You are on page 1of 278

Naslov originala:

Ernesto Che Guevara


El Diario del Che en Bolivia

obrada: Lena
www.balkandownload.org

Ernesto e Gevara

DNEVNIK
IZ BOLIVIJE
Uvod
Fidel Kastro
Predgovor
Kamilo Gevara

Sa panskog prevela
Silvija Monros-Stojakovi

NAPOMENA IZDAVAA
Ovo izdanje Dnevnika iz Bolivije Ernesta e Gevare podudara se
sa izdanjem koje je 1968. prvi put objavio Kubanski institut knjige.
Zbog njihovog istorijskog znaaja, sada su prikljuene i one
stranice koje su, zbog bezbednosti, izostavljene iz prvog izdanja po
nalogu obavetajnih slubi bolivijske vlade. Te stranice se odnose na
sledee dane: u januaru (4, 5, 8. i 9); februaru (8. i 9); martu (14);
aprilu (4. i 5); junu (9. i 10), i u julu (4. i 5).
Uz to, tekst prvog izdanja je uporeen i usklaen sa faksimilima,
pri emu je sada bilo mogue da se razjasne neke rei ili pojmovi
koji su ranije bili neitki.
Centar za studije e Gevara
On pres

PREDGOVOR
Santa Kruz, Bolivija
1967
Skoro je protekla itava godina estokih okraja, nedavno je na
osnovu dojave Hoakinova grupa upala u klopku kod Vado del Jesa,
obru oko eove trupe se sve vie stee i tako odluuju da napuste
tu oblast i potrae drugu, bezbedniju, gde e moi delotvornije da
deluju radi uvrivanja gerilske borbe. Popodne poinje i vojnici
polaze: boj se ini neodlonim.
Iako ju je bolivijska vojska zaplenila, na poslednjoj stranici zelene
belenice, s datumom od 7. oktobra 1967, moe da se proita,
dakako oteano zbog nerazgovetnog rukopisa autora: Navrilo se
jedanaest meseci od nae gerilske inauguracije bez ikakvih
komplikacija, gotovo bukolino... Te rei niim ne ukazuju na
epilog herojske epopeje koja se opisuje u ovom Dnevniku, nigde ne
izbija ni najmanji znak obeshrabrenosti, pesimizma, poraza;
naprotiv, deluju kao poetak, kao predgovor.
Osmog oktobra pak, do ubogog kolskog zdanja na La Igeri biva
prebaen ranjeni zarobljenik, zamiljen i bez daha, jedva da moe
da hoda uspravno, bori se s teinom koja se urotila protiv
uspravljenosti njegovih ramena, s teinom koja se nataloila
proteklih nekoliko meseci, prepunih nedaa, boletina, smrti
prijatelja i drugova, nepouzdanosti izvesnih saradnika, nimalo
poeljne odgovornosti koju ima za ivote drugih, bliskih,
nedostajanja dragih bia. Teret to se sruio na njegova plea jednak
je zbiru telurskih sila, meutim, tu je on, i dalje bez uzmicanja, tu su
i ostali, uspravni, u brade zarasli, naoruani uverenjima, u
pripravnosti za novu bitku.
Neto kasnije, vezan na leaju pored zemljanog zida, u
iekivanju presude koja mu je unapred poznata, u tiini posmatra
tumaranje straara. Neki su nadmeniji nego drugi, kako to ve biva

kod sitnih dua koje se preuranjeno raduju pobedi, tu i tamo se


utrkuju izmeu sebe ko e vie da vrea onoga koga smatraju
rtvom, ali potovanje koje pobuuje i snaga koja izbija iz njegovog
skamenjenog pogleda, taj pogled koji inae duboko dopire do
svakoga zauzdaje epurenje kukaviluka i ubrzo postaje pometnja.
Oni se nalaze pred strahovitim raskrem, s jedne strane u
rukama imaju jednog od najistaknutijih revolucionara koga su ikada
upoznali, gromada od vrline i vrstih stavova, neko ko moe da
preraste u ivi dokaz navodne strane agresije ili mranog plana
komunizma da zavlada svetom, dok s druge, to je nepokolebljivi
tuitelj koji moe svaki tribunal da pretvori u tribinu i koji bi, i
nezavisno od ishoda nekakvog sudskog postupka, mogao da
pokrene opasnu politiku igru neizvesnog kraja.
Oslobodilaka vojska Bolivije ve se proula, izvela je niz akcija
na bolivijskoj teritoriji, uglavnom sa uspehom, a da to niko nije
uspeo da sprei; ni domae javno mnjenje ni svet u celini nisu mogli
da se oglue o dogaaje. Svuda se ve i u vazduhu osea naklonost,
ak i kada iz toga nije proisteklo masovno pristupanje snaga koje je
trebalo da se prikljue borbi.
Dogaaji koji su se upravo tih dana odigrali, namerno ili
nehotice, pribavili su ogroman publicitet gerili, teren je pripremljen
kako bi u relativno kratkom roku usledili oekivani plodovi.
Ukratko, to je izuzetno osetljiv trenutak za status quo, oni kojima je
stalo do toga da ga odre mora da su toga svesni, svesni da ga je
nemogue odrati, pa neumoljivo prizivaju rasplet kojem se
unapred hvaliu.
Ve je po sebi paradoksalno to je od kole nainjen zatvor, ali
odista je ne samo uzaludno nego i pustopano i zlodelno to to se
umilja da e streljanjem biti ubijene ideje, i to tamo gde je trebalo
da urode plodom. U vazduhu se sad osea elja za osvetom, to je
uobiajeno dranje sitnih dua koje veito brane svoju stvar tako
trapavim sredstvima.
U kratkim trenucima mirovanja, dok pokuava da rastegne
vezove kako bi umanjio utrnulost udova, oprata se od seanja, u

drutvu supruge, okruen decom, rodbinom i najbliim prijateljima,


od svoje Argentine, svoje Kube, od sveta i Fidela. Brine o sudbini
onih koji su uspeli da se izvuku iz zamke, razmilja...
Bilo je svakako onih koji su se pohvalili ili bili pohvaljeni to je
bolivijskoj vojsci pridoneo takvu slavu. Hapenje komandanta
Gevare bilo je isti kiseonik za klonuli reim bez ikakvog prestia,
tako su barem mislili, meutim, kako moe duh budunosti da bude
zarobljen u prolosti, kako moe da se zatomi primer. Dok mu je
noga krvarila a puka ostala neupotrebljena, tog dana su uspeli da
dohvate oveka, ali samo zato to je to bio ovek i po, pravi brat i
revolucionar do sri, poput onih koje samo ljubav pokree.
Mogao je da razbije obru zar neko da posumnja u njegovo
taktiko znanje ali je vie voleo da ostane uz one koji nisu mogli
dalje da ga prate, naravno, mislim na bolesne i ranjene. Odavno je
mogao da napusti Santa Kruz, ali je ipak odluio da saeka, da
nastavi potragu i da ne ostavi Haokinovu trupu. Bili su to dragoceni
dani koje on, meutim, nije smatrao izgubljenim. Mogao je da
dopusti da se elavi i Francuz, taj to ga je posle satanizovao, sami
snau do grada, gde je trebalo da obave razna zaduenja, ali je prvo
nameravao da ih ostavi na mestu koje mu se uinilo relativno
sigurnim.
Taj ovek je toliko jak i krupan da ne moe da stane u skuena
merila onih koji mu sude, da, zato to poricati, ima ih koji ga se i te
kako boje i koji ga kritikuju: to je mnogi neumorni kafanski
revolucionar, to su birokrate, kukavice kao to i dolikuje, to je
podlac, oportunista, to su tirani oligarhije i oligarsi demokratije. Iz
raznih razloga kriju se od njega ili nastoje da ga sakriju iluzornim
pokrovom o tome kako su utopije neostvarive, ali najvie je onih koji
s njim dele, ili u pojedinim delovima ili u potpunosti, njegovu viziju
budunosti, a oni su veina, i ti ga i te kako cene.
Njegova veliina jedva se primeuje u tim trenucima, ali e
istorija postaviti njegov domet. Njegovi zarobljenici su dobrog
zdravlja, njegovi zarobljivai samo to nisu pristupili odmazdi to se
odvaio da se sa svega pedesetak naoruanih ljudi suprotstavi

itavoj armiji, istreniranim trupama koje imperija finansira,


oslonjena na svoje pretorijanske rendere.
Nedaleko otuda, u nonim asovima, malobrojna grupa ljudi
okupljenih u oblasti koja je odseena nepristupanim reljefom, od
kojih neki imaju nezaleenih rana, dok su svi izgladneli, obnevideli
od ei i neopisivo icrpljeni dok im je neizvesnost utisnuta u lica
oajniki trae vesti, preko prenosivog radio-prijemnika, ne bi li
saznali gde im se nalaze ostali drugovi, voljeni voa. Ne znajui ta
ih je snalo, podbodeni nezadrivom slutnjom velike nesree,
nervozno okreu dugme u potrazi za verodostojnijim stanicama,
iako su i njima pristupali, kao to je prirodno, uz ogromne rezerve.
Iz iskustva i knjig znali su da, uz suptilnu upotrebu, iskonska
potreba gerilca za informacijama moe da se pretvori u smrtonosnu
zamku ili da ga, u najboljem sluaju, odvede krivim pravcem, ali tog
puta su bili spremni da se zadovolje ma i najmanjim tragom koji e
im omoguiti da neto preduzmu, bez obzira na posledice.
Preduzeti neto shodno oseanjima solidarnosti prema brai po
oruju i po idejama. Volja za pruanjem pomoi i spasenjem pokreta
nadjaala je razumljiva oklevanja koja su se pojavila u vezi sa
ishodom akcija za izbavljenje, uprkos odsustvu ea i ostatka
drugova, jer ono to je bilo ozbiljno ugroeno u toj poetnoj etapi
formiranja bila je sma Oslobodilaka vojska, ta zbog koje su toliko
puta stavili glavu u torbu, te je zbog toga uvek, u pravom asu, i
ispruena ruka bila spremna.
Do u tanina behu ispunili orijentacione zadatke koje su pre toga
utanaili, ako nije tu, onda je tamo ili nekamo, tako je bila
isplanirana mogua evakuacija ljudstva, i tako je bilo dogovoreno
mesto gde e se iznova sastati u sluaju nevolje ili organizovanog
povlaenja. Prema tome, nije bilo razloga da se iega stide tokom, za
neke, tolikih meseci borbi po bolivijskim bespuima, a za druge,
tokom itavog jednog veka zajedninih nedaa, oskudnih namirnica
i mnotva nadanja i snova, dok jedni druge spasavaju, dok se svako
izlae opasnosti zbog drugog, dok se gube dragi prijatelji, lanovi
porodice, iako su bili kao obamrli, s nemirom neosnovanog ali

ujedno i loginog oseanja krivice, sa zebnjom i nespokojem


latentnog beznaa. Bez rei su molili da mogu podeliti usud ostalih,
kakav god taj usud bio, i mada su terali optimizam da ovlada
njihovim umovima, srce je tuklo na neobian nain, kao da, uz
nedostatak vazduha, ono najavljuje neminovnost koja je dotle za
njih bila nezamisliva.
Tako je stigla dramatina vest e je poginuo u borbi prema
istim izvorima koji su podrobno opisivali ta je kod njega naeno i
druge takve stvari, koje su mogli da znaju samo oni koji su
neposredno bili s njim. Tada, a da vie nije ostajalo mesta sumnji,
shvatie da ono to su imali u vidu tek kao daleku mogunost, sada
je tvrda i hladna stvarnost, stvarnost koja sve obavija vezujui svaku
misao i svaki mii. ta uraditi, ta treba da se uradi, zato su tamo,
ta je dunost? Odgovor je morao da bude na visini dogaaja,
emocije su ih preplavljivale a vreme je hitalo, vojska nije obustavila
poteru, pitanje je minuta ili asaka kada e ih pronai, prema tome
treba odmah da stupe u dejstvo. Koliko li je uspomena nadrlo u
njihove glave, koliko jo sveih glasova, koliko sauesnitva. Moda
se vraala jedna od onih reenica koje tako mono svode velike
istine na nekoliko rei u revoluciji se ili pobeuje ili gine, ako je
prava, moda je bila neka druga, neko klaenje izmeu
neodreenog rastanka i nepomuene vere u cilj, ta reenica koju
smo toliko puta uli Do pobede zauvek{1}. ta je sad to vano?
Vano je jedino da ukoliko se borba nastavi, bez obzira na golemi
gubitak, bie da su e i njegovi saborci pobedili; ako se ta borba
napusti, ne vodei rauna o dananjici i sutranjici, njegova himna,
skrojena po meri siromanih izotrenog sluha, ostae isto tako
beivotna kao i njegovo telo.
Oni e doneti odluku koja e obeleiti tok ove istorije. Znamo da
e narodi izrei poslednju re, ali povoljan je znak, nepogreiv, kada
se telo revolucionarnih snaga pridruuje mislima i delovanju svojih
lidera. To ovekoveuje stremljenja, a oni koji budu pali ili posustali
bie zamenjeni i opet e se iznai dovoljno snage za uspeh. Tako
nastaje uveni dogovor malobrojne Oslobodilake vojske Bolivije

boriti se do poslednjeg, nastaviti borbu do ostvarenja osnovnih


ciljeva gerile, duboko ukorenjenih u istorijskoj misli Latinske
Amerike i samog ea, krei put novim epopejama u borbi naroda
za svoje iskupljenje.
Devetog oktobra, a u onoj jadnoj seoskoj koli u La Igeri, neveliki
njen prostor stenjava jedno od najdoslednijih bia koje se ikada
pojavilo na Zemlji, stenjava beskrajnog oveka dok je on strpljivo
ekao smrt koju su njemu namenili njegovi delati i, bez oekivanja,
besmrtnost koja je proizala iz onolike empatije izmeu njegovih
zamisli, uvek najistijih, i njegovih dela, uvek najnesebinijih. Iz
Vaingtona stie naredba: neka bude ubijen; podanici e biti i ovoga
puta posluni i jednim metkom za drugim potkradaju ivot iz
ponositog tela gerilca. Uasna, alosna greka prerasta, ali ne zato
to oni to ele, u neprikosnoveni simbol otpora, borbe za pravedno,
strasti, neophodnog oveka, u nedogled umnoenog u idealima i
miicama onih koji se bore, to je, u krajnjoj liniji, ono ega se najvie
plae poslunici i njihov svemoni gazda.
Nikad nisu razumeli da je besmisleno smerati ubistvo
paradigmatske snage tvorca svetlosti, nesustalog radnika i uenjaka
kakav je bio e, udesnog kondotjera koji i dalje zadaje teke udarce
birokratiji i aristokratiji, i to ak iz besteinskog stanja nebivanja;
nisu ak razumeli da je nemogue smanjiti, makar za treptaj, tu
izvesnost koja, po sili uzora to ga je on oliavao, znai da pojedinac
moe da bude superioran, da moe da promeni svet nabolje i da
oplemeni drutvo u kojem ivi.
D se zakljuiti, koliko je bio neopoziv u svojim uverenjima, da
ne bi prestao da veruje, ak ni sadistiki unakaen, da revolucionari
moraju, samo ako je to zaista neizbeno, da prizovu silu, makar ona
bila tek jedan primitivni zov, pri emu ni tada ne sme da bude
propraena svirepou, jer to bi bilo u obrnutoj srazmeri same
prirode revolucionara. Kao to isto tako moemo da tvrdimo, bez
bojazni da emo pogreiti, da niko nije mogao da pogazi njegovu
elju za ivotom, tu elju koja se tim vie osea to se sve vie

razlabavljuju uzde okolnosti pa se onda i one preuzimaju, te uzde


koje dobijaju vrhunski podstrek kada se volja, protiv umornih plua,
bori za jedan udisaj vazduha.
Mrtav pada ovek bez presude sudova i razmiljanja, pada novi
ovek i s njim klija i uzdie se prizor pri kojem novi ovek nije ni
iluzija ni himera, nego je stalno obnavljanje, nego je rtva za sve
druge i za sebe samog, kako bi i dalje rastao i za sobom ostavio
osrednjost, ne bi li bio, makar poslednji put, drugaiji. Bolji.
Odjednom se otelovljuje san vekovima uspavan, ono novo tada
postaje etika, postaje stalnost u vrlom, ne oekujui ikakve nagrade,
jo manje nekakve mistifikacije. Zato to ovoga puta moe i mora da
bude pre svega ljudski.
jula 2005
Kamilo Gevara Mar
Istraivaki centar e Gevara

NEOPHODAN UVOD
Bio je eov obiaj da tokom svog gerilskog ivota u svom
intimnom Dnevniku priljeno zapie svoja svakodnevna zapaanja.
Tokom dugih mareva po teko prohodnim, nepristupanim
terenima, sred vlanih uma, kada su se ljudi u koloni, ljudi vazda
povijeni pod teretom ranaca, municije i oruja, zaustavljali radi
kratkog predaha; ili kada bi ljudstvo dobilo nareenje da zastane i
ulogori se na kraju naporog dana: tek, e je mogao da bude vien
e, kako su ga od prvog dana iz milote prozvali Kubanci kako
vadi malu belenicu i svojim zbijenim i gotovo neitkim rukopisom
lekara, zapisuje svoje beleke.
Ono to je uspeo da sauva od tih beleaka posluilo mu je
kasnije da napie svoje velianstvene istorijske osvrte na
revolucionarni rat na Kubi, ispunjene revolucionarnom,
pedagokom i nadasve ljudskom sadrinom.
Ovoga puta, zahvaljujui toj njegovoj nepromenljivoj navici da
svakog dana zapie glavne dogaaje, u prilici smo da steknemo
podroban uvid, i to besprekorno taan i beskrajno dragocen, u te
poslednje junake mesece njegovog ivota u Boliviji.
Te beleke, koje i nisu pisane za objavljivanje, sluile su mu kao
radno sredstvo stalne procene injenica, situacija i ljudi, a ujedno su
bile povod da iskae svoja zapaanja, jer je po prirodi bio istanani
posmatra, veliki analitiar, veoma esto sa smislom za humor.
Saeto su pisane i poseduju neprekinutu koherentnost od poetka
do kraja.
Valja imati na umu da su pisane u izuzetno retkim trenucima
odmora, sred epskog i nadljudskog fizikog pregnua i iscrpljujuih
obaveza voe gerilskog odreda, u tekoj etapi zapoinjanja one
borbe koja se odvijala u neverovatno tekim materijalnim uslovima,
to jo jednom ukazuje na njegov nain rada i na njegovu elinu
volju.
U
ovom Dnevniku,
prilikom podrobnog razmatranja

svakodnevnih dogaaja, iznose se propusti, kritike i primedbe koje


su svojstvene i neminovne u razvoju revolucionarne gerile. U jezgru
gerilskog odreda te kritike treba da budu neprestane, naroito u
etapi kada tu etu zapravo ini samo malobrojno jezgro suoeno sa
izrazito nepovoljnim materijalnim uslovima, kao i neuporedivo
nadmonijim neprijateljom, to se tie brojnosti, kada i najmanji
previd ili najbeznaajnija greka mogu biti kobni, a voa treba da
bude nepokolebljivo izriit, kao to treba da zna da upotrebi svaki
dogaaj ili epizodu, ma kako nevano izgledali, radi obuke boraca i
stvaranja buduih kadrova novih gerilskih odreda.
Proces formiranja gerile jeste neprestani poziv na savest i ast
svakog oveka. e je umeo da dotakne najosetljiviju icu
revolucionara. Kada je Markos, koga je e ve upozoravao,
opomenut da moe neasno da bude iskljuen iz gerile, odgovorio
je: Pre streljan! Kasnije je junaki poloio svoj ivot. Slino je bilo
dranje svih onih kojima je ukazao poverenje, a koje bi ponekad
morao da izgrdi zbog ove ili one okolnosti u razvoju borbe. Bratski i
ljudski voa znao je takoe da bude zahtevan a ponekad i strog; ali
na prvom mestu, i vie nego li prema kome drugome, on je to bio
prema sebi. e je zasnivao disciplinu na moralnoj savesti gerilaca i
na ogromnoj snazi sopstvenog primera.
Dnevnik sadri i brojna seanja na Debrea i pokazuje veliku
zabrinutost koju je kod ea izazvalo hapenje i zatvaranje
revolucionarnog pisca kome je bio poverio jednu misiju u Evropi,
iako je u dubini due vie voleo da je ostao u gerili. Zbog toga
izraava izvesno nezadovoljstvo, a u nekim prilikama i nedoumice u
vezi s njegovim ponaanjem.
e nije vie bio u mogunosti da sazna kakvu je odiseju doiveo
Debre u kandama represivnog aparata i kakav je vrst i hrabar stav
zauzeo pred onima koji su ga uhapsili i izloili muenju.
Istakao je, meutim, ogroman politiki znaaj procesa i 3.
oktobra, est dana pre svoje smrti, sred tmurnih i napetih deavanja,
belei: uli smo za intervju s Debreom, vrlo odvanim pred
studentom provokatorom, a to je poslednje seanje na pisca.

Kako se u ovom Dnevniku esto pojavljuje kubanska revolucija i


njene veze s gerilskim pokretom, neko bi to to ga mi objavljujemo
mogao da protumai kao in provokacije koja e dati povoda
neprijateljima revolucije, jenkijevskim imperijalistima i njihovim
saveznicima, oligarsima Latinske Amerike, da udvostrue planove
za blokadu, izolaciju i agresiju na Kubi.
One koji tako prosuuju injenice valja podsetiti da jenkijevskom
imperijalizmu nikad nije bio potreban izgovor da ini zlodela bilo
gde na svetu te da su njihovi napori da pregaze kubansku revoluciju
poeli ve nakon usvajanja prvog revolucionarnog zakona u naoj
zemlji, usled oigledne i optepoznate injenice da je taj
imperijalizam andarm svetske reakcije, sistematski pokreta
kontrarevolucije i zatitnik najnazadnijih i najneljudskijih drutvenih
struktura koje opstajavaju na svetu.
Solidarnost s revolucionarnim pokretom moe da poslui kao
izgovor, ali nikad nee biti uzrok jenkijevske agresije. Opovrgavanje
solidarnosti da bi se opovrgao izgovor predstavlja smenu politiku
koja nije ni u kakvoj vezi sa internacionalistikim karakterom
savremenih socijalnih revolucija. Kada ne bi bilo solidarisanja s
revolucionarnim pokretom, ne bi se uklonio izgovor, nego bi se
upravo desilo solidarisanje s jenkijevskim imperijalizmom i
njegovom politikom podreivanja i porobljavanja ostatka sveta.
Kuba je mala zemlja nerazvijene privrede, kao i sve one koje su
vekovima bile izloene dominaciji i eksploataciji kolonijalizma i
imperijalizma, i nalazi se na svega 90 milja od obala Sjedinjenih
Drava, a na njenoj teritoriji je smetena pomorska baza jenkija, pri
emu je suoena s jo nizom tekoa da bi ostvarila svoj
drutvenoekonomski razvoj. Velike opasnosti su se obruile na nau
otadbinu od pobede revolucije, ali imperijalizam nee time uspeti
da je slomi, i kao da ne treba da nas se tiu tekoe koje jedan
dosledan revolucionarni pravac moe da izazove.
S revolucionarnog stanovita, objavljivanje eovog Dnevnika iz
Bolivije nema alternativu. eov Dnevnik je ostao u Barijentosovom
posedu, a Barijentos je odmah prosledio jednu kopiju CIA,

Pentagonu i vladi SAD. Novinari bliski CIA imali su pristupa ovom


dokumentu ve u Boliviji i napravili su fotostate, premda uz
obavezu da se do daljeg uzdre od objavljivanja.
Barijentosova vlada i najvii vojni vrh imaju i te kako razloga za
neobjavljivanje Dnevnika, iz kojeg mogu da se vide zaprepaujua
nesposobnost njihove vojske i nebrojeni porazi koje je pretrpela
zbog aice odlunih gerilaca koji su za svega nekoliko nedelja
uspeli u borbi da joj zaplene blizu dvesta komada oruja.
Osim toga, e opisuje Barijentosa i njegov reim reima koje su
zasluili, reima koje nee moi da budu izbrisane iz istorije.
S druge strane, i imperijalizam ima svoje razloge: e i njegov
izvanredan primer svakim danom dobijaju jo veu snagu u svetu.
Njegove ideje, njegova slika, njegovo ime to su borbeni barjaci u
boju protiv nepravde meu potlaenima i eksploatisanima, i oni
pobuuju ostraeno zanimanje meu studentima i intelektualcima
itavog sveta.
U samim Sjedinjenim Dravama crnaki pokret i napredni
studenti, kojih ima sve vie, prisvojili su eov lik kao svoj simbol. U
najbespotednijim manifestacijama za graanska prava i protiv
agresije na Vijetnam, njegove fotografije su noene kao amblem
borbe. Retko kada su u istoriji, ako su ikada, jedan lik, jedno ime,
jedan primer, postali univerzalni takvom brzinom i tolikom snagom
strasti. To je zato to u najistijem i najnesebinijem vidu otelovljuje
internacionalistiki duh koji odlikuje svet dananjice, a jo vie,
sutranjice.
Na jednom kontinentu, koji su jue guile kolonijalne sile a koji
danas jenkijevski imperijalizam izrabljuje i dri u najnepravinijoj
zaostalosti i nerazvijenosti, nikne taj jedinstveni lik koji postaje
univerzalni dah revolucionarne borbe, ak i u imperijalistikim i
kolonijalnim metropolama.
Jenkijevski imperijalisti pribojavaju se snage tog primera i svega
to bi moglo da doprinese njegovom irenju. Upravo je samosvojna
snaga Dnevnika ivog izraza izuzetne linosti, gerilskog nauka
zapisanog u jeku borbene svakodnevice, zapaljivog baruta, stvarnog

dokaza da ovek Latinske Amerike nije nemoan pred


porobljivaima narod i njihovim plaenikim vojskama ono to ih
je do dana dananjeg spreilo da ga objave.
Moda su isto tako poeleli da ovaj Dnevnik nikad ne dopre u
javnost. Pseudorevolucionari, oportunisti i arlatani svake vrste, koji
nazivajui sebe marksistima, komunistima, ili drugim slinim
imenima, nisu oklevali da ea oznae kao promaaj, kao pustolova
i, u najboljem sluaju, kao idealistu, ija smrt predstavlja labudovu
pesmu oruane borbe u Latinskoj Americi. Ako je e, kao najvii
predstavnik tih ideala i iskusni gerilski borac, uzvikuju, pao u
gerili, i ako njegov pokret nije oslobodio Boliviju, jasno je da je bio u
zabludi...! Koliko li se tih bednika obradovalo eovoj smrti, nimalo
ne crvenei pri pomisli da se njihova razmiljanja i obrazloenja u
potpunosti podudaraju sa stavovima najokorelijih reakcionara i sa
samim imperijalizmom!
Na taj nain pokuavaju da opravdaju sebe, ili da opravdaju
izdajnike nalagodavce koji u datom trenutku nisu ustuknuli od toga
da se igraju oruane borbe s jedinim ciljem kako se posle
ispostavilo da unite gerilske odrede, da zaustave revolucionarnu
akciju i da nametnu svoje sramne, ujedno i neodrive politike
kompromise, jer su bili apsolutno nesposobni da se prihvate bilo
ega drugog. Ili pak da opravdaju one koji nisu hteli da se late
borbe, koji se nikad nee boriti za narod i njegovo osloboenje, ali
koji e zato karikirati revolucionarne zamisli, pravei od njih
dogmatski opijum bez sadrine i bez poruke masama, pretvarajui
oslobodilake organizacije naroda u orue mirenja s domaim i
spoljnim izrabljivaima, zagovarajui politiku koja nije ni u kakvoj
vezi sa stvarnim interesima izrabljenih naroda na ovom kontinentu.
U takvom sklopu, e je svoju smrt posmatrao kao prirodan i
verovatan in pa se potrudio da istakne, posebno u poslednjim
zapisima, da takav mogui rasplet nee spreiti neminovni razvoj
revolucije u Latinskoj Americi. U svojoj Poruci Trikontinentalu
ponovio je takav stav: Celokupna naa akcija je ratni pokli protiv
imperijalizma... Gde god nas zadesi smrt, dobrodola nam bila,

samo ako taj pokli dopre do prijemivog uha i ako druga ruka bude
ispruena da prihvati nae oruje.
Sebe samog je smatrao vojnikom takve revolucije, i nije mario za
to da je nadivi. Oni koji u raspletu njegove borbe u Boliviji vide
poraz njegovih ideja, jednakim pojednostavljivanjem stvari, mogli bi
da osporavaju valjanost tih ideja i borbu svih velikih pretea i
revolucionarnih mislilaca, ukljuujui tu i osnivae marksizma, koji
nisu stigli da dovre svoje delo i da za ivota uivaju u plodovima
svog plemenitog zalaganja.
Na Kubi, ni Martijeva i Maseova smrt u borbi, posle ega je
usledila jenkijevska intervencija pred kraj rata za nezavisnost, ime
je na kratak rok spreen cilj njihove borbe, ni smrt blistavih
zagovornika socijalistike borbe, kao to je Hulio Antonio Melja,
koga su ubili agenti u slubi imperijalizma, nisu na due staze omele
pobedu jednog procesa koji je zapoeo stotinak godina ranije, i niko
ne bi, uopte, mogao da dovede u pitanje duboku opravdanost
stvari i smer borbe tih narodskih prvaka, niti ivotnost njihovih
sutinskih postavki, koje su oduvek bile nadahnue kubanskim
revolucionarima.
Iz eovog Dnevnika se videti koliko su realne bile mogunosti
uspeha i koliko je bila velianstvena snaga gerile da sve katalizuje,
kao to to i belei. Jednom prilikom, pred oiglednim simptomima
slabosti i ubrzanog uruavanja bolivijskog reima, zapisao je: Vlast
se ubrzano raspada, teta to u ovom asu nemamo jo stotinak
ljudi.
e je na osnovu svog iskustva na Kubi znao koliko je puta na
malobrojni gerilski odred bio na ivici da bude uniten. Moglo je
zaista da bude tako, shodno gotovo neizbenim nepoznanicama i
zaokretima ratovanja, ali ak i da se to desilo, bi li iko imao pravo da
smatra pogrenom nau liniju i da je prema tome uzme kao primer
kojim e obeshrabriti revoluciju i narodima usaditi nemo? Koliko
puta su u istoriji nepovoljne okolnosti prethodile revolucionarnim
procesima! Mi na Kubi, zar nismo imali iskustvo Monkade svega
est godina pre konane pobede oruane borbe naroda?

Mnogi su mislili da izmeu 26. jula 1953, od napada na kasarnu


Monkada u Santijago de Kubi, i 2. decembra 1956, kad se
Granma iskrcao revolucionarna borba na Kubi pred modernom
i dobro opremljenom vojskom nema nikakvu perspektivu, te je
akcija nekolicine naoruanih boraca viena kao himera idealista i
zanesenjaka koji ne uviaju koliko gree. Nedvosmisleni poraz i
potpuno rasturanje neiskusnog gerilskog odreda kao da je 5.
decembra 1956. potpuno potvrdio ta pesimistika predskazanja...
Ali, svega 25 meseci kasnije, ostaci nekadanje gerile ve su bili
prikupili dovoljno snage i iskustva da razbiju onakvu vojsku.
Uvek e biti i vie nego dovoljno izgovora da se ne pristupi borbi,
u svim razdobljima i u svakoj prilici, ali to e biti jedini put da se
nikad ne izdejstvuje sloboda. e nije nadiveo svoje ideje, ali je
uspeo da ih oplodi svojom krvlju. Sasvim izvesno, njegovi
pseudorevolucionarni kritiari, svojim politikim kukavilukom i
svojim veitim odsustvom akcije, nadivee oiglednost sopstvene
uskogrudosti.
Pada u oi, kao to proistie iz Dnevnika, da je jedan od takvih
bajnih revolucionara, koji postaju ve tipini u Latinskoj Americi,
dakle Mario Monhe dok mae titulom generalnog sekretara
Komunistike partije Bolivije pokuao eu da ospori politiko i
vojno vostvo pokreta. Te poto je, uz to, pomenuo nameru da se, u
tu svrhu, prethodno odrekne svoje partijske funkcije, po njemu je,
oigledno, bilo dovoljno da dotle uopte to i bude, kako bi se na
titulu mogao uopte i pozvati prilikom povlaenja.
Naravno, Mario Monhe nije imao nikakvo gerilsko iskustvo, niti
je ikada bio u borbi, a da ga s druge strane njegovo uverenje da je
pravi komunista nije navelo da se makar izuzme iz onog bahatog,
sebinog a tako rasprostranjenog ovinizma, kojem su ipak uspeli da
izmaknu predvodnici prve bitke za nezavisnost.
S takvim konceptom onoga to na ovom kontinentu treba da
bude antiimperijalistika borba, takvi komunistiki prvaci nisu
uspeli ak da dosegnu ni internacionalistiki stupanj domorodakih
plemena koje su evropski kolonizatori podjarmili u doba osvajanja.

Tako je ef Komunistike partije jedne zemlje koja se zove


Bolivija i njene istorijske prestonice Sukrea, koje su nazvane tako u
ast svojih prvih oslobodilaca iz Venecuele [Simona Bolivara i
Antonija Hose de Sukrea], imao prilike da za definitivno
oslobaanje svoga naroda pozove na saradnju i politiki,
organizacioni i vojni talenat istinskog revolucionarnog titana, ija se
stvar, uostalom, nije svodila na tesne, vetake a ponekad i
nepravedne granice u toj zemlji, jedino je dogurao do sramnih,
smenih i nezasluenih zahteva da bude glavni.
Bolivija, usled toga to ne izlazi na more, ima veu potrebu nego
li bilo koja druga zemlja za revolucionarnim uspehom suseda,
upravo zbog svog sopstvenog oslobaanja, pri emu onda ne bi
morala da bude izloena uasnoj blokadi. Uz svoj ogromni ugled, a
na osnovu sposobnosti i iskustva, e je bio onaj koji je mogao taj
proces da pospeuje. e je imao uspostavljene veze s rukovodiocima
i aktivistima Komunistike partije Bolivije, jo i pre nego to se ona
pocepala, oekujui, bez razlike, od svih njih podrku za
revolucionarni pokret u Latinskoj Americi. Neki od tih aktivista, uz
ovlaenje Partije, godinama su predano radili na svakojakim
zadacima. Kad je u toj partiji ipak dolo do cepanja, stvorena je
situacija, i to veoma posebna, jer su se mnogi aktivisti na
zajednikom poslu odjednom nali na razliitim stranama. Ali e
nije borbu u Boliviji posmatrao kao izdvojenu pojavu, ve kao deo
oslobodilakog revolucionarnog pokreta koji e se ubrzo proiriti na
druge zemlje June Amerike. Njegova namera je bila da organizuje
jedan pokret koji e biti izvan svih podela, kako bi se njemu
prikljuili svi oni koji bi da se bore za osloboenje Bolivije i ostalih
naroda koji su u Junoj Americi pod jarmom imperijalizma. Ali u
poetnoj fazi priprema osnova gerile, e je prvenstveno zavisio od
pomoi grupe dragocenih i diskretnih saradnika koji su u asu
rascepa ostali u Monheovoj partiji. Upravo zbog toga to je njih
uvaavao, pozvao je Monhea da poseti njegov logor, premda prema
njemu nije gajio nikakvu naklonost. Zatim je pozvao Moisesa
Gevaru, rudarskog i politikog prvaka koji je napustio Partiju kako

bi uestvovao u pokretanju druge organizacije, od koje se potom


takoe udaljio zbog nezadovoljstva Oskarom Zamorom, jo jednim
Monheom koji se od nekog vremena bee obavezao da e eu
pomoi u organizovanju gerilske oruane borbe u Boliviji,
izbegavajui kasnije preuzete obaveze te kukaviki prekrtajui ruke
u asu akcije, da bi se na kraju pretvorio, nakon njegove smrti, u
jednog od njegovih najotrovnijih kritiara, sve u ime marksizmalenjinizma. Moises Gevera se bez oklevanja pridruio eu, kao to
mu se bee ponudio znatno pre nego to e e stii u Boliviju,
pruio mu je tamo podrku i svoj ivot junaki poloio za
revolucionarnu stvar.
Isto je tako postupila grupa bolivijskih gerilaca koja je dotle bila u
Monheovoj organizaciji. Pod rukovodstvom Intija i Kokoa Pereda,
koji su kasnije dokazali da su odvani i istaknuti borci, odvojili su se
od Monhea i odluno podrali ea. Ali Monhe, nezadovoljan
ishodom, okrenu se sabotiranju pokreta, presreui u La Pazu dobro
pripremljene komunistike militante koji su ili da se pripoje gerili.
Ove injenice pokazuju kako u revolucionarnim redovima postoje i
te kako obdareni ljudi koji ispunjavaju sve uslove za borbu, a iji
razvoj biva zloinaki izvitoperen dejstvom nesposobnih i
arlatanskih voa koji ne prezaju od manipulacija.
e je bio ovek koga zvanja nisu nikad lino zanimala, kao ni
poloaj ili poasti, ali je bio vrsto uveren da u gerilskoj
revolucionarnoj borbi osnovnom obliku akcije za oslobaanje
naroda Latinske Amerike, polazei od ekonomskih, politikih i
drutvenih prilika gotovo u svim zemljama Latinske Amerike
vojno i politiko vostvo gerile treba da budu objedinjeni, te da
borbom moe da se upravlja iz same gerile a ne iz udobnih i
birokratskih gradskih kancelarija. Po tom pitanju nije bio spreman ni
na najmanji ustupak, niti da nekom neiskusnom upljoglavcu uskih
ovinistikih pogleda poveri rukovoenje gerilskim jezgrom
pozvanim da na svom potonjem putu razvije u Junoj Americi
borbu irokih razmera. e je smatrao da taj ovinizam, koji neretko
zagauje i same revolucionarne elemente u raznim zemljama

Latinske Amerike, treba da bude suzbijan kao smean i jalov


reakcionarni poriv. Neka se razvije istinski proleterski
internacionalizam, poruio je u svojoj Poruci Trikontinentalu, ...i
neka zastava pod kojom se vodi borba bude sveta stvar iskupljenja
oveanstva, tako da poginuti pod znamenjima Vijetnama,
Venecuele, Gvatemale, Laosa, Gvineje, Kolumbije, Bolivije... da
navedemo samo neke od aktuelnih pozornica oruane borbe bude
jednako slavna i poeljna za Amerikanca, za Azijata, za Afrikanca,
pa ak i za Evropljanina. Svaka kap krvi prolivena na teritoriji pod
zastavom pod kojom se ovek nije rodio jeste iskustvo koje
preuzima onaj koji preivi da bi ga potom primenio na borbu za
oslobaanje svog rodnog mesta. A svaki narod koji se oslobodi jeste
faza borbe koja je dobijena za oslobaanje sopstvenog naroda.
e je isto tako mislio da u gerilskom odredu treba da budu borci
iz razliitih latinoamerikih drava i da gerila u Boliviji bude kola
za revolucionare koji e se u borbi usavriti. Pored sebe je hteo da
ima, pored Bolivijaca koji e mu pomoi u tom poslu, i malo jezgro
iskusnih gerilaca koji su veinom bili njegovi saborci na Sijera
Maestri, tokom revolucionarne borbe na Kubi, a za iju je
sposobnost, hrabrost i duh portvovanja znao. Meu njima nijedan
nije odbio njegov poziv, nijedan ga nije ostavio i nijedan se nije
predao.
e je tokom bitke u Boliviji delovao onom upornou, umeem i
stoicizmom koji su za njega ve bili poslovini. Moe se rei da je,
svestan znaaja misije koju je samom sebi zadao, u svakom trenutku
postupao uz neospornu odgovornost. im bi uoio da je gerila
poinila nekakav propust, pohitao bi da na to ukae i da to ispravi, o
emu upravo svedoi njegov Dnevnik.
Nepovoljne okolnosti su se nestvarno urotile protiv njega.
Rastanak koji je trebalo da potraje svega nekoliko dana od dela
gerile, u kojoj se nalazila bitna grupa ljudi, od kojih su neki bili
bolesni ili su se tek oporavljali, kad je izgubljena veza s njima na
izuzetno sloenom terenu, oduio se nekoliko beskrajnih meseci,
tokom kojih je e usmerio svoj napor na njihovo iznalaenje. U tom

periodu, astma oboljenje s kojim je uglavnom lako izlazio na kraj


primenom jednostavnih lekova, ali koja je bez njih postajala njegov
najvei neprijatelj nemilice ga je napala, i to je postao ozbiljan
problem, iz prostog razloga to je lekove koje je bio prikupio za
gerilu neprijatelj otkrio i zaplenio. Ta okolnost, zajedno sa
injenicom da je krajem avgusta likvidiran onaj deo gerile s kojim je
bio izgubio kontakt, jesu inioci koji su i te kako uticali na dalji
razvoj dogaaja. Ali e se svojom elinom voljom izborio protiv
svojih fizikih tegoba i ni na trenutak njegova akcija nije posustala,
niti je njegov duh klonuo.
Mnogobrojni su bili kontakti koje je imao s bolivijskim seljacima.
Njihova narav, veoma nepoverljiva i oprezna, nije mogla da
iznenadi ea, koji je tano poznavao mentalitet jer je ve ranije imao
veze s njima, tako da je znao da e njihovo pridobijanje iziskivati
dugotrajan, mukotrpan i strpljiv rad, te nije ni najmanje sumnjao da
e na kraju i to postii.
Ako se paljivo prati nit dogaaja, uvidee se da ak i kada je
broj ljudi kojima je raspolagao u septembru, nekoliko nedelja pre
svoje smrti, bio veoma malobrojan, gerila je i dalje odravala svoju
sposobnost razvoja, i neki bolivijski kadrovi, kao braa Inti i Koko
Peredo, ve su se kao predvodnici isticali svojim izvanrednim
mogunostima. Zamka u Igerasu, jedina uspena akcija vojske protiv
odreda kojim je rukovodio e, kada su mu pobili prethodnicu i
ranili jo nekoliko ljudi usred dana, kada su se premetali do jedne
seoske oblasti sa razvijenijim politikim delovanjem o emu se na
taj nain ne govori u Dnevniku, ali je ipak poznato preko svedoenja
preivelih stvorila im je nemoguu situaciju. To dnevno
napredovanje istim putem kojim su ve danima ili, neobino esto
se susreui sa iteljima tog kraja u kojem se prvi put nalaze, i jasna
svest da e ih vojska na nekom mestu ve presresti svakako su bili
opasni. Ali uprkos toj savrenoj svesti, e je odluio da prihvati
opasnost kako bi pomogao lekaru u veoma tekom fizikom stanju.
Dan uoi zasede pie: Stigli smo u Puhio, ali tamo je bilo ljudi
koji su nas dan ranije videli dole, to e rei: radio Bemba prati naa

kretanja... Napredovanje na mazgama postaje vrlo opasno, ali


nastojim da se lekar to manje zlopati jer je veoma slab.
Sutradan je napisao: U 13.00 je pola prethodnica ne bi li stigla
do Hagveja i ne bi li tamo donela odluku o mazgama i lekaru. To
znai da je traio reenje za bolesnika, kako bi potom napustio taj
put i preduzeo odgovarajue mere opreza. Ali to isto popodne, pre
nego to je prethodnica stigla u Hagvej, odigrala se kobna zaseda
koja je odred dovela do bezizlazne situacije.
Nekoliko dana kasnije, u kanjonu Jura, poveo je svoju poslednju
bitku.
Duboko potresa podvig koji je izvela ova aica revolucionara.
Sama borba protiv neprijateljske prirode u kojoj su razvijali akciju
predstavlja neprevazienu stranicu herojstva. Nikad u istoriji tako
mali broj ljudi nije pristupio tako divovskom zadatku. Vera i
potpuno uverenje da e ogromna revolucionarna mo naroda
Latinske Amerike moi da se razbudi, poverenje u sebe same i
odlunost kojom su se predali tom cilju daju nam pravu dimeziju
tih ljudi.
Jednog dana e je rekao gerilcima u Boliviji: Ovakva borba
prua nam priliku da postanemo revolucionari, to je najvii stupanj
ljudskog roda, ali takoe nam omoguuje da poloimo ispit
ovenosti; oni koji ne mogu da dosegnu ta dva stupnja treba to i da
kau i da napuste borbu.
Oni koji su se do poslednjeg borili s njim postali su nosioci tih
laskavih odreenja. Oni simbolizuju tip revolucionara i ljudi koje
istorija u ovom asu poziva na jedan odista teak i sloen posao:
revolucionarni preobraaj Latinske Amerike.
Neprijatelj junaka prve borbe za nezavisnost bila je dekadentna
kolonijalna vlast. Dananji revolucionari pred sobom imaju
neprijatelja koji je najvea sila imperijalistikog sveta, opremljenog
najsavremenijom tehnikom i industrijom. Taj neprijatelj nije samo
organizovao i opremio jednu armiju u Boliviji, gde je narod bio
sruio prethodnu represivnu vojsku i odmah je snabdeo
naoruanjem i vojnim savetnicima za borbu protiv gerile, nego

prua vojnu i tehniku pomo i svim ostalim snagama represije na


kontinentu. Kada te mere nisu dovoljne, pristupa direktnoj
intervenciji svojih trupa, kao to je bio sluaj sa Santo Domingom.
Borba protiv takvog neprijatelja iziskuje takve revolucionare i
takve ljude kakve je upravo e opisao. Bez tog tipa revolucionara i
ljudi, spremnih da urade ono to su oni uradili; bez sranosti da se
suoe sa ogromnim preprekama kakve su se pred njih ispreile; bez
odlunosti i da poginu, odlunosti koja je njih stalno pratila; bez
dubokog uverenja u opravdanost njihove stvari i bez nepokolebljive
vere u nepobedivu snagu naroda, vere koju su oni negovali pred
silom kakav je jenkijevski imperijalizam, iji su vojni, tehniki i
ekonomski resursi i te kako primetni u celom svetu osloboenje
naroda ovog kontinenta nee biti ostvareno.
I sam narod Sjedinjenih Drava poinje da stie svest o
udovinoj politikoj nadgradnji koja upravlja njihovom zemljom
tako da ona vie nije ona idilina graanska republika koju su njeni
osnivai ustanovili pre skoro dvesta godina, i u rastuem stepenu
trpi
moralno
divljatvo
tog
iracionalnog,
otuujueg,
dehumanizovanog i brutalnog sistema koji i meu pripadnicima tog
naroda ubira sve vei broj rtava svojih agresorskih ratova,
politikih zloina, korenitih zastranjivanja, svoje sebine
hijerarhizacije ljudskog bia i svog odvratnog rasipnitva
ekonomskih, naunih i ljudskih resursa zarad reakcionarnog i
represivnog vojnog aparata, u svetu u kome tri etvrtine
stanovnitva ivi u gladi i nerazvijenosti.
Ali samo bi revolucionarni preobraaj Latinske Amerike
omoguio narodu Sjedinjenih Drava da svede sopstvene raune s
tim istim imperijalizmom, kao to bi rastua borba tih naroda protiv
imperijalistike politike u jednakoj meri mogla da ga pretvori u
odlunog saveznika revolucionarnog pokreta u Latinskoj Americi.
A ako ovaj deo hemisfere ne proe kroz duboki revolucionarni
preobraaj, ogromna razlika i neravnotea koja je poetkom veka
nastala izmeu nacije u usponu koja se ubrzano industrijalizovala,
uporedo s penjanjem do imperijalnih vrhova shodno zakonitostima

same drutvene i ekonomske dinamike, i snopa slabih zemalja u


stagnaciji, podvrgnutih sprezi feudalnih oligarhija i njihovih
reakcionarnih vojski u balkanizovanom ostatku amerikog
kontinenta, bie bledi odraz ne samo sadanje neuravnoteenosti u
ekonomiji, nauci i tehnici nego uasnog nesrazmera koji e, sve
ubrzanijim koracima, za dvadesetak godina, imperijalistika
nadgradnja nametnuti narodima Latinske Amerike.
Idui tim putem, mi smo osueni da budemo jo siromaniji, jo
slabiji, jo zavisniji i jo vei robovi tog imperijalizma. Ova tmurna
perspektiva jednako pogaa nerazvijene narode Azije i Afrike.
Ako se industrijalizovane i prosveene nacije Evrope, sa svojim
zajednikim tritem i svojim nadnacionalnim naunim institucijama
zamisle nad mogunou da izgube korak i sa strahovanjem
posmatraju mogunost da i same postanu ekonomske kolonije
jenkijevskog imperijalizma ta budunost nudi narodima Latinske
Amerike?
Ako pred slikom ove realne i neosporne situacije, koja odista
pogaa sudbinu naih naroda, neki liberal ili buroaski reformista,
ili neki brbljivi kvazirevolucionar, nesposoban za akciju, ima
odgovor koji ne prolazi kroz duboki i hitni revolucionarni
preobraaj, i to tako da obuhvati sve moralne, materijalne i ljudske
snage u ovom delu sveta, lansirajui ih napred ne bi li se
nadoknadila vekovna ekonomska i naunotehnika a sve vea
zaostalost u odnosu na industrijalizovani svet, iji smo obveznici i
iji emo to sve vie biti, naroito Sjedinjenih Drava; i da pored
obrasca, nadene magini put kojim da se to postigne, a da to nije
onako kako je e zamiljao, tako da budu poieni i despoti, i
oligarsi, i politikanti, to e rei: sluge i jenkijevski monopoli, to e
rei: gospodari, i ako to obavi onom hitnom neodlonou koje
okolnosti zahtevaju neka taj digne ruku da protivrei eu.
Poto uistinu niko nema astan odgovor niti doslednu akciju koja
bi nudila realnu nadu za gotovo trista miliona ljudi koji ine
stanovnitvo Latinske Amerike, svojom zapanjujuom veinom
pustono siromano, a koje e za etvrt veka biti dvaput brojnije,

tako da e biti eststo miliona ljudi s jednakim pravom na materijalni


ivot, na kulturu i na civilizaciju, onda bi najpristojnije bilo da se
uuti pred gestom ea i onih koji su pali s njim hrabro branei svoje
ideje, jer podvig koji je ova aica izvela, voena plemenitim
idealom izbavljenja jednog kontinenta, ostae najvii dokaz onoga
to volja, junatvo i ljudska veliina mogu. To je primer koji e
obasjati savesti i koji e stolovati borbom naroda Latinske Amerike,
jer herojski eov krik stii e do prijemivog uveta siromanih i
obespravljenih za koje je on i ivot dao, i mnoge ruke e posezati za
orujem kako bi izvojevale konano osloboenje.
Sedmog oktobra e je zapisao svoje poslednje redove. Narednog
dana, u 13.00, u tesnom kanjonu gde je nameravao da saeka no
kako bi slomio obru, brojna neprijateljska trupa obruila se na njih.
Malobrojno ljudstvo koje je tih dana sainjavalo odred junaki se
borilo do sumraka sa individualnih pozicija smetenih po koritu
kanjona i po njegovim gornjim obodima protiv mase vojnika koji su
ih opkoljavali i napadali. Nema nijednog preivelog borca iz pozicija
najbliih eu. Kako je pored njega bio lekar, ije je teko
zdravstveno stanje ve pomenuto, kao i jedan peruanski borac koji
je takoe bio u ravom fizikom stanju, sva je prilika da se e
maksimalno zaloio za to da titi povlaenje tih drugova do
bezbednijeg mesta, dok nije i sam ranjen. Lekar nije ubijen u tom
okraju, nego nekoliko dana kasnije, i to nedaleko od kanjona Jura.
Strmine stenovitog i razuenog tla inile su veoma tekim a
ponekad i nemoguim vizuelni kontakt izmeu samih gerilaca. Oni
to su poziciju branili kod drugog ulaza u kanjon na vie od stotinak
metara od ea, meu njima Inti Peredo, odoleli su napadu sve do
sumraka, kad su uspeli da se oslobode neprijatelja i da se upute ka
prethodno dogovorenoj taki okupljanja.
Utvreno je da se e borio ranjen sve dok jedan metak nije
razneo i uinio potpuno neupotrebljivom njegovu puku M-2. Pitoj
koji je nosi bio je bez arera. Ove neverovatne okolnosti
objanjavaju zato su uspeli da ga se dokopaju ivog. Rane na
nogama nisu mu dozvoljavale da hoda bez pomoi, ali nisu bile

smrtonosne.
Poto je prebaen do naselja Igera, ostao je u ivotu jo nekih 24
asa. Odbio je da se ijednom reju raspravlja sa onima koji su ga
uhvatili, a pijani oficir koji je pokuao da ga ponizi dobio je amar
posred lica.
U La Pazu su se sastali Barijentos, Ovando i druge visoke vojne
stareine i hladnokrvno su odluili da bude ubijen. Poznate su
pojedinosti naina na koji su pristupili ostvarenju gnusnog dogovora
u seoskoj koli Igerasa. Major Migel Ajoroa i pukovnik Andres Seli,
renderi koji su proli kroz jenkijevsku obuku, izdali su uputstva
podoficiru Mariju Teranu kako bi zapoeo smaknue. Kada je ovaj,
potpuno pijan, uao u prostoriju, e koji je uo pucnje kojima su
upravo usmrtili jedog bolivijskog i jednog peruanskog borca a
videvi da delat okleva, odluno mu je rekao: Pucajte! Nemojte se
plaiti! Ovaj se povue, i opet je bilo potrebno da mu nadreeni
Ajoroa i Seli ponove naredbu, koju je potom i ispunio, ispaljujui u
njega, od pojasa nadole, itav jedan mitraljeski rafal. Ve je bila
putena u opticaj verzija da je e umro nekoliko sati posle bitke pa
su zbog toga egzekutori imali nalog da ne pucaju u prsa ni u glavu,
da ne bi napravili smrtonosne rane. Time je okrutno produena
eova agonija, dok ga jedan porunik takoe pijan pucnjem iz
pitolja u levi bok nije dokrajio. Takav postupak brutalno odudara
od potovanja koje je e, bez ijednog izuzetka, pokazao prema
ivotu zarobljenih oficira i vojnika bolivijske vojske.
Preostali asovi njegovog iskustva u vlasti prezrenih neprijatelja
bili su svakako veoma gorki za njega; ali niko nije bio bolje
pripremljen od ea da se nosi i s takvim iskuenjem.
Nain na koji je do nas doao ovaj Dnevnik za sada ne moe da
bude obelodanjen; neka bude dovoljno to emo rei da za to nije
zatraena nikakva novana nadoknada. Dnevnik sadri sve beleke
koje je e napisao od 7. novembra 1966, kada je stigao do reke
Njakauazu, do 7. oktobra 1967, uoi bitke u kanjonu Jura. Nedostaje
nekoliko stranica koje jo nisu u naem posedu, ali budui da se one
odnose na datume u kojima se nisu odigrali vaniji dogaaji,

sadrina Dnevnika nije niim poremeena.


Iako dokument po sebi nije ostavljao nikakvu sumnju u vezi sa
svojom autentinou, svi fotostati su podvrgnuti rigoroznom
ispitivanju kako bi se potvrdila ne samo pomenuta autentinost
nego i svaka mogua izmena, ma kako mala moda bila. Osim toga,
podaci su uporeeni s dnevnikom jednog od preivelih gerilaca, pri
emu su oba dokumenta bila podudarna u svim segmentima.
Podrobna svedoanstva ostalih preivelih koji su bili svedoci svakog
dogaaja, doprinela su isto tako potvrivanju verodostojnosti. Dolo
se do apsolutne izvesnosti da su sve fotokopije verne originalnim
stranicama eovog Dnevnika.
Naporan je bio rad na odgonetanju sitnog i oteanog rukopisa,
to je uinjeno uz vredno uee njegove brane drugarice Aleide
Mar de Gevara.
Dnevnik e manje-vie istovremeno biti objavljen u Francuskoj, u
izdavakoj kui Fransoa Maspero; u Italiji, kod Feltrinelija; u
Nemakoj, kod Trikont Verlaga; u SAD, u izdanju Ramparts
magazine, u Francuskoj, na panskom jeziku, u ediciji Ruedo
Iberiko; u ileu, u asopisu Punto Final; u Meksiku, kod izdavaa
Siglo XXI i u drugim zemljama.
Hasta la victoria siempre! [Do pobede zauvek!]
Fidel Kastro
[1968]

EOV DNEVNIK IZ BOLIVIJE

Novembar 1966
7. novembar
Danas poinje nova etapa. Uvee smo stigli na imanje. Put manjevie dobar. Poto smo Paungo1{2} i ja, propisno prerueni, doli
preko Koabambe, uspostavili smo kontakte i putovali dipom, dva
dana s dva vozila.
Ve blizu imanja zaustavili smo motore i samo jedno vozilo je
ulo kako ne bismo pobudili sumnje oblinjeg vlasnika{3}, koji zucka
da nam je namera da proizvedemo kokain. Zanimljiv podatak:
nedokuivi Tumaini2 oznaen je kao hemiar grupe. Nastavljajui
prema imanju, na drugom putovanju, Bigotes3, koji je upravo bio
doznao moj identitet, umalo da se prevrne niz liticu: dip mu se
zaglavio nad samim ambisom. Prepeaili smo nekih 20 kilometara, i
posle ponoi stigli na imanje, gde su tri partijska poslenika.
Bigotes je izrazio spremnost da sarauje s nama4, ta god uradila
Partija, ali ostaje veran Monheu5, koga potuje i izgleda voli. Prema
njegovom miljenju, i Rodolfo6 bi bio spreman, isto kao i Koko7, ali
treba se zaloiti da se Partija odlui na akciju. Zamolio sam ga o
tome nita ne kae Partiji sve do Monheovog dolaska iz Bugarske te
da nam pomogne, i on je obe stvari prihvatio.
8. novembar
Dan smo proveli u ipraju, na svega stotinak metara od kue,
pored potoka. Na nas kidisali rojevi sitnih ali vrlo dosadnih napasti,
iako ne ujedaju. Za sada ih ima nekoliko vrsta: jagvasa, hehen,
mariki, moskito i krpelj.
Bigotes izvue svoj dip uz Algaranjazovu pomo i obea da e
od njega kupiti neto svinja i kokoaka.
Mislio sam da opiem peripetije, ali sam to ostavio za iduu
nedelju, kada oekujemo da nam se pridrui druga grupa.

