You are on page 1of 20

MEHANIKA I

STATIKA

RE[ETKASTI NOSA^I
Beograd, 2010. god.
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

Циљ теме је упознати се са:

1 Силама у штаповима

2 Кремониним планом

3 Ритеровом методом
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

 Спољашње силе изазивају унутрашње силе тј. силе


у штаповима
штаповима. Зато је потребно за одређивање сила у
штаповима решетке познавати дејство спољашњих
сила на решетку.
 Како у спољне силе спадају и отпори ослонаца,
реакције спољних веза, неопходно је прво одредити
отпоре ослонаца.

 Прорачун
П решетке подразумева одређивање
ђ
реакција ослонаца и сила у штаповима решетке.

 Реакције ослонаца одређују се применом графичке


или аналитичке методе, при чему се посматра
равнотежа решетке као равнотежа крутог тела.
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

 За одређивање сила у штаповима решетка се


пресече и посматра се само један пресечени део.
део
 Пресецање може да буде по штаповима који су
везани у различитим чворовима, или могу да буду
пресечени сви штапови једног истог чвора.
 Утицај другог дела мора да се замени силама у
пресечним штаповима.
 Силе у штаповима су непознате величине, које се
одређују из услова равнотеже било у графичком било
у аналитичком облику.
 За одређивање сила у штаповима постоје три методе:
 Кремонин план сила или дијаграм Максвела и Кремоне;
 Кулманова метода; и
 Ритерова метода.
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

 Кремонин план је графичка метода за одређивање


сила у штаповима. Заснива се на равнотежи чворова,
при чему се примењујуј графички
ф услови равнотеже.
 Сви штапови који се сустичу у једном чвору се
пресеку и одбаци се један део
део, а утицај одбачених
делова штапова се замени силама у њему.
 На чвор делују спољне и унутрашње силе, које чине
један сучељни раван систем сила. Да би чвор био у
равнотежи, тај систем сила мора да буде у равнотежи.
 Аналитички
А услови равнотеже
за раван сучељни систем сила су:
 X  0 и Y  0
 Пошто имамо две једначине
могуу се одредити
др д непознате силе
у штаповима ако их има највише
две у посматраном чвору.
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

 Ради објашњења Кремониног плана сила користиће


се следећи задатак:

 Решетка јје оптерећена


р силама F1  20kN и F2  50kN,
како је приказано на слици. Треба одредити силе у
штаповима користећи Кремонин план сила.
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

 Прво треба да се провери да ли је решетка крута


конструкција и да ли је унутрашње статички одређена
одређена.
Како дата решетка има пет чворова, потребан број
штапова је:
ј
s  2n 3  25  3  7
што дата решетка задовољава.

 Да би се одређивале
р ђ силе у штаповима, најпре
ј р треба
р
одредити реакције ослонаца, јер су то непознате
спољне силе.

 Оне се одређују примењивањем графичких услова


равнотеже: да су полигон сила и верижни полигон
затворени.
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

 Конструисање полигона сила


почиње наношењем  познатих 
сила, ab – сила F1 , bc – сила F2 а
из тачке с повлачи се познати

правац реакције F .
B
 Бира се пол О и повлаче зраци
1 2 и 3,
1, 3 којима се конструише
верижни полигон.
 Верижни полигон почиње из
р
тачке Ананошењем зрака 1 до

силе F1 , зрака 2 до силе F2 и

зрака 3 до силе F , чиме се
B
одређује зрак s. Зрак s нанесен из
пола пресеца полигон сила у
пола,
тачки d, која одређује реакције:
10kN
FA  da  uF  3,6cm   36kN
1cm
1cm
10kN
FB  cd  uF  2cm   20kN
1cm

 Када се одреде реакције, познате су све силе које делују на решетку.


RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA
 Ако се из решетке издвоји чвор
I пресецањем штапова 1 и 2, том
приликом утицај одбачених
делова штапова на посматране
делове замењује се силама у
 
њима S и S , чије се нападне
1 2
линије поклапају с осама штапова.

 FA и
 На чвор делујесила
унутрашње силе S1 и S2 . Како је
чвор у равнотежи, и силе које
делују на њега морају да буду у
равнотежи, тј. њихов полигон сила
мора да буде затворен.
 У чвору су само две силе
непознате, тако да се могу
одредити из услова равнотеже.
ру
 Конструисани троугао
р у сила
одређује величину и смерове
унутрашњих сила.

 Интензитети
И  су дужине којеј представљају
ј силе помножене размером за силе, смер
силе S1 је ка чвору, а силе S2 од чвора, што говори да је штап 1 притиснут тј. сила у
њему је негативна ( - ), а штап 2 је затегнут, па је сила у њему позитивна ( + ).
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA
 Сада се издваја чвор II
пресецањем штапова 1, 4 и 3 и
заменом утицаја одбачених
делова штапова њиховим силама,
с тим што је сила у штапу 1
одређена у разматрању чвора I и
усмерена је ка чвору
чвору.
 Тако
 на чвор делује позната
 
сила S1 и непознате силе S4 и S3 .
 Конструкцијом затвореног 
троугао сила одређују се силе S4 и

. S
3 
 Сила S3 је усмерена од чвора
чвора,
штап 3 је затегнут и сила уњему

је позитивна ( + ), а сила S4 је
усмерена ка чвору, па је штап 4
притиснут а сила у њему је ј
негативна ( - ).

 Смерови сила у штаповима наносе се на саме штапове.


штапове Такав начин одређивања
сила у штаповима је непрегледан и изискује пуно простора. Нарочито је непогодан за
решетке с великим бројем штапова и чворова.
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

 Кремонин план сила, или дијаграм Максвела и Кремоне заснован


је на издвајању чворова исецањем штапова који се сустичу у њему,
али је прегледнији и заузима мање простора и током рада лакше се
контролише да не дође до грешке.
 Редослед решавања је следећи:
 после провере да ли решетка има потребан број штапова, решетка
се црта у размери за дужине. Уцртају се познате спољне силе и познати
правци реакција, тако да вектори сила буду ван решетке;

 непознате реакције одређују се из графичких услова равнотеже,


конструкцијом затворених полигона сила и верижног полигона с
усвојеном размером за силе;

 затим се конструише полигон спољних сила тако да се силе наносе


редоследом у ком се налазе на самој решетки, обилазећи око решетке у
смеру
 обртања
 казаљке на часовнику. За конкретан случај тај редослед
 
је: F A , F 1 , F B и F 2 и она затвара полигон;

 полигон се за сваки чвор конструише на конструисаном полигону


спољних сила, и то се почиње за чвор у ком су само 2 штапа. Почев од
познатих сила у чвору, наносећи силе у смеру кретања казаљки на сату.
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA
 У конкретном случају то је чвор
I, полази се од силе FA , тачке ab,
затим, обилазећи око чвора у
смеру обртања казаљке на сату,
наилази се на штап 1, па на штап
2. Зато се из тачке а повлачи
паралела са штапом 2, а из тачке
b паралела са штапом 1.
 Њихов пресек, тачка f, одређује
 
полигон
 сила за чвор
р I, где
д ј
је а
S1  bf
. S2  fa
 Смерови сила у штаповима се
одмах исцртавају на штаповима
решетке
решетке.
 На исти начин добијају се и
остали полигони сила:
чвор II полигон fbgf
   
S4  bg и S3  gf
чвор III полигон dafghd
   
S5  ghh и S6  hd
 Пошто су све силе у штаповима одређене
чвор IV полигон hgbch
полигон сила cdhc за чвор V служи за проверу.  
S7  ch
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

 Интензитети сила у штаповима добијају се мерењем


појединих дужина из Кремониног плана сила и њиховим
множењем с размером.
 На пример сила у штапу 5 се добија:
S5  gh  uF
 Ради прегледности те бројне вредности се сређују и
уписују у табелу.
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

 Ритерова метода је аналитичка метода и заснива се


на пресеченој решетки и посматрању равнотеже једног
њеног дела, левог или десног.
 Утицај
У ј одбаченог
б дела решетке замењује
ј се силама
у штаповима.
 Силе које делују на посматрани део решетке
решетке,
спољне и унутрашње, чине произвољан раван систем
сила, за који се услови равнотеже могу изразити с три
моментне једначине постављене за три тачке које леже
на истој правој.

 Коришћењем услова равнотеже могу се одредити


непознате силе у штаповима ако их у пресеку има
највише три.
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

 Примена Ритерове методе за одређивање сила у штаповима


решетке има следећи ток:
 када се преконтролише потребан
б ббројј штапова решетке, одређују
ђ ј се
отпори ослонаца примењујући услове равнотеже у аналитичком облику;
 пресеца се решетка и утицај пресечених штапова на чворове
замењује се силама у њима. У случају тих сила познати су само правци,
а не и смерови. Обично се предпоставља позитиван смер сила ( силе
које затежу штап ), па, ако се у резултату добије минус за неку силу,
значи да је
ј притисак у том штапу. Приликом
П пресецања решетке води се
рачуна да у пресеку буду највише три непознате силе у штаповима и
посматра се равнотежа једног дела решетке;

 приликом постављања моментних једначина за моментну тачку бира


се тачка где се пресецају нападне линије двеју непознатих сила, тако да
се добија
ј једначина
ј с једном
ј непознатом, на основуу које
ј се она лако
реши;

 уколико је од интереса да се срачуна још нека сила у штапу, бира се


нови пресек и поново се постављају услови равнотеже
равнотеже. Да би се
израчунале све силе у штаповима бира се онолико пресека колико је
потребно да се постигне пресецање свих штапова.
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

 Ради приказивања рачунања сила у штаповима


Ритеровом методом, приказаће се срачунавање сила у
штаповима једног пресека решетке за предходни
задатак.

 Једначине равнотеже су:


X  X F  0 A 1 X A  F1  20kN
F  2  F2
Y  Y  F  F  0
A 2 B YA  1
4
 30kN


M Fi
B  F1  1  F2  2  YA  4  0 FB  F2  YA  20kN
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

 За срачунавање сила у штаповима 2, 3 и 4 решетка се пресеца


по тим штаповима и раздваја се на леви и десни део.

 
 У чвору II се секу нападне линије ј сила S3 и S4 па његовим избором
б
за моментну тачку из моментне 
 једначине формиране у односу на њу,
 II  0, срачунава се сила S2 .
M l
 
 У чвору III се секу нападне линије силаS2 и S3 па се из моментне
једначине  MIIIl  0 , срачунава се сила S4 .
 На крају ако се изабере чвор I за моментну

 тачку
тачку, из моментне
једначине  MIl  0 , срачунава се сила S3 .

 Нормално растојање l од силе S3 до чвора I је: l  12  12  2m
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

 Одређивање сила у штаповима посматрањем равнотеже


левог дела решетке.

 Моментне једначине су:


 II  X A  1  YA  1  S2  1  0  S2  YA  X A  30  20  10kN
M l

 III  YA  2  S4  1  0  S4  2  YA  2  30  60kN
M l

 Сила S 4 у овом решењу има знак “ - ”, што значи да је супротног


смера и значи да је штап 4 изложен притиску. У даљем разматрању
тај смер се обрне.
S4 60
 I 4
M l
 S  1  S3  l  0  S3 
l

2
 30  2  42,43kN
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

 Одређивање сила у штаповима посматрањем равнотеже


десног дела решетке.

 Моментне једначине за чворове II,


II III и IV су:
 III  S4 1  F1  1  FB  2  0  S4  F1  2  FB  20  2  20  60kN
M d

 Сила S 4 у овом решењу има знак “ - ”,, што значи да је супротног


смера и значи да је штап 4 изложен притиску. У даљем разматрању
тај смер се обрне на цртежу.
 II  S2  1  F2  1  FB  3  0  S2  3  FB  F2  3  20  50  10kN
M d

F2  FB  S2 50  20  10 60
 MIVd  S3  l  S2  1 F2  1 FB  1  0  S3  l

2

2
 30  2  42,43kN
RE[ETKASTI NOSA^I
ODRE\IVAWE SILA U [TAPOVIMA

Резиме
силе у штаповима су унутрашње силе и могу да буду на
затезање или притисак.

за одређивање сила у штаповима графичким поступком користи


се Кремонин план сила, који се заснива на равнотежи пресечених
чворова.

Ритерова метода за одређивање сила у штаповима решетке је


рачунска метода, која се заснива на посматрању равнотеже дела
пресечене решетке, при чему утицај одстрањеног дела замењују силе у
пресеченим штаповима.