You are on page 1of 15

MEHANIKA I

STATIKA

RAVANSKI NOSA^I
Beograd, 2010. god.
RAVANSKI NOSA^I
STATI^KE VELI^INE U PRESEKU GREDNOG ELEMENTA

Циљ теме је упознати се са:

1 Дефиницијом унутрашњих сила

2 Конвенцијом о знаку унутрашњих сила

3 Графичким одређивањем момента


паралелних сила за тачку
RAVANSKI NOSA^I
STATI^KE VELI^INE U PRESEKU GREDNOG ELEMENTA

 Гредни елемент који улази у састав носача је


чврсто ( деформабилно ) тело.
тело
 Његова деформација зависи од начина дејства и
интензитета спољних сила, као и од материјала и
врсте пресека.
 У пресеку гредног елемента јављају се дејства
између честица које се додирују, преносећи дејство
спољашњих сила на унутрашњост.
 Проучавање
П унутрашњих сила изискује ј познавање
дејства спољних сила.
 У спољашње сила спадају и реакције ослонаца, а
како су оне непознате, први корак при решавању
носача је њихово одређивање
одређивање.
RAVANSKI NOSA^I
STATI^KE VELI^INE U PRESEKU GREDNOG ELEMENTA

 Гредни елемент се налази у равнотежи и може се


сматрати крутим телом.
телом
 На основу тога је поступак за одређивање реакција
познат, уклањају се ослонци ( везе ), а њихов утицај се
замењује реакцијама, које се одређују аналитичким
или графичким путем из услова равнотеже.
 За одређивање унутрашњих сила у гредном
елементу примењује се метода пресека.

 Под унутрашњим оптерећењем неког пресека


гредног елемента подразумевају се силе и спрегови
сила којим делови гредног елемента раздвојени тим
пресеком, делују један на други.
RAVANSKI NOSA^I
STATI^KE VELI^INE U PRESEKU GREDNOG ELEMENTA

 Анализираћемо
 
  просту греду оптерећењу силама
F1, F2 и F3 , које делују у равни xy,
xy постављеној тако да
се оса x поклапа са осом гредног елемента, а оса y с
главном осом инерције пресека.
 Ослобађањем од веза и постављањем услова
равнотеже одређене су реакције ослонаца, како је
приказано на следећој слици.
слици

 
 F1 и F3 , као и реакција непокретног
 Косе силе
ослонца FA разложене су на компоненте у правцима
координатних оса.
RAVANSKI NOSA^I
STATI^KE VELI^INE U PRESEKU GREDNOG ELEMENTA

 Треба замислити да се на растојању x од ослонца А


греда пресече једном равни pp-p
p управно на осу греде и
раздвоји на два дела, леви део I и десни део II.
 Пошто је греда била у равнотежи и њени делови
морају бити у равнотежи.
I. лево од пресека

FRl - главни вектор,
 р чије
ј суу
компоненте: X Rl и YRl .
MRl - главни момент.

II. десно од пресека



FRd - главни вектор,
 чије
 су
компоненте: X Rd и YRd .
MRd - главни момент.
 Горње величине су истог интензитета а супротних
смерова, па када се греда поново споји могу се
уклонити као уравнотежени системи.
RAVANSKI NOSA^I
STATI^KE VELI^INE U PRESEKU GREDNOG ELEMENTA

 Редукцијом спољашњих сила с леве ( с десне )


стране на тежиште пресека С добијају се главни
вектор и главни момент унутрашњих сила с леве ( с
десне ) стране.
 Момент у односу на тачку С праве само компоненте
сила у правцу y осе.

 Интензитети компонената главног вектора и


интензитет главног момента с леве и десне стране
биће:
X Rl   X l и X Rd   X d
YRl  Y l и YRd  Y d
 
Ml   M Fi l
C
и Md   M Fid
C
RAVANSKI NOSA^I
STATI^KE VELI^INE U PRESEKU GREDNOG ELEMENTA

 Нападна линија компоненте главног вектора у правцу


x осе поклапа се с осом гредног елемента, оптерећује
греду на затезање или на притисак и назива се аксијална
сила, а рачуната с леве и десне стране пресека она је:
Fal   X l и Fad   X d
 Нападна линија компоненте главног вектора у правцу
y осе управна је на осу гредног елемента и назива се
трансверзална сила, а рачуната с леве и десне стране
пресека она је:
Ft l  Y l и Ft d  Y d
 Главни момент у пресеку гредног елемента назива се
момент савијања, а рачунат с леве и десне стране
пресека
р он јје:
 
Mfl   M Fl
C
и Mfd   M Fd
C
RAVANSKI NOSA^I
STATI^KE VELI^INE U PRESEKU GREDNOG ELEMENTA

 Унутрашње силе, аксијална и трансверзална сила и


момент савијања, рачунате с леве и десне стране
пресека су супротног знака.
 Зато, рачунање ових величина мора да прати
конвенција о знаку пресечних сила
сила.
 позитивна аксијална сила је она која
излаже затезању гредни елемент, а
негативна која
ј га излаже притиску;
 позитивна трансверзална сила с леве
стране
р пресека
р је
ј одоздо
д д навише (има
(
смер y осе), а с десне одозго наниже и
 позитивни момент савијања с леве
стране је онај чији је смер дејства у смеру
обртања казаљки на часовнику, а с десне
стране је смер супротан од смера обртања
казаљки на сату позитиван
позитиван.
RAVANSKI NOSA^I
STATI^KE VELI^INE U PRESEKU GREDNOG ELEMENTA