9. novembar
Dan bez novosti. S Tumainijem smo poli u izvidnicu pratei tok
reke Njakauazu (u stvari, potoka){4}, ali nismo stigli do ua. Ona
tee uskim koritom a oblast joj je po svemu sudei retko poseena.
Uz odgovarajuu disciplinu, moe se tamo due ostati.
Po podne nas je jaka kia isterala iz ipraja prema kui. Izvukao
sam iz tela 6 krpelja.
10. novembar
Paungo i Pombo8 poli u izvidnicu zajedno sa Serafinom, jednim
od bolivijskih drugova. Stigoe dalje od nas i naoe mesto gde se
potok rava, mali klanac koji se ini pogodnim. Po povratku ostae
da lenare u kui a video ih je Algaranjazov voza, koji dovede ljude
to su kod njega pazarili. Propisno sam ih izgrdio i odluili smo da
se sutra prebacimo u ipraje, gde emo napraviti trajan logor.
Tumaini moe da se pokazuje jer ga ve poznaju i on e proi kao
jo jedan radnik na imanju. Ovo se brzo pogorava; treba da vidimo
da li e nas pustiti da makar dovedemo svoje ljude. S njima u biti
mirniji.
11. novembar
Dan bez novosti proveden u novom logoru, s druge strane kue,
gde spavamo.
Poasti su nesnosne pa moramo preko viseih leajeva da se
titimo mreom (koju samo ja imam) protiv komaraca.
Tumaini ode da poseti Algaranjaza i pokupova od njega razne
stvari: kokoke, urke. Izgleda da on jo ne sumnja previe.
12. novembar
Dan bez ikakvih novosti. Malo smo izvidili teren na kojem emo

napraviti logor kada stignu njih estorica iz druge grupe. Odabrano


mesto je na nekih 100 metara od poetka krevine, iznad brdaca, a
u blizini se nalazi udubljenje u kojem mogu da se iskopaju rupe za
uvanje namirnica i drugih stvari. Trebalo bi ve da pristigne prva
od tri grupe od po dva vojnika, kako se druga grupa podelila.
Krajem nedelje koja poinje treba da stignu na imanje. Kosa mi
raste, mada mi je proreena, a sede vlasi postaju plave i nestaju;
nie mi brada. Za koji mesec opet u liiti na sebe.
13. novembar
Nedelja. Neki lovci prolaze kroz nae stanite; Algaranjazovi
nadniari. Tu su brani, mladi, neoenjeni; idealni za regrutovanje,
gaje koncentrovanu mrnju prema gazdi. Izvestie da na 8 milja, uz
reku, ima kua, i da reka ima nekoliko jaraka s vodom. Nema
drugih novosti.
14. novembar
Nedelju
dana
logorovanja.
Paungo
deluje
pomalo
neprilagoeno i utueno, ali mora da se povrati. Danas smo zapoeli
kopanje kako bismo napravili tunel i u njega stavili sve to moe da
bude kompromitujue; zabauriemo ga granjem i trudiemo se da
ga to vie odbranimo od vlage. Gotova je jama od metar i po, sad
poinje tunel.
15. novembar
I dalje smo oko tunela; pre podne Pombo i Paungo, po podne
Tumaini i ja. U est po podne, kad prekidamo posao, tunel je ve bio
dubok 2 metra. Sutra emo ga dovriti i u njemu ostaviti sve
kompromitujue stvari. Tokom noi kia me je naterala da
pobegnem sa svog viseeg leaja, koji se kvasi, jer je najlon premali.
Nema drugih novosti.
16. novembar

Tunel je zavren i zakamufliran: treba samo i put da prikrijemo.


Preneemo stvari u svoju kuicu i sutra emo ih staviti unutra. Ulaz
emo zatvoriti upletenim granjem i blatom. ema ovog tunela vodi
se pod brojem 1 i nalazi se u dokumentu 1. Ostalo, bez novosti. Od
sutra razumno moemo da oekujemo novosti iz La Paza.
17. novembar
U tunelu su lanci koji bi mogli da budu kompromitujui za one
u kui, kao i neto hrane u limenkama, i sve je dosta dobro
zabaureno.
Nikakvih vesti nije bilo iz La Paza. Momci u kui su
porazgovarali sa Algaranjazom, od koga pokupovae neke stvari, a
ovaj ponovo traio da uestvuje u proizvodnji kokaina.
18. novembar
Bez novosti iz La Paza. Paungo i Pombo ponovo ispitali potok
ali nisu previe ubeeni da bi to bio pogodan logor. U ponedeljak
emo ga ispitati s Tumainijem. Algaranjaz je doao da popravi put
kako bi vadio kamenje iz reke i proveo je dosta vremena u tom
poslu. Po svemu sudei, ne sluti nae prisustvo ovde. Sve se
jednolino odvija; komarci i krpelji poinju da stvaraju neugodne
rane na zaraenim ubodima. Hladnoa se pomalo osea u zoru.
19. novembar
Bez novosti iz La Paza. Bez novosti ovde; pritajili smo se jer je
subota, a tad se lovci vrzmaju.
20. novembar
U podne su stigli Markos9 i Rolando10. Sada nas je estorica.
Odmah se pristupilo zgodama s puta. Toliko su oduili s dolaskom
jer im je obavetenje stiglo tek pre nedelju dana. Oni su najbre
putovali preko Sao Paula. Do idue nedelje ne treba ni oekivati da

stignu ostala etvorica.


S njima je doao Rodolfo, koji je na mene ostavio veoma dobar
utisak. Izgleda da je on reeniji od Bigotesa da raskrsti sa svime.
Papi11 ga izvestio o mom prisustvu, kao i Koko, krei time
instrukcije; reklo bi se, sluaj ljubomornog utrkivanja oko autoriteta.
Pisao sam Manili{5} s ponekim preporukama (dokumenti I i II), a
Papi je odgovarao na njihova pitanja. Rodolfo se vratio u zoru.
21. novembar
Prvi dan proirene grupe. Dosta je kie palo i premetaj na novu
kotu stajao nas je propisnog kvaenja. Ve smo instalirani.
Ispostavilo se da je ator u stvari kamionska cirada koja proputa
vodu, ali ipak malo titi. Mi imamo svoje visee leajeve s najlonom.
Prispelo je jo malo oruja; Markos ima garand, Rolando e dobiti
M-1 iz magacina. Horhe je ostao s nama, ali u kui; tamo e
upravljati radovima na poboljanju imanja. Rodolfu sam zatraio
agronoma od poverenja. Nastojaemo da ovo potraje to due.

22. novembar
Tuma, Horhe i ja smo obili reku (Njakauazuu) da ispitamo
otkriveni potok. Zbog jueranje kie, reka je bila neprepoznatljiva i
dosta smo se namuili da stignemo do eljenog mesta. To je potoi
ije je ue dobro skriveno, pa kad se valjano podesi, moe da
poslui za trajni logor. Vratili smo se u pola deset nou. Ovde bez
novosti.
23. novembar
Postavili osmatranicu sa koje se vidi kua na imanju kako bismo
blagovremeno znali da li je neko doao neto da pretrai ili su
posredi drugi nezvani gosti. Poto dvojica idu u izvianje, ostali
imaju po tri sata na strai. Pombo i Markos e ispitati teren oko
naeg logor, do potoka koji je nabujao.

24. novembar
Pao i Rolando otili da ispitaju okolinu reke; sutra treba da se
vrate.
U toku noi dva Algaranjazova nadniara banula su kao usput.
Neoekivana poseta. Nije bilo nieg neobinog, samo to nije bilo
Antonija, koji je poao sa izviaima, a ni Tume, koji zvanino
pripada kui. Izgovor: lov. Aliuin{6} roendan.
25. novembar
Sa osmatranice javili da je stigao neki dip s dva ili tri putnika.
Ispostavilo se da je to sluba za borbu protiv malarije; otili su im
su izvadili uzorke krvi. Pao i Rolando stigli uvee, veoma kasno.
Pronali potok s karte i ispitali ga, uz to su pratili glavni tok reke
dok nisu pronali naputena polja.

26. novembar
Poto je subota, svi smo ostali u logoru. Zamolio sam Horhea da
na konju krene da vidi dokle stie reka; nije bilo konja pa je poao
peice da zatrai jedan od Don Remberta12 (na 20-om ili 25-om km).
Uvee ga nije bilo nazad. Bez novosti iz La Paza.
27. novembar
Horhe se i dalje nije pojavljivao. Naredio sam da se straa dri
cele noi, ali je u 9.00 stigao prvi dip iz La Paza. S Kokoom su stigli
Hoakin13 i Urbano14, kao i jedan Bolivijac: Ernesto, student
medicine15. Koko se vratio da dovede Rikarda sa Braulijem16 i
Migelom17, i jo jednim Bolivijcem, Intijem18, koji takoe hoe da
ostane. Sada nas ima 12, uz Horhea koji glumi vlasnika imanja;
Koko i Rodolfo preuzee uspostavljanje kontakata. Rikardo preneo
neprijatnu vest: Kinez19 je u Boliviji i hoe da poalje 20 ljudi i da me

vidi. To stvara neprilike jer emo internacionalizovati borbu pre


nego to budemo mogli da raunama na Estanislaoa. Dogovorili smo
se da u ga poslati u Santa Kruz i da e ga tamo Koko pokupiti da bi
ga doveo ovamo. Koko je u zoru poao s Rikardom, koji e preuzeti
drugi dip da bi produio do La Paza. Koko mora da svrati kod
Remberta da se raspita o Horheu. U preliminarnom razgovoru sa
Intijem, ovaj smatra da se Estanislao nee pobuniti, ali izgleda kao
da je i inae za to da presee vezove.
28. novembar
Ujutro se Horhe nije pojavio a ni Koko se nije vratio. Potom su
stigli, a sve to se desilo, eto, zadrao se kod Remberta.
Pomalo neodgovorno. Po podne sam okupio bolivijsku grupu da
izloim peruanski predlog da se poalje 20 ljudi, i svi se sloie da
dou, ali tek poto akcije zaponu.
29. novembar
Poli da istraimo reku i potok gde e biti na sledei logor.
Tumaini, Urbano, Inti i ja smo sainjavali tu grupu. Potok je veoma
bezbedan ali i veoma mraan. Pokuaemo da naemo drugi koji je
na sat vremena. Tumaini je pao i izgleda da ima prelom kostiju
stopala. Uvee smo stigli u logor, poto smo izvrili merenje reke.
Ovde bez novosti; Koko je poao u Santa Kruz da saeka Kineza.
30. novembar
Markos, Pao, Migel i Pombo su poli s nalogom da izvide jedan
udaljeni potok; treba da budu dva dana u putu. Dosta je kie palo. U
kui, bez novosti.
Mesena analiza
Sve je dosta dobro ispalo: moj dolazak bez problema; pola ljudi
takoe je ovde; ni oni nisu imali neprilika, mada su stigli sa izvesnim

zakanjenjem; glavni Rikardovi saradnici bore se protiv svih


nezgoda i tekoa. Izgleda da e sve biti dobro u ovoj zabaenoj
oblasti, gde sve ukazuje na to da emo praktino moi da ostanemo
koliko naemo za shodno. Planovi: da saekamo ostatak ljudi, da
poveamo broj Bolivijaca barem na 20 i da ponemo da delujemo.
Treba jo da saznamo kakva je Monheova reakcija i kako e se
poneti Gevarini ljudi.

Decembar 1966
1. decembar
Dan proe bez novosti. Uvee stigli Markos i njegovi drugovi, i
obili i vie nego to je bilo reeno jer su se ratrkali po brdima. U
dva ujutru me izvestili da je Koko stigao s jednim drugom20;
ostavljam to za sutra.
2. decembar
Kinez je rano stigao, sav rasprian. Proveli smo dan
razgovarajui. Sutina: otii e na Kubu i lino e izvestiti o situaciji,
za dva meseca moi e da se pridrue petorica Peruanaca, to e
rei poto ponemo da delujemo. Za sada e doi dvojica, jedan
radio-tehniar i jedan lekar, koji e neko vreme biti s nama. Zatraio
je oruje i pristao sam da mu dam jednu BZ, nekoliko mauzera i
granata, kao i da se za njih kupi jedan M-1. Takoe sam odluio da
im pruim podrku kako bi poslali petoricu Peruanaca da uspostave
vezu za prebacivanje oruja do oblasti blizu Puna, s druge strane
Titikake. Ispriao mi o svom delovanju u Peruu, izloio ak i smeo
plan za osloboanje Kaliksta21, plan koji mi se ini pomalo
nerealnim. Misli da nekoliko preivelih gerilaca deluje u zoni, ali da
ne zna to tano, jer se do te zone nije moglo stii.
Ostatak razgovara se vie odnosio na svakojake zgode. Oprostio
se jednako poletno kad je poao u La Paz; nosi nae fotografije.
Koko ima uputstva da pripremi kontakt sa Sanezom22 (koga u
kasnije videti) i da kontaktira efa informisanja u Predsednitvu, koji
se ponudio da mu prosledi informacije jer je Intijev zet. Mrea je jo
uvek u povoju.
3. decembar
Bez novosti. Nema kretanja jer je subota. Trojica nadniara sa

imanja idu u Laguniljas po bakaluk.


4. decembar
Bez novosti. Sve mirno jer je nedelja. Odrao sam predavanje o
naem odnosu prema Bolivijcima koji e doi, i prema ratu.
5. decembar
Bez novosti. Mislili da krenemo, ali kia nije stala. Usledila mala
uzbuna zbog Loroove pucnjave bez prethodne najave.
6. decembar
Poli da zaponemo drugu jamu kod prvog potoka. Apolinar,
Inti, Urbano, Migel i ja inimo grupu. Migel zamenjuje Tumu, koji se
nije oporavio od svog pada. Apolinar je predoio da eli da se
prikljui gerili ali da treba da sredi neke privatne stvari u La Pazu;
reeno mu je da moe, ali da mora malo da prieka. Oko 11.00 stigli
smo do potoka, napravili smo neupadljivu stazu i pretraili okolinu
kako bismo nali pogodno mesto za sklonite, ali sve je go kamen, a
korito isuenog potoka takoe je od samog kamenja. Ostavili smo
izvianje za sutra; Inti i Urbano poli su da moda ulove kakvu
divlja jer hrana je vrlo oskudna a s njome moramo da izguramo do
petka.
7. decembar
Migel i Apolinar lokalizovali pogodno mesto i prionuli na tunel;
alatke su neprikladne. Inti i Urbano se vratie neuraena posla, ali
predvee Urbano ulovi jednu urku svojom M-1, poto smo ve
imali hranu, ostavili smo je za sutranji doruak. U stvari, danas se
navrava prvi mesec kako smo ovde, ali, poto je pogodnije, pregled
u praviti na kraju svakog meseca.
8. decembar

Sa Intijem otili do stene koja se uzdie iznad potoka. Migel i


Urbano nastavili da kopaju jamu. Po podne, Apolinar je odmenio
Migela. Predvee stigli Markos, Pombo i Pao, ovaj veoma okasneo i
umoran. Marko me zamolio da ga povuem iz prethodnice ako mu
se ne pobolja stanje. Obeleio sam put do jame koji se nalazi na
emi II. Ostavio sam im najvanije zadatke koje treba da obave
tokom svog boravka. Migel e ih preuzeti a mi emo se sutra vratiti.
9. decembar
Polako se ujutru vratili i stigli oko 12.00. Pao je dobio nareenje
da ostane kada se grupa vrati. Pokuavamo da uspostavimo kontakt
s logorom 2, ali nismo uspeli. Nije bilo drugih novosti.
10. decembar
Dan proe bez novosti, osim to je u kui ispeen prvi domai
hleb. Porazgovarao sam sa Horheom i Intijem o nekim neodlonim
zadacima. Nije bilo novosti iz La Paza.
11. decembar
Dan proe bez novosti ali uvee se pojavio Koko s Papijem.
Doveo je Alehandra23 i Artura24, a i jednog Bolivijca, Karlosa25. Po
obiaju, drugi dip je zastao usput. Potom su doveli Lekara, Moroa26
i Benignoa27, i dvojicu Bolivijaca, pripadnika etnie grupe Kamba{7}28
sa imanja Karanavija{8}. No proe u uobiajenim zgodama s puta,
sa osvrtom na Antonija29 i Feliksa30, kojih jo nema a ve je trebalo
da budu tu. Raspravljalo se s Papijem, i odlueno je da mora da
putuje jo dva puta da bi doveo Renana31 i Tanju32. Kue i skladita
e biti rasprodati, od toga e se Sanezu dati 1.000 pesa pomoi. On
e zadrati kamionet, jedan dip emo prodati Tanji, a drugi emo
mi zadrati. Treba jo jednom otii po oruje pa sam mu naredio da
sve utovari u jedan dip kako ne bi bilo zadravanja kod pretovara
jer tada moe jo i lake da bude otkriven. Kinez krenuo za Kubu,

naizgled sav oduevljen, i namerava da nam doe ovamo im se


vrati. Koko je ostao ovde da bi iao u Kamiri po namirnice a Papi
poe u La Paz. Desio se opasan incident: lovac iz Valjegrandea33
otkrio je na zemlji otisak nekog od nas, video je tragove, navodno je
video i nekoga od nas i ak je pronaao rukavicu koju je Pombo bio
izgubio. To menja nae planove i treba da budemo znatno oprezniji.
Taj lovac e sutra poi sa Antoniom da mu pokae gde je postavio
svoje zamke za ante{9}. Inti mi je izrazio svoje rezerve u odnosu na
studenta Karlosa koji, kako je stigao, tako je pokrenu raspravu o
kubanskom ueu, a pre toga jo bee izjavio da nee nikuda bez
uea Partije. Rodolfo ga je poslao jer ree da je sve to samo
pogrena interpretacija.
12. decembar
Obratio sam se celoj grupi, odrao im vakelu o stvarnosti rata.
Posebno sam se zadrao na jedinstvu komande i na disciplini, a
Bolivijce sam upozorio na odgovornost koju preuzimaju krei
disciplinu svoje Partije prilikom zauzimanja drugaije linije. Odredio
sam ta e ko da radi: Hoakin e biti zamenik vojnog komandanta;
Ronalndo i Inti komesari, Alehandro naelnik taba; Pombo
naelnik za slube; Inti za finansije; Njato snabdevanje i
naoruanje; Moro, za sada, u sanitetskoj slubi.
Rolando i Braulio poli da prenesu grupi da tamo ostane mirna, u
oekivanju da lovac iz Valjegrandea postavi svoje zamke ili obavi
svoje istraivanje sa Antoniom. Uvee su se vratili; zamka nije
daleko. Napili su Valjegrandeanca i on je u toku noi otiao, sav
razdragan s bocom singanija{10} u sebi. Koko se vratio iz
Karanavija, gde je pokupovao neophodne namirnice, ali su ga videli
neki iz Laguniljasa koji se iznenadie koliinama.
Neto kasnije stigao je Markos s Pomboom. Prvi je rasekao
arkadu dok je cepao drva; stavljene su mu dve kope.
13. decembar

Hoakin, Karlos i Lekar poli su da se pripoje Rolandu i Brauliju.


Pombo ih isprati, s tim da se danas odmah vrati. Naredio sam da se
staza prekrije i da se napravi druga, koja, odvajajui se od prve,
dopire do reke, i tako je uspeno uraeno da su Pombo, Migel i
Pao zalutali prilikom vraanja, pa su se vratili pored reke.
Porazgovarano je sa Apolinarom, koji e otii na nekoliko dana u
svoju kuu u Vijai, i dato mu je novca za porodicu, poruujui mu
da nikome nita ne kae. Koko se oprosti predvee, ali u 3.00 je dat
znak za uzbunu jer se zaue zviduci i buka a kerua je lajala; bio je
to on, zalutao na brdu.
14. decembar
Dan bez novosti. Valjegrandeanac svrati do kue da pogleda
zamku, jer ju je jue postavio, suprotno onome to bee ranije kazao.
Pokazan je Antoniju raien put na brdu kako bi njime poveo
Valjegrandeanca i tako otklonio sumnje.
15. decembar
Bez novosti. Preduzete su mere predostronosti za polazak
(osmorica) da se najzad smestimo u logoru 2{11}.
16. decembar
Pombo, Urbano, Tuma, Alehandro, Moro, Arturo, Inti i ja poli
ujutro da bismo ostali; ee natovareni. Put je prevaljen za 3 sata.
Rolando je ostao s nama a Hoakin, Braulio, Karlos i Lekar se
vratie. Karlos se pokazao kao dobar peak i dobar radnik. Moro i
Tuma otkrili reno udubljenje s prilino velikim ribama pa su
nahvatali 17, to je sasvim dovoljno za jedan izdaan obrok; Moro je
ruku povredio oko jednog bagrea{12}. Potraeno je mesto gde e da
se iskopa dopunska jama, jer prva je gotova i aktivnosti su
obustavljene do sutra. Moro i Inti pokuali da ulove antu pa su
krenuli da provedu no u vrebanju.

17. decembar
Moro i Inti ulovili samo divlju urku. Mi Tuma, Rolando i ja
bacili se na iskopavanje dopunske jame, koja moe da bude gotova
sutra. Arturo i Pombo ispitali mesto gde bi postavili radio-stanicu a
potom se bacili na popravku prilaznog puta, koji je u prilino
jadnom stanju. Uvee poela kia i nije stala do jutra.
18. decembar
Dan je i dalje kiovit ali jama je nastavljena, jo samo malo pa e
imati predvienih 2,5 m. Pretraili smo jedan breuljak da bismo
instalirali radio-stanicu. Izgleda dosta dobro, ali probe tek treba to
da potvrde.
19. decembar
I danas je bilo kiovito pa nije bilo za peaenje, ali oko 11.00 su
stigli Braulio i Njato s vestima da reka moe da se pree mada je
duboka. Kad smo krenuli, sreli smo Markosa i njegovu prethodnicu;
doli da se instaliraju. Preuzee vostvo a nareeno mu je da poalje
od 3 do 5 vojnika, ve prema mogunostima. Hodali smo neto vie
od 3 sata.
Uvee, u dvanaest, stigli Rikardo i Koko, dovodei Antonija i
Rubija (nisu dobili putne karte prolog etvrtka), kao i Apolinara,
koji dolazi da se definitivno prikljui. Uz to, stigao je Ivan, radi
razmatranja itavog niza pitanja.
Praktino, probdeli smo no.
20. decembar
Pristupilo se razmatranju niza pitanja i sve je poelo da se dovodi
u red, kad je u logor, iz logora II stigla grupa kojom Alehandro
rukovodi, s veu da je na putu blizu logora jednim hicem ubijen
jelen, i da je vezan za noge. Hoakin bee proao tuda nekoliko
asova ranije i nita nije o tome kazao. Pretpostavka je da ga je

Valjegrandeanac dovukao donde i da ga je iz nekog razloga odbacio


i pobegao. Sa zadnje strane postavljena je straa i poslata su dva
oveka da uhvate lovca ako se pojavi. Posle nekog vremena stie
vest da je jelen mrtav od ranije, sav ucrvljan, a potom Hoakin
potvrdi da ga bee video. Koko i Loro su doveli Valjegrandeanca da
vidi ivotinju i on izjavi da ju je on ranio danima ranije. Time je
sluaj okonan.
Odlueno je da se ubrzaju kontakti sa ovekom za informacije
koje je Koko smetnuo sa uma i da se porazgovara s Mehijom kako bi
bio veza izmeu Ivana i oveka za informacije. Taj e biti na vezi s
Mehijom, Sanezom, Tanjom i onim iz Partije, za koga ne znam
kako je postavljen. Moe biti da je neko od Viljamontesovih, ali to
treba konkretno utvrditi. Stie telegram iz Manile da Monhe dolazi
s juga.
Uspostavljen je sistem vez, ali nisam zadovoljan jer ukazuje na
otvorenu podozrivost prema Monheu upravo meu njegovim
drugovima.
U jedan po ponoi iz La Paza e javiti da li se ve polo po
Monhea.
Ivan je u prilici da sklapa poslove ali zbog ekog pasoa ne
moe; naredna etapa je da se pobolja isprava i mora da pie Manili
da to drugovi ubrzaju.
Tanja e doi sa sledeom da bi primila instrukcije; verovatno u
je poslati u Buenos Ajres.
Ukratko, odlueno je da Rikardo, Ivan i Koko krenu avionom iz
Kamirija, a da dip ostane ovde. Kad se vrate, telefonom e
razgovarati s Laguniljasom da jave da su tamo; uvee e Horhe da
svrati po novosti pa e ih pokupiti ako bude neto pozitivno. U 1.00
nije primljeno nita iz La Paza. U zoru su krenuli za Kamiri.
21. decembar
Loro mi nije ostavio planove koje je izradio izvia, tako da i
dalje ne znam kakav je put do Jukija. Poli smo ujutro bez problema
na putu. Gledaemo da sve bude ovde do 24. decembra, kada je

predvieno slavlje.
Sreli smo Paoa, Migela, Benignoa i Kambu koji su poli da
donesu radio-ureaj. U pet po podne Pao i Kamba se vratie bez
ureaja, koji sakrie u brdu jer je mnogo teak. Sutra e njih petorica
poi odavde da ga donesu. Zavrena je jama za namirnice; sutra
poinjemo onu za radio-stanicu.
22. decembar
Zapoeli smo jamu za radio. Na poetku veoma uspeno na
mekom zemljitu, ali ubrzo smo naili na vrlo tvrdu kamenu plou
koja nam nije dala da nastavimo.
Doneli su generator, koji je dosta teak, ali nije isproban jer nije
bilo goriva. Loro je javio da ne alje mape jer izvetaj je usmeni pa e
sutra doi da ga preda.
23. decembar
S Pomboom i Alehandrom poli smo da izvidimo vrstu podlogu
s leve strane. Moraemo da probijemo put, ali stie se utisak da bi se
njime moglo ii bez tekoa. Hoakin stie s dva druga javljajui da
Loro nee doi jer mu se jedno svinje otelo pa je poao da ga trai.
Nita nema od obilaska oveka iz Laguniljasa34.
Po podne je doneto prase, dosta krupno, ali nedostaje pie. Loro
je nesposoban ak i za takve stvari, deluje kao da je prilino
nesnalaljiv.
24. decembar
Dan posveen Badnjoj veeri. Neki ljudi su dvaput putovali i
zakasnili, ali na kraju smo se svi okupili i lepo se proveli, iako su
neki malo i preterali. Loro objasni da put oveka iz Laguniljasa nije
bio od koristi i da je jedino izvukao jednu dosta nejasnu zabeleku.
25. decembar

Vraanje poslu, nije bilo putovanja do polaznog logora. Ovaj je


nazvan C26 na predlog bolivijskog lekara. Markos, Benigno i Kamba
poli da ispitaju vrsto tlo s desne strane, po podne se vratili i javili
da su na dva sata od puta videli ogoljenu ravnicu; sutra e stii do
nje. Kamba je dobio groznicu. Migel i Pao napravili nekoliko
puteljaka za zavaravanje s leve strane i prilazni put do radio-jame.
Inti, Antonio, Tuma i ja nastavili smo s kopanjem jame za radio, to
nije nimalo lak posao jer je tlo sam kamen. Odstupnica se pobrinula
da podigne svoj logor i potrai osmatranicu s koje e se nadzirati
obe strane prilaza reci; mesto je ba dobro.
26. decembar
Inti i Karlos poli da istrae teren sve do mesta koje se na karti
vodi kao Juki; taj put po svoj prilici iziskuje dva dana. Rolando,
Alehandro i Pombo nastavili su da kopaju jamu, koja je ba tvrda.
Pao i ja poli da pregledamo staze kojima je iao Migel, ne vredi
slediti klisuru. Prilaz u jamu je dosta dobar i teko ga je pronai.
Ubijene su dve zmije, a jue jo jedna; izgleda da ih ima dosta.
Tuma, Arturo, Rubio i Antonio poli su u lov, a Braulio i Njato ostali
na strai u drugom logoru. Doli su s veu da se Loro prevrnuo i s
notom kojom se najavljuje Monheov dolazak. Markos, Migel i
Benigno poli da raiste put po tvrdoj podlozi ali se cele noi nisu
vratili.
27. decembar
S Tumom poli da naemo Markosa, hodali dva i po sata do
poetka jednog klanca koji se sputao s leve strane u pravcu zapada;
pratili smo tragove silazei niz velike stene. Mislio je tim putem da
stigne do logora ali asovi su prolazili i nikako da stigne. Posle pet
po podne stigli do reke Njakauazu, nekih 5 kilometara ispod logora
1, a u 19.00 u logor. Tamo smo saznali da je Markos prolu no
proveo tamo. Nikoga nisam poslao da javi jer sam pretpostavio da
e ih Markos uputiti na put kojim sam i ja iao. Videli smo dip,

dosta oteen; Loro krenu put Kamirija da donese rezervne delove.


Njato kae da je zaspao od umora.
28. decembar
Upravo kada smo polazili prema logoru, Urbano i Antonio su
stizali; traili su me. Markos bee produio s Migelom da bi stigao
do logora preko klisure a jo nije bio stigao; Benigno i Pombo
krenue da me potrae istim putem kojim smo mi ili. Kad sam
stigao u logor, zatekao sam Markosa i Migela kako spavaju na steni
jer nisu uspeli da stignu do logora; Markos mi se poalio zbog
naina na koji su postupili sa mnom. Po svemu sudei, alba se
odnosi na Hoakina, Alehandra i Lekara. Inti i Karlos se vratili a da
nisu pronali nastanjenu kuu; samo jednu, naputenu, koja po svoj
prilici nije ona taka oznaena na mapi kao Juki.
29. decembar
Markos, Migel, Alehandro i ja otili smo na ogoljeno uzvienje da
bismo bolje procenili poloaj. Izgleda da je to Tigrova pampa koja tu
poinje: to je planinski venac ujednaene visine a golih vrhova, na
nekih 1.500 m nadmorske visine. Stenoviti teren s leve strane mora
da se odbaci jer pravi luk ka Njakauazuu. Spustili smo se i stigli u
logor za sat i dvadeset minuta. Osmorica koje teret nije iscrpeo
poslata po namirnice. Rubio i Lekar odmenie Braulija i Njata. Brauli
obavi jo jedan put pre dolaska; taj put iz reke izbija iz renog
kamenja i zalazi u brdo s druge strane, opet kroz kamenje, to znai
da ne ostaju tragovi. Nije se radilo na jami. Loro krenu za Kamiri.
30. decembar
Uprkos kii koja je pala i iznova nabujala reku, njih etvorica su
pola da pokupe preostale stvari u logoru 1, koji je ve raien.
Spolja nema vesti. Njih estorica otila do jame, i iz dva puta su
tamo ostavili sve to je trebalo.
Zemljana pe za hleb nije dovrena jer je blato.

31. decembar
U 7.30 stigao je Lekar i javio da je Monhe ve tu. Poao sam sa
Intijem, Tumom, Urbanom i Arturom. Susret je bio srdaan, ali
napet. U vazduhu je lebdelo pitanje: Zato si doao? S njim je bio
Boanski hleb35, novi regrut, Tanja, koja dolazi po instrukcije, i
Rikardo, koji e ostati.
Razgovor s Monheom zapoeo je od optih stvari ali je ubrzo
preao na njegove temeljne stavove, koji se mogu saeti u tri
osnovna uslova:
1. On e da se povue iz rukovodstva Partije, ali e se potruditi da
ona ostane makar neutralna te da se izvuku kadrovi za borbu.
2. Vojno-politiko rukovodstvo borbe pripalo bi njemu dok se
revolucija odvija na bolivijskoj teritoriji.
3. On e upravljati odnosima s drugim junoamerikim partijama, u
nastojanju da ih dovede do pozicije podrke oslobodilakim
pokretima [kao primer je istakao Daglasa Brava36].
Odgovorio sam mu da prva taka ostaje na njegovoj proceni jer je
on sekretar Partije, mada ja smatram da je njegov stav velika greka.
On je kolebljiv ali i oportunista, a hteo bi da sauva istorijsko ime
onih koji bi morali da budu osueni zbog svog kapitulantskog
dranja. Vreme e mi dati za pravo.
to se tie tree take, nema problema da to pokua, ali bio je
osuen na propast. Traiti od Kodovile37 da podri Daglasa Brava
isto je kao da mu se zatrai da osudi pobunu unutar sopstvene
Partije. Vreme e i tu presuditi.
Drugu taku ne mogu nikako da prihvatim. Vojni ef sam ja i ne
prihvatam nikakve dvosmislenosti u tome. Tu je razgovor zapeo pa
je poeo da se vrti ukrug.
Ostalo je na tome da e da razmisli i porazgovara s bolivijskim
drugovima. Prebacili smo se do novog logora i tamo se obratio
svima predoavajui im izbor da ostanu ili da podre Partiju; svi se

izjasnie za ostanak, i izgleda da ga je to pogodilo.


U 12.00 odrasmo zdravicu na kojoj je on istakao istorijsku
vanost tog datuma. Ja sam odgovorio nadovezujui se na njegove
rei te oznaio taj trenutak kao novi Muriljoov38 pokli u doba
kontinentalne revolucije, i dodao da nai ivoti nita ne znae pred
injenicom revolucije.
Fidel mi poslao priloene poruke.
Mesena analiza
Ekipa Kubanaca je uspeno kompletirana; moral ljudstva je dobar
i samo je tu i tamo manjih problemia. Bolivijci su u redu, mada ih
je malo. Monheovo dranje moe, s jedne strane, da odloi razvoj
stvari, ali s druge, doprinosi tome da se oslobodim politikih
obaveza. Naredni koraci, osim ekanja na jo Bolivijaca, odnose se
na razgovore koje treba obaviti s Gevarom i sa Argentincima
Maurisiom39 i Hozamijem40 [Maseti41 i disidentska partija].

Januar 1967
1. januar
I bez rasprave sa mnom, ujutro mi je Monhe saoptio da se
povlai i da e 8. januara podneti ostavku na rukovodstvo u Partiji.
Prema njegovim reima, njegova misija je okonana. Dok je odlazio,
izgledao je kao neko ko se uputio prema gubilitu. Moj je utisak da
se on, kada je preko Kokoa saznao za moju reenost da ne popustim
u stratekim stvarima, uhvatio te take da bi izdejstvovao rascep,
poto su mu argumenti inae neodrivi.
Po podne sam okupio sve da im rastumaim Monheovo dranje i
najavim da emo uspostaviti jedinstvo sa svima koji budu hteli da
podignu revoluciju, pa sam predoio i teke trenutke i dane moralne
zebnje za Bolivijce; pokuali bismo da im razreimo probleme preko
kolektivnih diskusija ili komesara.
Precizirao sam Tanjin put u Argentinu kako bi se tamo sastala s
Maurisiom i Hozamijem te ih zakazala ovde. Sa Sanezom smo
precizirali njegova zaduenja i odluili smo da Rodolfa, Lojolu42 i
Umberta43 ostavimo u La Pazu, do daljeg. U Kamiri jedna Lojolina
sestra44, a u Santa Kruzu Kalvimonte45. Mito46 e putovati zonom
Sukre da vidi gde e se instalirati. Lojola e biti zaduena za
finansijsku kontrolu i alje joj se 80.000 pesa, od ega je 20.000
namenjeno kaminonu koji Kalvimonte treba da kupi. Sanez e
kontaktirati Gevaru da bi se sastao s njim. Koko e otii u Santa
Kruz da porazgovara s jednim Karlosovim bratom47 kako bi se
primio zaduenja da prihvati njih trojicu koji dolaze iz Havane.
Pisao sam Fidelu poruku koja je dokument CZO#2.
2. januar
Jutro je proteklo u ifrovanju pisma. Ljudi (Sanez, Koko i Tanja)
krenue po podne, kad je Fidel privodio kraju svoj govor. Osvrnuo

se na nas na nain koji nas jo vie obavezuje, ako je to mogue.


U logoru se jedino radilo na jami, ostali pooe po stvari iz prvog
logora. Markos, Migel i Benigno krenue u izvianje put severa. Inti
i Karlos ispitae reku Njakauazu dok nisu naili na ljude, verovatno
u Jukiji. Hoakin i Lekar treba da ispitaju reku Jaki do njenog izvora
ili da naiu na ljude. Svi imaju pet dana maksimalnog roka.
Ljudi stigli u logor sa veu da se Loro nije vratio poto je ispratio
Monhea.
3. januar
Radili smo u jami, da joj napravimo krov: bez uspeha. Sutra treba
da zavrimo. Samo dva oveka su pola po tovar i donela vest da su
sino svi izali. Ostatak drugova se pozabavio krovom iz kuhinje,
ve je gotov.
4. januar
Dan bez naroitih novosti. Ljudi poli po tovar. Mi zavrili krov
jame za vezistu. Morali smo da prekinemo zbog kie.
5. januar
I dalje prenosimo tovar. Bie potrebno jo nekoliko putovanja.
Jama je zavrena sa svim svojim dodacima (mala jama za
postrojenje). Isprobane su puke pozadinskog ljudstva i ponekog iz
sredine; sve ispravne, osim Apolinariove. Stigli svi izviai. Inti i
Karlos ili uz reku Njakauazu da bi pronali ljude. Nali nekoliko
kua, meu njima i dva srednja zemljoposednika, a jedan ivi u
Laguniljasu i ima 150 krava. Tu je neko malo naselje nazvano Iti,
odakle polazi put iz La Eradure do Laguniljasa. Otuda su stigli u
Tikuu, povezanu kamionskim drumom sa Vaka Guzmanom. Vratili
se stazom koja izbija na reku Ikiru, koju emo mi identifikovati kao
Jaki. Kota oznaena kao Juki je mane blizu ovog logora, njegovi
itelji su ga napustili zbog kuge meu grlima. Hoakin i Lekar
nastavili do Ikire sve dok nisu nabasali na nesavladive stene; nisu

naili na ljude, ve na njihove tragove. Markos, Migel i Benigno ili


po vrstom kopnu dok nisu dospeli do nepristupanog mesta,
preseenog velikom stenom.
Imamo novog regruta: malu urku koju je Inti uhvatio.
6. januar
Markos, Hoakin, Alehandro, Inti i ja poli pre podne do
ogoljenog vrstog tla. Tamo sam doneo sledeu odluku: Markos e
pokuati, s Kambom i Paoom, da stigne do Njakauazua s desne
strane, izbegavajui ljude; Migel e, s Brauliom i Anisetom, potraiti
prolaz preko vrstog tla ne bi li uspostavili sredinji put; Hoakin e,
s Benignoom i Intijem, potraiti prolaz do reke Frijas koja, shodno
mapi, tee uporedo s Njakauazuom, s druge strane vrstog tla koje
bi trebalo da bude Tigrova pampa.
Po podne stigao Loro s dve mazge koje kupi za 2.000 pesa; dobar
posao: ivotinje su pitome i snane. Naloeno je da poe po Braulija
i Paoa kako bi onaj mogao da krene sutra; odmenili ih Karlos i
Lekar.
Posle nastave ispalio sam malu paljbu o svojstvima gerile i
potrebi vee discipline te objasnio da se naa misija pre svega sastoji
u tome da stvorimo uzorno jezgro koje e biti kao elik, i na taj
nain objasnio vanost uenja, neophodnog za budunost. Potom
sam sazvao Hoakina, Markosa, Alehandra, Intija, Rolanda, Pomboa,
Lekara, Njata i Rikarda kao odgovorne. Objasnio sam zato je
Hoakin izabran kao drugi, zbog nekih Markosovih propusta koji se
stalno ponavljaju, iskritikovao Hoakinov stav zbog njegovog
incidenta s Markosom na Novoj godini i u nastavku objasnio neke
od zadataka koje treba obaviti da bi se naa organizacija poboljala.
Na kraju mi je Rikardo ispriao incident koji je imao sa Ivanom, u
Tanjinom prisustvu, gde su se uzajamno opsovali pa je Rikardo
naredio Ivanu na izae iz dipa. Neprijatni incidenti meu
drugovima kvare rad.
7. januar

Poli izviai. Gondola{13} je povela samo Alehandra i Njata,


ostali su bili oko internih poslova. Odneto je postrojenje i sve
Arturove stvari, napravljen je dopunski krov za jamu i sreen je
bunar sa vodom a preko potoka je napravljen mosti.
8. januar
Nedelja. Gondola je proirena na 8, doneto je gotovo sve. Loro je
najavio put u Santa Kruz a nije bio predvien, navodno radi opreme
za mazge. Nije bilo nastave, niti bilo koje aktivnosti. Dopalo mi je da
straarim napolju, veoma izloen otrim vremenskim uslovima.
9. januar
Kia pala, sve je mokro. Nadola reka, ne moe da se pree, tako
da nije izvrena smena strae u starom logoru.
Jo jedan dan bez novosti.
10. januar
Izvrena je smena stalne strae starog logora; Rubio i Apolinar
odmenili Karlosa i Lekara. Reka i dalje visoka, iako se smanjuje.
Loro otiao u Santa Kruz i nije se vratio.
S Lekarom (Moroom), Tumom i Antoniom, koji treba da
preuzme logor, popeli se do Tigrove pampe. Tamo sam Antoniju
objasnio ta je njegov zadatak za sutra u ispitivanju mogueg
potoka, smetenog zapadno od naeg logora. Otuda potraili vezu
sa starim Markosovim putem, to smo relativno lako i uspeli.
Predvee stiglo 6 izviaa: Migel s Brauliom i Anisetom, Hoakin s
Benignoom i Intijem. Migel i Braulio uspeli da izvedu odlazak do
reke koja preseca vrsto kopno pa dospeli do mesta pored kojeg se
po svoj prilici nalazi Njakauazu. Hoakin uspeo da sie do reke, koja
je verovatno Frijas, i malo iao uz nju. Izgleda de je to isti put kojim
su ili oni iz druge grupe, to ukazuje na to da su nam mape oajne
jer tu se reke predstavljaju kao da su razdvojene masivom i kao da
se odvojeno ulivaju u Grande. Markos se jo nije vratio.

Primljena poruka iz Havane kojom se najavljuje da Kinez kree


12, s Lekarom i radio-tehniarem, a Rea48 14. Ne pominje naa
preostala dva druga.
11. januar
Antonio poao da ispita pritoku zajedno s Karlosom i Arturom.
Vratio se uvee i jedina konkretna vest jeste da se potok zavrava u
Njakauazuu, ispred lovita. Alehandro i Pombo pristupili izradi
karata u Arturovoj jami i stigli s veu da su mi se knjige skvasile;
neke su se raspale a radio-prijemnici mokri i zarali. Kad se tome
doda da su oba radija slomljena, dobija se tuna slika o Arturovoj
sposobnosti.
Markos stigao uvee. Pao u Njakauazu jo mnogo ranije pa nije
ni stigao do ua s pretpostavljenim Frijasom. Nisam ba siguran u
mape, niti u tanost ovog poslednjeg vodenog puta.
Zapoeli smo uenje keua{14} pod rukovodstvom Aniseta i
Pedra.
Dan bora{15}. Izvaene larve iz Markosa, Karlosa, Pomboa,
Antonija, Moroa i Hoakina.
12. januar
Gondola poslata po poslednje stvari. Loro se nije jo vratio.
Napravili smo neke vebe penjanja po brdima oko naeg potoka, ali
za to je bilo potrebno preko dva sata s boka i samo 7 minuta
sredinom; tu treba da izvedemo odbranu.
Hoakin mi rekao da je Markos pogoen pomenom njegovih
propusta na sastanku neki dan. Moram da popriam s njim.
13. januar
Popriao s Markosom; poalio se to sam ga iskritikovao pred
Bolivijcima. Njegova argumentacija nema osnova; sa izuzetkom
njegovog emocionalnog stanja, koje zavreuje panju, sve ostalo je

nebitno.
Osvrnuo se na nipodatavajue rei koje mu je Alehandro uputio.
To je razjanjeno s njim i izgleda da toga nije bilo, ve samo reklakazala. Markos se malo smirio.
Inti i Moro poli u lov, ali nita. Pole ekipe da iskopaju jamu
tamo dokle mazge budu mogle da stignu, ali nita nije moglo da se
uradi u tom smislu pa je odlueno da se napravi mala koliba od
zemlje i prua. Alehandro i Pombo izradili studiju o odbrani prilaza
i obeleili rovove; sutra nastavljaju.
Vratili se Rubio i Apolinar, a Braulio i Pedro otili do starog
logora. Nema vesti o Lorou.
14. januar
Markos, sa svojom izvidnicom, izuzev Beningnoa, poe niz reku
da napravi zemljanu kolibu; trebalo je da se vrati uvee, ali se vratio
u podne zbog kie, tako da koliba nije zavrena.
Hoakin bio na elu grupe koja je zapoela rovove. Moro, Inti,
Urbano i ja krenuli u obilazak nae pozicije kroz vrsto kopno s
desne strane potoka, ali smo poli pogrenim pravcem pa smo
morali da obilazimo dosta opasne litice. U podne poela kia pa su
aktivnosti prekinute.
Bez vesti o Lorou.
15. januar
Ostao sam u logoru, piui instrukcije za kadrove u gradu. Poto
je nedelja, radilo se pola dana: Markos, sa izvidnicom, na zemljanoj
kolibi, kod odstupnice i centra rovova; Rikardo, Urbano i Antonio
na poboljanju jueranjeg puta, u emu nisu uspeli zbog gromadne
stene izmeu padina do reke i vrstog tla.
Nije bilo odlaska u stari logor.
16. januar
Na rovovima nastavljen rad koji jo nije gotov. Markos bezmalo

zavrio svoj posao jer je napravio sasvim solidnu kuicu. Lekar i


Karlos odmenili Braulija i Pedra. Ovi doli s veu da je Loro stigao i
da dovodi mazge, ali se ne pojavi, iako Aniseto poe po njega.
Alehandro pokazuje simptome malarije.
17. januar
Dan slabog kretanja. Rovovi prve linije zavreni, kao i zemljana
koliba.
Loro doao da izvesti o svom putu; kad sam ga upitao zato je
otiao, priznao mi je da je obiao neku enu koju ima tamo. Doneo
opremu za mazgu, ali nije uspeo da je natera da ide rekom.
Nema vesti od Kokoa; postaje malo alarmantno.
18. januar
Dan osvanu oblano, zbog ega nisam poao u inspekciju rovova.
Urbano, Njato, Lekar (Moro), Inti, Aniseto i Braulio krenuli kao
gondola. Alehandro nije radio jer se osea bolesnim.
Nedugo zatim poela obilna kia. Po pljusku stigao Loro da javi
kako Algaranjaz bee porazgovarao sa Antoniom i pokazao da
poznaje mnogo toga te se ponudio da sarauje s nama, oko kokaina
ili bilo ega drugog, i to bilo ega ukazuje na to da sluti da tu ima
jo neto. Izdao sam Lorou instrukcije da ga obavezuje ne
obeavajui mu mnogo: samo isplata svega to prenese dipom i da
mu smrtno pripreti u sluaju izdaje. Zbog obilnih padavina, Loro
krenu smesta kako ne bi reka nadola.
Gondola nije stigla u osam pa je izdata blanko karta da se pojede
sledovanje gondolijera, i ono je u trenu pojedeno. Nekoliko
minuta kasnije stigli Braulio i Njato, da izveste da ih je visoki
vodostaj zatekao u putu; pokuali svi da nastave, ali Inti je upao u
vodu i izgubio puku pa zadobio kontuzije. Ostali odluili da ostanu
da prenoe tamo, a njih dvojica stigli na jedvite jade.
19. januar

Dan rutinski zapoeo, radei na odbranama i popravljajui logor.


Migel ima visoku temperaturu, sa svim odlikama malarije. I sm
sam celog dana bio preseenog tela, ali bolest nije izbila.
U osam ujutru stigla etvorica okasnelih, donosei pristojno
sledovanje okloa{16}; no proveli uureni oko nekakve logorske
vatre. Saekae se da se reka spusti kako bi se moda puka
povratila.
Oko etiri po podne, kad su Rubio i Pedro ve poli da odmene
drugu dvojicu na strai u drugom logoru, stigao Lekar da javi kako
je policija stigla do tog drugog logora. Porunik Fernandez49 i 4
policajca u civilu stigli iznajmljenim dipom u potrazi za fabrikom
kokaina. Samo su pretresli kuu a panju im privukle neke neobine
stvari, kao to je karbid koji je donet za nae lampe, a koje nisu
prebaene u nau jamu. Oduzeli pitoj Lorou ali mu ostavili
mauzer i puku kalibra 22; izveli predstavu kao da bi Algaranjazu
oduzeli jednu 22-kalibarsku puku, koju su pokazali Lorou pa se
povukli, uz upozorenje da im je sve poznato i da treba raunati na
njih. Pitolj e Loro moi da potrai nazad u Kamiri, bez talasanja,
samo ako se obratite meni, ree porunik Fernandez. Upitao jo i
za Brazilca. Lorou je izdato uputstvo da pritegne Valjegrandeanca i
Algaranjaza, koji mora da su pokrenuli pijuniranje i potkazivanje,
tako da ode u Kamiri pod izgovorom da trai pitolj a u stvari se
povezao s Kokoom (neto sumnjam da je na slobodi). Mora da ivi
na planini to due.
20. januar.
Poao sam u inspekciju poloaja i izdao nalog za ostvarenje plana
odbrane koji sam uvee objasnio. Zasniva se na brzoj odbrani neke
oblasti blizu reke, od koje e zavisiti kontranapad s nekim ljudima iz
prethodnice, kroz puteve paralelne s rekom, s tim da izbiju kod
pozadine.
Nameravali smo da izvedemo razne vebe, ali se stvar
iskomplikovala u starom logoru, jer se pojavio neki gringo50 sa M-2

iz koje je ispaljivao rafale. To je Algaranjazov prijatelj koji dolazi


da u njegovoj kui provede 10 dana odmora. Bie poslate ekipe za
izvidnicu, a logor emo preseliti blie Algaranjazovoj kui. Ukoliko
ovo pukne, pre nego to napustimo mesto, tom tipu emo staviti do
znanja svoje prisustvo.
Migel i dalje ima visoku temperaturu.
21. januar
Izveli vebu simulacije koja u nekim delovima nije uspela, ali je
sve u svemu bila dobra; treba insistirati na povlaenju, to je bila
najslabija taka vebe. Posle krenule komisije; jedna, s Brauliom, da
prosee put paralelan s rekom, prema zapadu, a druga, sa istim
zadatkom, prema istoku. Pao ode na golo brdo da isproba jedan
odailja a Markos poe sa Anisetom ne bi li se naao put s kojeg e
Algaranjaz moi da bude pod pravilnim nadzorom. Trebalo je da se
svi vrate pre 2.00, osim Markosa. Napravljeni su putevi i zvuna
proba, to je bilo pozitivno. Markos se rano vratio jer je kia
onemuguila svaku vidljivost. Po kii stigao Pedro dovodei Kokoa i
tri nova regruta: Benhamina51, Eusebija52 i Valtera53. Prvi dolazi s
Kube i ide u izvidnice jer ima iskustva sa orujem, a druga dvojica u
pozadinu. Mario Monhe je porazgovarao s trojicom koja su dola s
Kube pa ih je odvratio od pristupanja gerili. Ne samo da nije podneo
ostavku na rukovodstvo Partije nego je Fidelu poslao priloeni
dokument D. IV. Primio poruku od Tanje kako e da otputuje i kako
je Ivan bolestan, kao i njegovu poruku, koja je priloena kao
dokument D. V. Uvee sam okupio celu grupu pa im proitao
dokumente, ukazao na netanosti u vezi s takom a) i b) pristupa, i
odrao im malu bukvicu. Izgleda da su pravilno to primili. Od
trojice novih, dvojica deluju vrsto i savesno, najmlai je Ajmaranac
koji zrai zdravljem.
22. januar
Pola jedna gondola s 13 ljudi, plus Braulio i Valter da odmene

Pedra i Rubija. Vratili se po podne, nisu iscrpli tovar. Ovde sve


mirno. Kad se vratio, Rubio doiveo pad bez teih posledica, ali pad
bio spektakularan.
Piem Fidelu dokument #3 da mu izloim situaciju i proverim
vezu. Treba da ga poaljem u La Paz po Gevaru, ako se 25-og pojavi
na sastanku u Kamiriju.
Piem instrukcije za kadrove u gradovima (D. III){17}. Zbog
gondole, nije bilo aktivnosti u logoru. Migel se oporavlja, ali sad
Karlos ima visoku temperaturu.
Danas izveden opit sa tuberkulinom. Ulovljene su dve urke;
jedna ivotinjka upala u zamku, ali ona joj odsee nogu pa je uspela
da pobegne.
23. januar
Razdeljena su zaduenja unutar logora i nekoliko izvianja: Inti,
Rolando i Arturo krenuli u potragu za mestom gde bi eventualno
mogao da se skloni Lekar s potencijalnim ranjenicima. Markos,
Urbano i ja otili da ispitamo uzviicu pre puta, kako bismo pronali
mesto odakle se vidi Algaranjazova kua; bilo je uspeha u tome i
dosta se dobro vidi.
Karlos i dalje ima temperaturu, tipinu za malariju.
24. januar
Gondola pola sa 7 ljudi; rano se vratila sa celokupnim tovarom i
kukuruzom. Ovog puta se Hoakin okupao i izgubio garand, ali ga
je ipak spasao. Loro se vratio i ve je skriven. Koko i Antonio su i
dalje napolju; treba sutra ili prekosutra da se vrate sa Gevarom.
Popravljen je jedan od puteva za opkoljavanje neprijatelja u
sluaju eventualne odbrane ovih poloaja. Uvee je usledilo
objanjenje vebe od pre neki dan, i ispravljanje nekih propusta.
25. januar
Iali smo s Markosom da izvidimo put koji izlazi na pozadinu

napadaa. Trebalo nam je skoro sat da stignemo, ali mesto je


odlino.
Aniseto i Benhamin krenuli da provere odailja sa uzviice
odakle se vidi Algaranjazova kua, ali su se zagubili i komunikacija
nije uspostavljena; mora da se ponovi veba. Zapoeta je jo jedna
jama za line stvari. Vratio se Loro i prikljuio se izvidnici.
Porazgovarao sa Algaranjazom i rekao mu ta sam mu poruio. Ovaj
priznao da je dozvolio da Valjagrandeanac pijunira, ali je odbio da
prizna da je on potkazao. Koko je Valjegrandeanca oterao iz kue
jer ga je Algaranjaz bio poslao da pijunira. Primeljena je poruka iz
Manile kojom se javlja da je sve dobro stiglo i da Kole54 ide tamo
gde ga eka Simon Rejes55. Fidel upozorava da e ih sasluati i da e
biti tvrd prema njima.
26. januar
Tek to smo bili poeli da radimo na novoj jami, stigla je vest da
je Gevara stigao s Lojolom; poli smo u kuicu sredinjeg logora i
tamo su stigli u 12.00.
Predoio sam Gevari svoje uslove: rasturanje grupe, nema inova
ni za koga; jo nema politikih organizacija i treba izbegavati
polemike oko meunarodnih ili domaih nesuglasica. Sve je primio
krajnje jednostavno i nakon hladnog poetka, odnosi s Bolivijcima
postali srdani.
Lojola je ostavila na mene vrlo lep utisak. Veoma je mlada i
nena, ali se vidi da je svesno reena. Samo to je nisu izbacili iz
omladine, ali se radi na tome da se izdejstvuje njeno povlaenje. Dao
instrukcije kadrovima i druga dokumenta; osim toga, nadoknadio
sam potroeni iznos, koji se penje na 70 hiljada pesa. Sve smo krai s
novcem.
Dr Pareha56 e biti postavljen za efa mree, a Rodolfo e nam se
opet pridruiti za 15 dana.
aljem pismo Ivanu (D. VI) sa instrukcijama.
Izdao uputstva Kokou da proda dip, ali da obezbedi

komunikaciju sa imanjem.
Oko 19.00, kad se ve smrkavalo, pozdravili smo se na rastanku.
Poi e sutra uvee, i Gevara e doi s prvom grupom od 4. do 14.
februara; rekao da ne moe ranije zbog komunikacija i da mu
ljudstvo sada bei zbog karnevala.
Doi e jai radio-otpremnici.
27. januar
Poslata snana gondola koja je gotovo sve donela, ali jo ima
tovara. Uvee su Koko i izaslanici morali da krenu; ovi e ostati u
Kamiriju a Koko e otii u Santa Kruz da sredi prodaju dipa,
planiranu posle 15-og.
I dalje pripremamo jamu. U zamku ulovljen jedan tatu{18}.
Privode se kraju pripreme oko snabdevanja za put. U principu, poi
emo kad se Koko vrati.
28. januar
Gondola raiava stari logor. Donese informaciju da je
Valjegrandeanac uhvaen dok se vrzmao oko kukuruzita, ali je
pobegao. Sve ukazuje da se blii as odluke oko imanja.
Ve je kompletirano snabdevanje za deset dana mara i utvren
datum: dan ili dva poto se Koko vrati 2. februara.
29. januar
Dan potpunog lenarenja za kuvare, lovce i strae.
Po podne stigao Koko ali nije bio u Santa Kruzu, nego u
Kamiriju. Ostavio je Lojolu da bi avionom otila u La Paz, a Moises
da gondolom ode u Sukre. Utvrdili su nedelju kao dan kontakata.
Odreuje se 1. februar za polazak.
30. januar
U gondoli bilo 12 ljudi i ona prevezla najveu koliinu namirnica;

ima jo tovara za 5 ljudi. Lov nita.


Zavrena je jama za line stvari; nije dobro ispala.
31. januar
Poslednji dan logorovanja. Gondola je raistila stari logor i
povuene su strae. Ostali Antonio, Njato, Kamba i Arturo.
Instrukcije glase: uspostaviti kontakt najdalje svaka tri dana; dok ih
bude etvorica, dvojica e biti pod orujem; straa nee ni trenutka
biti zaboravljena; novoprimljeni e biti instruirani o optim
normama, ali ne treba da znaju vie od neophodnog; logor e biti
oien od svih linih stvari a oruje e biti sakriveno u brdu,
prekriveno jednim atorom. Novane zalihe bie sve vreme u
logoru, na telu nekoga; ispitae se ve napravljeni putevi i oblinji
potoci. U sluaju naglog povlaenja, dvojica e ii u Arturovu jamu:
Antonio i sam Arturo; Njato i Kamba e se povui preko potoka i
jedan e trknuti da ostavi obavetenje na mesto koje emo sutra
odrediti. Ako bude vie od etvoro ljudi, jedna grupa e uvati
rezervnu jamu.
Obratio sam se ljudstvu i izdao instrukcije o maru. I Kokou sam
dao poslednje instrukcije (D. VII).
Mesena analiza
Kao to sam i oekivao, Monheov stav je u prvom trenutku bio
zakukuljen, a potom i izdajniki.
Partija se ve die protiv nas i ne znam dokle e to stii, ali to nas
nee zaustaviti i moda se na kraju pokae plodotvornim (gotovo
sam siguran u to). Najasniji i najborbeniji bie s nama, makar proli
kroz lake ili tee krize savesti.
Do sada se Gevara dobro pokazao. Videemo kako e se on i
njegovi ponaati ubudue.
Tanja je krenula, ali Argentinci nisu dali znake ivota, a ni ona.
Sada dolazi gerilska etapa u pravom smislu i isprobaemo ljudstvo.
Vreme e rei ta daje i kakve su perspektive bolivijske revolucije.

Od svega predvienog, najsporije je ilo prikljuenje bolivijskih


boraca.

Februar 1967
1. februar
Realizovana je prva etapa. Ljudi stigli pomalo umorni, ali sve u
svemu, dobro je ostvarena. Antonio i Njato se popeli da utanaimo
lozinku i poneli moj ranac, kao i Moroov, jer se Moro tek oporavlja
od malarije.
Ustanovljen je sistem uzbune u boci ispod bunja kraj puta.
Na zaelju kolone Hoakin je kuburio s teretom i cela grupa je
kasnila.
2. februar
Naporan i spor dan. Lekar malo usporava mar, ali i opti ritam
je inae spor. U 4.00 stigli do poslednjeg mesta s vodom i tu se
ulogorili. Izvidnica dobila nareenje da stigne do reke (po svoj
prilici Frijas), ali isto nije imala dobar ritam.
U toku noi pala kia.
3. februar
Dan osvanuo kiovit, zbog ega smo odloili polazak za 8.00. Kad
smo polazili, stigao Aniseto s konopcem kako bi nam pomogao kod
tekih deonica, a malo kasnije je opet poela kia. Stigli do potoka u
10.00, mokri do gole koe, pa je odlueno da danas ne nastavimo.
Potok ne moe da bude Frijas; naprosto, nema ga na karti.
Sutra e izvidnica poi sa Paoom na elu i uspostavljaemo vezu
na svaki sat.
4. februar
Hodali od jutra do etiri po podne, s pauzom od 2 sata da bismo
pojeli supu u podne. Put je sledio reku Njakauazu; relativno dobar
ali koban za obuku te tako ve ima nekoliko drugova gotovo bosih.

Ljudi su umorni, ali se svi dre dosta dobro. Ja sam laki za


gotovo 15 funti{19} i mogu okretno da hodam iako bol u ramenima
povremeno postaje nepodnoljiv.
Nije naeno skoranjih tragova ljudi oko reke, ali shodno mapi,
svakog asa treba da naiemo na nastanjena mesta.
5. februar
Neoekivano, nakon 5 sati peaenja tokom prepodneva (1214
km), izvidnica nam javila da su nali ivotinje (ispostavilo se kobila i
njeno drebe). Zastali smo i naloili izvianje okoline da bi se
izbeglo mogue nastanjeno mesto. Rasprava se povela da li smo kod
Iripitija{20} ili na uu sa Saladiljom, oznaenim na mapi. Pao se
vratio s veu da ima jedna velika reka, nekoliko puta vea nego
Njakauazu, i da ne moe da se pree. Stigli donde i naili na reku
Rio Grande, pri tom nadolu. Ima znakova ivota, ali ne ba
skoranjih, a staze kojima smo poli zavravale se u visokoj travi bez
znakova da iko prolazi tuda.
Ulogorili se na ravom mestu, blizu Njakauazua da bismo
iskoristili njenu vodu, pa emo sutra poi u ispitivanje obe strane
reke (istone i zapadne) da bismo upoznali okolinu, a druga grupa
e pokuati da je pree.
6. februar
Miran dan obnavljanja snage. Hoakin ide s Valterom i Lekarom
da izvidi Rio Grande pratei njegov tok; idu 8 km i ne nailaze na
prelaz ve samo na jedan potok sa slanom vodom. Markos malo
hoda uz maticu i ne stie do Frijasa; prate ga Aniseto i Loro.
Alehandro, Inti i Pao pokuavaju da preplivaju reku ali u tome ne
uspevaju. Mi se vratili gotovo kilometar traei bolje mesto. Pombo
je neto bolan.
Sutra emo zapoeti splav kako bismo pokuali da preemo
reku.

7. februar
Splav je napravljen pod Markosovim vostvom; ispao mnogo
veliki i nepogodan za manevrisanje. U 13.30 krenuli prema mestu
gde e poeti prelazak i on je otpoeo u 14.30. Iz dva puta izvidnica
prela, a u treem prelasku pola ljudstva iz centra i moja odea, ali
ne i moj ranac. Kada su ponovo preli reku da prebace ostatak
centra, Rubio se prebaci u raunu pa ga reka odvede daleko
nizvodno nije mogao da ga spase. Splav se raspao, i Hoakin
zapoe drugi koji je bio gotov do devet uvee, ali nije bilo potrebno
prei nou jer kia nije padala a vodostaj je nastavio da opada. Iz
centra smo ostali Tuma, Urbano, Inti, Alehandro i ja. Tuma i ja
prespavali na zemlji.
8. februar
U 6.30 poeo prelazak ostatka centra. U 8.00 pic prethodnice
krenuo i kada je centar stigao, ona je cela pola, a u 8.30 i centar,
kada je cela pozadina bila s ove strane. Naloeno joj je da sakrije
splav i da produi dalje. Put je trnovit pa je morao da se raskri
maetom. U 18.00, gladni i edni, stigli smo do potoka s malim
udubljenjem pa je odlueno da se ulogorujemo pored; ima puno
tragova svinja.
Braulio, Aniseto i Benigno otili do reke na neka tri kilometra i
vratili se s veu da su videli tragove konih sandala i tri traga
ivotinja, od kojih je jedna potkovana; svi su svei.
9. februar
Posle nekih pola sata hodanja, pade mi na pamet da napustimo
stazu koja ide nagore i da nastavimo uz reku; nedugo potom pojavi
se kukuruzite. Poslao sam Intija i Rikarda u ispitivanje i sve se
pretvorilo u optu gungulu. Trag koji mi ostavismo nisu videli oni
iza nas pa su pomislili da sam se izgubio. Komisije pole na sve
strane, izvidnica ugledala kuu i oekivala moj dolazak. Inti i
Rikardo naili na neke deake i poli u kuu mladog seljaka57 sa

estoro dece, koji ih lepo primi i prosledi mnotvo podataka. U


drugom susretu Inti mu kaza da je ef gerilaca te otkupi dve svinje i
pokoju umintu{21}
Ostali smo na istom mestu i jeli kukuruz i svinjetinu. Imali smo
pone{22} u zoru, ali ga mi ostavili za sutra.
10. februar
Igrajui ulogu Intijevog pomonika, poao sam da porazgovaram
sa seljacima. Mislim da komedija nije sasvim uspela jer se Inti sav
ukipio.
Seljak ui u oveku; nemoan je da nam pomogne, ali nemoan i
da predvidi opasnosti kojoj se izlae, pa zbog toga je potencijalno
opasan. Dao neke naznake o seljacima, ali nije mogao da bude
precizan jer ni sam nije do kraja pouzdan.
Lekar izleio decu koja su imala gliste, i od njih jedno koje je
kobila udarila. Potom smo se rastali.
Proveli smo popodne i no u spravljanju uminte (nije ispala).
Uvee sam izneo nekoliko zapaanja okupljenim drugovima, o
narednih 10 dana. U naelu, nameravam da hodamo jo 10 dana
prema Masikuriju tako da drugovi i fiziki vide vojnike, potom emo
pokuati da doemo do Frijasa da bismo ostavili jo jedan istraeni
put.
(Seljak se zove Rohas.)
11. februar
Roendan starog{23}: ezdeset sedmi.
Poli stazom jasno omeenom obalom reke, dok nije postala
teko prohodna a povremeno se i gubila, uz karakteristiku da tuda
niko nije odavno proao. U podne stigli do take gde se ona
potpuno zatvara, pored jedne velike reke koja nam je, odjednom,
pobudila nedoumicu da li je to Masikuri ili nije. Zastali smo kod
jednog potoka dok su Markos i Migel ili u izvianje uz reku, a Inti,
s Karlosom i Pedroom, niz reku, ne bi li pronali ue. Tako i bi, pa

je utvreno da je to ipak Masikuri, iji se prvi prelaz izgleda nalazi


neto nie, i gde su izdaleka ugledali nekoliko seljaka kako
utovaruju konje. Verovatno su videli nae tragove, od sada nadalje
treba pootriti mere opreza. Nalazimo se na otprilike dve milje od
Arenalesa, shodno seljakovim objanjenjima.
Nadmorska visina: 760 m.
12. februar
Dva kilometra to ih je jue izvidnica prevalila brzo su
prepeaena. Od tog trenutka penjanje je bilo veoma usporeno. U
etiri po podne doli smo do glavnog druma koji je izgledao kao da
je onaj traeni. Ispred, s druge strane reke, bila je jedna kua za koju
smo odluili da je zanemarimo i da potraimo drugu, sa ove strane,
koja bi trebalo da bude Montanjova, jednog to nam ga je Rohas
preporuio. Inti i Loro otili tamo ali nisu nikoga nali, mada je sve
ukazivalo na to da je to ta kua.
U 19.30 krenuli u noni mar koji je posluio da se pokae koliko
toga treba jo da se naui. Oko deset sati Inti i Loro ponovo otili u
kuu donosei ne previe dobre vesti: ovek bio pijan i slabo
predusretljiv, ima samo kukuruz. Napio se u Kabaljerovoj58 kui, s
druge strane reke, koja prolazi tuda. Odluili smo da prespavamo u
oblinjem umarku. Bio sam veoma premoren jer mi je od uminta
pozlilo tako da ceo dan nisam nita jeo.
13. februar
U zoru je krenulo jako nevreme koje je potrajalo celo prepodne a
reka nabujala. Vesti su neto povoljnije: Montanjo je vlasnikov sin,
oko 16 mu je godina. Otac nije bio kod kue i vratie se tek za
nedelju dana. Prosledio je dosta precizne informacije sve do Los
Bahosa, do kojih ima jo jedna milja. Deo puta ide levom obalom, ali
je kratak. Na ovoj strani ivi samo jedan Perezov brat, a Perez je
malo imuniji seljak ija se erka zabavlja s pripadnikom vojske.
Prebacili se do novog logora pored potoka i jednog kukuruzita,

a Markos i Migel preli deo puta do glavnog druma.


Nadmorska visina: 650 m. (Olujno vreme.)
14. februar
Miran dan proveden u istom logoru. Momak iz one kue doao 3
puta, jedanput da javi kako su neki ljudi preli na drugu stranu reke
u potrazi za svinjama, ali nita vie. Plaeno mu je vie zbog
priinjene tete na kukuruzitu.
Maetari su ceo dan proveli raiavajui put, ali nisu nita
pronali; raunaju da su spreminili nekih 6 kilometara, to e biti
polovina sutranjeg posla.
Deifrovana je duga poruka iz Havane ija je sutina sastanak s
Koleom. On je tamo rekao da nije bio obaveten o kontinentalnim
razmerama poduhvata, inae bi u tom sluaju bili spremni na
saradanju na planu ije bi karakteristike hteli sa mnom da
prodiskutuju; doli bi sam Kole, Simon Rodrigez i Ramirez59. Osim
toga, obaveten sam da je Simon izrazio svoju odluku da nam
pomogne i nezavisno od onoga to Partija odlui.
Uz to obavetavaju da Francuz60 koji putuje sa svojim pasoem,
23. stie u La Paz, i da e se smestiti kod Parehe ili Ree. Zasad
nedostaje jedan deo koji ne moemo da deifrujemo. Videemo kako
emo izai na kraj sa ovom novom mirovnom ofanzivom. Ostale
vesti: Mersi61 doao bez para, govorei da je pokraden, a sumnja se
na proneveru, mada nije iskljueno ni neto ozbiljnije. Lein62 e
zatraiti novac i obuku.
15. februar
Ilditin{24} roendan: jedanaesti.
Dan mirnog mara. U deset pre podne stigli smo do mesta gde su
stigli rudari. Potom se sve sporo odvijalo. U 17.00 smo obaveteni o
oranici, to se u 18.00 potvrdilo. Poslali smo Intija, Loroa i Aniseta
da porazgovaraju sa seljakom; ispostavi se da je to Migel Perez,
Nikolasov brat. Nikolas je imuan seljak, ali ovaj je siromaan i njega

brat izrabljuje, tako da je bio raspoloen za saradnju. Nismo jeli jer


je ve bilo kasno.
16. februar
Preli smo nekoliko metara kako bismo se zatitili od bratovljeve
radoznalosti i ulogorili se na jednoj uzviici koja izbija na reku, 50
metara ispod nje. Poloaj je dobar utoliko to je zatien od
iznenaenja, ali pomalo neudoban. Zapoeli smo posao spremanja
dovoljno koliine hrane za put koji nam predstoji kad preemo
planinu prema reci Rosita.
Silovita a uporna kia, koja je poela da pada po podne a koja se
bez prekida nastavila cele noi, poremetila nam je planove, ali je
zato poveala vodostaj reke tako da smo opet odseeni. Pozajmie se
1.000 pesa seljaku da otkupi i tovi svinje; ova ima kapitalistikih
ambicija.
17. februar
Kia je nastavila celo pre podne, 18 sati kie. Sve je mokro a reka
veoma visoka. Poslao sam Markosa, s Migelom i Brauliom, da
potrai put da odemo do Rosite. Vratio se po podne poto je
prevalio 4 kilometra. Izvestio da se tamo izdie veliki masiv slian
onom to smo ga nazvali Tigrovom pampom. Inti se loe osea,
posledica prodrljivosti.
Nadmorska visina: 720 m. (Nenormalni atmosferski uslovi.)
18. februar
Hosefinin{25} roendan: trideset trei.
Delimini promaaj. Lagano smo hodali pratei ritam maetara,
ali u 2.00 su oni stigli do ravne podloge gde maete i nisu potrebne.
Nama je trebalo vie vremena i u 3.00 smo stigli do jednog izvora
gde smo se ulogorili, u nameri da masiv preemo ujutro. Markos i
Tuma poli u izvidnicu, ali se vratili s veoma loim vestima: itavo
uzvienje je ispresecano strmim liticama niz koje je nemogue sii.

Nema nam druge nego da se vratimo.


Nadmorska visina: 980 m.
19. februar
Izgubljeni dan. Sili niz padinu dok nismo naili na potok pa smo
pokuali da idemo uzvodno, ali je bilo nemogue. Poslao sam
Migela i Aniseta da se popnu drugim putem, kako bi se prebacili na
drugu stranu, bez uspeha. Proveli smo dan ekajui ih, a oni su se
vratili javljajui da su litice istog tipa: neprohodne. Sutra emo
pokuati da se popnemo preko poslednjeg masiva posle potoka, koji
se sputa prema zapadu (ostali su prema jugu i tamo se uzvienje
rasda).
Nadmorska visina: 760 m.
20. februar
Dan sporog ali isprekidanog napredovanja. Migel i Braulio poli
starim putem kako bi stigli do potoia kod kukuruzita; tamo su se
zagubili i do potoka se vratili predvee. Po dolasku do sledeeg
potoka, poslao sam Rolanda i Pomboa da ga ispitaju sve do velike
stene, ali se nisu vratili sve do 15.00, zbog ega smo produili putem
kojim je Markos iao, ostavljajui Pedra i Rubija da ih ekaju. U
16.30 stigli do potoka kod kukuruzita, i tu se ulogorili. Izviai se
nisu vratili.
Nadmorska visina: 720 m.
21. februar
Sporo peaenje uz potok. Pombo i Rolando se vratili s veu da
je drugi potok prohodan, a i Markos je to izvidio pa se ispostavilo
isto. Poli smo u 11.00, ali smo u 13.30 naili na izvore veoma hladne
vode koji se nisu mogli prei. Loro poslat da izvidi i puno se
zadrao, zbog ega sam u zaelje poslao Braulija i Hoakina. Loro se
vratio s veu da se potok dalje iri i da je tamo prohodniji, zbog
ega je odlueno da nastavimo ne ekajui na Hoakinov izvetaj s

njegovog izvianja. U 18.00 se ulogorili i tad je on doneo vest da


masiv moe da se savlada i da je dosta puteva prohodno. Intiju nije
dobro; opet naduven, po drugi put za nedelju dana.
Nadmorska visina: 860 m.
22. februar
Ceo dan uloen u penjanje po dosta nepristupanim stenama i
gustim ibljacima. Posle iscrpljujueg dana stigao as da se
ulogorimo i pre stizanja do vrha, poslao sam Hoakina i Pedra da to
pokuaju sami i vratili su se u 19.00 s veu da treba najmanje jo 3
sata akea{26}. Nadmorska visina: 1.180 m. Nalazimo se na izvoru
potoka koji utie u Masikuri, ali u pravcu juga.
23. februar
Crni dan za mene; izgurao ga na miie jer sam bio zaista
iscrpljen. Ujutru poli Markos, Braulio i Tuma da pripreme put, dok
smo mi ekali u logoru. Tamo smo deifrovali novu poruku kojom se
potvruje prijem moje preko francuskog kanala. Krenuli smo u
12.00, dok je ak i kamenje pucalo pod suncem, pa mi se neto
kasnije malo zamutilo u glavi, kad smo stigli na najvii vrh, tako da
sam nadalje iao samo na osnovu reenosti. Najvea nadmorska
visina iznosi 1.420 m. Otuda se pogled prua na prostranu oblast
koja obuhvata i Rio Grande, ue reke Njakauazu i deo Rosite.
Topografija se razlikuje od one koja stoji na mapi: nakon jasne
razvodnice, naglo se silazi do neke vrste poumljenog proplanka
nekih 8 do 10 km irine, na ijem kraju protie Rosita. Tamo se
izdie jo jedan masiv sa slinim vrhovima kao i ovaj planinski
venac, dok se u daljini vidi dolina.
Odluili smo da se spustimo preko nekog pristupanog mesta,
iako prilino strmog, kako bismo uhvatili potok koji vodi do reke
Rio Grande a otuda do Rosite. Izgleda kao da na obali nema kua,
suprotno od onoga to je ubeleeno na mapi. Ulogorili se na 900 m,
posle paklenog puta, bez vode, dok se ve smrkavalo.

Prethodne zore uo sam Markosa kako alje jednog druga u tri


materine, a tokom dana jo jednog. Treba popriati s njim.
24. februar
Ernestikov{27} roendan: drugi.
Naporan i muan dan. Slabo smo napredovali, bez vode, jer je
presuio potok pored kojeg idemo. U 12.00 smenjeni su maetari
usled iscrpljenosti. U dva po podne poela slaba kia pa su
napunjene uturice, a neto kasnije smo naili na mali izvor i u 17.00
smo se ulogorili na jednoj zaravni pored vode. Markos i Urbano
nastavili izvianje, a Markos se vratio s veu da je reka na nekoliko
kilometara, ali da je put pored potoka veoma lo jer postaje muljevit.
Nadmorska visina: 680 m.
25. februar
Crni dan. Malo se odmaklo a povrh toga, Markos promaio put
pa je pre podne izgubljeno; bio poao sa Migelom i Lorom. U 12.00
je ovo saoptio i zatraio zamenu i vezu; krenuli Braulio, Tuma i
Pao. U 14.00 se Pao vratio rekavi da ga Markos alje jer se ne uje
dobro. U 16.30 poslao sam Benigna da javi Markosu da ako do 18.00
ne nae reku, neka se vrati. Posle Benignoovog polaska, Pao me
pozvao da mi kae da su Markos i on imali neku raspravu i da mu je
Markos izdao neopozive naredbe, pretei mu ga e ga ubiti
maetom i udarajui ga drkom po licu. Kad se Pao vratio da mu
kae da nee dalje, opet mu je pripretio maetom, vitlajui njome i
cepajui mu odeu.
Poto je sluaj ozbiljan, pozvao sam Intija i Rolanda, koji su
potvrdili zategnutost u prethodnici zbog Markosove naravi, ali su
isto tako prijavili i neke Paoove ispade.
26. februar
Ujutro sam imao jedno razjanjenje s Markosom i Paoom i
uverio se da su kod Markosa posredi bile psovke i grubo ponaanje,

a moda ak i pretnja maetom, ali ne i udarac. S Paoove strane


uvredljivi odgovori i sklonost ka teranju inata, to je kod njega
uroeno, a to mu se i ranije deavalo. Saekao sam da svi budu na
okupu i onda govorio o znaaju ovog napora da stignemo do Rosite
te objasnio kako je ova vrsta odricanja tek uvod u ono to emo tek
morati da pretrpimo, objanjavajui i to da se kao posledica
neprilagoenosti deavaju nedoline arke, kao ova koja se zbila
izmeu dva Kubanca. Markosa sam podvrgao kritici zbog njegovog
ponaanja, a Paou predoio da, bude li jo jednog takvog ispada, on
e biti neasno odstranjen iz gerile. Osim to je odbio da nastavi s
predajnikom, Pao se vratio nita mi ne govorei o incidentu a
potom, po svemu sudei, slagao me o tome da ga je Markos udario.
Zamolio sam Bolivijce da onaj koji se osea slabim ne pribegne
krivim nainima, nego da se meni obrati pa da mu na miru damo
voljno.
Nastavili da peaimo ne bismo li se domogli Rio Granda, kako
bismo produili njime. Uspeli smo u tome i mogli smo tako da
nastavimo skoro vie od sata, ali morali smo ponovo da se vratimo
jer je reka prepreena okomitom stenom. Benhamin je ostao pozadi
zbog nezgoda s rancem i fizikom iznurenou. Kad je stigao do
nas, naredio sam mu da nas prati i tako je postupio: peaio je nekih
50 m a zatim izgubio pravac i pokuao da ga nae s jedne kamene
ploe. Dok je govorio Urbanu da javi kako se izgubio, nainio je neki
nagli pokret i pao u vodu. Ne zna da pliva. Struja je veoma jaka pa
ga je vukla dok je jo doticao dno. Potrasmo da mu pomognemo, ali
dok smo se jo svlaili, on nesta u jednom viru. Rolando otpliva
donde i pokua da zagnjuri, ali ga struja odvue daleko. Posle 5
minuta odustasmo od svake nade. Bio je slabaan momak potpuno
nespretan, ali s velikom voljom da pobedi. Ovaj ispit je bio jai od
njega, koga telo nije podralo, pa na najbesmisleniji nain, sada mi
imamo svoje smrtno krtenje na obalama Rio Granda. Ulogorili smo
se u pet po podne a da nismo stigli do Rosite. Pojeli poslednje
sledovanje pasulja.

27. februar
Nakon jo jednog napornog dana, idui obalom i prelazei preko
stenovitih gromada, stigli smo do reke Rosita. Vea je od
Njakauazua a manja od Masikurija, i ima crvenkastu vodu.
Pojeli smo poslednje zalihe hrane i nisu uoeni bliski tragovi
ivota, uprkos tome to treba da smo blizu nastanjenih mesta i
drumova.
Nadmorska visina: 600 m.
28. februar
Dan poluodmora. Posle doruka (aj), odrao sam krai govor,
razmatrajui Benhaminovu smrt i iznosei neke zgode sa Sijera
Maestre. Potom su krenule izvidnice: Migel, Inti i Loro, uzvodno
Rositom, uz nalog da hodaju 3,5 sata, koliko sam ja mislio da je
potrebno da se stigne do reke Abaposito, ali ne bi tako jer nema
staze; nisu naili na skoranje tragove ljudi. Hoakin i Pedro se popeli
na brda preko puta ali nisu nita videli, niti su nali stazu ili makar
njene ostatke. Alehandro i Rubio preli reku ali nisu nali stazu;
izvianje u stvari bilo povrno. Markos je rukovodio pravljenjem
splava i prelazak je zapoet im je splav zavren, na jednoj okuci
reke u koju Rosita utie. Prebacili rance 5 ljudi, prebaen je i
Migelov, ali je ostao Benignoov. Dok su se oni vraali, Benigno je,
povrh svega, ostao bez cipela.
Splav nije mogao da bude ponovo vraen, a drugi nije bio
dovren, tako da smo prelazak odloili do sutra.
Mesena analiza
Mada nemam vesti o deavanjima u logoru, sve ide manje-vie
dobro, uz neminovne izuzetke, u ovim sluajevima ak i kobne.
to se tie spoljnjeg, nema vesti od dva oveka koje je trebalo da
mi poalju da upotpunim ljudstvo. Francuz mora da je u La Pazu i
svakog dana moe da se stvori u logoru. Nemam vesti o
Argentincima a ni o Kinezu; poruke se dobro primaju u oba smera;

stav Partije je i dalje kolebljiv i dvosmislen, to je najmanje to se o


tome moe rei, mada ostaje jedno razjanjenje, koje moda bude
definitivno, kada budem porazgovarao s novom delegacijom.
Napredovanje je ilo dosta dobro, ali je pomueno udesom koji je
Benhamina stajao ivota. Ljudi su slabi i nee svi Bolivijci izdrati.
Poslednjih dana gladovanja opao im polet, i taj pad je jo vie doao
do izraaja kad su se odvojili.
to se tie Kubanaca, dvojica manje iskusnijih, Pao i Rubio, nisu
se jo pokazali. Alehandro jeste, u potpunosti. Od starih, Markos
zadaje stalne glavobolje a Rikardo ne ispunjava ta treba i kako
treba. Ostali u redu. Sledea etapa e biti borbena i odluujua.

Mart 1967
1. mart
U 6.00 poela kia. Odloili smo prelaz preko reke dok kia ne
prestane, ali ona je postajala sve jaa i nastavila da pada do tri po
podne, kad je reka toliko nabujala da smo pomislili da nije pametno
da pokuamo prelaz. Sada je vodostaj veoma visok i ne deluje kao
da e uskoro da opadne. Ja se preselio u jednu naputenu taperu{28}
kako bih pobegao od vode i tamo napravio novi logor. Hoakin ostao
na svome mestu. Uvee me izvestio da je Polo popio svoju limenku
mleka a Eusebio i mleka i sardina, za sada, za kaznu nee jesti kada
se bude delilo sledovanje. Lo znak.
2. mart
Dan osvanuo kiovit a ljudi nestrpljivi, poev od mene. Vodostaj
jo vii. Odluuje se da napustimo logor im kia malo stane pa da
nastavimo niz reku putem kojim smo doli. Krenuli smo u 12.00 i
napravili dobru zalihu korohovih{29} mladica. U 16.30 zastali jer smo
bili ostavili svoj put u pokuaju da iskoristimo jednu staru stazu koja
se izgubila. Nema vesti o prethodnici.
3. mart
Poeli smo poletno i dobro napredovali, ali kako su asovi
prolazili, tako smo postajali manje poletni i trebalo je da put
nastavimo kroz masiv jer sam se pobojao neke nezgode tamo gde je
ve Benhamin pao. Trebalo nam je 4 sata da prevalimo rastojanje za
koje nam je dole pola sata bilo dovoljno. U 18.00 smo stigli na obalu
potoka gde smo napravili logor, ali poto smo imali samo dve
mladice, Migel i Urbano, a potom i Braulio, poli da potrae neke
malo dalje, te se vratili u devet uvee. Oko 24.00 smo jeli; palmit i
koroho (u Boliviji totai) spasavaju situaciju.

Nadmorska visina: 600 m.


4. mart
Migel i Urbano poli ujutro i ceo dan krili put maetom te se
vratili u est po podne. Odmakli su nekih 5 km i videli ravnicu koja
bi trebalo da omogui dalje napredovanje, ali nema mesta za
logorovanje, zbog ega smo odluili da ostanemo ovde dok se staza
ne produi. Lovci ulovili dva mala majmuna, jednu papigu i jednog
goluba, to je bio na obrok, zajedno s palmitom, kojeg kod ovog
potoka ima u izobilju.
Ljudi su klonuli duhom a fiziko stanje je svakim danom sve
slabije. Poinju da mi se pojavljuju edemi po nogama.
5. mart
Hoakin i Braulio krenuli da seku maetom, uprkos kii, ali
obojica su slaba i nisu mnogo odmakla. Prikupljeno je 12 palmita i
ulovljeno je nekoliko ptiica, to omoguuje da se limenke sauvaju
jo jedan dan i da se stvore zalihe palmita za dva dana.
6. mart
Dan neprekidnog hodanja do pet po podne. Migel, Urbano i
Tuma kao maetari. Donekle se odmaklo i izdaleka se naziru masivi
koji lie na one iz Njakauazua. Samo je jedna papiga ulovljena i ona
je prosleena pozadincima. Danas jedemo palmit s mesom. Ostaju
nam tri oskudna obroka.
Nadmorska visina: 600 m.
7. mart
etiri meseca. Ljudi su sve obeshrabreniji jer vide kako se
namirnice blie kraju, ali ne i put. Danas smo odmakli 4 ili 5
kilometara uz obalu reke i na kraju izbili na stazu koja obeava. Za
jelo: tri i po ptice i ostatak palmita. Od sutra, gola konzerva, treina

po glavi, i tako dva dana; najzad mleko, to je poslednje.


Do Njakauazua mora da ima jo 2 do 3 dana.
Nadmorska visina: 610 m.
8. mart
Dani slabog napredovanja, iznenaenja i napetosti. U deset pre
podne izali iz logora ne ekajui Rolanda koji poe u lov. Ili smo
samo sat i po i sreli se sa maetarima i lovcima (Urbanom, Migelom i
Tumom, te sa Lekarom i inuom); nosili su gomilu papagaja, ali su
zastali kad im se uinilo da su naili na bunar s vodom. Doao sam
do tog mesta poto sam naredio logorovanje i ispostavilo se da je to
crpka za naftu. Inti i Rikardo skoili u vodu; trebalo je da glume da
su lovci. Skoili odeveni kako bi preli iz dva dela, ali Inti se upetljao
i zamalo da se udavi. Rikardo mu pritekao u pomo i najzad izali
na obalu, ali su skrenuli panju na sebe. Lozinka za sluaj opasnosti
nije usledila pa su nestali. Zapoeli prelaz preko reke u 12.00, a u
15.15 ja se povukao a da oni nisu dali znake ivota. Prolo celo po
podne i ne pojavie se. Poslednja straa povukla se u 21.00, i nije
bilo nikakvih znakova.
Veoma sam se zabrinuo, dva dragocena druga bila izloena a nije
se znalo ta se dogodilo. Odlueno je da Alehandro i Ronaldo,
najbolji plivai, sutra preu reku im se razdani.
Jeli smo bolje nego proteklih dana, uprkos nedostatku palmita,
zbog obilja papiga i dva majmuneta koje je Rolando ulovio.
9. mart
Rano preduzeli akciju prelaska, ali smo morali da napravimo
splav, to nas je dosta zadralo. Straa javila da se s druge strane
vide polugoli ljudi; bilo je 8.30 i obustavljen je prelazak. Napravljen
je puteljak koji izbija na drugu stranu ali na istinu odakle mogu da
nas vide, zbog ega treba poi rano ujutro koristei izmaglicu nad
rekom. Oko 16.00, posle beznadenog osmatranja koje za mene
trajalo od 10.30, u reku se bacili snabdevai (Inti i inu) i isplivali

daleko nie. Doneli prase, hleb, pirina, eer, nekoliko limenki,


mladi kukuruz itd. Prava gozba s kafom i hlebom pa je odobreno da
se otvori limenka kondenzovanog mleka koje se ueerilo, a koje
smo drali u rezervi. Objasnili da su izlazili svakog sata kako bismo
ih mi videli, ali bez uspeha. Markos i njegovi ljudi preli su pre 3
dana i izgleda da je opet neto izvodio pokazujui oruje. Inenjeri s
nalazita ne znaju tano koliko ima do Njakauazua, ali
pretpostavljaju 5 dana hoda; imamo dovoljno namirnica i da je tako.
Pumpa pripada stanici u izgradnji.
10. mart
Krenuli smo u 6.30 i hodali 45 minuta dok nismo sustigli
maetare. U 8.00 poela kia i tako sve do 11.00. Efektivno smo
peaili 3 sata i u 17.00 se ulogorili. Vide se neka uzvienja koja bi
mogla da budu ona oko Njakauazua. Braulio poe u izvidnicu i
vratio se s veu da postoji jedna staza i da reka pravolinijski tee
prema zapadu.
11. mart
Dan poeo pod dobrim znamenjem. Hodali smo vie od sata po
savrenom putu, ali ovaj se naglo zavri. Braulio je uzeo maetu i
naporno radio dok nije naao jednu plau. Dali smo vremena njemu
i Urbanu da raskre prolaz i kad je trebalo da nastavimo, nadola
voda nam je presekla put bilo je to u tren oka a reka porasla
blizu dva metra.
Ostali odseeni od maetara i priterani da probijemo sebi put
prema brdu. U 13.30 smo se zaustavili i poslao sam Migela i Tumu
sa zadatkom da se poveu s prethodnicom i da proslede nareenje o
povratku ako se ne moe stii do Njakauazua ili do nekog dobrog
mesta.
Vratili se u 18.00. Bili su prevalili neka 3 kilometra i onda stigli do
strme litice. Izgleda da smo blizu, ali poslednji dani bi bili veoma
teki ako nivo reke ne opadne, to se ini slabo verovatnim.

Prepeaili 45 km.
Desio se nemili dogaaj jer je pozadincima ponestalo eera pa se
pojavila sumnja u ravnomernost deobe, ili u neke Brauliove
preterane slobode. Treba s njim popriati.
12. mart
Za sat i deset minuta prevalili deonicu koja je jue raskrena.
Kada smo stigli, Migel i Tuma, koji su prvi krenuli, ve su izviali
okolinu kako bi litica mogla da se obie. U tome proe ceo dan:
naa jedina aktivnost sastojala se u lovu etiri ptice koje smo pojeli
kao prilog pirinu s dagnjama. Ostaju nam dva jela. Migel ostao s
druge strane i izgleda da je pronaao prolaz do Njakauazua.
Prepeaili nekih 34 km.
13. mart
Od 6.30 do 12.00 prebacivali se preko paklenih stena, sledei put
koji je Migel otvorio kiklopskim radom. Mislili smo da je ve
Njakauazu kad smo naili na nekoliko nezgodnih mesta pa smo za 5
sati vrlo malo odmakli. Ulogorili smo se pod umerenim pljuskom u
17.00. Ljudi su dosta umorni i opet pomalo demoralisani. Ostaje
samo jedno jelo. Prepeaili nekih 6 km, ali slaba vajda.
14. mart
Gotovo i ne primeujui stigli do Njakauazua. (Bio sam, a i dalje
sam, veoma umoran, kao da je stena pala na mene.) Reka je
nemirna i vojska nije raspoloena za prelaenje, ali Rolando se ipak
dobrovoljno prijavio i komotno je proao poto je zapoeo put u
bazu tano u 15.20. Nadam se da e stii za dva dana.
Pojeli smo poslednje jelo mote{30} s mesom i sad zavisimo od
ulova. Dok ispisujem ove beleke, imamo jednu ptiicu, a zaula se
tri pucnja. Lekar i Inti su lovci.
Nadmorska visina: 600 m.
uli delove Fidelovog govora gde se svom estinom okomljuje na

venecuelanske komuniste i oporo napada stav SSSR-a zbog odnosa


prema amerikim marionetama.
15. mart
Preli smo reku, ali samo centar, kao i Rubio i Lekar, da nam
pomognu. Mislili da emo stii do ua Njakauazua, ali s nama su
trojica neplivaa i veliki teret. Struja nas povukla gotovo 1 kilometar
a splav vie nije mogao da pree, to nam je bila namera. U 11.00
smo bili na ovoj strani a sutra e Lekar i Rubio ponovo prei. Ulovili
4 kopca za jelo, koje nije tako loe ispalo. Sve se pokvasilo i vreme je
i dalje kiovito. Moral ljudi je nizak. Migelu su noge nateene i ima
ih vie u slinom stanju.
Nadmorska visina: 580 m.
16. mart
Odluili da pojedemo konja jer je oticanje nogu ve bilo
zabrinjavajue. Migel, Inti, Urbano i Alehandro su pokazivali razne
simptome, ja potpunu malaksalost. Preraunali smo se jer smo
mislili da e Hoakin prei, ali nije. Lekar i Rubio pokuali da preu
da bi im pomogli ali ih je reka odvukla nadole i tamo se izgubili iz
vida. Hoakin zatraio dozvolu da pree i ja mu odobrio, ali se i
njegova grupa takoe izgubila. Poslao Pomboa i Tumu da ih
sustignu, ali ih nisu nali i uvee se vratili. Od 17.00 poela je gozba
s konjetinom. Sutra e verovatno uslediti posledice. Raunam da
Rolando treba danas da stigne u logor.
Deifrona sloena poruka #32 koja najavljuje dolazak jednog
Bolivijca da bi se prikljuio s jo jednim kontingentom glusantina
protiv parazita (leismanija). Za sada nismo toga imali.
17. mart
Ponovo tragedija pre bitke. Hoakin se pojavio u toku
prepodneva; Migel i Tuma poli da ga sustignu s dobrim komadima
mesa. Odiseja je bila ozbiljna: nisu uspeli da upravljaju splavom pa

je on nastavio nizvodno dok nije naiao na vrtlog koji ga je vie


puta, kako oni kau, prevrnuo. Krajnji ishod je bio gubitak nekoliko
ranaca, gotovo svih metaka, 6 puaka i 1 oveka: Karlosa. Ovaj se
izvukao iz vrtloga zajedno s Brauliom ali sa suprotnom sreom:
Braulio uspe da se domogne obale i otuda vide kako stihija odvlai
Karlosa, koji ne moe ni otpor da prua. Hoakin je ve bio poao sa
ljudstvom, ispred, i nije ga video. Do tog trenutka je smatran
najboljim od Bolivijaca u pozadini, zbog svoje ozbiljnosti, discipline i
predanosti.
Izgubljeno oruje: jedan brno Brauliov; dva M-1 Karlosov i
Pedrov; tri mauzera Abelov, Eusebiov i Poloov. Hoakin izvesti
da je video Rubija i Lekara s druge strane i da im je ve naredio da
naprave mali splav i da se vrate. U 14.00 se pojavili sa izvetajem o
tome kako su se potucali od nemila do nedraga, goli, dok je Rubio
bio bosonog. Splav im se raspao kod prvog vrtloga. Izali na obalu
otprilike gde i mi.
Na polazak je predvien za sutra rano ujutro, a Hoakin e poi
u podne. Oekujem da u sutra dobiti vesti u toku dana. Moral
Hoakinovih ljudi deluje dobro.
18. mart
Poli smo rano, ostavljajui Hoakina da svari i dovri svoju
polovinu konja, sa uputstvima da poe im oseti da je ojaao.
Imao sam borbu oko zadravanja izvesne zalihe mesa, protiv
mnjenja ljudi koji su hteli da to pojedu odmah. Sredinom pre
podneva u kanjenju su bili Rikardo, Inti i Urbano, pa smo morali da
ih ekamo suprotno mojoj nameri da se odmorimo u logoru odakle
smo poli. U svakom sluaju, slabo napredujemo.
U 14.30 pojavio se Urbano s jednom urinom{31} koju je ulovio
Rikardo, to nam doputa izvesnu oputenost zbog rezerve konjskih
rebara. U 16.30 stigli do take koja je po svoj prilici na sredini puta,
ali tamo smo zaspali. Ima njih nekoliko koji gunaju i neraspoloeni
su: inu, Urbano i Alehandro.

19. mart
Pre podne dobro hodali, mi ispred, i zastali smo u 11.00, kao to
je bilo dogovoreno, ali Rikardo i Urbano su opet kasnili, a ovoga
puta i Alehandro. Stigli su u 13.00, ali s jo jednom urinom, koju je
takoe Rikardo ulovio, a s njima je stigao i Hoakin. Izbio je incident
zbog sporekanja izmeu Hoakina i Rubija pa sam morao otro da
se postavim prema ovom poslednjem iako nisam bio ba uveren da
je kriv.
Odluio sam da u svakom sluaju nastavimo do potoka, ali
odozgo nas je nadleteo mali avion koji nita dobro nije predskazivao
a, osim toga, bio sam zabrinut zbog toga to iz baze nisu stizale
vesti. Mislio sam da e put biti dui, ali uprkos bezvoljnosti ljudi,
stigli smo u 17.30. Tamo nas je primio Negro63, peruanski lekar koji
je doao s Kinezom i telegrafistom64, s veu da Benigno eka s
hranom i da su dva Gevarina oveka65 dezertirala a da je policija
upala na imanje. Benigno je objasnio da nam je bio poao u susret s
hranom i da se pre tri dana sreo s Rolandom; ve je dva dana ovde
ali se nije bio usudio da nastavi jer vojska moe da napreduje pored
reke poto mali avion ve trei dan leti okolo. Negro je bio svedok
napada 6 ljudi na imanje. Nisu bili ni Antonio ni Koko; ovaj je bio
krenuo u Kamiri da pronae drugu grupu Gevarinih ljudi, a
Antonio je odmah poao za njim da mu javi za dezertiranje. Primam
od Markosa dugi izvetaj (D.VIII) koji na sebi svojstven nain
objanjava svoje puteestvije: stigao je na imanje protivno mojim
izriitim naredbama, kao i dva Antoniova izvetaja u kojima se
izlae situacija (D. IX i X).
Sada se u bazi nalaze Francuz, Kinez, njegovi drugovi, Pelado,
Tanja i Gevara s prvim delom svoje grupe. Poto smo obilato
veerali pirina sa koljkama i urinu, Migel poe u potragu za
Hoakinom koji nije uspeo da lokalizuje inua, jo jednom u
zakanjenju. Vratio se s Rikardom i u zoru se Hoakin pojavio, i tako
se svi okupili ovde.

20. mart
Krenuli smo u 10.00, dobrim korakom, Benigno i Negro bili na
elu s porukom za Markosa kojom mu se nalae da preuzme
odbranu i da se administrativne stvari prepuste Antoniju. Hoakin
poe poto je izbrisao tragove ulaska u potok, ali bez urbe. Dovodi
tri bosonoga oveka. U 13.00, kad smo imali duu pauzu, pojavio se
Pao s Markosovom porukom. Informacija dopunjava prvi
Benignoov izvetaj, ali sada je stvar sloenija jer su andarmi, njih
60, upali Valjegrandeanevim putem i meu Gevarinim ljudima
uhvatili Salustija66, naeg kurira. Oteli nam jednu mazgu i ostali bez
dipa. Nije bilo vesti o Lorou, koji je ostao na strai kod kuice.
Odluili smo da na svaki nain stignemo do logora Medved, kako
se sad zove zbog toga to je takva ivotinja tamo i ubijena. Poslali
smo Migela i Urbana da spreme hranu za izgladnele ljude, a mi smo
stigli predvee. U logoru bili Danton, Pelao i Kinez, pored Tanje i
grupe Bolivijaca uposlenih kao gondola radi dopremanja hrane i
povlaenja. Rolando je poslat da organizuje povlaenje svega;
vladala je atmosfera poraza. Neto kasnije je stigao tek prikljueni
bolivijski lekar s porukom za Rolanda, kojom mu se javlja da se
Markos i Antonio nalaze kod izvora, te da ode tamo da se sastane s
njima. Preko istog kurira naloio sam mu da kae da se rat dobija
borbom, da se odmah povuku u logor i da me ekaju tamo. Sve
ostavlja utisak stranog haosa; ne znaju ta da rade.
Preliminarno sam porazgovarao s Kinezom. Trai 5.000 dolara
meseno tokom 10 meseci, a u Havani mu poruili da porazgovara
sa mnom. Uz to donosi poruku koju Arturo nije uspeo da deifruje
jer je veoma duga. Rekao sam mu da se u principu slaem, pod
uslovom da se za 6 meseci digne na ustanak. Namerava da to uradi
sa 15 ljudi, a da on bude voa u oblasti Ajakua. Dogovorili smo se,
isto tako, da e sada primiti 5 ljudi a 15 kasnije, postupno, i da u ih
s njihovim orujem poslati poto ih pripremim za borbena dejstva.
On treba da mi poalje nekoliko prijemnika srednjeg dometa (40

milja) pa emo raditi na ustanovljavanju lozinke za sopstvenu


upotrebu kako bismo bili u stalnom kontaktu. Deluje veoma
poletno.
Takoe je doneo niz Rodolfovih izvetaja, sad ve zastarelih.
Poznato je da se Loro pojavio i da je prijavio da je ubio jednog
vojnika.
21. mart
Proveo sam dan u razgovoru i raspravama s Kinezom,
precizirajui izvesne take, te sa Francuzom, Pelaom i Tanjom.
Francuz donosi vesti o Monheu, Koleu, Simonu Rejesu i drugima.
Dolazi da ostane, ali ja sam ga zamolio da se vrati kako bi
organizovao mreu pomoi u Francuskoj i da usput ode na Kubu,
to se podudara s njegovom eljom da se oeni i dobije dete sa
svojom drugaricom. Ja treba da napiem pisma Sartru67 i B. Raselu68
da bi pokrenuli meunarodno prikupljanje pomoi za bolivijski
oslobodilaki pokret. Osim toga, on treba da porazgovara s
prijateljom koji e organizovati sve vidove pomoi, pre svega u
novcu, lekovima i elektronskim ureajima, kao i da se dobiju
odgovarajui inenjer i sami ureaji.
Naravno, Pelao je spreman da se stavi pod moje naredbe i ja sam
mu predloio da bude neka vrsta koordinatora iji bi se rad za sada
odnosio samo na grupe Hozamija, Helmana69 i Stamponija70, te da
mi poalje petoricu ljudi da zaponu obuku. Treba da pozdravi
Mariju Rosu Oliver71 i starog{32}. Bie mu dato 500 pesa za slanje i
1.000 za manevrisanje. Ako pristanu, treba da zaponu akciju
opipavanja terena na severu Argentine i da mi dostave izvetaj.
Tanja je uspostavila kontakte i ljudi su doli, ali prema njenom
miljenju, morala je da svojim dipom putuje dovde gde je mislila da
ostane jedan dan, a stvar se iskomplikovala. Hozami nije mogao da
ostane prvi put, a drugi put nije ak ni kontakt uspostavljen jer je
Tanja ovde. Govori o Ivanu dosta nipodatavajue; ne znam ta je
ispod svega toga. Primljen je Lojolin finansijski izvetaj do 9.

februara (1.500 dolara){33}.


Stiu dva Ivanova izvetaja: jedan je nezanimljiv, sa
fotografijama, o nekoj vojnoj koli; drugi o nekim poloajima, isto
tako nebitno.
Osnovno je da ne moe da odgonetne rukopis (D. XIII). Stie
Antoniov izvetaj (D. XII) kojim on nastoji da opravda svoj stav.
Preko radija se uje saoptenje o jednom ubijenom, pa je to posle
bilo demantovano, to znai da je ono Loroovo tano.
22. mart
U [...]{34} napustili smo logor [...] sa neto hrane koja je slabo
uvana [...]. Stigli dole u 12.00, formiramo grupu od 47 ljudi,
raunajui i posetioce i sve ostale.
Kad je stigao, Inti mi je izloio itav niz Markovih uvreda. Ja sam
eksplodirao pa sam Markosu rekao da e, ako je to tano, biti
izbaen iz gerile, na ta je on odgovorio da e pre da umre
streljanjem.
Bila je nareena zaseda petorice ljudi napred kod reke i jedna
izvidnica od tri oveka predvoenih Antoniom, s Migelom i
Loroom. Pao ode da osmatra goli vrh s kojeg se vidi Algaranjazova
kua, ali nije nita primetio. Uvee su se izviai vratili i osuo sam
prilinu paljbu na njih. Olo je emotivno reagovao i porekao optube.
Sastanak bio uan i buran, i nije doneo razreenje. Nije jasno ta je
to Markos rekao. Naredio da se ode po Rolanda kako bi se konano
reio problem broja novoprikljuenih i njihovog rasporeda, jer nas je
u centru sada preko 30 i svi gladujemo.
23. mart
Dan borbenih dejstava. Pombo je hteo da organizuje jednu
gondolu nagore kako bi povratio robu, ali sam se ja usprotivio dok
se ne razjasni Markosovo smenjivanje. Neto posle 8.00 stigao Koko
u trku, da izvesti da je jedan deo vojske upao u zasedu. Konani

rezultat, do sada: tri 60-milimetarska minobacaa, 16 mauzera, 2


BZ-a, 3 uzija, 1 mitraljez kalibra 30, 2 radio-prijemnika, izme, itd.;
7 mrtvih, 14 zdravih zarobljenika i 4 ranjenika, ali nismo uspeli da
im otmemo namirnice. Zaplenjen im je plan operacija koje se
sastojao u napredovanju sa oba kraja Njakauazua da bi se
uspostavio kontakt na sredini. Ubrzano smo premestili ljude na
drugu stranu i stavio sam Markosa s gotovo celom prethodnicom na
kraj manevarskog puta, dok centar i deo odstupnice ostaje u
odbrani, a Braulio pravi zasedu na kraju drugog manevarskog puta.
Tako emo provesti no da vidimo da li sutra stiu uveni renderi.
Jedan major72 i jedan kapetan73, zarobljeni, propevali kao papagaji.
Deifrovana je Kinezova poruka. Govori o Debreovom putu, o
slanju 60.000 pesa i o njegovim potraivanjima, i tu se objanjava i
zato se ne pie Ivanu. Takoe primam Sanezov kominike, u kome
izvetava o mogunosti da Mito zauzme neke poloaje.
24. mart
Puni plen je sledei: 16 mauzera, 3 minobacaa sa 64 haubice, 2
BZ-a, 2.000 komada mauzerove municije, 3 uzija sa po dva
arera svaki, 1 mitraljez kalibra 30, sa dva redenika. Ima 7 mrtvih i
14 zarobljenika, ukljuujui 4 ranjenika. Markos poslat da izvidi
okolinu ali nita nije otkrio, dok avioni bombarduju u blizini nae
kue.
Poslao sam Intija da poslednji put razgovara sa zarobljenicima i
da ih oslobodi poto im skine svu upotrebljivu odeu, sa izuzetkom
dvojice oficira s kojima je zasebno porazgovarano i koji su puteni
obueni. Majoru je reenu da mu se daje rok do 27. u 12.00 da
izvue mrtve, i ponueno mu je primirje za celu oblast Laguniljasa
ako on ostane ovde, ali je odgovorio da se povlai iz vojske.
Kapetan je izvestio da se pre godinu dana ponovo ukljuio u
vojsku na molbu ljudi iz Partije i da ima brata koji studira na Kubi;
uz to, naveo je imena jo dvojice oficira koji su spremni da sarauju.
Kada su avioni poeli bombardovanje, izazvali su propisan strah

meu zarobljenicima, ali su se prepala i dva naa oveka, Raul74 i


Valter; ovaj se isto slabo drao prilikom zasede.
Markos obavio istraivanje okoline koje nije nita donelo. Njato i
Koko otili po pliaku uz reku, po jednu gondolu gore, ali su morali
da ih vrate jer nisu hteli da hodaju. Treba ih otpustiti.
25. mart
Dan protekao bez novosti. Leon, Urbano i Arturo poslati u
osmatranicu s pogledom na ulaz u reku sa obe strane. U 12.00 se
Markos povukao sa svoje pozicije u zasedi i celo ljudstvo ostalo
koncentrisano na glavnu zasedu. U 18.30, gotovo sa svim
prisutnima, napravio sam analizu puta i njegovog znaenja, i izloio
Markosove greke; Markosa sam smenio i postavio Migela za vou
prethodnice. U isto vreme najavljeno je otputanje Pakoa75, Pepea76,
ingola77 i Eusebija, kojima je stavljeno do znanja da nee jesti ako
ne rade a ukinuto im je i puenje, dok su njihove line stvari
prerasporeene meu one kojima su potrebnije. Osvrnuo sam se na
Koleov projekat da doe da raspravi ta se istovremeno radi sa
izbacivanjem ovde prisutnih lanova Omladine. Bitna su dela; rei
koje se ne podudaraju sa delima, nemaju vanost. Najavio sam
potragu za kravom i ponovni rad na uenju{35}.
Porazgovarao sam sa Pedrom i Lekarom, kojima sam najavio da
su gotovo potpuno poloili za gerilce, kao i sa Apolinarom, koga
sam obodrio. Valtera sam iskritikovao zato to je popustio tokom
mara, zbog njegovog dranja u borbi i zbog straha koji je pokazao
od aviona; nije dobro odreagovao. Precizirali smo detalje s Kinezom
i Peladom, a Francuzu sam podneo podroban usmeni izvetaj o
situaciji. Tokom sastanka ovoj grupi je nadenuto ime
Narodnooslobodilaka vojska Bolivije{36}, i bio je sastavljen zapisnik
o sastanku.
26. mart
Inti rano poao sa Antoniom, Raulom i Pedrom da potrai kravu

u oblasti Tikue, ali su naili na trupe na 3 sata odavde pa se vratili,


izgleda, a da nisu primeeni. Izvestili da vojnici imaju jednu strau
na istini, a drugu kod kue sa sjajnim krovom odakle su videli da
izlazi 8 ljudi. Nalaze se u blizini reke koju zovemo Jaki.
Porazgovarao s Markosom i poslao ga u pozadinu; ne verujem da e
se njegovo ponaanje bitno popraviti.
Napravljena je mala gondola i uobiajene strae; sa osmatranice
kod Algaranjaza vieno nekih 3040 vojnika i helikopter kako slee.
27. mart
Danas je pukla vest koja je zauzela ceo radijski prostor i izazvala
gomilu saoptenja, ukljuujui i Barijentosovu78 konferenciju za
tampu. Zvanini izvetaj pominje jednog poginulog vie nego mi i
navodi ih kao ranjenike koji su potom streljani, a nama pripisuje 15
mrtvih i 4 zarobljenika, od ega dva stranca, ali govori se takoe o
strancu koji je sebe ubio i o sastavu gerile. Oigledno je da su
dezerteri ili zarobljenik progovorili, samo to se ne zna tano koliko
su i kako rekli. Sve ukazuje na to da je Tanja identifikovana, ime se
gube dve godine dobrog i strpljivog rada. Izlazak ljudi sada je
veoma otean; imam utisak da se to nije nimalo dopalo Dantonu kad
sam mu rekao. Videemo ubudue.
Benigno, Loro i Hulio79 poli da pronau put za Pirirendu;
provee na putu 2 ili 3 dana, a dobili su instrukcije da dou do
Pirirende tako da ih niko ne vidi i zatim da pou u ekspediciju u
Gutijerez. Iz izviakog aviona iskoilo nekoliko padobranaca o
kojima je sa osmatranice javljeno da su pali na mane. Antonio i jo
dvojica poslati u izvianje sa zadatkom da zarobe nekoga od njih, ali
od toga nita.
Uvee odrali sastanak Vrhovnog taba na kojem smo utvrdili
planove za naredne dane. Sutra napraviti jednu gondolu do nae
kuice radi dopremanja kukuruza, potom jo jednu radi kupovine u
Gutijerezu i najzad, radi skretanja panje, mali napad, koji moe da
bude na brdu izmeu Pinkala i Laguniljasa, na tamonja vozila.

Sainjava se saoptenje #1 koje emo pokuati da doturimo


novinarima Kamirija (D. XVII).
28. mart
Radio je i dalje preplavljen vestima o gerilama. Opkoljava nas
2.000 ljudi u preniku od 120 km i obru se stee, propraen
napalm-bombama; imamo 1015 gubitaka.
Poslao sam Braulija ispred 9 ljudi kako bi potraili kukuruz.
Vratili se uvee s gomilom sumanutih vesti:
1. Koko, koji je ranije krenuo da nam javi, nestao.
2. U 16.00 stiu na imanje. Zatiu da je jama ispreturana ali se trude
da otponu prikupljanje kad se pojavljuje 7 ljudi iz Crvenog
krsta, 2 lekara i nekoliko vojnika bez oruja. Bivaju zarobljeni,
objanjavajui im da je primirje isteklo, ali odobravajui im da
nastave.
3. Stie kamion pun vojnika i umesto da pucaju, teraju ih da kau da
se povuku.
4. Disciplinovano, vojnici se povlae, a nai prate sanitetlije do
istrulelih leeva, ali ovi ne mogu da ih uprte i kau da e sutra
doi da ih spale.
Zaplenjuju im se 2 Algaranjazova konja pa se vraaju, a ostaju
Antonio, Rubio i Aniseto tamo gde ivotinje ne mogu da nastave,
kada se polo po Kokoa, ovaj se pojavio; izgleda da je bio zaspao.
Jo nema vesti od Beningna.
Francuz je suvie vatreno izloio od kolike koristi bi mogao da
bude napolju.
29. mart
Dan slabe akcije ali izuzetne mobilnosti u vestima. Vojska prua
opirno obavetavanje koje, ukoliko je tano, moe da nam bude i te
kako dragoceno. Radio Havana ve je objavio vest i vlada najavljuje

da e podrati Venecuelu kada iznese sluaj Kube na OEA{37}. Meu


vestima jedna me brine, ta po kojoj je dolo do okraja u klancu
Tiraboj, gde su poginula dva gerilca. Otuda se vidi Pirirenda, a to je
mesto koje je Benigno trebalo da istrai a da se danas vrati, to nije
sluaj. Imali su naredbu da ne prou klancem, ali poslednjih dana u
vie navrata nisu posluane moje naredbe.
Gevara vrlo sporo napreduje u svom radu; dat mu je dinamit ali
celog dana nisu uspeli da ga upotrebe. Ubijen je jedan konj i obilato
se jelo meso iako ono mora da potraje 4 dana; pokuaemo da
dovedemo i drugog, iako izgleda da nee ii lako. Sudei po
leinarima, leevi jo nisu spaljeni. im jama bude gotova, moemo
da izmestimo ovaj logor, jer je neudoban i previe poznat. Saoptio
sam Alehandru da e on ostati ovde zajedno s Lekarom i Hoakinom
(verovatno u logoru Medved). Rolando je veoma icrpljen.
Razgovarao sa Urbanom i Tumom; ovaj poslednji nije uspeo da
shvati ni zato ga kritikujem.
30. mart
Sve se vraa u normalu: sredinom prepodneva pojavljuje se
Benigno s drugovima. I zaista su bili proli klancem Tiraboj, ali samo
su nali tragove dve osobe. Stigli na odredite iako su ih metani
videli, i vratili se. Po izvetaju potrebna su 4 sata da se stigne do
Pirirende i da, navodno, nije opasno. Avijacija je sve vreme
mitraljirala kuicu.
Poslao sam Antonija sa jo dvojicom da ispitaju reku nagore i
izvetaj da su andarmi statini, mada ima tragova izviakog
obilaska reke. Iskopali rovove.
Stigla kobila koja je nedostajala tako da, u najgorem sluaju,
imamo mesa za etiri dana. Sutra e biti odmaranja a prekosutra e
prethodnica poi na dve sledee operacije: zauzeti Gutijerez i
postaviti zasedu na putu AlgaranjazLaguniljas.
31. mart

Bez veih novosti. Gevara za sutra najavio zavretak jame. Inti i


Rikardo raportirali da su andarmi ponovo zauzeli nae malo
imanje, uz prethodno bombardovanje artiljerijom (minobacaima),
avijacijom itd. Ovo remeti nae planove da odemo u Pirirendu da se
snabdemo. Uprkos tome, dao sam instrukcije Manuelu da sa svojim
ljudima ode do kuice. Ako bude prazna, neka je zauzmu i neka
poalju dva oveka da mi jave kako bismo se mi prekosutra
mobilisali; ako je zaposednuta i ne moe da se izvede iznenadni
napad, vratiti se i ispitati mogunost proboja do Algaranjaza kako bi
se postavila zaseda izmeu Pinkala i Laguniljasa. Radio i dalje bruji
na sve strane i izvetaji se smenjuju s revnosnim najavama borbe.
Postavili su nau poziciju sa apsolutnom preciznou izmeu Jakija i
Njakauazua i bojim se da e pokuati da izvedu neki iri potez.
Razgovarao s Benignoom o njegovoj greci to nas nije potraio i
objasnio mu Markosovu situaciju; dobro je reagovao.
Uvee sam razgovarao sa Loroom i Anisetom. Razgovor je bio
vrlo neprijatan. Loro je ak kazao da smo u rasulu i kada sam ga
priupitao, on je to ostavio za Markosa i Beningna. Aniseto se do
pola solidarisao s njim ali posle je Kokou priznao da su bili
sauesnici u krai limenki, a Intiju da se ne slae sa onim to je Loro
rekao o Benignu, o Pombou i, otprilike, o optem rasulu gerile.
Mesena analiza
Ovaj mesec je prepun dogaaja ali opta slika pokazuje sledee
karakteristike:
Etapa konsolidacije i proienja gerile u potpunosti ostvarena.
Spora etapa razvoja s prikljuenjem nekih elemenata pristiglih s
Kube, koji ne izgledaju loe, i sa Gevarinim, iji je opti nivo
veoma slab (2 dezertera, 1 priljivi zarobljenik, 3 odbegla, 2
kilava).
Etapa poetka borbe, koja se odlikuje preciznim i spektakularnim
udarcem, ali praena grubim oklevanjima pre i posle dejstva
(Markosovo povlaenje, Brauliovo delovanje).

