OPTIČKE KOMPONENTE

Veoma bitnu komponentu u fiber optičkoj tehnici predstavljaju pasivne komponente: konektori, adapteri, pig-tail kablovi i patch-cord kablovi, optički patch-paneli, optičke distributivne kutije i kutije za spoljašnju instalaciju.

OPTIČKI KONEKTORI

Optički konektori su pasivne komponente fiber optičkih prenosnih sistema. Služe za fizičko priključenje optičkih vlakana na aktivne komponente fiber optičkih prenosnih sistema ili da se preko njih izvrše prespajanja vlakana mehaničkim, lako razdvojivim putem.

Najvažniji deo konektora je ferula kroz koju je probušen kanal dimenzije spoljnog prečnika omotača (125 mikrona) uvećan za par mikrona. Ovim se obezbe uje direktan izlazak optičkog vlakna iz kabla. Preciznost izrade otvora optičkog konektora uslovljava aksijalno poravnanje sučeljenih optičkih vlakana u adapteru, odn. optičkog vlakna i aktivnog dela elektronike. Kućište konektora je element po kome se optički konektori najviše razlikuju. Uloga kućišta je da obezbedi čvrstu vezu konektora sa odgovarajućim adapterom ili kućištem aktivne komponente. Postoji više tipova konektora, zavisno od standarda, proizvo ača, tipa vlakna ili kućišta emisione i prijemne elektronike. Tako e postoji i više materijala za izradu ferule optičkog konektora: čelik, cirkonijum ili kompozitne plastične mase. Optički konektori se ne dele prema nameni već prema tipu kućišta u koje se priključuju. Različiti tipovi opreme obično koriste "standardizovan" tip optičkog konektora. Tako je "standardizovan" tip konektora ST tip za računarske mreže brzine 10 Mb/s, SC tip za računarske mreže brzine 100 Mb/s, FDDI tip za računarske mreže brzine 100 Mb/s, FC/PC za telekomunikacione mreže različitih brzina, kao i BICONIC tip koji je uglavnom prisutan na američkom tržištu.

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

Pojedine tipove optičkih konektora priozvode različiti svetski proizvo ači, dok neki od njih proizvode gotovo sve tipove optičkih konektora koji su prisutni na svetskom tržištu. Fiber optička tehnologija prenosa podataka ima nekoliko tipova konektora: SMA, ST, SC, FDDI, ESCON itd. Prema opšte prihvaćenim normama za Eternet mrežu, se koriste ST i SC konektori. Optički konektor se postavlja na pojedinačno optičko vlakno (FDDI i ESCON konektor se postavlja istovremeno na par vlakana). Optički konektor je namenjen za postavljanje na kabel gde je vlakno sa “prijanjajućom” sekundarnom zaštitom, ali se može postaviti i na kabel sa “slobodnom cevastom” sekundarnom zaštitom. U drugom slučaju je neophodno “golo” vlakno (samo sa primarnom zaštitom) zaštititi posebnim tehnikama.

Deutsch 1000

AMP optimate

SMA
Visoka ICT

BICONIC 1
Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

D4

FC

Osim SFF konektora u dupleks varijanti mogu se naći i nekoliko drugih formi simpleks SFF konektora koji su po formi slični SC konektorima LC, LX-5 i MV konektori koriste manje 1, 25 milimetarske čaure i minijaturno telo koje im dozvoljava da u odnosu na prethodne starije simpleksne konektore ostvare duplo veću gustinu postavljanja na panelu.

ST

SC

FDDI
Visoka ICT

ESCON 2
Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

Na krajevima konektori mogu biti ravno polirani (polished flat) ili sa fizičkim kontaktom “physical contact” završeni ”PC finished” (blago zakrivljeni, kuglasti završetak) da bi se ostvario bolji kontakt.

Sl.7 Prikazuje različite stilove konektora Optički konektor tipa ST U najvećem broju slučajeva se ST konektori koriste u mrežama gde su brzine prenosa 10 Mb/s. Ovaj konektor je načinjen po ugledu na BNC konektor koaksijalnih kablova.