 На основу конвенције о знаку, може се закључити


следеће:
 Аксијална сила у пресеку гредног елемента је збир
свих сила чије се нападне линије поклапају с осом
гредног елемента лево или десно од пресека, при
чему се знак одређује према конвенцији.
 Трансверзална сила у пресеку гредног елемента је
збир свих сила чије су нападне линије попречне на
осу гредног елемента лево или десно од пресека,
пресека при
чему се знак одређује према конвенцији.
 Момент савијања у пресеку гредног елемента је
збир момената свих сила за тежиште пресека лево
или десно од пресека, при чему се знак одређује
према конвенцији.
RAVANSKI NOSA^I
STATI^KE VELI^INE U PRESEKU GREDNOG ELEMENTA

 За проучавање напона и деформација у једном


гредном елементу неопходно је познавање статичких
величина у сваком пресеку дуж гредног елемента.
 Расподела тих величина дуж гредног елемента добија
се цртањем статичких дијаграма.
дијаграма
 Дијаграм аксијалних сила Fa црта се у одговарајућој
размери за силе uF , и то тако да се позитивне величине
наносе изнад нулте линије дуж гредног елемента.
 Дијаграм трансверзалних сила Ft црта се у
одговарајућој размери за силе uF , и то тако да се
позитивне величине наносе изнад нулте линије дуж
гредног елемента.
 Дијаграм момената савијања Mf црта се у
одговарајућој размери за моменте uM , и то тако да се
позитивне величине наносе испод нулте линије дуж
гредног елемента.
RAVANSKI NOSA^I
STATI^KE VELI^INE U PRESEKU GREDNOG ELEMENTA

 На круто тело облика


  гредног
 елемента делује систем
паралелних сила F1, F2 и F3 , како је приказано на слици.
Т б одредити момент датих сила за тачку G.
Треба

 Конструише се полигон сила abcd, бира се пол О, на


растојању H од полигона сила и повлаче зраци 1, 2, 3 и 4.
 Конструисање верижног полигона DA'B'C 'M почиње
наношењем зрака 1 из тачке D и тако редом до
наношења зрака 4 до пресека с нормалом на гредни
елемент повученом из тачке G, где се добија тачка М.
RAVANSKI NOSA^I
STATI^KE VELI^INE U PRESEKU GREDNOG ELEMENTA

 У пресеку зрака 1 и 4 је тачка K, која је на нападној


линији резултанте.

 Зрак
р 1 сече нормалу
р у повучену
у у из тачке G у тачки А1,
зрак 2 сече у тачки B1 и зрак 3 је сече у тачки С1.
 Троугао A' A1B1 у верижном полигону и троугао aOb у
полигону сила слични су као троуглови са паралелним
странама. А из тога следи пропорција: ab : A B  H : AG
1 1

F1  ab  uF , h1  AG  uL , M  y1  H  uL  uF  y1  uM ,
F1
G

A1B1  y1, MGF1  F1  h1, uM Nm 1cm - размера за момент.
RAVANSKI NOSA^I
STATI^KE VELI^INE U PRESEKU GREDNOG ELEMENTA

 Из сличности троуглова B'B1C1 и bOc може се


поставити пропорција:
р рц ј bc : B1C1  H : BG
F2  bc  uF , h2  BG  uL , M G  y 2  H  uL  uF  y 2  uM ,
F2

B1C1  y 2 , MGF2  F2  h2 , uM Nm 1cm - размера за момент.
 На исти начиндобија
се момент силе F3 и
момент резултанте за
тачку G :

F3
MG  y 3  H  uL  uF  y 3  uM ,
MGFR  yG  H  uL  uF  yG  uM .
  
 Момент сила F1, F2 и F3 , за тачку G биће:
   
MGFi  MGF1  MGF2  MGF3  y1  uM  y 2  uM  y 3  uM   y1  y 2  y 3   uM  yG  uM .
 На овај начин доказана је и Варињонова теорема за
паралелан систем сила.
RAVANSKI NOSA^I
STATI^KE VELI^INE U PRESEKU GREDNOG ELEMENTA

Резиме
под унутрашњим оптерећењем неког пресека гредног елемента
подразумевају се силе и спрегови сила којима делови гредног елемента,
раздвојени тим пресеком, делују један на други.

силе у пресеку гредног елемента су аксијална сила,


трансверзална сила и момент савијања.

решити неки носач значи одредити му реакције ( отпоре )


ослонаца и статичке дијаграме:
ј дијаграм
ј аксијалних
ј сила, дијаграм
ј
трансверзалних сила и дијаграм момената савијања.

носач може да се решава аналитичком и графичком методом.