Etapa poetka neprijateljske kontraofanzive, koja se za sada


odlikuje sledeim:
a) pokazuje tendenciju da postavi kontrole koje e nas izolovati;
b) halabuka na nacionalnom i meunarodnom nivou;
c) totalna nedelotvornost, za sada;
d) mobilizacija seljaka.
Oigledno je da emo morati da krenemo i pre nego to sam
mislio i da emo se kretati ostavljajui grupu da se kiseli, sa balastom
4 mogua potkazivaa. Situacija nije dobra, ali sada poinje druga
probna etapa za gerilu, koja e joj dobro doi kad je prebrodi.
Sastav:
Prethodnica: Migel (voa), Benigno, Pao, Loro, Aniseto, Kamba,
Koko, Dario80, Hulio, Pablo81, Raul.
Pozadina: Hoakin (voa), Braulio (drugi zapovednik), Rubio,
Markos, Pedro, Lekar, Polo, Valter, Viktor82 (Pepe, Pako, Eusebio
i ingolo).
Centar: ja, Alehandro, Rolando, Inti, Pombo, Njato, Tuma,
Urbano, Moro, Negro, Rikardo, Arturo, Eustakio, Gevara, Vili83,
Luis84, Antonio, Leon. (Tanja, Pelado, Danton, Kinez gosti.)
(Serapio izbeglica.)

April 1967
1. april
Prethodnica je krenula u 7.00, sa prilinim zakanjenjem.
Nedostaje Kamba, koji se nije vratio sa svog istraivanja s Njatom da
bi sakrio oruje u Medveoj jami. U 10.00 stigao Tuma sa
osmatranice da javi kako je ugledao 3 ili 4 vojnika u ravnici za lov.
Zauzeli smo pozicije i Valter, sa osmatranice, javio da je video
trojicu i mazgu ili magarca, i da neto postavljaju; pokazao mi ali
nita nisam video. U 16.00 sam se povukao ocenjujui da u svakom
sluaju nije potrebno da ostanem jer nas nee napasti, ali mi se ini
da je to bila Valterova optika varka.
Odluio sam da sutra evakuiemo sve i da se Rolando pobrine za
odstupnicu u Hoakinovom odsustvu. Njato i Kamba su stigli u 21.00
poto su sve sklonili, izuzev jela za estoricu koja su ostala. To su:
Hoakin, Alehandro, Moro, Serapio, Eustakio i Polo. Trojica
Kubanaca u protestu to ostaju. Ubijena je jo jedna kobila, da bi se
toj estorici ostavilo arkija{38}. U 23.00 stigao Antonio s veu da je
sve proteklo bez novosti i doneo vreu kukuruza.
U 4.00 poao Rolando i odneo prtljag etvorice slabih (ingoloa,
Eusebija, Pakoa, Pepea). Pepe htede da mu se d oruje i da ostane.
Kamba poao s njim.
U 5.00 stigao Koko s novom porukom o tome kako je ubijena
krava i kako nas ekaju. Kao mesto sastanka naveo sam mu potok
ispod brda koji protie pored imanja, prekosutra u 12.00.
2. april
Neverovatna koliina nagomilanih stvari dovela je do toga da
dan provedemo u njihovom sklanjanju u odgovarajuim jamama i
razmetaj je zavren u 17.00. Postavljena je etvorolana straa, ali
dan proe u neobinom miru; ni avioni nisu nadletali oblast.
Komentari na radiju pominju stezanje obrua i da se gerilci

spremaju za odbranu u klancu Njakauazu, izvetavaju i da je don


Remberto pritvoren i kako je imanje prodao Kokou.
Budui da je bilo kasno, odluili smo da ne izaemo danas, ve u
tri ujutru te tako iskoristimo dan da proemo kroz Njakauazu, iako
je sastanak posle toga. Porazgovarao sam s Moroom, objasnio mu da
ga nisam stavio u grupu najboljih jer je pokazao izvesnu slabost u
vezi s hranom, a i svojim vicevima izaziva ostale drugove. Neko
vreme smo proveli priajui o tome.
3. april
Program ostvaren bez tekoa: krenuli smo u 3.30 i lagano
napredovali dok nismo proli okuku u 6.30 i stigli do ivice imanja u
8.30. Kada smo proli ispred zasede, od tela sedam leeva ostali su
samo kosturi, jer su leinari obavili svoj zadatak krajnje temeljno.
Poslao dvojicu (Urbana i Njata) da uspostave kontakt s Rolandom i
po podne smo se premestili u klanac Tiraboja, gde smo zaspali siti
kravljeg mesa i kukuruza.
Porazgovarao s Dantonom i Karlosom izlaui im 3 alternative:
da ostanu s nama, da pou sami da zauzmu Gutijerez, ili da otuda
okuaju sreu kako najbolje budu znali i umeli; odabrali treu. Sutra
emo pokuati.
4. april
Gotovo potpuni promaaj. U 14.30 stigli do mest na kojima su se
videli tragovi andarma pa ak i padobranska kapa, kao i tragovi
severnoamerike hrane i individualnih porcija. Odluio sam da na
prepad zauzmemo prvu kuu [...]{39} i tako smo i uradili u 18.30.
Izali Gvarani{40} nadniari koji su javili da se 150 pripadnika vojske
jue povuklo i da je vlasnik kue poao da stoku odvede daleko.
Narueno je jelo od svinje i juke, dok se polazilo na zaposedanje
druge kue [...]{41} Loro, Koko i Aniseto, potom i Inti, poli u drugu
kuu, u pratnji jo jednog seljaka.
Brani par nije bio unutra, ali kad se vratio, u meteu nestade

mali nadniar. Najzad smo uspeli da razaberemo da je tu bilo


stacionirano ljudstvo, u sastavu, po svoj prilici, 2. puka Bolivar, i
da su tog jutra poli. Imao je instrukcije da sie preko klanca
Tiriboja, ali su oni odabrali izlazak preko priobalja; zbog toga se
nismo sudarili. U Gutijerezu nema pripadnika andarmerije, ali ovi
e se sutra vratiti, tako da nije uputno ostati.
U prvoj kui pronaene stvari vojske, kao to su tanjiri, uturice,
ak i meci i druga oprema; sve je konfiskovano. Poto su dobro jeli,
ali bez preterivanja, pozadinci su krenuli u 3.00 a mi u 3.30.
Prethodnica je trebalo da krene poto dovri poslednje testenine. Mi
smo se izgubili pa smo izbili nie zasede izazivajui zabunu koja je
potrajala do jutra.
5. april
Dan bez naroitih dogaaja, ali izvesne napetosti. U 10.00 svi
smo bili na okupu i neto kasnije Migel krenu s ranevima da
zauzme vrh klanca, sa naredbom da iz pozadine poalje trojicu koja
su drala strau na istom mestu, da preuzmu svoje raneve. Da bih
rasteretio prelazak, dao sa uputstva Urbanu, Njatu i Leonu da
odmene tu trojicu u pozadini. Zastao sa sredinjom grupom kako
bismo organizovali zasedu radi zaustavljanja moguih snaga koje se
mogu spustiti niz klanac, poto e prethodnica i odstupnica braniti
oba prilaza potoka kod njegovog izvora. U 14.00 sam poslao Tumu
da vidi ta je sa onom trojicom, u 17.00 se vratio ne znajui nita o
njima; premestili smo se u prethodni logor i ponovio nareenje. U
18.15 stigao Rolando i poto nije primio ljude, zajedno sa ostalima
doneo tri ranca. Braulio je izneo stav koji donosi teke nedoumice o
sadanjoj Markosovoj borbenoj spremnosti.
Mislio sam da krenemo niz reku u zoru, ali vieni su vojnici pri
kupanju nekih 300 metara dalje od naeg poloaja. Odluili da
preemo reku ne ostavljajui tragove i da hodamo drugom stranom
dok ne doemo do naeg potoka.
6. april

Dan velike napetosti. U 4.00 preli reku Njakauazu i stali da


saekamo dan da bismo hodali, potom Migel poe u izvidnice ali je
dvaput morao da se vrati usled pogrene orijentacije koja bi nas
dovela veoma blizu andarma. U 8.00 Rolando izvesti da se desetak
vojnika nalazi ispred klanca koji smo upravo napustili. Lagano smo
krenuli i u 11.00 smo ve bili van opasnosti na vrstom delu pored
obale. Rolando doneo vest da ih ima preko 200, postavljenih kod
klanca.
Uvee, dok jo nismo bili stigli do potoka, uli se glasovi gonia
stoke kod reke. Presreli smo ih i zadrali etvoricu seljaka sa
Algaranjazovim kravama. Imali su propusnicu vojske da potrae 12
grla; neki su ve bili odmakli pa nije bilo mogue da ih uhvatimo.
Ostavili dve krave za nas i poveli ih preko reke do naeg potoka.
etiri civila bila su u stvari ugovora i njegov sin, jedan seljak iz
ukisake i iz Kamirija jo jedan, koji se pokaza veoma prijemivim
pa smo mu dali dokument i on obea da e ga obnarodovati.
Zadrali smo ih dosta dugo a onda ih pustili uz zahtev da nita
ne kau, to su i obeali.
No proveli u jelu.
7. april
Zali jo dublje pored potoka vodei preivelu kravu, koja je
potom ubijena radi pravljenja arkija. Rolando ostao u zasedi kod
reke s nalogom da puca u sve to iskrsne; nita se nije dogodilo
celog dana. Benigno i Kamba sledili stazu koja treba da nas dovede
do Pirirende i izvestili da su u oblinjem tesnacu nedaleko od naeg
potoka uli neto poput zvuka motora neke pilane.
Poslao sam Urbana i Hulija s porukom za Hoakina, i nisu se
vratili celog dana.
8. april
Dan oskudnih novosti. Benigno se vrati svom poslu ali ga ne
dovri, i ree da ni sutra nee uspeti. Migel poe da potrai top koji

je Benigno video odozgo, i ne vrati se.


Urbano i Hulio se vratili s Poloom. andarmi zauzeli logor i
krenuli u izviake pohode po padinama; idui odozgo, proli
uspinjau. Hoakin javlja o ovome i drugim problemima u
priloenom dokumentu (D. XIX).
Imali smo 3 krave s teladima, ali jedna nam pobee, ostale su
nam 4 ivotinje od kojih emo jednu ili dve da arkujemo sa solju
koja nam je jo preostala.
9. april
Polo, Luis i Vili krenuli sa zadatkom da Hoakinu predaju jednu
poruku i da im on pri povratku pomogne da se smeste uz potok, na
nekom skrovitom mestu, koje e Njato i Gevara odabrati. Njato misli
da ima pogodnih mest, iako preblizu potoka, na sat i po od naeg
sadanjeg poloaja. Stigao Migel. Prema njegovim istraivanjima,
trar dopire do Pirirende i treba mu dan da ga obie pod rancem,
zbog ega sam naredio da se obustavi Benignoovo izvianje, za koje
je potreban bar jo jedan dan.
10. april
Osvanu, a jutro proe bez znaajnijih dogaaja, dok smo se
spremali da napustimo potok te da preemo preko Migelovog
klanca do puta PirirendaGutijerez. Sredinom pre podneva Negro
stie veoma uzbuen da javi kako niz reku nailazi 15 vojnika. Inti
bio poao da Rolanda obavesti o zasedi. Nije preostalo drugo do da
ekamo i to je i uinjeno; poslao sam Tumu da bude spreman da me
izvetava. Ubrzo stigle prve vesti, s neugodnim saldom: Rubio
(Plavi, Hesus Suarez Gajol) smrtno ranjen. Mrtvog ga i dovezli u na
logor; metak u glavu. Stvar se ovako digrala: zasedu je inilo 8 ljudi
iz pozadine, jedan ovek iz pojaanja i trojica iz prethodnice,
rasporeeni na obe strane reke. Po javljanju o dolasku 15 vojnika,
Inti proe kroz mesto na kojem je bio Rubio i primeti da je na vrlo
ravom poloaju jer je bio vidiljiv s reke. Vojnici su napredovali bez

naroitog opreza ali su ispitivali priobalje traei tragove i u tome se


udubili da su se sudarili s Brauliom ili Pedrom pre prodora u
zasedu. Vatra je potrajala nekoliko sekundi i na licu mesta je ostalo
jedan mrtvac i tri ranjenika, plus est zarobljenika; nedugo potom je
pao i jedan podoficir a etvorica vojnika su pobegla. Pored jednog
ranjenika nali Rubija na samrti. Njegov garand je bio zakoen i
jedna runa bomba, izvaenog fitilja, ali koja nije eksplodirala, bili
su pored njega. Ranjenika nije bilo mogue ispitati zbog tekog
stanja u kome se nalazio i ubrzo nakon toga je i umro, kao i
porunik koji je komandovao vojnicima.
Iz ispitivanja zarobljenika proizlazi sledee: ovih 15 ljudi pripada
onoj eti koja se nalazila uzvodno na Njakauazuu, a koja je prela
kanjon i pokupila leeve a potom zaposela logor. Prema
svedoenjima vojnika, nisu nali nita iako radio govori o
fotografijama i dokumentima koji su tamo pronaeni. Ta vojna
formacija bila je sastavljena od 100 ljudi, od ega je 15 polo da prati
grupu novinara do naeg logora a ovi ostali su krenuli s nalogom da
obave ispitivanje terena i da se vrate u 17.00. Najjae snage su u
Pinkalu a u Laguniljasu ima oko 30 vojnika, i pretpostavlja se da se
grupa koja je bila oko Tiraboja povukla u Gutijerez. Ispriali su
odiseju ove grupe izgubljene po brdima, bez vode, pa je zato trebalo
da se po nju poalje spasilaka ekipa. Raunajui da e begunci stii
kasno, odluio sam da ostane na mestu postavljena zaseda koju je
Rolando isturio nekih 500 metara ispred, ali sada uz pomo itave
nae prethodnice. Prvo sam bio naredio njeno ukidanje, ali mi se
uinilo loginim da ona ipak ostane. Blizu 17.00 stie vest da vojska
napreduje s velikim naoruanjem. Ostaje samo da se eka. Poslao
sam Pomboa kako bi mi predoio jasan pregled situacije. Neko
vreme uju se sporadini pucnji, a onda se Pombo vraa javljajui da
su ponovo upali u zasedu, da ima nekoliko mrtvih i da je zarobljen
jedan major85.
Ovoga puta, stvari su se ovako odigrale: napredovali su rekom u
irokom luku ali bez veeg opreza pa je iznenaenje bilo potpuno.
Ovoga puta bilo je sedam mrtvih, pet ranjenih i ukupno 22

zarobljenika. Bilans je sledei: (Ne moe da se izvede usled


nedostatka podataka).
11. april
Ujutro zapoeli premetaj naih stvari i sahranili Rubija u malu,
plitku raku, jer nismo imali opreme. Inti ostavljen s pozadinom da bi
pratio zarobljenike i oslobodio ih, uz to to e potraiti jo
posejanog oruja. Jedini rezultat potrage su dva nova
zarobljenika, sa odgovarajuim garandima. Predata su dva
izvetaja #1 majoru uz obavezu da ih dostavi novinarima. Ukupni
gubici: 10 mrtvih, meu njima dva porunika; 30 zarobljenika, jedan
major i nekoliko podoficira, ostalo su vojnici; est ih je ranjeno,
jedan u prvom okraju, ostali u drugom.
Ova jedinica se nalazi pod komandom etvrte divizije, ali sa
elementima nekoliko izmeanih pukova. Ima rendera, padobranaca
i lokalnih vojnika: gotovo su deca.
Tek smo po podne zavrili celu selidbu i lokalizovali jamu da
bismo tu odloili stvari, ali je jo nismo doveli u red. Kod poslednje
deonice, krave su se uplaile pa nam je ostalo samo jedno tele.
Rano, u trenutku kad smo stizali u svoj logor, naili smo na
Hoakina i Alehandra koji su silazili sa svim svojim ljudima. Iz
izvetaja proizlazi da su vieni vojnici samo Eustakiova fantazija te
da je premetaj ovamo uzaludan napor.
Radio je izvestio o novom i krvavom sudaru i govori o
devetorici poginulih pri vojsci i etvorici dokazanih meu naima.
Jedan ileanski novinar je dao podroban opis naeg logora i
otkrio jednu moju fotografiju, bez brade, sa lulom. Trebalo bi ispitati
kako ju je naao. Nema dokaza da je gornja jama otkrivena, mada
neki nagovetaji ukazuju na to.
12. april
U 6.30 sam okupio sve borce osim etvorice na strai da bismo
odali malu poast Rubiju i istakli da je prva prolivena krv kubanska.

Predupredio sam uoenu sklonost kod prethodnice da Kubanci


budu omalovaavani, to je jue dolo do izraaja kad je Kamba
izjavio da se sve manje uzdaje u Kubance, na osnovu incidenta s
Rikardom. Jo jednom sam pozvao na jedinstvo kao na jedinu
mogunost da unapredimo nau vojsku, koja uveava svoju vatrenu
mo i prekaljuje se u bitkama, ali iji broj ne raste, ve naprotiv,
poslednjih dana se jo i smanjuje.
Poto smo ceo plen stavili u jamu koju je Njato dobro pripremio,
poli smo u 14.00 sporim hodom, toliko sporim da gotovo nismo ni
napredovali, pa smo morali da zanoimo kod manjeg izvora, tek to
je mar poeo.
Sada vojska priznaje da je imala 11 mrtvih; izgleda da su nali jo
nekog, ili da je preminuo neko od ranjenika. Zapoeo sam malo
predavanje o Debreovoj knjizi.
Odgonetnut je deo poruke koja ne deluje previe vano.
13. april
Podelili smo grupu na dva dela kako bismo bre napredovali, ali
smo i pored toga opet bili spori, te su prvi stigli u logor u 16.00, a
poslednji u 18.30. Migel bee stigao ujutro. Jame nisu otkrivene i
nita nije taknuto: netaknute su klupe, kuhinje, pe i dakovi sa
itaricama.
Aniseto i Raul poli u izvianje, ali nisu dobro to obavili pa sutra
valja insistirati da bi se stiglo do reke Ikire.
Severnoamerikanci javljuju da je slanje savetnika u Boliviju deo
ranijeg dogovora i da nije ni u kakvoj vezi s gerilom. Moda
prisustvujemo prvom poglavlju novog Vijetnama.
14. april
Jednolian dan. Neto namirnica je doneto iz skrovita za
bolesnike, to nam omoguuje da se prehranimo pet dana. Poli smo
da uzmemo limenke kondenzovanog mleka iz gornje jame, prilikom
ega je ustanovljeno da nam na neobjanjiv nain nedostaju 23

limenke, jer je Moro ostavio 48, a ini se da niko nije imao vremena
da ih uzme. Mleko je jedan od naih faktora smutnje. Iz posebne
jame izvaeni minobaca i mitraljez kako bi poloaj bio ojaan do
Hoakinovog povratka. Nije jasno kako e operacija biti izvedena, ali
mi se ini da je najuputnije da svi krenemo i da malo operiemo u
zoni Mujupampe, da bismo se potom povukli prema severu. Kad bi
bilo mogue, Danton i Karlos bi poli putem SukreKoabamba,
shodno prilikama. Pie se izvetaj Br. 2{42} za bolivijski narod i
izvetaj Br. 4 za Manilu, koji e Francuz da odnese.
15. april
Stigao Hoakin sa celom pozadinom i odlueno je da se sutra
krene. Izvestio da su nadletali oblast i da su iz topova gaali brda.
Dan protekao bez novosti. Kompletirano je naoruanje grupe a 30kalibarski mitraljez prosleen je pozadini (Markosu), kome e
pomoi i oni sa strae.
Uvee sam najavio put i pomenuo problem nestalih limenki
mleka pa sam ih strogo opomenuo.
Deifrovan je deo duge poruke s Kube, ukratko, Lein zna o
meni pa e da napie proglas podrke, tajno se vraajui u zemlju za
20 dana.
Napisana je nota Fidelu (#4), kojom se izvetava o poslednjim
dogaajima. Ide ifrovana, s nevidljivim mastilom.
16. april
Prethodnica pola u 6.15 a mi u 7.15, peaili smo do reke Ikire,
ali Tanja i Alehandro su zakasnili. Kad im je izmerena temperatura,
Tanja je imala preko 39 a Alehandro 38. Osim toga, kanjenje nam je
onemuguilo da hodamo kao to je bilo planirano. Ostavili smo njih
dvoje, plus Negra i Serapija, kilometar Ikirom uzvodno, i nastavili
smo te zauzeli seoce zvano Belja Vista ili, tanije, zarobili etvoricu
seljaka koji su nam prodali krompir, jednu svinju i kukuruz. To su
siromani seljaci i veoma su uplaeni zbog naeg prisustva ovde.

No smo proveli kuvajui i jedui, i nismo se pomerili oekujui


naredni dan da bismo neprimeeno poli za Tikuu.
17. april
Vesti su se smenjivale a shodno tome i odluke. Tikua je
gubljenje vremena, shodno seljacima, ve postoji direktan put do
Mujupampe (Vaka Guzman), put koji je krai, a ija poslednja
deonica omoguuje prolaz vozila. Odluili smo da produimo pravo
do Mujupampe, nakon dosta oklevanja s koje strane. Poslao sam po
one koji kasne kako bi ostali sa Hoakinom, a ovome sam naredio da
nadgleda zonu kako ne bi bilo prevelikog kretanja, nakon ega treba
da ostane u zoni, ne uputajui se u frontalne sukobe, te da eka tri
dana dok se mi ne vratimo. Uvee se doznalo da je jedan od sinova
nekog seljaka nestao i da je moda otiao da nas prijavi, ali je uprkos
svemu odlueno da treba pokuati da se ve jednom izvuku Francuz
i Karlos. Grupi okasnelih pridruio se Moises86 koji mora da ostane
zbog jakih bolova u unim kanalima.
Ovo je ema naeg poloaja:

Vraajui se istim putem, izlaemo se opasnosti da naiemo na

vojsku koja je uzbunjena u Laguniljasu, ili na neku kolonu koja bi


dolazila iz Tikue, ali moramo tako da ne bismo ostali odseeni od
pozadine.
Krenuli smo u 22.00 hodajui s pauzama do 4.30, kada smo
zastali da malo odspavamo. Preli smo nekih 10 km.
Od svih seljaka koje smo sreli, jedan, Simon87, predusretljiv je
iako se boji, a drugi, Vides88, moe da bude opasan; on je bogata
u kraju. Uz to, treba imati u vidu da je sin Karlosa Rodasa nestao i
da moe da bude dounik (pod uticajem Videsa, koji je glavni
parajlija u kraju).
18. april
Peaili smo do zore, poslednjih sati noi dremajui na prilinoj
hladnoi. Ujutru je prethodnica krenula u izvidnicu i pronala kuu
Gvarana koji su pruili veoma malo obavetenja. Naa patrola je
zaustavila konjanika pa se ispostavilo da je to (drugi) sin Karlosa
Rodasa na putu za Jakundaj, i mi smo ga zarobili. Sporo se odmicalo
ali smo u 3.00 uspeli da stignemo do Matagala, u kuu A. Padilje,
siromanog brata drugog seljaka koji ivi na milju odande i kroz iju
smo kuu proli. ovek je bio preplaen i na sve naine je
pokuavao da odemo, samo to je povrh svega poela kia pa smo
morali da se sklonimo u njegovu kuu.
19. april
Proveli smo ceo dan u mestu, zaustavljajui seljake koji su stizali
iz oba pravca raskrsnice, ime smo postigli iroku lepezu
zarobljenika. U 13.00 patrola nam je donela retku zverku: engleskog
novinara, koji se prezivao Rot89 i koji je, voen nekom decom iz
Laguniljasa, iao naim tragom. Dokumenta su bila ispravna ali je
bilo sumnjivih stvari: paso mu je precrtan tamo gde pie da je po
zanimanju student i umesto toga stoji da je novinar (u stvari, kae
da je fotograf); ima portorikansku vizu, a onda je priznao da je bio
profesor panskog polaznicima tog tela. Na pitanje koje mu je u vezi

s nekim karticama postavio organizator iz Buenos Ajresa, ispriao je


da je bio u logoru i da su mu pokazali Brauliov dnevnik u kome pie
o svojim iskustvima i putovanjima. Veita pria. Nedisciplina i
neodgovornost upravljaju svime. Prema prii momia koji su vodili
novinara, saznalo se da se iste noi naeg dolaska u Laguniljas to
doznalo zahvaljujui neijoj dojavi. Pritisli smo Rodasovog sina i on
priznade da su njegov brat i jedan Videsov nadniar poli da naplate
nagradu koja ide od 500 do 1.000 pesa. Zaplenili smo mu konja u
znak represalije i dali to na znanje seljacima koje smo zadrali.
Francuz predloi da Englezu izloimo problem a da nam on, kao
dokaz dobronamernosti, pomogne da ih izvue; Karlos nerado
pristade, a ja sam digao ruke od toga. U 21.00 stigli smo u [...]{43} i
nastavili put ka Mujupampi, gde, prema podacima seljaka, sve je
mirno. Englez prihvati uslove koje mu je Inti postavio, ukljuujui tu
i mali izvetaj koji sam ja sastavio i u 23.45, poto smo se rukovali sa
onima koji odlaze, zapoet je mar radi zauzimanja sela, pri emu
sam ja ostao s Pomboom, Tumom i Urbanom.
Veoma je hladno pa smo napravili malu logorsku vatru. U 1.00
stie Njato da javi kako je selo u stanju pripravnosti sa oko 20-ak
vojnih trupa i patrolama seoske samoodbrane; jedna od njih, s dve
puke M-3 i 2 revolvera, presrela je nae napredovanje, ali su se
predali bez borbe. Zatraili od mene instrukcije pa sam im rekao da
se povuku s obzirom na odmaklo doba, da ostave engleskog
novinara, pa neka Francuz i Karlos donesu odluku koja im se uini
najispravnijom. U 4.00 smo zapoeli povratak iako nismo ostvarili
svoj cilj, ali Karlos odlui da ostane i Francuz mu se pridrui, ovoga
puta preko volje.
20. april
Oko sedam sati stigli u kuu Nemesija Karabalja, koga smo uvee
sreli, i ponudio nam kafu. oveka nije bilo a zakljuao je kuu oko
koje je bila samo neka preplaena posluga. Organizovali smo obrok
na licu mesta, otkupljujui od nadniara kukuruz i hokos{44}

(zapalos){45}. Negde oko 13.00 pojavio se kamionet sa istaknutom


belom zastavom, a u njemu zamenik efa policije, lekar i pop
Mujupampe, ovaj poslednji Nemac. Inti je porazgovarao s njima.
Dolazili navodno miroljubivo, ali to je bio nekakav nacionalni mir u
vezi s kojim su se nudili da budu posrednici. Inti ponudi mir za
Mujupampu, na osnovu spiska proizvoda koje treba da nam doture
pre 18.30, na ta se oni nisu obavezali jer, prema njima, vojska
nadzire naselje pa su zatraili produetak roka do est ujutru, to
nije prihvaeno.
Kao znak dobre volje, doneli su dva kartona cigareta i vest da su
trojica naih, koji su ipak otili, uhapeni u Mujupampi, a da su
dvojica zadrana zbog noenja lanih isprava. Karlosu se ne pie
dobro; Danton mora dobro da proe.
U 17.30 naila 3 aviona AT-6 pa su nam priredili malo
bombardovanje u kui gde smo upravo kuvali. Jedna bomba je pala
na 15 metara od nas i neznatno je ranila Rikarda jednim rapnelom.
To je bio odgovor vojske. Treba rasturati nae proglase da bi se
postigla potpuna demoralisanost vojnika, koji su, ako je suditi po
izaslanicima, prilino isprepadani.
U 22.30 poli smo s dva konja, onim zaplenjenim i onim
novinarevim, put Tikue, i tako hodali do 1.30, kada smo zastali da
odspavamo.
21. april
Malo peaili do kue Rose Karasko, koja nas je lepo primila,
prodajui sve to nam je potrebno. Nou smo peaili do raskrsnice
na putu MujupampaMonteagudo, kod mesta zvano Taperiljas.
Namera nam je bila da ostanemo kod jednog izvora te da istraimo
okolinu kako bismo osmislili zasedu. Postajao je i dodatni razlog, a
to je vest s radija, o smrti trojice plaenika, jednog Francuza, jednog
Engleza i jednog Argentinca. Ova neizvesnost mora da se razjasni
da bi se zatim izvela posebna odmazda za opomenu.
Pre veere svratili smo u kuu veterana Rodasa koji je bio pooim

onog Vargasa, poginulog kod Njakauazua; dali smo mu objanjenje


kojim kao da se zadovoljio. Prethodnica nije dobro razumela pa je
produila putem i probudila pse koji su prejako zalajali.
22. april
Od jutra su poele greke: Rolando, Migel i Antonio poli da
ispitaju jednu zasedu, kad se budemo povukli u planinu, ali su naili
na jedan kamionet IPFB-a{46} koji je ispitivao nae tragove dok ih je
seljak obavetavao o naem noanjem prisustvu, pa su odluili da
pohapse sve. To je poremetilo planove, ali smo odluili da preko
dana postavimo zasedu i zaplenimo kamione koji budu prolazili s
robom i u zasedi uhvatimo vojsku ako se pojavi. Zarobljen je kamion
s neto robe i obiljem banana i sa znaajnim brojem seljaka, ali su
propustili i neke koji su sledili tragove a, naroito, druge kamionete
naftnog nalazita. Zadrala nas je elja da doemo do hleba, koji
nikako da stigne.
Namera mi je bila da kamionet iz nalazita natovarimo svim
namirnicama i da napredujemo sa prethodnicom sve do raskrsnice
za Tikuu, na 4 km. Predvee je mali avion poeo da krui nad
naim poloajem i lave pasa po okolnim kuama postao je jo
uporniji. U 20.00 smo bili spremni za polazak uprkos oiglednosti da
je nae prisustvo otkriveno, kad utom poe krai okraj a potom se
zaue glasovi kojima su nas pozivali na predaju. Svi smo bili
zbunjeni i nismo imali predstavu o tome ta se deava, sreom, nae
stvari i namirnice su bile na kamionetu. Ubrzo su stvari
organizovane. Jedino je Loro nedostajao, ali sve je ukazivalo na to
da se dosad nita nije ni desilo jer je sudar bio s Rikardom, koji je
presreo vodia vojnika kada su se razmetali po obali da bi nas
opkolili; moda je vodi pogoen.
Poli smo kamionetom i svim raspoloivim konjima, 6 ukupno;
ljudi su naizmenino ili peice i jahali, da bismo na kraju svi zavrili
na kamionetu a estorica u izvidnici na konjima. Stigli smo u Tikuu
u 3.00, a u Meson, popovo imanje, u 6.30, nakon to smo se zaglavili

u jednoj rupi.
Bilans akcije je negativan; s jedne strane nedisciplina i nebudnost,
i gubitak (mada se nadam privremeni) jednog oveka; s druge,
gubitak hrane koju smo platili a nismo poneli i, na kraju, gubitak
svenja dolara koji mi je ispao iz Pomboovog ranca eto rezultata
akcije. Da se i ne rauna to to nas je zatekla i naterala na
odstupnicu grupa koja je nuno morala da bude mala. Treba jo
mnogo da se od ovoga napravi borbena snaga iako je moral prilino
visok.
23. april
Proglaen je danom odmora i protekao je bez novosti. U podne
mali avion (AT-6) nadleteo je zonu; patrola je pojaana, ali ne bi
novosti. Uvee su izdate instrukcije za sutra. Benigno i Aniseto otii
e na etiri dana da potrae Hoakina; Koko i Kamba e ispitati stazu
do reke Rio Grande i osposobie je da bude prohodna; mi emo
etiri dana biti blizu kukuruza, da vidimo hoe li doi vojska do
Hoakinovog prikljuivanja; Hoakin dobio instrukcije da doe sa
svima i da tamo ostavi samo one od zaostalih, ako su bolesni.
24. april
Poli izviai. Pozicionirali smo se jedan kilometar uzvodno na
manjem delu vrste zemlje pored potoka; pogled see do kue
poslednjeg seljaka, na nekih 500 metara pre popovog imanja (nali
smo marihuanu na zasejanim povrinama). Seljak se opet pojavi i
sve je radoznalo gledao; po podne jedan AT-6 ispali dva rafala na
kuicu. Pao volebno nestade; bio je bolestan pa je zaostao.
Antonio mu pokaza put i krenu pravcem kojim treba da stigne za
pet sati, ali se nije vratio. Sutra emo ga potraiti.
25. april
Crni dan. Oko deset pre podne vratio se Pombo sa osmatranja da
javi kako 30 vojnika napreduje ka kuici. Antonio je ostao na

osmatranici. Dok smo se pripremali, Antonio stie javljajui da ih je


60 i da nameravaju da nastave. Osmatranica se pokazuje
nedelotvornom ako treba blagovremeno javiti. Odluili smo da
napravimo improvizovanu zasedu na prilazu logoru. U najveoj
urbi odabrali smo jednu malu ravan uz obalu s vidljivou do 50 m.
Tu sam se namestio sa Urbanom i Migelom, koji je imao automatsku
puku. Lekar, Arturo i Raul su zauzeli desnu poziciju da bi spreili
svaki pokuaj bekstva ili napredovanja iz tog pravca. Rolando,
Pombo, Antonio, Rikardo, Hulio, Pablito, Dario, Vili, Luis i Leon
zauzeli su bonu poziciju s druge strane potoka, da bi ih upravo sa
te strane predupredili. Inti je ostao u matici, Njato i Eustakio odlaze
na osmatranje sa instrukcijama da se povuku unazad kad pone
paljba, a Kinez e ostati u pozadini da nadzire logor. Moje
malobrojno ljudstvo bilo je umanjeno za 3 oveka: Pao zagubljen,
Tuma i Luis kako ga trae.
Ubrzo se pojavila prethodnica koja je na nae iznenaenje bila
sastavljena od 3 nemaka ovara sa njihovim vodiem. ivotinje su
bile uznemirene ali nije mi izgledalo kao da su nas odale; meutim,
nastavile su da idu napred i upucao sam prvog psa, pri emu sam
promaio, a kad sam hteo da pucam u vodia, zakoio se M-2. Migel
je ubio jo jednog psa, kako sam video iako ne moe da se tvrdi, i
niko drugi nije upao u zasedu. Naizmenina vatra je poela prema
boku vojske. Kad je na tren prestala, poslao sam Urbana da naredi
povlaenje, ali se vratio javljajui da je Rolando ranjen. Doveli su ga
nedugo posle toga ve iskrvarenog pa je izdahnuo ba kad mu je
davana plazma. Metak mu je razneo butnu kost i ceo
nervnovaskularni sistem; iskrvario je pre nego to je moglo da mu se
pomogne. Najosetniji gubitak je gubitak Kokoa, ali su i Migel i Hulio
bili velianstveni borci a vrednost sve trojice je nemerljiva, kao i,
naravno, jednog od njenih noseih stubova moga druga, otkad je,
dok je jo bio bezmalo dete, postao kurir etvrte kolone, sve do
invazije i ove nove revolucionarne akcije. O njegovoj tunoj smrti,
za moguu budunost koja bi se mogla ostvariti, moglo bi se rei:
Tvoje sitno mrtvo telo hrabrog borca ovekoveeno je u

beskonanosti.
Ostalo je bilo spora operacija povlaenja, spasavanja stvari i
Rolandovog tela (San Luis). Pao se kasnije prikljuio: bio je
pogreio i sustigao je Kokoa, kada ga je u povratku uhvatila no. U
tri sata smo sahranili le ispod tankog sloja zemlje. U est su stigli
Benigno i Aniseto javivi da su bili upali u zasedu vojske (tanije, u
okraj s njom) prilikom ega su izgubili raneve, ali se izvukli itavi.
To se desilo, prema Benignoovim raunima, kada im je malo trebalo
da se dokopaju Njakauazua. Sada su nam blokirana oba prirodna
izlaza i moraemo da se igramo planine, jer izlazak prema reci
Rio Grande nije podesan, iz dvojakog razloga: ba zato to je
prirodan, a i zato to bismo se time udaljili od Hoakina, o kome
nemamo vesti. Uvee smo stigli do spajanja oba puta, rek
Njakauazu i Rio Grande, i tu smo prenoili. Tu emo ekati Kokoa i
Kambu da bismo zbili svoje redove. Bilans operacije krajnje
negativan: gine Rolando, ali ne samo to gubici koje smo naneli
vojsci ne mogu biti vei od pogibije dvojice vojnika i jednog psa,
poto pozicija nije bila osmiljena niti pripremljena a oni koji su
pucali nisu mogli da vide neprijatelja. Naposletku, osmatranje je bilo
veoma manjkavo, to nas je spreilo da se pripremimo na vreme.
Jedan helikopter se dva puta spustio kod popove kuice ne zna
se da li da bi pokupio nekog ranjenika a avijacija je gaala nae
ranije pozicije, to pokazuje da nisu nimalo napredovali.
26. april
Prepeaili smo nekoliko metara i naredio sam Migelu da potrai
mesto gde emo logorovati dok aljemo po Kokoa i Kambu ali u
podne se pojavio sa obojicom. Rekli su da su oistili stazu za etiri
sata hoda, pod opremom, i da ima izgleda da se izvede uspon do
vrstog tla. Ipak, poslao sam Benigna i Urbana da ispitaju mogui
uspon blizu useka nad potokom koji se uliva u Njakauazu, ali su se
po podne vratili da jave kako je vrlo loe. Odluili smo da nastavimo
stazom koju Koko prokri, ne bismo li nali jo neku koja se sputa
do reke Ikire.

Imamo maskotu: Lolo, urinino mladune. Videemo hoe li


preiveti.
27. april
Kokoova etiri sata preokrenula su se samo u dva i po. Uinilo
nam se da prepoznajemo mesto na kojem ima puno niskih grmova
kisele narande koje je na mapi oznaeno kao Masiko. Urbano i
Benigno nastavili da kre put i pripreme ga za jo jedan sat. Nou je
hladnoa otra.
Bolivijske radio-stanice prenose izvetaje vojske u kojima se
potvruje smrt civilnog vodia, dresera i psa Munje. Nama
pripusuju dva mrtva; jednog, navodno Kubanca, po nadimku Plavi,
i drugog, Bolivijca. Potvruje se da je Danton pritvoren blizu
Kamirija; sigurno su i ostali ivi s njim.
Nadmorska visina: 950 m.
28. april
Lagano smo hodali do 15.00. U to vreme potok je ve bio isuen i
nastavljao je drugim pravcem, zbog ega smo zastali. Ve je bilo
kasno za izvianje tako da smo se vratili prema vodi da se tu
ulogorimo. Imamo oskudne hrane za etiri dana. Sutra emo
pokuati da stignemo do Njakauazua preko Ikire i moraemo da
preseemo brdo.
29. april
Napravljen je jo jedan pokuaj probijanja preko vidljivih useka, s
negativnim ishodom. Na ovom mestu se, barem, nalazimo u
kanjonu bez slabih taaka. Kokou se ini da je uoio jedan popreni
kanjon koji nije ispitao; sutra emo ga sa celom trupom ispitati.
S velikim zakanjenjem deifrovana je u potpunosti poruka br. 35
u ijem se jednom pasusu trai moje odobrenje da se moj potpis
stavi na apel u korist Vijetnama, a prvi bi ga potpisao Bertrand
Rasel.

30. april
Zapoeli smo pohod na brdo. Navodni kanjon prestaje kod
strmih litica, ali nali smo naina da se ipak popnemo. No nas je
zatekla blizu vrha i tamo smo prenoili, bez preterane hladnoe.
Lolo uginu kao rtva trapavog Urbana, koji ga je sluajno
mlatnuo pukom po glavi.
Radio Havana prenosi vest ileanskih reportera ukazujui na to
da gerile imaju toliku snagu da dre itave gradove u ah-mat
poziciji i da su nedavno zaplenili dva vojna kamiona prepuna
namirnica. asopis Sijempre intervjuisao je Barijentosa, koji je,
izmeu ostalog, priznao da ima jenkijevskih vojnih savetnika, te da
se gerila javlja usled socijalnih uslova u Boliviji.
Mesena analiza
Stvari ostaju u granicama normale mada treba da zaalimo zbog
dva teka gubitka: Rubija i Rolanda. Pogibija ovog poslednjeg je
teak udarac jer sam nameravao da mu poverim eventualni drugi
front. Imali smo jo etiri akcije, sve su one uglavnom pozitivno
prole a jedna ak veoma dobro zaseda u kojoj je Rubio poginuo.
Na drugom planu, izolacija je i dalje potpuna; bolesti su minirale
zdravlje nekih drugova i time smo bili prinueni da podelimo snage,
to nam je prilino smanjilo efikasnosti; jo uvek nismo uspeli da
uspostavimo kontakt sa Hoakinom; seljaka baza se i dalje ne
razvija, mada se ini da emo upravo zbog dejstva planskog
zastraivanja, negde izdejstvovati neutralnost; podrka e doi
kasnije. Nije bilo nijednog novog prikljuenja i, pored poginulih,
ostali smo bez Loroa: nestao nakon akcije kod Taperiljasa.
O pribeleenim takama vojne strategije moe se istai:
a) Kontrole nisu mogle do sada da budu efikasne ili nam one ipak
dosta smetaju, iako nas ne spreavaju u kretanju poto su one
teko pokretljive i slabe. Pored toga, posle poslednje zasede

protiv pasa i dresera valja pretpostaviti da e i te kako izbei da


zau u brda.
b) Kampanja se nastavlja, ali sada sa obe strane, a posle objavljivanja
mog lanka u Havani, vie ne moe da bude sumnje o mom
prisustvu ovde.
ini se neminovnim da e Severnoamerikanci ee intervenisati
ovde i ve alju helikoptere a, izgleda, i zelene beretke, iako ovde
jo nisu viene.
c) Vojska (barem jedna ili dve formacije) poboljala je svoju tehniku;
iznenadila nas je u Taperiljasu i nije se demoralisala u Mesonu.
d) Mobilizacija seljaka ne postoji, izuzev u pogledu obavetavanja,
koje nam pomalo smeta. Ipak, ono nije ni brzo ni efikasno; moi
emo da ga zanemarimo.
Promenio se status Kineza i on e biti borac do formiranja
drugog ili treeg fronta. Danton i Karlos su nastradali usled
sopstvene uurbanosti, gotovo oajanja, da iziu odavde, kao i moje
neodlunosti kad je trebalo u tome da ih spreim, tako da se
prekidaju veze sa Kubom (Danton), a izgubljen je nacrt delovanja u
Argentini (Karlos).
Ukratko: proao je mesec u kojem je sve reeno u granicama
normale, ako se uzmu u obzir okolnosti same gerile. Moral je dobar
kod svih boraca koji su poloili prethodni ispit gerilca.

Maj 1967
1. maj
Proslavili smo praznik otvarajui limenke ali smo sasvim malo
hodali; jo nismo stigli do vododelnice.
Almeida je govorio u Havani pruajui ruku meni i uvenim
bolivijskim gerilcima. Govor je bio malo dui ali dobar. Ostaje nam
pristojna hrana za tri dana. Danas je Njato prakom ubio neku
ptiicu, uli smo u tzv. ptije doba.
2. maj
Dan sporog odmicanja i zbunjenosti u pogledu geografske
situacije. Efektivno se hodalo dva sata zbog tekoa u probijanju
kroz iblje. S jedne uzvisice uspeo sam da odredim taku blizu
Njakauazua koja ukazuje na to da smo veoma severno, ali od Ikire
ni traga. Izdao sam nareenje Migelu i Benignu da raiavaju
celog dana kako bismo pokuali da stignemo do Ikire, ili barem do
vode, jer je nemamo. Ima hrane za pet dana, ali vrlo oskudne.
Radio Havana i dalje nastavlja svoju informativnu ofanzivu o
Boliviji, s preteranim vestima.
Dostignuto 1.760 m nadmorske visine; spavali na 1.730 m.
3. maj
Nakon dana neprekidnog raskrivanja, koji je proizveo korisno
peaenje od neto vie od 2 sata, stigli do potoka s dosta vode koji
izgleda da ide prema severu. Sutra emo istovremeno istraivati da
vidimo da li skree pravac, a nastaviemo i raskrivanje. Imamo
hrane za svega dva dana, i to malo. Nalazimo se na 1.080 m
nadmorske visine, 200 iznad nivoa Njakauazua. uje se udaljeni
zvuk motora iji se pravac ne moe odrediti.
4. maj

Ujutru je nastavljen put, dok su Koko i Aniseto ispitivali potok.


Vratili se blizu 13.00 tvrdei da potok skree ka istoku i jugu, zbog
ega bi se reklo da bi to mogla biti Ikira. Naredio sam da se potrae
maetari pa da nastavimo nizvodno. Poli smo u 13.30 i u 17.00
zastali, ve sigurni da je opti pravac istokseveroistok, to znai da
ipak ne moe da bude Ikira, osim ukoliko ne menja svoj tok.
Maetari izvestili da nisu nali vodu i da i dalje vide vrsto tlo.
Odlueno je da se produi napred, sa utiskom da idemo prema reci
Rio Grande. Ulovljen je samo jedan kakare{47} koji je razdeljen meu
maetarima, budui da nije veliki; ostaje nam slabana hrana za dva
dana.
Radio je javio da je Loro uhapen, da je ranjen u jednu nogu,
njegove izjave su za sada dobre. Po svemu sudei, nije ranjen u kui
nego na drugom mestu, verovatno u pokuaju bekstva.
Nadmorska visina: 980 m
5. maj
Efektivno smo peaili 5 sati, nekih 1214 kilometara, i tako stigli
do logora to su ga Inti i Benigno napravili. Nalazimo se dakle kod
Kongrijevog potoka, kojeg nema na mapi, znatno severnije nego to
smo mislili. To postavlja nekoliko pitanja. Gde je Ikira? Da to nije
ona reka gde su Benigno i Aniseto presretnuti? Nisu li Hoakinovi
ljudi napadai? Za sada nameravamo da se uputimo ka Medvedu,
gde bi trebalo da je ostalo doruka za dva dana, a otuda do starog
logora. Danas su ubijene 2 krupnije ptice i jedan kakare, ime smo
utedeli hrane pa jo uvek imamo zalihe za dva dana: supe u
kesicama i meso u limenkama. Inti, Koko i Lekar poli u lov.
Javljeno je da e Debreu biti sueno u jednom vojnom sudu Kamirija
kao navodnom ef ili organizatoru gerila; njegova majka stie sutra i
prilina se praina digla oko toga. O Lorou nita.
Nadmorska visina: 840 m.
6. maj

Predvianja u vezi s dolaskom u Medved pokazala su se


netanim jer je razdaljina do kue na potoku vea a put bio
zatvoren, pa smo tako morali da prokrimo drugi put. Stigli u
kuicu u 16.30 prevaljujui deonice na 1.400 metara s ljudima
bezvoljnim za hodanje. Pojedeno je pretposlednje jelo, veoma
oskudno; ulovljena je samo prepelica koju smo dali maetaru
(Benignu) i ostaloj dvojici koji su bili po redu.
Vesti se vrte oko sluaja Debre.
Nadmorska visina: 1.100 m.
7. maj
Rano smo stigli u logor Medved i tamo nas je ekalo 8 limenki
mleka, ime smo napravili okrepljujui doruak. Povaeno je
nekoliko stvari iz stare jame a meu njima jedan mauzer za Njata,
koji e biti na minobaca, sa 5 protivtenkovskih projektila. Njemu
inae nije dobro posle napada povraanja. im smo stigli u logor,
Benigno, Urbano, Leon, Aniseto i Pablito poli da ispitaju sala.
Pojeli smo poslednje supe i meso, ali imamo zalihe masla iz jame.
Primeeni tragovi nogu i nekih ostataka koji ukazuju na to da su
ovde bili vojnici. Izviai ujutro stigli praznih ruku: vojnici su na
salau i posekli su kukukuruz. (Navrava se 6 meseci od zvaninog
poetka gerile, mojim dolaskom).
Nadmorska visina: 880 m.
8. maj
Od ranog jutra sam insistirao da se urede sklonita i da se iz onog
drugog donese jo jedna limenka masla kako bismo punili flae, jer
to je sve to imamo za jelo. Oko 10.30 ula se sporadina pucnjava iz
zasede; dva razoruana vojnika su dolazila uzvodno Njakauazuom.
Pao pomislio da je to prethodnica pa je vojnike ranio u nogu i
stomak. Reeno im je da je u njih pucano jer nisu stali kad im je
reeno stoj; oni, naravno, nisu nita uli.
Zaseda je bila pogreno koordinisana i Paoovo delovanje nije

bilo dobro; vrlo usplahiren. Poboljano slanjem Antonija i jo nekih


na desnu stranu. Iz izjava vojnika saznajemo da su locirani u blizini
Ikire, ali u stvari su lagali. U 12.00 uhapena dvojica koja su punom
brzinom stizala nizvodno od Njakauazua, i rekli da idu tako brzo jer
su poli u lov a da su prilikom vraanja Ikirom shvatili da im je eta
nestala pa poli u njeno traenje; takoe su lagali. U stvari,
ulogoreni su u lovakoj ravnici a pobegli da potrae hranu u naem
salau jer helikopter nikako da ih snabde. Prvoj dvojici je zaplenjen
tovar peenog i sirovog kukuruza i 4 kutije luka, plus eer i kafa.
Reili nam problem dana uz pomo masla koje smo jeli u ogromnim
koliinama; nekima pozlilo.
Kasnije je patrola izvestila o uzastopnim izvianjima vojnika koji
su stizali do okuke reke a onda se vraali. Svi su bili napeti kad su
stigli, po svemu sudei, njih 27 vojnika. Videli neto udno i grupa
pod komandom potporunika Lareda90 poe napred; on sam zapoe
vatru i smesta pade mrtav, zajedno s jo dvojicom regruta. Ve se
smrkavalo i nai su i dalje napadali te tako uhvatili 6 vojnika; ostatak
se povukao.
Ukupan ishod: 3 poginula i 10 zarobljenika, od ega 2 ranjeno; 7
M-1 i 4 mauzera, lina oprema, municija i neto hrane to nam je
dobrodolo uz maslo, da ublaimo glad. Tamo prenoili.
9. maj
Ustali u 4.00 (ja nisam spavao) i oslobodili vojnike poto smo
obavili razgovor s njima. Oduzeli smo im cipele, zamenili odeu a
laljivce poslali u gaama. Poli na sala vodei ranjenika. U 6.30
zaokruili povlaenje put Majmunskog potoka, putem jame, u koju
smo sklonili plen.
Jedino nam je maslo ostalo za jelo, mislio sam da u da se
onesvestim pa sam morao da odspavam dva sata da bih mogao
sporim i nesigurnim korakom da nastavim; uglavnom, tako su i
ostali ili. Jeli smo supu od masla kod prve vode. Ljudi su malaksali i
ve nas je nekoliko sa otokom. Uvee vojska objavila izvetaj o akciji,

navodei imena svojih mrtvih i ranjenih, ali ne i zarobljenih, a


najavivi estoke okraje s tekim gubicima na naoj strani.
10. maj
I dalje smo nastavili sporo. Kad smo stigli u jamu gde je Rubiov
grob, nali smo u ukvarenom stanju onaj arki to smo ga bili
ostavili i salo; sve smo pokupili, nije bilo tragova vojske. Oprezno
preli Njakauazu i zapoeli mar prema Pirirendi kroz klanac koji je
Migel ispitao, ali iji put nije zavren. Stali smo u 17 i pojeli komad
arkija i sala.
11. maj
Prethodnica je prva pola; ja ostao da sluam vesti. Uskoro stigao
Urbano da javi da je Benigno ubio pekarija{48} pa trae dozvolu da
raspale vatru i da ga oderu. Odluili smo da ostanemo da pojedemo
ivotinju dok su Benigno, Urbano i Migel krili put prema laguni. U
14.00 nastavili mar i ulogorili se u 18.00. Migel i ostali nastavili
napred.
Moram ozbiljno da porazgovaram s Benignoom i Urbanom jer je
prvi pojeo jednu limenku na dan okraja a to je porekao, dok je
Urbano pojeo deo arkija iz Rubiovog logora.
Pustili vest o smeni pukovnika Roe91, komandanta etvrte
divizije koja operie u zoni.
Nadmorska visina: 1.050 m.
12. maj
Peailo se sporo. Urbano i Benigno krili put. U 15.00 je laguna
ugledana na nekih 5 km i ubrzo posle toga pronaena je stara staza.
Posle jednog sata naili na veliko kukuruzite i bundeve, ali nema
vode. Pripremili peeni hoko na maslu, okrunili kukuruz i uz to ga
ispekli. Izviai stigli s veu da su dospeli i iovu92 kuu, toga to
se prolog puta, u dnevniku porunika Henrija Larede, navodi kao

dobar prijatelj. io nije bio u kui, nego su tu bila etiri nadniara i


sluavka, iji je mu doao po nju, pa je on i zadran. Pripremljena
je velika svinja s pirinem i prenicama, pored bundeve. Pombo,
Arturo, Vili i Dario ostali da priuvaju raneve. Nevolja je u tome
to izvan kue nismo nali vodu.
Otili smo u 5.30 sporim korakom i sa svim bolesnima. Vlasnik
kue ne bee stigao pa mu je ostavljena poruka sa specifikacijom
tete ili trokova; nadniarima i sluavki je isplaeno po deset pesa
za njihov rad.
Nadmorska visina: 950 m.
13. maj
Dan podrigivanja, prdea, povraanja i proliva; pravi koncert
orgulja. Ostali u potpunom mirovanju ne bismo li svarili svinju.
Imamo dve limenke vode. Meni je bilo veoma loe dok se nisam
ispovraao i sredio se. Uvee pojeli preni kukuruz i peenu
bundevu, kao i ostatke prethodne gozbe, tj. one koji su bili u
jestivom stanju. Sve radio-stanice uporno javile da je osujeeno kubansko iskrcavanje u
Venecueli, i Leonijeva vlada93 pomenu dva oveka, po imenu i inu;
ne poznajem ih, ali sve ukazuje na to da je neto polo naopako.
14. maj
Rano smo krenuli, bez previe ara, da bismo stigli do lagune
Pirirende, stazom koju su Benigno i Kamba nali prilikom jednog
izvianja. Pre polaska okupio sam sve i osuo paljbu u vezi s nastalim
problemima. U osnovi, re je o jelu, pa sam kritikovao Benigna to je
porekao da je pojeo jednu limenku; Urbana, to je kriom pojeo
arki, i Aniseta, zbog njegovog zalaganja da sarauje kad god je
hrana u pitanju, a odbija da sarauje na ostalim poslovima. Tokom
sastanka uo se zvuk kamion koji se pribliavaju. U oblinjem
skrovitu sklonili pedesetak hoka i dva metrika centa kukuruza
[200 funti] u zrnu za svaki sluaj.

Kad smo bili izvan puta, zaokupljeni branjem pasulja, zaula se


paljba iz blizine a, ubrzo posle toga, videli smo kako nas avijacija
estoko bombarduje, ali na dva ili tri kilometra od naih poloaja.
Nastavili smo da se penjemo blagom uzbrdicom pa se ukazala
laguna, dok su vojnici i dalje pucali. Uvee smo se pribliili kui iji
su je stanari pre toga napustili, a bila je dobro snabdevena i sa
vodom. Pojeli veoma ukusan pilei paprika s pirinem i ostali do
4.00.
15. maj
Dan bez novosti.
16. maj
Kad je iznova poeo mar, dobio sam uasan proliv uz
povraanje. Presekli mi to demerolom pa sam izgubio predstavu o
svemu i tako me nosili na mrei za leanje. Kad sam se probudio,
bilo mi je znatno lake, ali sam bio usran kao odoje. Pozajmili mi
pantalone, ali bez vode; bazdim na govno ak i na milju udaljenosti.
Proveli smo ceo dan tamo, ja u polusnu. Koko i Njato poli u
izvidnicu i pronali put s pravcem severjug. Uvee krenuli njime
dok je bilo meseine i potom se odmorili. Primljena poruka Br. 36, iz
koje proizilazi apsolutna izolovanost u kojoj se nalazimo.
17. maj
Nastavili mar do 13.00, kad smo stigli do pilane s tragovima koji
ukazuju na to da je naputena pre neka 3 dana. Bilo je eera,
kukuruza, masla, brana i vode u buradima, koja su, izgleda,
dopremljena izdaleka. Tu smo ostali ulogoreni dok su ispitivani
putevi koji polaze iz logora, a koji zamiru u brdu. Raulu se na
kolenu pojavila oteklina praena jakim bolovima zbog kojih ne moe
da hoda; dat mu je snaan antibiotik i sutra e biti punktiran.
Prepeaili smo nekih 15 km.
Nadmorska visina: 920 m.

18. maj
Roberto i Huan Martin{49}.
Ceo dan bili u zasedi za sluaj da dou radnici ili vojska. Migel
poao s Pablitom i naao vodu na dva sata od logora kroz popreni
put. Raulu uraena punkcija i tako mu izvaeno 50 cc gnojne
tenosti; podvrgnut je tretmanu protiv infekcije. Praktino, ne moe
ni korak da napravi. Vadim svoj prvi zub u ovoj gerili; to je rtva
koja pospeuje Kamba. Sve je dobro proteklo. Pojeli hleb ispeen u
maloj pei i, uvee, sjajnu orbu, ko voli da pobaci.
19. maj
Prethodnica je rano pola da zauzme pozicije u zasedi na
raskrsnici, posle poli i mi, da odmenimo deo prethodnice dok se taj
deo vraao po Raula da ga ponese do rakrsnice; drugi deo centra
nastavio do izvora da ostavi raneve i vratio se po Raula, koji se
postepeno oporavlja. Antonio malo istraio teren niz potoka i
pronaao naputeni logor vojske; tu isto ima tragova sasuenih
porcija. Njakauazu ne bi trebalo da je daleko pa raunam da
moramo da izbijemo ispod Kongrijevog potoka. Cele noi padala
kia, na iznenaenje znalaca.
Imamo hrane za deset dana, a u okolini ima bundeve i kukuruza.
Nadmorska visina: 780 m.
20. maj
Kamilo{50}.
Dan bez pokreta. Pre podne se centar postavio u zasedu, a po
podne prethodnica, uvek pod vostvom Pomboa, koji smatra da je
poloaj koji je Migel izabrao lo. Migel ispitao teren niz potok i
naao Njakauazu na 2 sata hoda bez ranca. Jasno se zauo pucanj za
koji se ne zna ko ga je ispalio; na obalama Njakauazua ima tragova
jo jednog vojnog logora za nekoliko vodova. Incident s Luisom
zbog gunanja, pa je kanjen nalogom da ne ide u zasedu; izgleda

da je dobro reagovao.
Na konferenciji za tampu, Barijentos negirao da je Debre
novinar i najavio da e od Kongresa zatraiti da se ponovo uvede
smrtna kazna. Gotovo svi novinari, i svi stranci, upitali ga za
Debrea: branio se neverovatno jadnim razlozima. Neopevana
budala.
21. maj
Nedelja. Bez pokreta. Nastavljena zaseda, na smene sa po 10
ljudi. Raul se sporo oporavlja; uraeno mu je drugo punktiranje pa
mu je izvaeno 40 cc gnojne tenosti. Vie nema temperaturu, ali i
dalje ima bolove i jedva da moe da hoda; to mi je sadanja briga.
Uvee obilato jeli: orbu, kaamak, pohovano suvo meso i bundevu
zalivenu moteom.
22. maj
Kao to se moglo i oekivati, u podne se pojavio nadzornik
pilane, Guzman Robles94, sa oferom i jednim sinom, u
razdrndanom dipu. Isprva je izgledalo kao proboj vojske, da ispita
ta ima, ali postpeno se otvorio i pristao da nou poe u Gutijerez
ostavljajui sina kao taoca95; sutra treba da se vrati. Prethodnica e
cele noi ostati na zasedi i sutra emo ekati do 15.00. Onda e biti
nuno povlaenje jer situacija bi inae postala opasna. Reklo bi se da
ovek nee izdati, ali ne znamo o njegovoj sposobnosti da pazari a
da ne pobudi sumnje. Isplaen mu je ceo iznos ve napravljenog
troka. Izvestio o situaciji u Tatarendi, Limonu, Ipiti, gde nema
vojske, osim porunika na ovom poslednjem mestu. O Tatarendi
govori na osnovu onoga to je uo; nije bio tamo.
23. maj
Dan napetosti. Poslovoa se nije celog dana pojavio i, mada nije
bilo aktivnosti, odluili smo da se uvee povuemo s taocem,
momkom kome je nekih 17 godina. Hodali smo stazom jedan sat po

meseini i spavali usput. Poli s tovarom hrane za nekih 10 dana.


24. maj
Za dva sata stigli do Njakauazua, koji je bio slobodan. Oko 4.00
krenuli nizvodno Kongrijevim potokom. Sporo smo hodali trpei
Rikardovo bezvoljno peaenje, a danas i Moroovo. Stigli do logora
koji smo koristili prvog dana peaenja na prvom putu. Nismo
ostavili tragove niti su novi uoeni. Radio javio da nee biti mesta
molbi da se nad Debreom primeni habeas corpus{51}. Raunam da se
nalazimo na jedan ili dva sata od Saladilja; kad stignemo na vrh,
videemo ta emo.
25. maj
Stigli u Saladiljo za sat i po, ne ostavljajui tragove. Ili smo neka
dva sata uzvodno potokom, do mesta gde izvire voda. Tamo smo jeli
i nastavili u 15.30, hodajui jo nekoliko sati, do 18.00, kada smo se
ulogorili na 1.100 metara nadmorske visine a da nismo jo doli do
vrha. Posle nam preostaje, prema miljenju momka, jo nekoliko
milja do dedinog aka{52}, ili, prema miljenju Benignu, ceo dan hoda
do Vargasove kue, iznad reke Rio Grande. Sutra emo doneti
odluku.
26. maj
Posle dva sata peaenja i prelaska vrha od 1.200 m stigli smo do
aka momkovog dede-strica. Dva nadniara su radila i njih smo
morali da uhvatimo jer su ili u naem pravcu. Ispostavilo se da su
to starevi paenozi; starac je oenjen njihovom sestrom. Njihove
godine: 16 i 20. Izvestili su da je momkov otac obavio kupovinu, ali
da su ga uhapsili i da je onda sve priznao. Ima 30 vojnika u Ipiti i
patroliraju po naselju. Pojeli smo svinju prenu s bundevom na
maslu jer u kraju nema vode, nego se ona cisternama dovlai iz
Ipite. Uvee smo krenuli put aka koji pripada osmorici momaka,
irokog 8 km: 4 prema samoj Ipiti i 4 prema zapadu. Stigli pred

jutro.
Nadmorska visina: 1.100 m.
27. maj
Dan oputanja, a pomalo i oajanja. Od svih obeanih udesa,
imali su svega neto stare trske i jedan neupotrebljiv mlin. Kao to
se moglo oekivati, stari vlasnik aka doao u podne svojim
taljigama, s vodom za svinje, pa vide neto udno tamo gde je
pozadina bila u zasedi, tako da ga je pozadina uhvatila zajedno s
jednim nadniarem.Bili su tako zarobljeni do 18.00, kada smo ih
pustili, zajedno s najmlaim bratom, naredivi da ostanu tu negde
do ponedeljka i da nita ne priaju okolo.
Hodali smo dva sata i prenoili u kukuruzitu, ve orijentisani na
put koji e nas odvesti do Karagvatarende.
28. maj
Nedelja. Ustali smo rano i krenuli u peaenje, za sat i po smo bili
ispred aka Karagvaratende pa su Benigno i Koko poslati u
izvidnice, ali ih je neki seljak video pa su morali da ga uhvate.
Ubrzo smo imali itavu koloniju zarobljenika, bez najmanjeg znaka
straha, sve dok neka stara nije poela da vie zajedno sa sinovima, a
kad joj je reeno stoj, ni Pao ni Pablo se nisu usudili da je uhvate,
poto se dala u bekstvo prema naselju. Zaposeli smo selo u 14.00,
rasporeeni na oba njegova kraja. Neto kasnije banuo dip
nalazita; ukupno su dola dva dipa i dva kamiona, pola privatnih,
pola u vlasnitvu nalazita. Neto smo pojeli i popili kafu, i posle
velike galame u 19.30 krenuli prema Ipitasitu, tamo smo provalili u
jednu radnju i uzeli 500 pesa u robi koju smo poverili dvojici seljaka
da je priuvaju, pravei vrlo zvanian zapisnik. Nastavili smo svoje
hodoae i tako stigli u Itaj, gde su nas u jednoj kui veoma lepo
primili, mada se ispostavilo da je u njoj uiteljica i vlasnica radnje u
Ipitasitu, pa smo uporedili cene. Ja sam uestvovao i izgleda da su
me prepoznali; imali su jedan sir i malo hleba pa su nam poklonili to

i kafu, ali u tom doeku kao da je bilo fal prizvuka. Produili smo
put Espina, jedine eleznike veze sa Santa Kruzom, ali kamion,
jedan ford koji je osta bez prednje vue, stao je pa nas je jutro
zateklo na tri milje od Espina a vozilo se zatim sasvim pokvarilo i
raspalo na dve milje odatle. Prethodnica je zauzela sala, a mi smo
se prebacili dipom iz etvrtog puta.
Nadmorska visina: 880 m.
29. maj
Naselje Espina je relativno novo jer je staro 1958. odnela bujica.
To je zajednica Gvarana iji lanovi, vrlo stidljivi, govore ili se prave
da govore veoma malo panski. U blizini je bilo ljudi s naftnih
nalazita koji su bili u poslu pa smo nasledili jo jedan kamion u koji
smo mogli svi da stanemo, ali prilika se izjalovila jer ga je Rikardo
uvukao u blato i nismo uspeli da ga izvuemo. Mir je bio potpun,
kao da smo na drugom svetu. Koko je bio zaduen za obavetenje o
putevima, ali su mu ta obavetenja bila nepotpuna i protivrena, do
te mere da smo se ve pripremali da otponemo neto opasniji dan,
no dan koji e nas odvesti blizu reke Rio Grande, kad u poslednjem
asu ispostavi se da neemo to uiniti, nego da treba da idemo u
Muiri, gde ima vode. Uz sve organizacione probleme koje smo
imali, krenuli smo u 3.30; grupa prethodnice dipom (estoricasedmorica a Kokoom), ostali peice.
Radio donosi vest{53} o Loroovom bekstvu, a on bio u Kamiriju.
30. maj
Stigli preko dana do eleznice ali se ispostavilo da nema
oznaenog puta koji je trebalo da nas odvede u Muiri. Tako traei,
na 500 m od raskra naili smo na pravolinijski put, za potrebe
naftnog nalazita, pa je prethodnica dipom nastavila njime. Kad se
Antonio vraao, jedan momi se putem pojavio s pukom i psom i
kad mu je reeno da stane, on je pobegao. Pred takvom veu,
ostavio sam Antonija u zasedi na poetku puta, a mi smo se udaljili

nekih 500 m. U 11.45 pojavio se Migel i rekao da je bio prepeaio 12


km u pravcu istoka, a da nije naao ni kuu ni vodu, ve samo jednu
stazu koja se odvaja prema severu. Naredio sam mu da sa tri oveka
dipom istrai taj put u duini do 10 km prema severu i da se vrati
pre sumraka. U 15.00, dok sam blaeno spavao, probudila me je
pucnjava iz zasede. Ubrzo su stigle vesti: vojska bee uznapredovala
i upala u zamku, 3 mrtva i jedan ranjenik izgleda da su ishod.
Dejstvovali: Antonio, Arturo, Njato, Luis, Vili i Raul; ovaj poslednji,
slab. Povukli smo se peice i prepeaili tih 12 km do raskra a da
na tom mestu nismo nali Migela; javljeno nam je da je dip zapinjao
zbog nedostatka vode. Na neka 3 km odande nali smo ga i svi smo
se pomokrili unutra i dodali jo i vode iz jedne uturice pa smo tako
uspeli da stignemo do najvie dosegnute take, gde su nas ekali
Hulio i Pablo. U 2.00 ve su svi bili tamo na okupu, oko vatre na
kojoj smo ispekli tri urke i isprili svinjsko meso. Sauvali smo
jednu ivotinju da se napoji kod izvora, za svaki sluaj.
Sad silazimo: sa 750 m spustili se na 650 m.
31. maj
Dip se i dalje koprcao, napunjen mokraom i pokojom
uturicom vode. Odigrala se dva dogaaja koja su promenila ritam:
put prema severu se zavrio pa je Migel zaustavio mar, a jedna od
grupa obezbeenja zaustavila je na jednom bonom putu seljaka
Gregorija Vargasa, koji je dolazio na biciklu da postavi lovake
zamke, to i jeste njegovo zanimanje. Stav ovog oveka nije bio
sasvim jasan, ali je ipak dao dragocene informacije o izvorima vode.
Jedan od tih izvora je bio iza nas te sam natrag poslao jednu grupu,
po vodu, pa i da kuva. Seljak poao s njima kao vodi, a kada su ve
bili blizu, primetili su dva kamiona vojske pa im je ubrzo postavljena
zaseda, i tom su prilikom, po svemu sudei, pogoena dva oveka.
Njato, kad je mu je otkazala protivtenkovska bomba, uzeo je jednu
obinu i naprava mu je eksplodirala pred nosem; nije ga povredila,
ali je osigura upropaen. Nastavili smo sa povlaenjem, avijacija
nas nije uznemirila, i tako prepeaili nekih 15 km pre nego to smo

nali drugi izvor, ve po noi. Dip je napravio svoje poslednje


trzaje zbog nedostatka goriva i pregrevanja. No smo proveli jedui.
Vojska objavila saoptenje u kojem priznaje da su jue ubijeni jedan
potporunik i jedan vojnik, dok nama pripisuje neke mrtve koja je
ona videla. Sutra nameravam da preemo elezniku prugu i
zaemo u planine.
Nadmorska visina: 620 m.
Mesena analiza
Negativna okolnost je nemogunost da uspostavimo vezu sa
Hoakinom uprkos naem lutanju po brdima. Ima indicija da je on
krenuo put severa.
S vojnike take gledita, imali smo tri nova okraja i vojsci naneli
gubitke dok mi nismo pretrpeli nijedan. Pored toga, proboj kod
Pirirende i Karagvatarende predstavlja lep uspeh. Psi su povueni iz
opticaja jer su sebe proglasili nesposobnim.
Najvanije karakteristike:
1. Potpuni prekid veza s Manilom, La Pazom i Hoakinom, zbog ega
smo svedeni na grupu od 25 ljudi.
2. Potpuni nedostatak prikljuenja seljaka, mada postepeno gube
strah od nas i postie se njihovo divljenje. Spor i strpljiv posao.
3. Partija, preko Kolea, nudi saradnju, navodno bez rezervi.
4. Praina oko Debreovog sluaja dala je naem pokretu vei znaaj
nego 10 dobijenih bitaka.
5. Gerila postupno stie moral pobednikog samopouzdanja koji,
ako se njime valjano usmeri, predstavlja garanciju uspeha.
6. Vojska je i dalje neorganizovana a njena tehnika se nije sutinski
poboljala.
Vest meseca: hapenje i bekstvo Loroa, koji e sada morati da se
prikljui ili da se uputi u La Paz da uspostavi kontakt.
Vojska je izvestila o pritvaranju svih seljaka koji su saraivali s

nama u oblasti Masikurija: sada dolazi etapa u kojoj e se teror nad


seljatvom vriti sa obe strane; iako s razliitim svojstvima, naa
pobeda e oznaiti kvalitativnu promenu koja je neophodna za
njihov skokoviti razvoj.

Jun 1967
1. jun
Poslao sam prethodnicu da se postavi na putu i da izvidi okolinu
sve do ukrtanja s naftnim putem, na neka 3 km. Avijacija je poela
da deluje u zoni, shodno vestima s radija u smislu da je nevreme
prethodnih dana otealo njihovo delovanje, koje e sada obnoviti.
Izdali udno saoptenje o dvojici poginulih i trojici ranjenika, za koje
se ne zna da li su to stari ili novi. Posle obeda, u 17.00, krenuli smo
prema pruzi. Bilo je to nekih 78 km bez novosti, ili prugom jedan i
po kilometar i nastavili naputenom stazom koja bi trebalo da nas
odvede do aka udaljenog 7 km, ali ve su svi bili umorni pa smo
zaspali na pola puta. Tokom puta zauo se samo jedan udaljeni
pucanj.
Nadmorska visina: 800 m.
2. jun
Prevaljeno je 7 km koje je Gregorio96 predvideo pa smo stigli u
ako, tamo smo uhvatili zamanu svinju i ubili je, ali tada su naili
goni Braulija Roblesa, njegov sin i dva nadniara, od kojih jedan je
bio Simuni, gazdin aakao{54}. Na njihovim konjima prevalili smo
3 km do potoka i tamo raereili svinju a njih zadrali, dok smo
skrivali Gregorija, iji je nestatanak bio poznat. Maltene dok smo
stizali u centar, proao je kamion vojske s dva vojniia i nekoliko
buradi, bio bi to lak plen, ali bio je dan odmora i svinjetine. Proveli
no kuvajui i u 3.30 pustili etvoricu seljaka, isplaujui svakom od
njih po 10 pesa dnevnice. U 4.30 poao i Gregorio, koji je saekao
hranu i nadoknadu, pa je dobio 100 pesa. Voda iz potoka je gorka.
3. jun
Krenuli smo u 6.30 levom stranom potoka i hodali do 12.00, kada

su Benigno i Rikardo poslati da ispituju put, pa nali dobro mesto za


zasedu. U 13.00 zauzeli smo poloaje: Rikardo i ja sa po jednom
grupom centra, Pombo na jednom kraju a Migel, sa celom
prethodnicom, na idealnom mestu. U 14.30 proe kamion sa
svinjama i njega smo propustili, u 16.20 kamionet s praznim flaama,
a u 17.00 kamion vojske, onaj isti od jue, s dva vojniia zamotana u
ebad na leaju vozila. Nisam imao srca da pucam u njih i mozak mi
nije dovoljno brzo proradio da zaustavim kamion, pa smo ga
propustili. U 18.00 smo obustavili zasedu i nastavili silaznim putem
dok nismo ponovo izbili na potok. Samo to smo stigli, prola su
etiri kamiona, a posle jo tri, izgleda bez vojske.
4. jun
Nastavili smo da hodamo pored potoka, s namerom da
postavimo jo jednu zasedu ako se ukae prilika, ali je iskrsnuo
puteljak koji nas vodi na zapad pa smo produili njime; potom je
poao kroz sasueno reno korito i poe na jug. U 14.45 stali da
pripremimo kafu i zob. Pokraj barice blatnjave vode, ali se puno
kasnilo pa smo se tamo i ulogorili. Uvee je poeo da duva juni
vetar i kia je sipila celu no.
5. jun
Napustili stazu i krenuli nizbrdo pod stalnim udarima junog
vetra. Hodali smo do 17.00, dva sata i petnaest minuta efektivno,
probijajui se kroz gusto iblje po obroncima najveeg masiva ovog
kraja. Grejanje na vatri je melem dana. Inae je on protekao bez
namirnica; pijau vodu smo zahvatili uturicama za sutranji
doruak.
Nadmorska visina: 250 m.
6. jun
Nakon mravog doruka Migel, Benigno i Pablito krenuli da
ispitaju put. Oko 14.00 vratio se Pablo s veu da su stigli do jednog

naputenog aka, sa stokom. Svi smo se dali u pokret i, sledei tok


potoka, preli ako i izbili na Rio Grande. Odatle su poslati izviai
sa zadatkom da zaposednu neku kuu ukolio je u blizini i izdvojena
od ostalih; tako je i uraeno, a prve vesti potvruju da se nalazimo
na 3 km od Puerta Kamaa, gde ima oko 50 vojnika. Stie se stazom.
Proveli celu no spremajui svinjetinu i lokro{55}; dan nije ispunio
oekivanja i poli smo kad je on ve bio odmakao, a mi ve umorni.
7. jun
Peaili oprezno, da izbegnemo stare panjake, dok nam vodi,
jedan od gazdinih sinova, ne ree da nema vie. Nastavili plaom{56}
dok nismo pronali jo jedan ako, koji on ne bee pomenuo, ako s
majmunima, trskom, sitnim bananama i neto malo pasulja. Tu se
ulogorili. Momak koji nas vodi poeo da se ali na jake stomane
bolove, ne znamo da li istinske.
Nadmorska visina: 560 m.
8. jun
Premestili logor nekih 300 m da bismo se oslobodili dvostrukog
iznenaenja s plae i iz aka, mada smo posle saznali da gazda ne
ide peice, ve uvek u amcu. Benigno, Pablo, Urbano i Leon
krenuli ne bi li pronali put preko grebena, ali se po podne vratie s
veu da je nemogue. Morao sam ponovo da upozorim Urbana
zbog njegovih ispada. Dogovorili se da sutra napravimo splav, blizu
grebena.
Ima vesti da je objavljeno opsadno stanje, kao i da su se rudari
uskomeali, ali sve je to luk i voda.
9. jun
Hodali dva sata da stignemo do grebena. Tamo je Njato vredno
prionuo na pravljenje splava, ali puno nas je to zadralo i nije dobro
ispao; jo nije isproban. Poslao sam Migela da pokua da nae drugi
izlaz, ali je plan propao. Upecali veliku slatkovodnu oradu; Benigno.

Nadmorska visina: 590 m.


10. jun
Kao to se moglo i oekivati, na splav su mogla samo tri ranca,
ako i toliko... Plivai se bacili u vodu ali nita nisu mogli da urade
usled hladnoe; odluio sam da se potrai amac u kui
zarobljenika, pa su njime poli Koko, Pano, Aniseto i Njato. Kasnije
se ulo granatiranje i Njato se vratio s veu da su se sudarili s
vojskom koja je s druge strane. Prema svim naznakama, nai su ili
neoprezno pa su vieni; vojnici zapoeli uobiajenu paljbu i Pombo i
Koko stali da pucaju bez ikakvog reda, ime su ih samo uzbunili.
Odluili smo da ostanemo na istom mestu i da sutra otpoenemo
izvlaenje. Situacija je pomalo neugodna ako ree da nas napadnu
do kraja jer, u najboljem sluaju, tada bismo morali da se upustimo u
pentranje liticama bez vode.
11. jun
Dan potpunog mirovanja; ostali u zasedi ali vojska nije
napredovala; samo jedan avioni nadletao zonu, nekoliko minuta.
Moe biti da nas oekuju u Rositi. Put preko grebena prokren
gotovo do samog vrha. Sutra emo u svakom sluaju poi; ostaje
nam dovoljno hrane za 56 dana.
12. jun
Isprva se verovalo da emo moi da stignemo u Rositu, ili barem
iznova do reke Rio Grande, tako da smo zapoeli mar. im smo
stigli do malog izvora, ispostavilo se da je stvar znatno tea, tako da
smo ostali tamo, u iekivanju vesti. Dan poeo da se kvari i, na
kraju, vetar s juga nam podari hladnu i kinu no. Radio javlja
zanimljivu vest: novine Presensija navode da je na strani vojske
jedan poginuo i jedan ranjen nakon subotnjeg okraja; to je veoma
dobro i gotovo izvesno tano, tako da odravamo ritam okraja koji
ima smrtni ishod. Drugi izvetaj navodi tri poginula, meu njima

Intija, jednog od voa gerile, kao i strani sastav gerile: 17 Kubanaca,


14 Brazilaca, 4 Argentinca, 3 Peruanca. Podatak o Kubancima i
Peruancima odgovara istini; trebalo bi videti odakle su ga izvukli.
Nadmorska visina: 900 m.
13. jun
Hodali smo svega jedan sat, do narednog izvora, jer raskrivai
nisu stigli ni do Rosite ni do reke. Jako hladno. Sutra je mogue da
stignemo. Imamo mravu hranu za 5 dana.
Zanimljiva su politika previranja u zemlji, basnoslovna koliina
sporazuma i nesporazuma koji se tano oseaju na sve strane. Retko
je kada tako jasno viena mogunost katalizacije gerile.
Nadmorska visina: 840 m.
14. jun
Selita{57}: etvrti?
Proveli dan u Agvada Friji, pored vatre, ekajui vesti od Migela
i Urbana, koji pooe da izvide put. Rok za izvianje bio je do 15
asova, ali Urbano je stigao posle toga da javi da su stigli do jednog
potoka i da su primetili vojsku, zbog ega veruje da moe da se
stigne do reke Rio Grande. Ostali smo u mestu, jedui poslednju
orbu; nije ostalo vie od jednog sledovanja kikirikija i 3 motea.
Navrio sam 39 godina i neminovno se blii doba koje navodi na
razmiljanje o mojoj gerilskoj budunosti; za sada sam u punoj
snazi.
Nadmorska visina: 840 m.
15. jun
Hodali smo neto manje od 3 sata da bismo stigli do obale reke
Rio Grande, na mesto koje smo prepoznali a za koje raunam da je
na 2 sata od Rosite; Nikolas, seljak, pominje 3 km. Dato mu je 150
pesa i prilika da ode, pa je otiao brzo ko metak. Ostali na istom
mestu gde smo stigli. Aniseto napravio jedno izvianje i veruje da e

moi da se pree reka. Pojeli orbu od kikirikija i malo kuvanih


palminita, potom proprenih na masti; ostaje samo motea za 3 dana.
Nadmorska visina: 610 m.
16. jun
Hodali jedan kilometar kad smo na suprotnoj obali ugledali ljude
iz prethodnice. Pao tako ispitujui bee preao pa je naao gaz.
Preli ledene vode do struka i ponekim brzakom, bez novosti. Sat
kasnije stigli na Rositu, gde ima starih tragova cipela, reklo bi se
vojske. Otkrili da Rosita ima vie vode nego to smo oekivali a
nema naznaka staze koja je obeleena na mapi. Ili jedan sat kroz
ledenu vodu i odluili da se ulogorujemo i pojedemo preostali
palmit i pokuamo da naemo konicu koju Migel bee naao na
prethodnom izvianju; konica nije pronaena pa smo jeli samo
mote i palmit na maslu. Ostaje hrane za sutra i prekosutra (mote).
Ili neka 3 km Rositom i jo 3 rekom Rio Grande.
Nadmorska visina: 610 m.
17. jun
Napredovali rekom Rositom oko 15 km, za pet i po sati. Na putu
preli 4 potoka, mada se na mapi pojavljuje samo jedan, Abaposito.
Naeno obilje tragova sveeg prolaenja. Rikardo ubio jedan hoi{58}
i time i moteom pregrmeli dan. Ima motea za sutra, ali za oekivati
je da e se nai neka kua.
18. jun
Mnogi od nas spalili sve lae, jedui ceo mote za doruak. U
11.00, nakon dva i po sata hoda, banuli u jedan ako s kukuruzom,
jukom, trskom, pa ak i vodenicom za njeno mlevenje, kao i s
bundevom i pirinem. Pripremili jelo, bez belanevina, i poslali
Benigna i Pablita da istrauju. Za 2 sata vratio se Pablo s veu da su
nabasali na seljaka iji je ako na 500 m od ovog. Po podne
promenili logor i spavali u aku tih momaka, tano na kraju puta

koji dolazi iz Abapoa, na 7 milja odavde. Njihove kue su na 1015


km, iznad ua gde se Moskera uliva u Oskuru.
Nadmorska visina: 680 m.
19. jun
Sporim hodom prevalili 12 km da bismo stigli do naselja koje se
sastoji od 3 kue, sa isto toliko porodica. Dva kilometra nie ivi
jedna porodica Galvez, tano na mestu gde se Moskera uliva u
Oskuru; itelje treba loviti da bi se s njima porazgovaralo jer su kao
male ivotinje. U naelu su nas lepo primili, ali Kaliksto, koga je pre
mesec dana neka vojna komisija postavila za predstavnika vlasti kad
je ovuda prolazila, bio je surevnjiv i odbi da nam makar neto
proda. Predvee stigla 3 trgovca svinjama naoruana pitoljem i
mauzerom; bili naili na patrolu prethodnice, gde ih Inti ispita bez
oduzimanja oruja, dok Antonio, koji je motrio na njih, ba i nije
paljivo motrio. Kaliksto tvrdi da su to trgovci iz Postrera Valjea i da
ih on poznaje.
Nadmorska visina: 680 m.
Ima jo jedna reka koja se uliva u Rositu s njene leve strane i
zove se Suspiro; pored njenog toka niko ne ivi.
20. jun
Ujutro nas je Paulino97, jedan od momaka donjeg aka, izvestio
da ona trojica nisu trgovci: jedan je porunik, ostala dvojica nisu iz
trgovake struke. Do informacije je doao preko Kalikstove keri,
koja je njegova verenica. Inti poao s vie ljudi i postavio im rok do
9.00 da se oficir preda, inae e svi biti streljani. Oficir se smesta
pojavio, plaui. To je policijski potporunik koga su poslali u pratnji
jednog karabinjera i jednog uitelja Postrera Valjea, koji je doao kao
dobrovoljac. Poslao ih pukovnik koji je smeten u tom malom
naselju sa 60 ljudi. Trebalo je da za 4 dana izvide dug put,
ukljuujui u njemu i neke druge take pored Oskure. Razmiljalo se
o njihovom smaknuu, ali posle odluih da ih vratimo uz strogo

upozorenje o pravilima rata. Ispitujui kako su uopte proli,


ustanovljeno je da je Aniseto napustio strau da bi pozvao Hulija, i
da su tada i proli; osim toga, Aniseto i Luis zateeni su pri spavanju
na strai. Kanjeni su sa 7 dana ispomoi pri kuvanju a jedan bez
prava na svinjetinu, peenu i prenu, kao ni na orbu, koje je inae
bilo u izobilju. Uhapeni e biti lieni svih svojih stvari.
21. jun
Stara{59}.
Posle dva dana neprekidnog vaenja zuba, tokom kojih sam
proslavio svoje ime Fernando Vadizub zvani ako, zatvorio sam
ordinaciju i krenuli smo po podne; jedva smo hodali neto vie od
sata. Prvi put u ovom ratu jahao sam na mazgi. Trojica pritvorenika
voeni su sat vremena putem Moskere a zaplenjene su im sve
stvari, ukljuujui tu i asovnike i espadrile. Mislili smo da
povedemo i Kaliksta, predstavnika vlasti, kao vodia, zajedno s
Paulinom, ali je bio bolestan ili je odglumio bolest, pa smo ga ostavili
uz stroga upozorenja koja verovatno nee mnogo pomoi. Paulino
se obavezao da e stii u Koabambu s mojom porukom. Bie mu
predato pismo za Intijevu enu, jedna poruka za Manilu i 4
saoptenja. U etvrtom se iznosi sastav nae gerile i razjanjava se
netanost Intijeve smrti; to je [...]{60}. Videemo da li sad moemo da
uspostavimo vezu s gradom. Paulino simulirao da dolazi kao na
zarobljenik.
Nadmorska visina: 750 m.
22. jun
Efektivno peaili oko tri sata, ostavljajui reku Oskuru ili
Morokos da bismo stigli do izvora kod mesta zvanog Pasiones.
Pogledali na karti i sve ukazuje na to da treba jo najmanje 6 milja
da bi se stiglo u Floridu i do prvog naseljenog mesta, Piraja, gde ivi
jedan Paulinov zet, ali Paulino ne zna put.
Mislili da produimo koristei meseinu, ali ne vredi s obzirom

na udaljenost na kojoj se nalazimo.


Nadmorska visina: 950 m.
23. jun
Hodali smo, efektivno, svega jedan sat jer se staza gubi pa smo
proveli celo pre podne i deo popodneva da bismo je pronali, a
potom ostatak vremena da je prokrimo za sutra. No San Huana
nije bila tako hladna kao to bi se moglo oekivati s obzirom na
narodno verovanje.
Nadmorska visina: 1.050 m.
Astma me ozbiljno drma a mala je zaliha lekova.
24. jun
Ukupno prepeaili nekih 12 km, etiri efektivna sata.
Povremeno put bio dobar i vidljiv; povremeno ga je trebalo izmisliti.
Spustili se niz nestvarni greben sledei trag gonia koji su terali
stoku. Ulogorili se kod majunog izvora u podnoju planine Duran.
Radio javlja o borbama u rudnicima. Moja astma se pogorava.
Nadmorska visina: 1.200 m.
25. jun
Nastavili putem to su ga stoari napravili iako ih nismo sustigli.
Sredinom prepodneva naili na spaljenu staju a jedan avion
nadletao zonu. Ne doznasmo kakva je veza izmeu ta dva dogaaja
ali nastavljamo napred i u 16.00 stiemo do Piraja, gde ivi
Paulinova sestra. Tu su tri kue od kojih je jedna naputena, u
drugoj nikog nema, a u treoj je bila sestra sa etvoro dece, ali bez
mua, koji ode s Panijagvom98, iz one druge kue, u Floridu. Sve je
izgledalo redovno. Na jedan kilometar dalje ivi jedna Panijagvova
ki i tu smo kuu odabrali za logorovanje, poto smo kupili junicu
koja je odmah rtvovana. Koko, Hulijo, Kamba i Leon, poslati su do
Floride u nabavku, ali su naili na vojsku od nekih 50 ljudi, a oekuje
ih se jo vie, dok ih ne bude 120130. Gazda kue je starac po

imenu Fenelon Koka99.


Argentinski radio soptio vest o 87 rtava; Bolivijci preutkuju
broj (Siglo XX{61}). Moja astma se i dalje pogorava i sad ne mogu
estito ni da spavam.
Nadmorska visina: 780 m.
26. jun
Crni dan za mene. Izgledalo je kao da e sve mirno protei pa
sam poslao petoricu vojnika da odmene one u zasedi na putu za
Floridu, kad se zaue pucnji. Brzo smo poli na konjima i zatekli
udan prizor: sred grobne tiine, na peanoj plai reke, na suncu su
leala tela etvorice mladih vojnika. Nismo mogli da im priemo i
uzmemo oruje jer nismo znali poziciju neprijatelja; bilo je pet sati
po podne i ekali smo da se spusti no pa da to uradimo: Migel javi
da je sa svoje leve strane uo zvuk lomljenja grana; Antonio i Pao
su krenuli da izvide, ali sam naredio da se ne puca nasumce. Skoro
u istom trenu se zaula pucanjava koja se odmah proirila na obe
strane pa sam naredio povlaenje, jer bismo u takvim uslovima
izvukli deblji kraj. Povlaenje se oduilo i utom nam stie vest o
dvojici ranjenih: Pombo je ranjen u nogu, a Tuma u stomak. Hitno
smo ih odveli u kuu da bismo ih operisali to bolje moemo.
Pomboova rana je povrinska i samo e njegova nepokretljivost
stvarati glavobolje, a Tumi je razneta jetra i utroba mu je probijena;
umro je na operaciji. Tom smru ja sam izgubio druga s kojim sam
poslednjih godina bio nerazdvojan, koji mi je bio veran do kraja i taj
gubitak u od sada oseati kao da sam izgubio roenog sina.
Prilikom ranjavanja zatraio je da se meni preda njegov asovnik, pa
kako to nisu uinili jer su se starali o njemu, on ga je skinuo i predao
Arturu. Takav postupak pokazuje da je eleo da asovnik bude
predat sinu koga nije ni upoznao, kao to sam i ja uradio sa
asovnicima ubijenih drugova. Nosiu ga tokom celog rata.
Natovarili smo njegov le na mazgu i odneli ga daleko odavde da ga
sahranimo.

Zarobljena su dva nova pijuna: jedan porunik karabinjera i


jedan karabinjer. Oitana im je bukvica pa su puteni na slobodu,
samo u gaama, zato to je pogreno protumaeno moje nareenje
da im se oduzme sve to bi mogli da upotrebe. Krenuli s devet
konja.
27. jun
Poto je zavren muan posao oko Tumine sahrane, nastavili smo
put i tako tokom dana stigli u samu Teheriju. U 14.00 je krenula
prethodnica na put od 15 km, a u 14.30 i mi. Put bio dug za nas koje
je no zatekla, pa smo morali da saekamo meseinu, i tako stigli u
2.30 u kuu Palize, odakle su vodii.
Nadmorska visina: 850 m.
Gazdi kue u Teheriji, koji je neak stare Panijagve, predali dve
ivotinje da bi ih joj vratio.
28. jun
Pronaen vodi koji se za 40 pesa ponudio da nas odvede do
raskra puta koji vodi do kue don Lukasa; ipak, ostali smo u kui
pre toga. Pored nje je izvor. Kasno smo poli. Ali poslednji, Moro i
Rikardo, strano su kasnili i nisam uspeo da ujem vesti. Postigli
smo prosenu brzinu od jednog kilometra na sat. Prema razliitim
verzijama vojske, ili neke njihove radio-stanice, govori se o 3
poginula i 2 ranjena prilikom okraja s gerilcima u zoni Moskere;
valjda se to odnosi na nau bitku iako su se videla, gotovo sasvim
izvesno, 4 lea, osim ako neko nije uspeo savreno da odglumi smrt.
Kua tog izvesnog Zee nije nastanjena, ali je u njoj bilo vie krava
ija su telad zatvorena.
Nadmorska visina: 1.150 m.
29. jun
Imao sam otriji razgovor s Moroom i Rikardom zbog kanjenja,
a posebno s Rikardom. Koko i Dario iz prethodnice, zajedno s

Moroom, krenuli na put opremljeni ranevima natovarenim na


konje. Njato nosi svoj, jer je zaduen za sve ivotinje. Osim toga,
Pomboov i moj su na mazgi. Pombo je prilino lako uspeo da stigne
na ravniarskoj kobili; smestili smo ga u kui don Lukasa100, koji ivi
na brdu, na 1.800 m nadmorske visine, a on bio sa dve keri: jedna
od njih je kotuda{62}. Tu su jo dve kue: jedna pripada sezonskom
radniku, gotovo prazna; druga, dobro opremljena. No kina i
hladna. Izvetaji govore o tome da je Barelon na pola dana puta,
ali, prema reima seljaka koji stigoe putem, on je u vrlo loem
stanju; gazda kue se ne slae s tim ve tvrdi da se moe lako
dovesti u red. Seljaci doli da obiu onoga u drugoj kui pa bili
zadrani jer su sumnjivi.
Na putu sam se obratio naoj trupi, koju sada ine dvadeset
etvorica. Meu primernim ljudima naveo sam jo jednog Kineza;
objasnio sam ta je za nas i lino za mene znaila Tumina smrt, i da
sam Tumu doivljavao kao sina. Prigovorio sam zbog nedostatka
samodiscipline i sporosti mara te obeao da u razjasniti jo neke
pojmove da nam se na zasedama ne desi ovo to nam se sada
dogodilo: nepotrebni gubitak ivota zbog nepotovanja pravila.
30. jun
Stari Lukas dao neka obavetenja o susedima, iz ega proizlazi da
je vojska ve bila ovde. Andulfo Dijaz, jedan od njihovih suseda,
jeste generalni sekretar sindikata seljaka te oblasti sindikata koji je
u znaku barijentizma; drugi je stari brbljivac koji je puten jer je
paralizovan, a trei je kukavica, i on, po miljenju ostalih seljaka,
moe lako da progovori, samo da sebi ne stvori neprilike. Stari
obea da e nas ispratiti i pomoi da prokrimo put do Barelona; i
druga dva seljaka e nas pratiti. Proveli smo dan u odmaranju poto
je bio kiovit i neprijatan.
Na politikom planu, najvanija je zvanina izjava Ovanda101 da
sam ovde. Uz to, rekao je da se vojska suoava sa savreno
pripremljenim gerilcima meu kojima ima ak i vijetkongovskih

komandosa koji su savladali i najbolje severnoamerike pukove. Ona


se zasniva na onome to je rekao Debre, koji je izgleda govorio vie
nego to treba, mada ne moemo znati kakve su posledice svega
ovoga, niti okolnosti pod kojima je rekao to to je rekao, ako je
uopte i rekao. Takoe se pronose glasine da je Loro ubijen.
Pripisuje mi se da sam onaj koji je podstrekao pobunu u rudnicima,
u skladu sa planom iz Njakauazua. Stvar obeava; uskoro u prestati
da budem Fernando Vadizub.
Primljena je poruka s Kube u kojoj objanjavaju mali domet koji je
gerilska organizacija postigla u Peruu, gde jedva da imaju ljudi i
naoruanja, ali zato su potroili brdo para, a govore i o navodnoj
gerilskoj organizaciji izmeu Paza Estensora, nekog pukovnika
Seoanea i izvesnog Rubena Hulija, leviarskog bogatuna iz oblasti
Panda; bie kod Gvajaramerina. To je [...]{63}.
Mesena analiza
Negativne stavke su: nemogunost da uspostavimo vezu s
Hoakinom i postupni gubitak ljudi, od kojih svaki predstavlja teak
poraz, mada vojska za to ne zna. Imali smo dve manje bitke u toku
meseca, i tako vojsci naneli tetu u vidu 4 poginula i 3 ranjena, ako
je verovati njenim sopstvenim podacima.
Najvanije karakteristike su:
1. Nastavlja se potpuno nepostojanje kontakata, to nas sada svodi
na dvadeset etvoricu, koliko nas ima s ranjenim Pomboom i
smanjenom pokretljivou.
2. I dalje se osea nedostatak zbog neprikljuivanja seljaka. To je
zaaran krug: da bi se postiglo takvo prikljuenje, treba da stalno
izvoditi akcije na nastanjenoj teritoriji, a za to nam je potrebno
vie ljudi.
3. Legenda o gerili raste kao kvasac; ve se smatra da smo
nepobedivi supermeni.
4. Nedostatak kontakata odnosi se i na Partiju, iako smo napravili
pokuaj preko Paulina, a to moe da urodi plodom.

5. Debre je i dalje glavna vest, ali sada je povezan s mojim sluajem,


pri emu se ja pojavljujem kao voa ovog pokreta. Videemo
ishod ovog vladinog koraka, i da li je pozitivan ili negativan za
nas.
6. Moral gerile je i dalje vrst a njena borbena gotovost raste. Svi
Kubanci su uzor u borbi i samo su dva ili tri Bolivijca slaba.
7. Vojska je i dalje nije primerena svom vojnikom poslu, ali zato
vri pritisak meu seljacima, to ne smemo da smetnemo s uma,
jer pretvara u dounike sve lanove bilo kakve zajednice, bilo
putem zastraivanja, bilo putem lai o naim ciljevima.
8. Masakr u rudnicima prilino nam osvetljava vidike pa ako bi se
glas rairio dalje, bio bi to znaajan inilac za raiavanje stvari.
Na najneodloniji zadatak jeste da iznova uspostavimo kontakt
sa La Pazom i da dopunimo vojniku i lekarsku opremu pa da
prikljuimo 50100 ljudi iz grada, makar se u akciji broj boraca sveo
na nekih 1520.

Jul 1967
1. jul
Iako se dan nije do kraja razvedrio, nastavili smo put Barelona,
na mapi upisan kao Barselona. Stari Lukas pritra u pomo kod
krenja puta, ali uprkos tome, put je i dalje prilino nepristupaan i
klizav. Prethodnica krenula ujutro a mi u podne, provodei celo
popodne u penjanju i sputanju kako bismo preli greben. Morali
smo da prenoimo u prvom aku, odvojeni od prethodnice, koja je
produila dalje. Bilo je tu i troje dece, koja su se prezivala Japez,
veoma stidljive.
Barijentos je odrao konferenciju za tampu na kojoj je priznao
da sam ja tu, ali je potvrdio da u za nekoliko dana biti likvidiran.
Izneo je uobiajenu gomilu gluposti, nazivajui nas pacovima i
zmijama, a ponovio je svoju nameru da kazni Debrea.
Nadmorska visina: 1.550 m.
Zadrali seljaka po imenu Andres Koka, koga smo nali usput, i
poveli sa sobom ostalu dvojicu, Rokea i njegovog sina Pedra.
2. jul
Pre podne se pripojili prethodnici koja se bila ulogorila gore, u
kui don Nikomedesa Arteage, gde je veliki rasadnik pomorani pa
su nam i cigare prodali. Glavna kua je dole, na reci Piohera, i tamo
smo se uputili i obilato jeli. Reka Piohera protie potpuno
prikljetena klancem i njome moe da se ide peice samo nizbrdo,
prema Angosturi; izlaz je prema Hunti, jo jednoj prilino visokoj
taki na reci, ali kad se proe greben. Put je vaan jer u stvari
predstavlja raskrnicu. Ovo mesto se nalazi na svega 950 m i
klimatske prilike su znatno umerenije; ovde ovek moe da menja
krpelje za druge poasti. Sastavljeno je od kue Arteage i nekoliko
ku njegovih sinova; oni imaju malu plantau kafe na kojoj rade
nadniari iz oblinjih mesta, na odreeno vreme. Sada je tu nekih 6

nadniara iz oblasti San Huan.


Pomboova noga se ne isceljuje dovoljno brzo, moda i zbog
beskrajnog truckanja na konju, ali ipak nema komplikacija, niti se od
njih vie strepi.
3. jul
Ostali tamo ceo dan, ne bi li se Pomboova noga to vie odmorila.
Kupovine poinju da se odvijaju po visokim cenama, to ini da
seljaci pomeaju strah sa raunicom, pa nam onda nabavljaju to
treba. Napravio sam za sve njih neke fotografije koje su me
zainteresovale: videemo kako emo ih razviti, uveati, i dalje
proslediti 3 problema. Jedan avion je proao po podne i neko
uvee pomenu opasnost od nonog bombardovanja pa su svi seljaci
izali napolje te smo morali da ih sustignemo i objasnimo da nema
none opasnosti. Astma me i dalje rastura.
4. jul
Sporo prevalili dve milje do Hunte, gde smo stigli u 15.30. Tu ivi
seljak po imenu Manuel Kariljo, koji nas je doekao sav prestravljen.
Obilato jeli, kao to je poslednjih dana inae uobiajeno, potom
spavali u naputenoj ruevini. Astma se ba okomila na mene i prvi
put mi nije dala ni oka da sklopim. Nadmorska visina: 1.000 m.
Pre dva dana prolo 7 vojnika iz Fila, put Bermeha.
5. jul
itava oblast, sve porodice sa osnovnim stvarima ili
potreptinama, svi su se dali u stanje mobilnosti, ne bi li izbegli
odmazdu vojske. Peaili smo izmeani s volovima, svinjama,
kokokama i ljudima, do Laguniljasa, odvajajui se od reke Piohera
te nastavljajui jednom njenom pritokom Laguniljasom u duini od
jednog kilometra. Vodi nam je bio nesreni seljak zvani Ramon, ija
se porodica inae svega plai u ovom kraju. Prenoili kraj puta,
usput sreli jednog od strieva Sandovala Morona koji ivi u San

Luisu i deluje kudikamo promuurnije.


Nadmorska visina: 1.160 m.
6. jul
Rano smo krenuli ka Penja Koloradi, prethodno proavi kroz
nastanjeno podruje koje nas je sa uasom doekalo. Predvee smo
stigli u Alto Palermo, na 1.600 m nadmorske visine, pa smo tada
poeli da silazimo, dole je valjda pulperija{64}, a u njoj smo stvarno
pazarili, za svaki sluaj. Poto se ve spustila i no, mi izbili na drum
pored kojeg je samo kuerak stare udovice. Prethodnica se ne
proslavi prilikom zaposedanja kue usled neodlunosti. Plan je bio
da se zauzme vozilo koje dolazi iz Samaipate, da se ispitaju tekui
uslovi, da se poe tamo sa vozaem, te da se zauzme
andarmerijska stanica, pazari u apoteci, pretrese bolnica, kupi
neto konzervi i slatkia, pa povratak.
Plan je promenjen jer nije bilo vozila iz Samaipate, ali su zato
stigle vesti o tome kako tamo ne zaustavljaju vozila, to e rei,
rampa je podignuta. Za tu akciju su izabrani Rikardo, Koko, Pao,
Aniseto, Hulio i Kinez. Zaustavili su kamion iz Santa Kruza, bez
novosti, ali iza njega je bio drugi, koji se zaustavio iz solidarnosti, pa
je i on morao da bude zadran; tada je poelo natezanje s jednom
enom koja je putovala kamionom a nije dopustila da njena ki
izae iz njega. Trei kamion se zaustavio da vidi ta se deava i put
je ve bio zakren, kad je zbog opte pometnje stao i etvrti. Stvari
su sreene te je ostalo samo 4 vozila sa strane i jedan voza koji je
govorio o pauzi kad god bi bio upitan. Ljudi izali jednim
kamionom, stigli u Samaipatu, uhvatili dva karabinjera, potom i
porunika Vakaflora, lokalnog efa, kao i jednog narednika, koga
naterae da izgovori lozinku te su munjevitom akcijom osvojili
mesto sa 10 vojnika, nakon kratkotrajne pucnjave na vojnika koji se
opirao. Uspelo se u zapleni 5 mauzera i jednog BZ-30 pa je 10
zatvorenika prevezeno na kilometar od Samaipate, gde su ostavljeni
goli. U pogledu snabdevanja, akcija je bila katastrofalna. Kinez

dozvolio da ga Pao i Hulio povuku sa sobom pa nije kupljeno nita


od potreptina niti od lekova, pogotovo meni potrebnih, iako jesu
kupljeni najnephodniji lekovi za gerilu. Akcija je izvedena pred
celim narodom i gomilom putnika, tako da e odjeknuti kao barut. U
2.00 ve smo iznova hodali, sa plenom.
7. jul
Peacili smo bez stajanja do polja eerne trske, gde nas neki
ovek bee lepo primio proli put, na milju od Ramonove kue.
Strah i dalje vlada ljudima; ovek nam prodao prase i bio ljubazan,
ali nas je upozorio da kod Ahosa ima 200 ljudi i da se njegov brat
upravo vratio iz San Huana i javio da tamo ima jo 100 vojnika. Hteo
da izvadi nekima zube ali se ipak predomislio. Moja astma i dalje u
porastu.
8. jul
Hodali od kue blizu polja eerne trske do Piohere, uz oprez, ali
sve je bilo isto i nije bilo ni glasa od vojnika, a ljudi iz San Huana
poriu da ih tamo uopte ima. Izgleda da je to bila ovekova
smicalica da bismo se mi izgubili. Prepeaili pored reke oko dve
milje, do Piraja, a otuda jo milju do jame, do koje stigosmo u
sumrak. Blizu smo El Fila.
Vie puta sam sebi dao injekciju kako bih mogao da produim
dalje, a na kraju i rastvor adrenalina 1/900, spremljen inae za
kolirijum. Ako Paulio nije obavio zadatak, moraemo nazad do
Njakauazua, da potraimo lekove za moju astmu.
Vojska izdala saoptenje o akciji, priznajui jednu pogibiju, koja je
svakako nastala u pucnjavi; Rikardo, Koko i Pao zaposeli malu
vojnu postavu.
9. jul
Kad smo krenuli, zagubili smo put pa smo jutro proveli traei
ga. U podne nastavili ne sasvim jasnim putem koji nas odvede do

najvee do sada dosegnute visine 1.840 m; posle toga stigli do


koliba, gde smo prenoili. Nema izvesnosti o putu za El Filo. Radio
preneo vest o sporazumu u 14 taaka izmeu radnika Katavija i
Siglo XX i preduzea Komibol, to predstavlja potpuni poraz
radnika.
10. jul
Poli smo kasno, jer se jedan konj bio zagubio, ali se posle
pojavio. Preli najviu visinu od 1.900 m, slabo prometnim putem. U
15.30 stigli do koliba, gde smo odluili da prenoimo, ali neprijatno
iznenaenje je bilo to to su se tu putevi zavravali. Poslata je
izvidnica da ispita ranije odbaene staze, ali one nisu vodile nikuda.
Preko puta se vide aka koja bi mogla da budu El Filo.
Radio preneo vest o sudaru s gerilcima u zoni El Dorada, kojeg
nema na mapi, a lociran je izmeu Samaipate i reke Rio Grande;
priznaju trojicu ranjenika a nama pripisuju dva poginula.
S druge strane, izjave Debrea i Pelada nisu dobre; naroito su
priznali interkontinentalne namere gerile, to nije trebalo da urade.
11. jul
U povratku, ovog kinog dana guste magle, izgubili smo sve
puteve, i tako definitivo ostali otcepljeni od prethodnice, koja se
spustila iznova otvarajai jednu staru stazu. Ubili smo tele.
12. jul
Proveli ceo dan u iekivanju Migelovih vesti, ali Hulio se tek
uvee pojavio s veu da se bio spustio do potoka koji ide prema
jugu. Ostali na istom mestu. Astma me rastura kao i obino.
Sada radio javlja vest koja deluje verodostojno u najvanijem:
pominje se borba kod Ikire, s jednim mrtvim u naim redovima, iji
su le odneli u Laguniljas. Euforija oko lea pokazuje da u tome ima
neega.

13. jul
Pre podne smo silazili niz okomite padine, klizave zbog
nepovoljnog vremena, i nali Migela u 11.30. Bio je poslao Kambu i
Pana da istrae stazu koja se odvaja od one pored reke, pa su se
vratili sat kasnije i javili da se vide aka i kue i da su bili na jednom
naputenom polju. Premestili smo se tamo i, sledei tok malog
potoka, stigli u prvu kuu, gde smo prenoili. Gazda je stigao
kasnije i obavestio nas da nas je videla jedna ena, majka lokalnog
funkcionera, i da je po svoj prilici ve obavestila vojnike smetene na
samom imanju El Fila, na milju odavde. Straa je drana cele noi.
14. jul
Nakon noi neprekidne kiice, a i dan je bio takav, krenuli smo u
12.00 i poveli dvojicu vodia, Pabla, funkcionerovog zeta, i Aurelija
Mansilju, oveka iz prve kue. ene ostale da plau. Stigli smo do
mesta gde se putevi ravaju: jedan vodi u Floridu i Moroko, drugi u
Pampu. Vodii predloili da poemo putem za Pampu, odakle moe
da se nastavi deonicom koja je nedavno prokopana do Moskere i
predlog je prihvaen, ali kad smo odmakli nekih 500 m, pojavili se
vojnii i seljak s tovarom brana na konju, kao i s porukom za
potporunika El Fila od njegovog kolege u Pampi, gde ima 30
vojnika. Odluili smo da promenimo pravac i poli putem za
Floridu, posle ega smo se i ulogorili.
PRA102 i PSB103 naputaju front revolucije, a seljaci upozoravaju
Barijentosa o savezu s Falangom104. Vlast se ubrzano raspada. teta
to u ovom asu nemamo jo 100 ljudi.
15. jul
Malo smo hodali zbog ravog puta, naputenog pre mnogo
godina. Na Aureliov predlog, ubili smo jednu funkcionerovu kravu i
obilato se najeli. Astma je malo popustila.
Barijentos najavio operaciju Sintija, da nas likvidira za nekoliko
sati.

16. jul
Mar zapoeli veoma sporo zbog tekog posla oko krenja
prolaza i ivotinje su se namuile zbog loeg stanja puta, ali smo bez
veih incidenata, na kraju dana stigli do brdske staze kojom je
nemogue nastaviti s natovarenim konjima. Migel i etvorica iz
prethodnice nastavili napred i spavali odvojeno.
Nije bilo bitnih vesti na radiju. Preli visinu od 1.600 m blizu vrha
Duran, koji nam je ostao s leve strane.
17. jul
Nastavili sporo zbog stanja puta. Nadali smo se da emo stii do
plantae pomorandi koju vodi pomenu, ali smo nali samo
sasueno bunje. Tu je ipak bio bunar pa smo se i ulogorili. Svega tri
sata efektivno peaili. Moja astma je mnogo bolje. Izgleda da emo
naii na put kojim smo ili da bismo stigli u Piraj.
Nalazimo se pored Durana.
Nadmorska visina: 1.560 m.
18. jul
Posle sata hodanja, vodi izgubi put i ree da ne zna vie kuda bi
trebalo ii. Najzad je pronaena stara staza i, dok se krila, Migel
poe njome, presecajui brdo, pa je tako stigao do raskra puta za
Piraj. Kad smo stigli do potoia, gde smo se ulogorili, osloboena
su trojica seljaka i vojnii, poto im je oitana bukvica. Koko poe s
Pablitom i Paoom da ispita da li je Paulino neto ostavio u rupi;
treba da se vrate sutra uvee ako sve bude ilo po planu. Vojnii
ree da e da dezertira.
Nadmorska visina: 1.300 m.
19. jul
Prevalili kratko rastojanje do starog logora i tamo ostali, uz

pojaanu strau, da ekamo Kokoa, koji je stigao posle 18.00,


javljajui da je tamo sve po starom: puka na svome mestu a nema
Paulinovih tragova. Umesto toga, ima puno tragova koji ukazuju na
prolazak trupe, a ona je ostavila tragova i u delu puta kojim mi
idemo.
Politike vesti odnose se na strahovitu krizu za koju se ne zna
kako e se zavriti. Za sada, poljoprivredni sindikati Koabambe
napravili politiku partiju Hriansko nadahnue koja podrava
Barijentosa, a ovaj trai da ga puste da vlada 4 godine; to je
gotovo preklinjanje. Siles Salinas105 preti opoziciji naim dolaskom
na vlast, to e svima doi glave, pa poziva na nacionalno jedinstvo
proglaavajui u zemlji ratno stanje. S jedne strane, deluje moleivo,
s druge, demagoki; verovatno se sprema neka smena.
20. jul
Oprezno smo hodali dok nismo stigli do dve kuice gde smo
zatekli jednog od Panijagvovih momaka i Paulinovog zeta. O samom
Paulinu nisu nita znali, osim da ga vojska trai zato to nas je
vodio. Tragovi se odnose na grupu od nekih 100 ljudi koji su proli
nedelju dana posle nas i nastavili prema Floridi. Izgleda da je vojska
imala 3 poginula i 2 ranjena u zasedi. Koko, s Kambom, Leonom i
Hulijom, poslat da ispita Floridu i da tamo kupi ta nae. Vratio se
oko 4.00 sa nekim namirnicama i izvesnim Melgarom, vlasnikom
dva od naih konja, ovekom koji je na raspolaganju za svaku
uslugu, a koji ima i podrobne informacije, nimalo proizvoljne, iz
ega se moe zakljuiti sledee: 4 dana posle naeg polaska otkriven
je Tumin le, koga su ivotinje jele; vojska je odmakla tek sutradan
posle borbe, poto se pojavio porunik koga ostavismo golog; akcija
kod Samaipate poznata je do u tanine, ima tu i dodataka, i slui
seljacima da prave sprdnju sa vojskom; pronali Tuminu lulu i
nekoliko razbacanih stvari, neki major po imenu Soperna delovao je
kao na polusimpatizer ili potovalac; vojska je stigla do Kokine
kue, gde je Tuma izdahnuo, i otuda prela u Teheriju, da bi se

vratila u Floridu. Koko je mislio da oveka upotrebimo za


prenoenje jednog pisma, ali sam ja pomilio da je obazrivije da ga
prethodno isprobamo tako to emo ga slati da kupi neto lekova.
Ovaj Melgar nam je rekao da jedna grupa ljudi, a meu njima i
jedna ena, pokuava da se probije ovamo, i da je to saznao iz pisma
koje je zvaninik u Rio Grandeu bio uputio svom kolegi ovamo;
poto je ovek na putu za Floridu, poslali smo Intija, Kokoa i Hulija
da ga ispitaju. Ree da nema podataka o nekoj drugoj grupi, ali
generalno potvrdi rei onog drugog. Proveli pasju no zbog kie.
Radio javio da je identifikovan le ubijenog gerilca, koji bi bio
Moises Gevara, ali Ovando je u vezi s tim bio veoma uzdran na
konferenciji za tampu a identifikaciju je pripisao Ministarstvu
unutranjih poslova. Moe da bude da je sve puka farsa, ili da je
navodna identifikacija izmiljena.
Nadmorska visina: 680.
21. jul
Proveli dan u miru. Porazgovarano je sa starim Kokom o kravi
koju nam bee prodao, a da nije njegova, potom ree da mu nije
isplaena, na kraju je uporno poricao sve; naterali smo ga da plati.
Uvee poli u Teheriju i kupili veliku svinju i ankaku{65}. Ti ljudi
su vrlo lepo primili Intija, Benigna i Aniseta, koji su i poli po te
stvari.
22. jul
Krenuli rano, s prilinim tovarom na ramenima i na ivotinjama,
i s namerom da ostalima zavaramo trag o naem prisustvu.
Napustili smo put koji vodi u Moroko i nastavili onim koji vodi u
lagunu, na kilometar-dva prema jugu. Naalost, ostatak puta nismo
znali, pa smo morali da poaljemo izvidnice. U meuvremenu,
Mansilja i momak Panijagva pojavie se iz lagune terajui stado.
Upozoreni su da nita ne kau ali sad su stvari bile ve bitno
drugaije. Hodali smo nekoliko sati i spavali pored potoka iji tok

vodi prema jugoistoku, pratei taj tok i druge manjevidljive staze u


pravcu juga.
Radio javlja da Bustosova (Pelaova) ena potvruje da me je
videla ovde, ali kae da je dolazila ovamo drugim poslom.
Nadmorska visina: 640 m.
23. jul
Ostali u istom logoru dok su dva izviaa poslata na oba mogua
puta. Jedan od njih vodi do Rio Seka, na mestu gde mu Piraj predaje
svoju vodu pre nego to je pesak upije, to e rei izmeu zasede
koju smo bili postavili i Floride; drugi vodi do koliba na dva-tri sata
hoda i, prema Migelu, koji je obavio to izvianje, otuda je mogue
izbiti na Rositu. Sutra emo krenuti tim putem, koji moe da bude
jedan od onih koje je predlagao Melgar kada je razgovarao s
Kokoom i Hulijom.
24. jul
Peaili tri sata sledei istraenu stazu, koja nas je povela na
preko 1.000 m nadmorske visine, i ulogorili se na 940, pored jednog
potoka. Ovde prestaju putevi i sutra ceo dan mora da se posveti
traenju najboljeg izlaza. Ovda ima nekoliko aka u radu, to
ukazuje na njihovu vezu s Floridom; moda je ovo mesto ono zvano
Kanalones. Pokuavamo da deifrujemo dugu poruku iz Manile.
Raul se obratio novoj klasi oficira u koli Maksimo Gomez i,
izmeu ostalog, osporio je ocene eha o lanku o Vijetnamu.
Drugovi me zovu novi Bakunjin i oplakuju prolivenu krv i onu koja
bi bila prolivena u sluaju tri-etiri nova Vijetnama.
25. jul
Proveli dan u odmoru i poslali tri izvidnice sa po dvojicom ljudi
da ispitaju vie mesta; Koko, Benigno i Migel su zadueni za to.
Koko i Benigno izbili na isto mesto i otuda moe da se poe za
Moroko. Migel izvesti da se potok, sasvim izvesno, uliva u Rositu, i

da njima moe da se hoda, iako put mora da se kri maetom.


Izvetava se o dvema akcijama: jednoj kod Taperasa a drugoj u
San Huanu del Potreru, i njih nije mogla da izvede jedna ista grupa,
usled ega se javlja sumnja o tome da li je to tano i da li su injenice
verodostojne.
26. jul
Beningno, Kamba i Urbano izabrani da prokre put kroz potok,
beei od Moroka, a ostatak ljudstva ostao u logoru i centar postavi
jednu zasedu iza logora. Stanje redovno.
Vesti o akciji u San Huanu del Potreru prenele i strane radiostanice sa obiljem podataka: zarobljavanje 15 vojnika i jednog
pukovnika; svlaenje i putanje na slobodu; naa tehnika. To mesto
se nalazi s druge strane kolskog puta KoabambaSanta Kruz.
Uvee odrao mali govor o znaaju 26. jula: pobuna protiv oligarhij
i protiv revolucionarnih dogmi. Fidel spomenu i Boliviju.
27. jul
Sve je bilo spremno da krenemo, i ljudi iz zasede imali su nalog
da tako postupe odmah u 11.00, kada, svega nekoliko minuta pre
tog asa, stie Vili i javi da je vojska svud naokolo; sam Vili poao
tamo, s Rikardom, Intijem, Kinezom, Leonom i Eustakiom, koji su,
zajedno sa Antoniom, Arturom i apakom, izveli akciju. Ona se
ovako odigrala: 8 vojnika se pojavilo u picu, hodali su prema jugu
sledei stari puteljak i vratili se, neko vreme tukli minobacaem i
davali znake krpom. U nekom asu ulo se dozivanje izvesnog
Melgara106, koji bi mogao da bude onaj iz Floride. Nakon kratkog
odmora, njih osmorica vojniia zapoeli mar prema zasedi. Samo
su etvorica upala u nju jer su ostali ili laganije; trojica su mrtva a
moda i etvrti, koji je u svakom sluaju ranjen. Povukli smo se ne
oduzimajui im oruje i opremu, zbog oteanih uslova, i krenuli niz
potok. Iza ua ovog i jo jednog potoka, u jednom malom kanjonu
postavljena nova zaseda, a konji otili dalje, dokle dopire put.

Astma me je namuila a pri kraju su mi bedna sredstva za


smirenje.
Nadmorska visina: 800 m.
28. jul
Koko, sa Paoom, Raulom i Anisetom, poslat da pokrije ue reke
za koju smo mislili da je Suspiro. Malo se hodalo, krei put kroz
prilino tesan kanjon. Ulogorili se odvojeni od prethodnice jer je
Migel suvie odmakao u odnosu na konje, ije noge propadaju u
pesak ili zadobijaju rane zbog kamenja.
Nadmorska visina: 760 m.
29. jul
Nastavili da idemo kanjonom koji silazi k jugu s dobrim
sklonitima sa strane, u podruju s dosta vode. Otprilike u 16.00
sastali se s Pablitom, koji izvesti da se nalazimo kod ua Suspira i
da je stanje redovno; za trenutak pomislih da to nije kanjon Suspira,
zbog stalnog pravca k jugu, ali na poslednjoj okuki skree prema
zapadu i uliva se u Rositu.
Otprilike u 16.30 stigla pozadina i reio sam da nastavimo put
kako bismo se udaljili od ua, ali se ne usudih da zahtevam
neophodan trud da bi se stiglo dalje od Paulinovog aka, pa smo se
ulogorili pored puta, na sat hoda od ua Suspira. Uvee sam dao
re Kinezu kako bi se osvrnuo na nezavisnost svoje zemlje, 28. jula, i
potom objasnio zato je ovaj logor loe postavljen, tako da sam
naredio pokret u 5.00 i krenusmo u pravcu Paulinovog aka.
Radio Havana javlja o zasedi u kojoj su upali neki pripadnici
vojske, koji su sputeni helikopterom, ali nije se dobro ulo.
30. jul
Astma me je prilino namuila pa sam probdeo celu no. U 4.30,
dok je Moro kuvao kafu, javio je da vidi kako jedna baterijska lampa
prelazi reku. Migel, koji je bio budan jer je trebalo da poe na

smenu strae, i Moro, poli da zaustave namernike. Iz kuhinje sam


uo ovakav razgovor:
Stoj, ko ide?
Odred Trinidad.
Tad je i poela pucnjava. Ubrzo je Migel stigao donosei jedan M1 i redenike ranjenika, kao i vest da ih je 21 na putu prema Abapou,
a da ih u Moroku ima 150. Prienjene su im jo neke tete, ali se ne
mogu tano odrediti zbog sveopte pometnje. Puno je vremena
trebalo da se natovare konji, a Negro se izgubio sa sekirom i
minobacaem, koji bee zaplenio neprijatelju. Bilo je ve blizu 6.00 a
vreme se dalje gubilo jer je neki tovar ispao. Zavrni ishod bio je taj
to smo kod poslednjih paljbi bili pod vatrom vojniia, a oni se
osokolili. Paulinova sestra bila u svom aku i primi nas sasvim
mirno, javljajui da su svi Morokanci pohapeni i prebaeni u La
Paz.
Pourio sam ljude i s Pomboom, opet pod neprijateljskom
vatrom, preao kanjon reke gde se zavrava put i gde se najzad
moe organizovati odbrana. Poslao sam Migela, s Kokoom i
Hulijom, da preuzme prethodnicu dok ja podbadam konjicu. Njih
sedmorica iz prethodnice ostala su da pokriju povlaenje, a
etvorica iz pozadine i Rikardo, koji bee zaostao, da pojaaju
odbranu. Benigno, s Darijom, Pablom i Kambom, bio je u desnom
krilu; ostali na levom. Upravo sam bio izdao nareenje o odmoru
kod prve prihvatljive pozicije, kad utom stie Kamba da javi kako su
Rikardo i Aniseto pali dok su prelazili reku; poslao sam Urbana, sa
Njatom i Leonom i dva konja, po Migela i Hulija, a Kokoa ostavio na
strai, malo ispred. Ovi su proli ne dobijajui moje instrukcije i,
ubrzo, evo ga opet Kamba, da javi kako je njega, Migela i Hulija
iznenadio vei broj vojnika dok su se probijali, te da se Migel
povukao oekujui instrukcije. Iznova mu poslah Kambu, sada sa
Eustakiom, pa smo ostali samo Inti, Pombo, Kinez i ja. U 13.00
poslao sam po Migela, ostavio Hulija kao strau ispred i povukao se
s grupom ljudi i konjima. Kad smo stizali do mesta gde je Koko
drao strau, sustigli nas s veu da su se svi preiveli vratili, ali da

je Raul ubijen, a Rikardo i Pao ranjeni. Stvari su se ovako dogodile:


Rikardo i Aniseto neoprezno preli po istini pa je prvi ranjen.
Antonio je organizovao jednu vatrenu liniju i izmeu Artura,
Aniseta i uspeli da izvuku Paa, ali su tada njega ranili i ubili Raula,
koji dobi metak u usta. Povlaenje je mukotrpno obavljeno, jer je
trebalo izvui oba ranjenika, a Vili i apako, naroito ovaj poslednji,
nisu dovoljno saraivali. Potom im se pridruio Urbano sa svojom
grupom i konjima, kao i Benigno sa svojima, ime su ostavili
nezatieno drugo krilo, i tako su vojnici pojurili napred i iznenadili
Migela. Posle tegobnog mara po brdu, izbili su na reku i pridruili
nam se. Pao bio na konju, ali Rikardo ne moe da jae pa je morao
da bude donet na nosilima. Poslao sam Migela, s Pablitom, Dariom,
Kokoom i Anisetom, da zaposedne ue prvog potoka, s desne
obale, dok mi ukazujemo pomo ranjenicima. Pao ima povrinsku
ranu koja se protee po stranjici i zahvata kou testisa, ali Rikardo
je u tekom stanju a poslednja plazma je nestala zajedno sa Vilijevim
rancem. U 22.00 Rikardo izdahnu pa smo ga sahranili blizu reke, na
skrovitom mestu, da ga vojnici ne bi otkrili.
31. jul
U 4.00 krenuli rekom, i nakon jedne preice, nastavili nizvodno
ne ostavljajui tragove, da bismo ujutro stigli do potoka gde je Migel
bio u zasedi, ali on nije razumeo nareenje pa je ostavio tragove.
Poli uzvodno nekih 4 km i zali u brdo, uklanjajui svoje tragove, te
se ulogorili blizu pritoke potoka. Uvee objasnio greke akcije:
1. loa pozicija logora;
2. loe raspolaganje vremenom, to im je omoguilo da pucaju na
nas;
3. prekomerna oputenost, to je dovelo do Rikardove, a potom i
Raulove pogibije, i to prilikom pokuaja izvlaenja ranjenika;
4. neodlunost u spasavanju celokupne vojne opreme.
Izgubljeno je 11 ranaca s lekovima, durbinima i nekim

kompromitujuim materijalima, kao to su kasetofon gde se


presnimavaju poruke iz Manile, Debreova knjiga s mojim belekama
i jedna knjiga Trockog, ne raunajui politiko blago koje za vladu
predstavlja ovakav rasplet i samopouzdanje koje vojnici stiu na
osnovu toga. Raunamo da oni imaju bar dvojicu poginulih pa ak i
petoricu ranjenih, ali postoje dve protivrene vesti: jedna, koju je
pustila vojska, govori o etvorici poginulih i etvorici ranjenih 28.
jula, a druga, iz ilea, pominje estoricu ranjenih i etvoricu
poginulih 30. jula. Kasnije vojska izdaje drugo saoptenje kojim
javlja da je naen jedan le i kako je jedan potporunik van ivotne
opasnosti. to se tie naih poginulih, o Raulu gotovo da i nema ta
da se kae, budui da je bio povuen u sebe; nije bio naroito
borben ni vredan, ali je primetno bilo njegovo stalno zanimanje za
politika pitanja, iako ih nikad sam nije postavljao. Rikardo je bio
najnedisciplinovaniji u kubanskoj grupi i on je bio najneodluniji u
pogledu svakodnevnih odricanja, ali bio je odlian borac i stari
drugar u pustolovinama kod prvog poraza na Kubi, zatim u Kongu,
i sada, evo, ovde. To je jo jedan znaajan gubitak s obzirom na
njegove ukupne kvalitete. Nas ima dvadeset dvojica, od toga,
ranjeni: Pao i Pombo, i ja, sa astmom u usponu.
Mesena analiza
Nastavljaju se slabosti od prolog meseca, tj. nemogunost
kontaktiranja s Hoakinom i sa inostranstvom, i gubitak ljudi, sada
nas ima 22, sa 3 bogalja, ukljuujui tu i mene, to umanjuje nau
pokretljivost. Imali smo 3 okraja, raunajui i zauzimanje
Samaipate, kada smo vojsci nainili gubitak u vidu nekih 7 poginulih
i 10 ranjenih, to su aproksimativne cifre na osnovu konfuznih
saoptenja. Nai gubici su 2 oveka i 1 ranjenik.
Najvanije karakteristike su:
1. Nastavlja se potpuni nedostatak kontakata.
2. I dalje se osea nedostatak zbog slabog prikljuivanja seljaka,
mada ve ima nekih ohrabrujuih nagovetaja kod naina na koji

su nas doekali nai stari znanci meu seljacima.


3. Legenda o gerilama dobija kontinentalne dimenzije; Onganija107
zatvara granicu i Peru preduzima mere opreza.
4. Propao je pokuaj uspostavljanja kontakta preko Paulina.
5. Moral i iskustvo gerile uveavaju se u svakoj borbi: slabi su
Kamba i apako.
6. Vojska i dalje nastupa nasumce, ali ima jedinica koje deluju
borbenije.
7. Politika kriza se zaotrava u vladi, ali SAD daju manje kredite
koji su od velike pomoi u ublaavanju bolivijskog
nezadovoljstva .
Najhitniji zadaci su: Da se ponovo uspostave kontakti, da se
prikljue borci i da se pribave lekovi.

Avgust 1967
1. avgust
Miran dan: Migel i Kamba zapoeli stazu ali odmakli su svega
neto vie od kilometra s obzirom na teak teren i bujnu vegetaciju.
Ubili smo drebe od kojeg emo imati mesa za 56 dana.
Napravljeni su mali rovovi da bi se vojsci postavila zaseda ako se
pojavi s te strane. Plan je da ih pustimo da prou ako dou sutra ili
prekosutra i ne otkriju logor, pa da ih potom napadnemo.
Nadmorska visina: 650 m.
2. avgust
Izgleda da je staza dobro odmakla zahvaljujui Benignu i Pablu.
Trebalo im je skoro dva sata da se vrate u logor s kraja probijene
staze. Radio ne daje vesti o nama nakon to je javio da je prebaen
le jednog antisocijalnog tipa. Astma se ba okomila na mene a ja
sam potroio poslednju antiastmatinu injekciju; ostaju samo tablete,
za oko 10 dana.
3. avgust
To s putem ispade isti fijasko. Migelu i Urbanu bilo potrebno 57
minuta da se danas vrate; odmie se vrlo sporo. Nema vesti. Pao se
dobro oporavlja, ja sam, meutim, loe; i dan i no su bili pravo
muenje za mene a ne nazire se izlaz u kratkom roku. Probao sam
intravenoznu injekciju novokaina, bez rezultata.
4. avgust
Ljudi stigli u kanjon koji ide prema jugozapadu i moe biti da se
izliva u potocima koji se ulivaju u Rio Grande. Sutra e dva puta po
dvojica krenuti u raskrivanje a Migel e poi naom stazom da
ispita ono to izgleda kao stari ako. Moja astma se malo primirila.

5. avgust
Benigno, Kamba, Urbano i Leon rasporedili se u parove da bi
vie odmakli, ali su izbili u potok koji se uliva u Rositu pa su
nastavili preko polja. Migel poe da ispita ako, ali ga nije naao.
Nema vie konjskog mesa; sutra emo pokuati da upecamo neto a
prekosutra emo rtvovati jo neku ivotinju. Sutra emo se probiti
do novog izvora. Moja astma bila neumoljiva; uprkos tome to mi je
razdvajanje mrsko, morau da poaljem jednu grupu napred;
Benigno i Hulio se ponudili kao dobrovoljci; ostaje da se ispita
Njatova spremnost.
6. avgust
Preseljen logor. Naalost, nije bilo tri sata hoda, ve jedan, to
pokazuje da smo jo uvek daleko. Benigno, Urbano, Kamba i Leon i
dalje kre maetama, dok su Migel i Aniseto poli u istraivanje
novog potoka do njegovog uviranja u Rositu. Do veeri se nisu bili
vratili zbog ega su preduzete mere predostronosti, pogotovo to
sam ja uo neki udaljeni prasak minobacaa. Inti, apako a potom i
ja, rekli smo nekoliko rei u vezi s dananjim danom, Danom
nezavisnosti Bolivije.
Nadmorska visina: 720 m.
7. avgust
U jedanaest pre podne mislio sam da Migela i Aniseta vie nema
pa sam naredio Benignu da vrlo oprezno krene prema uu u Rositu
i ispita kojim su putem poli, i da li su uopte stigli tamo. Meutim,
nestali su se pojavili u 13.00; imali su tekoa oko iznalaenja puta
pa ih je no uhvatila a da nisu stigli do Rosite. Migel mi je priredio
au ui. Ostali smo u istom mestu, ali maetari su nali jo jedan
potok pa emo sutra ii do njega. Danas uginuo stari konj Anselmo,
te nam ostaje samo jo jedan za vuu. Moja astma se nastavlja bez
promene, ali lekovi ponestaju. Sutra u doneti neku odluku o slanju

jedne grupe do Njakauazua.


Danas se navrava tano 9 meseci od mog dolaska i naeg
osnivanja gerile. Od estorice prvih, dvojica su poginula, jedan je
nestao, a tu su i dva ranjena; ja sa astmom, a ne znam kako da joj
stanem na put.
8. avgust
Hodali smo neto oko jednog sata, koji je za mene bio kao dva
zbog iscrpljenosti kobile; u jednom trenutku ubo sam je noem u
vrat i napravio joj prilian rez. Novi logor mora da je poslednji sa
vodom sve dok ne stignemo do Rosite ili reke Rio Grande; maetari
se nalaze na 40 minuta odavde (23 km). Odredio sam grupu od 8
ljudi da obave sledei zadatak: sutra polaze odavde i hodaju ceo
dan; prekosutra se vraa Kamba sa izvetajem, naksutra treba da se
vrate Pablito i Dario sa vestima toga dana; ostala petorica nastavljaju
do Vargasove kue i tamo se vraaju Koko i Aniseto da jave kako
stoje stvari; Benigno, Hulio i Njato nastavljaju da slede Njakauazu,
da potrae moje lekove. Moraju da idu veoma oprezno da bi izbegli
zamke; mi emo ih pratiti, i mesto okupljanja je ili Vargasova kua,
ili, zavisno od nae brzine, ono povie potoka, koji je ispred peine
na rekama Rio Grande, Masikuri (Onorato) ili Njakauazu. Vojska je
objavila da je otkriveno skladite oruja u jednom od naih logora.
Uvee sam okupio sve i odrao im sledei govor: Nalazimo se u
tekoj situaciji. Pao se oporavlja, ali ja sam prava olupina i epizoda
sa malom kobilom pokazuje da u ponekom trenutku gubim
kontrolu. To e se promeniti, ali okolnosti moraju jednako da se
odnose na sve i ko ne bude kadar da se nosi s tim, neka kae. Ovo je
as kada treba doneti krupne odluke, ova vrsta borbe prua nam
priliku da postanemo revolucionari, to je najvii stupanj koji ljudski
rod moe da dosegne, ali takoe nam omoguuje da poloimo ispit
ovenosti; oni koji ne mogu da dosegnu ta dva stupnja, treba to i da
kau i da napuste borbu. Svi Kubanci i neki Bolivijci su se izjasnili
da e ostati do kraja; Eustakio isto tako, ali je prigovorio to
Muganga nosi ranac na mazgi umesto da nosi drva, to je izazvalo

ljutiti odgovor prozvanog. Hulio opomenu Moroa i Paoa zbog


slinih okolnosti i opet ljutiti odgovor, sada Paoa. Zakljuio sam
raspravu rekavi da se ovde raspravlja o dvema stvarima veoma
razliitog reda: jedna je da li je ko spreman da nastavi ili nije, druga
male trzavice ili unutranji problemi gerile, to oduzima znaaja
najvanijoj odluci. Nije mi se dopao pristup Eustakija i Moroa, ali ni
Moroov i Paoov odgovor; ukratko, treba da budemo
revolucionarniji i da sluimo za primer.
9. avgust
Ujutro krenula osmorica izviaa. Maetari Migel, Urbano i
Leon udaljili se jo 50 minuta od logora. Otvorili mi ir na peti tako
da mogu da se oslonim na stopalo, ali jo me sve boli i imam
groznicu.
Pao je odlino.
10. avgust
Antonio i apako poli u lov iza svog poloaja, i ulovili jednu
urinu ili urku. Ispitali prvi logor, gde nema novosti, i doneli tovar
pomorandi. Pojeo sam dve i odmah sam dobio napad astme, ali ne
jake. U 13.30 stigao Kamba, jedan od osmorice, sa sledeim vestima:
jue spavali bez vode i danas nastavili do 9.00, a da je nisu nali.
Benigno prepoznao mesto pa e krenuti prema Rositi ne bi li doao
do vode, Pablo i Dario e se vratiti ako stignu do vode.
Dugi Fidelov govor u kojem otro napada tradicionalne partije, a
naroito venecuelansku; izgleda da je iza kulisa bila povea svaa.
Opet su mi leili stopalo; bolje mi je, ali nisam dobro. Uprkos svemu,
sutra treba da krenemo da bismo svoju bazu vie pribliili
maetarima koji su samo odmakli 35 min. u toku dana.
11. avgust
Raskritelji sporo napreduju. U 16.00 stigli Pablo i Dario sa
Benignoovom porukom kojom javlja da je blizu Rosite i da rauna

da mu treba tri dana do Vargasove kue. Pablito krenuo u 8.15 sa


izvora gde su prenoili i oko 15.00 naiao na Migela, to znai da
treba jo puno da se stigne. Izgleda da urka kodi mojoj astmi, jer
sam imao mali napad, pa sam je poklonio Paou. Promenili logor da
bismo se smestili pored novog potoka koji u podne nestaje a u
pono se ponovo pojavljuje. Padala je kia ali nije hladno, mnogo
kukaca.
Nadmorska visina: 740 m.
12. avgust
Sivi dan. Maetari sporo napreduju. Ovde nije bilo novosti niti
mnogo jela; sutra emo rtvovati jo jednog konja koji e morati da
potraje 6 dana. Astma mi je stacionirana na podnoljivom nivou.
Barijentos najavio propast gerilaca i ponovo pripretio intervencijom
na Kubu; mamlaz kao i obino.
Radio javio borbu blizu Monteaguda s jednim smrtnim ishodom
na naoj strani: Antonio Fernandez de Tarata. Dosta je slino
Pedrovom stvarnom prezimenu, De Tarata.
13. avgust
Migel, Urbano, Leon i Kamba poli da se ulogore kod potoka koji
je Benigno otkrio i da otuda nastave. Nose hranu za 3 dana, to e
rei komade Paoovog konja, koji je danas rtvovan. Ostaju 4
ivotinje, a kao da sve ukazuje na to da e morati da se rtvuje jo
jedna pre nego to doemo do hrane. Ako je sve ilo prema
predvienom planu, Koko i Aniseto treba sutra da budu ovde.
Arturo je ulovio dve urke koje su mi prosleene, budui da
kukuruza gotovo i nema vie. apako pokazuje sve vie znakova
neuravnoteenosti, Pao se oporavlja dobrim tempom a moja astma
od jue pokazuje rastuu tendenciju; sada uzimam 3 tablete na dan.
Noga je bezmalo u redu.
14. avgust

Crni dan. Bio je siv to se tie aktivnosti i nije bilo nikakvih


novosti, ali je uvee na vestima javljeno da je zauzeto skrovite, i to
ono u koje su se bili uputili nai to sam ih poslao; vest je data s tako
preciznim pojedinostima da se vie u to ne moe sumnjati. Sada sam
osuen da trpim astmu na neodreeno vreme. Takoe su nam
zaplenili svakojaka dokumenta i fotografije. To je najtei udarac koji
su nam zadali do sada; neko je izvrio provalu. Ko, to je
nepoznanica.
15. avgust
Rano sam poslao Pablita s porukom za Migela, da odredi dva
oveka kako bi potraili Benignoa, ukoliko Koko i Aniseto ne stignu,
ali se s njima sreo na putu pa su se sva trojica vratila. Migel poruuje
da e ostati gde ga no zatekne i da mu doturim malo vode. Dario je
poslat uz napomenu da emo sutra rano ujutro, u svakom sluaju,
krenuti, ali sada se sreo sa Leonom, koji doe da javi da je put
potpuno prokren.
Jedna stanica u Santa Kruzu uzgred izvestila da je vojska zarobila
dvojicu108 iz grupe Mujumpampe, grupe koja je, vie u to nema
sumnje, svakako Hoakinova, te mora da je prilino pritenjena,
pogotovo ako su ta dvojica i progovorila. Bilo je hladno ali nisam
proveo ravu no; treba da mi se otvori jo jedan ir na istoj nozi.
Pao se potpuno oporavio.
Javljeno o jo jednom okraju u uhuajaku, bez gubitaka kod
vojske.
16. avgust
Efektivno smo hodali tri sata i etrdeset minuta, relativno dobrim
putem, i jedan sat smo odmarali. Mazga me je izbacila iz sedla kad
se ubola na jednu granu, ali nisam se povredio; noga je bolje. Migel,
Urbano i Kamba nastavili raskrivanje maetama i stigli do Rosite.
Danas je trebalo da Benigno i njegovi drugovi stignu do peine, a
avioni su vie puta nadletali zonu. Moe da bude zbog nekog traga

koji su oni ostavili blizu Vargasa ili postoji neka trupa koja se sputa
Rositom, ili koja napreduje pored reke Rio Grande. Uvee upozorio
ljude na opasnost u sluaju da vojska pree reku, pa su za sutra
preduzete mere predostronosti.
Nadmorska visina: 600 m.
17. avgust
Rano smo krenuli i stigli na Rositu u 9.00. Tamo se Kokou uinilo
da je uo dva pucnja pa je postavljena zaseda, ali se nita nije
dogodilo. Ostatak puta bio je spor zbog stalnog gubljenja i pogrenih
tumaenja, pa se u Rio Grande stiglo u 16.30, i tamo smo se
ulogorili. Mislio sam na produimo zahvaljujui meseini, ali ljudi su
bili veoma umorni. Ostaje nam konjskog mesa za dva dana, ako se
racionalno upotrebljava; za mene, motea za jedan. Morae jo jedna
ivotinja da bude rtvovana, po svemu sudei. Radio javio da e biti
podneti dokumenti i dokazi o postojanju 4 skrovita na Njakauazuu,
to znai da su takoe zauzeli i Majmunsku jamu. Astma se
smilovala, ako se sve uzme u obzir.
Nadmorska visina: 640 m. (to je pomalo nelogino, ako smo jue
bili na 600 m.)
18. avgust
Krenuli ranije nego obino, ali smo morali da preemo 4 gaza, od
kojih je jedan bio neto dublji, i da krimo put na nekoliko mesta,
zbog ega smo stigli na potok tek u 14.00, a ljudi pali kao pokoeni
da se odmore. Nije bilo vie aktivnosti. Nad celim krajem se izdiu
sneni oblaci a noi su i dalje hladne. Inti mi predoio da Kamba
hoe da ode; kae, njegove fizike mogunosti su iscrpljene, a osim
toga, ne vidi kakva je perspektiva borbe. Naravno, to je tipian
primer kukaviluka i u tom sluaju je bolje da ga pustimo, ali sada
poznaje na budui put kojim emo pokuati da se spojimo sa
Hoakinom, pa ne moe da ode. Sutra u porazgovarati s njime i sa
apakom.

Nadmorska visina: 680 m.


19. avgust
Migel, Koko, Inti i Aniseto poli da ispitaju okolinu ne bi li nali
najbolji put do Vargasove kue, gde izgleda da se nalazi jedan
odred, ali nema nita novo i ini se da moramo da nastavimo starom
stazom. Arturo i apako krenuli u lov i ulovili jednu urinu, a sam
Arturo, dok je bio na strai sa Urbanom, ulovio je jednu antu, to je
uznemirilo logor jer se ulo 7 hitaca. Od ovog ulova imaemo mesa
za 4 dana, jedan dan meso urine, a ima zaliha pasulja i sardina:
ukupno 6 dana. Izgleda da beli konj, sledei na spisku, ima izgleda
da se spase. Porazgovarao sam s Kambom i rekao mu da nee moi
da ode dok se ne dovede do kraja na sledei potez, a to je nae
spajanje sa Hoakinom. apako ree da nee da ode jer bi to bio
kukaviluk, ali da eli neku nadu da e moi da ode za 6 meseci,
godinu dana; dao sam mu tu nadu, on je priao gomilu nepovezanih
stvari. Nije dobro.
Vesti su pune Debrea, o ostalim optuenima ni rei. Nijedna vest
od Benignoa; ve bi mogao da bude ovde.
20. avgust
Maetari Migel i Urbano i moji javni radnici Vili i Dario,
slabo su odmakli, te odluismo da ostanemo jo jedan dan ovde.
Koko i Inti nisu nita ulovili, ali apako ulovi jednog majmuna i
jednu urinu. Ja sam jeo urinu i u pono dobio jak napad astme.
Lekar i dalje boluje od nekakvog lumbaga koji ga potpuno ini
invalidom. Nema vesti od Beningnoa, od ovog asa treba se
zabrinuti.
Radio javlja o prisustvu gerilaca na 85 km od Sukrea.
21. avgust
Jo jedan dan na istom mestu i jo jedan dan bez vesti o Benignou
i njegovim drugovima. Ulovljeno pet majmuna: etiri Eustakio dok

je lovio i jednog Moro, kad je prolazio blizu; ovaj se i dalje ali na


svoj lumbago pa mu je dat jedan meperidin. Moja astma je nespojiva
sa mesom od urine.
22. avgust
Najzad se pokrenusmo, ali je pre toga bila uzbuna jer su videli
nekog oveka koji je, izgleda, beao preko plae; ispostavilo se da je
to Urbano, koji se bio izgubio. Dao sam lokalnu anesteziju Lekaru i s
time je bio u stanju da ide, na kobili, mada je stigao pod bolovima.
Ipak izgleda kao da mu je malo bolje; Pao je put prevalio peice.
Ulogorili smo se na desnoj obali i ostaje jo samo jedna deonica za
maetiranje kako bi put do Vargasove kue bio spreman; ostaje nam
meso ante za sutra i prekosutra, a od sutra nema vie lova. Nema
vesti od Benignoa, ima 10 dana kako su se odvojili od Kokoa.
Nadmorska visina: 580 m.
23. avgust
Dan je bio veoma naporan jer je trebalo obii vrlo nepristupanu
stenu; beli konj nije hteo da ide pa su ga ostavili ukopanog u blato,
ne koristei ak ni njegove kosti. Stigli smo do male lovake kolibe s
tragovima da je skoro bilo ljudi u njoj, postavili smo zasedu i ubrzo
su posle toga dvojica upala. Njihov izgovor je da imaju 10
postavljenih zamki i da su poli da ih pregledaju; kau da je vojska u
Vargasovoj kui, u Tatarendi, Karagvatarendi, Ipiti i Njumau, i da je
pre nekoliko dana bio okraj u Karagvatarendi s ranjenim vojnikom.
Ljudi najavie da e vojska sutra doi na pecanje, dolaze u grupama
od 15 do 20 ljudi. Razdeljena anta i neto ribe koja je ulovljena
dinamitom; ja jeo pirina, koji mi veoma prija; Lekar je neto bolje.
Najavljeno odlaganje Debreovog suenja za septembar.
Nadmorska visina: 580 m.
24. avgust
Znak za ustajanje dat u 5.30 pa smo krenuli prema klisuri kojom

hoemo da idemo. Prethodnica je zapoela mar i ve je bila


prevalila nekoliko metara, kada se trojica seljaka pojavie s druge
strane. Pozvan je Migel s njegovim ljudima i svi postavie zasede, a
pojavi se osam vojnika. Instrukcije su bile da ih pustimo da preu
reku preko gaza preko puta pa da pucamo u njih im stignu, ali
vojnici nisu preli reku; samo su kruili okolo i proli pored naih
puaka a mi nismo pucali u njih. Uhapeni civili kau da su samo
lovci. Migel i Urbano poslati s Kambom i Dariom i Ugom
Guzmanom, lovcem, da bi sledili stazu koja skree prema zapadu,
ali se ne zna gde joj je kraj. Mi ostali u zasedi ceo dan. Uvee se
maetari vratili sa zamkama, jednim kondorom i leinom make, sve
je zavrilo zajedno s poslednjim komadom ante; ostaje pasulj i ono
to bude ulovljeno. Kamba dosee smo dno svog moralnog
posrnua: sad se ve i trese od samog pomena vojske. Lekar i dalje
ima bolove i uzima talamonal; ja prilino dobro, ali glad me uasno
mori. Vojska izdala saoptenje u kojem javlja da je nala jo jednu
jamu i da ima dvojica lakih ranjenika na njenoj strani i gubitaka
kod gerilaca. Radio Havana javlja o jednoj nepotvrenoj borbi kod
Taperiljasa, s jednim ranjenikom u redovima vojske.
25. avgust
Dan protekao bez novosti. Znak za ustajanje dat u 5.00 i maetari
poranili; vojska, njih sedmorica, stigla na nekoliko koraka od nae
pozicije, ali nisu pokuali da preu. Izgleda da svojom pucnjavom
dozivaju lovce; sutra emo ih napasti, ako se ukae prilika. Staza
nije dovoljno napredovala jer Migel htede da se konsultuje sa
Urbanom i ovaj je to pogreno preneo, i to u vreme kada ne moe
nita da se uradi.
Radio je javio o borbi kod Monte Dorada, koji izgleda da je pod
Hoakinovom jurisdikcijom, kao i o prisustvu gerilaca na 3 km od
Kamirija.
26. avgust

Sve je polo naopako: dola njih sedmorica, ali su se razdelili


petorica niz reku, dvojica da je preu. Antonio, koji je bio zaduen
za zasedu, pripucao pre vremena i promaio, ime su druga dvojica
u trku pobegla da potrae pojaanje; ostala petorica se povukoe
kud ih noge nose, ak i skaui, a Inti i Koko ih za dlaku sustigli, ali
su se oni zaklonili i odbili ih. Dok sam posmatrao ovaj lov, video
sam kako meci prolaze tik do naih, usled pucnjave s nae strane;
krenuo sam trei i zatekao Eustakija kako tako puca jer mu Antonio
ne bee nita javio. Toliko sam se razbesneo da sam izgubio kontrolu
i poeo da drmusam Antonija.
Krenuli smo sporim korakom, jer Lekar ne moe drugaije, dok
su vojnici, iznova sabrani, napredovali po ostrvu preko puta, njih
2030; nije imalo svrhe da im se suprotstavimo. Mogli bi, uvrh
glave, imati dva ranjenika. Koko i Inti se istakli odlunou.
Stvar se dobro odvijala dok Lekar nije potpuno klonuo pa poeo
da usporava mar. U 18.30 stali a da nismo stigli Migela, koji je,
meutim, bio na svega nekoliko metara od nas, pa je uspostavio
vezu s nama. Moro ostade u jednoj klisuri bez mogunosti da
savlada poslednju deonicu pa smo prenoili odvojeni na tri mesta.
Nema znakova potere.
Nadmorska visina: 900 m.
27. avgust
Dan protie u oajnikoj potrazi za izlazom, iji ishod jo nije
jasan; blizu smo reke Rio Grande i ve smo preli Njumao, ali prema
dobijenim obavetenjima, nema novih gazeva, tako da moemo da
odemo tamo i nastavimo Migelovim grebenom, ali mazge nee to
moi. Postoji mogunost da se pree manji planinski venac i da se
potom nastavi u pravcu Rio GrandeMasikuri, ali tek sutra emo
znati da li je izvodljivo. Preli vrh od 1.300 m, to predstavlja
maksimalnu visinu u ovoj oblasti, i spavali na 1.240 m: dosta je
hladno. Ja sam veoma dobro, ali Lekar je veoma loe i vie nema
vode, samo malo za njega.
Dobra vest, ili prijatan dogaaj, jeste pojavljivanje Benignoa,

Njata i Hulija. Njihova odiseja je velika jer u Vargasu i Njumau ima


vojnika i umalo da se sudare s njima; potom su sledili trupu koja je
sila niz Saladiljo i ila uzvodno pored Njakauazua pa otkrili da
Kongrijev potok ima tri prelaza koje su vojnici napravili. U
Medveoj jami, gde su stigli 18. avgusta, antigerilskom logoru s
nekih 150 vojnika, umalo da budu uhvaeni, ali su uspeli da se
neopaeno vrate. Na povratku s dedinog aka, gde su nabavili
bundeva, jedine stvari na tom mestu jer je sve naputeno, ponovo su
proli pored vojnika, sluajui nau pucnjavu i provodei no u
blizini kako bi potom sledili nae tragove dok nam se ne pridrue.
Prema Benignoovim reima, Njato se sjajno poneo, ali Hulio se dva
puta izgubio i malo se uplaio vojnik. Benigno smatra da neki od
Hoakinovih ljudi mora da je tuda proao pre nekoliko dana.
28. avgust
Siv i pomalo napet dan. Utolili e s kuglicama karakore{66}, to
zapravo slui samo za zavaravanje grla. Migel poslao Pablita da sam
s jednim lovcem potrai vodu i, povrh svega, samo s jednim
pitoljem. U 16.30 se nije bio vratio, pa sam poslao Kokoa i Aniseta
da ga potrae; nisu se vratili cele noi. Pozadina ostala na mestu
silaenja i radio nije mogao da se uje; izgleda da ima jedna nova
poruka. Najzad je mala kobila rtvovana, nakon to nas je pratila
tokom dva tegobna meseca; uinio sam sve to sam mogao da je
spasem, ali glad je postajala sve neodlonija i sada, barem, samo
patimo od ei. Izgleda da ni sutra neemo stii do vode.
Radio preneo informaciju ranjenog vojnika u zoni Tatarende. Za
mene je tajna zato, ako su tako revnosni prilikom prijavljivanja
svojih gubitaka, treba da lau u ostalim delovima saoptenja? A ako
ne lau, ko su ti koji im nanose gubitke na tako razdvojenim
mestima kao to su Karagvatarenda i Taperiljas? Osim ako
Hoakinova grupa nije podeljena na dva dela, ili ako su se pojavila
nova samostalna arita.
Nadmorska visina: 1.200 m.

29. avgust
Teak i dosta neizvestan dan. Maetari vrlo malo napredovali i
jednom prilikom promaili put mislei da vodi prema Masikuriju.
Ulogorili se na 1.600 m nadmorske visine, na prilino vlanom
mestu sa trskom ija sr ublaava e. Neki drugovi apako,
Eustakio i Kinez posustaju usled nedostatka vode. Sutra moramo
da idemo tamo gde se ona ini najbliom. Oni na mazgama dosta
dobro izdravaju.
Preko radija nije bilo naroitih vesti; uglavnom oko Debreovog
suenja, koje se odlae iz nedelje u nedelju.
30. avgust
Situacija je postajala napeta: maetari se onesveivali, Migel i
Dario pili svoju mokrau, a isto je to radio i Kinez, s jezivim
ishodom pojave proliva i greva. Urbano, Benigno i Hulio sili u
jedan klanac i nali vodu. Javili mi da mazge ne mogu da siu pa
sam odluio da ostanem s Njatom, ali Inti se popeo sa vodom i ostali
smo nas trojica, jedui kobilu. Radio ostao dole, tako da nije bilo
vesti.
Nadmorska visina: 1.200 m.
31. avgust
Ujutro Aniseto i Leon krenuli nizbrdo u izvidnicu i vratili se u
16.00 s veu da mazge mogu da prou od logora sve do vode.
Nevolja je pre toga, ali sam pogledao prelaze i ivotinje stvarno
mogu da prou, tako da sam naredio Migelu da nam sutra napravi
skretanje kod poslednje stene i nastavi da kri put napred, poto
emo mi spustiti mazge. Stigla poruka iz Manile, ali nije mogla da
bude prepisana.
Mesena analiza

Bez sumnje, bio je ovo najgori mesec od poetka rata. Gubitak


svih jama, s dokumentima i lekovima, predstavlja teak udarac,
naroito u psiholokom pogledu. Gubitak dvojice ljudi pred kraj
meseca, a potom i mar samo na konjskom mesu demoralisali su
ljude, pa se pojavio prvi sluaj odustajanja Kambo to bi u svakoj
drugoj, ali ne i u ovoj prilici, bio ist dobitak. Nepostojanje veza sa
spoljnim svetom i s Hoakinom, i injenica da su neki od njegovih
vojnika progovorili kad su zarobljeni, takoe su malo demoralisali
ljude. Moja bolest je posejala neizvesnost kod jo nekih i sve skupa
se odrazilo prilikom naeg jedinog okraja, kada je trebalo da
nanesemo vie gubitaka neprijatelju, a samo smo mu ranili jednog
vojnika. S druge strane, teak mar po brdima bez vode izbacio je
na videlo neke negativne osobine ljudi.
Najvanije karakteristike:
1. I dalje smo bez ikakvog kontakta i bez razumne nade da emo ga
uskoro uspostaviti.
2. I dalje nam se ne prikljuuju seljaci, to je i logino ako se uz to
uzme u obzir da smo u poslednje vreme bili slabo u vezi s njima.
3. Osea se izvestan pad borbenog morala, nadam se, privremen.
4. Vojska ne pokazuje uveanje svoje delotvornosti niti svoje
ubojitosti.
Prolazimo kroz trenutke kada opada i na moral i legenda o
naoj revoluciji. Najhitniji zadaci su isti kao i prolog meseca, tj.:
uspostaviti kontakte, ukljuiti nove borce, snabdeti se lekovima i
opremom.
Treba imati na umu da se Inti i Koko sve odlunije izdiu kao
revolucionarni i vojniki kadrovi.

Septembar 1967
1. septembar
Rano smo spustili mazge nakon nekih peripetija u koje treba
ubrojati i spektakularno survavanje mujaka. Lekar se nije oporavio
ali ja jesam, i odlino hodam vodei mazgu. Put se oduio vie nego
to smo pretpostavljali i tek u 18.15 shvatismo da smo kod potoka
Onoratove kue. Migel nastavi punom brzinom, ali je stigao samo
do glavnog druma a no samo to nije sasvim spustila; Benigno i
Urbano su ili oprezno i nisu primetili nita neobino pa je
zaposednuta kua, koja je bila prazna, ali je oko nje bilo baraka za
vojsku, koja tada vie nije bila tamo. Nali smo brano, mast, so i
jarie, pa smo ubili dva jareta, ime smo upriliili gozbu uz
kaamak, iako nam je kuvanje odnelo celu no u iekivanju. U zoru
se povukli ostavljajui strau u kuici i na prilazu putu.
Nadmorska visina: 740 m.
2. septembar
Rano izjutra smo se povukli do aka i ostavili samo jednu zasedu
u kui, na elu sa Migelom, zajedno sa Kokoom, Pablom i
Benignoom. Straa je ostala s druge strane. U 8.00 doe da javi da je
goni dolazio traei Onorata; njih je etvorica pa mu je nareeno
da pusti ostalu trojicu da prou. Sve je to potrajalo, jer od nae kote
do kue ima sat vremena. U 13.30 odjeknulo je vie pucnjeva i
potom se doznalo da je dolazio jedan seljak s jednim vojnikom i
jednim konjem; Kinez, koji je bio na strai zajedno s Pomboom i
Eustakiom, uzviknu: Vojnik!, pa repetira puku. Vojnik zapuca u
njega i pobee u trku, a Pombo isto pripuca, i ubi konja. Moj bes je
bio spektakularan, jer ovo je ve vrhunac nesposobnosti; siroti Kinez
je potpuno utuen. Oslobodili smo svu etvoricu, pa su oni s
dvojicom naih zarobljenika u meuvremenu proli, i poslali ih da
se popnu uz Masikuri. Od gonia je kupljeno june za 700 pesa, a

Ugu je dato 100 za njegov rad i 50 za stvari koje su od njega uzete.


Ubijeni konj je zapravo vojska ostavila kod Onorata jer je bio
neupotrebljiv. Gonii ispriae da se Onoratova ena poalila na
vojsku zbog udaraca koje su naneli njenom muu i zbog toga to su
im pojeli sve to su imali. Kada su gonii proli, pre 8 dana, Onorato
je bio u Valjegrandeu kako bi se oporavio od ujeda tigra. Ipak,
nekog je bilo u kui, jer kad smo mi stigli, vatra je gorela. Zbog
Kinezove greke, odluio sam da poemo nou u istom pravcu kuda
i gonii te da tako pokuamo da doemo do prve kue,
pretpostavljajui da je vojnik malo i da su nastavili s povlaenjem,
ali smo krenuli veoma kasno i gaz preli tek u 3.45 a kuu nismo
nali, pa smo prenoili na jednoj kozjoj stazi, u oekivanju da se
razdani.
Radio javio lou vest o likvidiranju grupe od 10 ljudi pod
vostvom Kubanca po imenu Hoakin u oblasti Kamirija; meutim,
vest je preneo Glas Amerike, a lokalne stanice nisu nita javile.
3. septembar
Kao to se valja nedeljom, desio se okraj. U zoru smo krenuli
dole pratei Miskuri sve do ua, onda smo ili malo uzvodno
rekom Rio Grande; u 13.00 krenuli Inti, Koko, Benigno, Pablito,
Hulio i Leon, ne bi li stigli do kue ako u njoj nema vojske, te da
kupe potreptine koje bi na ivot uinile pristojnijim. Prvo je grupa
uhvatila dvojicu najamnika koji rekoe da gazda nije kod kue i da
nema vojnika te da se namirnice mogu nabaviti. Druge informacije:
jue su petorica vojnika prola u galopu, ne zaustavljajui se u kui.
Onorato je pre dva dana bio u svojoj kui s dvojicom sinova.
Kad su doli do kue latifundiste, otkrili su da je 40 vojnika
upravo stiglo pa je tako nastao konfuzni okraj u kojem su nai ubili
barem jednog vojnika, koji je vodio psa. Vojnici su odgovorili na
vatru i opkolili nae, ali posle se pred vikom povukoe; ni zrno
pirina nisu uspeli da uzmu. Avion je nadleteo tu oblast i ispalio je
neke male rakete, po svemu sudei oko Njakauazua. Jo jedna
informacija od seljaka: u ovom kraju nisu videli gerilce i prvu vest o

njima dobili su od gonia koji su jue proli.


Jo jednom je Glas Amerike preneo saoptenje o borbama
vojske, i ovoga puta je pomenut Hose Kariljo kao jedini preiveli iz
grupe od 10 ljudi. Kako je taj Kariljo u stvari Pako, jedan od
uesnika onog okraja kod Masikurija, reklo bi se da je sve
novinarska patka.
Nadmorska visina: 650 m.
4. septembar
Pod Migelovim vostvom, grupa od 8 ljudi postavila je zasedu na
putu od Masikurija do Onoratove kue, i do 13.00 nije bilo novosti.
Za to vreme, Njato i Leon na jedvite jade dovukli kravu, ali posle su
pribavljena dva velianstvena a pitoma vola. Urbano i Kamba
prevalili nekih 10 km uzvodno; treba prei 4 gaza, od kojih je jedan
malo dublji. Ubijeno je tele i zatraeni su dobrovoljci da krenu u
potragu za hranom i informacijama. Izabrani su Inti, Koko, Hulio,
Aniseto, apako i Arturo, pod Intijevim vostvom; takoe su se
ponudili Pao, Pombo, Antonio i Eustakio. Intijeve instrukcije su: da
do zore stignu u kuu, da osmotre stanje, da se snabdeju ako nema
vojnika; da je opkole i produe dalje; ako ih ima, da pokuaju da
uhapse jednog; da se sete da je najvanije da mi ne pretrpimo
gubitke, preporuuje se najvei oprez.
Radio javlja o smrti jednoga u Vadu del Jesu, blizu mesta gde je
likvidirana desetolana grupa, prilikom novog okraja, to dodatno
potvruje utisak da je ono sa Hoakinom novinarska patka. S druge
strane, izneli su sve Negroove generalije, a taj peruanski lekar je
ubijen u Palmaritu i prenet u Kamiri; u njegovoj identifikaciji je
uestvovao Pelado.
Izgleda da je ovaj stvarno mrtav, ostali mogu da budu fiktivni ili
lanovi pripojenih grupa. U svakom sluaju, udan je prizvuk tih
saoptenja koja sada pristuu s Masikurija i Kamirija.
5. septembar

Dan je protekao bez ikakvih novosti, u iekivanju ishoda. U 4.30


vratila se grupa dovodei jednu mazgu i donosei neto namirnica.
U kui posednika Morona bilo je vojnik, koji umalo da otkriju
grupu zbog pasa; izgleda da se kreu nou. Opkolili su tu kuu i
krenuli brdom prema Montanjovoj kui, gde nikoga nije bilo, osim
kukuruza, od ega je donet jedan. Oko 12.00 preli su reku i upali u
kue s druge strane brda, a bilo ih je dve; iz jedne su svi pobegli i
tamo je mazga rekvirirana, u drugoj je bilo veoma malo saradnje pa
se moralo pristupiti pretnjama. Na osnovu informacije koje su dali,
zna se da do sada nisu nikad videli gerilce i da je samo u Perezovu
kuu jedna grupa otila pre karnevala (mi). Vratili su se danju i
saekali no da bi pretresli Moronovu kuu. Sve je ilo glatko, ali
Arturo se izgubi, pa je zaspao na drumu i dva asa je izgubljeno oko
njegove potrage; ostavljali su za sobom neke tragove koji bi mogli da
omogue praenje ako ih stoka sve ne izbrie. Osim toga, neke stvari
su im ispale usput. Raspoloenje ljudi se odmah promenilo.
Radio javlja kako nije bilo mogue identifikovati poginule gerilce
ali svakog asa moe da bude novna. Deifrovano je kompletno
saoptenje u kojem se kae da je OLAS{67} bio trijumf, ali da je
bolivijska delegacija bila sranje; Aldo Flores iz Komunistike partije
Bolivije htede da bude predstavnik Narodnooslobodilake vojske, ali
su morali da ga demantuju. Traili su da jedan Koleov ovek doe
na diskusiju; Losanova kua109 je pretresana i on je sada u ilegali;
smatraju da mogu da izvre razmenu za Debrea. To je sve,
oigledno nisu dobili nau poslednju poruku.
6. septembar
Benigno.
Benignoov roendan je delovao obeavajue: u zoru smo
napravili kaamak sa onim to je doneto pa je popijeno neto matea
sa eerom. Potom je Migel, na elu osmolane grupe, otiao da
postavi zasedu dok je Leon hvatao jo nekoliko junaca za poneti.
Poto je vreme ve bilo malo odmaklo, neto posle 10.00, a nisu se

vraali, poslao sam Urbana da obavesti da u 12.00 prekinu zasedu.


Nekoliko minuta kasnije zauo se pucanj, zatim kratak rafal, a jedan
pucanj odjeknu u naem pravcu. Dok smo zauzimali pozicije,
Urbano stie u punom trku; bio je naiao na patrolu sa psima. S
devetoricom s druge strane, ne znajui tano svoju lokaciju, moje
oajanje je bilo veliko: popravljen je put, da bismo ga izvukli ne
stiui do obale reke, pa su po njega poslati Moro, Pombo i Kamba,
zajedno s Kokoom. Mislio sam da prenosim raneve i da uspostavim
vezu s pozadinom, ako bude mogue, dok se ne vrati grupa, koja
inae moe i sama da upadne u zasedu. Meutim, Migel se
prikljuio sa svim svojim ljudima, preko brda.
Objanjenje o onome to se dogodilo: Migel ode dalje ne
ostavljajui strae na naoj stazi i okrenu se traenju stada, Leon
zau lave pasa a Migel, za svaki sluaj, odlui da ustukne; u tom
trenutku ue pucnjavu i uoie patrolu koja je nekom stazom prola
izmeu njih i brda, a onda pola preko brda.
Mirno smo se povukli, sa 3 mazge i 3 junca, i poto smo preli 4
gaza, od ega 2 duboka, napravili smo logorite na nekih 7 km od
prethodnog, rtvovali kravu i jeli obilato. Pozadina izvesti da se
zaula produena paljba u pravcu logora, sa obiljem mitraljeza.
Nadmorska visina: 640 m.
7. septembar
Kratak put. Samo je jedan gaz preen a potom se nailo na
potekoe zbog okomitih stena, te Migel odlui da se zastane kako
bi se ekalo na ostale. Sutra emo dobro ispitati okolinu. Situacija je
sledea: avijacija nas ne trai ovuda iako je stigla do logora a radio
ak javlja da sam ja voa grupe. Pitanje glasi: da li se plae? Malo
verovatno. Smatraju li da je korak navie nemogu? Sa iskustvom
onoga to smo uinili a to je i njima poznato, ne verujem. Hoe li da
nas puste da odmaknemo, kako bi nas saekali na nekoj stratekoj
taki? Mogue. Misle li da emo insistirati na oblasti Masikurija da
bismo se snabdeli? I to je mogue. Lekar je znatno bolje, ali ja sam
opet loe i nou ne spavam.

Radio donosi vest o dragocenim informacijama koje je prosledio


Hose Kariljo (Pako); trebalo bi ga propisno kazniti.
Debre se osvre na Pakove optube protiv njega, govorei da je
ponekad iao u lov, zbog ega je i mogao da bude vien s pukom.
Radio Kruz del sur najavljuje otkrie lea gerilke Tanje na
obalama reke Rio Grande; to je vest koja ne deluje tako
verodostojno kao one iz Rio Negra; le je odnet u Santa Kruz, kako
javlja ta i samo ta stanica, ne i Altiplano.
Nadmorska visina: 720 m.
Razgovarao sam sa Huliom; dobro je, samo se ali na odusustvo
kontakata i prikljuenja ljudi.
8. septembar
Miran dan. Od jutra do veeri pravljene zasede od po 8 ljudi, na
elu sa Antoniom i Pomboom. ivotinje dobro jele u jednom
uijalu{68} i jedna mazga se oporavlja od ozleda pri padu. Aniseto i
apako poli da izvide uzvodno i vratili se s veu da je put
relativno dobar za ivotinje; Koko i Kamba preli reku s vodom do
grudi i uspeli se na greben preko puta, ali bez rezultata u pogledu
novih obavetenja. Poslao sam Migela sa Anisetom i ishod neto
dueg istraivanja jeste da e, shodno Migelovom miljenju, biti
veoma teko prebaciti ivotinje. Sutra emo i dalje nastaviti sa ove
strane, jer postoji mogunost da ivotinje, nenatovarene, i same
preu vodu.
Radio javio da je Barijentos prisustvovao sahrani zemnih ostataka
gerilke Tanje, koja je tako hrianski sahranjena, te da je posle bio
u Puertu Maurisiju, a to je Onoratova kua; izneo je predlog
prevarenim Bolivijcima kojima nije isplaena obeana nadnica, kako
bi s rukama na elu javili vojnim garnizonima da protiv njih nee
biti preduzete nikakve mere. Mali avion bombardovao teren od
Onoratove kue nanie, kao da je eleo da se pokae pred
Barijentosom.
Jedne budimpetanske novine kritikuju e Gevaru, patetinog

oveka koji je, navodno, neodgovoran, i pozdravljaju marksistiki


stav ileanske komunistike partije zbog zauzimanja pragmatine
pozicije kada se ona suoava s realnou. Kako bih voleo da doem
na vlast, samo da raskrinkam kukavice i lakeje svih fela, pa da im na
nos natrljam sve njihove svinjarije.
9. septembar
Migel i Njato poli u izvidnicu i vratili se s veu da moe da se
proe ali da e ivotinje morati da preu plivajui; za ljude ima
gazeva. Na levoj strani je dosta veliki potok pa emo se tu ulogoriti.
Zasede se nastavljaju sa po osmoricom ljudi, pod vostvom Antonija
i Pomboa; nije bilo drugih novosti. Razgovarao sam sa Anisetom:
izgleda da je vrsto reen mada misli da ima vie Bolivijaca koji
poputaju; poalio se na odsustvo politikog rada Kokoa i Intija.
Dovrili smo kravu, od koje su ostale samo noge za orbuljak sutra
ujutro.
Jedina vest preko radija tie se odlaganja Debreovog suenja do
17. septembra, najranije.
10. septembar
Lo dan. Zapoeo dobrima znacima, ali posle ivotinje nisu htele
da nastave tako ravim putem i na kraju mujak stade i ni makac
dalje, pa smo morali da ga ostavimo na drugoj strani. Odluku je
doneo Koko zbog naglog porasta vodostaja, ali na drugoj strani su
ostala i etiri komada oruja, meu njima i Moroovo, i tri
protivtenkovska projektila za Benignoovo oruje. Ja sam reku
preplivao s mazgom ali sam nasred matice izgubio cipele i sada sam
bos, to me nimalo ne raduje. Njato napravio zamotuljak sa odeom
i naoruanjem u linoleumu, pa se bacio kad je struja bila jaka, tako
da je sve izgubio. Druga mazga se zaglavila pa se sama bacila da
pree reku, ali je morala da bude vraena jer nije bilo naina da to
uini, a kad je ponovno pokuano s Leonom, i on i mazga umalo da
se udave jer je u tom trenutku poeo pljusak. Najzad smo svi stigli

do potoka, koji je bio na cilj. Lekar je bio u veoma loem stanju,


tako da se posle toga, tokom cele noi alio na bol u udovima.
Odavde nam je plan bio da ivotinje iznova poteramo na plivanje do
druge obale, ali poto je reka nadola, plan je morao da bude
odloen bar dok nivo vode ne opadne. Osim toga, avioni i
helikopteri su nadletali zonu; helikopteri mi se nimalo ne sviaju jer
mogu da spuste zasede uz reku. Sutra e krenuti izvidnice uzvodno
od reke i nizvodno od potoka kako bi se tano utvrdila taka na
kojoj se nalazimo.
Nadmorska visina: 780 m. Put: 34 km.
Zamalo da zaboravim da istaknem jednu injenicu: danas sam se,
posle vie od est meseci, okupao. To je rekord koji ve i mnogi
drugi poinju da postiu.
11. septembar
Miran dan. Poli izviai uz reku i potok; sa reke su se vratili s
veu da vrlo verovatno ima prolaza kad se spusti voda a i plaa po
kojima ivotinje mogu da idu. Benigno i Hulio poli da izvide potok,
ali sve je bilo veoma povrno i u 12.00 su se ve vratili nazad. Njato i
Koko, pokrivani odstupnicom, poli po stvari koje su ostale iza nas,
preveli mazgu i ostavili samo jedan okvir s municijom za mitraljez.
Desio se neprijatan incident: Kinez doe da mi kae kako je
Njato ispekao i pred njim pojeo ceo jedan filet; ja sam se naljutio na
Kineza jer je na njemu bilo da to sprei, ali nakon ispitivanja, stvar
se iskomplikovala jer nije jasno da li je Kinez prethodno odobrio taj
postupak ili nije. Zatraio je da bude smenjen i ja sam ponovo
postavio Pomboa na tu dunost, ali za Kineza je to bila gorka pilula.
Radio ujutro preneo vest da Barijentos tvrdi kako sam ja odavno
mrtav i da je sve puka propaganda, a uvee da se nudi 50.000 pesa
(4.200 amerikih dolara) za podatke koji bi olakali da budem
uhvaen iv ili mrtav. Kao da su mu oruane snage [...]{69}. Iz aviona
su na celo podruje baeni leci, po svemu sudei s mojim linim
opisom. Reketeran110 kae da se Barijentesova ponuda moe

smatrati psiholokom jer je poznata istrajnost gerilaca, koji su


pripremljeni za dugotrajno ratovanje.
Opirno sam popriao s Pablitom, koji je kao i svi zabrinut zbog
pomanjkanja veza i smatra da nam je od osnovne vanosti da ih
opet uspostavimo s gradom. Ali se pokazao vrstim i odlunim, u
smislu Otadbina ili smrt, pa dokle se stigne.
12. septembar
Dan je poeo tragikominom epizodom: u 6.00, kada je dat znak
za ustajanje, Eustakio dolazi da javi kako potokom stiu ljudi;
pozvao je na oruje i svi su mobilisani. Antonio ih je video i kada ga
upitah koliko ih je, rukom mi pokazuje: petorica. Na kraju se
ispostavilo da je to privienje, to je opasno po moral trupe, jer
odmah se povela re o psihozama. Potom sam razgovarao sa
Antoniom i, oigledno, nije normalan; potekle su mu suze ali je
porekao da ima bilo kakvih briga te priznao da ga samo ometa
manjak sna, jer je est dana pomonik u kuhinji zato to je zaspao na
strai a to posle poricao. apako nije posluao jedno nareenje pa je
kanjen sa tri dana ispomoi u kuhinji. Uvee mi se obratio da bi
preao u prethodnicu jer, po njemu, ne slae se dobro sa Antoniom;
nisam mu to odobrio. Inti, Leon i Eustakio krenuli da istrae potok i
vide moe li se preko njega stii na drugu stranu velikog planinskog
venca koji se vidi u daljini. Koko, Aniseto i Hulio poli uzvodno da
ispitaju gazeve i na koje naine da se ivotinje povedu ako se bude
nastavilo tim putem.
Izgleda da je Barijentosova ponuda izazvala izvesnu senzaciju; u
svakom sluaju, neki novinar, sa uma siao, smatra da je 4.200
amerikih dolara malo para, s obzirom na to koliko sam opasan.
Radio Havana javlja da je OLAS primio telegram podrke
Narodnooslobodilake vojske: udo telepatije!
13. septembar
Vratili se izviai: Inti i njegova grupa ili celog dana uz potok;

spavali na prilinoj visini i hladnoi. Potok, po svemu sudei, izvire


iz planinskog venca preko puta i tee prema zapadu; nema prolaza
za ivotinje. Koko i njegovi drugovi bezuspeno pokuali da preu
reku; obili 11 grebena pre nego to su stigli do kanjona kojim
izgleda da protie La Peska. Ovde smo videli neke znake ivota:
ake unitene u poaru i jednog vola. ivotinje bi morale da preu
na drugu stranu, osim ako svi ne preemo na splavovima da bismo
nastavili zajedno, a to je ono to emo i pokuati.
Porazgovarao sam s Dariom, iznosei mu problem njegovog
odlaska, ako je to ono to eli. Prvo mi je odgovorio da je veoma
opasno otii, ali sam ga ja upozorio da ovo nije neko sklonite te da
ako odlui da ostane, to e biti jednom za svagda. Ree da hoe i da
e ispraviti svoju greku. Videemo.
Jedina vest na radiju odnosi se na pucanj u vazduh koji se
dogodio pred Debreovim ocem, a da su sinu oteli sva dokumenta
pripremljena za odbranu, pod izgovorom da ne ele da se to
pretvori u politiki pamflet.
14. septembar
Naporan dan. U 7.00 Migel poe sa celokupnom prethodnicom i
Njatom. Imao je instrukcije da ide to vie onom stranom i da
napravi splav tamo gde bi bilo teko prelaziti; Antonio ostao sa
celom pozadinom u zasedi. Ostavljena dva karabina M-1 u maloj
jami, za koju znaju Njato i Vili. U 3.30, u nedostatku vesti, zapoeli
smo mar.
Nije moglo da se jae na mazgi i ja, im je poeo napad astme,
morao sam da prepustim ivotinju Leonu i da nastavim peice.
Pozadina je dobila nareenje da zapone mar u 15.00, ako ne bude
drugaijih naredbi. Otprilike u to vreme je doao Pablito s veu da
se vo nalazi preko puta mesta gde treba da preu ivotinje, a da se
splav pravi kilometar uzvodno. Saekao sam da stignu ivotinje i to
se desilo tek u 18.15, poto je poslato jo ljudi da im se pomogne.
Tada su sve mazge prele (vo je to jo ranije uinio) pa smo nastavili
sporim korakom do splava i ustanovili da s ove strane ostaje 12 ljudi,

a da ih je samo 10 prelo. Tako razdvojeni smo proveli no, pojevi


pre toga poslednje sledovanje volovskog mesa, polunatrulog.
Nadmorska visina: 720 m. Put: 23 km.
15. septembar
Preena deonica je neto dua (56 km), ali nismo stigli na reku
La Peska, jer smo morali dvaput da prebacimo ivotinje a jedna
mazga se opirala prelascima. Predstoji nam jo jedan prelazak i da
ispitamo da li mazge mogu da prou.
Radio javlja vest o Lojolinom hapenju; mora da su fotografije
doprinele tome. Bik koji nam je ostajao nastradao je, naravno, od
ruku svog delata.
Nadmorska visina: 780 m.
16. septembar
Dan je protekao u pravljenju splava i prelaenju reke; hodali smo
samo nekih 500 m do logora gde se nalazi mali izvor. Prelaz reke
obavljen bez nezgoda, na dobrom splavu koji je vuen konopcima sa
obe obale. Na kraju, kad smo ih ostavili nasamo, Antonio i apako
su imali jo jedan incident pa Antonio kazni apaka sa est dana
zbog toga to ga je opsovao; ja sam ispotovao tu odluku, mada
nisam ba ubeen da je pravedna. Uvee se desio jo jedan incident
kad je Euskakio optuio Njata, jer je, navodno, pojeo jedan obrok
vie; re je o loju skinutom sa bikove koe. Jo jedna alosna
situacija nastala zbog hrane. Lekar mi predoi jo jedan, manji
problem, u vezi s njegovom boleu i miljenjem ljudi o njoj, na
osnovu nekih Huliovih izjava; sve manje-vie nebitno.
Nadmorska visina: 820 m.
17. septembar
Pablito.
Dan stomatologa: iupao sam nekoliko zuba Arturu i apaku,
dok je Migel ispitao put do reke i Benigno stazu. Vest glasi da

mazge mogu da se popnu, ali pre toga moraju da plivaju da bi reku


prele vie puta s jedne na drugu stranu. U Pablitovu ast, za njega
je skuvano malo pirina: puni 27 godina, i najmlai je gerilac.
Radio samo javlja da se suenje odlae, i izvetava o protestu
zbog hapenja Lojole Guzman.
18. septembar
Mar je zapoet u 7.00, ali je ubrzo Migel doao s veu da su iza
okuke viena trojica seljaka, ali da se ne zna da li su i oni videli nas;
nareeno je da budu uhvaeni. apako priredio neizostavnu
tarapanu, optuujui Artura da mu je ukrao 15 metaka iz arera;
mraan je i jedino dobro je to to, premda se iskaljuje samo na
Kubance, nijedan Bolivijac se ni inae ne obazire na njega. Mazge
prevalile ceo put bez plivanja, ali prilikom prelaska preko jednog
jarka, otkotrljala nam se crna mazga i sva se ugruvala, jer se kotrljala
nekih 50 m. Zarobljena su etvorica seljaka koji su na svojim
magariima ili Pirajpanijem, rekom na milju od ove, uzvodno, i
oni izvestili da se na obali reke Rio Grande nalazi Aladino Gutijerez
sa svojim ljudima, kako love i pecaju. Benigno je poinio najveu
moguu nesmotrenost to je dopustio da ga vide i to ih je pustio,
njega, njegovu enu i jo jednog seljaka. Kad sam to doznao, strano
sam se razbesneo, pa sam taj in ak nazvao izdajom, to je kod
Benignoa izazvalo suze. Svi seljaci su obaveteni da e sutra poi s
nama u Zitano, na sala gde ive, na 68 milja odavde. Aladino i
njegova ena su pokuali da se izmigolje i nije bilo lako da ih
privolimo da nam prodaju hranu. Sada radio javlja da je Lojola
dvaput pokuao samoubistvo zbog straha od gerilske odmazde i
da je uhapeno nekoliko nastavnika, koji iako nisu u naim
redovima, ipak su nai simpatizeri. Izgleda da su Lojoli oduzeli
puno stvari u kui, ali ne bi bilo udno ni ako bi sve bilo u vezi sa
fotografijama naenim u jami.
Predvee mali avion i avion mustang sumnjivo su nadletali
zonu.
Nadmorska visina: 800 m.

19. septembar
Nismo poli rano jer seljaci nisu mogli da pronau svoje
ivotinje. Na kraju, poto sam se dobro izvikao, krenuli smo s
karavanom uhapenih. S Moroom smo sporo hodali i kada smo se
udaljili od reke, doznali smo da su jo trojica uhvaena i da je
prethodnica upravo pola u nameri da stigne do plantae eerne
trske, na dve milje odatle. Te dve milje bile su veoma duge, kao to
su uvek duge prve dve. Blizu devet uvee stigli smo na plantau to
je u stvari samo polje a pozadina je stigla posle devet.
Imao sam razgovor sa Intijem oko nekih njegovih slabosti u vezi
sa hranom i odgovorio mi je videlo se da mu je veoma nelagodno
da je tano i da e javno iskritikovati samog sebe kada grupa bude
ponovo sama, ali je opovrgao neke optube. Preli smo vrhove vie i
od 1.400 metara, a sada smo na 1.100; odavde do Lusitana ima tri
sata hoda, moda i etiri, kau pesimisti. Najzad smo jeli svinjetinu a
oni koji vole slatko konano su mogli da se najedu ankake.
Radio insistira na Lojolinom sluaju a nastavnici su u potpunom
trajku. Uenici srednje kole gde je radio Igeras jedan od
pritvorenika stupili u trajk glau, a radnici u naftnoj kompaniji
takoe se spremaju za trajk zbog osnivanja naftnog preduzea.
U duhu ovih vremena: nemam vie mastila.
20. septembar
Odluio sam da krenemo u 15.00 kako bismo predvee stigli u
Lusitanov sala, jer su govorili da se za tri sata dobro stie, ali razne
tekoe su usporile polazak sve do 17.00, pa nas je mrkli mrak
uhvatio na jednom grebenu iako smo palili baklje, tako da smo tek u
23.00 stigli u kuu Aladina Gutijereza, koja i nije imala puno zaliha,
mada je nabavljeno neto cigara i drugih gluposti, ali ne i odee.
Odspavali smo malo pre nego to smo u 3.00 poli u mar prema
Alto Seku, za kojeg kau da je na 4 milje. Zaplenjen funkcionerov
telefon, ali ve godinama ne radi ve godinama a osim toga, i

linija je prekinuta. Predstavnik vlasti zove se Vargas i odskora je na


toj dunosti.
Radio ne donosi nita vano, preli smo vrhove vie i od 1.800 m,
a Lusitano se nalazi na 1.400.
Prepeaeno je oko dve milje do salaa.
21. septembar
U 3.00 smo po zgodnoj meseini poli prethodno ispitanim
putem, pa smo hodali otprilike do 9.00 a da nismo nikog ivog sreli,
penjui se na 2.040 m, najviu visinu do sada. U tom asu smo naili
na nekoliko gonia koji nam pokazae put za Alto Seko, do kojeg
ima jo dve milje, u toku noi i dela jutra jedva ako smo preli dve
milje. Kad smo stigli do prvih kua na obronku planine, kupili smo
neto namirnica i otili u gradonaelnikovu kuu da pripremimo
hranu, neto kasnije smo preli u vodenicu za mlevenje kukuruz na
obali Pirajmirija (1.400 m nadmorske visine). Ljudi su veoma
uplaeni i gledaju da nam se sklone sa oiju, puno smo vremena
izgubili usled nae slabe pokretljivosti. Dve milje do Alto Seka
prevaljene su od 12.35 do 17.00.
22. septembar
Kad smo mi iz centra stigli u Alto Seko, otkrili smo da je
predstavnik vlasti, po svoj prilici, jue otiao da javi da smo mi u
blizini; za kaznu, zaplenili smo mu sav bakaluk. Alto Seko je seoce
od nekih 50 kua, na 1.900 m nadmorske visine, seoce koje nas je
doekalo dobro smukanom meavinom straha i radoznalosti.
Mainerija za snabdevanje stupila je u pogon i ubrzo smo bili natrag
u logoru, u naputenoj kui blizu izvora, i imali sasvim pristojnu
koliinu namirnica. Kamionet koji je trebalo da stigne iz
Valjegrandea nije stigao, to bi bila potvrda da je predstavnik vlasti
otiao da obavesti, ali sam uprkos tome, bio prinuen da istrpim
pla njegove ene, koja je u ime Boga i svoje dece traila da joj se
plati, na ta nisam pristao. Uvee je Inti odrao jedno predavanje u

prostorijama kole (1. i 2. razred) grupi od 15 zauenih i utljivih


seljaka, kako bi im rastumaio domet nae revolucije. Uitelj je jedini
koji je zatraio re da upita da li se mi borimo i po naseljima. On je
istovremeno bio prepreden seljak, pismen i obaveten, ali i bezazlen
kao dete; pitao je jo gomilu stvari o socijalizmu. Jedan momak se
ponudio da nam bude vodi ali je upozorio na uitelja, koga
nazivaju liscem. Poli smo u 1.30 ka Santa Eleni, gde smo stigli u
10.00.
Nadmorska visina: 1.300 m.
Barijentos i Ovando odrali konferenciju za tampu na kojoj su
izneli sve podatke o dokumentima i Hoakinovu grupu otpisali kao
likvidiranu.
23. septembar
Mesto je bilo prelepa plantaa pomorandi u kojoj jo ima
zamane koliine voa. Dan je proveden u odmoru i spavanju, ali je
bilo potrebno da se puno straari. U 1.00 smo ustali i u 2.00 poli ka
Loma Largi, gde smo stigli u zoru. Preli 1.800 m nadmorske visine.
Ljudi su veoma natovareni i mar je spor. Ja pokvario stomak s
Benignoovom hranom.
24. septembar
Stigli u sala zvani Loma Larga, ja sam imao napad jetre, i
povraao sam, a ljudi su bili iscrpljeni peaenjem koje nikuda ne
vodi. Odluio sam da no provedemo kod ukrtanja puta za Puhio i
ubili smo svinju koju nam je prodao jedini seljak to je ostao kod
kue: Sostenos Vargas. Ostali bee im nas vide.
Nadmorska visina: 1.400 m.
25. septembar
Rano smo stigli u Puhio ali je tamo bilo ljudi koji su nas dan
ranije videli dole, to e rei: radio Bemba{70} prati naa kretanja.
Puhio je mali sala na uzbrdici i narod koji je pobegao im nas je

ugledao, posle se polako primakao i dobro s nama postupio. U zoru


ode karabinjer koji bee doao da privede dunika iz Serana u
ukisaku; nalazimo se na taki gde se sastaju sva tri sreza.
Napredovanje na mazgama postaje vrlo opasno, ali nastojim da se
Lekar to manje zlopati jer je veoma slab. Seljaci kau da ne znaju
da je vojska uopte ovde. Hodali smo u etapama dok nismo stigli do
Tranka Maja, gde smo prespavali pored puta jer Migel ne preduze
mere bezbednosti koje sam mu naloio. Predstavnik vlasti iz Igerasa
je tu negde, i strai smo izdali nareenje da ga uhapsi.
Nadmorska visina: 1.800 m.
Inti i ja smo razgovarali s Kambom, i ovaj ree da e nas pratiti
dok ne ugledamo Igeru, taku u blizini Pukare, a da e otuda
pokuati da ode u Santa Kruz.
26. septembar
Poraz. U zoru stigli u Pikao, gde je ceo svet slavio, a to je najvia
taka koju smo dosegli 2.800 m. Seljani su lepo postupali s nama i
mi produismo bez previe strahovanja, iako Ovando bee rekao da
u svakog asa svakako biti uhvaen. Kad smo stigli u Igeru, sve se
izmeni: mukarci behu nestali i samo je tu i tamo bila poneka ena.
Koko ode do kue telegrafiste, poto tamo ima jedan telefon, te
otuda donese jedan kominike od 22. septembra u kojem zamenik
upravitelja Valjegrandea javlja predstavniku vlasti da ima vesti o
gerilskom prisustvu u podruju, i da svaka vest treba da bude
prosleena Valjegrandeu, gde e trokovi biti nadoknaeni; ovek
pobee, ali ena uveravae da se danas nije javljao jer je praznik u
susednom selu, Hagveju.
U 13.00 je pola prethodnica ne bi li stigla do Hagveja i tamo e
doneti odluku o mazgama i Lekaru; nedugo posle toga razgovarala
je s jedinim ovekom u mestu, veoma zaplaenim, kad utom stie
trgovac kokom, koji ree da dolazi iz Valjegrandea i Pukare, i da nije
nita primetio. Takoe je bio veoma uznemiren, ali ja sam to
pripisao naem prisustvu, pa pustio da obojica pou, uprkos laima
koje nam izruie. Kad sam krenuo prema vrhu brda, oko 13.30,

pucnjava sa svih grebena najavi da su nai upali u zasedu.


Organizovao sam odbranu u naselju, kako bih saekao preivele, a
kao izlaz sam naveo put koji izbija na Rio Grande. Ubrzo zatim stie
ranjeni Benigno, a potom Aniseto i Pablito, kome je jedno stopalo
bilo u loem stanju. Migel, Koko i Hulio nastradae, a Kamba
nestade, ostavljajui svoj ranac. Pozadina je brzo pristigla putem, i ja
je sledih, vodei i dalje dve mazge; oni iz pozadine bili veoma blizu
paljbe pa okasnili, a Inti izgubi vezu. Poto smo ga saekali pola sata
u jednoj zasedi, i kako smo bili izloeni vatri s jednog grebena,
odluismo da nastavimo, ali on nas je ubrzo sustigao. U tom
trenutku videsmo da je Leon nestao, a Inti saopti da je video njegov
ranac u klisuri kroz koju je proao; mi smo videli oveka kako urno
ide kanjonom pa smo zakljuili da je to on. Kako bismo zavarali
trag, pustili smo mazge niz kanjon a mi nastavili manjim kanjonom s
gorkom vodom, da bismo na kraju otili na spavanje u 24.00, jer je
bilo nemogue nastaviti dalje.
27. septembar
U 4.00 smo nastavili mar, pokuavajui da naemo mesto za
uspon, to je postignuto u 7.00, ali sa suprotne strane od one kojoj
smo se bili uputili; preko puta je bio ogoljeni greben i nije izgledalo
da se u njemu krije opasnost. Popeli smo se jo malo kako bismo se
sakrili od avijacije, sklonili smo se u jedan redak umarak i odande
otkrili da na brdu postoji staza, iako tuda niko ne proe celog dana.
Kasno po podne se neki seljak i jedan vojnik popee uz greben i
neko vreme se na pola puta zastadoe a da nas nisu uoili. Aniseto
upravo bee obavio jedno istraivanje okoline i u jednoj oblinjoj
kui vide ozbiljnu grupu vojnika; to je bio najlaki put za nas, sada
prepreen. Ujutro smo videli kako se brdom u blizini penje kolona
iji su se predmeti presijavali na suncu a potom, u podne, zaue se i
sporadini pucnji i poneki rafal, a neto kasnije i povici: Tu je!;
Izlazi odavde; Hoes li da izae ve jednom! propraeni
pucnjavom. Ne znamo ta se desilo sa ovekom, ali nam se ini da je
to mogao da bude Kamba. Mi smo poli predvee kako bismo do

vode sili drugim putem pa smo ostali kod bunja neto gueg od
prethodnog; voda je morala da bude potraena po istom kanjonu,
jer to ovde ne moe zbog velike stene.
Radio doneo vest da smo se sukobili sa Galindovim ljudstvo i da
smo imali trojicu mrtvih, koji e biti preneti u Valjegrande radi
identifikacije. Po svemu sudei, nisu uhvatili Kambu i Leona. Nai
gubici su ovoga puta zaista veliki; najosetniji gubitak je smrt Kokoa,
ali su i Migel i Hulio bili velianstveni borci, a sva trojica izuzetnih
vrlina i hrabrosti. Leon se dobro drao.
Nadmorska visina: 1.400 m.
28. septembar
Dan tekih strepnji koji je u nekom asu izgledao kao da nam je
poslednji. U zoru doneta voda i skoro u isto vreme Inti i Vili krenue
da ispitaju mogunost nekog drugog izlaza iz kanjona, ali se odmah
vratie, jer se preko celog grebena protee staza na kojoj su videli
seljaka. U 10.00 ispred nas prolo 46 vojnika sa ranevima na
leima; venost im je bila potrebna da prou. U 12.00 se pojavila
druga grupa, sada od 77 vojnika, a povrh svega, u tom asu se
zauo pucanj i vojnici zauzee pozicije. Oficir naredi sputanje niz
padinu, za koju se inilo da je, ipak, naa, ali na kraju uspostavie
vezu preko radija i oficir kao da je bio zadovoljan to e na taj nain
mar bio nastavljen.
Nae sklonite nema odbranu u sluaju napada odozgo i
mogunost bekstva je nikakva ako nas otkriju. Neto kasnije proe
okasneli vojnik sa umornim psom, jer su ga cimali da bi iao, a
mnogo kasnije seljak koji vodi jo jednog vojniia koji je okasnio;
seljak se ubrzo vrati i nije bilo nezgoda s tim u vezi, ali strepnja oko
pucnjave bila je golema. Svi su vojnici proli s ranevima, to
ostavlja utisak da su u povlaenju, pri emu se ne uju ni pucnjevi
kojima se obino javljaju predvee. Sutra emo itavog dana
pretraivati sala. Kiica nas je nakvasila, ali mislim da nije bila
dovoljna da obrie tragove.
Radio objavio da je Koko identifikovan, i preneo jednu konfuznu

vest o Huliju. Migela su pomeali sa Antoniom, navodei njegove


funkcije u Manili. Isprva soptie vest o mojoj pogibiji, posle je
demantovae.
29. septembar
Jo jedan dan pun napetosti. Inti i Aniseto su rano krenuli u
izvidnicu da bi nadzirali kuu celog dana. Rano su poele aktivnosti
na putu, i sredinom pre podneva pojavili su se u oba smera vojnici
bez raneva, pored nekih drugih koji su vodili nenatovarene
magarce odozdo, koji su se posle vratili natovareni. Inti stie u 18.15
javljajui da je 16 vojnika, koji su sili dole, ulo u ako i da se vie
nisu pojavili te da su magarci izgleda tamo natovareni. S obzirom na
ovakve vesti, teko je bilo da se donese odluka da se poe tim
putem, inae najjednostavnijim i najloginijim, jer lako se moe
desiti da su vojnici postavljeni u zasedi i, u svakom sluaju, u kui su
psi koji bi najavili na dolazak. Sutra e krenuti dve ekspedicije:
jedna do istog mesta a druga da ispita vrst put to vie nagore, da
ispita ima li tuda izlaza, moda presecajui put kojim idu vojnici.
Radio nije nita javio.
30. septembar
Jo jedan dan napetosti. Ujutru je Radio Balmaseda, iz ilea, javio
da vie instance vojske potvruju da su opkolili e Gevaru u
jednom klancu praume. Lokalne stanice ute; moe biti da se u njih
nema poverenja jer su uvereni u nae prisustvu u zoni. Ubrzo posle
toga poe kretanje vojnika na sve strane. U 12.00 ih je 40 prolo u
odvojenim kolonama s pukama na gotovs pa su zavrili u kuici
gde su se ulogorili i poeli usplahireno osmatranje. Aniseto i Pao
javili o tome. Inti i Vili se vratili s veu da se Rio Grande nalazi na
neka 2 km pravo, ima tri kue uz klanac nagore i logorite se moe
napraviti na mestima gde ne mogu niotkud da nas vide. Traena je
voda i u 22.00 je zapoet naporni noni mar koji je kasnio jer Kinez
veoma slabo hoda po mraku. Benigno je veoma dobro, ali Lekar

nikako de se oporavi do kraja.


Mesena analiza
Trebalo je da septembar bude mesec oporavka, i mogao je to i biti
da nije bilo zasede u koju su upali Migel, Koko i Hulio i time se sve
poremetilo, a potom smo se zatekli u opasnoj poziciji, pored toga to
smo i Leona izgubili; ono sa Kambom je ist dobitak.
Imali smo manjih okraja, prilikom kojih smo ubili konja, ranili i
ubili jednog vojnika a Urbano je razmenio vatru s patrolom; tu je i
kobna zaseda u Igeri. Ve smo ostavili mazge i mislim da zadugo
neemo imati ivotinje tog tipa, osim ako opet dobijem astmatike
napade.
S druge strane, izgleda da su tane neke vesti o poginulima
druge grupe, koju treba smatrati likvidiranom, mada postoji
mogunost da neka manja grupa luta okolo izbegavajai sudar s
vojskom, jer vest o zajednikoj pogibiji njih sedmorice moe da bude
i lana, ili bar preuveliana.
Najvaniji zadatak je izvui se i potraiti pogodnije oblasti; potom
kontakte, mada je ceo aparat u rasulu u La Pazu, gde smo takoe
pretrpeli teke udarce. Moral ostatka ljudi uglavnom je dobar, samo
imam nedoumica u vezi s Vilijem, koji moda iskoristi neku guvu
da bi pobegao sam ako se ne porazgovara s njime.

Oktobar 1967
1. oktobar
Nadmorska visina: 1.600 m.
Ovaj prvi dan u mesecu protekao bez novosti.
U zoru stigli u umarak gde smo se ulogorili sa straama, na
razliitim mestima u blizini. Njih etrdesetorica udaljie se kroz
kanjon koji smo mislili da zaposednemo, ispaljujui nekoliko hitaca.
U 14.00 su se zauli poslednji pucnji; izgleda da po kuama nema
nikoga, mada je Urbano video kako 5 vojnika silazi, ali da posle
nikud nisu produili. Odluio sam da ostanemo ovde jo jedan dan
jer mesto je dobro i ima obezbeenu odstupnicu s obzirom na to da
imamo pregled na sva kretanja neprijateljskih trupa. Pao, Njato,
Dario i Eustakio poli po vodu i vratili se u 21.00. apako spremio
utipke i razdeljeno je malo arkija, tek toliko da se ne osea glad.
Nije bilo vesti.
2. oktobar
Antonio.
Dan protekao bez i najmanjeg traga vojnicama, ali neki jarii,
koje su psi ovari vodili, proli su kroz nae poloaje i psi su zalajali.
Odluili smo da pokuamo da idemo pored jedne od strana aka koji
je najblii kanjonu pa smo zapoeli silazak u 18.00, imajui dovoljno
vremena da komotno stignemo i neto skuvamo pre raskra, samo
to se Njato izgubio pa posle nije hteo da nastavi. Kada smo odluili
da se vratimo, i mi smo se izgubili pa smo prenoili gore gde nismo
smeli da kuvamo, a bili smo mnogo edni. Radio nam je doneo
objanjenje o razmetaju vojnika 30. septembra, shodno vestima koje
je objavio Kruz del sur, poto je vojska saoptila da je imala sudar
u Abri del Kinjol s jednom malom grupom naih vojnika, pri emu
nije bilo gubitaka ni na jednoj strani, iako kau da su nali tragove
krvi prilikom naeg bekstva.

Grupu je inilo 6 osoba, shodno istom saoptenju.


3. oktobar
Dug i nepotrebno teak dan. Kad smo se spremali da krenemo u
na bazni logor, Urbano stie s veu da je uo ta kau neki seljaci
u prolazu: To su oni koje smo noas uli da razgovaraju, dok smo
mi bili na putu. Po svemu sudei, saoptenje je netano, ali odluih
da postupim kao da savreno odgovara istini i, ne utoljujui e,
opet smo se popeli na jedan masiv odakle se vidi putanja vojnika.
Ostatak dana protekao u potpunom miru i predvee se svi spustili i
skuvali kafu, koja je bila prava gozba iako je voda gorka a oseala se
i mast u loncu u kojoj je skuvana. Potom smo napravili kaamak da
bismo tamo jeli, kao i pirina i meso ante za poneti. U 3.00 zapoeli
mar, prethodno istraivi okolinu i sasvim uspeno izbegavajui
ako i izbijajui na klanac koji smo odabrali; tu nije bilo vode, ali je
zato bilo tragova da su je vojnici ispitivali.
Radio doneo vest o dvojici zarobljenika: Antonio Domingez
Flores (Leon) i Orlando Himenez Bazan (Kamba); prvi priznaje da se
borio protiv vojske, a drugi kae da se predao uzdajui se u
predsednikovu re. Obojica iznose obilje podataka o Fernandu,
njegovoj bolesti i svemu ostalom, ne raunajui ono to su svakako
jo ispriali a da nije objavljeno. Tako se zavrava pria dvojice
gerilaca junaka.
Nadmorska visina: 1.360 m.
uli smo intervju s Debreom, vrlo odvanim pred studentom
provokatorom.
4. oktobar
Poto smo se odmorili u klancu, sputali smo se njime pola sata,
dok nismo nali drugi koji se spaja s njim i kojim smo potom
nastavili da se uspinjemo, zatim smo se odmorili do 15.00 da
izbegnemo sunce. Potom smo nastavili mar idui neto vie od pola
sata i tada smo se sreli sa izvidnicom koja je bila stigla do kraja malih

kanjona ne nazalei vodu. U 18.00 smo napustili klanac i nastavili


kozjom stazom do 19.30, kada se vie nita nije videlo, pa nismo stali
sve do 3.00.
Radio preneo vest o promeni mesta proboja Glavnog taba
etvrte divizije iz Laguniljasa u Padilju, da bi bolje pokrio podruje
Serana, gde se smatra da gerilci mogu utei, kao i komentar da
ukoliko me se dokopaju snage etvrte divizije biu izveden na sud u
Kamiriju, a ukoliko to uini Osma, onda u Santa Kruzu.
Nadmorska visina: 1.650 m.
5. oktobar
Kad smo nastavili mar, oteano smo ili do 5.15, kada smo
napustili kozju stazu i zali u redak umarak ali, ipak, s dovoljno
visokim drveem kako ne bismo bili izloeni nepoeljnim
pogledima. Benigno i Pao napravili nekoliko istraivanja u potrazi
za vodom i potpuno pretresli oblinju kuu a da je nisu pronali,
verovatno u blizini postoji neki mali bunar pored kue. Kad su
okonali izvianje, videli kako se 6 vojnika vraa u kuu, izgleda
drumom. Krenuli smo predvee sa iznurenim ljudstvom usled
nedostatka vode, a Eustakio je jo priredio i scenu briznuvi u pla
to nema ni gutljaja vode. Nakon vrlo loeg puta, isprekidanog
nizom zastoja, u zoru smo stigli u umicu odakle se uo lave
oblinjih pasa. U neposrednoj blizini se vidi jedan visoki i ogoljeni
masiv.
Leili Benignoa ija je rana malo zagnojena i dao sam injekciju
Lekaru. Kao posledica leenja, Benigno se u toku noi poalio na
bol.
Radio javio da su dvojica naih kambista{71} prebaena u Kamiri
da budu svedoci na suenju Debreu.
Nadmorska visina: 2.000 m.
6. oktobar
Izvianje pokazalo da nam je jedna kua veoma blizu ali i da, u

neto udaljenijem klancu, ima vode. Uputili se tamo i celog dana


kuvali ispod jedne velike stene koja je posluila kao krov, mada,
uprkos tome, ja nisam bio uopte spokojan jer smo proli blizu
naseljenih mesta usred bela dana, pa smo sada ostali u rupi. Kako se
jelo oduilo, odluili smo da u zoru poemo do oblinje pritoke
ovog potoia i da otuda preduzmemo podrobnije ispitivanje
okoline kako bismo odredili budui pravac.
Kruz del sur izvestio o intervjuu s kambistima. Orlando bio
manje gnusan. ileanski radio izvestio o jednoj cenzurisanoj vesti
prema kojoj nas trai 1.800 ljudi u ovoj zoni.
Nadmorska visina: 1.750 m.
7. oktobar
Navrilo se 11 meseci od nae gerilske inauguracije bez ikakvih
komplikacija, gotovo bukoliki, sve do 12.30, kada je jedna starica,
vodei svoje koze, ula u kanjon u kojem smo se bili ulogorili pa smo
morali da je zadrimo. ena nita pouzdano nije rekla o vojnicima,
odgovarajui na sve da ne zna, da ima dugo kako ne odlazi tamo.
Samo je pruila informacije o putevima; na osnovu onoga to je
stara rekla, izgleda da smo otprilike na milju od Igerasa i jo jednu
od Hagveja, a oko dve od Pukare. U 17.30 Inti, Aniseto i Pablito
poli u kuu starice ija je jedna erka prikovana za krevet a druga
polupatuljasta; dato joj je 50 pesa uz napomenu da nikome ni rei ne
kae, ali uz malo nade da e se toga drati uprkos obeanjima{72}.
Krenuli smo u 17.00 dok se mesec tek nazirao. Mar je bio veoma
naporan a ostavljali smo i mnogo tragova idui kroz klanac, pored
kojeg nije bilo kua, ali je bilo polja zasejanih krompirom koja su se
navodnjavala vodom iz istog potoka. U 2.00 smo zastali da
predahnemo jer ve je bilo uzaludno da nastavimo mar. Kinez
postaje pravi teret kada treba peaiti nou.
Vojska izdala udno obavetenje o prisustvu 250 ljudi u Seranu
kako bi se spreio prolazak opkoljenih, njih 37, navodei da se nae
sklonite nalazi izmeu reke Asero i reke Oro.

Vest deluje diverzantski.


Nadmorska visina: 2.000 m.

VOJNI IZVETAJI

Instrukcije za kadrove zaduene za delovanje u


gradovima{73}
Dokument III
22. januar 1967
Da bismo stvorili mreu onakve podrke kakvu elimo da
stvorimo, moramo se drati niza normi ije emo glavne odlike
izneti.
Akcija e prvenstveno biti ilegalna, ali e se naizmenino, ako
bude potrebno, zasnivati na kontaktima s pojedincima ili
organizacijama, to e zahtevati da neki kadrovi izbiju u prvi plan.
To nuno iziskuje veoma striktnu raspodelu zaduenja, tako to e
se odvojiti sektori rada.
Kadrovi treba da se striktno pridravaju optih principa
ponaanja koje nalae generaltab vojske preko upravljakih tela, ali
e imati potpunu slobodu u praktinom sprovoenju tih principa.
Da bi mogli da se ostvare teki zadaci koji su zacrtani, pod
uslovom da opstanak bude zagarantovan ilegalni kadar treba da
ima, veoma razvijene, sledee osobine: disciplinu, zatvorenost,
sposobnost prikrivanja, samokontrolu i hladnokrvnost, te da
primenjuje metode rada koje e ga tititi od nepredvienih
okolnosti.
Svi drugovi koji budu obavljali polujavne poslove imae viu
ilegalnu vezu koja e im izdavati direktive i kontrolisati njihov rad.
Po mogustuvu, i rukovodilac mree i ostali zadueni za
odreene poslove imae samo jednu funkciju, a veze izmeu
zaduenih za razliite poslove uspostavljae se preko rukovodioca.
Najmanja zaduenja za ve organizovanu mreu jesu sledea:
Rukovodilac
zadueni za snabdevanje,
zadueni za transport,
zadueni za informacije,

zadueni za finansije,
zadueni za delovanje u gradovima,
zadueni za odnose sa simpatizerima.
Kako se mrea bude razvijala, to e joj biti potreban odgovoran
drug zaduen za komunikacije, koji e uglavnom zavisiti od
rukovodioca.
Rukovodilac e dobijati instrukcije od vojnog vrha i primenie ih
u praksi preko onih koji su zadueni za razne poslove. Za njega
treba da zna samo ovo malo vojno jezgro kako ne bi cela mrea bila
izloena opasnosti u sluaju eventualne provale. Ako bi se zadueni
meusobno poznavali, za njihov rad opet ne treba da znaju ostali, a
nijedna promena nee biti saoptavana.
Preduzee se mere u sluaju da bude uhapen vaan lan mree,
tako to e se odmah pristupiti promeni adrese ili naina
kontaktiranja rukovodioca ili svih onih koji ga poznaju.
Zadueni za snabdevanje imae zadatak da snabdeva vojsku, ali
njegov posao je i organizacione prirode: polazei od centra stvarae
manje mree podrke koje seu do najudaljenih delova ELN-a, bilo
da je pitanju potpuno seoska organizacija, bilo uz pomo trgovaca ili
drugih pojedinaca ili organizacija koje se pokau spremnim.
Zadueni za transport brinue o prenosu snabdevanja iz centara
za prikupljanje do taaka gde e to preuzeti manje mree, ili
direktno do osloboene teritorije, ve prema prilici.
Ovi drugovi treba da rade pod solidnim pokriem, organizujui,
na primer, manja trgovinska preduzea koja e ih osloboditi sumnji
represivnih vlasti kada budu javno poznati veliina i ciljevi pokreta.
Zadueni za informacije centralizovae svu vojnu i politiku
informaciju koju bude dobijao preko odgovarajuih kontakata (u
poluilegalnoj akciji kontakata sa simpatizerima nae vojske ili vlade,
to ovo zaduenje ini posebno opasnim). Sav prikupljeni materijal
bie dostavljen zaduenom za informacije nae vojske. Ovaj
zadueni bie podreen dvostrukom rukovodstvu: rukovodiocu
mree i nae obavetajne slube.

Zadueni za finansije mora da kontrolie rashode organizacije.


Ovaj drug mora da ima jasnu viziju o vanosti svog zaduenja, jer
ilegalni kadar, iako je izloen mnogim opasnostima i podmukloj
smrti, samim tim to ivi u gradu poteen je fizikih muka gerilca i
moe da se navikne na oputeno baratanje iznosima za snabdevanje
i novcem koji prolazi kroz njegove ruke, izlaui se time opasnosti
da njegova revolucionarna veliina bude umanjena u stalnom
dodiru sa izvorom iskuenja. Zadueni za finansije treba da
analizira i poslednji potroeni cent bez opravdanog razloga. Uz to,
bie zaduen i za upravljanje prilivima po osnovu prikupljenih
priloga ili nameta, i da organizuje njihovu naplatu.
Zadueni za finansije prima nareenja od rukovodioca mree, ali
e on biti i njegov inspektor u pogledu rashoda. Iz svega ovoga
proizlazi da zadueni za finansije treba da je ideoloki veoma vrst.
Zadatak zaduenih za delovanje u gradovima protee se na sve
to se tie oruane akcije u gradu: uklanjanje dounika, ozloglaenih
muitelja ili reimskih glaveina; otmica neke osobe sa ciljem da se
naplati otkupnina; sabotaa u nekim centrima privredne delatnosti
zemlje, i tako dalje.
Sve akcije nareuje rukovodilac mree; ovaj drug ne moe da
deluje po sopstvenoj inicijativi, izuzev u izuzetno hitnim
sluajevima.
Zadueni za simpatizere imae javnije funkcije unutar mree i
stupae u vezu s manje vrstim elementima, sa onima koji svoju
savest umiruju davanjem novanih ili drugih priloga koji ih ne
kompromituju. To su ljudi s kojima se moe raditi, ali ne treba
nikada smetnuti sa uma da je njima podrka uslovljena opasnou
kojoj mogu biti izloeni te valja postupati sledstveno tome, u
nastojanju da postepeno prerastu u aktivne vojnike, i navoditi ih da
bitno doprinesu pokretu, ne samo novcem nego i lekovima,
zaklonima, informacijama itd.
U ovoj vrsti mree su ljudi koji treba vrlo slono da rade. Na
primer, zadueni za transport je organski povezan sa zaduenim za
snabdevanje koji e biti njegov neposredni rukovodilac; zadueni za

simpatizere zavisie od onoga za finansije, a oni za delovanje u


gradovima i oni za informacije bie u neposrednoj vezi s
rukovodiocem mree.
Mree e biti podlone inspekciji kadrova koje vojska alje
neposredno, i oni nemaju izvrne funkcije, ve e proveravati da li
se potuju direktive i norme koje je vojska postavila.
Mree e morati da idu u susret vojsci, i to na sledei nain:
Via komanda izdaje nareenja rukovodiocu mree, a ovaj se
stara da je organizuje u vanim gradovima, iz kojih poinje grananje
mree prema selima, a otuda do naselja ili seoskih kua iji e itelji
stupiti u vezu s naom vojskom i gde e se obaviti fizika predaja
robe, novca ili informacija.
Kako se sfera uticaja nae vojske bude irila, prema gradu e poi
punktovi kontakata i srazmerno e porasti podruje pod njenom
neposrednom kontrolom; to je dug proces koji e imati i uspone i
padove i iji se razvoj, kao u svakom od ovakvih ratova, meri
godinama.
Rukovodstvo mree bie smeteno u glavnom gradu; otuda e se
organizovati u gradovima koji su za sada najvaniji za nas:
Koabambi, Santa Kruzu, Sukreu, Kamiriju, to e rei, u
pravougaoniku koji uokviruje oblast naih dejstava. Odgovorni iz
ova etiri grada treba da budu provereni kadrovi u najveoj
moguoj meri; oni e se starati o slinoj ali jednostavnijoj
organizaciji. Snabdevanje i transport pod jednim rukovodstvom;
finansije i simpatizeri pod drugim; tree rukovodstvo za delovanje u
gradovima, a informacije mogu i da se izostave, s tim da ih na sebe
preuzme lokalni rukovodilac takve organizacije. Delovanje u
gradovima postepeno e se sve vie vezati za vojsku kako se njena
teritorija bude bliila odreenom gradu; sve dok se mrea ne
pretvori u prigradske gerile, podreene vojnoj komandi.
Takoe ne treba zanemariti razvoj mree u gradovima koji su
danas udaljeni od naeg polja delovanja, gde treba zatraiti podrku
stanovnitva i blagovremeno se pripremiti za budue akcije. Oruro i
Potosi pripadaju ovoj kategoriji i u tom smislu su najvaniji.

Posebnu panju treba pridati pograninim punktovima. Viljason i


Tariha za kontakte i snabdevanje iz Argentine; Santa Kruz za Brazil;
Uaki ili neko drugo mesto na peruanskoj granici; neki punkt na
ileanskoj granici.
Za organizovanje mree snabdevanja bilo bi uputno da se moe
raunati na vrste aktiviste koji odranije rade na slinim poslovima
kakvi se sada od njih oekuje da obave.
Na primer: vlasnik bakalnice koji e organizovati snabdevanje ili
e uestvovati u ovoj delatnosti mree; vlasnik nekog transportnog
preduzea koji e organizovati taj ogranak itd.
Ukoliko se ovo ne postigne, valja nastojati da se aparat strpljivo
obrazuje; ne vrei nasilje nad dogaajima, kako se ne bi desilo da
zbog postavljanja nekog isturenog i nedovoljno obezbeenog
poloaja, on izgubi a mnogi drugi budu kompromitovani.
Treba organizovati sledee fabrike ili trgovine:
Prehrambene radnje (La Paz, Koabamba, Santa Kruz; Kamiri),
Transportna preduzea (La PazSanta Kruz; Santa Kruz
Kamiri; SukreKamiri),
Obuarnice (La Paz, Santa Kruz, Kamiri, Koabamba),
Odevni predmeti (isto),
Mehaniarska radionica (La Paz, Santa Kruz),
Poljoprivredna dobra (apareKaranavi)
Prve dve e omoguiti prikupljanje i prevoz robe ne privlaei
panju, i tu e se nalaziti i ratna oprema. Radionice za izradu obue
i odee mogle bi da ispune dvostruki zadatak: da kupuju ne
izazivajui podozrenje, i da proizvode za nas. Mehaniarska
radionica bi isto to uradila s ratnom opremom, a poljoprivredna
dobra bi nam sluila kao oslonac prilikom moguih razmetaja, dok
bi njihovi radnici otpoeli propagandni rad meu seljacima.
Nije na odmet jo jednom istai ideoloku postojanost koju treba
da poseduju ovi kadrovi, koji e od revolucionarnog pokreta dobiti
samo najnunije za pokrivanje sopstvenih potreba, a koji e pokretu
posvetiti sve svoje vreme a takoe i slobodu, pa i ivot, ako do toga

doe.
Samo tako moemo da stvorimo delotvornu mreu koja je
neophodna za ostvarenje naih ambicioznih planova: potpuno
osloboenje Bolivije.

Prvo saoptenje bolivijskom narodu


Dokument XVII
Na reakcionarnu la, revolucionarnom istinom
27. mart 1967
Klika uzurpatora, nakon pokolja radnika i pripreme terena za
totalnu predaju naih bogatstava severnoamerikom imperijalizmu,
izigrala je narod u izbornoj farsi. Kad kuca as istine i narod se die
na oruje, uzvraajui na naoruanu uzurpaciju oruanom borbom,
klika nastoji da i dalje izvodi svoj turnir lai.
U zoru 23. marta snage etvrte divizije, sa seditem u Kamiriju,
sa otprilike 35 ljudi pod vostvom majora Ernana Plate Riosa,
izvrila je proboj u gerilsku teritoriju kroz reno korito Njakauazua.
Cela grupa je upala u zasedu koje su nae snage postavile. Kao
rezultat te akcije, u naem posedu je ostalo 25 oruja razliite vrste,
ukljuujui tri 60-milimetarska minobacaa i odgovarajue haubice,
obilje municije i opremu. Gubici neprijatelja: sedmorica mrtvih,
meu njima i jedan porunik, i etrnaestorica zarobljenika, od kojih
su petorica ranjena u okraju, posle ega im je na sanitet ukazao
svu pomo koju nam doputaju naa raspoloiva sredstva.
Svi zarobljenici su osloboeni poto su im izloeni ideali naeg
pokreta.
Spisak neprijateljskih gubitaka je sledei:
Poginuli: Pedro Romero, Ruben Amezaga, Huan Alvarado,
Sesilio Markez, Amador Almasan, Santijago Galjardo i dounik i
vodi vojske Vargas.
Zarobljenici: major Ernan Plata Rios, kapetan Euhenio Silva,
vojnici Edgar Toriko Panoso, Lido Maikado Toledo, Gabrijel Duran
Eskobar, Armando Martinez Sanez, Felipe Bravo Siles, Huan
Ramon Martinez, Leonsio Espinosa Posada, Migel Rivero, Eleuterio
Sanez, Adalberto Martinez, Eduardo Rivera i Gido Terseros.

Poslednja petorica su ranjeni. Objavljujui prvu ratnu akciju


uspostavljamo ono to e biti pravilo nae vojske: uspostavljamo
revolucionarnu istinu. Nae injenice dokazuju pravednost naih
rei. alimo zbog nevine krvi koju su prolili poginuli vojnici, ali se
sa minobacaima i mitraljezima ne grade miroljubivi mostovi kao to
inae tvrde marionete u koopernim uniformama, u pokuaju da
nas predstave kao obine ubice. Isto tako nije bilo, niti e ikada biti,
seljaka koji bi imao osnova da se poali na nae ophoenje i nain
da doemo do potreptina, sa izuzetkom onih koji se, izdajui svoju
klasu, postavljuju kao neprijateljski vodii ili potkazivai.
Neprijateljstva su otvorena. U buduim saoptenjima jasno emo
utvrditi nau revolucionarnu poziciju, sada upuujemo poziv
radnicima, seljacima, intelektualcima; svima koji oseaju da je stigao
as da se na nasilje odgovori nasiljem pa da se spase zemlja koja je
na parad prodata jenkijevskim monopolistima, te da podignemo
ivotne uslove naeg sve gladnijeg naroda.
Narodnooslobodilaka vojska Bolivije

Drugo saoptenje bolivijskom narodu


Dokument XXI
Na reakcionarnu la, revolucionarnom istinom
14. aprila 1967
Desetog aprila 1967. u jutarnjim asovima u zasedu je upala
neprijateljska patrola predvoena porunikom Luisom Savedrom
Arombalom koju su veinom sainjavali vojnici iz sastava CITE{74}. U
okraju ivot je izgubio pomeniti oficir, kao i vojnici Anhel Flores i
Zenon Prada Mendijeta, a ranjen je vodi Ignasio Usarima iz puka
Bokeron, koji je zarobljen zajedno s jo petoricom vojnika i jednim
podoficirom. etvorica vojnika su uspela da pobegnu i vest su
prosledili u bazu majora Saneza Kastra, koji je s pojaanjem od 60
ljudi iz oblinje jedinice poao u pomo svojim saborcima, i tada
upao u jo jednu zasedu, to je kotalo ivota porunika Uga Ajalu,
podoficira Raula Kamehu i vojnike Hosea Vihabrijela, Marsela
Maldonada, Haimea Sanabrija i jo dvojicu koje mi nismo
identifikovali.
U ovoj akciji ranjeni su vojnici Armando Kiroga, Alberto
Karvahal, Fredi Alove, Husto Servantes i Bernabe Mandehara, koji
su zarobljeni zajedno s komandirom ete, majorom Rubenom
Sanezom Kastrom i jo esnaestoricom vojnika.
Prema jednom od pravila ELN-a, ukazali smo pomo ranjenima
sa oskudnim sredstvima kojima raspolaemo, i oslobodili smo sve
zarobljenike, poto su im predoeni ciljevi nae revolucionarne
borbe.
Gubici neprijateljske vojske su sledei: 10 poginulih, meu njima
i dva porunika, i 30 zarobljenih, ukljuujui majora Saneza Kastra,
od toga estorica ranjenih. Ratni plen je srazmeran neprijateljskim
gubicima i sastoji se od jednog 60-milimetarskog minobacaa,
nekoliko pukomitraljeza, puaka i karabina M-1, kao i od nekoliko

lakih mitraljeza, zajedno s municijom za svako oruje.


S nae strane treba da alimo zbog jednog gubitka i
nesrazmernosti gubitaka, ako se uzme u obzir da smo u svim
bitkama birali kada e se i na kom mestu one odigrati, i da glaveine
Bolivijske armije alju na klanicu neiskusne vojnike, gotovo decu,
dok oni izmiljaju saoptenja u La Pazu, a potom se busaju u prsa
tokom demagokih sprovoda, krijui da su oni stvarni krivci to se
krv proliva u Boliviji. Sada ve skidaju maske i poinju da pozivaju
severnoamerike savetnike; tako je poeo rat i u Vijetnamu, iji
herojski narod krvari dok je svetski mir u opasnosti. Ne znamo
koliko savetnika e poslati protiv nas (znaemo da im se
odupremo), ali skreemo narodu panju na opasnosti ove akcije
koju je pokrenuo izdajniki vojni vrh.
Upuujemo poziv mladim regrutima da se dre sledeih
uputstava: kad zapone bitka, neka odbace oruje u stranu i neka
stave ruke na glavu stojei mirno na mestu gde ih je paljba zatekla;
neka nikada ne idu na elu kolone prilikom mareva kojima se
pribliavaju podruju oruanih dejstava; neka nateraju oficire koji ih
primoravaju da se bore na elu kolone da oni sami zauzmu taj
krajnje opasan poloaj. Na prethodnicu emo uvek otvarati vatru i
pucati da je usmrtimo. Ma koliko da nas boli kad vidimo da se
proliva krv nedunih regruta, to je imperativ nunosti rata.
Narodnooslobodilaka vojska Bolivije

Tree saoptenje bolivijskom narodu


Dokument XXII
Na reakcionarnu la, revolucionarnom istinom
Maj 1967
Osmog maja, u gerilskoj oblasti Njakauazua, u zasedi su
uhvaene trupe meovite ete pod vostvom potporunika Henrija
Lareda. U akciji su poginuli pomenuti oficir i kadeti Roman Arojo
Flores i Luis Pelaez, a zarobljeni su sledei vojnici:
Hose Kamao Rohas, Nestor Kuentas (puk Bolivar), kadeti
Valdo Veizaga, Ugo Soto Lora, Maks Tores Leon, Roher Rohas
Toledo (puk Braun), Havijer Majan Korelja (puk Braun), Nestor
Sanez Kueljar (puk Braun).
Poslednja dvojica su ranjena kad nisu stali na Stoj! prilikom
presretanja tokom prethodne operacije. Kao i uvek, puteni su na
slobodu poto su im objanjeni dometi i ciljevi nae borbe.
Zaplenjeno je 7 karabina M-1 i 4 mauzera. Nae snage su izale
netaknute iz borbe.
esta su saoptenja represivne vojske u kojima se govori o
pogibiji gerilaca; u njima se mea izvesna istina o sopstvenim i
proverenim gubicima sa izmiljotinama o naim, jer besna i u svojoj
nemoi represivna vojska pribegava laima ili se okomljuje na
novinare koji su, po svojim ideolokim ubeenjima, prirodni
protivnici reima, i na njih iskaljuje sve svoje muke.
Izriito izjavljujemo da je ELN Bolivije jedina odgovorna za
oruanu borbu na elu svoga naroda, i da ona nee biti okonana do
zavrne pobede, kada emo ve znati da kaznimo sve zloine
poinjene u toku rata, nezavisno od mera odmazde koje komanda
nae vojske bude smatrala neophodnim pred bilo kakvim
vandalskim inom represivnih snaga.

Narodnooslobodilaka vojska Bolivije

etvrto saoptenje bolivijskom narodu


Dokument XXIV
Na reakcionarnu la, revolucionarnom istinom
Jun 1967
U nedavnim saoptenjima, vojska je priznala da je imala gubitaka
u sukobima prethodnice s naim snagama, pripisujui nam, po
obiaju, veliki broj mrtvih o kojima nikad ne prua dokaze. Mada
nam nedostaju izvetaji o nekim patrolama, moemo da tvrdimo da
su nai gubici veoma malobrojni, i da prilikom nedavnih akcija to ih
je vojska priznala, nismo pretrpeli nijedan.
Inti Peredo jeste lan rukovodstva nae vojske, i u njoj zauzima
mesto politikog komesara, a pod njegovih vostvom izvedene su
nedavne akcije. Uiva u dobrom zdravlju i neprijateljski meci ga
nisu ni okrznuli; vest o njegovoj pogibiji je oigledan primer
besmislenih lai koje vojska iri u svojoj nemoi da se bori protiv
naih snaga.
to se tie najava o prisustvu navodnih boraca iz drugih
amerikih zemalja, zbog vojne tajne i nae parole o revolucionarnoj
istini, neemo izneti brojke, samo emo razjasniti da e svaki
graanin koji bude prihvatio na minimalni program, usmeren ka
osloboenju Bolivije, biti prihvaen u revolucionarnim redovima sa
istim pravima i obavezama to ih imaju bolivijski borci, koji,
naravno, ine ogromnu veinu naeg pokreta. Svako ko se bori sa
orujem u ruci za slobodu nae otadbine zazluuje, i stie, asno
zvanje Bolivijca, bez obzira na mesto roenja. Tako tumaimo
istinski revolucionarni internacionalizam.
Narodnooslobodilaka vojska Bolivije

Bolivijskim rudarima
Saoptenje br. 5
Na reakcionarnu la, revolucionarnom istinom
Jun 1967
Drugovi,
Jo jednom se proliva proleterska krv u naim rudnicima. U
vievekovnoj eksploataciji, ispijanje robovske krvi rudara smenjuje
se s njenim prolivanjem kada toliko nepravde dovodi do izbijanja
pobune; to se ciklino ponavlja.
U poslednje vreme privremeno je prekinut taj ritam i pobunjeni
radnici bili su glavni inilac pobede od 9. aprila{75}. Taj dogaaj je
pobudio nadu da se otvaraju novi vidici i da e, najzad, radnici biti
vlasnici sopstvene sudbine, ali mehanika imperijalistikog sveta je
pokazala, onima koji su hteli da vide, da po pitanju drutvene
revolucije nema polovinih reenja: ili se zauzima cela vlast, ili se
gubi napredak postignut uz toliko rtava i toliko krvi.
Oruanim milicijama rudarskog proletarijata, jedinog inioca
snage u prvom asu, postepeno su se prikljuile milicije drugih
sektora radnike klase, obespravljenih grupa i seljaka. Njihovi
pripadnici nisu umeli da sagledaju osnovnu zajednicu interesa pa su
izazvali sukobe, voeni nenarodnom demagogijom. Na kraju je
iznova mogla da se pojavi profesionalna vojska u jagnjeoj koi
prikrivajui svoje vuje eljusti.
I ta vojska, isprva mala i nezapaena, pretvorila se u oruanu
ruku protiv proletarijata i u najpouzdanijeg saveznika imperijalizma:
zato je i dobila odobrenje da izvri vojni dravni udar.
Sada se oporavljamo od poraza pretrpljenog zbog ponavljanja
taktikih greaka radnike klase i upravo strpljivo pripremamo

zemlju za duboku revoluciju koja e iz korena promeniti sistem.


Ne treba insistirati na netanim, moda i herojskim, ali jalovim
taktikama koje proletarijat utapaju u krv i desetkuju njegove redove,
liavajui nas tako njegovih najborbenijih elemenata.
Tokom dugih meseci borbe, gerile su prodrmale zemlju, nanele
su znatne gubitke vojsci i demoralisale su je, a same nisu pretrpele
takorei nijedan gubitak. U sukobu od svega nekoliko sati, ta ista
vojska se proglaava pobednikom na bojnom polju i hvali se nad
proleterskim leevima. Pobeda i poraz zavise od izbora tane i
pogrene taktike.
Drue rudaru, nemoj ponovo poverovati lanim apostolima
borbe masa koji tu borbu shvataju kao kompaktno i frontalno
suprotstavljanje protiv ugnjetakog oruja. Spoznajmo stvarnost!
Protiv mitraljeza ne vrede junake grudi; protiv modernog
naoruanja ne vrede barikade, ma kako dobro bile napravljene.
Borbu masa u nerazvijenim zemljama, sa stanovnitvom koga
veinom ine seljaci i prostranim teritorijama, treba da razvija mala
mobilna prethodnica, gerila, utemeljena u samom narodu; tako e
ona sticati snagu, nanoenjem udaraca neprijateljskoj vojsci, pa e
usmeravati revolucionarni ar masa na stvaranje revolucionarne
situacije u kojoj e se dravna vlast sruiti pod jednim jedinim,
dobro zadatim udarcem u pravom trenutku.
Neka bude pravilno shvaeno: ne pozivamo na potpunu
neaktivnost, nego preporuujemo da se snaga ne rasipa u akcijama
koje ne jeme uspeh, ali pritisak radnih masa na vladu mora stalno
da se vri jer ovo je klasna borba bez omeenih frontova. Gdegod
bio, proleter ima obavezu da se bori protiv zajednikog neprijatelja
u meri svoje snage.
Drue rudaru, gerile ELN-e oekuju te rairenih ruku i pozivaju
te da se pridrui ostalim rudarima koji se bore na naoj strani. Tako
emo obnoviti radniko-seljaki savez koji je nenarodna demagogija
prekinula; tako emo poraz pretvoriti u pobedu a pla proleterskih
udovica u pobedniku himnu. Oekujemo te.

Narodnooslobodilaka vojska Bolivije

INDEKS IMENA I NAPOMENE

ERNESTO GEVARA DE LA SERNA zvani e, Mongo, Ramon,


Fernando.
Rodio se u Rosariju, Argentina, 14. juna 1928. Poto je
diplomirao i postao lekar, otputovao je u Boliviju 1953, poavi
tako na drugo putovanje po Latinskoj Americi. Uestvovao je u
revolucionarnom procesu u Gvatemali, i kada je on uguen,
otiao je u Meksiko, gde se prijavio za ekspediciju broda
Granma, koji se iskrcao 2. decembra 1956, kako bi zapoela
gerilska borba protiv tiranije Fulhensija Batiste. Od prvih
trenutaka borbe na Sijera Maestri istakao se kao vojni i politiki
voa i preuzeo veliku odgovornost u kubanskoj revoluciji, koja
je izvojevala pobedu 1. januara 1959. Godine 1965. odrekao se
svih svojih funkcija i inova i tajno otiao u Kongo, predvodei
grupu kubanskih vojnika, kako bi podrao antikolonijalnu
borbu. Kasnije, u novembru 1966, prelazi u Boliviju, gde
rukovodi gerilskim pokretom do 8. oktobra 1967, kada ga je
vojska uhapsila i ranila u Jurovom klancu. Sutradan je ubijen u
maloj seoskoj koli u Igeri, u blizini Valjegrandea. Njegovi
zemni ostaci, naeni nakon dugogodinje potrage, vraeni su na
Kubu jula 1997.
1 . ALBERTO FERNANDEZ MONTES DE OKA zvani Pao ili
Paungo. Kubanac, roen 1935. u blizini Santijago de Kube. Po
zavretku bitke kod Sijera Maestre dobio je in kapetana, a u
kubanskoj vladi je obavljao razne funkcije, ukljuujui tu i
funkciju direktora rudarstva pri Ministarstvu industrije. Stigao
je u La Paz 3. septembra 1966. sa eovim instrukcijama da
prebaci operativu na farmu kod Alta Benija. Vratio se u Boliviju
3. novembra u pratnji ea i zajedno su se uputili prema
Njakauazuu, kuda su ih poveli Loro, Tuma i Pombo. Poginuo je
9. oktobra, pruajui otpor u Jurovom klancu, i ubivi tada ak i
jednog vojnika.

2. KARLOS KOELJO zvani Tuma ili Tumaini. Kubanac, roen 1940.


blizu grada Manzanilja, po inu porunik. Prikljuio se gerili sa
Sijera Maestre s nepunih 17 godina kao polupismeni seljak, i od
tog trenutka je postao nerazdvojni eov saputnik i lan njegove
line pratnje, s kojim se borio i u Kongu. U La Paz je stigao jula
1966. i otiao kao prethodnica na reku Njakauazu. Poginuo je
26. juna 1967. u oblasti Piraja, u provinciji Florida, u okrugu
Santa Kruz. Tom smru ja sam izgubio druga s kojim sam
poslednjih godina bio nerazdvojan, koji mi je bio veran do kraja,
i taj gubitak u od sada oseati kao da sam izgubio roenog
sina, zapisao je e u svom Dnevniku.
3 . HORHE VASKEZ VIJANJA zvani Bigotes, Loro ili Horhe.
Bolivijac, roen 1939. u La Pazu, aktivista Komunistike partije
Bolivije i lan njenog vojnog dela. Bio je u tesnim prijateljskim
vezama sa Intijem Peredom, s kojim je uestvovao u raznim
akcijama. S Kokoom Peredom bio je upravitelj imanja na reci
Njakauazu. Po obelodanjivanju identiteta, e mu predlae da se
prikljui gerili (beleka od 7. novembra u Dnevniku). Nakon
akcije na imanju Koripote, blizu Taperiljasa, 22. aprila ostaje
sam i izgubljen. Imao je okraj s vojskom, naneo joj dva gubitka
i, na kraju je bio ranjen i uhvaen 29. istog meseca. Odveden je
u bolnicu u Kamiri, gde su ga visoki vojni zvaninici i agenti
CIA podvrgli ispitivanju. Mesec dana kasnije javljeno je da je
pobegao pa je optuen za pobunjeniko delovanje na suenju
Debreu i Siru Bustosu; meutim, ve su da krue glasine da je
ubijen.
4. Re je o trojici radnika Komunistike partije Bolivije: Apolinaru
Akinu Kispeu zvanom Apolinario, Apolinar ili Polo; Serapiju
Akinu Tudeli zvanom Serapio ili Serafin i Antoniju Domingezu
Floresu zvanom Antonio ili Leon. Sva trojica su Bolivijci.
APOLINAR AKINO KISPE zvani Apolinario, Apolinar ili Polo,
roen 1935. u Vijai, u provinciji Ingavi, u okrugu La Paz.
Sindikalni voa fabrike Figljozi u La Pazu. Kao aktivista

Komunistike partije Bolivije, decembra 1966. pristupa gerili kao


borac, ali je ve mesecima ranije delovao kao najamnik na
imanju Njakauazua koje je kupio Koko Peredo. Poginuo je 31.
avgusta 1967. u zasedi kod Vado del Jesoa.
SERAPIO AKINO TUDELA zvani Serapio ili Serafin, roen
1951. u Vijai, bratanac Apolinara Kispe. Kao i stric, isprva se
prikljuio gerili kao najamnik na farmi, zbog ega ga e u
svojoj analizi za mart mesec smatra izbeglicom a ne borcem.
Kasnije je pristupio pozadincima. Poginuo je 9. jula 1967. u
klancu reke Ikira, dok je saborcima javljao o prisustvu vojske u
blizini.
ANTONIO DOMINGEZ FLORES zvani Leon ili Antonio,
aktivista Komunistike partije Bolivije, seoskog porekla. Na
poetku obavljao poslove najamanika na farmi, potom se
prikljuio gerili kao borac. Dezertirao je 26. septembra 1967. u
La Igeri, predajui se vlastima i pruajui im sve mogue
informacije o gerilskom odredu. Svedoio je protiv Debrea i Sira
Bustosa, na suenju u Kamiriju, ali i pored toga nije bio tad
osloboen. Puten je na slobodu 1970, u vreme vladavine
Huana Hose Toresa.
5 . MARIO MONHE MOLINA zvani Estanislao, Monhe, Mario ili
Negro. Poreklom iz Bolivije, bio je uitelj i vrlo mlad se okrenuo
politikoj delatnosti te tako postao i prvi sekretar Komunistike
partije Bolivije, i na tom poloaju je ostao do januara 1968, kada
je dao ostavku. Trideset prvog decembra 1966. sastao se sa
eom na reci Njakauazu, kada mu je predoio, izmeu ostalog,
da njemu pripada mesto politikog voe dok se revolucija bude
odvijala na bolivijskoj teritoriji, to e nije prihvatio. Od tog
trenutka dolo je do razlaza izmeu Komunistike partije
Bolivije i gerile.
6 . RODOLFO SALDANJA zvani Rodolfo. Bolivijac, roen 1932. u
Sukreu. Kao bivi aktivista Komunistike partije Bolivije, bio
meu prvima koji su otili na vojnu obuku na Kubu i jedan od

etvorice koje je Mario Monhe isprva odredio za rad s


kubanskim vezama. Aktivno uestvovao u pripremama i sa
eom se sreo na reci Njakauazu 20. novembra. Isprva mu je bio
poveren zadatak u gradovima, ali u zapisima od 26. januara, e
kae da je trebalo da se prikljui gerili za 15 dana, to se nije
desilo. Uhapen je 1968. i osloboen 1970. u zamenu za dvojicu
nemakih talaca uhvaenih u gerili Teopontea.
7. ROBERTO PEREDO LEIGE zvani Koko. Bolivijac, roen 23. maja
1939. u Koabambi. Bio jedan od etvorice aktivista
Komunistike partije Bolivije koje je Mario Monhe odredio za
rad s Kubancima. Bio je od poetka na svim pripremama
organizovanja gerila i nastupao kao vlasnik imanja na reci
Njakauazu. Bio je lan prethodnice, a ubijen je u zasedi kod El
Batana, blizu La Igere, zajedno s Migelom i Huliom. e je u
Dnevniku zapisao: Najosetniji gubitak je gubitak Kokoa, ali su i
Migel i Hulio bili velianstveni borci a vrednost sve trojice je
nemerljiva.
8. HARI VILJEGAS TAMAJO zvani Pombo. Kubanac, roen u Jari,
u provinciji Granma, Kuba. Veteran sa Sijera Maestre i iz
Konga. Stigao u Boliviju jula 1966. i starao se o zavrnim
pripremama gerile. Od 4. do 6. novembra 1966. sa eom,
Tumom, Paoom i Loroom obilazio je, s dva dipa, oblast od La
Paza do Njakauazua. Bio pripadnik centra i posle bitke kod
Jurovog klanca, Inti, Benigno, Urbano i on uspeli su da slome
obru, nali utoite meu seljacima i uz pomo Komunistike
partije Bolivije prvo stigli u Koabambu a, potom, iz Orura,
trojica preivelih Kubanaca su se domogla ileanske granice i
stigla na Kubu 6. marta 1968.
9 . ANTONIO SANEZ DIJAZ zvani Markos ili Pinares.
Kubanac, roen 1927. u Pinar del Riju. Poreklom iz seoske
porodice, godinama je bio graevinski radnik. Borio se na Sijera
Maestri i postao komandant. Zauzeo visoke vojne poloaje i bio
lan Centralnog komiteta KP Kube. Stigao na reku Njakauazu

20. novembra 1966, gde ga e isprva postavlja za vou


prethodnice. Otro prekoren zbog svojih greaka, posle je bio
pozadinac, i to obian vojnik. Kada mu je e pripretio da e biti
izbaen iz gerile, ovaj mu je odgovorio: Pre u biti streljan!
Poginuo je 2. juna 1967. u zasedi u oblasti Belja Viste, kad je bio
na zadatku snabdevanja grupe pod Hoakinovom komandom.
10. ELISEO REJES RODRIGEZ zvani Rolando, ili kapetan San Luis,
roen 1940. u San Luisu, u provinciji Santijago de Kuba. Stekao
in kapetana kao jedan od najmlaih boraca na Sijera Maestri,
gde je bio pod eovom komandom. Kao lan Centralnog
komiteta KP Kube, stigao je na reku Njakauazu novembra 1966.
i bio u sastavu centra. e ga je imenovao za politikog
komesara. Poginuo je 25. aprila 1967. u bici kod El Mesona,
izmeu naselja Tikua i reke Ikira. Tog dana je e u Dnevniku
zapisao: Izgubili smo najboljeg gerilca.
1 1 . HOSE MARIJA MARTINEZ TAMAJO zvani Papi, Rikardo,
inu, Mbili ili Tako. Kubanac, roen 1937. u Majariju, u
provinciji Olgin. Uestvovao je u ilegalnoj borbi Pokreta 26.
jul i potom se pridruio Pobunjenikoj vojsci da bi se borio na
Drugom istonom frontu tokom rata protiv Batiste. Iz rata je
izaao kao narednik, bio tenkista i jedan od osnivaa
Ministarstva unutranjih poslova, i stekao in kapetana
oruanih snaga. Obavio vie misija izvan Kube i prvi put stigao
u Boliviju 1963, da bi, zajedno sa Komunistikom partijom
Bolivije, koordinirao podrku Gerilskoj vojsci naroda (EGP), koja
je delovala na severu Argentine pod vostvom Rikarda Masetija
(Komandat Segundo). Borio se u Kongu i vratio se u La Paz
marta 1966, da bi pripremio eov dolazak. Bio je pripadnik
centra. Teko je ranjen 30. jula 1967. u bici kod reke Rosita i
preminuo je nedugo posle toga na rukama svojih saboraca.
1 2 . Don REMBERTO VILJA, prvobitni vlasnik imanja na
Njakauazuu, koje je posle prodao Robertu Peredu zvanom
Koko.

1 3 . HUAN VITALIO AKUNJA NUNJEZ zvani Hoakin ili Vilo.


Kubanac, roen 1925. na Sijera Maestri. Bio je jedan od prvih
seljaka koje je Pobunjenika vojska regrutovala i njoj je pristupio
aprila 1957. Zbog ratnikih zasluga, dobio je in komandanta.
Bio je lan Centralnog komiteta KP Kube, a na reku Njakauazu
je stigao krajem novembra 1966. Komandovao je delom
pozadine kako bi se ona pribliila Mujupampi i tako omoguila
izlazak Sira Bustosa i Rei Debrea. Ne uspevi da se spoji sa
eovom grupom, pao je sa celom svojom grupom 31. avgusta
1967. u zasedi kod Puerto Maurisija na reci Rio Grande. Ova
akcija, u istoriji poznata kao bitka kod Vado del Jesa, izvedena je
na reci Masikuri, pritoci reke Rio Grande.
1 4 . LEONARDO TAMAJO NUNJEZ zvani Urbano. Kubanac,
roen 1941. u Bajamu. Borio se na Sijera Maestri i stekao in
kapetana. Stigao na reku Njakauazu krajem novembra 1966. i
postao pripadnik centra. Preiveo borbu kod Jurovog klanca i
zajedno s Pomboom i Benignoom uspeo da izie iz Bolivije
preko ilea, februara 1968, odakle se na Kubu vratio 6. marta te
godine.
15. FREDI MAJMURA URTADO zvani Ernesto ili Lekar. Bolivijac,
roen 18. oktobra 1941. u Trinidadu, u okrugu Beni. Aktivista
Komunistike partije Bolivije, diplomirao na Medicinskom
fakultetu na Kubi, a novembra 1966. pristupio je gerili. Uhvaen
je iv u zasedi kod Vado del Jesa i, poto je odbio da sarauje,
ubijen je 31. avgusta 1967.
16. ISRAEL REJES ZAJAS zvani Braulio. Kubanac, roen 1933. na
planinama Sijera Maestre. Pristupio borbama na Sijera Maestri
kao nepismeni seljak i stigao do ina porunika. Bio je lan
pratnje Raula Kastra, oficir za veze, borio se sa eom u Kongu
pre nego to je, krajem novembra 1966, otputovao u Boliviju, a
bio je pozadinac pod Hoakinovom komandom. Prvi je pao u
zasedi kod Vado del Jesa 31. avgusta 1967.

1 7 . MANUEL ERNANDEZ OSORIO zvani Migel ili Manuel.


Kubanac, roen 1931. u etvrti Santa Rito, u provinciji Granma.
Veteran Sijera Maestre, stekao je in kapetana Pobunjenike
vojske pod eovim vostvom. Prikljuio se gerili krajem 1966. i
postavljen je za vou prethodnice, zamenivi na tom mestu
Markosa. Poginuo je 26. septembra 1967. u Batanovom klancu,
blizu La Igere.
1 8 . GIDO PEREDO LEIGE zvani Inti. Bolivijac, roen 30. aprila
1938. u Koabambi. Od rane mladosti bio je aktivista
Komunistike partije Bolivije i istakao se kao jedan od njenih
najpredanijih i najhrabrijih kadrova. Bio je prvi sekretar
Regionalnog komiteta La Paza i lan Centralnog komiteta nakon
to je izabran na Drugom nacionalnom kongresu 1964. Isto kao i
brat Koko, uestvovao je u poslovima podrke peruanske gerile
ELN-a i organizaciji EGP-a iz Argentine. Kod Njakauazua se
istakao kao jedan od najodvanijih boraca i kao politiki
komesar i vojni voa. Nakon Jurovog klanca, izbegao sa ostalim
preivelima teak obru vojske i pridobio zatitu seljaka,
zahvaljujui emu je preiveo. Uputio se, zajedno sa Urbanom,
u grad Santa Kruz a potom, avionom, u Koabambu, gde je
preko svekra, pisca Hesusa Lare, stupio u kontakt sa
Komunistikom partijom Bolivije, to je omoguilo spasavanje
preostale trojice gerilaca. Tajno nastanjen u gradu,
reorganizovao je ELN i kad se upravo spremao da se vrati u
brda, represivne snage su ga ubile u La Pazu 9. septembra 1969.
1 9 . HUAN PABLO ANG NAVARO LEVANO zvani Kinez.
Peruanac, voa Narodnooslobodilake vojske Perua. Sastao se
sa eom decembra 1966. i vratio se sa Eustakiom i Negroom
marta 1967, a zbog razvoja dogaaja je bio primoran da ostane
ukljuen u gerilu. Izgleda da je preiveo bitku kod Jurovog
klanca, ali se tvrdilo da je iv uhvaen (bio je gotovo slep),
odveden u La Igeru i tamo ubijen isto kao i Simeon Kuba i e.
20. Re je o ANISETU REINAGI GORDILJU zvanom Aniseto.

Bolivijac, roen 26. jula 1940. u Kolkeaki, na severu Potosija,


bio je aktivista Komunistike omladine Bolivije i lan njenog
Nacionalnog izvrnog komiteta do februara 1967. Pristupio je
gerili poetkom decembra 1966. i bio je pripadnik prethodnice.
Poginuo je u bici kod Jurovog klanca 8. oktobra 1967.
21. Re je o EKTORU BEHARU RIVERI, koji je 1963. bio glavni
voa Narodnooslobodilake vojske Perua, a 1966. je uhapen i
zatvoren u zatvor San Kintin u Peruu.
22. Re je o HULIJU DAGNINU PAEKU, peruanskom novinaru
koji je boravio u La Pazu kao veza s Narodnooslobodilakom
vojskom Perua.
2 3 . GUSTAVO MAIN HOED DE BEE zvani Alehandro.
Kubanac, roen 1937. u Havani, uestvovao je u borbi protiv
Batiste u redovima Revolucionarnog studentskog direktorijuma
i stekao in komandanta. Bio je zamenik ministra industrije u
kubanskoj vladi i visoki vojni stareina u provinciji Matanzas.
Pristupio je gerili novembra 1966. i e ga je imenovao za efa
operacija. Bio je pripadnik centra, ali usled zdravstvenih
problema preao u pozadinu. Poginuo je kod Vado del Jesa 31.
avgusta 1967.
2 4 . RENE MARTINEZ TAMAJO zvani Arturo. Kubanac, brat
Hosea Marije, roen 1941. u Majari, u provinciji Olgin. Borac sa
Sijera Maestre, nakon pobede Revolucije radio je u Ministarstvu
unutranjih poslova i u Odeljenju istraivanja Pobunjenike
vojske. Stigao na reku Njakauazu decembra 1966. i prikljuen je
centru sa zaduenjem o radio-vezama. Poginuo u bici kod
Jurovog klanca 8. oktobra 1967.
25. LORHIO VAKA MARETI zvani Karlos. Bolivijac, roen 1934.
u Santa Kruz de la Sijeri. Kao aktivista KP Bolivije uestvovao u
sindikalnim aktivnostima. Odluio da pristupi gerili za vreme
studija na Kubi i po dolasku na reku Njakauazu 11. decembra
1966. prikljuen je grupi pozadine. Udavio se 16. marta 1967.

prilikom prelaska reke Rio Grande, dok se vraao za ekspedicije


raspoznavanja. U Dnevniku e je zapisao: Do tog trenutka je
smatran najboljim od Bolivijaca u pozadini zbog svoje
ozbiljnosti, discipline i predanosti.
2 6 . OKTAVIO DE LA KONSEPSION DE LA PEDRAHA zvani
Moro, Morogoro, Muganga, Lekar ili Tavito. Kubanac, roen
1935. u Havani, borio se na Drugom istonom frontu Sijera
Maestre i dobio in porunika. Stigao na reku Njakauazu 11.
decembra 1966. kao lekar i borac. U zavrnom periodu gerile
ozbiljno se razboleo. Zbog toga, na poetku bitke kod Jurovog
klanca, e ga poverava, zajedno sa Eustakiom i apakom,
Pablitu da se brine o njemu. Grupa je stigla do Kahonesa, na
uu reka Miske i Grande, gde je ubijen 14. oktobra 1967.
2 7 . DARIJEL ALARKON RAMIREZ zvani Benigno. Kubanac.
Roen 1939. u Mansaniljosu. Veteran Sijera Maestre, dobio in
kapetana Pobunjenike vojske. Stigao na reku Njakauazu 11.
decembra 1966 i postao deo grupe prethodnice. Preiveo bitku
kod Jurovog klanca. Iziao iz Bolivije preko ilea, zajedno sa
Urbanom i Pomboom, i stigao na Kubu 6. marta 1968. Godine
1995. objavio knjigu Preiveli. Dezertirao kubansku revoluciju
1996.
28. Re je o ORLANDU HIMENEZU BAZANU zvanom Kamba i
HULIJU MENDEZU KORNEU zvanom Njato. Nadimak Njato,
to na panskom znai kratkonosi, u Boliviji se daje onima sa
istoka zemlje.
ORLANDO HIMENEZ BAZAN (Kamba). Bolivijac, roen 27.
juna 1934. u Riberalti, u okrugu Benija, voa seljaka i aktivista
KP Bolivije. Na poetku radio kao najamnik na farmi kod Alta
Benija, gde je bilo predvieno da otpone gerilska akcija.
Decembra 1966. prebaen je na reku Njakauazu i prikljuen
grupi prethodnice. Bio je zatraio razreenje od gerile i dok je
upravo dezertirao uhvaen je 27. septembra 1967. blizu La
Igere. Odveden je u Vojni sud Kamirija, da svedoi protiv

Debrea i Bustosa. Posle oslobaanja, 1970, dobio je politiki azil


u vedskoj, gde je umro 1994. godine.
HULIO MENDEZ KORNES zvani Njato. Roen je 23. februara
1937. u Trinidadu, u okrugu Alta Benija. Bio aktivista KP
Bolivije. Pre nego to je otiao na reku Njakauazu, bio je
nadzornik farme kod Alta Benija, koju su e i kubanski oficiri
smatrali jednom od alternativa na poetku akcija. Brinuo o
snabdevanju i naoruanju. Preiveo je bitku kod Jurovog klanca,
ali je pao u poslednjoj vojnoj akciji 15. novembra 1967, kad je
obru ve bio slomljen.
2 9 . ORLANDO PANTOHA TAMAJO zvani Antonio ili Olo.
Kubanac, roen 1933. u Mafu, u Santijago de Kubi. Bio je borac
Pokreta 26. jul, u ilegali, a kasnije se pridruio borbi na Sijera
Maestri. Postao kapetan Oruanih snaga Kube. Stigao na reku
Njakauazu 19. decembra 1966. i bio pripadnik centra. Poginuo
je u Jurovom klancu 8. oktobra 1967.
30. HESUS SUAREZ GAJOL zvani Feliks ili Rubio. Kubanac, roen
1936. u Havani. Aktivno uestvovao u ilegalnoj borbi a potom u
Pobunjenikoj vojsci, gde je stekao in kapetana. Zauzeo vane
poloaje u revolucionarnoj vladi i bio lan Centralnog komiteta
KP Kube. Stigao na reku Njakauazu 19. decembra 1966. i postao
lan pozadine. Poginuo je 10. aprila 1967. u akciji kod Iripitija,
gde je Bolivijska vojska izgubila 11 vojnika, a on je bio prvi
gerilac koji je pao u borbi.
31. IVAN MONTERO zvani Renan ili Ivan. Kubanac, jedan od onih
koji su bili zadueni za uspostavljanje veza u gradovima
Bolivije. Njegov identitet nije obelodanjen skoro 30 godina. Bio
je veza izmeu La Paza i Havane sve dok gerile nije poela da
deluje. Uestvovao u oruanoj borbi u Nikaragvi i radio u slubi
bezbednosti sandinistike vlade izmeu 1979. i 1990.
32. AJDEE TAMARA BUNKER BIDER zvana Tanja. Argentinka
nemakog porekla, roena u Argentini 1937. Godine 1961. otila

je na Kubu, gde je radila kao prevodilac, a potom u Boliviju, kao


ilegalni borac sa zadatkom da se ubaci u visoke vladine
krugove, u emu je znaajno napredovala, sve dok nije bila
prinuena da ostane u samoj gerili, tj. posle stupanja u kontakt s
Debreom i Bustosom, i poto ju je neprijatelj otkrio. Prikljuivi
se pozadini, poginula je u zasedi kod Vado del Jesa 31. avgusta
1967.
3 3 . TOMAS ROSALES, Bolivijac. Nakon muenja, ubijen je u
zatvoru u Kamiriju.
34.

Re je o MARIJU AVEZU, Bolivijcu poznatom i pod


nadimkom Istraiva. Bio je lan Komunistike partije Bolivije,
a Koko Peredo ga je regrutovao da bi mu poverio zadatak da
postavi mali hotel u Laguniljasu, odakle je trebalo da prikuplja
informacije za gerilu.

35. Re je o ANTONIJU HIMENEZU TARDIJU zvanom Pan


Divino, tj. Boanski hleb, ili Pedro. Bolivijac, roen 3. maja
1941. u Tarati, Koambamba. Aktivista Komunistike omladine
Bolivije, bio lan njenog Nacional izvrnog komiteta do februara
1967. Pristupio gerili krajem 1966. i prikljuen pozadini.
Poginuo u brdima Injaoa 9. avgusta 1967.
36. DAGLAS BRAVO, lan Komunistike partije Venecuele i lan
Centralnog komiteta. Posegao za orujem u borbi protiv
diktature Markosa Perez Himeneza. Bio Vrhovni komandant
Oruanih snaga Nacionalnog osloboenja (FALN) Venecuele.
Usprotivio se zabrani oruane borbe koju je Partija donela, pa je
proteran iz nje.
3 7 . VIKTORIO KODOVILA, Argentinac, prvi sekretar KP
Argentine.
3 8 . PEDRO DOMINGO MURILJO, bolivijski rodoljub koji je
predvodio prvu objavu nezavisnosti jedne panske kolonije u
Americi.

3 9 . SIRO BUSTOS zvani Maurisio, Pelao, Pelado ili Karlos.


Argentinac kome je e poverio zadatak da ispita sever
Argentine i da alje borce kako bi bili pripremani za gerilu.
Uhvaen je, zajedno s Debreom i fotografom Endrjuom Rotom,
u Mujupampi, pa je u Vojnom sudu Kamirija osuen na 30
godina zatvora. Puten je na slobodu 1970. za vreme vladavine
Huana Hose Toresa.
40. EDUARDO HOZAMI, bivi aktivista KP Argentine, novinar i
advokat.
41. HORHE RIKARDO MASETI. Argentinac, prvi latinoameriki
novinar koji je intervjuisao Fidela Kastra i ea, kao i druge
vojnike, na Sijera Maestri. Nakon pobede revolucije, bio je
osniva i prvi direktor novinske agencije Prensa Latina.
Poginuo je 21. aprila 1964. u borbi u Argentini.
4 2 . LOJOLA GUZMAN LARA. Bolivijka, lan Izvrnog komiteta
Komunistike omladine Bolivije do februara 1967, kada je
udaljena sa dunosti. Januara te godine susrela se sa eom, koji
joj je poverio upravljanje finansijama u urbanoj mrei.
Uhapena je septembra 1967. na osnovu fotografija koje su
naene u skrovitima Njakauazua, a 1970. je osloboena u
zamenu za dvojicu nemakih talaca uhvaenih u gerili
Teopontea. Vratila se ilegalnoj borbi Narodnooslobodilake
vojske Bolivije tokom diktature Uga Banzera, i ponovo je
uhapena 1972, kada je tajno prolazila kroz ile, zajedno s
muem, koji je posle toga nestao.
4 3 . UMBERTO VASKEZ VIJANJA zvani Umberto. Bolivijac,
Loroov brat. Uestvovao u postavljanju urbane mree gerile
1967. godine. Izbegavajui progone, izaao iz zemlje i uzeo
uea u prvoj etapi reorganizacije Narodnooslobodilake
vojske Kube. Zauzeo disidentske stavove koji su ga doveli do
razlaza i, zajedno s Ramirom Alijagom Saravijom, u Parizu je
1970. napisao umnoeni tekst Bolivija: proba kontinentalne

revolucije.
44. Re je o Bolivijki VISENTI GUZMAN LARI.
45. Re je o jednom aktivisti Komunistike partije Bolivije.
46. Re je o peruanskom revolucionaru iji identitet nije otkriven.
47. Re je o jednoj Karlosovoj sestri, OLGI VAKI MARETI.
48. UMBERTO REA KLAVIHO, bolivijski lekar, saradnik gerile.
49. KARLOS FERNANDEZ GONSALEZ, tadanji oficir bolivijske
policije.
50. Re je o KRISTIJANU RISU, Bolivijcu nemakog porekla,
nastanjenom u Laguniljasu.
5 1 . BENHAMIN KORONADO KORDOBA zvani Benhamin.
Bolivijac, roen 30. januara 1941. u Potosi. Aktivista
Komunistike partije Bolivije, pristupio je gerili 21. januara 1967.
Prikljuen je prethodnici, a bio je lan ekipe za istraivanje
okoline. Udavio se prilikom prelaska reke Rio Grande 26.
februara iste godine.
5 2 . EUSEBIO TAPIJA ARUNI zvani Eusebio. Ajmarski seljak iz
Alta Benija, aktivista Komunistike partije Bolivije, Bolivijac po
poreklu. Prikljuio se gerili 21. januara 1967. zajedno sa
Valterom i Benhaminom. Otputen je iz gerile 25. marta,
zajedno sa jo trojicom iz grupe izgrednika; kasnije je
dezertirao.
53. VALTER ARANSIBIJA AJALA zvani Valter. Bolivijac, roen
21. januara 1941. u Mai, u okrugu Potosi. Bio jedan od osnivaa
lokalnog pokreta omladinske solidarnosti s Kubom pod
nazivom LinkolnMuriljoKastro, aktivista Komunistike
omladine Bolivije i lan njenog Nacionalnog komiteta. Stigao je
na reku Njakauazu 21. januara i postavljen je u pozadince. Pao
je u zasedi kod Vado del Jesa 31. avgusta 1967.
5 4 . HORHE KOLE KUETO zvani Kole, organizacioni sekretar

Komunistike partije Bolivije.


55. SIMON REJES RIVERA zvani Simon Rodrigez, sindikalni lider
i voa Komunistike partije Bolivije.
5 6 . VALTER PAREHA FERNANDEZ. U praksi, Pareha nije
preuzeo takvu odgovornost, mada jeste saraivao sa urbanom
mreom.
57. Re je o ONORATU ROHASU, siromanom seljaku, koji je
iveo s mnogolanom porodicom na obali reke Rio Grande.
Upoznao je gerilce tokom njihove februarske ekspedicije i poeo
da sarauje s njima. Kasnije, krajem avgusta, pod utiskom da se
nalazi izmeu dve vatre, pokuao je da pobegne s porodicom,
ali tadanji major Mario Vargas Salinas naterao ga je da sarauje
s vojskom i da izda gerilce. Poveo je Hoakinovu kolonu pravo u
zasedu kod Puerto Marusija (Vado del Jeso), posle ega je poslat
u puk Manego, gde mu je posle toga poklonjen i jedan plac.
etrnaestog juna 1969. jedan komandant Narodnooslobodilake
vojske Bolivije ubio ga je s dva pucnja iz pitolja.
58. EVARISTO KABALJERO, tadanji gradonaelnik Arenalesa.
59. Re je o UMBERTU RAMIREZU, rukovodiocu Komunistike
partije Bolivije. Susret se nikad nije odigrao usled zamaha ratnih
dejstava i potonjeg potpunog odsustva kontakata.
60. Re je o IL REI DEBREU zvanom Francuz, Danton, Debre ili
Debraju. Poreklom Francuz, leviarski nastrojen intelektualac
koji je uestvovao u pripremama gerile. Marta 1967. sreo se
eom, koji mu je poverio niz misija u inostranstvu. Zajedno s
Bustosom i Rotom, 20. aprila 1967. uhvaen je u Mujupampi, i
Vojni sud u Kamiriju osudio ga je na 30 godina zatvora. Vlada
Huana Hose Toresa oslobodila ga je 1970.
6 1 . MERSI. Gvatemalac, ilegalni borac ije je pravo ime Karlos
Konrado de Hesus Alvarado Marin. Naknadno je potvrena
njegova odanost revolucionarnoj stvari, kao i njegovo potenje.

62. HUAN LEIN OKENDO, tadanji najvii funkcioner Radnike


centrale Bolivije.
63. RESTITUTO HOSE KABRERA FLORES zvani Lekar ili Negro.
Peruanac,
roen
1931.
u
Kaljau,
Peru.
lan
Narodnooslobodilake vojske Perua. Pristupio gerili u prvoj
polovini marta, zajednom s Kinezom i Eustakiom, i bio u
pozadincima. Na dan zasede kod Vado del Jesa, 31. avgusta,
pobegao je preko reke, ali je uhvaen i brutalno ubijen 3.
septembra na reci Palmarito.
64. Re je o LUSIJU EDILBERTU GALVAN IDALGU zvanom
Eustakio. Peruanac, roen je 1937. u Uankaju, Peru. Pripadnik
Narodnooslobodilake vojske Perua. Pristupio gerili, zajedno sa
Negroom i Kinezom, marta 1967. Poginuo je u Kahonesu, na
uu reka Rio Grande i Miske, 14. oktobra 1967.
65. Re je o Bolivijcima VISENTU ROKABADO TERAZASU i
PASTORU BARERA KINTANI.
VISENTE ROKABADO TERAZAS zvani Orlando. Pristupio je
gerilskoj grupi pod komandom Moisesa Gevare, ali je dezertirao
posle nekoliko dana, pre poetka oruanih dejstava. Ima
pokazatelja da je obavio smiljen posao insajdera jer je po svemu
sudei radio u civilnoj policiji (DIC). Na suenju u Kamiriju
osloboen je krivice.
PASTOR BERERA KINTANA zvani Danijel. Prikljuio se gerili
u grupi Moisesa Gevare, a dezertirao nakon nekoliko dana,
pred poetak oruanih dejstava. Na suenju u Kamiriju
osloboen je krivice.
66. SALUSTIO OKE OKE zvani Salustio. Poreklom iz Bolivije,
pristupio je gerili s grupom Moisesa Gevare i uhapen je 17.
marta 1967. Nakon suenja u Kamiriju ostao je u pritvoru dugo
vremena.
67. AN-POL SARTR, francuski filozof i pisac koji je upoznao ea
prilikom svoje prve posete Kubi 1960. godine.

6 8 . BERTRAND RASEL, engleski filozof i matematiar.


Predsedavao Meunarodnim tribunalom za ratne zloine u
Vijetnamu.
6 9 . HUAN HELMAN, argentinski revolucionar (i pesnik, prim.
prev.), lan Komunistike partije Argentine.
7 0 . LUIS FAUSTINO STAMPONI KORINALDESI, argentinski
revolucionar, lan Socijalistike partije.
71. MARIJA ROSA OLIVER, argentinska spisateljica.
72. Re je o ERNANU PLATA RIOSU, oficiru (majoru) Bolivijske
vojske koji je 23. marta uhvaen u zasedi. Na suenju
uhapenim gerilcima lano je svedoio.
73. Re je o AUGUSTU SILVI BOGADU, oficiru (kapetanu)
Bolivijske vojske koji je 23. marta uhvaen u zasedi.
7 4 . RAUL KISPAJA OKE zvani Raul. Bolivijac, roen 31.
decembra 1939. u gradu Oruro. Bio je aktivista Komunistike
omladine Bolivije i lan njenog Nacionalnog komiteta. Godine
1965. postaje aktivista u redovima PCML-a. Pristupio je gerili u
Moisesovoj grupi i postao deo prethodnice. Poginuo u bici kod
reke Rosita, 30. jula 1967, kada je pokuavao da pomogne
Rikardu.
7 5 . HOSE KASTILJO AVEZ zvani Pako. Bolivijac, aktivista
Komunistike partije Bolivije sve do razlaza 1965. Pristupio je
gerili u grupi Moisesa Gevare i uhvaen je u zasedi kod Vado
del Jesa. Vojska ga je upotrebila za identifikaciju leeva,
pruanje informacija i svedoenje na suenju u Kamiriju, gde je
u zatvoru ostao do 1970.
76. HULIO VELASKO MONTANJO zvani Pepe. Bolivijac, koji je
pristupio gerili s grupom Moisesa Gevare. Dezertirao je iz
pozadine, gde je postavljen. Vojska ga je uhvatila, muila, a
potom i streljala 23. maja 1967.
77. UGO OKE SILVA zvani ingolo. Bolivijac, koji je pristupio

gerili u grupi Moisesa Gevare i dezertirao jula 1967, zajedno sa


Eusebiom. Po svemu sudei, poveo je vojsku do gerilskih jama,
gde su bili skladiteni lekovi, oruje, dokumentacija i namirnice.
78. General RENE BARIJENTOS ORTUNJO. Roen 1919. u Tarati,
Koabamba, bio je pripadnih Ratnog vazduhoplovstva koji je
Revolucionarnom narodnom pokretu nametnuo svoju
kandidaturu za potpredsednika sa Viktorom Pazom
Estensorom, i avgusta 1964. preuzeo je mesto predsednika. Bio
je na elu drave od 6. avgusta do smrti, 27. aprila 1969, kad je
poginuo u helikopteru pod nikada do kraja rasvetljenim
okolnostima. Njegovo predsednikovanje odlikovalo se
autoritarnim postupcima, posebnim vezama koje je uspostavio s
ruralnim sektorom preko tzv. Zemljoradniko-vojnog pakta, kao
i po njegovom proamerikim stavovima.
79. MARIO GUTIJEREZ ARDAJA zvani Hulio. Bolivijac, roen 22.
maja 1939. u Saoheri, blizu Trinidada, u okrugu Beni. Bio
aktivista Komunistike partije Bolivije, diplomirao medicinu na
Kubi i pristupio gerili marta 1967. Poginuo je u zasedi kod
Batanovog klanca, blizu La Igere, 26. septembra 1967, s Kokoom
i Migelom.
80. DAVID ADRIJAZOLA VEIZAGA zvani Dario. Bolivijac, roen
u Oruru 1939. Pristupio je gerili s grupom Moisesa Gevare i bio
u prethodnici. Preiveo je bitku kod Jurovog klanca i napusti
gerilsku oblast sa grupom pod Intijevom komandom. Zajedno s
njim,
uestvovao
u
ilegalnoj
reorganizaciji
Narodnooslobodilake vojske Bolivije. Ubile su ga policijske
snage u La Pazu 31. novembra 1969.
81. FRANSISKO UANKA FLORES zvani Pablo ili Pablito. Bolivijac,
roen 1945. u Oruru ili u naselju Laha, ali nije poznato kog
datuma. Kao najmlai lan gerile, pristupio je Moisesovoj grupi
i rasporeen je u prethodnicu. Nakon akcije kod Jurovog
klanca, s grupom preivelih uputio se ka uu rek Miske i Rio

Grande, gde je ubijen 14. oktobra 1967.


82. KASILDO KONDORI VARGAS KOI zvani Viktor. Bolivijac,
roen 9. aprila 1941. u Korokoru, u provinciji Pakahes, u
okrugu La Paz. Pristupio je gerili s Moisesovom grupom. Bio je
pozadinac, a poginuo je 2. juna 1967. u zasedi kod Belja Viste,
zajedno sa Antoniom Sanez Dijazom zvanim Markos.
8 3 . SIMEON KUBA SANABRIJA zvani Vili. Bolivijac, roen 5.
januara 1935. u Koabambi, u Itapaji. Bio je rudar u Uanuniju i
Moisesov drug, pa se s njim prikljuio gerili marta 1967. Kao
pripadnik centra, uhvaen je u Jurovom klancu 8. oktobra, dok
je pokuavao da izvue ea, koji je bio ranjen u nogu i ije je
oruje bilo van upotrebe. Streljan je 9. oktobra 1967. u koli u La
Igeri, isto kao i e.
84. HAIME ARANA KAMPERO zvani apako ili Luis. Bolivijac,
roen 31. oktobra 1938. u Tarihi. Bio je aktivista
Revolucionarnog nacionalnog pokreta omladine, i tokom studija
na Kubi odluio je da se prikljui gerili, pa je na reku Njakauazu
stigao marta 1967. i bio prikljuen centru. U bici kod Jurovog
klanca uspeo je da se izvue iz obrua, i da se zajedno s grupom
preivelih dokopa Kahonesa, gde je 14. oktobra 1967. ubijen.
85. Re je o RUBENU SANEZU VALDIVIJI, koji je imao in
majora kada ga je gerila uhvatila u zasedi kod Iripitija.
Godinama kasnije priznao je da je on predao tampi Prvo
saoptenje Narodnooslobodilake vojske Bolivije, jedino koje je
uspelo da bude objavljeno. Nakon toga je morao da ode u
izgnanstvo, gde je uvrstio svoje veze s leviarskim sektorima, a
zatim se vratio Bolivijskoj vojsci. Po naputanju aktivne slube,
postao je regionalni lider Pokreta Slobodna Bolivija (MBL) u
Koabambi.
8 6 . MOISES GEVARA RODRIGEZ zvani Moises ili Gevara.
Bolivijac, roen 25. decembra 1939. u Katarikagvi. Radio je u
rudniku Uanuni, a 1965. je otputen s posla zbog represivnih

mera generala Barijentosa. Bio je lan Komunistike partije


Bolivije, a potom i PCML-a, partije iz koje je udaljen zbog
razmimoilaenja s rukovodiocem Oskarom Zamorom
Medikanelijem. Prikljuio se gerili marta 1967, posle prvog
susreta sa eom u januaru, kada se obavezao da e sakupiti
grupu boraca. Bio pripadnik centra, ali je usled zdravstvenih
tegoba ostao u pozadini, pod Hoakinovom komandom. Poginuo
je 31. avgusta 1967. u zasedi kod Vado del Jesa.
87. PAUL SIMON, seljak koga su sreli na putu za Mujupampu, koji
se pokazao kao dobar saradnik gerilaca.
88. MARTIN VIDES, seljak koga su sreli na putu za Mujupampu.
Kako e belei u Dnevniku, on je bogata oblasti.
89. DORD ENDRJU ROT, angloileanski fotograf. S posebnim
odobrenjem vojske, Rot je kruio ratnim podrujem i 19. aprila
je uspeo da upostavi kontakt, kada ga je gerila uhvatila u blizini
Laguniljasa. Sutradan je napustio podruje, zajedno s Debreom i
Bustosom, pa ih je vojka uhapsila 30. aprila 1967. Rot je
osloboen 89 dana kasnije. Nije iskljuena mogunost da je bio
agent CIA.
90. HENRI LAREDO, potporunik Bolivijske vojske, poginuo je u
borbi. Zaplenjeno mu je pismo u kojem ga njegova ena moli da
joj donese skalp nekog gerilca da bi ukrasila dnevnu sobu.
9 1 . UMBERTO ROA URKIJETA, zvani pukovnik Roa, bio je
komandant etvrte armijske divizije, smetene u Kamiriju do
maja 1967.
92. IO OTERO, vlasnik jedne od kua na putu kojim je prola
gerila.
93. RAUL LEONI, tadanji predsednik Venecuele.
94. GUZMAN ROBLES, bolivijski seljak koga je vojska uhapsila kad
se vraao iz nabavke namirnica za gerilce.
95. MOISES ROBLES, sedamnaestogodinji bolivijski seljak koji je

sluio gerilcima kao vodi.


96. GREGORIO VARGAS, seljak koji je bio vodi gerilaca.
97. PAULINO BAIGORIJA, dvadesetogodinji seljak koji je sluio
kao veza gerile i koji je zatraio da joj se pridrui. Dok je
obavljao zadatak koji mu je e poverio, uhvaen je u Komarapi,
te je tako ostao odseen od saboraca i kasnije je bio muen.
98. BENHAMIN PANIJAGVA, bolivijski seljak.
99. FENELON KOKA, bolivijski seljak koji je saraivao s gerilcima.
U njegovoj kui je operisan Tuma.
100. DON LUKAS, seljak koji je iziao u susret gerilcima.
1 0 1 . ALFREDO OVANDO KANDIJA. Godine 1967. bio
glavnokomandujui Oruanih snaga Bolivije i aktivno je
uestvovao u voenju antigerilske kampanje. Bio je predsednik
republike u tri navrata; jednom je to postao poto je svrgao
Luisa Adolfa Siles Salinasa, te je na elu drave bio od
septembra 1969. do oktobra 1970.
102. Autentina revolucionarna partija (PRA), koju je predvodio
Valter Gevara Arse.
103. Socijaldemokratska partija Bolivije.
104. Socijalistika falanga Bolivije (FSB).
105. ADOLFO SILES SALINAS, tadanji potpredsednik Bolivije.
106. ANTONIO MELGAR, pripadnik Bolivijske vojske, poginuo u
boju.
107. HUAN KARLOS ONGANIJA, argentinski oficir koji je 1966.
svrgao s vlasti Artura Iljiju i posle vojnog udara postao
predsednik republike.
108. Re je o EUSEBIJU TAPIJA ARUNI zvanom Eusebijo i UGU
OKE SILVI zvanom ingolo.
109.

Doktor UGO LOZANO, bolivijski stomatolog, pripadnik

mree za delovanje u gradovima.


110.

Armijski pukovnik LUIS REKE TERAN. Komandovao


etvrtom armijskom divizijom, sa seditem u Kamiriju od maja
1967, i odigrao aktivnu ulogu u protivgerilskoj kampanji te
godine, a naroito prilikom premetaine stratekih sklonita
gerile.

Autoportret e Gevare napravljen u hotelu Kopakabana (La Paz,


Bolivija), gde je bio smeten pod drugim identitetom

Tuma (Karlos Koeljo) i e Gevara kod prelaza za Abapo, pre


polaska za Laguniljas

Lani paso s kojim je e Gevara tajno uao u Boliviju 1966. Godine

Sleva nadesno: Arturo, Tuma, e, Loro i Pombo

Kinez (Huan Pablo ang) i Ramon (e)

e Gevara, Pombo i Markos

Mario Monhe i e Gevara prilikom sastanka odranog 31.


decembra 1966

e Gevara i Lojola Guzman

Metani podruja gde je gerila bila smetena. Fotografija napravljena


za vreme jedne gerilske borbe

Gerilac nameta svoj visei leaj

S leva nadesno: Eliseo Rejes, Olo Pantoha, Hari Viljegas i Antonio


Pinares

Tuma na osmatranici

e na strai

e u razgovoru sa Reisom Debreom i Siroom Bustosom

e Gevara

Sleva nadesno: Migel (Manuel Ernandez) i Inti (Inti Peredo)

e priprema puku na obali reke Njakauazu

Koko Peredo i Ajdee Tamara Bunke

Sleva nadesno: Inti, Pombo, Urbano, Rolando, Alehandro, Tuma,


Rene i Moro

Koko Peredo, Lojola Guzman, Inti Peredo i Gustavo Main

Sleva nadesno: Urbano, Migel, e, Markos, Kinez, Paungo, Pombo,


Inti i Loro

Gerilci za vreme odmora

Gerilac prelazi reku

e Gevara dok ita na osmatranici

Sleva nadesno: Olo Pantoha i Moises Gevara

Sleva nadesno: Alehandro, Inti, Urbano, Rolando, e, Tuma, Arturo i


Moro

Tanja dok slika svoje saborce

e Gevara

Stranica iz Dnevnika e Gevare, prvi unos 7. novembra 1966.


Godine

Mesena analiza: jo jedna stranica iz Dnevnika e Gevare

Jedna stranica iz Dnevnika e Gevare. Njegov roendan i roendan


njegove keri Selije 14. juna

Iz Dnevnika e Gevare

Iz Dnevnika e Gevare. Poslednji zapisi

Slika preivelih prilikom stizanja u ile

{1}

Hasta la victoria siempre.


{2} Za sve fusnote obeleene brojevima vidi Indeks imena na kraju
knjige.
{3} Siro Algaranjaz Leige je vlasnik imanja El Pinkal, najblieg onom
koje je korieno kao prva gerilska baza. (Prim. p. izdavaa)
{4} Poznata i kao Njankauazu, Njakuuazu, Njakauazu, Njakuazo i dr.
(Prim. p. izdavaa)
{5} Oznaka za Kubu. (Prim. p. izdavaa)
{6} Aleida Gevara Mar, druga eova erka. (Prim. p. izdavaa)
{7} Stanovnici istonog dela Bolivije. (Prim prev.)
{8} Imanje u vlasnitvu gerilaca, smeteno u oblasti Karanavija, u
provinciji Nor Jungas, okrug La Paza. (Prim. p. izdavaa)
{9} Anta je u Boliviji naziv za tapira. (Prim. prev.)
{10} Vrsta lozove rakije. (Prim. p. izdavaa)
{11} Navodi se pod rimskim i pod arapskim brojevima, ali re je o
istom logoru. (Prim. p. izdavaa)
{12} Bagre (p.), krupnija rena riba slina somu. (Prim. prev.)
{13} Re kojom se u Boliviji oznaava ruralno raznoenje poizvoda i
putnika. Ova re se u gerili koristila za identifikovanje putovanja
kojima su namirnice dopremane do logora. (Prim. p. izdavaa)
{14} Jezik kojim govori deo stanovnitva na teritoriji starog carstva
Inka. (Prim. p. izdavaa)
{15} Odnosi se na muvu koja polae potkonu larvu prilikom uboda i
koja je u narodu te oblasti poznata pod tim imenom. (Prim. p.
izdavaa)
{16}Choclo (p.), kukuruz eerac u ai. (Prim. p. izdavaa)
{17} Instrukcije za kadrove zaduene za rad u gradovima u Vojnom
delu. (Prim. p. izdavaa)
{18} Tatu (p.), narodni naziv za armadilju. (Prim. p. izdavaa)
{19} 1 funta = 453 grama. (Prim. prev.)
{20} Pritoka reke Njakauazu. (Prim. p. izdavaa)
{21} Tipino bolivijsko jelo od mladog kukuruza, zamotano u au,

slino jelu koje je poznato i kao tamal. (Prim. p. izdavaa)


{22} Napitak pripremljen od toplog mleka, eera i rakije. (Prim. p.
izdavaa)
{23} Roendan njegovog oca, Ernesta Gevare Lina. (Prim. p.
izdavaa)
{24} Roendan starije erke Ilde Gevara Gadea. (Prim. p. izdavaa)
{25} Prisea se roendana svoje supruge, borca Aleide Mar de la
Tore. (Prim. p. izdavaa)
{26} Chaquear (p.), raiavanje puta. (Prim. p. izdavaa)
{27} Sea se roendana Ernesta Gevare Mara, najmlaeg deteta.
(Prim. p. izdavaa)
{28} Termin vodi poreklo od rei tapera koja na jeziku zajednice
Gvarani znai sklonite. (Prim. p. izdavaa)
{29} Corojo (p.), vrsta amerike palme od ijeg se ploda kuvanjem
dobija mast koja je po teksturi slina biljnoj masti. (Prim. prev.)
{30} Kuvani kukuruz u zrnu koji se upotrebljava kao jelo u nekim
delovima Amerike. (Prim. p. izdavaa)
{31} Vrsta junoamerikog jelena. (Prim. p. izdavaa)
{32} Misli na svog oca. (Prim. p. izdavaa)
{33} Isto tako izvetava o svom razlazu sa Omladinskom direkcijom.
(eovo zapaanje)
{34} Zagrade oznaavaju rei koje su neitke u izvorniku. (Prim. p.
izdavaa)
{35} Drani su asovi jezika (keua i francuskog) i kulturnog i
politikog uzdizanja. (Prim. p. izdavaa)
{36} Skraeno ELN Ejrcito de Liberacin Nacional de Bolivia.
{37} Organizacija Sjedinjenih Amerikih Drava, skraenica od
panskog Organizao dos Estados Americanos.
{38} Charqui (p.), meso sueno na suncu. (Prim. p. izdavaa)
{39} Neitko u izvorniku. (Prim. p. izdavaa)
{40} Tako se nazivaju potomci starosedelakog naroda koji, podeljen
u brojne grupe, ivi na teritoriji od Amazonije do reke La Plata.

Naziv potie od rei ab guarini: ovek rata. (Prim. p. izdavaa)


{41} Neitko u izvorniku. (Prim. p. izdavaa)
{42} D. XXI. (eova primedba)
{43} Neitko u izvorniku. (Prim. p. izdavaa)
{44} Joco (p.), tikva koja ima tvrdu koru. (Prim. p. izdavaa)
{45} Zapallo (p.), tikva koja ima meku koru tikvica. (Prim. p.
izdavaa)
{46} Yacimientos Petrolferos Fiscales Bolivianos Bolivijska dravna
naftna nalazita.
{47} Cacar (p.), planinska ptica, tako nazvana to svojim
kukurikanjem javlja prisustvo oveka ili druge ivotinje. (Prim. p.
izdavaa)
{48} Pecar, ili puerco de tropa (p.), kako sam e navodi, to je sisar
slian svinji, a vrlo ratoboran. (Prim. prev.)
{49} Na ovaj nain se prisea roendana svoja dva brata, Roberta i
Huana Martina Gevare de la Serne. (Prim. p. izdavaa)
{50} Misli na roendan svoga sina Kamila Gevare Mara. (Prim. p.
izdavaa)
{51} Pravniki termin koji se odnosi na pravo optuenog da se obrati
nadlenom sudu kako bi se tu odmah utvrdilo da li je njegovo
hapenje zakonito ili nije. (Prim. prev.)
{52} Chaco (p.), zemljite zasaeno manjim vokama. (Prim. p.
izdavaa)
{53} Vest koja se ula preko radija, a koju pominje, bila je lana. Zna
se da je Horhe Vaskez Vijanja, nakon muenja, baen iz helikoptera
u praumu. (Prim. p. izdavaa)
{54} Achacao (p.), tako se u Boliviji naziva pastorak, enin sin iz
prethodnog braka. (Prim. p. izdavaa)
{55} Locro (p.), orba od pirina, arkija, krompira i zaina tipinih za
istoni deo Bolivije. (Prim. p. izdavaa)
{56} U Argentini, Boliviji, Paragvaju, Peruu i Urugvaju, imenicom
plaa oznaava se irok, ravan i prazan prostor koji se koristi u

odreene svrhe po naseljima i plantaama velikih povrina. (Prim.


p. izdavaa)
{57} Prisea se roendana mlae erke, Selije Gevara Mar. (Prim. p.
izdavaa)
{58}Hochi (p.), vrsta divlje make koja ivi jedino u predelima June
Amerike, a naroito je rasprostranjena na istoku Bolivije. (Prim. p.
izdavaa)
{59} Misli na svoju mamu, Seliju de la Serna. (Prim. p. izdavaa)
{60} Neitko u izvorniku. (Prim. p. izdavaa)
{61} Rudarski kraj Bolivije, gde je Vojska Bolivije 24. juna 1967.
izvrila masakr nad 87 osoba ukljuujui tu i ene i decu. Taj
dogaaj je poznat kao Masakr na dan San Huana. (Prim. p.
izdavaa)
{62} Cotuda (p.), osoba koja boluje od guavosti. (Prim. p. izdavaa)
{63} Neitko u izvorniku. (Prim. p. izdavaa)
{64} Pulpera (p.), bakalnica. (Prim. p. izdavaa)
{65} Chankaka (p.), vrsta utipaka od seerne trske. (Prim. p.
izdavaa)
{66} Caracor (p.), plod kaktusa, od ijeg se sredinjeg dela prave
opisane kuglice. (Prim. p. izdavaa)
{67} OLAS, Organizacija latinoamerike solidarnosti koja je 10.
avgusta 1967. godine odrala u Havani svoju prvu konferenciju na
kojoj su predstavnici iz zemalja Latinske Amerike doneli odluku da
je pravo i dunost naroda tih zemalja da podiu revoluciju i da, u
tom smislu, gerila, kao zaetak oslobodilakih armija, predstavlja
najdelotvorniji nain da se razvije revolucionarna borba. (Prim.
prev.)
{68} Chuchial (p.), mesto gde ima puno uija, vrste uplje trske
poput prua ili bambusa. (Prim. p. izdavaa)
{69} Neitko u izvorniku. (Prim. p. izdavaa)
{70} Ovom sintagmom se na Kubi oznaava nain usmenog
prenoenja glasina, a njoj je u srpskom jeziku srodna sintagma

radio Mileva.
{71} Tim nazivom e ovde oznaava otpadnike, prema odbeglom
Kambi. (Prim. prev.)
{72} Starica s kozama nije bila potkaziva i nikad nije progovorila s
vojskom, tj. nije prijavila ea. Zvala se Epifanija Kabrera i u
meuvremenu je preminula. (Prim. p. izdavaa)
{73} Ovaj dokument je e napisao i predao ga Lojoli Guzman kada je
26. januara 1967. posetila gerilski kamp.
{74} Centro de Instruccin de Tropas Especiales Centar za poduavanje
specijalnih trupa.
{75} Devetog aprila 1952. Nacionalni revolucionarni pokret MNR
(Movimiento Nacionalista Revolucionario), na elu sa Viktorom Pazom
Estensorom, podigao je ustanak protiv vojne diktature i vratio
Estensora na funkciju legalno izabranog predsednika drave. U tom
ustanku glavna snaga su bili rudari. (Prim. prev.)