ST konektor

Visoka ICT

3

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

Optički konektor tipa SC SC konektori se koriste u mrežama gde su brzine prenosa podataka 100 Mb/s. Ovaj konektor je načinjen po ugledu na RJ konektor paričnih kablova.

sc

Optički konektor tipa FC/PC Optički konektori tipa FC/PC najčešće koriste u telekomunikacionim mrežama, i montiraju se na monomodno optičko vlakno. Karakteristka ovog optičkog konektora je njegov konveksan izgled vrha konektora kako bi se obezbedio fizički kontakt (Physical Conntact) vlakana.

Optički FC/PC konektor

Visoka ICT

4

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

sl.8 prikazuje moguće fizičke kontakte(vazdušni procep,ravan fizički kontakt,ravan fizički kontakt,fizički kontakt pod uglom)

OPTIČKI KONEKTORSKI DODACI U dodatke koji se koriste uz optičke konektore se mogu ubrojati optički kablovi sa montiranim konektorima i konektorski adapteri. Kombinacija optičkih kablova i konektora Optički konektori se montiraju na optičko vlakno sa prijanjajućom zaštitom i koriste se za završavanje optičkih vlakana iz kablova za spoljašnju instalaciju. Ovakva kombinacija vlakna i jednog konektora se naziva pig-tail. Za priključenje optičkih kablova koji su već terminirani, na linijsku opremu se koriste kablovi koji imaju sa obe strane konektor, a kabel se sastoji od optičkog vlakna sa prijanjajućom strukturom, kevlarom i PVC plaštom.

Visoka ICT

5

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

Sl.9 Kombinacija optički konektor i optički kabal

Adapteri za optičke konektore Adapteri se koriste za povezivanje dva optička konektora "čelo-u-čelo". Adapteri mogu biti istovrsni ili hibridni. Istovrsni adapteri služe za povezivanje dva konektora istog tipa, dok hibridni adapteri povezuju dva konektora različitih tipova. Adapteri se najčešće postavljaju na optičke distributivne kutije i optičke panele, a kako bi se obezbedilo priključenje optičkih kablova na aktivne komponente. Postoje "muški", "ženski" i "muško - ženski" adapteri, zavisno od tipa priključenja koje se izvodi.

ST - ST adapter "ženski"

FC/PC - FC/PC adapter "ženski"

Visoka ICT

6

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

SC - SC adapter "ženski"

FC/PC - ST adapter "ženski"

FC/PC - ST adapter "muški"

FC/PC "muški" - ST "ženski" adapter

OPTIČKE DISTRIBUTIVNE KUTIJE I PATCH-PANELI

Optičke distributivne kutije i optički patch-paneli se koriste za terminiranje dovodnih optičkih kablova za spoljaljašnju instalaciju konektorima i njihovo pripremanje za priključenje na aktivnu opemu ili prespajanje na druge optičke linije. Optički patch-panel Optički patch-panel je pasivna komponenta fiber optičkog sistema gde se završavaju optički kablovi (spoljašnji ili unutrašnji) optičkim konektorima, a namenjen je postavljanju u rack orman. Na prednjoj strani optičkog patch-panela su montirani optički adapteri za spajanje optičkih konektora. U adapter se sa zadnje strane postavlja konektor dovodnog optičkog kabla, a sa prednje strane konektor patch-cord-a. Optički patch-panel predstavlja distributivni centar za prespajanje kablova izme u sebe ili njihovo spajanje sa komunikacionom opremom. Ovakve veze se obezbe uju preko pach-cord-ova koji na svojim krajevima imaju konektore.Optički patch-paneli čija je upotreba projektovana sadrži različit broj optičkih portova, ali je to najčešće: 8, 16 i 24 optička porta. Konstrukcija optičkog patch-panela Optički patch panel je izra en od čelika i potpuno je zatvorene konstrukcije dela za smeštanje optičkih vlakana dolaznih kablova i unutrašnjih konektora. Sa prednje strane optičkog patchVisoka ICT

7

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

panela se nalaze oznake portova, čime je olakšano kasnije održavanje optičkog dela mreže. Optički portovi na patch-panelu mogu biti različiti zavisno od tipa optičkog konektora koji treba da se priključi. Unutar panela se nalaze vo ice za postavljanje optičkog vlakna kako bi se obezbedilo savijanje optičkog vlakna na dozvoljeni radijus. Način postavljanja optičkog path-panela Optički patch-panel se postavlja u rack-orman upotrebom čeličnih nosača koji se pričvršćuju na šine nosača u ormanu. U optički patch-panel se uvode optički kablovi i vrši se terminiranje dovodnog optičkog kabla optičkim konektorima. Optički konektori se priključuju sa unutrašnje strane optičkih adaptera montiranih na prednju ploču optičkog patch-panela. Poklopac optičkog patch-panela obezbe uje kompletnu zaštitu optičkih vlakana unutar panela. Ovim je fiber optički deo pasivnog dela mreže totalno odvojen od ostalih pasivnih komponenata i time zaštićen od potencijalnog oštećenja.

Sl.10

2.3.2. Optička distributivna kutija Distributivna optička kutija je veoma slična po nameni i konstrukciji optičkom patch-panelu. Distributivna kutija se pričvršćuje na zid ili se postavlja u unutrašnjost rack ormana, i namenjena je za završavanje optičkih kablova. Na bočnoj strani optičke distributivne kutije su montirani optički adapteri za spajanje optičkih konektora. U adapter se sa zadnje strane postavlja konektor dovodnog optičkog kabla, a sa prednje strane konektor patch-cord-a. Optička distributivna kutija predstavlja distributivni centar za spajanje dovodnog optičkog kabla sa komunikacionom opremom ili dalje
Visoka ICT

8

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

razvo enje optičke instalacije. Ovakve veze se obezbe uju preko pach-cord-ova koji na svojim krajevima imaju konektore. Optička distributivna kutija može da ima više optičkih portova, ali je to najčešće: 4, 6, 8, i 12 portova. Konstrukcija optičke distributivne kutije Optička distributivna kutija može biti izra ena od čelika ili plastike i potpuno je zatvorene konstrukcije dela za smeštanje optičkih vlakana dolaznih kablova i unutrašnjih konektora. Sa bočne strane optičke distributivne kutije se nalaze optički portovi. Optički portovi mogu biti različiti, zavisno od tipa optičkog konektora koji treba da se priključi. savijanje optičkog vlakna na dozvoljeni radijus. Način postavljanja optičke distributivne kutije Optička distributivna kutija se postavlja na zid. U optičku distributivnu kutiju se uvode optički kablovi i vrši se terminiranje dovodnog optičkog kabla optičkim konektorima. Optički konektori se priključuju sa unutrašnje optičke adaptere montiranih na stranicu optičke distributivne kutije. Poklopac optičke distributivne kutije obezbe uje kompletnu zaštitu optičkih vlakana unutar kutije. Unutar optičke distributivne kutije se nalaze vo ice za postavljanje optičkog vlakna kako bi se obezbedilo

Sl.11
Visoka ICT

9

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

Optička spojnica za spoljašnju instalaciju Optička spojnica je namenjena za spajanje deonica optičkih kablova i za račvanje optičkih kablova. Namenjena je upotrebi u spoljašnjoj sredini. Zadatak ove spojnice je da obezbedi hermetičku i mehanički stabilnu sredinu za ogoljena optička vlakna i njihove spojeve. Ovakva spojnica je otporna na uticaje spoljašnje sredine: UV zraci, voda, umereno agresivne hemikalije i slično. Konstrukcija optičke spojnice za spoljašnju instalaciju Optička spojnica se sastoji iz više elemenata. Ljušture koja obezbe uje zatvaranje i mehaničku stabilnost, optički moduli koji služe za skladištenje spojeva optičkih vlakana i smeštanje viška dužine vlakana i delovi koji obezbe uju hermetičnost zaptivanja celokupne spojnice. Optički moduli obezbe uju bezbedan prečnik savijanja optičkog vlakna. Način postavljanja optičke spojnice za spoljašnju instalaciju Optička spojnica za spoljašnju instalaciju se postavlja u šahtovima ili u prostorijama gde se montiraju završne spojnice kablova na ulazima u zgrade. Optička spojnica se mora postaviti, tako da ne izaziva savijanje optičkih kablova na nedozvoljeni prečnik savijanja. Optički kablovi se po uvo enju u spojnicu “blankiraju” odn. uklanjaju se zaštitni slojevi da bi se došlo do golog vlakna. Potom se ogoljena optička vlakna uvode u optički modul. Po izvršenom spajanju se spoj i višak dužine optičkog vlakna smeštaju u modul, postavlja se ljuštura i zatvara spojnica.

Sl.12

Visoka ICT

10

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

SPOJEVI VLAKNA Za spajanje optičkih vlakana me usobno postoje dve metode: • • mehaničko spajanje optičkih vlakana, i metoda zatapanja u električnom luku

MEHANIČKO SPAJANJE OPTIČKIH VLAKANA

sl.13

Kod mehaničkog spajanja, dva ogoljena optička vlakna, sa ravno odsečenim krajevima se sučeljavaju u cevčicama mehaničkih spojeva. Predpostavljajući perfektno sučeljavanje, na svakom kraju dolazi do Fresnel-ove refleksije (4%), što je jednako gubitku od 0,35 dB za "spoj". Da bi se smanjili gubici na spoju, mogu se koristiti različiti materijali koji imaju indeks prelamanja sličan kao omotač optičkog vlakna, te se time smanjuje rasipanje svetlosti na spoju. Mehanički spojevi koji ne koriste cevčice ispunjene gelom, imaju V-urez koji obezbe uje centriranost optičkih vlakana koja se sučeljavaju. Na optičko vlakno u tako obrazovanoj šupljini deluje mali pritisak, da bi se ono užljebilo i centriralo. Spoj optičkih vlakana, zajedno sa delom primarne zaštite, odn. prijanjajuće strukture se može postaviti u dodatni mehanički deo koji pruža mehaničku stabilnost spojki. Slabljenje koje se unosi mehaničkim spojevima, prema podacima proizvo ača, iznosi: 0,2 dB za multimodna, i 0,3 dB za monomodna optička vlakna. Ovakav način spajanja optičkih vlakana je veoma koristan na relacijama gde nije kritično slabljenje, ali je bitno brzo izvršiti spajanje, posebno na nepristupačnim lokacijama.

Visoka ICT

11

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

Sl.14

Sl.15 Tipični mehanički splajsovi I fuzioni splajs u krajnjem levom uglu Da bi bili spremni za mehaničko splajsovanje, vlaknima se prvo skida sav primarni zaštitni materijal, čisti se sa alkoholom, i onda se seče kako je već prethodno opisano. Kompletan splajs, bio on fuzioni ili mehanički se zatim smešta u splajsing opremu, koja je namenjena da štiti odr eni tip splajsa. SPAJANJE VLAKANA METODOM ZATAPANJA U ELEKTRIČNOM LUKU Kod spajanja zatapanjem u električnom luku, dva ogoljena optička vlakna, sa ravno odsečenim krajevima se sučeljavaju u ure aju za spajanje, gde se stapaju i obrazuju
Visoka ICT

12

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

homogeno mesto spoja dva vlakna. Ovo se postiže kontrolisanim procesom grejanja vrhova dva optička vlakna koja su prethodno bila precizno sučeljena. Spajanje se izvodi tako što električni luk otopi staklo na krajevima optičkih vlakana koja se približe i dodirnu. Po prestanku delovanja električnog luka staklo na spoju očvrsne i zadržava osobine optičkog vlakna. Time se kompletno eliminiše Fresnel-ova refleksija, pa i slabljenje od 0,35 dB. Smanjeno slabljenje predstavlja najveću prednost nad mehaničkim spojevima. Slabljenje na spoju dva monomodna optička vlakna koje može da se postigne je ispod 0,03 dB, prema rezultatima merenja OTDR-om. Zaostalo slabljenje spoja uglavnom zavisi od: • stepena očuvanosti početnog preciznog sučeljavanja vlakana, tokom procesa zatapanja u električnom luku, • • uniformnosti materijala Si u okolini spoja, i odsustva deformiteta kao što su: vazdušni balon ili prljavština u oblasti zatapanja.

Veoma bitan deo spajanja optičkih vlakana predstavlja proces podešavanja osa optičkih vlakana u naspraman položaj. To se može vršiti koristeći nekoliko metoda i po dva parametra. Vlakna se mogu podešavati dok se podese njihova jezgra ili spoljašnje ivice. Monomodna optička vlakna se podešavaju prema jezgrima, dok se multimodna optička vlakna podešavaju prema spoljnim ivicama. U slučaju da se razlikuju spoljne dimenzije optičkih vlakana, podešavanje se vrši tako da se površine preseka dovode u koncentričan položaj. Po završetku spajanja optičkih vlakana metodom zatapanja u električnom luku, neophodno je zaštititi gola optička vlakna i mesto spoja. To se izvodi na nekoliko načina: smeštanjem u zaštitnu pločicu, termoskupljajućim bužirom , mehaničkim bužirom itd.

Visoka ICT

13

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

Sl.16 Položaj optičkih vlakana i način podešavanja osa prilikom spajanja metodom zatapanja u električnom luku Izbor tipa splajsa

Pri izboru tipa splajsa trebali bi da se vodimo sledećim kriterijumima:
1. Tip vlakna: Većina monomodnih vlakana se fuziono splajsuje zato što ovo rezultuje manjim gubicima i manjim povratnim gubicima. Multimodna vlakna, sa svojom komplikovanom strukturom jezgra nije uvek jednostavno fuziono splajsovati tako da mehnički splajsovi daju bolje karkteristike sa nižom cenom amortizacije. 2. Slabljenje:današnji automatski fuzioni splajseri mogu stvoriti spojeve sa veoma malim gubiccima (od 0, 0 dB do 0, 15 dB). Tako e i propisno instalirani mehanički splajsovi imaju gubitke priblizno jednake nuli. Glavna razlika izme u dve pomenute grupe splajsovanja je u povratnoj refleksiji koja je kod mehaničkih splajsova uzrokovana prirodom mehaničkog splajsovanja. 3. Fizička izdržljivost: Što se tiče fizičke izdržljivosti tu su fuzioni splajsevi u neuporedivoj prednosti u odnosu na mehaničke splajsove. 4. Jednostavnost instalacije: Potpuno automatizovani fuzioni splajseri su veoma skupi ali ubrzavaju process samog splajsovanja. Mehanički splajsovi su jeftinij i koriste se za niskobu zetne optičke mreže. 5. Cena po splajsu: u slučaju fuzionih splajsera, koji su najčešći u upotrebi bar što se tiče monomodnih splajseva, početna ulaganja su veća u odnosu na mehaničke splajsove. Fuzioni splajseri su velika investicija, tako e moraju da rade u kontrolisanoj okolini. Mehanički splajsevi s druge strane ne zahtevaju kontrolisanu okolinu. Potrebna oprema

Ni jedan posao ne može se obaviti bez propisanog pribora ili alatki. Oprema koja se koristi
kod optičkih mreža je sledeća: 1. Ručni alati: -Fluid za čišćenje i krpice bez vlakna -Sečice za buffer omotač
Visoka ICT

14

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

-Izotropni alkohol (99%) -Komprimovan vazduh -Maska i naočare -Nož za skidanje omotača -Nož za zasecanje -Ako je reč o splajsovanju, dodatna oprema koja je potrebna u zavisnosti od metode splajsovanja (fuziona ili mehanička) -Neki od konektora zahtevaju dodatan alat za instalaciju 2. Važna oprema: -Fuzioni splajser -OTDR -Kola ili prikolice u kojima se splajsuje (opciono) -Merač snage -LED ili laserski izvori svetlosti -Vidljivi izvori svetlosti (opciono) -Fiber optički telefon za komunikaciju putem vlakna

MEHANIČKO SPAJANJE VLAKANA (KABLOVA)

Završeci kablova i instalacija konektora

Fiber optički konektori mogu biti direktno instalirani na većinu optičkih kablova, sve dok
vlakno ima čvrst bafer ili omotač kao zaštitu. Pre instalacije konektora na “lose tube” ili “ribbon fiber” optički kabl “breakout kit” zaštitna oprema mora biti instalirana. Ova procedura ne mora biti neophodna na kablovima sa 3 milimetarskom zaštitom vlakna, ali se zahteva na kablovima koji sadrže 250, 500 i nekim 900 mikronski bafer. Zaštitna oprema sadrži plastčnu cev u koju se unosi vlakno prilikom instaliranja da bi se ostvarila zaštita i mehanička
Visoka ICT

15

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

izdržljivost kada se montira na konektor. Instaliranje vlakna na konektor je proces koji se može izvršiti na više načina. Najčešća metoda za montiranje vlakna je: • Upotreba adhezivnih sredstava koja lepe i učvršćuju vlakno unutar konektora i pri vrhu ferule • • • Upotreba lepkova na bazi ”Epoxy” materijala oko jezgra Brzo vezivanje adhezivnih sredstava Lako topljivi adhezivi

Krimpovanje vlakna mehaničkim putem sa ili bez zahteva za naknadno poliranje ferule. Ovakvi tipovi konektora fabrički su ispolirani sa ugra enim vlaknom i danas se upotrebljavaju najviše, jer je brzina montiranja smanjena i do deset puta u odnosu na klasične konektore sa poliranjem. „Epoxy polish“ metod je najstariji od svih metoda i u upotrebi je i danas u svim ručnim ugradnjama. Ovaj proces se ostvaruje punjenjem konektora sa izmešanom dvoslojnom smolom. Spremno i očišćeno vlakno se postavlja u konektor, ono se navlači na kabl. Nakon vezivanja smole “curing the epoxy” u pećnici za vreme od ( 5 do 40 minuta) ili za duže vreme ako se radi na sobnoj temperaturi, kraj vlakna je ispoliran.

Visoka ICT

16

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

sl.17 Proces ručnog poliranja Vlakno mora biti urezano(zasečeno) i rascepljeno blizu izvora (Flush) sa kraja konektora i uglančano sa dve ili tri fino uglančana šmirlg papira. Rascepljeno vlakno se uklanja u 12-mikronskom završnom procesu koji se naziva Vazdušno poliranje. Krajnje poliranje brusnim papirom kre e se sa 3-mikronskom i završava se sa 0,3mikronskom brusnim papirom. Veliki broj završetaka optičkih vlakana se obično stavlja na mašine za poliranje koje mogu da poliraju od jednog do desetine vlakana paralelno.

Visoka ICT

17

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

Sl.18 Automatskoko poliranje veće količine vlakana Za vruć rastop koristi se lepilo smešteno unutar konektora. Konektor se smešta u pećnicu da bi omekšao lepak i omogućio umetanje unapred spremljenog vlakna. Posle hla enja prosesi zasecanja, cepanja i poliranja su isti kao što je već prethodno opisano. Neki konektori ne koriste lepak da bi se spojili sa vlaknom. Ustvari cela rastopljiva metal ”Vgrove” obloga je zatvorena oko vlakna da bi ga držala fiksiranog unutar čaure. Vlakno se zatim pričvrsti na nosač konektora navlačenjem. Konektor zahteva specijalno zasecanje i specijalno poliranje. Drugi završni metod koji ne zahteva lepak je montiranje sabijanjem koji se koristi u (Valdor) konektoru. Ovi konektori koriste specijalne metalne čaure radije od keramičkih. I nakokon što je vlakno ogoljeno (očišćeno) ono je umetnuto u konektor i šuplja alatka ''hollow tool'' sabija (steže) završetak čaure oko vlakna. Zatim se opiljci odvajaju i kraj vlakna se polira na staklenoj podlozi da bi se izveo ravan završetak. Druga vrsta konektora navlači vlakno do odre ene tačke a zatim koristi specijalnu alatku koja izravnava kraj vlakna sa krajem čaure. Ova vrsta konektora ne zahteva poliranje tako da se oni brzo montiraju ali zato tipično imaju veće gubitke od poliranih konektora. Ova vrsta
Visoka ICT

18

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

konketora ima već ispoliran kraj čaure i unutar čaure vlakno koje je tako e ispolirano. Jedini zahtev kod ove vrste konektora je da se vlakno koje se ubacuje (montira) pravilno zaseče. Svaki od metoda montiranja konektora ima svoje prednosti i mane, a za razliku od ostale opereme postoje velike varijacije u odnosu cena/kvalitet. Tehnike fiksiranja vlakna u konektoru

Od samog početka upotrebe optičkih sistema korišćena su lepila za pričvršćivanje većine
konektora. Njihova primarna uloga u optičkim sistemima je da fiksiraju vlakno u konektoru i spreče bilo kakvo pomeranje. Tako e, lepila mogu da podrže mehaničku izdržljivost vlakna na završetku ka konektoru. Lepila se tako e koriste i kao pojačanje omotača vlakna. Izbor tehnike ubacivanja lepila zavisi od tipa konektora i od proizvodnih zahteva. Najčešći načini ubrizgavanja lepila unutar konektora je ubrizgavanje špricom ili automatsko ubrizgavanje. Mazanje lepka dirktno na površinu vlakna je tako e aktuelno. Da bi smo osigurali dobru i snažnu vezu, lepila moraju dovoljno navlažiti i površinu vlakna i površinu čaure ili ferule konektora. Veoma je teško ostvariti maksimalne fizičko-mehaničke zahteve korišćenjem poslednje metode. Epoksi metoda deluje dobro na obe vrste (plastična i staklena) vlakna. Epoksije sa očvršćavanjem na sobnoj temperaturi ”Room temperature-curnig” su obično u upotrebi kada je upitanju plastično vlakno, ioako i se i heat curing i fast-geling epoxies upotrebljavaju veoma uspešno. Tri osnovna tipa epoxsija su trenutno dostupna za fiber-optičke konektore. Heat-curing , room temparature-curing i fast-geling epoxsije mogu biti u upotrebi za većinu konektora sa svim tipovima optičkih vlakana. Heat-curing epoxsije imaju najveću temparaturnu izdržljivost od svih epoksionih sistema. Ovi sistemi se primarno upotrebljavaju u konektorima gde je poželjno brzo očvršćavanje epoxsije. Obično se preporučuje da ovakvi sistemi dostignu temperaturu izme u 90 i 100 stepeni celzijusa. Dodatna prednost ovakvih sistema je što oni obično imaju najduži vek trajanja. Oni tako e mogu biti kodovani nekom bojom da bi omogućili željenu smesu i neki menjaju boju prilkom procesa očvršćavanja.

Visoka ICT

19

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

Drugi tip epoxsije koji se koristi u fiber optičkim konektorima su „room temperature-curing“ (RT) sistemi. Epoksija očvršćava na sobnoj temperaturi. Ovi sistemi su najpopularniji i mogu se upotrebljavati kako za monomodne, tako i za multimodne konektore. Ovim sistemom lepilo se stvrdne za jedan sat na sobnoj temperaturi, bez potrebe ubacivanja u rernu. Ipak postoji mogućnost ubrzavanja procesa n.p.r sa povećanjem temperature na 90 stepeni umesto za jedan sat, proces će biti gotov za 10 min. „Fast-geling“ epoxsije tradicionalno imaju ’’ radno vreme’’ od 5 min. Proces očvršćavanja se završava za 12 do 18 sati. Ovaj tip se uptrebljava najčešće u slučajevima kada prethodna dva nije moguće upotrebiti. Tehnike poliranja kraja vlakna i ferule konektora (Fiber end-face polis technigues)

Tehnike poliranja koje se koriste na fiber-optičkim konektorima zavise isključivo od tipa čaure
odnosno ferule konektora. Vlakno unutar čaure može biti spojeno na jedan od tri načina: Ravno, kugličasti fizički kontakt ili ugaoni fizički kontakt. 1. Ravni završetak vlakna se dobija poliranjem kraja čaure sa staklenom (ili teškom plastičnom) površinom. Ovaj metod uzrokuje povratnu refleksiju koja je veća nego kod drugih metoda ali je veoma pogodan za multimodne sisteme. 2. Najčešći od svih je kuglasti FK tip. U omom slučaju polirnje se obavlja na gumenoj površini. Ovo dozvoljava da kraj vlakna postane blago zaobljen dozoljavajći da konktakt jezgra sa jezgrom samo kada se jezgra podudaraju. 3. Ugaoni FK monomodni konektori su relativno novi na tržištu. Ova metoda ima najnižu povratnu refleksiju i najniže gubitke, ali konekcije se teško izvode i ne mogu da se mešaju sa bilo kojim od druga dva navedena tipa. Tehnike čišćenja optičkih konektora

Tolerancija na nečistoće praktično ne postoji kod optičkih vlakana. Čestice koje se nalaze u
vazduhu i okolini ponekad mogu biti reda veličine jezgra monomodnog vlakna tako da mogu da ugroze fizički kontakt konektora ako nisu uklonjene. U većini slučajeva kod postavljnja optičkih kablova, svaku konekciju bi trebalo detaljno pripremiti prilikom instalacije i skidati je osim kada je potrebno testiranje. Test oprema koja ima fiber-bulkhead izlaze i test kablove treba da se čisti s vremena na vreme.
Visoka ICT

20

Beograd

OPTIČKE KOMPONENTE I IZVODJENJE SPOJEVA NA OPTIČKIM VLAKNIMA

Skraćenice
UV- ultraviolet IC – infracrveno OTDR – optical time domain reflectometer PC – physical contact SFF – smal form factor FDDI – fiber distributed data interface ESCON – enterprise system connection RT – room temperture APC – angled physical contact FK – fizički kontakt CEV – controled environment vault

Visoka ICT

21

Beograd

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful