују ~ утврде своју др­

жаву на Балканскои Полуострву. lIредвпђају­
hи велику опасност од ових натурених и НС­

милих

гостију Угљеша

и брат му Вукаrппн

реше СС, да на свагда истсрају '['урке из Јев­

роие,

lIa скупе доста

велику војску

(60.000

бораца) и отерају их до ЦРНОl1ена на реци Ма­
рици (близу Једрена). Али ту

дои турскии, шака Турака

ноl1llЮl препа­

(7000

људи) по­

туче до ноге И затре нашу војску тако, да ту
на бојном пољу оставише кост!!

преДВОДlIика

њеяа ВукаП1ИR

бивши битку на Марици

1371.

\f

оба главна

и Угље!на. До­
год., до()пли су

Турци и све српске земље на југу lПаР-lIла­
нине и Косова Поља, као IIIТО су доцније

1385

год. биткои на реци Деволу, где опет погибе

5
главни заповедник српске BOjCKr. Баоша

1,

ос­

војили од Срба сву српску Арбанију. Ове су
две битке епоха турског

напредовиња а срп­

ског пропаоања, и после оваквог резултата бор·

бе на Марици и Деволу требало се је надати
српској к~тасrроФи

на Косову,

ле. Бuткои пак н3. Косову

1389.,

а пре а поС­

где је кнез

Лазар погинуо, добпли су Турци остатак срп­
ских зсиа.ъа, а то су

кнез Лр.зар.

земље којииа је владао

Пада у оqи,

што су у све три

ове епохалне битке гииу.1lИ и српски владаоци

( Вукашин, Баоша

1,

Лазар).

З. Пропаст Лааареве државе.
Косово је БUJlО у

срџиви старе

српске

дрл~аве, па за то Срби разбијени на љему од
Турака,

склањали су

се од љихове

силе, и

uежеtll1 од навале њихне, повлаЧИЈИ су се у три
главна

правца:

на

запад

у

херцеговачке

и

црногорске врлеl'И, на северозапад у босанске
ШIaНlше

11

на север

и североисток ка

огранци­

ма Рудника 11 Хоиоља. Ми hеио овде YftpaTKO
IIЗЛОifШТII

Jlсторију

оних

паhеlIика,

који се

СКЛUlIIlIJlе у дуБОДОЛlIне РУДRИЧКИХ и хоиољских

"ланина, јер су то прапрадедови становника
даllашње Itра.ъеВИllе Србије, даltле најближи
"реЦII

наШII.

За Лазареву државу иоже се казати, да
је после

боја ItOCOBCKor

ЖlIвотарила као оно

6
разбијена лаt)а на узбуркаllОМ мору још рав·
них

70

година, јер

20.

јуна

год. IIзла311

1459.

наређење турског султана Мехмеда

Осваја­

11

ца, да деСПОТ(Јвина (Лазарева држава) ТJ~ec~aje
важити

као

српска

држава,

ске земље поделе на турске

постаје

и

да

се

снс

ср п­

спахилуке, а народ

бесправна презрена раја,

која IJраве

сопс'rвености своје није смела имати, Bell све
што је зара~ива.1а давала је илн спахиј\l илн

падиши (султан у). Од тог Itобног дана СрбllН
постаде

слуга без динар~,

али у исто време

настаје изме~у Срба и Турака истина нерав­
на, али упорна и очајна

се

тешко може наћи

борба, борба

и у ретп,има

каlша

псторије

васцслог човечанства. Народ, који је имао сјај­
ну прошлост, И\Јајуhи
на уму неЈшдаПlЊУ сла,

ву и ве.в:ичину своју,

није MOl'~O oflaKo RЛОНУТИ

пред грубом турском силом, него се јуначки бра­
нио, и тврдо надао у Бога, да Бе ма кад поврати­

ти своју стару државу и

слободу. И ако Је

дакле српски на род изгубио самос'] алност др­

жавну, он опет

није изгубио

моралну снагу

своју, није клонуо духом. Ова дуготрајна не­
прекидна борба очеличила је српски народ, и
спремила га, да може физички издржати II про­

дужити ту борбу. Величанствени споменици из

старог Неманиlског доба,
красне

цркне

и

манастир",

као што 9У:
госцоствени

пре·
нека-

7
дашњп владалачкu

1'8рl)а8е

11

u

плеМIIЬСКII двор ови, разне

куле, ДррfОВП, МОСТОВИ,

многе побожне п

бојна поља,

поучне I~Њllге, свете иконе,

народне песме са историјским гуслаиа и ос'rале

знаиеllИТОСТII НИ су дале Србину ни за трену­
так да забораВII на IIСlшдашњу своју славу и
ве.ШТIllНУ,

u

као

веn су га на

иаква

дурашност

u

жива

против uотпомагале,

неодољива

сила

гониле

на

истрајност. Главни српски јунаци,

као што су: КраљевпЬ Марко, кнез Лазар, Мио

лот Обилиli, Југ Богдан, БановиЬ Страхиња,
.иван

КосаНЧIJЬ,

Стева,

YBelt
)Iер,

blилан Топлица,

ВасојеВИЋ

БаошиЬи, Црвојевиhll и многи

други

су му лебдели пред очима, и давали прu­

KaltO

ваља

чувати

сриско

u

име

право­

СЈЈаВВУ веру. СваlШ поглед на развалине IШКВОГ
светог храма, или каквог славног града извлачио

је иа СРJlСIШХ груди тетки уздисај, и, изази­

вао

ПО1'ајну

БЈаготвоl'НО

"rI\.удњу

ва осветом.

утицало на СРUСЮl

Све је

то

народ, те се

CBaKO~J ЗГОДНО}I IIРIIЛIIКОМ лаhао оружја, да би
прссскав ЊИ'IC гвоздсне данце
спутала

TypClta СИЛfI.

државу

1\

очувао

-

-

О'IIfА1П lIад lIa

Itojera

је

uБНОВJlО' неlшдашњу

српско

име.

Ср61111У Је Y1JC f ( 6110 I/П уму,
lIјЈед

У
На

JtpaTKO:

JI

лебдоо

С1Јој паснрс. Борба

ова са ТУРЦllыа ВОД\lла сс у раЗIIIlМЈБЛIIЦl1ма
IIЛII са туl)IIIIОИ, помаЖУ~}11

[]онајВIIШС

угар-

ску краљевину и млетачку републику, или по ­
себице у виду устанка,
кочких

11.
4.

или хајДУЧКlIХ н ус­

напада.

Српсно РОбовање под Турцима.
Унутраlllње уреfjf::ње у турсној
царевини.

Кад су Турци овладали
кад

су ЈОЈ

живот,

тако

онда

се

са

свим

~рпски

деспотовином , Ј(

УНИШТИЛЈ[

народ

држаВНII

подели

уцва

дела. ВеЋИ' део Срба (понајвише себри) ПlJеда­
де се својој горкој судбини, преклови измуqену
главу, и остаде

на земљишту својих предака,

трпељиво сносећи претеmко 'гурско господар­
ство; други пак део неМОГУЋИ трпети турскога

насиља, пp€~е Саву и Дунав, и настани се по
проре~еним земљама угарских краљева, по: Ба­

нату, Бачкој, Срему,

Славонији и

Хрватској

где пр.одужи борбу противу rГурака.

Унутрашње ype~eњe у турској царевини
било је овако:
По речииа

пророка

Мухамеда (корава)

Мус.лоиани имају три зајеДНИЧltе ствари: ватру,

воду и земљу.

Земља је божја, па је он даје

коме хоЋе. Њоие располаже калиф (господар),
јер

је он

пророков

наследник и

заСТУПf!ИК

целог мусломанства на земљи. Према томе сва

эе}!.ьа, 1lI ТО се на саб.ыI доби је од Heue рн Иl\а~
ПРИIIада паДИ1ll1!
део те

(султаву). IIаДIiша је један

зе\!:ье претварао

у држаВllа добра, а

ПРl!ходе отуда Уllотреб.ъавао на своје ЛIIЧНС 11

држанне трОШКОВС (xaCOBIIHa), IlЛИ IIX јс давао
својим .ъуt)II\IЦЮЩ нn. УЖl!ваље на Heoдpp~eHO
BpP~le (~Iухзде, маЛIlhанс.) Други дсо освојене

зсм.ъе деЛIIО јс султан на

веЈ1С 11 мање делове

та"о зване awjaMeTe JI тюtaре, Шl их је давао
:~аСЛУIll НII м

ној Н IIЧ IШ М старе 11111 нама на JlII чн о

УЖlIваље. Огуда

0811

деЛОВII и носе најеДIШЧ(Ю

IIне спаХllлука. СпаХПЛУl(1I су UIIJlII везани за

.1I1ЧНОСТ,

те су по

11 l-'е.1<\3 11:111

СППХllјиној

СМрТII поново

у својllНУ султаllОВУ, да IIХ дощшје

опег дајс ДРУГЮI заС.1УЖIIIIМ

,ЪУДlIма.

Становништво је: или прановеРflО (Ы уха­

меДОRЦII), IIЛII неверничко (ХришЬанн).
{{од ~I ухамсдоваца се Нllјс гледало ЈЩ ра:з­

ЛIII:У по народности, веЬ на раЗПlI\У по верн.

Свн 01111, ~o.ilr су ПрlIЮIЛII IIслам, па

}Iа Ј\оја

наРОДIIОСТИ (,IIЛII, имаЛII су IIcra upaua 11 дуж­

IIОСТ" "оја "

враВII 'Гурци. Оlllf су но позиву

СIIЛII В )јIllЩII, IIУlШР" ИухrШСДОRе вере 11 УНУ­
TpalllJЬel'

реда

дог,lIјаЛII су
11.111

у

држаВIf,

TllMapc

су IШО војНIIЦИ,

tlllll0BНlll\a

ОСТIIЛII

а

lЩО награду

11 :шјаметс lIа

IIJlИ МОМЦИ

за то

уживањс,

I\ОД 1~I1РСIШХ

ДОUllјаЛIf IJлату у новну.

стаllОВНIЩII отоманскс

I\()јll IIIIСУ хтеЛII ПРЮIIIТII ~Iуха~едову

ltapeBIIHC.

Brpy,

вс).

10
остадоше верни СВОЈој прадеДОВСRој вери и на­
родности,

нп.су

имали

готово никаквих

права,

јер су преТВОРСfiИ у бесправно роб.ъе. Они су
називани

неверницима

или

а

f)aypIIM[I,

сви

укупно сачињаваху сталеж сиротиље раје. Они

су се од l\Iусломана морали разликовати

11

по

оделу; нису смели носити оружје, нити јахати

коње ни

каМlIле, већ само

магарце и мазге;

нису смели јавно ппти вино, нити јести СВИЊ­
еко месо; звук звона није се смео чути; свете
књиге

рено

гласно

нису

смели

говориш о Исусу

чнтатп,

нити

отво­

Х р"сту; крстити се

јавно нису смели, нити крстове отворено

по­

казивати; мртваце нису сиели јавно сарањи­

вати, НИТII за њима јасно запевати (наРllцатп);
ннко

није

пророка

С.Јео НIIЧИМ

нарушити

коран ни'

l\f УХМЈеда, IlсоваТII ислам, одвраЬ.ати

мусломаве ·ЈД ЊИХОRе вере, оженити
слоианком

u помагати

се

Иу­

непријатеље ислама БИJlО

је строго забрањено.

Они су мораЈПI живети по селима на спа­
хилуцима или хасовини. Њихова

је дужност

била обраЈ;,ивати земљу својих господара спа­
хија,

а

уз то

сносити све

остале државне

трошкове и терете сем војничине, од
се

откупљивали

нарочитим

(војНИЦО~I). Врло мали

данком

које су
у

део Хришhана

новцу

живео

је по вароmима бавеhи се ТРГОВИНО}f и запа·

11
Тllиа.

Књигом

lIaK

бавио

се, и то у највеЪој

тајности, саыо по где ~оји поп или

калуђер.

Пошто се турска царевина јако рашири,
онда се ради ЛaI~ше управе подели на области,

које се зваху санЏаци. У њииа су управљали
цаРСЮI чиновници, бегови, који су' често но­
СИЛII

називе паша

и везира,

те

су отуда многи

санџаци добијали име пашалука.

Намети, које су Турци ударали на Хриш­
l:iаве у својој царевини, јесу:

а. Хорач је давала свака мушка глава од

10

до

80

година за гажење царске земље, јер

раја нити је

Сllела нити могла

земље. Количина харача

имати

своје

зависила је од сул­

тана, коме је по корану припадало право у­

дарати или неУJl.арати харач. Султан је харач
наuлаl:iивао према потреби.

б. ГЛОВIlИЦО (џисијеr) је порез на основу
корана, ударанв на турске поданике, који не

IIсповед&ју ислам. Овај је порез давала свака
пунолетна мушка

глава

за

безбедност, коју

су lIиали у .fУСЈЈоианској држави. И овога је
порсза величина различита била~ према

имов­

НО.I стању оних, који су га плаiiали.

в.

ЧПСУК, порсз на ситну CTOI~Y. lIлаhа­

ло се обично по

г.

If&cero[(

4--5

пара ва ОВЦУ или козу.

(о/пер).

Узимат је

)l.СО од свију ва)Ја;ЬСкиХ производа,

деостц

12
д. f{УJlУИ (да пак У спави). Х)Јl1шllаlllf
су били дужни

)ЈаДI1ТII

по

неколико дана у

свако доба године на царској земљи, која није
била спахијска.

Исто тако морали су о свом

трошку радити на опраВЦJl старих и подизаљу но

ВИХ друмова и ТВР9зва; даље су морали чувати
друмове од xajДYKa~ и спроводити турске пут

нике друмовима.
жак

за

Овај је данак био врло те­

Хришhане, јер су

неколико

месеци

КРУХУ, а

ме9УТИМ

врло

зверски

9.

на

често

кулуку

се

за

о

то

биваЛII по

свом

време

руху

и

с њима

поступала.

Данак У

крви.

Сваке

пете године

султан је разапшљао по големој царевини чи­

новнике своје са јаким пратњама, који су у­
зимали

од народа

хришћанску од
у

султанову

7

најздравију
до

14

муrnку

година,

преСТОНI1ЦУ~

где

децу

одводили их

су

их

васпита­

вали у војничком духу, те је од њих турска
царевина добиј&.ла најбољу и најфантаСТИЧКlfју

војску. То

су били

надалеко

чувени

и

за

Хришьане страшни Јаничари. Ово је био нај­
тежи и

иајгрознији

данак

даника портиних, јер

треба

хришhаПСRИХ пn­
помислити само,

како је морало бllТИ тепJLtо родитељима~ који­
ма се рО9сна однегована деца отимаiу из ру­
ку,

да

их

више

НIII\ад

не

ВИlJ,е,

11

да

та

деца

Аоцније! ~~~QравиР.щц Щ~, G80j род] ЦQстају на,ј-

13
веЬн ЩЈОТIIВНIЩII ХРlllllЬана, па, разуме се, п
негдашњих својих родитеља.

е. СИТПП ТРОШЧОВИ у почетку по за­
кону нису били обаВИЗНJI, већ

су били внше

доброво.ъни за издржавање царских чиновника,
али су у току времена претворени у прави данак.

IIоред
ДОЈЈаЗIIО

ових

редовних

као ваНl'едни

намета, често је

данак:

нздржавање

11

храњење царске војске, кад путује кроз какав
санџак,

или

кад

се

настани

у

њему.

Правосуljе је у почетку код Турака би­
ло

доста

добро

уређено,

а судило се је на

основу корана. Суђење}1 су се бавиле кадије,
којих је било разних врста, као: муФтије. уле­
мс,

мусслими

итд.

"Кад

се правда

изриче,

треба да се изриче тако, да сиромаси не

рају СРfњати у каДlfјину правичност,

мо­

а на­

граду за овај посао наliИ ће судиiа li.О.Д Алаха".

Полиција је у почеТЕУ исто тако била
добро уређена, и старала се о сигурности ка1;0 Мухамедовща тако и Хришhана.

ПОЛИЦltј~

ску службу поред обласних старешина врши­
ли

су и

мусеЛИМII.

Н у 11 al~O су ови почеци у уређењу ос­
IotaНЛllјске нареВlIне бllЛИ доста до()ри, ОIlИ су
се

у

току времена

ли, да су

тако

за ХРШIIIЈаllС

изменили

постали

и

изопачи­

неправедни

па чак н несносни. ХришЬаНIIН нигде није мо.

14
гао наЬ.и иџавде, ни заlюнске ааштитс, па ма

шта радио и ма какве ДОI,азе подносио.
дови су, као
љиви

и

и

остале влаСТII,

постали

Су­

подмит­

IJристраСНlf.

Што је

овде

казано

за Хришьане у о­

пште, то је још у веЋ.ој мери важило за Ср­
бе посебице. На

њих се је

ских власти IIзливала,
и uчајнички

сва

што су

пакост тур­
се Срби дуго

браllИЛИ за државне своје само­

сталпuсти, па кад су

силом

покорtни

били,

они су и даље остали крвни непријатељи сво­
јех мрских

господара,

и вазда

готови да се

буне ~ да збаце турско господарство. С тога
су их се Турци и прибојаваЛII, те услед тога
гонили,

мучили,

угњетавали и

све оно, што би 'IХ
ску

слободну

што би ии и
ослонца

за

Поред

уништавали им

ПОДС l' ћало на стару срп·

државу, и
најмање

одузимали им све,

могло

дати

П1вода и

устанак.

тако несносног

стања снашла је

српски народ и друга невоља. Велики део Ср­

ба

у негдаШЊОЈ босанској

краљевини и јад­

ранском приморју раније потресеll верозакон­
Ском борбои изме~у православне, римокатоличке
11 богуиилске вере, а намамљен лепим lIоложајем

у

новој

османлијској

држави,

прими

веру

Мухамедову, и ступи у ред противника срп­
ских.

И

тако се у

_ преци поделише;

турској царевини нашн

на Србе Хришh.ане ц Србе

15
:\lyxa~leдoBЦt'. Као што су у деСПОТОВIIНII СlJбп
већllНОМ остали верни својој православној вери,
тако

се у Босн!!, да би

очувала своје старе

баштине, ~ШХОМ властела истурчuла. Ови по­
турчењаЦII
11

заДIJжаВШ!l своју пређашњу силу

богатство живели су

If

даље међу Хрншьа­

нима, а наlliТlIllени ТУРСIШИ влаСТll)fа, били су

за

.xplllllllaHe

гори од правил Турака. Отуда

је у народу JlЗlJека, да је потурчењак ГОРIl од

Турчина. Услед тако небратског поступка по­

турчењачког развила се 1,ОД Срба
таква

loIржња

према

тим

ХРllшьана

ПОТУРllцама,

да

их

ННСУ друкче сматраЛII него као азијске Турке,
п бор"ли су се ПРОТIIВ обојllХ са подједнаким
огорчењем.

5.
({ао
српска

/

Хајдуци 11 УСПОЦИ.

што је

дlЈЖdвна

[~aaaHO,

откако је

самосталност,

пр?пала

отреСНИЈИ

део

српског народа немогаВIIШ прежаЛIlТИ своју IIЗ­
губ.ъену слободу, НI1ТИ трпети турск.о насил е,
поче се исе:ьаnати 113 своје постојбине и тра-

ЖIIТII

спаса у туђој земљи, те да туђинском

ПО!оlоhу поведе борбу, 11 да поврати оно, што

llУ груба турска СШЈа отела беше. Но и међУ
онима СриlIма, којll не иогаху оставити
стар"

заВllчај, који

остадоше на

својих прадедова, било је врло много
~r)y ДII,

којllма

зверско

свој

земљишту
срчаних

турско поступаље не

16
даде, да на миру обрађују аем.ЪУ својих спu­
хпја,

веЬ их нечовечним

поступком отера у

горе и дубраве. ГГада је постала и она народ­
на песма, која врло лепо карактерише

стање

нашег пар ода у том времену: " Орах,

копах,

не дадоше

Турци;

чувах овце,

вуци; узех пушку, одох

поклаlllе их

у хајдуке."

Ти су

.ЪУДII остављали своје ОГЊlIште, па се од"ета­
ЛII гори у хајдуке; у гори су купили чете, те
су

отуда са

оружјем

у руци протествовали

против г()лемог турско!' насиља. Ова кита ди ч­
нпх

српских

ских

соколова,

мученика,

више

ови

осветнпци

пута

хватаЛII

косов­
су

се

у

КОlIIтац са много надмоl1нијом турск/)м силои.

Број

,

српских хајдука, растао

је упоредо са

турским зулумом, али ихје највише бил() после

НрОllасти угарске краљевине на .мухачу

После

пропасти

угарске

народ

није могао

државе

(1526).

српски се

надати пuиоЬи ни са које

стране, нити се је "а где имао сеЛИТII, за то

се повукао сам у се, и тад"

му је сва нада

бнла: Вог II десница. Борбу, коју су некад
предводили

деспоти,

бани,

херцези 11 војводе,

прихватише сад хајдуци и ускоци, да је сами

воде
ХУН

против силне

"авале турске. У

веку хајдуковање

јеку свом.

rl'aAa

је бl1ЛО у

XVI

ТЈ

највеЬем

је било толико много хајдука

по свима српским кр~јевима Балканског lIолу­
острва, да за мрске Турке, а нарочито познате

\.

17
зулуиhаре, и хришhанске угњетаче, није било
праве безбедности нп у СВОlИМ домовима огра­
ђеНlШ

јаКIIМ па1исаДlIма, а камо ли на отво­

реним )lеСТlша 11 царским друмовима. Српске
су горе тада I\llПтеле хајДУЦlIма, и свака по­

Betla планина чувала је у себи бар пп једну
Дружпну ових
СОВIВ1

ОКО)l

горских царева, која је арку­

пратила

сваки турски

покрет и

поступак. Ако су кроз такве планине водили

ДРУМОВIf, онда су њима смели пролазитм Тур­
ци

саио

у

веЛIIКОМ

друштву

и

са

веJlИКОМ

пратњои Срба Хришhана, јер су знали, да их

хај ДУЦII неliе нападати због своје браhе Срба,
lшји су морали под кулук проводити

турске

путнике.

Ово
је Турке,

бесноhом

српско вечито
те су и

упорство озлоједило

ОНИ СВОИ

својом из корена

снагом и свои

У'lПштавали

све

оно, ш го би српски народ могло подсеhати на
яекадашњу славу и велюiину; они су затва­
рали

IIшоле,

те

тиме

от~жаваЈIИ

народну

про­

свету. У след тога ми данас и неиамо

много

СРПСКИХ

и

писаних

споменика

о

С Т УПЦIН1а

ОВIIХ

ДIIВЈунака,

c lll>OTllllie

раје .

АЛI! што наи

животу

ових

по­

заштитни ка

нису оставили

писани СПО~lеflIЩИ, то наи је оставио пеСНИЧКII
дух српског lIарода, то наи даје народно пре­

Дl\н.е. С рбllН је раДIIО
1t !' А ТУоА

IIСТО"ИЈА

If

причао, БОрlIО

се и

18
певао. У песми је Србин изражавао своју ра­
дост и жалост; песма му је горки живот за­

слэ~авала. Од песама

је Србин

сплео вевац

вечног спомена свима оним, који су се бори­

ли и крв

своју проливали

за напаЋеви

али

јуначки народ свој. У томе венцу вечнога сио·
мена било је, и БИЋе места за сваки јуначки
крвљу заливени цветак узабран на перивоју
српског бојиmта. У песми је Србин певао слав­
на дела

својих предака,

вечни

споменик, и

да

као

се

тиме И}I је подизао

предавао

свети аманет

га сину и

чува,

унуку,

и преноси

лена на колено. Верни пратилац

с ко·

јуначке на·

родне песме биле су Србину СРПСf(е гусле.

ТУЖНII звуци струне са гусала

тумаЧИJlИ су

народне осеЋаје, откривали унутрашњу душев
пу борбу, убрзавали крв у жилама, покретали
живце,

драЖИJlИ

на освету и

подстицалн

на

издржљивост у витешкој борби.

Из народних песама сазнајемо живот срп­
ских

јунака хајдука.

пи куьишта,

Они нису имали куье

веь су живели по

планинским

кршевима и крили се по пеЋинама. Где су се
састала макар

два хајДУRа, и

уговорила да

заједно хајдукују, одмах је један од њих мо­
рао бити арамбаша
ЊI}ГОВ

(старешина), а онај други

потчињени и ПОМОЬНИК у сваком

дузеЬу. Број

пре­

хајдука у једној дружини рас­

тао је покаткад и преко хиљаде, али како је

19
бl\ЛО тешко, да се ТОЛlIка ДРУЖlIна шщржава,

u Kplfie

од

'Гурака, то се је

на мања оде.ъења, обично

морала делити

од по

под управо)! једног старешине.

30

другова

Ну и ако су

те ).Iање ДРУЖlIне живеле засебно, опет се оне
никад нису заборављале, већ су једна за дру­

гу знале, )Iеђусобно се помагале, 11 увек једна
другој у невољи налазиле.

у народним песмама очуваJlа су се име­

на знатнијих

хајдучких арамбаmа,

или нај­

ВII~ёнијllХ ЊIlХОВИХ другова, као што су: стари­
на Новак и љегов
јадин

друг Радивоје, стари Ву­

п љегови синови,

Коетреш арамбаruа,

ЛU1IУВ араибаша, ИаJlИ Марјан, Мали Радојица,

Комнев Барјактар, Мандушиli Вук, Виде Да­
ничиh, Пивљанпв Баја, Новак Дебелиli, Мијат
'Гоииh,

Дете Грујица, Дете Татомир, Браћа

Иартиновиlill и ).ШОГIl други. Имена оних хај­

дука, који

uодигоше

Карађорђев

устанак у

београдскои пашалуку, покрај историјских за­
писа сачувана су и у народнии песмама. Ти

су хајдуци: Карађорђе, Станоје Главаш, Хај­

дук Ве.ъко, Враьа недиыI' Ђорђе Ћурчија и
остаЈШ.

Й1IС

уско к

нарочито је везано

за онс

хајдукс, кој 11 се испред вадиоliнпје турске си­
ле СКJlонuше у кршно далмаЦllјско приморјс под

з аШТIIТУ ~Iлетаqке

Републике l и

отуда се у
~"

20
веhии или маљим четама враћаху, те IJlfнише

велике штете 'Гурцима по ХерцеГОВIIНИ и Бо­

санској Крајини. И њихна су именс:ь најбоље

сачувана у народним

пеСм:tма. Ово су 8аж­

нији ускоци: Јанковиh Стојан, Смиљаниh Илија,

Сењанин Ива, Сењанин ТаДllја, Сенковиh Ђур­
I)е, Сенковиh Ива, Дмитар Од У доара, Тодор
Од Задра, I{арапанџа Марко, ШаНДИ\l Јован,

Шариh Цвијан, Браhа ДаНllqи\ш, Браllа Том­

Itовиhи, Мркоњиhи I{УJlиmИ~lИ и многи други.

111.

Срби уз Угарсиу.

б. УгаРСf(И односи IlрејЈа Србима.
Откако су дошли у додир са наШJlМ на­
родом

УГdРСКИ

су

владаоци

свагда

имали,

па

и сад имају наспрам нас једну и исту поли­

тику, а та је: да сџрече ујед Цfьeљ е

на­

П/Ш' парода, и да нам па СВШ1Ом IrОРШГУ
омету папредал паЈО ма у /1ОМ

IIравцу.

Они су се мешали у српске државне послове
само онда, кад је било изгледа ' да се сами ма
у чему

користити

могу, IIЛИ

КИД је

И3МСђУ српских веЛlIкаша 11 в:ЈаДilоца
риги

слогу и ПРllјатељство,

ваљало

иоква­

које је за собом

1rIОГЛО повуhи уједиљење српских оuлаСТII, 'или
напослетку,

кад им

је требало,

да

подбоду

~ладаоца на кињење својих ПОДitПИК8, или влас­

телу

ЈЩ

Jl~!10слrШRОСТ и буну,

да би тцце

21
пuремеТUЛI\ ПРl\куп.ынье народа нашег ОКО при­

родног стожера,

01:0

свога краља. Пријатељство

које су угарСКII кра.ъеВII покаткад показивали

преш1. српсКlВl
право

11

КРllла

по

В.1адаоцима, никад

истинито,

каква

већ се

свагда

није бшlО
иза

њега

корист угарска. У кратко:

угарсна је ПОЛIlТИlm према CpOИJ"Ia ои­
ла свагда препредена и дволиgна.

'l'oj

својој ПОЛIIТIЩlf остали су верни угарСКll вла­

II

даоци

Кад јс

у

време

пропадања

оно Лазарева

српских

држава

земаља.

издисала

под

ПРИТIIСКОИ обестu муслоиаНСltе, кад је, дакле,
о!шгледно

lIропадала,

угарски

владаоци

ради­

Лlf су 11 д ; Н И ноЬ, да на свој рачун приграбс

ШfО

Вl\ше СРПСКIIХ

кра .ъ босански,

од силног ИеХ\lеда
да

-

[IПО

земаља. Кад је lIоследњи

/lссреhни Степан Томашевиh

оно реч

II
-

толико притешњен био,
ни дисати

онда је тек угарСКII краљ

MaTllja

није

могаn,

Корвин при­

:~Hao крd..ъеВСI\О достојанство Степану, али му

је за то узео веЛIIКУ суму новац:!, и неколи­
J~()

Т8рђав;! на

северној

граници

босанској.

Носле оваког привидног измирења МаТllја обе­

'Ја Степану

11

наГОНО /, 1I

о :ч)еl;не

д~

помоh противу султана,
султану

УСКОРII 11 ПРОllасl' краљевине.

данак,

Узалуд

па га
те

тии

ја 'Го­

)l3оIllС81111 при нападу 'Ј'урака (1463. г.) тражио
обеliану ПО)IO~I од MaTlfje, кад је и он желео

да најпре пропадне Боснаl ца тек онда да је

22
он за свој рачун
поruала

GocHa

\lослеДЊ1f

DOBJJaha
под

од 'l'урака. ЧИМ је

Гурке,

краљ пао на

и чим

јс њезин

губилишту, одмах се

појављује на граници с војском краљ Матија,
11 позива народ српски, да зајеДНИЧКII

очисте

земљу од некрста. Несреtни преци наши HIt-

РОIJIIТО из Лазареве државе одушевљени леПIfМ
оuеtаЊlIма пристадоше листом уз њега, и по­
МОГОlllе

му,

да

за кратко

време,

а

са

мало

свога труда и жртава IJоврати сву доњу
верну) Б.iСНУ са свима тврђавама њеним
Овај ДВОЈШЧНИ
шем

народу

постуuак КОРВIIНОВ према на­
јасно показује

али Срби нису имали

7.

(( е­
(1465).

куд.

намере његове,

...

Деспот Стеваll 7ЈурljепиА.

Угарски краљ Матпја, као што је речено,
lIарочито је удешавао, да све

српске земље ~

ове стране Саве и Дунава потпадну под Ос­
манлије,

на да

их он после помоtу Срба и

своје војске очисти од Османлија, како би тим

својим: "ослобођењем:" постао врховни господар

свију српских земаља. У слел. тога он је

-

11

ако 'Су Срби, бежеtи од навале турске, и са­
МIl масама прелазили у Угарску

-

преко знат­

ниiих људи радио, да што више народа пређе
у области његове државе. Срба је још {)Д до­

даска

на

Балканско Полуострво

доста БИЛQ

23
у

пределима

угарске кра.ъевине,

али

ПОТIIСIШ­

вањеll осмаRЛllјСКIIИ с југа, 11 пропашЪу срп­

ске деСПОТОВlIне 11 краљеВlIне БРОЈ СlJба у у­
гарској јако се НЮIНОЖII. Да би ту масу народа
придоБИЈО за себе, да би је што боље оду ше­
ВIIО за

борб у и веlll1

поставн

:\IaTllja

отпор

Корвнн

lIPOTII в

'Гурака.,

Србllма за деспота

Стевана Ј.ЈурђевпЛа, средњег сина Ђурђа
С~lCдеревца_ Стеванова IIрестоница била је Ку-

пиново У Срему

блпзу Саве.

Кад су Турци

овладали CBO~I Србијом, они ПОЧIlУ јаче напа·

дати

"а суседне

угарске

земље,

на: Срем,

Банат н Бачку. Деспот Стеван са Србима не

само да је одбијао

Турке од Среиа, него је

uреШilВ Саву 11 Дунав ослободи() 11 један део

деспотовине. Али Стеван не остац:е дуго деспот
српски, јер после две године груну Турци са

}IНOгo веЪом силои, те он мораде

оставити и

деспотство 11 деСПОТОВIIНУ, па побеЪи у Арба­
нију. Дошав у А рбаНJfју ,-,жени се Ангелином

Kllepjy

арбанаПШОI'

кнеза,

Itoja

му

доцније

роди два сина Ћyp~a 11 Јована потоње деспоте
српске.

Ву н(! ту не ыогадне дуго остати

на

ШIРУ од Турака, веЬ побегне у Фурландију,
где је ЖlIвео до

8.
~laTllja

год.

I!t:CIlOT 1Ју'с ГРГУРОlJIIЛ.

Кад су 0110
11

OI\ToGpa 147G.

14 (ј5. ГОДllllе султан Мехмед
I\OP"1f1l УI'ОlщраЛII мнр, по ItOM је

24
Матија добио од султана јајачку и сребрнич­
ку бановину (северну Босну), тада је са прат·

-

њом султановом дошао на двор угарског краља

и Вук ГРГУРОВИћ, (унук 'Вyp~a Смедеревца).
С Вукои је дошло у Угарску
Срба,

доста анатнпх

али се нико од њих не хтеде

BpahaTII
YI'aP-

у - чсљусти турске, него c~ настанише у

ској.

OTKaltO

је

Стеван 'Вур~евиh ОТltшао у

Арбанију Срби у Угарској нису имали свога
деспота, а Матија се

није HII журио

са по­

стављањеи другога, јер за тада није било по­
требе, пошто се Турци бављаху у
освојења 'Граuезунта.

Али већ

Ааији око

1 !6\). године

почеше Турци са јачии одељењима наваљива­
ти на угарску краљевину, те се Корвин сети

Срба и њиховог деспота. Да би Србе што боље

да би

придобио

за нови

рат са

Мехмедом, и

му Срби уједно били оруђе и против

доиаћих

непријатеља,

постави

краљ Матија

1471. год. !Зука Гргуровиliа за деспота, а
сремскога племића Николу Илочкога за краља

српскога народа. IIостављењем Вука за деспо­
та и

Николе

Илочкога

за краљf1.

српскога,

хтео је показати МаТИЈа Србима, како божем
{)збиљно

мисли ослободити

Турака и повратити

српски

народ од

иу некадашњу државу.

Ово иу је лукавство врлq добро упалило, јер
се Срби листом дигоше на оружје, 're се са свој им
нови и старешинои Вуком храбро бори ше Пр1-

25t
TIIВ силе османлијСl\е. У то доба било је врло
)IHOrO бојева с Турцшш, али су

наiзн~тнriји

они, који су вођени у МаЧI:IИ, где је Вук отео
од ГГурака 3аслон (даllашњи Шабац), који су

Турци ПUДIIГЛИ (1470. г.) ради напада на Бео·
град 11 уuада у' Срем. У исто време водил'а
се и у Ерде,ъу крвава борба између Матијине
11 Ыехиедове

војске. У Ыатијинqј

ердељској

војсци биле су српске војводе из Баната Дми­
тар ЈакшиЋ. и Павле Бранко~иli. Срuскии ју­
наштвои Турци у Ердељу буду
страховито

потучени.

Доцније

разбиiени и

1480.

године

продре l{еспот Вук са БранковиЬеи и Јакши­

lleM

до I{рушевца, заузме га

повратку преведе око

50.000

u

поруши, па у

Срба у Угарску.

Са особите хвтрине у оојевпма и вештине у
нредвођењу

војске Вук добије надимак "вма)",

а за веЛlIке услуге

учињене угарској круни

ПОЮlOни му кра,ъ Матија Сланкамен у Срему
11

д:). почасну ТIIТУЛУ рашкога деспота. Вук је

Jtеспотовао

до

своје сирти,

а умр? је

1485.

године без порода.

9.

ДеС110ТН 7.ЈурЈје JI Јопап Сте ваповићи.
На НСКОЛIII\О

ГОДlJна ПрС

сирти деспота

Нука IIрСИIIНУО је I~paљ Никола Илочки, те су
110 C~IPTII

љеговој Срби

остали и без краља

11 без I:ра,ъевстна, а сирliу деспота Вука, IIС-

26
стало је и српског деспота у Угарској. ћако
је краљ Матија увиђао од колике су иу по­
требе били Срби са својии народии поглава­
рииа на чеllУ, то ии постави за деспота

1486.

г.

73урђа, старијег сина Стевана Ћурђевиtа,
који је у то доба дошао IIЗ Фурланске са мај­
ком Ангелинои и илађии братои Јованои.
Одбијајуhи непрекидне нападе турске, дес·
пот

Ћурђе владао

је

10.-.:12

после тога покалуђери (изиеђу

година,

па се

1496.-1499.

г.)

добивши У калуђерству иие Максии. После
оставке Ћурђf.ве на његово иесто бу де постав­
љен илађи иу брат Јован.
Деспот Јован као и брат иу 'Вурђе
ликовао се јунаштвои п вештинои

од­

у рату с

Турцииа, те је одбијајуhи навале непријатељ­
ске, упадајуh.и чеШЋе у султанову држа.ву, и
отуда преводеЋИ српски народ у Угарску,
чинио велике услуге краљу угарскои. И ОН
је владао до своје сирти до 1502. године.

I{aKo њега,
мајку

тако и

владику

Максима п

ии Ангелину УВРСТИJlа је света

црква

нбог њихове оданости преиа праВОСЈавној цр­

кви и вери у ред својих светитеља, и одреди­
ла ии

је за помен

по један

дан у

години.

Њих троје сазидали су манастире Крушедол
11 Опово у Фруmкој Гори у Среиу.

10.

Деспот Стеван IUтиљановиЋ.

Након сирти деспота Јована

прими дес­

ПОТСКУ власт љегова жена Јелена, али како

27
су 'ГУРЦIf У тО доба све чешliе 11 све жешЬе
напададаЛIf на Сре)! II остале угарске земље,

а како она као женска страна није могла пред­

ВОДIIТИ војску, то позове из Херцеговине свога

pol]aKa
6110 пз

Стевана

Штиљановиliа,

плеиена Паштровиliа, да јој

који је

'i

управи

ПО)lогне. Још првих дана борбе с Турцима он

се показа (као прави син кршне Херцеговине)
и као неустрашиии јунак, и као одличан
да га
стаде

народ :заВОJlll
1t1OЛИТИ

краља,

из све
да Иltl

душе

своје,

га постави

Bol],
те

за дес­

пота. После дужег размишљања и ПРИJlИЧНОГ
устезања краљ Владислав П. (Владислав Че х)
постави ШтиљаНОВИЋа Србина за деспота, аЈШ
бојеlill се велике ПОПУ.JIарности његове наспрам
народа, пратио иу је рад на свакои

кораку.

Стеван се као прави Србин својски заузииао
за српски народ и православну веру, али баш

та његова велика заУЗИ)fЉИВОСТ доl]е иу главе,
јер

1515.

народ

год. буде

иучки убијен,

опет остане без свога

а српски

~еспота и

по­

ГJlавара.

11.

Деспот Стеван

ВерислаВllћ.

Од сирш Стевана ШтиљановиЬа Срби у
Угарској

11
то

БИЛII су без

cBora деспота равних
Bol]a, они су сс за

ГОДlIна. Неиајуhи свога
врсис

потуцаЛII

од IIсиила

до

IIсдрага,

али

при свем том 01111 су lУllаЧIШ одбијаЛIl ,дивље

28
хорде отоианске, које сваким даном
ху свз

Behe

и све опасније. У

иостаја­

то најЩ)ИТП1I­

није врсис по Угарску беснио је

у њој гра­

ђ~нски рат (сељачкапобуна) толико,
среliНИ

краљ Лудвик П није

да не­

иогао довољно

војске прикупити, те да задржи оиаке Туркс.

М~ђутии док је у
ње

V гарској

СУJlтан Су.жејиан

TpajaJlo

овако грозно ста

II

llеличансrвени

опседн~, и после нсзиатног отпора освоји Бео­

град, то важио стратегијско иесто (1521.).
Добиткои Београда Турцима.iе био отворен
пут за Угарску, па оо насигурно знало, да llе
I

они

ускоро

продужити

СВОЈе

продираље

кроз

Угарску.

Тек о&д у

последњеи

часу, да би Србе

што сигурније привукао на своју страну, јер
иу је врло по'гребна била ПОИОћ њихова, и да
би их што боље охрабрио против Турака, по­

стави Лудвик

II
1526.

за деспота Стевана ВеРII­

слаВИћа
год. Али је сад за одбрану
Угарске било и сувише доцкан, јер султан Су­
лејиан са

300.000

бораца уђе од Београда у

Угарску, отие у Среиу јаку тврђ fl ВИ,НУ На­
ради'н, па робеЈIИ и палеhи допре до Мухача.
у нутраШЊIНf раздорима ослабљена Угарска из­

вела је врло малу
ио

26000),

те

BOjClty

против султана (са­

на иухаЧltОИ пољу буде њена

војска тако страшно потучена, да је погинуо

и илади краљ Лудвик

(29.

августа

1526.

г.).

29
После
ЖIIO

БУДllиа
у

MyxaQKe битке Сулејиан је проду­
u покорно целу Угарску ДО

ратовање,
11

Острогона,

престоницу,

јаке посаде по

па се тек тада

пошто је

CBIIMa

претходно

враТIIО
оставио

веЬии градовима и важ­

HlfjlНl сгратегијскии местииа јужне

Угарске.

Тако је услед иухаQке битке велики део

српскога народа, КЈји се настаRПО у Угарској,
да

се

опрости

допао

варварске

турскога

турске

ропства,

од

власти,

кога

се

опет

узалуд

СКЛОIIО био. Отада настају најтежи дани
.'Ја СРПСf{'ll народ. До иухаQке бнтке север­
НII део Босне са Хрватском и Славонијои био
је иод влашћу угарСКIfХ краљена, али на две
године после Tora

ница и Јајце

1528.

1.. поново паде Сребр­

у руке силнога Сулејмана Ве­

лнчаНСl'веног, а с љима и онај мали

остатак

босанске кра~евине. Од тог времена пропала

је 11 свака урСђсна борба

ТУРЦlIма, јер њу

српског нарида са

одсад а продужују хајдуЦII

са својllМ ара}tGашаиа на челу.

,

'У. Срби

уз Аустрију.

12. Најгоре стаље СРПСf{'ог парода.
ПОГllбllјО~f на Мухачу изгубила је Угар­
ска јУЖflИ део
вои

кра.ъеВIIIIС, а сирliУ Лудвико­

свога владаОI(3,

те сс угаРСЮI

дуго 60PIIIIIC око избора

плеииtlИ

новога краља. НеКII

30
су желели

(северни крај), да им

будс краљ

аустријски веЛИЕШ војвода ФеРДlIнанд, а НСЕо.

пак

(јужни

крај) хтели

су Јована

3апољу

војводу ердељског. У гарска је Фердинанду при­
падала ItaO МИрЭ3 уаа жену, а 3апољу је султан
помагао, како би

прско љега лакше прегааllО

и северну Угарску. И Срби у Угарској, при­
стајуЪи уа властелу, у почетку CQ раадеЛllше

на двоје, али после кратког Bpe~leHa надајуhи

се да

Ье у Фердинанду наЪи спгурнијег аа­

штитника

и ПОМОБНИltа

противу

Османлија,

скоро сви пре1јоше њему.
l{ад је веЪи део угарске краљевине после

мухачке битке ПОТlIaО под осиаНЛllјску власт,
онда се и народ у њој lIодели на двоје. Један
део, не иогавши побеЪu, остаде на

аем~ишту

освојеном од Турака, а другп) примивши Фер·
Дlfнанда аа краља, потпаде под аустријску власт.

Овим

и српски

народ с оне

стране Саве и

Дунава беше подељен на два дела. Један део,
што остаде у јужној Угарској, мораде трпети
онака

иста насиља,

каква и они

Срби, што

осташе на Балканском Полуострву, други пан:
много веЪи

део повуче

се дубље у

северну

Угарску, у земље аУСТјЈијских владалаца, који
су у исто време били и немачки цареви.

Време

држи се

од мухачке

битке и

пада

Јајца

(а у ствари и јесте) као најтеже ц

з1
најцрље у историји српског народа,
готово све српске земље биле

јер тада

су под осман­

.шјСКО)1 влашhу. У ово вреие била је ТУРСЈШ
цареВlIна на врхунцу своје снаге и неЛИQlfне,

а СРПСIШ народ не~laјуliII свога В09а (деспота),

а при тои

расuарчетан

на Србе

у Турској,

Сџбе у УгаРСI,ој 11 Србе у Аустрији сматрате
се IШО са СВЮI изгубљен. И ДОIlста српски на­
род у ТО 110 љега претеШIШ доба
стране ПО)lOliII ПJlје

беше

~IY још:

J.lorao

ни са које

добити, п једини над

Вог, llеuреХОДllе

горе

11

п СРЈ!СНII хајдуци.

13. Србп Пбра:зују

fJОјНИЧlrу граПIIЦlj.

lIошто су ТУРСIШ султаНIf
неслогои

ХРllшkаНСltих

освојllЛII Цариград

користеlш се

народа

онако

олако

11 Балканско Полуострво,

намсра им је бllла да освоје сву јужну и сред­

љу Јсвропу, С тога су љихове
то доба

понајНИlllе

ка Бечу, те су

дивље чете у

надирале преко У гарске

15~9. год. и допрле до те це

сареве преСТОНlfце,

али је затада вс могоше

осној 111'11. Н еиачко-а устрпјСКIf

владаОIЩ

су

па су

за

лама

наиере

радили,

TypCKIIX

царева,

11а

том

ИХ

у

свим си­

продираљу

:щуставе.

Uojlla

ственог

Ферд Иllаllда Аустријско r uродужа·

lIаllа

1(

и:!МеiЈу

наглом

3наЛII

Сулејмана

је" 'Гlщјала са малим

ВеЛllчан­

ПрСЮlДом СltOРо

32
двадесет година. У свима бојевима ове дуго­
трајне борбе участвова.IIИ

су и Срби као по­

моhници фердинавдове војске, и свуда су се
одликовали јунаштвом и издржљивошhу, мада

НИСУ имали Србина за свога старешину у ра­
ту. Љих су у борбама предводили аустрпјСltи
генерали.

Тек]

године

563.

буде

закључен

уговор мира измећУ Сулејмана и Фсрдинада.
Ну и ако је мир са Турцима
опет

су

њихоне

сурове

чете

дале из Босне у покрајllне

закључеR био,

врло

често

Уllа­

аустријских вла­

далаца, те их плениле и шьачкале. Становниш­
тво из ових крајева, напуштенн од државt'Ј и
остављено самом себи,

повлачио се од навале

турске на север, те в('ли ки део Хрратске, Сла­
воније и Срема остаде пуст.
Позвајуlш дурашносr и јуuаштво српско,
Рудолф

н~уми да оснује од српског наrода

II

војничку
генерала,

границу под
која би му у

управом немачких
исто

време

била и

мртва стража према Османлијама, а хотећИ бо­

жем

наl'раlЩТИ

Србе за

њихову храброст и

заслуге у ратовима позове их, да насељавају
то опустело земљиште. Том приликом,
их

лаКПIе примамио, да

це, као:

слободу

самосталну

им неколике

веРОИСlIоведи,

управу,

право

на

да би

повласти­

унутрашљу

ношење

народ­

ног одела, да не плаhају десетак римским
свештеницима, и да не кулуче. 3 t те повлас·

33
тице траЖIIЛО

се

од српског народа:

да

то за­

узето зеК.ъпште чува од ~ypaKa, п .1(а помаже

ц~py против ДО)tаlill:f непријатеља. Срби огор­
чеНII

на

Турке,

повластицама,

а

)lамљеНII овако

почеше се

напуштсне зеМЈъе.

Jlаскавии

ГОМlfлама сеЛII'l'и

И Tal~) се од

у те

српског на­

рода образује војничrrа rpaIlJlIJ'l, која је
служила аустријскиы владаОЦllма као јак бедеи
прОТIIВ

нава!е

Срби су

турске.

свакад

остајаЛII

обавезама, и бшш су десна

pYlta

верни .својим
владаоцима из

ХаGзБУРlIIl\С породице, само су ХабзбУРГОВIIЬН
"аспра" њих БИЛII ДВОЛIIЧНJI

11

врло нечовечни.

За те заиста велике српске зас~уге на­
сuраи аУl}тријског двора

11

потоњи аустријски

ВJlадаОЦIJ потвр~ивали су и проширивали Сџ­
uииа ове

повластице, те још доцније

добију Срби и свој земаљски

11)1

потврдили

ноц

1.

цареви

(1630.)

устав, који су

Фердинанд

и Лео­

III

Али и ако је све ово чиљено Србима

по оБJlИКУ на хар'гпјll, ипак у ствари није та­
ко UIIЛО, јер
дене у

HIIKaA те повластиц~ нису
11 ЧIIИ UII се опасност од

живот.

уве
спо·

.ъаШЊIIХ IIЛИ унутраlllЊИХ неПрllјатеља откло,
IIИЈа, те ТIIМ српско оружјс постало непотребно,
одиах би се
па

u

често

11

српске повластице стешњаваJlе,

одузииале,

те

JlХ

сва

та

ЊJlхова

раније стечеllа права не ИОГОIIIС заШТlfТИТII од

раЗНIIХ

гоњеља.

KPATItA

ИСТОРИЈА.

Најпре јс то

гоњењс

Срба

3

з4
о'Гпоqело због љихове православне вере, којој
су они врло одани и верни БИJlИ. Прво
гоњеље појавило
хтели

се у Ердељу,

покалвинити,

Угарској,

а

за тии су

BepcKQ

где су Србе
их

гонили

У

Славонији и Хрватској, где су их

хтели покатолпqити или бар поунијатити. Ну

и ако су je3Y~Te и други римокатолиqки све­
штеници

пuтпоиагани од аус'Гријских власти,

сваКОЈака Јукавства употребљавали, да српски
народ

привуrtу на своју страну,

опет ии је

труд био узалудан, јер се Срби не преломише,
већ остадоше верни својој
и

православној вери

цркви.

14.•Устанак
Половина

силе и

XVI

Светог Саве.

века јесте врхунац турске

напретка, јер

са

Сулејианом

чанствении, који је вжадао од

1520.

године, достигла је осиан~ијска

Вели­

до

1566.

држава кул·

иинациону тачку свога развиhа. После овога
заиста велиqаНt}твеног султана поqела се огром·

на турска царевина

колебати у

свом напре­

Довању, јер већ на qетири године после љегове

сирти

1571.

год. одржаше здружени Хришhа­

ни над Турцима сјајну ПОИОРСКУ победу код
Лепанта, по 'гом године

1592.

босански паша

Хасан буде под Сискои тако јако потуqен, да
су

султаRИ

с

разлогом

страховали

од

општег

устанка балкаНСКIIХ народа. Српски народ под

35
'ГУРЦIIна живљаше у ово доб&. јадно 11 чемер­
но, јер

'rУРЦll због честих

ратова веома су

увеЬаЛII арач (данак) и у новцу и у крви, па

све, што су Срби зарађивали, они су односи­
,ви, да ис:хране големе војске своје, а све чес­

тито JI
су

здраво, што су Српкиње рађале, они

одводили,

турчили,

па

IJопуњаваЈШ

ре

1(0Be

IIЗГИНУЈIIIХ војНlIка. Због ових огромних даЦIf­

ција, и због превеликог турског кињења срп­

СIШ је

народ

СТР1)П!НО

свакои ЗГОДНОll

мрзео

Турке,

пршшкои бунио,

па се

11 дизао на

оружје, ЈЈ;а се ослободи од тог крвног непри­

јате.ъа. Па и сад ове неколике погибије турске
пренуше

српски

народ,

и

УJIише

иу

на.м;

на

бо.ъу будуьност, те поче поиишљати на савез­
нике и тражити ох на све стране.
ову

згодну

народа

тријски

uрилику

наИИСJlе

И

раСlJоложење

тадашњи рииски

владалац

Рудолф

II

српскога

папа

и

аус­

да употребе на

своју корист, па по::юву српски
Дllгне на опште

И доиста

народ да се

непријатеље Турке, обеl,ава­

јуЬи Ј.IУ при тои поиоl1, како у војсци тако и

у новцу и ратној спреии. Срби п опако юш­
ни на 'Гурке. а жељни златне слободе почеше
се четаиа дизати и гонити ирскс ии
Да бll

Турке.

устанак добио што веhи значај, и да

бll се што да.ъе проширио, тадашљи

СРПСКII

наТРllјарх ~l<\ItClЩ као ГЈЩQIIU цокретач тог у-

~'

36
станка

нареди,

ма истаlше

да

се

на

устаНИЧКИ.l

застава­

Саве, те

се за то

слика Светог

овај устанак и З0ве устанак Светог Саве.
Устанак је најпре букнуо у областииа око Пе

Ьи (где је ceдe~ патријарх) и

Призрена, али

се врло 1рзо распростре на све CTpaB~ те се

дигне чак и Б:шат под управом свога владике

Тодора. Но ни овима
острву ни онима
поиоh

ва Балканском

у Банату не

ОД римског

пап~

Полу­

дође обеhана

и цара Рудолфа, те

ТУl'ци YCTaH,1.К брзо угуше. Овај

устанак

и

ако није био успешан, и ако никакве користи
нашеы народу није донео, опет је врло значајан
за познавање стања тог доба. Из TOKGt дога­
ђаја овог устанка види се, да су свештеници
предузели

улогу

су они били

ИЗГИRуле властеле

народни

српске,

предводници,

овај букнуо је с Пl'олеьа

1594.

Устанак

године.

По Уl'уmенои устанку разјарени
отпочеше

дом. I{al~o

сечу

и

мучење

над

Турци

српским

су главни виновници

да

варо

и ПОltретачи

ове побуне били свештеници, то се вајгрозни­

Ја мржња и освета турска

излије на

њих и

њихове главне ноиоhнике знатније :ьуде у на­

роду. У првој
много

јарости својОЈ Турци су тада

свештеника

посекли

и

ЦРlшва

поруши­

ли. До овог доба беше свети Сава већ постао
духовни заштитник сrпског народа, а маВ~Q1'ИР

37
МUJlешево, где су ('мештене кости љегове бllО

ја зборио место, куда су Срби журио хитали
колико богомољс ради, ТОЛIIКО ради
11

дого·вора. Да

гнездо, 1'0

састанка

се УНIIШТIIЛО то "погано·

611

.. HeBepНlI!JI\O" ' зБО\ЈIIIlIте,

а у

IIСТО

време, да би се IIITO горе осветио ыртвии кос·

Тlша ,,9а урскога."

свеца, 11

неукротивом срп·

<;ко., иароду, СlIнаи паша (ПОТУРllца)
бегу

иареДl1

Ахмеду Оhузу, да оде у манастир Ми­

лешево, па да отуд узме кивот с костима Све­

тог Саве, 11

да их

собоы донесе

у Београд.

ОЬуз изврmи З!1повест свога старешине, доне

се тело Светога Саве

на

BpaQap,
27. априла 1595.

заповести спали

п ту га по
године.

И

ако су 'Гурци СШ\ЛIIЛII тело Светога Саве, они
опет нису ЫОГЛII ИШQупати

ову љубав 11 по

штовање, које су Срби преыа њеиу вазда га­

јIlЛИ. Шта

више Савин је углед од тог доба

још веЬмз порастао,
српски

родни

светитељ,

.IYQeHIfK,

јер

а отада

дотада

беше

саио

постаде још и IIа­

те се је у српском народу све

да.ъе развијала иржња преыа Турцииа и жуд­

ља за скорои осветом. Услед тога су се Срби,
11 ако су овако

гро:ню кажљени,

паСltОРО два­

"ут Дlfзали на оружје (1596.- 11 1597. г.) да сс
ослободе Турака, аЛII оба та устанка као и
овај угу шена С у.

15.

Деспот 7.Јур!Је ВраП!iопиА 1П.

Носле погибllје код Лепанта

If

Сиска IIИ­

:щле су се постецсцо али полако турске всдаt~е

38
ј една за другом све

Бечем

(1683.),

11.0 пораза

њиховог под

и Telt од тог доба отпочело је

н~гло опадање турске царевине. Тако

је сем

две споменуте, важнија турска погибија била

1595.

год. ItaA оно ХРИlllhанска војска оте од

Турака Гран, а доцнпје

стира

Светог

16640.

Готхарта

у

год. код мана­

Аустрији

буду TaltO страшно IIотучени, да је преко

Турци

10.000

TypCKIIX лешева остало на бојном пољу. ВеЈИ­

ки део у овој хришhанској победи припада и

нашим прецима Србима., који се јуначки

бо­

рише под командом немачког генерала Монте­

КУКУЛllја. Срба је у овој
око

10.000

борби учествовало

бораца

Да би све раније

поразе осветио, да би

опрао част "непобедимог" турског оружја ве­
лики везир Карамустафа спреми грдно велике
топове, и скупи до

силом

П09е

на Беч

300.000

бораца, па са том

престоницу аустријску.

IIриближавајуhи се од Београда Бечу
мустафа остављао је за собом

Кара­

само uокољ

и

згаРИIПта~ те тим својим варварским поступком
и огромном силом зададе страх целој Јевропи.

Срећа

је за ХРИШћане

била, што је то био

само страх и то последњи. Ова

сила победо­

носно допре до Беча, опколи га, и кад је по·

следње ош,опе

бечке освајала, ка.д је Кара­

мустафа насигурно држао , да је Беч у fu~rQ'

39
ВИМ рршиа, појаВII му се IIза леђа Јован Со­
бјејскп, П().ЪСКII "ра.ъ, којll са
цюrа

беше

дошао Бечу у

отвори се сад страшне

својИ~1 Поља

ПОlrJоћ.

ceQa

OltO

Беча

":3 које IIзађошс

поuедиоцu ХришьаНII, те КарамустаФз, IIЗГУ­
бllВ силну војску, побегне НIIЗ Дунав са ~fало
војника, и једва сс заустави у садаlllњој H[I-

шој

престошrци

Београду. Ова

битка

јестс

oGpTHa тачка ХРllшhанскоl' напретка а турског
опадања;

догодила се

је

2.

септембра

године. (Нод Вече)f је Бурак
то 111 е

1\О.1lа низа

1683.

посрнуо, окре·

страну. IЬегош.) У борбама

ОКО Беча участвовали су и наши преци Срби

под КО)ШНДОИ неиачког вијводе Карла ЛОТРIlН.
гијског.

Победивши 'Гурке под Бечеи
УСТРllјска

војска није

немачкоа·

дала 'Гурцима

да се

концетришу, него је одиах пошла у потеру за
lыша, и вадбила

их још у

неколико бојева,

али пошто НII саиа није била спреина за да·
.ъе

нападаље,

то

HaCltOpO

престане

гољеља. После ТрИ године
сс

бо.ъе

та иста војска

од

даљег

спреиивПlИ

(1686.)
поиагана

од

Срба,

Хрвата и једног дела Mal)apa продужи напад
на Турк (', и ОЧIIСТИ од ЊIIХ скоро целу Угар­
ску са свима граДОВllиа
у

КОЛИКО се

Вllше ова

" TBpf)aBaMa
xpllllIhaHClta

щmu л ююшаJIа СРПСКlIМ аеил.ама,

ЊСRИМ.
војска

у тОЛIШО је

код српског народа бивало веће одушевљење,
које је учинило, те је број (рпских бораца у
овој војсци С дана на дан бивао све веhи, као
гоц, што се

умножавао број

стријске земље, Хришhани

бегунаца у ау­

са новим

помоh­

ШlЦlfма Србима успеше, те IIређоше у данашњу

Србију. где

освојише

Београд,

Смедерево 11

друга важнија места у северном крају

(1688.

Прешав на БаJlканско Полуострво,
поц

1

зажели,

да бар

западни

крај

г.).

Лео­
његов

освоји од Турака, ца да б\l му тај посао лакше
за руком испао, да би га сигурније извршио,

у плану му је било, да 11 Срос као најсигур­
није оруђе употреби у овој својој намери. у­
виђајУћИ

велики

значај

српског

народа

у

досадашњим борбама, енергично настаде, да га

ШТО I~орисније за свој циљ употреби, па за то
поче радити са многим знатнијим Србима, да
сав српски народ, који ЖНВЈЬаше на Балкан­

ском Полуострву, дигне на Турке. Међу знат­
ни.iим Србима

тог Bper.leHa

најзнатнији беше

1.ЈурЈје ЕЈранкоВIIА, к.оји се издаваше за по­
томка негдашње владалачке породице Бранко­

вића. ПреlЮ њега намисли Леополд свој ПJlан
извршити, за то му

1683.

г. да титулу барона,

доцније га наименује гроФом, а у повељи, ко­

јом га утврђује у том звању, споменуо га је
на једном

месту, као бу дуће

CPUCKOf народа

(1688).

r

деспота свега

41
Пошто се договорио са Ћурђеи Бранко­
виhем, како Ье сав српски народ

Турке,

ПОДИћИ на

пошто је утв'рдио план напада, Лео­

11

полд заповеДII, да његова војска прелази гра­
ницу, 11 напада на турско земљиште. Напад је

у

IlIIIaO

дпа

правца.

београдски пашаJlУК,

ваЖНllјЮl

u

Једно одељење пређе
заузме Ниш са свима

тврl)аваиа северно од њега; друго

пак одељење удари

на Бугарску,

те

освоји

l3I1Дlf н са другим важниј ии меСТИ~Ia. За онако
брзо напредоваље своје војске Леополд је имао

lIајвише да благодари
11

'ЈЈур!Ју ВраНКОВИhУ

неЬском патријарху Лревни}!! IП

}etJllhy,

који су се СВИ~l силама

AIIГHY на Турке
знаменита

све Србе

ЦРIIО-

ТРУДИЛII да

ХРИlllћане. Старо

име НраНКОВИћ, и

војничка

слава

lIово['а деспота Ђурђа брзо се пронесе по сви

ма

српсюlМ Itp .јевииа,

страна

четама

те се Срби са свију

скупљаху

под

његове

заставе.

И.ЈГледало је, да је већ дошло давно очекивано
да

Aor;a,

слободе,

српскои народу
If

сијну леПlllИ дани.

ЈЈ,а 11е под сюштрои новога деспота

ОUНОВIIТИ стару српску државу. Али цар Лео·
полд

11

његов

двор никад нису ни

ПОИIlIПљали,

да се cpncl\lI народ ослободи, If да под упра­

во)!

"а роднога

држаnу;
ве,

а

нар()д,

поглавара

оснује

себи нов у

01111 су чак зазирали од српске држа­

IIITO су
0/111

су

оиаltо
га

често

саио

хтели

подизали

СРПСЮf

употреаити

као

42
средство за свој напредак, па и овом су l1рИ­
ЈIИКОМ народ узбунИЈВЈ, да би се у што веliем
броју преселио на земљиште аустријске царе·
вине, те да тим створе што јачи бедем противу
Турака и немирних Маџара. С тога

поплаmи ОВОJlика популарност

их јако

Бранковиliева,

те одлуче, пошто им '.Вурђе сад није био потре­
бан, јер су узбунили

народ, да га ма којим

нач.:IНОМ одвоје од народа. Из двора буде тајно
наређено главном заповеднику немачке војске
Лудвику Баденском, да '.Вурђа некако раста­

ви од војске. Добивши царско наређеље, Луд­
вик позове Брапковиliа тобоже на ратни савет
у

КЈадово,

па

га ту

ни крива

ни дужна

разоружа и затвори, те тим на свагда одвоји
од

народа. После

'fora

несреh.ни деспот буде

отпраh.ен у Оршаву затим у Беч, и напослетку
у qеll1КИ град Хеб (1700), где у затвору не­
испитан и неосуђен умре 1711. године после
22 године незаслужвог тамноваља.

у затвору је ваписао несреhви Бранко­
виli

хронику

савремених догађаја, и описао

свој qемерни живот.

Узалуд су Срби сваком згодном приликом
молили аустријског цара, да невиног Бранко­
виh.а пусти из затвора, или напослетку да га
преда

суду,

те

да

говој

кривици. Из

суд

донесе

двора се

решење

о

ље­

Србима свагда

одговараJIО, да државни разлози захтевају, да

43
'Вурђе

остане у

затвору, а да бll ПрllКрllла

своје лукаве на.lере, и
СРПСКО)!

народу,

да би

заиазала

очи

аУСТрИЈска влада дозволи,

да

Сџби изаберу себи другог војводу,

16.

ВеЛlfка српска сеоба под па1'ријар­

УОМ ЛрсеНllјем

III

Цројевиliем

1690.

1'.

Пошто Ђурђе БраНКОВIIЂ буде онако не­
човечно

затворен,

српски народ

остане

без

cBora народног старешине, око кога би се ио­
гао ПРllкупљаТJI, а пошто је неситои аусrрпј­
скои двору још потребан

био српски

народ,

то он стаде тражити другог подеснијеl' човека,

преко кога би иогао употребити Србе за своје

лукаве Ha}fepe. У то вреие био је иеђу Срби­
}Ia

најчувенија личност

Арсеније

III

тадашњи

патријарх

Црнојевиh, који се дотле

беше

јако истакао колико својии првосвештеничкпи
достојанствои, толико п својии пuлптичкии рад,

љама са

Бранковиhеи.

Бечки ДВОl'СЈШ савет

пошто уклопи Ђурђа Бранковиhа као светов­
ног старешину српског' народа, баци око и на
поглавара српске цркве, вадајућll се, да ће он
као ~веlIlтено лице бити подеснијп и uослуш­
нијll за извршење ЉIlХОВИХ себичних планова,

а у случаЈУ непослушности, знао је, да ће га
лакше

\Jolilf

старешину.

покорити

него ItaKBor војНIIЧКUГ

44
Услед тога с пролећа

1690.

године ПОlllље

цар Леополд проглас свииа ХришЈlанима Бал

канског Полуострва (Србији, Р,Шlкој, ИЈЈИРИ­
ји, Бугарској, Силистрији, Мезији, Арбанији,
Македснији

итд.),

у коме

их позива

да се

дигну на Турке, обеhавајуыl им при том по­
иоь, колико У ратној спреми толико и својој

војсци. Истим

прогласом обеhава

тим ХРI1IЈ1-

hанским народима: слободу вероиспопеди, сло

бодно бирање народног поглавара, ослоБОђење

од свију намета, и право за узимања како по­
кретног тако и Jlепокретног турског имања, које

би Турци при повлачењу оставили. У исто време
обратu се Леополд нарочитим писмои и пећСi\ОМ
патријарху Арсенију Ш за посредовање lI:шеђу
њега и народа. 1.'ада је по свој ПРИЛИЦИ цар­
ски

изасланик

у

име

царево

усмено

понудио

услуге српском народу, ако би се преселио у

Аустрију, јер одмах после тога послат је је­
ноuољски владика Исаије

'ВаКОВИЂ, да

с ца­

реи тачно обележи положај српског патријарха
и права српске православне цркве у аустри.i­

ској држави. Све је то' pal)eHO врло тајно, а
тако брзо, да је већ у августу пете 1690. го­
дине цар

ПОСЈfaО патријарху

ПИr:JаIlУ повељу

т. ј. потврду права српске православне цркве
и њеног

поглавара у "новој отаџБIlНII". Овом

Ц9BeJЬO~

9беlщна је српско,]

цр'ши

потпrнц

45
унутрашња не~ависност, како у С.lужби

11

об­

редuиа, тако 11 администрацији. Том ПРИJlIШОМ
Срби.ta

ј(' поред многих

обеtlања дозвољено

још 11 то: да се слободно могу вратити

зуме

се који жели

-

у свој

-

ра­

стари заВllчај,

С3)10 ако среЬа послужи царску
потисне са српских зе.fзља Турке.

BojClty,

да

Кад су права српске цркве и српског на­

рода у "новој отаџБИRИ" била тако јасно обе­
лежена 11 царском повељои потвр~ена,
сс је

аустријска војска

uлаЧIIТИ,

онда

11 кад

нарочито почсла по­

патријарху

НИlе било

тешко

покренути на сеобу ону усталасану и ПОПЈа­

тену масу

српског

народа, особито

кад се

насигур"о знало, какве је .'уке чекај у' што је
IIОТIНшагала цареву војску. И тако ПР" крају

1690.

год. подиже се око

40.000

породица, а

ПОJlа r.IIIЛlIона Ауша па се пресели у аустриј­
екс

зе.'љс,

г.и:е

их

UрlНfИ

IJlЈрочита

царска

КОМlIсија. Срби су тражили, ца IIИ СР- дб по­
веhи предео, где би се груписано насе.ии.lИ, али
11

ту

се

радило

с

раЧУНО\1,

и

ту

"државни

разлог" није дозволио, те се СрБII раСТУРЈllне:
г.о Банаl'У,

BaIIl\oj,

Срему, Славонији, а на се·

вер IЩI\ до

БУДlfма If Сентандрllје. Исељеници

су БШIII Н:З горљег Повардарја, горњег Помо
рав.ъа, '1'IОIОl\а, I{ocoBa If Подримља.

1I0IlIТО

се

Срби

овако

размеСТlfше

аустроуга~СКlI)f ~е.f.ъаиаl If uатријарх

по

Арсе-

46
није

наСТМIИ

у

С.ентандријп,

српску патријаршију за

те ту

оснује

српски народ с оне

стране Саве и Дунава. Он је за свога живота
и ПIlCмено и усмено врло често молио а устри ј.

ски двор, да пусти из затвора

'Вyp~a Бран­

ковиhа, али, ltaO што знамо, те му молбе нису
помогле.

У }ЈРО

је у Беqу

1707.

год., одакле

му је тело пренесено у манастир Крушедол у

Фрушкој Гори.

Ова

велика

патријархом

сеоба

српског народа

Црнојевиhем

осгаће на

под

свагда

веома значајан дoгa~aj у српској историји; њо­

ме

је

унапред обележена

несреЋна судбина

српског народа; ЊОМ је српски народ ocy~eH,
да вековима сноси TY~ јарам, и да

погрешке

својих предака,

испашта

јер оно земљиште,

које оставише Срби на Балканском Полуостр­

ву насеllllше странци (Арнаути и Черке::ш), а
у аустријским
никаква

земљама

права не

распарqеташе

добише, те и

се, JI

данас врло

тешко иде са уједињењем српства.

17. Војвода Јован МонаСТИРЛИЈа.
Себиqни дворски

савет у Бечу успео j ~ ,

да преко наивног патријарха Арсенија преве­
де у Аустрију пола милиона Срба, па пошто

је потребно било, да се све из те масе
може оружје носити

_.

-

што

бори за користи а ус­

тријског ДBOP~, а пошто патријарх као светте-

47
но лице, HlIJe 0110 подесан, да предводи војску,

то двор постави

(1 G9 1)

српском народу за под­

војводу (ВlIцевојводу) Јована Монастирли
ју, Коморанца}

који је био

потомак једне

старе плеыиhске породице досељене из деспо-

товине у У гарску

1523.

године,

у то вре~1O дође на царски престо у Ца­

риграду зау311.I.ыlии

султан Мустафа

II,

КОЈИ

са CBOjU" веЛIIЮШ везирои l\Iустафом Ћупри­
Лllhеи покуша да поврати углед и достојанство
турске царевuне. Распаљена фанатизмом тур­

ска војска

поврати од

Хришliана Драгоман,

Видин, НIIЩ Смедерево II Београд, те
јоште

премеСТII на аустроугарсltO

се бо·

земљиште.

Пзгледало је, да Ье од 'Гурака поново задрхтаТII
сва Јевропа,

11

да Ье Аустрија

веЛIIКУ опасност, ал!! у

(1692.)

доhи у врло

боју код Слан камена

IIзневсри Туркс ратна

cpel.a,

те бој на

CJIaBa пређе lIа Хришhане. У страховитои бо­
ју после дуге очајRе борбе 11 с једне 11 с друге
стране ПОГllбе велшш везир ЋУПрllлиh а с њим
остадс на бојllО" по.ъу
са

150

25.000

мртвих rГурака

топова, те турск3. држава претрпе ве­

ЛIIКII губитак JI у :f,УДИ~lа 11 у ратној спреми.

у исто доб3. веЬ сс беше IIСТ3.IШО I~ao д3.ровит

1I0јсковоl)а

:шамеllllТlI принц ЕВl'еllије

Са-

1Јојсли, кој 11 IIаскоро прими главну команду

над СВОМ xpJllllllallCKOM војском. И ако је М у-

.

48
СТ1LФ3

II

по примеру

негЦ,аmњих

ратоборних

султана ЈlИqно нзлазио на бојна поља,

и ако

је развио прuрокову заставу, да би војску што

жеШће распалио противу

Хришhана, опет се

застарела, а p~aBO ype~eHa турска војска Нllје
могла мерити са добро уре~енои хришhанском
војском, нити консервативне турске војсковође

са

модерним

хришhанским

војводама.

По­

сле С.lанкаменске битке држали су се ГГурци

још за кратко вреие, јер
код Сеите
жаше

сјајну

nocJle

значајне борGе

1'.)~ где опет хришliани одр­

(1697.

победу,

а

'Гурци

изгубише

и другог великог везира, мораде турска војска
нагло одступати. lIобедопосна хришtiанска вој­

ска поче брзо
ВЈЈашку,

те

продирати у Србију, Босну 11
сул'ган

буде

приморан

ИОЛИ'fИ

цара Леополда за мир, који се заКЉУIJИ у Кар­

ловцима

1699.

год. По том миру доњи Срем,

Банат и с.ве српске земље на Балканском По­
луострву

остадоше

а горњи Орем,

и даље

Бачку'

11

у турским рукама,

OCTaJIY Угарску за­

држа. ЛеОПUЈЈД.

у свииа

бојевима ове

дуготрајне

војне

Срби су се еа својим војводом Монастирлијои
храбро борили уз
радинои је српска

aycTplfjcKY војску. Под Ва­
коњица особито јунаlllТВО

показ&.ла, а у борбама код Слан камена и Сенте
Срби су решили битку у корист

ХрllПll1аll3.

И

ако су Срби

за nреме ратова

овако

ве.шке услуге чинили аустријском двору, опет
су

они

.шлост

после рата

остављамо на

веqовеqних Турака,

11 бесних угарСКllХ

МИЛОСТ

18.

'Ратовање

почеТJiУ

не­

немеша (племuliа).

Јован Монастирлоја умро је јула

.

U

лукавих језуота

,1707. г .

аустријско с 1!Јрцима у

XVIII

века и српско учеш/iе.

Гра.Ј3ЉIIВИ Карло УI цар аустријски, же­
л01111 да

своју прострапу

раширп на пето к,

турску

Halje

државу iош

више

узрок да завојmти на

царевину. Његова

војска под

пред­

ВОДНIЈШТВО~I Евгенија Савојског упадне у тур­
ску државу и освоји

1716.

године од Турака

Банат, а после године дана и Београд са це­
.пIlИ пашаЛУКО)I. При
бивали

нападу Срби су свагда

авангарда аустријске

морали први

војске; они су

нападати на непријатеља и за­

.ЈОЏИТII га, па тек lJосле, пошто би се непри­

јатељ заиорио бореhи се са Србима, ударала
бll реll.овна цссарова војска. ТадаШЊIJ турски

султан, lНЈаЈуlш домаhе неприлике, а изгубив11111 толике зсм.ъtJ,

страда,

мир.

буде

l<apAO

побоји

се, да још

принуђен иолитп Карла УI за

ПРlIстане на то,

буде ПОТПlJсан у JIожаревцу
ме

AycTpllia

део llлашкс
R.I'ATKA

горе не

добије од

г.), по ко­

'Гурака; Банат, Један

(западни крај),

IIСТОI'ИЈА

те уговор мира

(1718.

један део Босне
4

АО

(северни
тако

крај) и

lЗеоград са паmалуком.

наша дивна Шумадија

и

11

Шумадинци

потпадоmе под власт гордога и раскошнога Кар­
ла

VJ.
Нашии прецииа БИJlО је много теже под

хришћанскои Аустријои него под некрштеним
Турцима, с тога се је по свима кутпћима наше

миле

Шуиадије за кратке

аустријске владе

шапутало: "ПреВРН{f Боже /" Срећом та же­
ља српског

народа наскоро се и испуни, јер

ПОСJlе деветнаестогодишље владавине буде А­

устрија прогнана са Балканског Полуострва.

19.

Турци

Bpaliajq

6еоградски пашалук

н ОСУЈеliавају српску сео6у.
Још за

живота Карла

VI

почела се ље­

гова држава крљити од јужне и западне стране.

Да би тај

губитак

надокнадпо

на источној

страни, ступи Карло УЈ у савез са руском ца­
рицом Анои, да заједнички . војују против сул.

'Ј'ана.

Спреиивши све потребе

пређе

1737.

'10четка

љегова војска

године на турско земљиште, и ис­

врло добро

напредоваше,

јер јој са

овију стџана придолажаху у помоћ Срби, сем

ШУМ8динаца, који су се за деветнаест година
веЋ

наситили

аустријске

"слободе". Док је

аустријска војска овако напредовала тадашњи

српски

патријарх Арсеније

IV

Јовановић по

пример у свога претходника Арсенија ЈП сту-

DlЈ У преговоре
опет

што

са К~РJlОВОМ

Вllше српског

владом,

народа

преведа

да

се

у ау·

СТРlIјш~е зе)Ј.ъе. Кад је све било готово за сеобу,
11 кад је народ

пошао био у Аустрију, Кар­

лова војска буде потуqена на неколико иеста,
11 ПР1lну~епа да нагло одступа, те остави срп·
ски

народ

на

ЮfЛОСТ

Турака. Разјарени
оружан

народ,

II неиилост

крвожедних

Турци нападну сад нена­

те посеку

све

што

не иогаше

Jfзбеhи испред голе турске сабље. Једва с теш­

K011 иукои из беже из страшног пок'оља патри,
јарх

Арсеније са Атанасијёи Рашковиhе.1 и

1500 оружаНIIХ људи. Утекавruи патријар'х
је горко плакао, и целог живота кајао се: што
с

његове непажље и лаКОИИС.Iености да

толики

страда

народ.

Пошто Карлова војска изгуби све што је
:.IадоБU.lа у почетку напада и београдски
буде прину~ен

ruaJlYK,

аустријски

)IОЛИ cYJlТaHa за иир. Уговор

ПОТПllсан у Београду
lf

Дунав

1737.

постају граница

Аустрије. Те

је ие~е

па­

двор, да

тог иира беше

г., и по ње1fУ Сава
изие~у Турске 11

затекао

и Kapa~opЪeB

устанак у Шуиадији.

20.

Пропаст српске

па тријаршије.

НеоБОРШlа је истина, да би по пропасти
српске државцс

саИQстаЛцQСТП

11

српски

народ

i'

52

'тонуо У велико османлнјско море, да му није
било манастира и свештенства обојсга реда са

владикама и патрнјарсима на челу. Они су га
у

тешким

данима

тешили,

у

издржљивости

храбрили п свагда ~y уливали

наду на Бога

и његову правду. Освајајући хриruhанске др­
таве, Турци су радили по

а тај је

био: да чим

утврђеном плану,

покоре KaItBY државу,

одмах погубе ВЈадаоца и сву властелу, која се

не би хтела истурчити, те бll тиме прост народ
обезглавили, па лакше дрта:rи у потчињеностн.

По пропасти српске државе и српска је влас­

тела била или

посечена, или IIстурчена

(I\oja

је тада раднла у корист 'Гурака), или проте­
рана из земље, те је народ остао без поглавара

и знатнијих људи. Једини утешитеЉII у црним
данима

робовања

остадоше

CPUCItOM народу

још само српски свештеНИЦII и калу~ери; они
су )fY били звезда водиља у овој дугој TaMIIO~

ноhи, а манастири

зборна Mt'CTa,

где су

се

Срби састајали, те један другоме јаде нскаЗII­
вали.
љао

()
око

веЛИIШМ пра:'Јницима
манастира,

и

ту

Y:-I

народ се скуп­
гусле

слушао

песме о славним српским јунаци:.ta и ха'јдуцимај

слушао приче о некадашњо.i слави и величини

српске државе за времена НемаЊ А , М илути н 1'1 ,
Душана и Лазара; дивио
ерпским

манастирима;

се

подизао

велпчанственим
исплакане

очи

у "~б~Q~С цщщнс, ца се пз дубине своје просте

53
душе

IoIOJIIO

турскога

створитељу

11

вулума

васелене,

да иу

слободу. Овакве усрдне 110ЛIIТВС,
на

СвеВlllllњега уз

тадашњсг
род

од

да

га спасе

повраТII некадашњу

11

тврда нада

родптеЈЬско-нежне савете

свсштенства

спасле

су

српски

на­

коначне пропастп.

Турци су за свс вре'lе српскога робовања

тџпеЈII српску

паТРllјаршпју, а

UII RШШД Hli укинули, да пије
BIIX фанаРlIота (Гр'1ки богаташи
11

иожда је не

било заВJlДЉИ­

у Цариграду)

грчких патџијарха, којима је српска патри-.

јаРШllја

од постанка

ОНII су

непрестано

свога била трн у оку.

ТрЧlшрали

око

Порте и

раЦIIЛИ да султан укине српску паТРllјаршију.
Турска се влада

Нllје иного

освртаЈ&а

на те

грчке сплетке,али ПОСlе сеобе српског народа

у Аустрију под патријархом АрсеНllјеи IП 11.

покушаја
ком

под Арсеllијем

грrШО'1

кавство,\

11

ц:tриградском

MIITOM

IV,

испадне З3 ру­

паТрИЈ<1рХУ

да

лу­

изради у султана укинуliе

српске паТРllјаРlIJије.

Тано добивши ДОо­

ВОЛУ од султаllа I'рЧlCи патријар>, и.'Јда

lIареЬеље

год. по

/767.

ном се унида

СРПСIШ пеАс 'са па тријаРППfја, lгао "ве­

O.lla

110

1111'С7'lIа'

ИlIтересе ИСТОЧIfОПРП­

восла1Јпе I(рнве, и по

1(()А1 српсна црква

lIотпада //од I'РЧНУ. Неке
као: београдски.
НС

хтсдошс

се

српске владике,

струиеки, nеЈЈеШКII и други

покоритц

одлуци

грчкога

па·

54

'fI)lljapxa,

те се У српској цркви појаВII велика

забуна, а на многим. ме'Стима дође п до сукоба

измеhу Срба

11

Грка.

Од тог доба почеше ЗILузимати јеПИСКОlJ­

clta и ваЖflија

свеште8! . чка

места на целом

Балканском Полуострву, па и У српским зем­
љама само Грци. Они почну пре свега истис­
кивати из српске цркве службу на словенском
lезику,

а

за»ењивати

га грчкии неразумљивим

језикоъt, поред тога почну народ тако страшно

глобити, да су се имали у тоие на њих угле­
дати и саме турске изелице. Ну највеЬу штету
учинише

што

нашеи народу ови грчки свештеници,

спа.1lише

по

неким

манастирима

иноге

књиге, које су пређе српски калуliери писали
или

IJIтаипали, те тако упропастише врло важ­

не историјске споменике. Глобљен од
свештеника,
гије на

а

неразумевајуlш

грчком језику,

постепено ладнети

грчких

свете литур­

почео је наш

народ

према светој цркви, и ве­

лика је среЪа за нас била, што се наскоро после

пропасти српске патријаршије

јавља Кочина

крајина, која је весник Карађорђевог устанка
у Шумадији, од којег настаје

ново уређење

у Србији. А да није тога било, врло је МОГУliе
да би се веhи
грчке

и

део нашег народа,

свештенике,

процао.

истурчио,

па

мрзеЬи на
с

временом

55
21.

f{ОЧlIна крајина

Аустр"јскп цар ЈосиФ
иатарнна

више

II, да

зе}fЗ.ъа

бll од

II

(1788).

И руска царица

турске царевине

ШТО

приграБИЛII, и да би је ако је

!rIогуЬе целу освојили, договоре
НIIЧКII 11 у једно исто

се да зајед­

вреие нападну на њу.

Овои Пр"ЛllltОМ да бн лакше постигла свој циљ

aycTp"jCf\a

влада позове против Турака и HfI-

род СРUСIШ 113 данашње краљевине Србије. Срби
пристадоше

уз

aycTp"jcl\Y

војску, и Храбро

се борите као добровољци (Фрај корци). Главни
заповедник

над CBIНtxa

добровољци ма

био је

чувени Србин грани чар Михаљевиь, али од

CBlljy

доброво.ъачких старешина из Србије бllО

је најзнаТНllјll f{оча .IlнfjелtrовиЬ, те се по
њеЈо'У овај

аустријско-турски

рат у

народу

нашеи и па.'ТII под ииенои: f{очина крајина.

И ако је

aycTplljcKa

доста добро напредовала,

војска
она

у

почетку

ПОСJlе кратког

вреиена почне губити БИТI\У за биткои, те бу·

ле принуђена да одступа. При овом одступању

I{оча се са својО}1 дружинои утврди Вllше По­
реча на левој обали Дунава у једнои дунав­
еКО}1 кланцу, одаЮlе се је дуго бранио од мно­

{'о веье ТУРСI\е војске. После очајне борбе бу­
де l{оча са lIJе..1десет ДРУl'ова'ухваћен, па пре·
носен на деСIlУ обалу Дунава

у

'JleKlljy.

Да

би се освеТЈIIIЛИ I{OllН 11 његовим друговима за

56
претрпљене муке и изгубљену војску, и да бп
sастрашИЈIИ

српски

народ,

ђује )(изати на Турке

да

се

више не усу­

Турци Кочу и све ње·

гове . )(ругове живе на коље набоју.
у току ових ратова умре-аустријски цар
Јосиф П, а на његово место дође брат му Ле·

II,

оиоџ

са

који није био

ратоборног

султзном утврди у СВIIПIТОВУ

духа, те

Mllp

(l791),

по коме остану између Аустрије и Турске ста­
ре границе. Једном тачком овог

мира

за.lИ су се Турци Аустрији, да се

тит и оним Србима, који

су

об:1ве­

lIetle

све­

поиагаЛII хр"ш­

ћанску војску.

22.

Стање Срба у београдском ПaIuалу­
ку

после

свиштовског мира.

Стање српског народа у турској Ц ' lреВII­
ни

после

свиштомког

мира,

као

да

се

НУХО набоље, Јер саиа Порта (турска

окре­

влада)

имајућИ В".Iике неПРИЈIИке са многим одметнп­
цима, трудила се је, да, ако је МОГУће, заДОВОЈЫI

своје поданике. Повративши београдски паша­

лук од Аустрије, постави онз . за београltског
везира

Већир-пашу,

и

нареди

му

да буде

према Србима добар и праведан. f)еliир се 03би.ЈЬНО трудио да изврши заповест своје владе,

те је са Србима поступао врло благо и човечно.
Али он не остаде дуго везир у Београду, него
буде нремештен у Босну, а на његово место

би постаВ.ъев добри

Ыуетаi-паша (Хаџи-Му­

стаФ~-паIПа). Оп је био према СрБИllа још бољи

0'-

Већира,

К\lетовииа

јер

се са СРПСКИИ кнезовuма. и

.!.оговарао

виwа и потре:')ама,

о свика наРОДНИIl

вије до:шољавао

ПОСЈО­

турским

изе.ШЦМta (неРlцницима) да иду по селима п

Г.10бе варо)!, него је чувао Србе и

ПОСТУПАО

је с ЊlIма "ао п С 1'УРЦИllа. Са своје БЈаго­
Сто и правиqвостп српс.ш народ прозо~е Му­

стај-пашу сиротињском мајком. 'Гурскии
ЗУЈумliарииа

није би.lО

право,

паша поступа овако б.1аго
за та,Ј;а

ништа не

Ga

што

Мустај

Србима, а.1И му

1l0гоше.

НесреЬнои lIашеи народу не беше суђе­
но да дуго

поживи овако ва

миру. По сви­

П1ТОВСi:ОМ уговору било је забрањено ј~ничари­
}Iа и

другим

беСКУЬНИЦИllа да живе у бео­

градском пашаJlУ&У, а.Ш су

они сва

средства !потребљаваlИ

IIopTe

&од

иогуliа

н мохили

је, ,Щ их поврати у богату Шуиадију. Напо­
С.lетку Порта. некогавши никако покорити Па1Ј·
ванџију видuнског одмеТНИК8.Ј да би од њега

ОТРГ.lа што

више војске, п тиме га ОСЈЈаБИJl8.,

.!.ОЗВО.lII јанnqарима. да се настане по граДОВИllа
и паЈаНltаиа б~оградског П8.rnаJlука, те да раде

З3.lIате. Старе IIЗС.llще јаниqари докопаnши се
београдског

пашаЈЈука,

отпоqеше

свој стари

занат тј. ОТlfмаље 11 Hacll ..... e у наро,!l.У.

58
23.

Дахијска насиља.

При свршеТКЈ ПРОШJlОГ и Ј почечку овог
века киптела је турска ДРЖ8ва у растројству
и нереду. У то ~оба БИЈО је по СВ!Јиа краје­
вима

BPJIO

ГОJlеие турске царевине

одиетника,

иного паша

који не слуша:ху ви цара вн ве­

зира, вего саиово.ьво управљах!, својии паша·

луцииа. Такви су одиетници били и јаничарске
старешине у београдскои пашалуку: Мехмед

ага ФОЧИЋ, .IlганлијаЈ Rучук .Ilлија и
Мула ЈУ9Уф, који су живели у Београду и
који су се н..tзваЈИ дахијама. Сеи тога бесна
СОJlдатија

јаничари

бех у се

и сами

толико

ОСИЛИЈII, да за вреие мира, неиајУЋИ занимаља

ништа не рађаху, саио што банчаху и отииаху
од народа све што се )lQгаше однети. Покрај
љих се ОСИ.!lише и крџаЈЈије

ких војника
диних

-

који ступ аху

одиетвика,

да их

чете иајамнич­

-

аа

r

СЈЈужбу поје­
добар бакшиш

бране од сваког без разлике вере и народности.

Овако грозно стаље у зеиљи изазове опет не­
задовољство у ХРИШЋанских народа
царевини, те
дучке чете.

се паииожише

по целој.

и ОСИJIише

ха ј­

Тако је ровито стање БНЈО пред

Кар..tђорђев устанак на целом Ба.иltансltОИ По­
.Iуострву, па и у београ.д;ском пашаЈуltу.

Мустај-паша по паређењу Порте тражио

је средства ~a сатре царске о~иети~ltе ,l;ахије,

59
lIJШ да пх бар принуди на послушност су.па­
ну. Услџ тога он је дозво.ШО Србииа. да носе
оружје, п договор оо се са српскои Iшезовииз,

да у С.lучају

потребе заједнички

са СрБЮfa

нападну царске одиетнике. У то доба Па~ван,
џпјне чете пре.хiзо.хе су ВР.1l0 често преl\О Чес­
тобродпце о ради пљач~е

СfШ

пашаЈУЕ.

М устај паша

одбllјао ЦI\РСl\ОИ војском,
.Iажаху у све

yuaAa.le

у београд­

пх је

донеКJlе

а.lИ пошто ОRИ до­

веьи)( четаи8., то он позове у

поиоь СРПСl\1I народ. Ту српско-турску војску

предводио је Дервпш-бег син

Мустај-пашин,

аЈИ докле се је он борио са Пвзванџијно)( вој­
еко .. , стари ЗУЈуиЬари дахије улуче прилику

-

кад Мустај-П8.ша

вољно

Bojcl.e -

пије и)(ао

код себе до­

увуку се у београдску TBpђaBY~

ухвате 1rfустајПIiШУ , и удаве.

Убивши Мустај-пзшу јаве дахије Порти~
Аа ст га погубили за то, што је Он више волео

Србе но Турке, па заишту новог еољег веsира.
С.lаба

турс&а

вяада, неиогавти

ИИ

нит са,

одобри IIЫ ко бајаги посттпак, и пошље другог

пашу Хасан-агу.

Дахије

.. епо

uрине

новог

п~шу, а.lИ сву власт задрже за себе, па раз­
деле изиеl)у себе БQоградски uашалук на четири
деЈа, 11 сву.!:а по народу поставе

..ао

своје људе

неа:е ЧIIЦОIШllltе (Кабадахије. биибаше, бу­

.;ъубаше, субаше). Осигуравши се тако почну

60
дахије неиилице ГJIобити и угњетавати не само
српски иарод, него и Турке који нису хтеЈИ

одоБРIIТИ тај њихов поступак. И Срби и Турци
почtmе се тужити ПОРТИ и СУ.lтану на сви репе
дахије. Из)(еђу оста.ЈИХ побројаних ја,;а писаху

наши преЦII СУЈтав'! у Цариграя И ово:

"Afto те

иг.хе има у ЖIIВОТУ, о падиша, брани нас од ОВИХ

3УJlу)(l1ара!·

На ове

тужбе Порта припрети

дахијама с в()јско)(, У којој неће бити 'Гурака
ЈЈ6ГО љу,;и са стране који неl1е жаЈИТИ дахије.

Сад дахије стапу расуђивати, који Ье то стран­
ци бити, па .I.0ђу

,/(0

закључка, да Ье то бити

Срби. Да би се с те стране ОСИl'ура.llИ, наиисле
дахије све

важннје људе

поубијати, и тииt

народ оuеспособити за устанак, а.ии притисну­

то јаче све вавише скаче, јер баш из тог теро­
ра (притиска) изникла је 1Јанашња краљевина

Србија.

24.

3аВРЕиетак.

Један од вајJl.аровитијих наших

казао је за СРПСКII народ

своји..: ,цеЈи)(а: "Нико теби не

роде

МИЈII, у

претешкој

песника

на једном месту у

:хте;;е по)(оl1и,

но.ь.и!"

Под речју

.. пре ТВlfIка НОћ« y~eo је наш омиљени пес­

ник ове најцрње дане у нашој

историји, ово

претешrю вреие робовања. И доиста, сврша·

вају.ь.и овај део ваше историје,

уверили смо

61
се

.. а

потпуно,

ове ужасне И

СРIIСКОК

народу

предуге ноlш

за

од

све

вреие

ГО,ll;ина

350

никад нико помагао НlIјс, него је сваки Г.ЩЈ(ао
да

што

о ... њега
откиве,
Cpe,ll;CTBO којим би се

више

треби као

и

.1.&

га

ЧИМ су ТУРЦIl ПОСJlе каРИЧЕС битке
освојllЈП

јужне српске

реЬви Срби

кораЈИ покагати

Турцима у свима бојевииа, и даваТ8

ћосовскога

(1371)

земље, одмах су пес

иs ТИ~ земаља

Jlике дације.

упо­

КОРИСТIIО.

ик ве­

У СIед тога Be~ је за време боЈа

(1389)

БИЈО Срба из ' јУЖRИХ срп­

СКИ.I зема..ьа противу Лаsареве војске. Н8СЈед­

ници кнеаа Лааара Сгевав и . Ћурђе мора.пи су
тако иото

Турцима као

д~вати све

.. о

К.lетвеНИЦ8

ЊUХОВИ

ГОЈе Ауше саоје, И помагати их

у свииа ратовима. ПОСJlе пропаст. свију срп­
ских

зеыаља,

ТУРЦИ су

сваке

пете

године

IfШJlИ по ваРОАУ, па ОАабираЈИ и уsиыаЈIl као

данак

најsдрааију кутку

Аецу

0,11;'/ .1.0

н:

година, преобраhаJlИ их у ИСЈа .. и учили вој­
ним веШТИН8ма, те су ови Аоu;вије, sаборавив­

ШИ на свој род, постаја.llll највећll протuвнuци
свог ојаl)еиог яаР0,ll;а. И та ЕО су Турцм Хриш­

haHe

хрищћаНСltиw ПОРО.l.ок SaTUpaJIl. Оне пак

Србе

кој. uребегоше

уиеЈИ

су

т ребwти

угаРСЈ:И

за

своје

у угарску

ВЈа)I;aОЦИ

увек

ro:раљеВilНУ
веШТ(I

упо­

користи и Jlукаве намере.

Доцније пошто је пропаЈа и

yrapcr\a

краље-

62
вина, и пошто је веЋИ део Срба пребегао у А­
устрију, аустријски су цареви Србе у борбама
на најопаснија места истица.ли, и Срби су сваг­
да бll.lО војска која је О,ll;ређена БИJfа.
гпне,

па

~a

преко

љених

lешева

да И3-

наступа

ца­

prBa војска. И3 овога треба Јеп!' поуку И3ВУЋИ:
да У туljйну }је треба

.

Tl:ЛIa, да СВОЈ спас

-

.тражити

УЈедињење

прија-

-

тра-

жимо У самима себи, у озбиљ.ном раду
и узајамном поштовању.

И ако су наши преци овако јуначни би!и,
и ако су

опет

овако без

никад не

маљеи, да цод
нувmи све на

би

рачуна гинули,

они се

ос!ободи!и туђим заузи­

Ка.рађорђем и Милошем, мет­

коцку, не прегнуше из све снаге

своје 'и створише давашњу нашу отаџбиу Срби
ју. Ако би се и ми хтели у фигури да изразимо,

онда

би смо

могли казати:

да је Ночина

крајина била блиски свршетан патња­

ма, и весник бољих дана,

КараljорЈјев

устанак бели дан, а Милошев устанак
у Такову јарко сунце слободе

га

народа

Србији.

у

данашњој

српско­

Краљ.евини

-

САДРЖАЈ

1.

1.
2.
3.

НЗI'.lО IIродпрање ТУРСЈ:О

;~

IIрв. C~ дар турски са Србина.

.

.

. .' .
. .,

4
[)

Срско робовање под Турцима.

Уllутрашње ype~eљe у I'УРСЋој царсвини
ХајДЈ'ЦП и УСI(ОЦН.

111.
6.
7.

у Јевропу.

Пропаст Лааареве државе

11.
4.
5.

СТI'АНЛ

Долазак Турана

••

.,

8
16

Србl уз Угарску.

у I'арс!;п ОАНОСИ према Србиw:\
ДОСIIО'r Стеван Ћур~евић.

.

20
22

.

8 ;~C ~"OT Вук ГРl'уровиh

23

9. ДОСIIО?lI Ћyp~c И Јован СтеваНОJlиhи.
10. ДеСIIОТ Стеван Ш·DlI.ьановић . .
11. ДеСIIОТ Степан БСР.СJIавиh

26
26
27

IY.

Ср бк уз Аустрију.

1') Hajl'ope стаљс сриск()г народа.
13. Србlf оБРАзују воiничку граи.цу.
14. У стапак Светог Саве. .
1Б. ДССllOТ ЋЈ'Р]јС ПР:ШЈ(ОDIII, IIЈ.. .
16. ВС.1ика С]ЩСЮl сеоба ПО)l. I/атријархом
Арсснпјсы Ш. . . .
17. Војвода Јован МОllаеТIfР.lија .
о'

2!Ј

31
34
37
43
4{)

18. Ратовање аустр.јск() с Турцима
ХVIП в.

19.

JI

СрПСI<О

r

почетку

r'lеПIће.

iеЬаll~Ј' Ср.СКЈ' ееоБЈ'. • •
20. Про.аст српске lIатријаРШIјс.
21. Кочина Kpaj.N& . • • . .
22. Стање Срба у беогрцско)( паША.IЈ'I<Ј'
ев.итов('ког

23.
24.

49

Турц. враћАју београ~ски паШLlЈ'Х и осу-

Дахијска

иир.

l'Iaew.l.s

3аврmетак

50
01
аб
после

56
58
60

,

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful