You are on page 1of 60

Vaenje ugovora u vezi je sa stupanjem ugovora na snagu.

lan 24. Konvencije utvruje da je to momenat predvien samim ugovorom ili sporazumom stranaka
koje su uestvovale u pregovorima. Ako stranke propuste da momenat stupanja ugovora na snagu
utvrde ugovornom odredbom ili sporazumom, vai rezidualno pravilo da ugovor stupa na snagu u
momentu kada poslednja uesnica u pregovorima izrazi svoj pristanak na obavezivanje ugovorom.
Potonje pravilo se smatra optim pravilom, duboko ukorenjenim u meunarodnu praksu, mada postoje i
znaajna odstupanja, naroito, kod multilateralnih ugovora. Odstupanja se ispoljavaju u dva pravca. S
jedne strane, ugovornim odredbama ustanovljava se period vremena koji deli momenat izraavanja
pristanka na obavezivanje od momenta stupanja na snagu. S druge strane, esto se predvia da ugovor
stupa na snagu kada odreeni broj drava, po pravilu manjih od broja drava koje su uzele uee u
pregovorima, izrazi svoj pristanak na obavezivanje. Paktovi o pravima oveka zahtevaju pristanak 35
drava, Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida 20 drava, Konvencija o diplomatskim
odnosima 22 drave i slino. Ponekad se posebno trai da svoj pristanak daju drave iji se ugovorni
status smatra posebno znaajnim.
U praksi se ova dva vida odstupanja pojavljuju kumulativno, i to tako to se ustanovljava da ugovor
stupa na snagu po proteku odreenog vremena od momenta kada utvreni broj drava izrazi svoj
pristanak da budu vezane ugovorom.
Potreba ostvarivanja hitne meunarodne saradnje je dovela do konstituisanja ustanove privremene ili
provizorne primene ugovora. Ugovor ili deo ugovora primenjuje se privremeno kada se oekuje njegovo
stupanje na snagu:
a) ako je tako odreeno samim ugovorom i
b) ako su se stranke koje su uestvovale u pregovorima na neki drugi nain tako sporazumele.
Opte je pravilo da ugovori deluju neretroaktivno. Konvencija predvia da ukoliko iz ugovora ne
proistie drukija namera ili je na drugi nain ustanovljena, odredba ugovora ne obavezuje jednu
stranu ugovornicu u pogledu neke radnje ili injenice koja je prethodila datumu stupanja na snagu tog
ugovora u odnosu na tu stranu ugovornicu ili situaciju koja je do tog trenutka prestala da postoji".
Pravilo o neretroaktivnosti ugovora nesumnjivo pripada krugu pravila opteg meunarodnog prava koja
trpe derogaciju.
Retroaktivno dejstvo ugovora moe biti ustanovljeno izriito ili preutno. U prvom sluaju u ugovor se
unose specijalne klauzule koje predviaju da e se ugovor poto stupi na snagu na neki nain odnositi i
na prole dogaaje i situacije. Preutno ustanovljenje retroaktivnog dejstva ugovora zasniva se u
prvom redu na samoj prirodi ugovora. Neki ugovori se, naime, i zakljuuju s ciljem da reguliu ve
nastale situacije. Doneti ex post facto oni sami svojom prirodom poseduju povratno ili retroaktivno
dejstvo.
Pored pojedinanih izuzetaka zasnovanih na izriito ili preutno izraenoj nameri ugovornica u
meunarodnom pravu postoje i opti izuzeci od naela neretroaktivnosti. U teoriji se u tom smislu
navode: obaveza drave da ne uniti predmet ugovora pre njegovog stupanja na snagu; klauzule o
zasnivanju nadlenosti meunarodnih sudova u sluaju spora izmeu drava i neke prelazne i zavrne

Docsity.com

odredbe ugovora.
Obavezu drava da se uzdre od radnji koje bi mogle dovesti do unitenja predmeta i cilja ugovora pre
njegovog stupanja na snagu ne konstituie izuzetak od naela neretroaktivnosti, ve predstavlja
obavezu samostalne prirode.
Ugovori koje drave zakljuuju u reavanju sporova sudskim putem esto sadre rezervu kojom se iz
nadlenosti sudova ratione temporis iskljuuju sporovi proistekli iz prolih injenica ili situacija tj. onih
injenica ili situacija koje su nastale pre nego to je taj ugovor stupio na snagu. Odredbe ugovora koje
se tiu autentifikacije teksta, utvrivanja pristanka drave da budu vezane ugovorom, naina i datuma
stupanja ugovora na snagu, rezervi, funkcija depozitara i slino primenjuju se od momenta usvajanja
teksta ugovora. Ovi sluajevi se mogu uzeti kao primer preutne pretpostavke ugovornica da se ove
odredbe primenjuju retroaktivno.
to se tie pitanja do kog trenutka ugovor vai, interes pravne sigurnosti sugerie presumpciju o
valjanosti i trajanju ugovora do momenta ustanovljenja pravnih injenica kojima Konvencija priznaje
status osnova nitavosti, prestanka ugovora, povlaenja iz ugovora ili njegove suspenzije. Sa stanovita
relevantnosti dispozicije stranaka ove pravne injenice se mogu podeliti u dve grupe: jednu ine
pravne injenice koje se smatraju osnovima nitavosti ugovora i one su iscrpljujueg, limitativnog karaktera, dok u drugu grupu ulaze osnovi prestanka ugovora, povlaenja iz ugovora i suspenzije ugovora
koji nisu limitativnog karaktera, tj. konkretni osnovi prestanka ugovora, povlaenja iz ugovora i
suspenzije utvreni Konvencijom se mogu dopuniti posebnim osnovima izriito utvrenim ugovornim
odredbama.
Vremensko vaenje ugovora kao instrumenta nije dovoljno jasno i precizno definisano u Konvenciji. To
dolazi otuda to Konvencija ne povlai razliku izmeu bilateralnih i multilateralnih ugovora koja je in
concreto od uticaja. Ustanovljenje osnova nitavosti ili prestanka kod bilateralnih ugovora je jednako
nitavosti ili prestanku dejstva bilateralnog ugovora kao instrumenta odnosno pravnog akta. Kod
multilateralnih ugovora situacija je kvalitativno drugaija. Postojanje bilo kog osnova nitavosti, sa
izuzetkom norme ius cogens-a, u ovom sluaju nema, po pravilu, za posledicu nitavost ugovora kao
pravnog akta nego samo nitavost pristanka drave ija je volja optereena manom pristanka, dok
ugovor nastavlja da deluje izmeu preostalih ugovornica. Slino rezonovanje se, mutatis mutandis,
moe primeniti na osnove prestanka ugovora.
*Intertemporalno pravo. U okvir pitanja vremenskog vaenja ugovora ulazi i
kategorija tzv. intertemporalnog prava. Konstrukcija intertemporalnog prava poiva na dve premise:
a) valjanost konkretnog ugovora ima biti cenjen u svetlu prava koje je na snazi u vreme zakljuenja
ugovora;
b) primena ugovora treba da bude u skladu sa pozitivnim pravilima meunarodnog prava.
Ova koncepcija povlai razliku izmeu stvaranja i trajanja ugovornih prava - izmeu vaenja ugovornih
prava i obaveza i vaenja ugovora kao pravnog akta - i po tome se razlikuje
od retroaktivnog dejstva pravnih pravila.
Pravilo o intertemporalnom pravu nije izriito formulisano u Konvenciji. Meutim, izraeno je u istom

Docsity.com

vidu u pravilu koje regulie posledice prestanka ugovora u sluaju prestanka ugovora usled sukoba sa
novonastalom normom opteg meunarodnog prava ius cogens- sa kojom ve zakljueni ugovor nije
saglasan:
a) oslobaa stranke obaveze da nastave sa izvravanjem ugovora;
b) ne teti nikakvim pravima, obavezama ili pravnim situacijama koje su nastale izvravanjem ugovora
pre njegovog nastanka; meutim, ta prava, obaveze ili situacije mogu se odrati samo ako njihovo
odravanje samo po sebi nije u sukobu sa novom peremptornom normom opteg meunarodnog prava.
61. TERITORIJALNA PRIMENA UGOVORA
Sa stanovita teritorijalne primene ugovori se mogu podeliti u tri grupe:
1. ugovori kod kojih se pitanje teritorijalnog domaaja ne postavlja. To su ugovori koji angauju dravu
kao politiku jedinku, pravnu linost u smislu meunarodnog prava (npr. ugovor o reavanju sporova
sudskim putem, ugovor o ustanovljenju meunarodne organizacije i si);
2. ugovori koji su, po svom predmetu regulisanja, ogranienog teritorijalnog domaaja. U ovu grupu bi
spadali ugovori poput onih o pograninom prometu, o statusu pojedinih geografskih celina (Arktik ili
Antarktik ili, recimo, Ugovor kojim se priznaje suverenitet Norveke nad picbergom od 1920),
3. ugovori iju primenu odlikuje teritorijalna dimenzija.
Problemi nastaju ako se iz sadraja ugovora ne moe izvui pouzdan zakljuak o nameri ugovornica.
Pod kolonijalnom klauzulom se podrazumeva odredba kojom se regulie primena ugovora u odnosu na
nesamoupravne teritorije, tako to se ovom klauzulom primena ugovora moe protegnuti na koloniju ili
se kolonije mogu iskljuiti od primene ugovora.
Doktrina je podeljena oko pitanja da li u odsustvu kolonijalne klauzule ugovor moe biti primenjen
samo na teritoriji metropole ili i na nesamoupravnim teritorijama. Po jednom shvatanju, u odsustvu
jasnih ogranienja o primeni ugovora samo na odreeno geografsko podruje, vai pretpostavka da se
ugovor primenjuje kako na teritoriji metropole tako i na nesamoupravnim teritorijama. Drugo
shvatanje poiva na suprotnoj premisi - ugovor koji metropola zakljui ne stvara pravni reim u odnosu
na njene kolonije izuzev u hipotezi da se predmet ugovora tie iskljuivo kolonija. Po treem
shvatanju, prilikom utvrivanja da li se ugovor protee i na zavisne teritorije od sutinskog znaaja je
namera ugovornica koju valja istraivati od sluaja do sluaja.
Dejstvo ugovora se moe teritorijalno ograniiti i putem federalne klauzule. Pod federalnom klauzulom
podrazumeva se ugovorna odredba na osnovu koje se federativna drava, kao ugovorna strana,
oslobaa obaveze da garantuje primenu ugovora na celoj svojoj teritoriji. Unoenje federalnih klauzula
u ugovore pravda se ustavnom nemogunou federalnih organa da preduzmu zakonodavne mere koje
su neophodne da bi se ugovor primenio na teritoriji federalne jedinice.
Zakljuenje ugovora i njihova primena su dva razliita pravna procesa poverena razliitim organima.
Meunarodno pravo ne sadri pravila, niti predvia sredstva za usaglaavanje meunarodnih obaveza i
unutranjeg prava, ili primenu ugovora na unutranjem planu. To pitanje ulazi u sferu ustavnog prava i

Docsity.com

u zavisnosti je od politikog sistema date drave.


U prostim ili unitarnim dravama kao to je, npr. Francuska, Velika Britanija ili Kina, gde postoji samo
jedno zakonodavno telo i jedna vlada, pitanje primene ne predstavlja neki poseban problem, jer vlada
koja ulazi u ugovorne obaveze ima i mo da donese propise o primeni ugovora, vodei, naravno, rauna
o ustavnim ogranienjima.
U federativnim dravama gde je zakonodavna mo podeljena, gde postoji paralelizam vlada, situacija
je mnogo sloenija. Sa stanovita pravne tehnike, mogua su tri reenja:
1. da se saveznim organima poveri iskljuiva vlast u vezi preuzimanja i primene meunarodnih ugovora,
kao to je sluaj u Indiji, Australiji, i slino,
2. da se saveznim organima poveri preuzimanje meunarodnih obaveza, uz rezervu da federalne
jedinice daju svoju saglasnost pre ratifikacije, kao to je sluaj u naoj zemlji, i
3. da se uz akt o ratifikaciji predvidi i dodatan akt kojim se uvodi u ivot ugovor, to je sluaj u
Nigeriji, Kanadi.
Konvencija polazi od osnovne premise da teritorijalni domaaj ugovora zavisi od namere ugovornica.
lan 26. formulie rezidualno pravilo na osnovu koga se ugovor primenjuje na itavoj teritoriji neke
strane ugovornice ukoliko iz ugovora ne proizlazi drukija namera ili je na drugi nain ustanovljena.
Pod teritorijom strane ugovornice se, u smislu Konvencije, podrazumevaju elementi trodimenzionalne
koncepcije dravne teritorije - kopnena teritorija, teritorijalne vode i vazduni prostor.
Pored navedenih klauzula ogranienja teritorijalne primene ugovora mogu se zasnivati i na druge
naine - bilo izriito ili preutno. Izriita ogranienja mogu se konstituisati putem teritorijalnih
klauzula u samom ugovoru, deklaracijom kojom ugovornica u momentu potpisivanja ili ratifikacije
ograniava teritorijalni domaaj ugovora ili rezervom o teritorijalnom domaaju ugovora pod uslovom
da su takverezerve doputene, da nisu, na primer, suprotne predmetu i cilju ugovora. Preutna
ogranienja mogu proizai, primera radi, iz regionalnog karaktera ugovora tj. kada sama regionalna
priroda ugovora ukazuje na nameru ugovornica da se teritorije van regiona iskljue iz primene
ugovornih odredbi, ili kada na takvo tumaenje upuuje sam kontekst.
Pojam itave teritorije strane ugovornice" ostavlja otvorenim pitanje tzv. ekstrateritorijalne primene
ugovora tj. primene ugovora na objektima koji su, stricto sensu, van ovako odreene teritorije drave
ali nad kojima drava vri izvesna prava (zgrade diplomatskog i konzularnog predstavnitva, brodovi i
vazduhoplovi). S obzirom na obavezu svih organa drave da primenjuju ugovore, pojam teritorije strane
ugovornice bi trebalo tumaiti u smislu prostora nad kojim drava vri jurisdikciju.
* Primena sukcesivnih ugovora koji se odnose na isti predmet. Nagli porast broja legislativnih ugovora
moe dovesti u uslovima jednog decentralizovanog poretka, do konstituisanja konkurentnih reima.
Uopte uzev, ugovorne odredbe ove vrste mogu se svrstati u dve grupe.
U prvu grupu ulaze one koje reguliu odnos ugovora prema ranijim ugovorima koji se tiu istog
predmeta. U naelu, ovde razlikujemo dve situacije:
1) kada postoji podudarnost ugovornih strana, tj. kada su strane ugovornice ranijeg ugovora zakljuile
kasnije ugovor, i

Docsity.com

2) kada ne postoji podudarnost ugovornih strana, tj. kada je ugovor zakljuio jedan deo a ne sve strane
ugovornice ranijeg ugovora.
Druga grupa odredbi utvruje obaveze strana ugovornica pro futuro i obino se sastoje u obavezi
ugovornica da ne ulaze u ugovorne odnose koji ne bi bili saglasni sa postojeim ugovorom. Ovakva
obaveza deluje samo na pojedine ugovornice ili deo ugovornica, jer je van svakog spora da sve strane
ugovornice mogu, na bazi sporazuma, ukinuti raniji ugovor. Ponekad je ova obaveza opteg karaktera i
odnosi se na sve ugovore, kako budue tako i prole.
Osnovno pitanje koje se postavlja kod nesaglasnosti (inkompatibiliteta) odredbi sukcesivnih ugovora o
istom predmetu jeste valjanost nesaglasnih odredbi.
Konvencija prihvata princip prvenstva ili prioriteta i formulie ga u seriji pravnih pravila koja se
primenjuju pod rezervom odredaba lana 103. Povelje. Izvesno je da lan 103. u celini posmatrano,
ustanovljava elemente hijerarhije u normativnoj strukturi meunarodnog prava tako to deli pravila
meunarodnog prava na ona koja izraavaju vie interese i, stoga, ne mogu biti modifikovana sporazumom dela ugovornica (inter se) i pravila u ijem su korenu pojedinani interesi drava i koja, stoga,
mogu biti modifikovana u odgovarajuoj proceduri.
Pod ovom rezervom u sluaju sukcesivnih ugovora koji se primenjuju na isti predmet vae sledea
pravila:
1. kada ugovor sadri odredbu po kojoj je podreen ranijem ili kasnijem ugovoru ili po kojoj ga ne
treba smatrati saglasnim s tim ugovorom, odredbe tog drugog ugovora imae prednost (primer je lan
30. Konvencije o otvorenom moru 1958. koji predvia da odredbe Konvencije ne diraju u konvencije ili
druge meunarodne sporazume, koji su ve na snazi u odnosima izmeu drava ugovornica tih
konvencija ili sporazuma);
2. kada su sve strane ugovornice ranijeg ugovora isto tako i strane ugovornice kasnijeg ugovora, a raniji
ugovor nije prestao usled zakljuenja novog ugovora niti je njegova primena obustavljena, raniji
ugovor e se primenjivati samo u meri u kojoj su njegove odredbe u skladu sa odredbama kasnijeg
ugovora.
3. kada sve strane ugovornice ranijeg ugovora nisu strane ugovornice i kasnijeg ugovora vae dva
reima:
a. u odnosima izmeu drava koje su strane ugovornice oba ugovora primenjuju se odredbe ranijeg
ugovora u meri u kojoj su u skladu sa odredbama kasnijeg ugovora;
b. u odnosima izmeu drave strane ugovornice oba ugovora i drave strane ugovornice samo jednog od
ovih ugovora, njihova meusobna prava i obaveze reguliu se odredbama ugovora u kome su obe drave
strane ugovornice.
Jedno od znaajnih pitanja u vezi sa primenom izloenih pravila jeste utvrivanje kriterijuma na
osnovu kojih se odreuje koji je ugovor kasniji" odnosno raniji". Smatra se da je relevantan momenat
usvajanja teksta ugovora, a ne njegovo stupanje na snagu, jer usvajanje teksta novog ugovora izraava
nameru da se stvore nova ugovorna pravila.
Primena izloenih pravila je striktno vezana za materiju ugovornog prava tako da ne dira u eventualnu

Docsity.com

odgovornost koja moe nastati za jednu dravu zakljuenjem ili primenom ugovora ije su odredbe
nesaglasne sa njenim obavezama prema nekoj drugoj dravi na osnovu drugog ugovora.
62. DEJSTVO UGOVORA
* Dejstvo ugovora u odnosu na strane ugovornice i u odnosu na tree drave. Ugovor predstavlja zakon
samo za stranke koje su ga zakljuile. Beka konvencija konstatuje da ugovor ne raa ni prava ni
obaveze za tree drave - Pacta tertiis nec nocent nec prosunt. U praksi meunarodnih sudova
nailazimo na kontinuiranu i veoma rigoroznu primenu ovog pravila bilo da su u pitanju dvostrani ili
viestrani ugovori.
Meunarodno pravo, meutim, predvia izuzetke od pravila relativnog dejstva ugovora:
- ugovor na tetu treih i ugovor u korist treih.
Da bi za treu dravu mogle nastati obaveze iz jednog ugovora, potrebna su dva uslova:
1. da postoji namera ugovornih strana da odnosne odredbe poslue kao sredstvo za uspostavljanje
obaveza u odnosu na treu dravu, i
2. da trea drava izriito, pismenim putem, prihvati te obaveze.
U sluaju ispunjenja tih uslova dolazi, u stvari, do sklapanja dodatnog ugovora izmeu ugovornih
strana, s jedne, i tree drave, sa druge strane. Taj dodatni, a ne prvobitni ugovor, predstavlja osnov
obaveznosti za treu dravu, i moe biti okonan ili izmenjen samo uz pristanak svih ugovornica, dakle,
i tree drave.
U pogledu ugovora koji sadre klauzulu u korist jedne ili vie drava postoji izvesno razmimoilaenje.
Naime, praksa i doktrina su saglasne da su takvi ugovori dozvoljeni sa stanovita meunarodnog prava,
da tree drave imaju pravo da odnosne klauzule prihvate ili odbace.
Na osnovu lana 36. Beke konvencije za dravu ili grupu drava mogu proizai odreena prava iz
ugovora, u kojima se ne pojavljuju kao ugovorne strane, samo pod uslovom da
a) kod ugovornih strana postoji namera da se ta prava daju treim dravama i
b) da se tree drave saglase sa tim pravima.
Namera ugovornih strana je bitna za uspostavljanje prava, za razliku od prostih posledica koje mogu
proizai iz bilo kojih drugih ugovornih odredaba. to se tie saglasnosti treih drava, navedeni lan
istie da se ona pretpostavlja sve dok trea drava ne izrazi svoje protivljenje. Pri korienju prava iz
ugovora tree drave moraju se povinovati uslovima koje postavlja ugovor. Prava u korist treih mogu
drave ugovornice ponititi ili izmeniti, po slovu Konvencije samo ako se ustanovi da je bilo utvreno
da se moe ponititi ili izmeniti bez pristanka tree drave".
U toku privremenog rada na izradi Konvencije ula su se, meutim, i druga shvatanja. Vrlo eminentni
predstavnici pravne misli smatrali su da drave mogu zakljuiti ugovore u korist treih i da pri tome ne
postoje nikakve prepreke. Treba jedino imati u vidu da li ugovor prua samo mogunost zasnivanja
prava ili direktno daje odreena prava treim dravama.
Uslovi pod kojima e se koristiti prava u korist treih drava mogu biti formulisana i u dodatnom aktu,

Docsity.com

ponekad i jednostranim aktima jedne od drava ugovornica. To je najee sluaj kod ugovora koji
reguliu slobodnu plovidbu na meunarodnim rekama, morskim kanalima ili moreuzima.
* Klauzula najpovlatenije nacije. Jedan specijalni nain sticanja prava za tree drave predstavlja
klauzula najpovlaenije nacije ili klauzula najveeg povlaenja. U svom izvornom obliku klauzula
predstavlja ugovornu odredbu na osnovu koje se ugovorne strane obavezuju da e jedna drugoj priznati
sva prava koja su dale, ili e ubudue dati, treim dravama. Sve povlastice koje jedna ugovorna strana
odobri nekoj treoj dravi automatski se prostiru i na dravu ugovornicu, bez posebnog priznanja ili
izriitog usvajanja. Klauzula je uvek vezana za jedan odreeni ugovor i mora biti izriito predviena u
ugovoru.
Klauzula najveeg povlaenja u vezi je sa naelom jednakosti drava. U sutini njena funkcija se i
svodi na obezbeenje jednakosti drava na jednom sasvim konkretnom, za drave veoma znaajnom
podruju, podruju ekonomskih odnosa.
Klauzula ima najiru primenu na podruju trgovine tj. najee se unosi u trgovinske ugovore. Meutim,
susreemo je isto tako i u konzularnim konvencijama, u ugovorima o zatiti industrijske svojine,
autorskog prava ili ugovorima o poloaju stranaca. Klauzula moe da se odnosi samo na materiju i na
pitanja koja su predmet ugovora, a ne moe biti protegnuta proizvoljno na srodna podruja.
Oblici u kojima je klauzula formulisana su veoma razliiti.
Klauzula je primenjivana i danas se primenjuje u meunarodnoj razmeni dobara drava bez obzira na
njihovo politiko ureenje. Za drave je od znaaja da njihova trgovina ili njihovi graani ne budu
dovedeni u neravnopravan poloaj u odnosu na trgovinu i graane drugih zemalja.
Dejstvo klauzule ne moe se protegnuti na povlastice koje drave daju svojim
preduzeima, korporacijama ili kompanijama, ili, pak, koje se u dravama sa federativnim sistemom,
primenjuju u odnosima federativnih jedinica. Klauzula dejstvuje samo u odnosu na povlastice date
treim dravama bilo putem meunarodnih ugovora ili jednostranih pravnih akata.
Klauzula najveeg povlaenja unoena je preteno u bilateralne sporazume. U novije vreme susreemo
klauzulu i u viestranim ugovorima. U ovim sluajevima podruje primene protee se daleko van
tradicionalnih okvira.
63. TUMAENJE MEUNARODNIH UGOVORA
* Pojam i cilj tumaenja. Tumaenje meunarodnih ugovora predstavlja intelektualni postupak koji se
sastoji u utvrivanju smisla pojedinih ugovornih odredbi ili ugovora u celini i to tako to se osvetljavaju
nejasne i vieznane take ugovora. Iz ovakve defmicije tumaenja proizlaze dva bitna elementa:
a) tumaenje je slobodna intelektualna operacija koja nije potinjena strogim pravnim pravilima, i
b) tumaenju podleu nejasne, dvosmislene i vieznane take ugovora.
Tumaenje je postupak utvrivanja posledica koje, na osnovu ugovornih odredbi, proizlaze u odnosu na
datu injenicu ili situaciju. Prema tome, tumaenje ne mora biti vezano za primenu pravne norme u
strogom smislu rei. Norma se moe tumaiti i zato da bi se spoznala, dakle, i onda kada se pitanje

Docsity.com

njene aktuelne primene i ne postavlja.


Razlikuju se tri osnovna pristupa u ostvarivanju cilja tumaenja:
1. Subjektivni pristup polazi od namere koje su stranke imale u momentu zakljuenja ugovora. Ugovor
se posmatra kao spoljna manifestacija saglasnosti volja strana ugovornica, a tumaenje kao postupak
otkrivanja zajednike volje ugovornica.
2. Objektivni ili tekstualni pristup polazi od pretpostavke da tekst ugovora izraava autentinu nameru
ugovornica, i da je zadatak tumaenja da ustanovi pravo znaenje teksta.
3. Pristalice teleolokog pristupa stoje na stanovitu da je prvi zadatak tumaenja da ustanovi predmet
i cilj ugovora. Po ovom shvatanju, rei i izrazi upotrebljeni ugovorom imaju smisla samo ako se shvate
u funkciji cilja koji su stranke imale na umu.
Konvencija se opredeljuje za tekstualni pristup kao bazini, te za polaznu taku tumaenja uzima
osvetljavanje znaenja teksta, a ne ispitivanje namere stranke ab initio." Komisija UN za
meunarodno pravo je ocenila da pozitivna praksa, naroito jurisprudencija meunarodnih sudova,
doputa zakljuak da je tekstualni pristup u tumaenju ugovora - opteprihvaeno pravilo.
* Subjekti tumaenja. S obzirom na subjekte tumaenja razlikujemo: doktrinarno tumaenje,
tumaenje na unutranjem planu i tumaenje na meunarodnom planu.
Doktrinarno tumaenje je ono tumaenje koje daju teoretiari. Osnovno obeleje doktrinarnog
tumaenja je neobaveznost. I pored toga ima izvesnog znaaja u okvirima koji doktrina poseduje u
sistemu formalnih izvora meunarodnog prava. Na taj nain doktrinarno tumaenje se moe pojaviti
kao pomoni izvor u sluaju spora oko tumaenja ugovora pred Meunarodnim sudom pravde.
Tumaenje na unutranjem planu predstavlja jednostrano tumaenje ugovora ili pojedinih ugovornih
odredbi od strane nadlenog organa drave. Tumaenje na unutranjem planu moe se pojaviti ili u
posebnoj formi, tj. u aktu iji je osnovni smisao da protumai ugovorne odredbe ili u nesamostalnom
obliku, kao sastavni deo procesa primene ugovora. U principu se svaki dravni organ koji u svom
delokrugu rada dolazi u dodir sa meunarodnim pravom moe pojaviti u svojstvu tumaa meunarodnog
ugovora. Ponekad se posebno naglaava uloga onih dravnih organa koji su uestvovali u zakljuivanju
ugovora. Uloga unutranjih sudova u procesu tumaenja stvar je unutranjeg zakonodavstva. U nekim
pravnim sistemima sudovi nisu ovlaeni da tumae meunarodne ugovore, ve su u svim sluajevima
kada je ugovor nejasan ili dvosmislen duni da zahtevaju tumaenje od nadlenih organa (po pravilu
ministarstva inostranih poslova).
Kod tumaenja na meunarodnom planu moemo razlikovati nekoliko osnovnih oblika:
a) tumaenje od strane sudskih organa (Meunarodni sud pravde i arbitrani sudovi;
b) tumaenje od meunarodnih organa koji ne vre sudsku funkciju;
c) tumaenje od strane svih ugovornica (tvz. tumaenje in corpore) i
d) tumaenje od strane dela ugovornica (tvz. podeljeno tumaenje).
Navedene oblike povezuje formalni elemenat tj. okolnost da se tumaenje ugovora vri na
meunarodnom planu. Tu prestaju slinosti budui da izmeu ovih oblika tumaenja postoje nemale
razlike, naroito u pogledu obaveznosti.

Docsity.com

a) Sudsko tumaenje moe poticati od Meunarodnog suda pravde i arbitranih sudova. Tumaenje
pravnih pravila je inherentno obelejecelokupne aktivnosti meunarodnog suda pravde, budui da
reavanje sporova, kao osnovna funkcija Suda, podrazumeva primenu apstraktne norme na konkretne
situacije, to je nemogue bez utvrivanja znaenja norme.
Tumaenje sudskih organa je obavezno za stranke koje su se saglasile da spor oko tumaenja ugovora
iznesu pred sud. Osobenost sudskih tumaenja je i u tome to se tumaenje daje u funkciji reavanja
konkretnog spora, tj. sud ocenjuje koje je, od dva ili vie iznetih tumaenja, tano.
b) Obavljajui funkcije utvrene u svojim ustavnim aktima meunarodne organizacije dolaze u priliku
da tumae relevantne delove tih akata. Ovakvo tumaenje je deo funkcionisanja svake meunarodne
organizacije odnosno organa meunarodne organizacije. Problemi nastaju ako pojedine odredbe
Povelje, ili bilo kog drugog ustavnog akta, budu razliito protumaene od raznih organa. Da bi se takve
situacije izbegle Generalna skuptina UN je svojom rezolucijom od 14. novembra 1947. pozvala sve
organe Organizacije i specijalizovane agencije da eventualne sporove oko tumaenja Povelje i ustavnih
akata specijalizovanih agencija podnese Meunarodnom sudu pravde. Od tumaenja koje daju organi
meunarodnih organizacija valja razlikovati tzv. interpretativne rezolucije koje donosi Generalna
skuptina.
c) Tumaenje ugovora od strane svih ugovornica (in corpore) se, s obzirom na injenicu da su same
drave i tvorci pravnih pravila, naziva i autentinim tumaenjem.
Kod ove vrste tumaenja ugovornice praktino zakljuuju sporazum o domaaju
ugovora ili pojedinih ugovornih odredbi (interpretativni sporazum). Sama tehnika tumaenja na osnovu
saglasnosti ugovornica moe poprimiti nekoliko oblika: unoenje, u ugovor pojedinih odredbi o
domaaju ugovora (interpretativne klauzule); donoenje protokola koji se u vidu aneksa prikljuuje
ugovoru; zakljuenje posebnog ugovora kojim se tumai raniji ugovor, razmena diplomatskih nota i
zajednika deklaracija ugovornica.
Tumaenje in corpore poseduje obaveznu snagu i znaajnu praktinu vrednost s obzirom da nadlenost
sudova u meunarodnom poretku poiva na naelu fakultativnosti.
d) Podeljeno tumaenje predstavlja sporazum ogranienog dela ugovornica o domaaju ugovora ili
pojedinih odredbi ugovora. Zbog toga, sa stanovita meunarodnog prava, podeljeno tumaenje deluje
inter partes. Ovo pravilo je, meutim, pod uticajem elementa faktike snage pojedinih ugovornica.
Opasnosti podeljenog tumaenja lee upravo u mogunosti da jedan broj monijih ugovornica nametne
svoje tumaenje ostalim ugovornicama kao i u moguoj nepodudarnosti vie podeljenih tumaenja
jedne odredbe ili ugovora u celini.
* Sredstva ili metode tumaenja. Osnovni metodi tumaenja ugovora su:
1. jeziki (tekstualni);
2. logiki;
3. sistematski;
4. istorijski;

Docsity.com

5. ciljni (teleoloki) metod.


1. Jeziki ili tekstualni metod tumaenja sastoji se u utvrivanju znaenja norme na osnovu znaenja
pojedinih elemenata jezika kao sredstva izraavanja. U obzir se uzimaju sva pravila nauke o jeziku,
tako da jeziko tumaenje obuhvata leksiko, sintetiko, gramatiko i interpunkcijsko tumaenje.
Konvencija o ugovornom pravu predvia u lanu 31. da se ugovor tumai u dobroj veri u skladu sa
uobiajenim znaenjem rei upotrebljenih u ugovoru. Dakle, recima upotrebljenim u ugovoru ne treba
pridavati posebna znaenja ve znaenja koja imaju u obinom, govornom jeziku. Posebna ili tehnika
znaenja rei ustanovljavaju se voljom stranaka koja moe biti izraena preutno (kad takvo znaenje
proizlazi iz konteksta) ili izriito (posebnom odredbom kojom se objanjava znaenje pojedinih
izraza).
U skladu sa naelom dobre vere (bona fide) znaenje upotrebljenih rei i izraza iznalaze se u kontekstu
ugovora. Konvencija prihvata ekstenzivnu koncepciju pojma kontekst" tako da tekstu ugovora
pridodaje i
a) svaki sporazum koji se odnosi na ugovor sainjen izmeu svih ugovornica u vezi sa zakljuenjem
ugovora, i
b) svaki instrument koji je sainjen od strane jedne ili vie ugovornica u vezi sa zakljuenjem ugovora i
prihvaen od ostalih ugovornica kao instrument koji se odnosi na ugovor.
Logiki red stvari, koji nije i normativni, sugerie daje jeziki metod prvi metod kome tuma
pribegava. Ako je znaenje ugovora do koga se dolazi jezikimtumaenjem potpuno jasno, tada nema
potreba da se koriste i drugi metodi tumaenja.
2. Ugovor treba tumaiti kao organsku, logiku celinu iji su pojedini delovi u funkcionalnoj vezi. U
samoj postavci da rei i izraze upotrebljene u ugovoru treba tumaiti u kontekstu preutno je sadrano
priznanje relevantnosti logikog tumaenja. U pravilu po kome se ugovor ima tumaiti u dobroj veri
sadrano je pravilo ut res magis valeat quam pereat, tj. u sluaju dvojakog tumaenja od kojih jedno
omdguava da ugovor proizvodi odgovarajua dejstva, a drugo onemoguuje, usvaja se prvo (naziva se i
efektivnim tumaenjem). Od principa logike valja pomenuti argumentum a contrario (razlog
suprotnosti), argumentum a maiore ad minus (zakljuivanje od veeg ka manjem), argumentum a
fortiori (utoliko pre), exceptiones non sunt extendae (izuzetke treba usko tumaiti) i druga.
3. Sistematsko tumaenje je utvrivanje smisla pravnog pravila na osnovu veze izmeu pravila koje se
tumai i ostalih pravnih pravila. Na taj nain ugovorne odredbe se tumae u okvirima meunarodnog
prava. Tumaenje u dobroj veri, kao jedno od osnovnih pravila tumaenja, sadri pretpostavku da su
ugovornice, formuliui ugovor, pole od meunarodnog prava kao osnove. Meunarodni sud pravde je
u sluaju prava prolaza istakao da odredbe ugovora moraju biti tumaene na takav nain da se mogu u
najveoj moguoj meri prilagoditi pravilima uspostavljenim meunarodnim pravom a ne da derogiraju
ta pravila". Konvencija o ugovornom pravu predvia da e se prilikom tumaenja ugovora pored
konteksta voditi rauna i o svakom relevantnom pravilu meunarodnog prava koje se primenjuje u
odnosima izmeu strana ugovornica". Kako su pravna pravila podlona promenama postavlja se pitanje
vremenskog elementa, tj. da li su relevantna pravna pravila koja su vaila u momentu zakljuenja

Docsity.com

ugovora ili pravna pravila koja vae u momentu tumaenja ugovora? Ova dilema proizlazi iz jedne ire
kontroverze - da li kategoriju namere stranaka valja tumaiti u smislu volje koju su stranke imale
prilikom zakljuenja ugovora (statika koncepcija) ili, pak, volje stranaka u momentu tumaenja
(evolucionistika koncepcija). Prilikom opredeljenja zajedno ili drugo reenje od znaaja su dva
momenta:
a) volja ugovornica i
b) karakter pravila meunarodnog prava koja su u osnovi ugovora.
Ukoliko se ugovornice ni izriito ni preutno o tome nisu izjasnile, na organu koji tumai ugovor je da
odlui koje e pravo primeniti.
Tumaenje ugovora na osnovu pravila meunarodnog prava koja su na snazi u momentu tumaenja je
mogunost kojom se subjekt koji tumai ugovor moe koristiti u odnosu na dispozitivna pravila
meunarodnog prava.
4. Ciljno ili teleoloko tumaenje za teite uzima cilj ugovora. Konvencija o ugovornom pravu utvruje
da se ugovor tumai u kontekstu i ,,u svetlosti predmeta i cilja". Ciljno tumaenje je veoma blisko
logikom tumaenju. Sam cilj ugovora utvruje se izriito u preambuli ugovora (na primer, u Povelji
UN) ili preutno. U potonjem sluaju cilj ugovora valja ustanoviti analizom ugovora kao celine.
Po uem ili restriktivnom shvatanju teleoloke metode tumaenje treba da ima u vidu prvobitni cilj
ugovora, tj. cilj koji su stranke imale u vidu prilikom zakljuenja ugovora. ire ili ekstenzivno shvatanje
ove metode doputa da se cilj ugovora menja u skladu sa transformacijama sociopolitikog ambijenta u
kome ugovor deluje. Ovo shvatanje se naroito vezuje za legislativne ugovore koji se zakljuuju u
optem interesu.
Za razliku od navedenih metoda tumaenja koje se, u utvrivanju znaaja ugovornih odredbi oslanjaju
vie ili manje na tekst ugovora ili na sporazum u vezi sa ugovorom, istorijsko tumaenje polazi od
istorijskih okolnosti u kojima je ugovor zakljuen i pripremnih radova. Konvencija u lanu 32. utvruje
da se pripremnim radovima i okolnostima pod kojima je ugovor zakljuen, moe pribei radi utvrivanja smisla koji proizlazi iz primene lana 31. (opte pravilo tumaenja) ili da bi se odredilo znaenje
kada tumaenje:
a) ostavlja dvosmisleno ili nejasno znaenje i
b) vodi oigledno apsurdnom ili nerazumnom ishodu.
S obzirom na to da konvencija polazi od tekstualnog pristupa kao osnovnog, tumaenje na osnovu
istorijskih okolnosti i pripremnih radova je dopunski metod tumaenja dakle, metod koji ne poseduje
samostalni, autonomni karakter ve slui kao pomono sredstvo u utvrivanju uobiajenog znaenja
odredbi ugovora.
Moe se zakljuiti da odredbe Konvencije o tumaenju ugovora polaze od premise da postoji nekoliko
optih principa koji predstavljaju pravila tumaenja ugovora. Radi se o tri pravila: prvo, tumaenje
ugovora u dobroj veri u skladu sa meunarodnim pravom proizlazi iz pravila pacta sunt servanda;
drugo, u svetlu moguih kontroverzi oko metoda tumaenja Konvencija je dala prvenstvo tekstu
ugovora, odnosno tekstualnom i jezikom metodu; i, tree, razlika izmeu elemenata koji su izriito

Docsity.com

predvieni ugovorom i onih koji preutno izraavaju nameru ugovornica je relevantna samo u svetlosti
metoda tumaenja koji su prihvatljivi sa stanovita utvrivanja namere ugovornica. Konkretno
govorei, postoji logiki red stvari u postupku tumaenja ugovora. Subjekt tumaenja je, tom logikom
upuen da za polaznu premisu tumaenja uzme sutinske, unutranje elemente ugovora.
Pomenuti red pravila tumaenja je logikog, a ne normativnog karaktera. Konvencija je na taj nain
preutno odbacila koncepciju o strogim normativnim pravilima tumaenja i kvalifikovala ta pravila kao
pravila logike koja slue kao rukovodna naela u utvrivanju znaenja koje su stranke nameravale da
pripiu izrazima upotrebljenim u tekstu ugovora.

64. OBAVEZNA SNAGA MEUNARODNIH UGOVORA


* Znaaj problema. U internom pravnom poretku obaveza savesnog ispunjenja slobodno preuzetih
obaveza zasniva se na zakonu, u meunarodnom poretku na pravilu pacta sunt servanda.
Za razliku od mnogih drugih pravila koja su se pojavila u razliitim fazama razvoja meunarodne
zajednice, a zatim nestajala, ijim se prouavanjem bavi samo istorija prava, pravilo pacta sunt
servanda susreemo u svim fazama razvoja meunarodne zajednice. U toku svog razvoja ovo pravilo
bilo je pod uticajem razliitih ideja i vrlo sloenih stremljenja drutva u datom istorijskom periodu.
Mnogo puta ono je bilo sredstvo pomou koga je najjaa sila obezbedila sebi mirnu eksploataciju, kroz
nametanje ugovornih obaveza i zahtevom za nepovredivou ugovora pozivom na pravilo pacta sunt
servanda ali mnogo ee ono je odigralo progresivnu ulogu.
* Doktrina. Shvatanja o prirodi pravila pacta sunt servanda se uveliko razlikuju. Razlike su, uglavnom,
izraz razliitih teorijskih polazita.
Po shvatanju Grocijusa i njegovih sledbenika, pravilo sunt pacta servanda je pravilo prirodnog prava,
koje vezuje upravljae u svojim meusobnim odnosima, a i u odnosu na njihove podanike". Grocijus
konstatuje da pravilo pacta sunt servanda nema sankcije, ali ono se esto izvrava iz straha da se
nepravda ne vrati nepravdom. Ne treba zaboraviti da ne postoji nijedna tako mona drava, kojoj
katkad ne bi trebala pomo drugih. Nasuprot tome, veliki broj nemakih teoretiara pre Prvog svetskog
rata i u periodu izmeu dva svetska rata, sledei hegelijanske ideje, nastojao je da umanji znaaj
pravila, svodei ga na jedno relativno pravilo, koje ima svoj formalni izvor u volji drave.
Po shvatanju pristalica teorije meunarodne solidarnosti, svest o solidarnosti i pravdi predstavlja osnov
pravila o obaveznosti ugovora. Kada u masi duhova, istie Digi, sazri ideja da krenje jednog ugovora
zakljuenog izmeu dveju razliitih vlada predstavlja opasnost za meunarodnu solidarnost, to je
razlog da se formira pravno pravilo, prema kojem su svi meunarodni ugovori obavezni za vlade koje ih
zakljuuju".
Po shvatanju pristalica normativistike kole, pravilo pacta sunt servanda, samo po sebi, ima jednu
apsolutnu i objektivnu vrednost. Ono predstavlja osnov celokupnog pravnog poretka, postulat koji je
nemogue dalje pravno objasniti.

Docsity.com

* Pozitivno pravo. Pravilo pacta sut servanda predstavlja pozitivnu normu opteg meunarodnog prava
ija je funkcija da obezbedi potovanje i izvrenje ugovornih obaveza u dobroj veri. Bona fides je samo
jedan od elemenata pravila pacta sunt servanda. Imajui u vidu funkciju ovog pravila moemo
zakljuiti da ono ulazi u kategoriju imperativnih normi, a sadrinski obuhvata dva vrednosna atributa
koji se najee poklapaju: etiki i pravni. Odravanje rei predstavlja moralnu obavezu, i istovremeno
pravni osnov koegzistencije drava, preduslov realizacije jednog decentralizovanog pravnog poretka.
Iako kogentne prirode, norma pacta sunt servanda, nema apsolutnu vrednost kakvu je imala u
klasinom meunarodnom pravu. U pozitivnom meunarodnom pravu, teite je na strukturalnofunkcionalnom znaenju norme pacta sunt servanda. Zapovest sunt servanda" stupa u dejstvo samo
ako postoji pacta" u smislu vaeih formalnih i materijalnih uslova za punovanost ugovora.
Ovakva pozicija norme pacta sunt servanda izraava promenjenu prirodu meunarodnog ugovornog
prava. U prirodi klasinog meunarodnog prava, pravila ugovornog prava bila su uglavnom formalne
prirode - nisu se doticala zakonitosti predmeta i cilja ugovora, ve su se ograniavala na proceduralnu
stranu zakljuenja ugovora i njegovo izvrenje. Konstituisanjem normi ius cogens-a koje reguliu
zakonitost ugovora u materijalnom smislu rei, pacta sunt servanda se svodi na svoje pravo znaenje
norme koja osigurava obaveznu snagu zakonitih i valjanih meunarodnih ugovora.
Pravilo pacta sunt servanda, samo po sebi, esto nije dovoljno da osigura izvrenje ugovora. Otuda su,
od davnina, ugovorne strane nastojale da pravilo bude propraeno opipljivim sankcijama i garancijama.
* Naini obezbeenja izvrenja ugovora. Najee su u samim ugovorima predviene sankcije, kao i
mere za sopstveno obezbeenje. Povelja Ujedinjenih nacija predvia mogunost iskljuenja iz
Organizacije onog lana koji uporno naruava naela Povelje. Ove vrste sankcija imaju elemenat
kanjavanja, i znaajnu dozu kolektivnog pritiska na drave. Primena sankcija u ovim sluajevima
zasniva se na pravnom aktu i pravnom rezonovanju, ali ta funkcija nije poverena nezavisnom sudskom
organu nego politikim organima, kao to je Savet bezbednosti ili Generalna skuptina, odnosno
nadlenom organu meunarodne organizacije.
Ustanovljavaju se, takoe, kontrolni mehanizmi u cilju provere i izvravanja meunarodnih ugovora.
Oblici u kojima se ispoljava kontrolni mehanizam zavise od prirode obaveza drava sadranih u datom
ugovoru. Specijalizovane agencije ukljuuju nacionalne organizacije pa i nevladina tela u kontrolni
mehanizam kako bi stekli pun uvid o primeni ugovora na unutranjem planu. Formiranje posebnih
parlamentarnih tela, unutar velikih integracionih celina, takoe je u funkciji kontrolnog mehanizma.
to se tie obezbeenja izvrenja meunarodnih ugovora, u prolosti se najee pribegavalo okupaciji
izvesnih teritorija. Ovaj oblik primenjen je naroito u mirovnim ugovorima. Okupacija je isto tako
primenjivana kao sredstvo za obezbeenje finansijskih potraivanja. Danas je ovaj nain zabranjen,
izuzev ako bi bio preduzet od strane Ujedinjenih nacija.
U savremenim uslovima najee se pribegava garanciji treih drava koje nisu ugovorne sile ili hipoteci nad odreenim finansijskim izvorima. Garancija treih drava je veoma stara ustanova koriena
jo u srednjem veku.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi
prizvale smeh..."

Docsity.com

Ribica
Aktivni forumas

Postovi: 261
Pridruio se: 14 Mar 2009 16:56
Cash on hand: 99.00
[Donate]
Has thanked: 0 time
Have thanks: 0 time

Re: MJP - skripta (110 pitanja)


od Ribica 08 Mar 2011 16:39

65. OSNOVI RELATIVNE NITAVOSTI UGOVORA


* Propisi unutranjeg prava o nadlenosti za zakljuenje ugovora. Teorija meunarodnog prava je
duboko podeljena u oceni uticaja propisa unutranjeg prava na valjanost meunarodnog ugovora. lan
46. predvia da drava ne moe navoditi kao razlog ponitenja njenog pristanka na obavezivanje
injenicu da je taj pristanak izraen na nain kojim je naruena neka odredba njenog unutranjeg
prava o nadlenosti za zakljuenje ugovora, izuzev ako je ta povreda bila oigledna i ako se odnosi na
neko bitno pravilo unutranjeg prava.
Prema tome, radi se o eklektikom reenju. Ono se zasniva na optem pravilu i izuzetku od toga
pravila.
Opte je pravilo da nepotovanje propisa unutranjeg prava o nadlenosti za zakljuenje ugovora ne
dira u valjanost pristanka datog u odgovarajuoj formi od strane lica koga meunarodno pravo smatra
ovlaenim da izrazi taj pristanak.
Od opteg pravila postoji izuzetak na osnovu koga se povreda unutranjih propisa o nadlenosti moe
istai kao osnov nitavosti ugovora pod uslovom da se radi o oiglednoj povredi propisa unutranjeg
prava od bitnog, osnovnog znaaja.
Po Konvenciji, povreda je oigledna ako je objektivno jasna za svaku dravu koja u tom pogledu
postupa prema uobiajenoj praksi i dobroj veri. Predmet oigledne povrede ne moe biti bilo koja
norma unutranjeg prava ve samo
1. norma koja regulie nadlenost za sklapanje meunarodnih ugovora, i,

Docsity.com

2. norma koja je od bitnog znaaja.


Predmet povrede moraju biti propisi unutranjeg prava odreene snage. Konvencija regulie samo
meunarodne posledice nepotovanja propisa unutranjeg prava.
* Posebna ogranienja ovlaenja da se izrazi pristanak drave na obavezivanje ugovorom. Ovlaenje
predstavnika da izrazi pristanak drave na obavezivanje moe biti podvrgnuto raznovrsnim
ogranienjima. Pored ustavnih, ta ogranienja mogu biti i administrativnog karaktera tj. mogu biti
sadrana u nalozima vlade ili drugog organa. Potovanje tih ogranienja je stvar politike i upravne
discipline predstavnika koji prilikom zakljuenja nastupa kao organ drave. Izuzetno prekraj tih
ogranienja moe biti od interesa i za meunarodno pravo. Naime, ta posebna ogranienja
predstavniku da izrazi pristanak da bude obavezana ugovorom mogu biti istaknuta kao osnov nitavosti
u sluaju ako su saoptena drugim dravama uesnicama u pregovoru pre nego to je pristanak na
obavezivanje izraen.
Po logici stvari, prekraj ogranienja nije relevantan sa stanovita valjanosti ugovora ako ugovor
podlee ratifikaciji, prihvatanju i si. U tom sluaju drava iji predstavnik nije potovao ogranienje
uzima u obzir tu injenicu prilikom donoenja odluke da li e taj ugovor ratifikovati, prihvatiti i slino.
* Zabluda. Zabluda je pogrena ili netana predstava u pogledu injenica relevantnih za zakljuenje
ugovora. Sluajevi zablude u meunarodnom pravu su retki. Svode se, uglavnom, na tzv. geografske
zablude ili zablude u pogledu geografskih karata.
Retkost zablude u postupku meunarodnog ugovora se objanjava dvama momentima:
a) okolnou da su drave struno i intelektualno opremljenije od ugovornica u privatnopravnim
ugovorima; i
b) sloenou samog postupka ugovaranja koji svodi na minimum mogunost da zabluda promakne
panji ugovornice.
Drava se, po Konvenciji, moe pozivati na zabludu kao osnov nitavosti ugovora u sluaju:
I) ako se zabluda odnosi na injenicu ili situaciju za koju je ta drava pretpostavljala daje postojala u
momentu kada je ugovor zakljuen;
II) da su ta injenica ili situacija predstavljale sutinsku osnovu pristanka na
obavezivanje ugovorom, tj. da se zabluda odnosi na injenicu ili situaciju bitnu za
zakljuenje ugovora.
Izuzetak od pravila po kome se drava moe pozvati na zabludu predstavlja sluaj kada je drava
svojim ponaanjem doprinela zabludi. Osnovno pravilo se ne primenjuje ako je ugovornica doprinela
zabludi sopstvenim ponaanjem ili ako su okolnosti bile takve da je ona morala biti upozorena na
mogunost zablude". Drugim recima, zabluda mora biti izvinjavajueg karaktera.
Klasino meunarodno pravo je povlailo strogu razliku izmeu zablude u pogledu injenica (error
facti) i zablude u pogledu prava (error iuris). U skladu sa tradicijom koja vue koren jo iz rimskog
prava - ignoratia legis nocet - zabludi u pogledu prava nije priznavan status osnova nitavosti ugovora.
Konvencija ne iskljuuje mogunost da zabluda u pogledu prava bude od uticaja u osobenom obliku
kombinovane ili meovite zablude tj. zablude u kojoj se stiu elementi pogrene predstave o

Docsity.com

injenicama i o pravu.
Od zablude o injenici ili situaciji koja se odnosi na ugovor, treba razlikovati zabludu u pogledu
redakcije teksta ugovora. Zablude ove vrste pojavljuju se kod ugovora redigovanih na vie jezika. One
ne predstavljaju osnov nitavosti, ve samo razlog da se pribegne ispravci teksta ugovora.
* Prevara. Pod prevarom se podrazumeva svaka podvala, la, lukavstvo, zlonamerno predstavljanje
koje ima za cilj da kod druge drave pregovaraa stvori lanu predstavu na osnovu koje prevarena
strana pristane da da pristanak na obavezivanje. Oigledno je da postoji tesna veza izmeu zablude i
prevare. Razlika izmeu ova dva pojma lei u protivpravnosti tj. u injenici da je jedna strana
dovedena u zabludu prevarnim, protivpravnim ponaanjem druge strane.
Postoje tri elementa prevare:
1) zla namera (mala fides);
2) odreeno ponaanje, koje poprima razliite pojavne oblike, kao materijalizacija zle namere;
3) uzrona veza izmeu prevarnog ponaanja i zablude.
Po Konvenciji drava, koja je navedena na zakljuenje ugovora prevarnim ponaanjem druge drave
pregovaraa, moe se pozvati na prevaru kao na osnovu nitavosti svog pristanka na obavezivanje
ugovorom.
Iz formulacije lana 49. proizlazi da se status osnova nitavosti priznaje samo tzv. glavnoj prevari tj.
prevari koja je odluujue uticala na dravu pregovaraa da da pristanak na obavezivanje.
Negativna dejstva prevare prevazilaze sankciju nitavosti jer prevara utie na samu osnovu poverenja
izmeu stranaka u ugovornim odnosima.
Iz dostupne prakse proizlazi da se prevara retko deava u postupku ugovaranja. Mogunost da se
prevara dogodi posebno su male kod multilateralnih ugovora.
* Podmiivanje (korupcija). Odredba o podmiivanju (korupciji) predstavnika drave je inovacija u
meunarodnom pravu ije se unoenje u sistem pravila ugovornog prava opravdava pravno-politikim
razlozima tj. namerom da se pravno igou mogua pribegavanja podmiivanju kao suptilnijem obliku
navoenja predstavnika drave da da pristanak na obavezivanje.
Konvencija predvia da ako je pristanak drave na obavezivanje ugovorom postignut putem
podmiivanja njenog predstavnika posrednom ili neposrednom radnjom druge drave koja je
uestvovala u pregovorima, drava se moe pozvati na podmiivanje kao razlog ponitenja njenog
pristanka na obavezivanje ugovorom"
Podmiivanje se odnosi samo na akte sraunate da izvre odluujui i sutinski uticaj na predstavnika
drave u cilju zakljuenja ugovora.
66. OSNOVI APSOLUTNE NITAVOSTI UGOVORA
* Prinuda nad predstavnikom drave. Opte je miljenje da prinuda nad predstavnikom drave u odnosu
na njegovu linost ili u njegovom linom kapacitetu sa ciljem da se pribavi pristanak na obavezivanje
ugovorom predstavlja osnov nitavosti ugovora.

Docsity.com

Postoji vie klasifikacija prinude nad predstavnikom drave.


Sa stanovita karaktera prinude razlikuju se prinuda u uem smislu ili vis apsoluta i prinuda u irem
smislu ili vis compulsiva.
Pod prinudom u uem smislu podrazumeva se nanoenje fizikog zla licu odnosno organu koji
predstavlja dravu u cilju da on izjavi volju u odreenom pravcu. Odlikuje se totalnom fizikom
nadmoi jedne strane i odsustvom mogunosti izbora druge strane. Iskljuivi i neposredni objekt
prinude u uem smislu je sam pregovara.
Prinuda u irem smislu definie se kao stavljanje u izgled nekog zla u sluaju neprihvatanja ili
deliminog prihvatanja zahteva drugog pregovaraa. Pretnja moe biti neposredna (ako je usmerena na
linost pregovaraa) ili posredna (ako se zlo stavlja u izgled licima bliskim pregovarau).
Da bi bila relevantna pretnja mora da poseduje izvesne atribute:
- prvo, mora biti ozbiljna, tj. takve prirode da kod pregovaraa izazove strah; i
- drugo, mora biti protivpravna, tj. injenje ili neinjenje koje se stavlja u izgled u sluaju
neprihvatanja ugovora treba da bude nedozvoljeno sa stanovita meunarodnog prava.
Prema momentu preduzimanja radnji prinude razlikujemo prinudu u toku pregovaranja odnosno
stavljanja potpisa i prinudu u momentu ratifikacije.
Konvencija jednostavno utvruje da je: Izraavanje pristanka drave da bude obavezana ugovorom,
pribavljeno prinudom nad njenim predstavnikom aktima ili pretnjom upuenom lino njemu lieno
svakog pravnog dejstva".
Prema tome, u ovom sluaju radi se o prinudi nad pojedincem kao privatnom linou a ne kao
dravnim organom. Pored prinude koja se vri u odnosu na njegovu linost relevantna je i pretnja koja
se odnosi, recimo, na njegovu karijeru otkrivanjem momenata koji se odnose na privatan ivot, kao i
pretnja ili prinuda nad lanom porodice s namerom da se tako utie na volju predstavnika drave.
* Prinuda nad dravom kao kolektivitetom. U pogledu ocene efekata prinude nad dravom kao
kolektivitetom, meunarodno pravo je doivelo radikalnu promenu. Klasino meunarodno pravo je
odricalo bilo kakav uticaj prinude nad dravom na valjanost ugovora.
Kako je drava apstrakcija, tako da u meunarodnim odnosima nastupa preko fizikih lica koja deluju u
svojstvu dravnih organa, to se u krajnjoj liniji prinuda nad dravom kao kolektivitetom ispoljava prima
facie kroz prinudu nad pojedincem. Razlika izmeu prinude nad predstavnikom drave i prinude nad
dravom kao kolektivitetom lei u injenici da je u sluaju prinude nad pojedincem objekat
prinudeneko lino dobro (fiziki ili moralni autoritet predstavnika drave kao individue), dok se u
sluaju prinude nad dravom kao kolektivitetom kao objekt pojavljuje neko dravno dobro.
Odredba Konvencije na osnovu koje: Nitav je svaki ugovor ije je zakljuenje postignuto pretnjom ili
upotrebom sile, krenjem principa meunarodnog prava otelovljenih u Povelji Ujedinjenih nacija" samo
je refleks opteg pravila, konkretizacija opteg principa zabrane pretnje ili upotrebe sile u materiji
ugovornog prava.
Postavljaju se dva osnovna pitanja u vezi sa primenom lana 52. Konvencije:
a) definisanje pojma prinuda", i

Docsity.com

b) vremenski domaaj odredbe o nitavosti ugovora zakljuenog pretnjom ili


upotrebom sile.
to se prvog pitanja tie, miljenja su podeljena oko tzv. ekstenzivnog i restriktivnog tumaenja pojma
prinude.
Po ekstenzivnom shvatanju, prinudu treba tumaiti u smislu da obuhvata ne samo oruanu ve i
politiku i ekonomsku prinudu. Ovo shvatanje polazi od principa suverene jednakosti i opasnosti koje
po harmonine i pravedne meunarodne odnose ima primena politike i ekonomske prinude. Politika
nezavisnost se, dobrim delom, svodi na puku formu ukoliko nije praena ekonomskom nezavisnou.
Restriktivno shvatanje, branjeno uglavnom od strane razvijenih zapadnih zemalja oslanja se na
znaenje pojma prinude inkorporisano u lanu 2.(4) Povelje i navodno nemogunost da se razdvoje
dozvoljeni i nedozvoljeni oblici ekonomske i politike prinude u uslovima velikih disproporcija u snazi
drava lanica savremene meunarodne zajednice.
Kompromisno reenje je iznaeno u usvajanju Deklaracije o zabrani vojne, politike i ekonomske
prinude pri zakljuivanju ugovora, kojom se sveano osuuje pretnja ili upotreba pritiska u svakom
obliku, bilo vojnom, politikom ili ekonomskom od bilo koje drave da bi prinudila drugu dravu da
izvri neki akt u vezi sa zakljuenjem ugovora krei principe suverene jednakosti drava i slobodnog
pristanka".
* Sukob sa peremptornom normom opteg meunarodnog prava (jus cogens). U lanu 53. Konvencija
utvruje: Nitav je svaki ugovor koji je u momentu zakljuenja u suprotnosti sa nekom peremptornom
normom opteg meunarodnog prava. Za svrhe ove konvencije peremptorna norma opteg
meunarodnog prava je norma prihvaena i priznata od celokupne meunarodne zajednice kao norma
od koje nije doputeno nikakvo odstupanje i koja moe biti izmenjena samo jednom novom normom
opteg meunarodnog prava koja ima isto svojstvo".
U domenu ugovornog prava norme jus cogens-a odreuju dozvoljen predmet ugovora i, samim tim,
postavljaju granice autonomije volje ugovornih strana.
Ideja o normama koje vezuju drave nezavisno od njihove volje je relativno stara. Nalazimo je ve u
uenju o nunom pravu (jus necessarium) od koga drave nisu mogle odstupati u meusobnim
odnosima, preko konstrukcije o fundamentalnim pravima drava i optim pravnim naelima kogentnog
karaktera do uenja u naelu pacta sunt servanda kao nadpozitivnoj, objektivnoj normi.
Elemente jus cogens-a kao pozitivnopravne kategorije nalazimo tek u ustavnim aktima univerzalnih
politikih organizacija - Drutva naroda i naroito, Organizacije Ujedinjenih nacija.
Sa formalnog stanovita, bitno obeleje normi jus cogens-a je njihova peremptornost tj. apsolutno
obavezna snaga. Norme jus cogens- ne trpe derogaciju, budui da sadre bezuslovne zapovesti od
kojih se ne moe odstupati u meusobnim odnosima drava na bazi saglasnosti. Usled injenice da
norme jus cogens- poseduju apsolutno obaveznu snagu, nijedan konkurentni re im, bilo da je
ustanovljen jednostranim ili dvostranim aktom, ne moe stei pravnu snagu, ve ostaje u sferi prostih
fakata.
Ove norme izraavaju sutinske, fundamentalne interese meunarodne zajednice kao celine, interese

Docsity.com

ije je potovanje imperativ, conditio sine qua non uporednog postojanja suverenih drava. Pravila jus
cogens-a prihvaena su zbog toga to su nuna za zatitu javnih interesa drutva drava ili za ouvanje
standarda morala koje su one priznale.
Norma jus cogens- je, po definiciji, norma op teg meunarodnog prava koja je od strane
meunarodne zajednice priznata kao norma od koje nije dozvoljeno nikakvo odstupanje. Pod izrazom
meunarodna zajednica kao celina" valja razumeti volju pretene, preovlaujue veine drava. To
znai da nije neophodno da konkretno pravilo bude prihvaeno kao kogentno od strane svih drava.
Izvori normi jus cogens-a su obiaji i sveopti multilateralni ugovori. Obiaj je formalni izvor jednog
broja postojeih kogentnih normi, ali je sa stanovita potreba savremene meunarodne zajednice
sveopti viestrani ugovor pogodniji izvor.
Konvencija ne sadri listu kogentnih normi. Razlozi takvog reenja su dvojaki:
a) po miljenju Komisije, navoenje nekih primera sukoba ugovora sa normom jus cogens-a moglo bi
dovesti do nerazumevanja ostalih primera kogentnih normi koje ne bi bile navedene (inclusio unius
exclusio alterius est); i,
b) sastavljanje liste kogentnih normi je, strogo uzevi, van okvira Konvencije b ugovornom pravu.
U odsustvu hijerarhije formalnih izvora u meunarodnom javnom pravu kriterijum normativne
samoidentifikacije je praktino nemogu. Utvrivanje kogentnog karaktera norme moe se izvesti
jedino na bazi materijalnog kriterijuma, tj. paljivog ispitivanja pozitivne prakse drava u kontekstu
objektivnih, viih interesa meunarodne zajednice kao celine.
Norme jus cogens-a nisu jednom zauvek date ve prate socijalno politiku evoluciju meunarodne
zajednice.
* Postupak ponitenja i posledice nitavosti ugovora. Konvencija predvia viestepeni postupak u
sluaju nitavosti, prestanka ugovora, povlaenja jedne strane ugovornice ili obustave primene
ugovora:
a) u prvoj fazi drava koja se poziva na nedostatak njenog pristanka da bude vezana ugovorom
obavetava o svom zahtevu ostale ugovornice. Obavetenje ili notifikacija pored zahteva treba da
sadri i navoenje konkretnih mera koje valja preduzeti u odnosu na ugovor i razloge koji govore u
prilog preduzimanju tih mera;
b) ostale strane ugovornice imaju, po prijemu notifikacije, mogunost izbora u roku koji osobito u
hitnim sluajevima ne moe biti krai od tri meseca: ili e taj zahtev prihvatiti, to ovlauje
ugovornicu koja je uputila zahtev da preduzme mere koje je predloila, ili e zahtevu prigovoriti.
c) u sluaju da jedna ili vie ugovornica stavi prigovor, nastaje spor koji valja reavati u skladu sa
lanom 33. Povelje tj. putem pregovora, anketama, posredovanjem, mirenjem, arbitraom, sudskim
reavanjem, mirnim naelima" po izboru stranaka u sporu.
U sluaju da u roku od 12 meseci od momenta stavljanja prigovora nije bilo mogue postii reenje u
okviru naina koje predvia lan 33. Povelje otvaraju se dve mogunosti:
a) ako se radi o sporu oko primene ili tumaenja lanova 53. i 64. koji reguliu sukob ugovora sa
normom jus cogens-a ili novostvorenom normom jus cogens-a, svaka strana ugovornica moe se

Docsity.com

jednostrano pismenim putem obratiti Meunarodnom sudu pravde na odluivanje ukoliko strane u sporu
zajedniki ne odlue da spor iznesu pred arbitrau;
b) ako se, pak, radi o sporu o primeni ili tumaenju bilo kog drugog lana koji regulie nitavost,
prestanak, povlaenje iz ugovora ili obustavu primene ugovora, svaka strana u sporu moe pribei
postupku izmirenja utvrenom u prilogu Konvencije.
Prilogom se predvia formiranje komisije od 5 kvalifikovanih pravnika koja ispituje zahteve i primedbe
i daje predloge stranama ugovornicama kako bi mogle da postignu prijateljsko reenje spora. Komisija
sainjava izvetaj u roku od 12 meseci po konstituisanju. Izvetaj komisije ne obavezuje strane
ugovornice.
Nitav ugovor je lien pravne snage ab initio bez obzira da li se radi o osnovu apsolutne ili relativne
nitavosti.
Mogue je da su stranke ugovornice ipak preduzele izvesne akte na osnovu nitavog ugovora. U tom
sluaju svaka strana ugovornica je ovlaena da trai restituciju tj. uspostavu stanja koje bi postojalo u
meusobnim odnosima da ti akti nisu izvreni. Sama injenica nitavosti ugovora ne dira u zakonitost
akata izvrenih u dobroj veri pre nego to je nitavost istaknuta.
Od ovih pravila izuzimaju se strane ugovornice kojima se moe pripisati prevara, prinuda ili
podmiivanje. Prevara, prinuda i podmiivanje mogu, pored posledica vezanih za pravila ugovornog
prava, angaovati i odgovornost ugovornice koja im je pribegla.
Pravne posledice sukoba ugovora sa kongentnom normom su, zbog znaaja ovih normi, posebno
regulisane i odlikuju se veom strogou. To dolazi otuda to pitanja u vezi sa posledicama nitavosti u
ovom sluaju nisu u tolikoj meri uzrokovana interesima strana ugovornica koliko obavezom svake od
njih da svoju situaciju dovede u sklad sa normom jus cogensa. Svoje meusobne odnose one su dune
uskladiti sa sadrajem ovih normi.
Sankcija nitavosti u sluaju sukoba sa normom jus cogensa pogaa ugovor u celini tj. princip deljivosti
ugovornih odredbi nema primenu u ovom sluaju.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi
prizvale smeh..."

Ribica
Aktivni forumas

Postovi: 261
Pridruio se: 14 Mar 2009 16:56
Cash on hand: 99.00
[Donate]
Has thanked: 0 time
Have thanks: 0 time

Docsity.com

Re: MJP - skripta (110 pitanja)


od Ribica 08 Mar 2011 16:40

67. LANSTVO U ORGANIZACIJI UJEDINJENIH NACIJA


Iako se Organizacija ujedinjenih nacija gotovo jednoduno kvalifikuje kao univerzalna organizacija,
koncept lanstva u njoj izvorno je graen na relativnoj univerzalnosti. Dva su elementa relativne
univerzalnosti koncepta lanstva u Organizaciji.
- Prvo, osnivai Organizacije su, na osnovu lana 3. Povelje, drave koje su uzele uee na
Konferenciji UN za meunarodnu organizaciju u San Francisku ili prethodno potpisale deklaraciju o UN
od 1. januara 1942. godine".
- Drugo, svojstvo lanice ne stie se ni automatski, niti je obavezno, budui da Povelja utvruje uslove,
kao i proceduru, prijema u lanstvo na osnovu slobodno izraene volje drava.
lanovi UN mogu se podeliti na drave osnivae Organizacije i naknadno primljene lanove.
Pod dravama osnivaima ili originernim lanovima podrazumevaju se drave koje su uzele uee na
osnivakoj Konferenciji u San Francisku 1945. godine. Uee na Konferenciji uzelo je 50 drava, meu
kojima je bila i Jugoslavija. Status drave osnivaa ima jedino prestino znaenje, uz jednu razliku
koja se tie naina sticanja svojstva lanice Organizacije - drave osnivai nisu prole proceduru
prijema utvrenu Poveljom.
Naknadno primljeni lanovi su one drave koje su, nakon konstituisanja Organizacije, prole utvrenu
proceduru prijema.
Pored drava koje su potpisale Deklaraciju UN od 1941. godine, uesnici na osnivakoj Konferenciji bili
su i Argentina, Belorusija, Danska i Ukrajina. Naknadno primljeni lanovi su brojano daleko nadmoni
u odnosu na drave osnivae. Naspram 50 drava osnivaa, danas se nalazi oko 140 naknadno primljenih
lanova koji izraavaju bogatstvo i raznovrsje u strukturi meunarodne zajednice.
lanstvo u Organizaciji UN povlai odgovarajua prava i obaveze. Izvor lanskih prava i obaveza su kako
Povelja tako i akti koje su Organizacija ili organi Organizacije doneli na osnovu Povelje formirajui
takozvano unutranje pravo ili institucionalno pravo Organizacije.
Povelja je osnovni, primarni izvor prava i obaveza lanova UN. Izvorom lanskih prava i obaveza mogu
se smatrati odredbe Povelje koje poseduju kontraktuelni karakter, koje su dizajnirane sa namerom da
utvrde prava i obaveze lanica UN.
Radi se o seriji prava i obaveza. Od prava koja proistiu iz lanstva moemo navesti sledea:
pravo lanica da uestvuju na zasedanjima Generalne skuptine, uestvuju u raspravi i donoenju
odluka glasanjem;
pravo da biraju i budu birane u izborne organe UN (nestalni lanovi Saveta bezbednosti, lanovi

Docsity.com

Ekonomsko-socijalnog saveta, deo lanova Starateljskog saveta);


pravo da uestvuju u izboru sudija Meunarodnog suda pravde;
da biraju Generalnog sekretara i pomone organe Generalne skuptine;
pravo da uestvuju u radu konferencija koje se odravaju pod okriljem UN.
lanovi Organizacije su podvrgnuti i brojnim obavezama, posebno u vezi sa ostvarivanjem osnovnog
cilja Organizacije - ouvanju meunarodnog mira i bezbednosti. lanovi UN su obavezni da stave na
raspolaganje Savetu bezbednosti pomoi i olakice, ukljuujui tu i pravo prolaza, neophodne za
odranje meunarodnog mira i bezbednosti; duni su, takoe, da odravaju nacionalne kontigente
vazduhoplovnih snaga spremne za neodlonu zajedniku akciju; u obavezi su da se udruuju radi
meusobnog pruanja pomoi pri sprovoenju mera koje donosi Savet bezbednosti.
Pored optih lanskih prava i obaveza, Povelja utvruje i specifina prava i obaveze stalnih lanica
Saveta bezbednosti.
* Prijem u lanstvo. Prijem u lanstvo Organizacije podrazumeva dva elementa:
a) ispunjenost materijalnih uslova za lanstvo u Organizaciju utvrenih lanom 4.(1) Povelje
b) odgovarajuu proceduru prijema.
Relevantni materijalni uslovi za prijem u lanstvo, kako je istakao Meunarodni sud pravde u svom
savetodavnom miljenju koje se ticalo uslova za prijem drave u lanstvo UN, su:
a) da je podnosilac molbe drava;
b) da je miroljubiva;
c) da prihvata obaveze sadrane u Povelji;
d) da je sposobna da izvrava te obaveze i
e) da je voljna da izvrava relevantne obaveze.
Procedura prijema drave u lanstvo Organizacije je trofazna. Prva faza podrazumeva podnoenje
molbe za prijem od strane drave koja eli da postane lan Organizacije. Molba treba da sadri
deklaraciju spremnosti podnosioca da prihvati obaveze sadrane u Povelji UN. U drugoj fazi molbu
ispituje Savet bezbednosti. Zadatak Saveta je da ispita ispunjenost materijalnih uslova za prijem
kandidata u smislu lana 4.(1) Povelje. Uloga Saveta u proceduri prijema u lanstvo je inicijativna i
kontrolna. Inicijativna uloga Saveta ogleda se u tome to odluku o prijemu Generalna skuptina moe
doneti samo na osnovu pozitivne preporuke Saveta bezbednosti. Trea i zavrna faza je donoenje
odluke o prijemu u Generalnoj skuptini. Skuptina odluku donosi dvotreinskom veinom prisutnih i
glasalih.
Pojava novoosloboenih drava na politikoj karti sveta na talasu dekolonizacije, dovela je do
sutinskih pramena u praksi prijema u lanstvo UN. Gotovo po pravilu novoosloboene drave su u
kratkom periodu nakon sticanja nezavisnosti ulazile u lanstvo Organizacije.
Izuzetak od ove liberalne prakse prijema predstavljale su jedino tzv. podeljene drave (Severna i Juna
Koreja, Severni i Juni Vijetnam te Savezna Republika Nemaka i Demokratska Republika Nemaka).

Docsity.com

* Suspenzija lanstva. Povelja predvia da se lanu protiv koga je Savet bezbednosti preduzeo
preventivnu ili prinudnu akciju, odlukom Generalne skuptine mogu privremeno obustaviti vrenja
prava i povlastica koje proizlaze iz lanstva. Radi se o tzv. velikoj suspenziji" lanskih prava i
povlastica za razliku od male suspenzije" na osnovu lana 19. Povelje.
Relevantni elementi instituta suspenzije lanskih prava i povlastica na osnovu lana 5. Povelje su:
1. osnov suspenzije po lanu 5. Povelje je preduzimanje preventivne ili prinudne akcije" Saveta
bezbednosti protiv lana UN. Pod izrazom preventivna ili prinudna akcija" valja razumeti akcije koje
Savet bezbednosti preduzima na osnovu glave VII Povelje;
2. suspenziju izrie Generalna skuptina na preporuku Saveta bezbednosti. Drugim recima, suspenzija
ne nastupa automatski, nakon to je Savet bezbednosti doneo odluku ili pristupio preventivnim ili
prinudnim merama".
3. predmet suspenzije su lanska prava i povlastice, tako da suspenzija ne dira u obaveze koje lan UN
ima po osnovu Povelje;
4. suspenzija lanskih prava i povlastica na osnovu lana 5. je privremenog karaktera. lanska prava i
povlastice se uspostavljaju nakon obustavljanja preventivneili prinudne akcije Saveta bezbednosti.
Odluku o uspostavljanju lanskih prava i povlastica donosi Savet bezbednosti.
Povelja poznaje i suspenziju prava lana Organizacije da uestvuje u radu Generalne skuptine ukoliko
je u zaostatku sa uplatom svog finansijskog doprinosa Organizaciji.
Suspenzija na osnovu lana 19. Povelje nastaje automatski ukoliko je iznos zaostalih uplata lana UN
raven ili vei od iznosa doprinosa koji je bio obavezan da plati za prethodne dve pune godine.
Suspenzija ne nastupa u sluaju ako Generalna skuptina dozvoli lanu da glasa, a to ini, po pravilu,
ako se dokae da je neplaanje izazvano uslovima koji su izvan kontrole lana UN.
Predmet suspenzije je pravo uea u radu Generalne skuptine i njenih glavnih komiteta. Suspenzija
se ne odnosi na pomone organe ustanovljene na osnovu lana 22. Povelje.
* Prestanak lanstva. lanstvo u Organizaciji moe prestati na dva naina:
1. istupanjem lana iz Organizacije;
2. iskljuenjem lana iz Organizacije.
Povelja ne sadri odredbu o istupanju iz Organizacije. Pravo povlaenja iz Organizacije priznato je u
izuzetnim okolnostima, na primer, ako se Organizacija pokae nesposobnom" da odri mir ili ukoliko to
uini na tetu prava i pravde ili ukoliko su izmenama Povelje, prava i obaveze lana izmenjeni u toj
meri da ih lan ne moe prihvatiti, ili ukoliko izmena prihvaena od strane potrebne veine u
Generalnoj skuptini ili na optoj konferenciji ne dobije potreban broj ratifikacija. Iskljuenje iz
Organizacije je najstroa mera koju, na preporuku Saveta bezbednosti, donosi Generalna skuptina u
odnosu na lana koji uporno naruava naela sadrana u Povelji. Elementi reenja sadranog u lanu 6.
Povelje podrazumevaju:
a) iskljuenje se izrie dravi koja uporno naruava naela sadrana u Povelji. Re uporno" znai
svesno, opredeljeno krenje Povelje. Ne radi, se dakle,o ponovljenim krenjima iza kojih ne stoji

Docsity.com

subjektivni elemenat.
b) iskljuenje lana koji uporno naruava naela sadrana u Povelji nije pravna obaveza politikih
organa UN - Generalne skuptine i Saveta bezbednosti. Stvar je politike ocene ovih organa da li e
pribei iskljuenju kao kaznenoj meri.
c) iskljuenjem prestaje organizaciona veza izmeu lana UN i Organizacije, gase se lanska prava i
obaveze iskljuenog lana. Ostaju, meutim, na snazi obaveze iz Povelje koje dravu vezuju nezavisno
od lanstva u Organizaciji kao i neispunjene lanske obaveze preuzete pre momenta iskljuenja.
U praksi Organizacije nije bilo sluajeva iskljuenja iz lanstva, iako je uinjeno nekoliko sukcesivnih
pokuaja iskljuenja June Afrike i Izraela. Pokuaji su, po pravilu, doivljavali neuspeh u Savetu
bezbednosti zbog upotrebe veta od strane zapadnih zemalja, stalnih lanica Saveta.
68. GENERALNA SKUPTINA
* Sastav i organizacija. Generalna skuptina je centralni, reprezentativni organ Organizacije
ujedinjenih nacija u kome su zastupljene sve drave lanice. Generalna skuptina predstavlja najire
diplomatsko telo lanova Organizacije.
Kao plenarni organ Generalna skuptina radi u zasedanjima. Povelja poznaje dve vrste zasedanja:
redovna godinja zasedanja i vanredna zasedanja.
Redovna godinja zasedanja, prema Rezoluciji 51/241 od 31. jula 1997. godine, poinju svake godine
prvog utorka nakon prvog septembra. Vanredna zasedanja saziva Generalni sekretar na zahtev Saveta
bezbednosti ili veine lanica UN.
Zasedanjem Generalne skuptine rukovodi predsednik Generalne skuptine. Predsednik Generalne
skuptine bira se za svako zasedanje i predsedava kako redovnim tako i vanrednim i hitnim vanrednim
zasedanjem koje se odrava u njegovom mandatu. Preutni je dogovor da se predsednik Generalne
skuptine ne bira iz reda predstavnika stalnih lanica Saveta bezbednosti. Pored predsednika, za svaku
sesiju Generalne skuptine bira se 21 potpredsednik. Potpredsednici se ne biraju u linom svojstvu ve
kao predstavnici drava prema kriterijumu pravilne geografske raspodele koja podrazumeva da se 6
potpredsednika bira iz Afrike, 5 iz Azije, 1 iz Istone Evrope, 3 iz Latinske Amerike, 2 iz ostatka sveta i
po 1 predstavnik iz reda delegacija stalnih lanica Saveta bezbednosti.
Generalna skuptina je formirala sloenu mreu organa i tela koji ine organizacionu strukturu
Skuptine. Elemente te strukture ine:
6 glavnih komiteta kao stalnih pomonih organa;
2 stalna komiteta - Savetodavni komitet o administrativnim i budetskim pitanjima (ACABQ) i Komitet
za lanske doprinose (COC);
2 komiteta za proceduru koja se formiraju na poetku svakog zasedanja Generalne skuptine Verifikacioni komitet i Generalni komitet (GC);
brojna pomona i ad hoc tela; specijalni organi ustanovljeni radi vrenja posebnih operativnih funkcija
i tela osnovana multilatelarnim ugovorima zakljuenim pod okriljem UN.

Docsity.com

* Nadlenost i glasanje. Kao predstavnikom, plenarnom organu Generalnoj skuptini UN pripadaju, na


osnovu Povelje, iroka ovlaenja.
Kao najoptije i inherentno ovlaenje, koje izraava prirodu Organizacije kao koordinirajue, moe se
navesti ovlaenje Generalne skuptine da raspravlja svim pitanjima ili o svim predmetima u okviru
Povelje ili koja se odnose na ovlaenja i zadatke svakog organa predvienog u Povelji..." i da daje
preporuke lanovima Ujedinjenih nacija ili Savetu bezbednosti o svim takvim pitanjima ili predmetima.
Ovo ovlaenje Skuptine podvrgnuto je dvostrukom ogranienju:
a) Skuptina ne moe davati nikakvu preporuku u vezi sa sporom ili situacijom dok Savet bezbednosti
obavlja u pogledu bilo kog spora ili situacije zadatke koji su mu povereni Poveljom. Izuzetak se
konstituie u sluaju ako donoenje preporuke zatrai Savet bezbednosti;
b) Odluke koje Skuptina donosi na osnovu lana 10. nemaju obavezujuu snagu same po sebi, ve
njihova snaga poiva na politikom autoritetu Organizacije i veine koja je preporuku donela.
Iz formulacije lana 10. Povelje proizlazi da je nadlenost Generalne skuptine u Organizaciji opte,
generalne prirode. U svetlosti nadlenosti drugih glavnih organa Organizacije, generalna nadlenost
Skuptine se ispoljava:
a) kao samostalna nadlenost. Kao primeri samostalne nadlenosti Skuptine mogu se navesti:
nadlenost u pogledu nadzora i pregleda svih aktivnosti UN. U tom smislu Skuptina prima i razmatra
godinje izvetaje Generalnog sekretara UN, Ekonomsko - socijalnog saveta i Starateljskog saveta, a
prima i razmatra godinje i posebne izvetaje Saveta bezbednosti koji sadre podatke o merama koje
je Savet bezbednosti odluio da preduzme ili je ve preduzeo radi odranja meunarodnog mira i
bezbednosti". Generalna skuptina takoe prima i razmatra izvetaje pomonih organa koje je osnovala
u skladu sa lanom 22. Povelje. U takvim sluajevima Generalna skuptina nastupa kao kontrolni organ
Organizacije.
Skuptina takoe samostalno razmatra i odobrava budet Organizacije, te vri podelu trokova
Organizacije meu lanovima, a takoe, razmatra i odobrava sve finansijske i budetske sporazume sa
specijalizovanim agencijama ispitujui administrativne budete agencija u cilju davanja odgovarajuih
preporuka. Skuptina ima deliminu samostalnu nadlenost u izbornoj materiji. Skuptina je iskljuivo
nadlena za izbor nestalnih lanova Saveta bezbednosti, svih lanova Ekonomsko - socijalnog saveta i
tree grupe lanova Starateljskog saveta.
Generalna skuptina raspolae i razgranatom podeljenom nadlenou sa drugim glavnim organima UN.
Od posebnog interesa je nadlenost koju deli sa Savetom bezbednosti. Podeljenu nadlenost sa
Savetom Generalna skuptina ima u izvesnim izbornim postupcima. Sudije; Meunarodnog su da pravde
biraju se zajedniki od strane Skuptine i Saveta. Generalna skuptina imenuje Generalnog sekretara
Organizacije na preporuku Saveta bezbednosti. Generalna skuptina odluuje oprijemu novih lanova,
suspenziji ili iskljuenju iz lanstva na osnovu predhodne preporuke Saveta bezbednosti. Konano
Generalna skuptina deli nadlenost sa Savetom bezbednosti u postupku revizije Povelje.
Prividno podeljena nadlenost Generalne skuptine postoji i sa Ekonomsko-socijalnim i Starateljskim
savetom.

Docsity.com

Generalna skuptina je ovlaena da, izmeu ostalog, daje preporuke u cilju unapreenja
meunarodne saradnje na ekonomskom, socijalnom, kulturnom i zdravstvenom polju, i pomaganja
ostvarenja prava oveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol ili veru". Gotovo identina
ovlaenja poseduje i Ekonomski i socijalni savet na osnovu lana 62.(1, 2) Povelje.
Generalna skuptina, i pod njenim okriljem, Starateljski savet mogu pri vrenju svojih zadataka:
a) razmatrati izvetaje koje podnosi administrativna vlast;
b) primati peticije;
c) vriti privremene obilaske teritorija pod starateljstvom; i
d) preduzimati ostale akcije u skladu sa odredbama o starateljstvu.
Rad ovih saveta podlee godinjem razmatranju u drugom, treem i etvrtom glavnom komitetu
Generalne skuptine.
69. SAVET BEZBEDNOSTI
* Priroda i struktura. Savet bezbednosti je dizajniran kao operativni organ sa ogranienim brojem
lanova.
Operativna priroda Saveta bezbednosti opredeljuje i nain njegovog rada. Savet bezbednosti je u
stalnom zasedanju, pa, otuda, lanice Saveta delegiraju stalne predstavnike u sedite Organizacije koji
su ovlaeni da u ime svoje drave donose relevantne odluke. Povelja je predvidela da Savet
bezbednosti odrava i povremene sastanke na kojima svaki od njegovih lanova moe biti predstavljen
lanom vlade ili nekim drugim specijalno postavljenim predstavnikom. Prema Privremenom poslovniku
Saveta ukoliko lanove Saveta predstavljaju najvii dravni funkcioneri, njima nije potrebno posebno
punomoje.
Povelja predvia samo jedan pomoni organ Saveta - Komitet vojnog taba - u ijoj nadlenosti je
davanje saveta i ukazivanje pomoi Savetu bezbednosti za sva pitanja koja se tiu vojnih potreba
Saveta bezbednosti u svrhu odranja meunarodnog mira i bezbednosti. Sainjavaju ga naelnici
general-tabova stalnih lanova Saveta bezbednosti ili njihovi predstavnici. U praksi su, meutim,
konstituisana tri stalna komiteta i vei broj pomonih tela Saveta. Stalni komiteti koje ine
predstavnici svih lanica Saveta su: Komitet eksperata, zaduen da ispituje privremena pravila
procedure u Savetu kao i druga pitanja koja mu u zadatak stavi Savet; Komitet za prijem novih lanova
i Komitet zaduen za sastanke Saveta van sedita Organizacije. Broj pomonih tela je promenljiv.
Vezana su uglavnom za mirovne operacije i izgradnju mira.
* Kompozicija. Na osnovu lana 23. Povelje, Savet bezbednosti ine stalni i nestalni lanovi.
Stalne lanove ine velike sile: Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i Sjedinjene Amerike Drave.
Nestalne lanove Saveta bira Generalna skuptina Ujedinjenih nacija iz reda lanica Organizacije na
period od dve godine vodei rauna o dva kriterijuma:
a) doprinosu odranju meunarodnog mira i bezbednosti i ostalih ciljeva Organizacije;

Docsity.com

b) pravinoj geografskoj raspodeli.


Savet bezbednosti moe raditi i u proirenom sastavu. To se deava kada u radu Saveta, na njegov
poziv, uestvuju i lanice Ujedinjenih nacija koje nisu lanice Saveta bezbednosti kao i nelanice
Ujedinjenih nacija.
* Odluivanje u Savetu bezbednosti. Savet bezbednosti odluuje na dva naina: glasanjem i
konsenzusom. Pravila o glasanju dizajnirana su zavisno od prirode pitanja o kojima Savet odluuje.
Razlikuju se dve grupe pitanja - proceduralna i sutinska (meritorna).
Odluke Saveta bezbednosti o proceduralnim pitanjima donose se potvrdnim glasanjem devet lanova. U
praksi Saveta proceduralnim se smatraju pitanja poput ukljuenja neke take u dnevni red, skidanja
neke take sa liste pitanja o kojima Savet raspravlja, suspenzije sastanka, odlaganja sastanka, poziva
za uestvovanje u radu Saveta, voenja sastanka, zakazivanja hitne vanredne sednice Generalne
skuptine i sl.
Nasuprot proceduralnim postoje sutinska ili meritorna pitanja. Odluke o sutinskim pitanjima donose
se kvalifikovanom veinom, tj. potvrdnim glasovima devet lanova, ukljuujui potvrdne glasove
stalnih lanova Saveta. Odredba o kvalifikovanoj veini izraava poseban, povlaen poloaj stalnih
lanova Saveta bezbednosti u procesu odluivanja. Ona daje mogunost bilo kom lanu da svojim
negativnim glasom onemogui donoenje odluke. Obino se kae da stalni lanovi Saveta raspolau
pravom veta to ne stoji u potpunosti. Naime, obavezna jednoglasnost se teorijski ne moe poistovetiti
sa pravom veta, mada se po praktinim efektima od njega ne razlikuje.
lan 27. Povelje navodi potvrdne glasove stalnih lanova" kao elemenat kvalifikovane veine potrebne
za donoenje odluke u Savetu bezbednosti. U praksi Organizacije se, meutim, iskristalisalo tumaenje
po kome uzdravanje stalnog lana od glasanja ne spreava donoenje odluke o sutinskim pitanjima.
Savet bezbednosti moe odluiti i tehnikom konsenzusa, tj. odluivanjem bez formalnog glasanja.
Sastoji se u tome to predsednik Saveta, na osnovu neformalnih konsultacija sa lanicama Saveta,
formulie predlog odluke i cirkulie ga kao pismeni predlog i objavljuje ga na otvorenoj sednici u cilju
usvajanja.
Primaran zadatak Saveta bezbednosti je odravanje meunarodnog mira i bezbednosti. lanice
Ujedinjenih nacija su delegirale. Savetu ovlaenje da deluje u njihovo ime sprovodei svoje dunosti
na ouvanju mira i bezbednosti. U isto vreme, lanovi UN su se saglasili da prihvate i izvravaju odluke
Saveta bezbednosti u saglasnosti sa Poveljom.
* Nadlenost. Nadlenost Saveta moe se podeliti na primarnu i sekundarnu.
Primarna nadlenost Saveta bezbednosti sastoji se u ouvanju meunarodnog mira i bezbednosti. U tom
kontekstu razlikujemo nadlenost Saveta u mirnom reavanju sporova na osnovu glave VI Povelje i
nadlenost Saveta u reavanju sporova prinudnim putem u irem smislu rei, na osnovu Glave VII
Povelje UN.
U postupku mirnog reavanja sporova Savet bezbednosti donosi preporuke koje za adresate imaju
stranke u sporu. Kada smatra potrebnim Savet poziva stranice u sporu da svoj spor ree mirnim putem

Docsity.com

na naine utvrene lanom 33. Povelje. Savet bezbednosti moe preporuiti u svakoj fazi spora ili
situacije odgovarajue postupke ili metode ureenja, uzimajui u obzir svaki postupak reavanja za
koje su se stranke opredelile. Pri tom, Savet bezbednosti treba da ima u vidu da bi stranke, po pravilu,
trebalo da pravne sporove iznose pred Meunarodni sud pravde u skladu sa odredbama Statuta Suda.
Ako Savet nae da spor moe ugroziti odravanje meunarodnog mira i bezbednosti, moe preporuiti
uslove reenja prema svom nahoenju. Savet bezbednosti, takoe, podstie mirno reavanje lokalnih
sporova posredstvom regionalnih organizacija.
Delujui na osnovu glave VII (Akcije u sluaju pretnje miru, povrede mira i akata agresije) Savet donosi
odluke. Povelja ovlauje Savet na donoenje odluka o preventivnim i prinudnim merama.
Pod preventivnim merama podrazumevaju se mere poput zahteva za prekidom vatre, povlaenjem
trupa zaraenih strana na polazne poloaje, i si. koje za cilj imaju da spree pogoravanje situacije.
Savet uiva punu slobodu u izboru mera koje smatra poeljnim ili potrebnim. One, meutim, ne smeju
uticati na prava ili poloaj zainteresovanih strana.
Prinudne mere se mogu podeliti na prinudne mere u irem smislu i prinudne mere u uem smislu.
Prinudne mere u irem smislu ne podrazumevaju upotrebu oruane sile i tiu se mera poput
kompletnog prekida ekonomskih odnosa, eleznikih, pomorskih, vazdunih, potanskih, telegrafskih i
drugih veza, a takoe i prekid diplomatskih odnosa. Prinudne mere u uem smislu podrazumevaju
angaovanje oruane sile i ispoljavaju se u akcijama pomorskih, vazduhoplovnih ili suvozemnih snaga
koje je potrebno radi odravanja ili vaspostavljanja meunarodnog mira i bezbednosti. Ukoliko Savet
donese odluku o preduzimanju odgovarajuih mera, svi lanovi Ujedinjenih nacija su obavezni da stave
na raspolaganje Savetu, na njegov poziv i u skladu sa posebnim sporazumom oruane snage, pomoi i
olakice, ukljuujui i pravo prolaza neophodno radi odranja meunarodnog mira i bezbednosti.
Sekundarna nadlenost Saveta obuhvata seriju funkcija koje nisu u vezi sa odravanjem meunarodnog
mira i bezbednosti. Tu spadaju: uspostava vrenja lanskih prava lanica kojima su lanska prava bila
privremeno suspendovana odlukom Generalne skuptine, nadzor nad delovanjem regionalnih
sporazuma; preporuke u vezi sa prijemom, suspenzijom ili iskljuenjem lanova; preporuka o izboru
Generalnog sekretara; izbor sudija Meunarodnog suda pravde; staranje o izvrenju presuda
Meunarodnog suda pravde; odluka da u raspravi o nekom predmetu u Savetu uestvuje lan
Ujedinjenih nacija koji nije lan Saveta; odreivanje uslova pod kojima drava koja nije stranka
Statuta Suda moe pristupiti Meunarodnom sudu pravde; starateljska pitanja strategijskih podruja.
70. EKONOMSKO-SOCIJALNI SAVET
* Sastav Saveta. Ekonomsko-socijalni savet je jedan od izbornih glavnih organa Organizacije. Na osnovu
izvornog teksta Povelje, Savet je bio sastavljen od 18 lanova biranih od strane Generalne skuptine na
temelju pravine geografske raspodele. Na osnovu amandmana iz 1963. godine broj lanova Saveta je
povean na 27 a amandmanima iz 1971. godine na 54 lana. U sastav Saveta ulazi 14 lanova iz Afrike;
11 iz Azije; 10 lanova iz Latinske Amerike; 13 lanova iz Zapadne Evrope i ostalih drava, i 6 lanova

Docsity.com

iz Istone Evrope. U cilju obezbeenja kontinuiteta u radu Saveta 18 lanova se bira svake godine za
period od 3 godine. Svaki lan Ekonomsko-socijalnog saveta predstavljen je sa akreditovanim
predstavnikom i odgovarajuim brojem savetnika.
* Zadaci i ovlaenja Saveta. Zadaci Ekonomsko-socijalnog saveta, utvreni lanovima 62-67 glave X
Povelje, iroko su postavljeni. Mogu se podeliti u dve osnovne grupe.
U prvu grupu spadaju zadaci koji, uopteno govorei, podrazumevaju formulisanje politike u
ekonomskom, socijalnom i srodnim poljima kao i koordinaciju odnosnih aktivnosti koje se preduzimaju
unutar sistema Ujedinjenih nacija. Ovi zadaci obuhvataju:
a) vrenje i pokretanje prouavanja kao i pripremanja izvetaja o meunarodnim, ekonomskim,
socijalnim, kulturnim, prosvetnim, zdravstvenim i srodnim pita-, njima, koje obuhvata i mogunost
davanja preporuka o tim predmetima Generalnoj skuptini, lanovima Ujedinjenih nacija i
specijalizovanim agencijama;
b) pripremanje nacrta konvencija u pitanjima iz svoje nadlenosti. Nacrte konvencija Savet podnosi
Generalnoj skuptini koja ih usvaja i otvara za potpisivanje (recimo Konvencija o genocidu) ili se
upuuje na razmatranje meunarodnoj konferenciji specijalno sazvanoj u tu svrhu,
c) donoenje preporuka koje se upuuju dravama, Generalnoj skuptini ili specijalizovanim
agencijama;
d) sazivanje konferencija bilo regionalnih ili optih. Konferencije koje Savet saziva nisu ograniene na
konferencije predstavnika drava, ve mogu biti i konferencije nevladinog karaktera ili konferencije
eksperata.
U obavljanju zadataka Savet koristi razuenu mreu pomonih organa To su prvenstveno funkcionalnotehnike i regionalne komisije. Prve opredeljuje predmet rada a druge deo sveta u kome deluju. Pored
ovih komisija, pomone organe Ekonomsko-socijalnog saveta ine i stalni komiteti, ekspertska tela i ad
hoc tela.
* Starateljski savet. Povelja UN je predvidela stvaranje posebnog, specijalizovanog organa za nadzor
nad vrenjem meunarodnog sistema starateljstva utvrenog glavom XII Povelje. Radi se o
Starateljskom savetu.
* Kompozicija i donoenje odluka. Starateljski savet ima osobenu kompoziciju. Sastavljen je na
tripartitnom principu tako da ga ine:
1. lanovi Organizacije koji upravljaju teritorijama pod starateljstvom;
2. stalni lanovi Saveta bezbednosti koji ne upravljaju teritorijom pod staratelj-stvom;
3. ostali lanovi UN koje na rok od tri godine izabere Generalna skuptina da bi se obezbedio ukupan
broj lanova Starateljskog saveta da bude podjednako podeljen izmeu lanova organizacije koji
upravljaju teritorijama pod staratelj stvom i onih koji to ne ine.
lanice Starateljskog saveta su predstavljene kvalifikovanim licem, to drugim recima, znai da se radi
o politikim predstavnicima a ne o nezavisnim strunjacima.

Docsity.com

Odluke u Savetu se donose veinom glasova lanova koji su prisutni i koji glasaju.
Starateljski savet je u svojoj praksi ustanovljavao ad hoc i stalne komitete. Dva su stalna komiteta:
stalni komitet o administrativnim unijama i stalni komitet za peticije. Komiteti su sastavljeni po istom
principu kao i sam Savet tj. na osnovu jednake zastupljenosti drava koje vre upravu nad
starateljslcim teritorijama i onih koje to ne ine.
* Zadaci i ovlaenja. Na osnovu Povelje Starateljski savet ima skromna samostalna ovlaenja. Ona se
praktino mogu svesti na sastavljanje upitnika o politikom, socijalnom i prosvetnom napretku
stanovnika svake teritorije pod starateljstvom, na osnovu koga starateljska vlast sainjava godinji
izvetaj. Ostale zadatke Starateljski savet vri pod okriljem Generalne skuptine. U tom smislu Savet:
1. razmatra izvetaje koje podnosi administrativna vlast;
2. prima i ispituje peticije savetujui se sa administrativnom vlau;
3. vri privremene obilaske teritorija pod strarateljstvom u vreme dogovoreno
sa administrativnom vlau;
4. preduzima ostale akcije u skladu sa odredbama ugovora o starateljstvu.
71. SEKRETARIJAT UN I GENERALNI SEKRETAR
* Pozicija u sistemu UN. lan 7. Povelje kvalifikuje Sekretarijat kao jedan
od glavnih organa UN, podrazumevajui pod Sekretarijatom" Generalnog sekretara i ono osoblje koje
Organizacija moe da zahteva". Sekretarijat bi, dakle, prema Povelji predstavljao jednu celinu, iako
glava XV Povelje posveena Sekretarijatu apostrofira Generalnog sekretara kao titulara serije
nadlenosti koje, inae, po Povelji pripadaju Sekretarijatu, sugeriui da je osoblje sekretarijata samo
tehnika potpora Generalnom sekretaru.
Ovakvo reenje moe se objasniti na dva naina:
1. strogo hijerarhijski princip na kome poiva organizacija Sekretarijata. U sve-tlosti ovog principa
Generalni sekretar je ne samo sastavni deo Sekretarijata, ve i njegova personalizacija;
2. nepoklapanje nadlenosti Sekretarijata, na jednoj strani, i Generalnog sekretara, na drugoj strani.
Ovo nepoklapanje nadlenosti ima konceptualni osnov, budui da se u poziciji Generalnog sekretara
sjedinjuju elementi glavnog administrativnog slubenika Organizacije sa elementima izvrnog organa
Organizacije opremljenog politikim i diplomatskim ovlaenjima koja prevazilaze nadlenosti
Sekretarijata kao administrativnog organa.
* Generalni sekretar. Generalnog sekretara imenuje Generalna skuptina na preporuku Saveta
bezbednosti. Povelja ne odreuje trajanje mandata sekretara, ali je Generalna skuptina 1946.
odredila da mandat traje pet godina s tim da moe biti obnovljen ili produen. Savet bezbednosti,
nakon diskusije o kandidatima na zatvorenom sastanku, predlae jednog kandidata prihvatljivog za sve
stalne lanove Saveta bezbednosti. Izbor vri Generalna skuptina tajnim glasanjem prostom veinom.

Docsity.com

Funkcije Generalnog sekretara mogu se, po svojoj prirodi, svrstati u dve grupe: administrativne
funkcije i izvrne ili diplomatsko-politike funkcije.
Administrativne funkcije Generalnog sekretara su, u stvari, funkcije koje sekretar obavlja kao glavni
administrativni slubenik Organizacije. Osnovne administrativne funkcije Generalnog sekretara su:
1. sazivanje specijalnih zasedanja Generalne skuptine;
2. priprema svih sastanaka Generalne skuptine, Saveta bezbednosti, Ekonomskog i socijalnog saveta i
Starateljskog saveta;
3. priprema budeta Organizacije;
4. odgovornost za fmansijsku administraciju Organizacije;
5. registrovanje i publikovanje meunarodnih ugovora;
6. pravno predstavljanje organizacije UN kao celine i
7. akreditovanje diplomatskih predstavnika drava lanica.
U drugu grupu izvrnih ili diplomatsko-politikih funkcija ulaze funkcije, razliite od administrativnih,
koje mu povere Generalna skuptina, Savet bezbednosti, Ekonomsko-socijalni savet i Starateljski
savet.
Generalni sekretar je ovlaen da skrene panju Savetu bezbednosti na svako pitanje koje, po
njegovom miljenju, moe da ugrozi ouvanje meunarodnog mira i bezbednosti. Generalni sekretar
moe pokrenuti bilo kakvu aktivnost u cilju sticanja relevantnih podataka o bilo kom sporu ili sukobu u
kome nadleni organi Ujedinjenih nacija treba da deluju u cilju odravanja meunarodnog mira i
bezbednosti.
Godinji izvetaj o radu Organizacije koji je u osnovi administrativne prirode, Generalni sekretar moe
da iskoristi kao povod da iznese sopstvene predloge i preporuke o relevantnim pitanjima koja su u
nadlenosti organa UN. Administrativna dunost Generalnog sekretara da saini provizorni predlog
dnevnog reda sastanaka organa UN je, takoe, prilika da indirektno utie na rad konkretnog organa i na
odluke koje se donose. Generalni sekretar moe, pored sastavljanja provizornog dnevnog reda, da
podnosi predloge nacrta rezolucije, amandmane na ostale predloge i sl. to mu otvara prostor za
znaajan politiki uticaj na odluke koje se donose u tim organima.
Diplomatsko-politike funkcije Generalnog sekretara su fakultativna mogunost, ija realizacija zavisi
kako od linosti Generalnog sekretara tako i od preovlaujuih politikih okolnosti.
* Sekretarijat. Pored Generalnog sekretara, Sekretarijat ini ono osoblje koje Organizacija moe da
zahteva". Osoblje imenuje Generalni sekretar prema pravilima koja donosi Generalna skuptina. Dva su
osnovna kriterijuma za izbor osoblja Sekretarijata: prvi su line, subjektivne kvalifikacije kandidata
koje podrazumevaju najvie standarde kompetentnosti integriteta i efikasnosti a drugi pravilna geografska raspodela. Uticaj na pravilnu geografsku raspodelu u praksi ima i doprinos svakog pojedinog
lana godinjem budetu Organizacije.
Bitno obeleje Sekretarijata je njegov meunarodni karakter. S jedne strane, ispoljava se u tome to
osoblje, kao i Generalni sekretar, ne moe da trai niti da prima uputstva od bilo koje vlasti izvan
Organizacije, a, s druge strane, lanice Organizacije obavezale su se da e potovati iskljuivo

Docsity.com

meunarodni karakter funkcije Generalnog sekretara i osoblja i da nee teiti da na njih utiu u
vrenju njihovih dunosti.
Organizaciju Sekretarijata odlikuju dva principa: prvo, stroga hijerarhija, i drugo, sloena dinamina
unutranja struktura.
U svetlosti prvog principa organizacije, Sekretarijat predstavlja jednu hijerarhijsku piramidu na ijem
vrhu je Generalni sekretar. Svi delovi organizacione strukture Sekretarijata, bilo inokosni ili kolegijalni,
crpu svoja ovlaenja posredno ili neposredno iz ovlaenja i pozicije Generalnog sekretara.
U aktuelnom trenutku Sekretarijat se sastoji iz razliitih ureda i departmana koji se opet dele ria
manje organizacione jedinice. Departmani su pod rukovodstvom zamenika Generalnog sekretara i
pomonika Generalnog sekretara koje postavlja sam Generalni sekretar. Hijerarhijski princip
organizacije je univerzalno primenjen, tako da vai i u departmanima i u njegovim sastavnim delovima.
U cilju vee efikasnosti u radu razudene strukture Sekretarijata, ustanovljeni su izvrni komiteti koji
pokrivaju glavne tematske oblasti rada Sekretarijata kao i grupa vodeih funkcionera koja slui kao
forum u kome se lideri odnosno efovi svih departmana Sekretarijata nedeljno konsultuju.
* Nadlenost Sekretarijata. Funkcije Sekretarijata mogu se podeliti u tri osnovne aktivnosti:
administrativna i tehnika pomo organima UN (priprema nacrta, distribucija informacija, uee u
izradi izvetaja i nacrta rezolucija, prevoenje i tampanje i cirkulacija dokumenata);
dokumentarna aktivnost Sekretarijata (statistiki izvetaji i zbirke materijala potrebnih za rad
Organizacije);
informacije i odnosi sa javnou.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi
prizvale smeh..."

Ribica
Aktivni forumas

Postovi: 261
Pridruio se: 14 Mar 2009 16:56
Cash on hand: 99.00
[Donate]
Has thanked: 0 time
Have thanks: 0 time

Docsity.com

Re: MJP - skripta (110 pitanja)


od Ribica 08 Mar 2011 16:41

72. REGIONALNE ORGANIZACIJE


1. Opta razmatranja
Prirodno i normalno znaenje rei regionalne" je prostorno i geografsko, pa bi regionalne organizacije
podrazumevale organizacije ije su lanice, pored zajednice interesa kao opteg, inherentnog obeleja
svih meunarodnih organizacija, prostorno povezane ili su u neposrednoj blizini. U skladu sa ovim
znaenjem regionalnog" osnovane su i prve meunarodne organizacije poput Organizacije amerikih
drava (OAS) ili Arapske lige, kao i veina organizacija u novijem periodu.
Meunarodne organizacije zasnovane na ideolokom i politikom, ili drugom, zajednitvu ili bliskosti
koje nisu geografski povezane, teko bi se mogle nazvati regionalnim organizacijama, jer je regionalni
institucionalni okvir specifina opredeljujua karakteristika ovih organizacija.
U teorijskom smislu bi meunarodne organizacije po osnovu kriterijuma lanstva bilo ispravnije podeliti
na regionalne i partikularne/neuniverzalne - kao antipod univerzalnim organizacijama.
Regionalne meunarodne organizacije bi bile organizacije koje zajednitvo ili bliskost ciljeva i interesa
lanica ostvaruju u regionalnom institucionalnom okviru u geografskom smislu (recimo, Organizacija
amerikih drava), a partikularne ili, jednostavno, neuniverzalne bi obuhvatale meunarodne
organizacije ije lanice dele zajednike interese i ciljeve ali ne pripadaju jednom regionu (recimo,
NATO pakt).
2. Pozicija regionalnih organizacija u sistemu Povelje UN
Pitanje postojanja i odnosa regionalnih organizacija i Organizacije UN sutinski je opredeljeno odnosom
dve konkurentske ideje - ideje regionalizma i ideje univerzalizma.
Na osnovu odluka velikih saveznika na konferencijama u Moskvi (1943) i Teheranu (1943), nacrt
Povelje, prihvaen u Dambarton Oksu, opredeljuje se za univerzalistiku ideju. Na Konferenciji u San
Francisku (1945) ideja je definitivno uobliena u tekstu Povelje Ujedinjenih nacija (lanovi 52, 53 i 54)
i predstavlja deo javnog poretka u pozitivnom meunarodnom pravu.
Univerzalistika ideja je u konkretnoj stvari relevantna u dvostrukom smislu:
1. u pogledu lanstva. OUN je formirana kao univerzalna organizacija drava, a ne, kako je, takoe,
predlagano, kao asocijacija regionalnih organizacija, i
2. univerzalistika ideja ne podrazumeva automatski centralizaciju u pogledu nadlenosti Organizacije.
Centralizacija je striktno ograniena na aktivnosti koje se tiu ouvanja meunarodnog mira i
bezbednosti.
Proizlazi da Povelja UN ne zabranjuje, niti iskljuuje postojanje regionalnih i neuniverzalnih
organizacija.

Docsity.com

Povelja se u svojim lanovima 52-54 bavi iskljuivo organizacijama u ijojoj nadlenosti je ouvanje
mira i bezbednosti. Inkorporie ih u projektovani sistem centralizovane kontrole i ouvanja
meunarodnog mira i bezbednosti, ustanovljavajui osnov, okvir i modalitete aktivnosti regionalnih
organizacija u tom pogledu.
injenica da Povelja ne sadri odredbe u pogledu aktivnosti organizacija u ijoj nadlenosti su
ekonomska, politika, socijalna, kulturna i druga pitanja, ne znai da su ove organizacije van domaaja
Povelje.
3. Priroda i granice nadlenosti u svetlosti Povelje UN
U sistemu Povelje Ujedinjenih nacija, koji uspostavlja centralizovani sistem bezbednosti, regionalne
organizacije u ijoj nadlenosti su vojna i bezbednosna pitanja su pomoni organi Saveta bezbednosti.
Povelja lanovima 52-54 o regionalnim aranmanima i organima".
Priroda nadlenosti regionalnih aranmana i organa" razlikuje se zavisno od vrste postupka reavanja
spora.
U postupku reavanja spora mirnim putem, ta nadlenost je izvorna, utemeljena na odredbi lana 52
(2) Povelje koji predvia da e lanice Ujedinjenih nacija koje ulaze u regionalne aranmane ili su
lanice regionalnih organa uiniti svaki napor da postignu mirno reenje lokalnih sporova kroz takve
aranmane ili organe pre nego to se obrate Savetu bezbednosti".
U postupku reavanja sporova putem prinude, nadlenost regionalnih organizacija je sutinski razliita.
Ona je, po pravilu, pomona i delegirana od Saveta bezbednosti. U primeni prinudnih mera regionalna
organizacija uzima uee kada je to prikladno", po diskrecionoj oceni Saveta bezbednosti, i na
osnovu njegovog odobrenja.
Odobrenje Saveta bezbednosti je, po svojoj prirodi, izriito i tie se konkretnog sluaja (ad casum).
Savet bezbednosti, kad god je celishodno, koristi regionalne sporazume ili agencije za prinudnu akciju
pod svojim rukovodstvom. Bez odobrenja Saveta bezbednosti nee po regionalnim sporazumima, niti
preko regionalnih agencija biti preduzeta nijedna prinudna akcija".
Nadlenost regionalnih organizacija u preduzimanju oruanih mera izvorne je prirode jedino u sluaju
kolektivne samoodbrane u smislu lana 51. Povelje UN.
73. SPECIJALIZOVANE AGENCIJE
1. Pojam i geneza
Povelja Ujedinjenih nacija odreuje specijalizovane agencije kao organizacije ustanovljene
meunarodnim sporazumom i sa irokom meunarodnom odgovornou, kao to je utvreno njihovim
osnovnim instrumentima, na ekonomskom, socijalnom, kulturnom, prosvetnom, zdravstvenom i srodnim
poljima" povezane sa Ujedinjenim nacijama.

Docsity.com

Kao elementi pojma specijalizovanih agencija mogu se navesti:


1. specijalizovane agencije su javne ili meuvladine meunarodne organizacije,
2. deluju na ekonomskom, socijalnom, kulturnom, obrazovnom, zdravstvenom i srodnim nepolitikim
poljima,
3. nastaju na bazi viestranih ugovora, koji kao ustavni akti, ureuju njihovu delatnost, ciljeve i
unutranju strukturu,
4. specijalizovane agencije deluju u sistemu Ujedinjenih nacija na osnovu sporazuma zakljuenih sa
OUN u skladu sa lanovima 57. i 63. Povelje.
Specijalizovane agencije su oblici institucionalizacije meunarodnih nepolitikih odnosa drava. U tom
smislu prvi oblici su tzv. administrativne unije ili biroi - Meunarodna unija za telekomunikacije (ITU)
osnovana 1865, Svetska potanska unija (UPU) 1874, godine, Meunarodni biro za teine i merenja
(BIPM) 1875, Meunarodna unija za zatitu industrijske svojine (WIPO) 1885. - ali pravi procvat
doivljavaju u sistemu Ujedinjenih nacija.
Danas, porodicu specijalizovanih agencija, prema godini sticanja tog statusa, ine:
1. Meunarodna organizacija rada (ILO) osnovana 1946;
2. Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) 1946;
3. Organizacija za meunarodno civilno vazduhoplovstvo (ICAO), 1947;
4. Svetska banka za obnovu i razvoj (IBRD), 1947;
5. Meunarodni monetarni fond (IMF), 1947;
6. Svetska potanska unija (UPU), 1947;
7. Svetska zdravstvena organizacija (WHO), 1948;
8. Meunarodna unija za telekomunikacije (ITU), 1949;
9. Svetska meteoroloka organizacija (WMO), 1951;
10. Meunarodna finansijska korporacija (IFC), 1955;
11. Meunarodna pomorska organizacija (IMO), - osnovana je 1958. pod imenom Meunarodna
pomorska konsultativna organizacija (IMCO) ali je 1982. godine promenila ime;
12. Meunarodno udruenje za razvoj (IDA), 1960;
13. Meunarodna organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO), 1967;
14. Meunarodni fond za poljoprivredni razvoj (IFAD), 1977;
15. Organizacija za industrijski razvoj (UNIDO), 1986;
16. Svetska organizacija Ujedinjenih nacija za turizam (UN WTO), 2003.
2. Priroda i karakteristike
Subjektivitet specijalizovane agencije temelji se na injenici da je stvorena sa namerom da izvrava
funkcije i uiva prava koja se mogu objasniti samo time to ona u velikoj meri poseduje svojstvo
meunarodne linosti i sposobnost da deluje na meunarodnom planu". Od posebnog znaaja u tom
smislu su ugovorna sposobnost i pravo poslanstva. Specijalizovane agencije mogu pokrenuti savetodavni

Docsity.com

postupak pred Meunarodnim sudom pravde, a njihovi funkcioneri uivaju diplomatski status.
Specijalizovane agencije poseduju svojstvo pravnog lica i po unutranjem pravu drava lanica. lan II Pravno lice - Konvencije o privilegijama i imunitetima specijalizovanih ustanova utvruje da agencije
imaju:
1. sposobnost zakljuenja ugovora,
2. sposobnost sticanja pokretne i nepokretne imovine i raspolaganja njome,
3. sposobnost pokretanja sudskog postupka.
Osnivaki akti specijalizovanih agencija, koji se, po pravilu, nazivaju ustavima, prevashodno ureuju
lanstvo u agencijama, unutranju strukturu i funkcije agencije.
a) to se lanstva tie, specijalizovane agencije bez izuzetka spadaju u univerzalne organizacije.
Poput OUN i neke specijalizovane agencije povlae formalnu razliku izmeu izvornih i naknadno
primljenih lanica.
Postoji pravnotehnika razlika u nainu sticanja statusa lanice. Dok drave lanice Ujedinjenih nacija,
drugih specijalizovanih agencija ili Agencije za atomsku energiju, lanski status stiu pristupanjem,
ostale drave podnose molbu za prijem o kojoj plenarni organ agencije odluuje prostom ili
dvotreinskom veinom.
lanstvo u specijalizovanim agencijama nije apsolutno rezervisano za drave. Ustavi nekih
specijalizovanih agencija predviaju pridrueno lanstvo i za nesuverene teritorije. Pridrueni lanovi
lieni su prava odluivanja.
b) Struktura specijalizovanih agencija je ematizovana. Obuhvata plenarni organ, izvrni organ i sekretarijat, te pomona tela bilo funkcionalno-tehnika ili regionalna.
Plenarni organ je vrhovni organ specijalizovane agencije. U njegovu nadlenost spada utvrivanje opte
politike agencije i programa rada, odobravanje budeta, donoenje odluka u vezi sa lanstvom, te
donoenje akata agencije.
Princip jedna drava-jedan glas", imanentan suverenoj jednakosti drava, nije striktno sproveden u
ustavnim aktima specijalizovanih agencija. Neke od njih su se opredelile za teinski, ponderisani sistem
glasanja na osnovu koga se broj glasova kojima lanica raspolae odreuje na osnovu finansijskog
doprinosa kapitalu agencije.
c) Specijalizovane agencije su razvile iroku legislativnu aktivnost, snano utiui na progresivni razvoj
pravnih pravila koja za predmet imaju odnose koji su u njihovoj nadlenosti.
Oblici legislativne aktivnosti specijalizovanih agencija su:
1. konvencije;
2. regulatorni akti, i
3. preporuke.
U pogledu konvencija specijalizovane agencije poznaju dva pristupa. Neke specijalizovane agencije u
svojim ustavnim aktima predviaju ovlaenje plenarnog organa da 2/3 veinom donosi konvencije koje
postaju obavezujue za drave lanice nakon ratifikacije. Druge ovlauju nadleni plenarni organ da
donosi samo nacrte konvencija.

Docsity.com

Ustavni akti agencija iji plenarni organi donose Konvencije, a ne nacrte Konvencija, predviaju
pratee obaveze lanica da Konvencije iznesu pred nadlene unutranje organe ili preduzmu druge
sline radnje u odreenom periodu vremena.
Neke specijalizovane agencije poseduju i reglementatorska ovlaenja, tako da su ovlaene da donose
obavezne, minimalne meunarodne standarde u podrujima svog delovanja. Donoenje obaveznih
meunarodnih standarda je u nadlenosti plenarnog organa ili izvrnog organa agencije.
Specijalizovane agencije donose i preporuke (recommendations) koje nemaju pravnu ve moralnu
snagu.
3. Pozicija u sistemu Ujedinjenih nacija
Specijalizovane agencije se nalaze u supstancijalnoj vezi sa Organizacijom ujedinjenih nacija.
Ujedinjene nacije su i sveopta meunarodna organizacija u iju nadlenost spadaju ne samo politika
nego i ekonomska, socijalna i druga pitanja. lastvo u OUN i specijalizovanim agencijamase, u osnovi,
poklapa sa lanom 53. Povelje drave lanice OUN su se obavezale da e preduzimati zajednike akcije
u saradnji sa Organizacijom radi reavanja meunarodnih ekonomskih, socijalnih, zdravstvenih i srodnih
problema i meunarodne kulturne i prosvetne saradnje.
Specijalizovane agencije su integralni delovi sistema Ujedinjenih nacija u kome Organizacija
ujedinjenih nacija, kao stoerna, ima koordinirajuu i kontrolnu ulogu. Organizacija Ujedinjenih nacija
daje i inicijativu za osnivanje novih specijalizovanih agencija.
Organizacija daje preporuke radi usaglaavanja politike i delatnosti specijalizovanih agencija, a
odgovornost za ostvarivanje meunarodne ekonomske i socijalne saradnje lei na Generalnoj skuptini i
pod njenim okriljem na Ekonomsko-socijalnom savetu.
Operativna saradnja sa specijalizovanim agencijama je u delokrugu Ekonomsko-socijalnog saveta.
Stipulie se ugovorima o saradnji i povezivanju koje specijalizovana agencija sklapa sa Ekonomskosocijalnim savetom a odobrava ga Generalna skuptina Ujedinjenih nacija. Sporazumima se, takoe,
moe predvideti obaveza specijalizovanih agencija da Ekonomsko-socijalnom savetu dostavljaju
izvetaje o koracima preduzetim u svrhu sprovoenja njegovih preporuka, kao i preporuka Generalne
skuptine o predmetima koji ulaze u okvir njihove nadlenosti, kao i pravo uea predstavnika
Ekonomsko-socijalnog saveta u radu specijalizovanih agencija bez prava glasa i vice versa.
Ekonomsko-socijalni savet moe da usaglaava delatnost specijalizovanih agencija u formi savetovanja i
davanja preporuka, te da vri odgovarajue usluge na traenje specijalizovanih agencija.
Kontrolna uloga Organizacije ujedinjenih nacija ispoljava se i u finansijskoj sferi. Generalna skuptina
moe da razmatra i odobrava sve finansijske i budetske sporazume sa specijalizovanim agencijama" i
ispituje administrativne budete agencija.
Formalna samostalnost specijalizovanih agencija kombinovana sa supstancijalnom povezanou sa OUN
ini bitno obeleje egzistencije i aktivnosti specijalizovanih agencija. Stepen povezanosti sa
Ujedinjenim nacijama im ih pre autonomnim jedinicama jednog decentralizovanog sistema u ijem

Docsity.com

centru je Organizacija ujedinjenih nacija nego samostalnim meunarodnim organizacijama stricto


sensu.
Ta povezanost ima u osnovi, pozitivan uinak. Obezbeuje relativno usklaenu i koherentnu aktivnost
specijalizovanih agencija na ostvarivanju ciljeva u okviru javnog poretka Ujedinjenih nacija. Uz to
racionalizuje trokove sistema u celini.
74. POJAM MEUNARODNIH LJUDSKIH PRAVA
Meunarodna ljudska prava u formalnom smislu predstavljaju normativni podsistem meunarodnog
prava, koga ine pravna pravila i standardi, a koji za predmet ima prava, slobode i odgovornosti
pojedinaca i ljudskih kolektiviteta.
U materijalnom smislu, meunarodno pravo ljudskih prava je autonomna norma ili imperativ
meunarodne zajednice koja kvalitativno menja pravni poloaj oveka i ljudskih kolektiviteta u
dravama uspostavljanjem pravnih okvira legislativne i faktike aktivnosti drava.
Osnovna prava i slobode imaju specifino dejstvo. Ona su, s jedne strane, elementi statusa pojedinaca
i grupa u smislu imuniteta ili izuzea u odnosu na vlast drave, a s druge strane, deluju u ravni odnosa
sa drugim pojedincima i kolektivitetima.
Unutranje pravo je poelo izgraivati pravila koja su se ticala pravnog poloaja oveka.
Meunarodno pravo ljudskih prava, utvrivanjem konkretnih prava i standarda, kao obavezujuih,
konstituie u normativnom smislu minimalni, nesvodljivi standard koji su drave dune ugraditi u svoje
nacionalno zakonodavstvo.
Corpus meunarodnih ljudskih prava poseduje viestruka znaenja. U normativnom smislu, ukida
sutinske razlike u pravnom poloaju pojedinaca i grupa u nacionalnim okvirima. Kvalifikacijom
meunarodnih ljudskih prava kao univerzalnih, razlike u vrsti poloaja, ako ne u stepenu, pojedinaca i
grupa gube svoj pravni osnov. Drava i meunarodna zajednica su sutinski ljudske zajednice koje ne
mogu opravdati svoje postojanje bez minimuma etike, koja u konkretnoj stvari podrazumeva
uvaavanje vrednosti i dostojanstva ljudi koji su ih i stvorili.
75. ODNOS PRAVA POJEDINACA I PRAVA LJUDSKIH GRUPA
(KOLEKTIVITETA)
Ljudska prava shvaena kao prava pojedinaca i grupa (kolektiviteta) predstavljaju jedinstvenu, organski
nedeljivu celinu, kako u logikom smislu tako i u smislu pozitivnog meunarodnog prava.
Delovi korpusa ljudskih prava neravnomerno su se razvijali u sistemu UN. Najdalje se otilo u regulativi
osnovnih prava i sloboda pojedinaca. Od donoenja Deklaracije o pravima oveka (1948), serija
obavezujuih instrumenata razradila je, kako prava i slobode tako i obaveze i odgovornosti pojedinca,
barem kada je re o graanskim i politikim pravima. Corpus ekonomskih i socijalnih prava je, kako po
stepenu obaveznosti tako i po obimu primene, daleko ispod zadovoljavajueg nivoa.

Docsity.com

Pravni poloaj ljudskih grupa nedovoljno je regulisan. Ako izuzmemo norme meunarodnog krivinog
prava koje za predmet zatite imaju i grupe ljudi, opte meunarodno pravo nije sutinski ni krenulo u
izgradnju ove regulative. U odnosu na narod kao meunarodnopravno, moda, najrelevantniju grupu formulisano je pravo na samoopredeljenje, ali do dananjeg dana ono nije oblikovano na jasan i
precizan nain to otvara prostor politikoj kombinatorici kao osnovu za konkretnu primenu prava.
Organsko jedinstvo ljudskih prava snano je naglaeno na Svetskoj konferenciji UN o ljudskim pravima
odranoj u Beu 1993. godine. Beka Deklaracija i Program akcije, koja je usvojena na Konferenciji,
naglaava da su ljudska prava univerzalna, nedeljiva i meuzavisna. Posebnu panju Deklaracija je
posvetila problemima manjina, domorodakog stanovnitva, radnika migranata i prava hendikepiranih i
nemonih lica.
U tom pravcu se razvija i jurisprudencija Interamerikog suda za ljudska prava. Sud je u pravo na ivot
protumaio ne samo kao pravo svakog ljudskog bia da ne bude arbitrerno lien ivota, ve i kao pravo
da ne bude lien pristupa uslovima koji garantuju dostojanstven ivot.
Na dravama je da garantuju stvaranje potrebnih uslova za dostojanstven ivot. Tako je, u stvari, Sud
povezao graanska i politika sa ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i pravo na ivot kao
osnovno graansko pravo, protumaio kao pravo na kvalitetan dostojanstven ivot.
76. PRAVNA PRIRODA
Postoje dva osnovna shvatanja o prirodi ljudskih prava. Po jednom shvatanju, pravila o ljudskim
pravima su pravila stricto sensu, pravila koja konstituiu perfektna prava i obaveze u smislu
meunarodnog javnog prava. Osnov ljudskih prava vidi se u relevantnim odredbama Povelje u zajednici
sa drugim aktima donetim u okviru sistema UN poput Opte deklaracije o pravima oveka, razliitim
konvencijama i paktovima, rezolucijama Generalne skuptine UN i ostalih meunarodnih tela.
Po drugom shvatanju, ljudska prava nisu dostigla taku normativne perfekcije ve i do dananjeg dana
ona predstavljaju osobenu kombinaciju elemenata prava, politike i vrednosti meunarodne zajednice.
Pitanje kvalifikacije prava pojedinaca i ljudskih grupa je delikatno i otuda je uputno itavu stvar
posmatrati na dva nivoa: normativnom nivou i nivou primene.
Sa normativnog stanovita, izgleda preterano negirati pravni karakter delovima meunarodnog prava
kojima se ureuje poloaj pojedinaca i ljudskih grupa. Ova pravila dizajnirana su na nain analogan
nekim drugim pravilima meunarodnog prava. Pravila meunarodnog prava o poloaju pojedinaca i
ljudskih grupa dele opte slabosti meunarodnopravnog poretka, pojaane nepostojanjem
subjektiviteta pojedinaca i grupa. Formalni izvori u ovoj oblasti su, u osnovi, identini izvorima opteg
meunarodnog prava.
Deo meunarodnog javnog prava koji se obino naziva ljudskim pravima, sastoji se, u stvari, iz dva
dela:
a) pravnih pravila i,
b) vrednosti koje ulaze u javni poredak meunarodne zajednice, a jo nisu na-

Docsity.com

le perfektan pravni izraz, tj. nisu modelirane u formi konkretnih prava i obaveza
(deklaracije, rezolucije i slino).
Pravna pravila kojima se utvruju prava i slobode pojedinaca i grupa mogu se podeliti na pravila koja
utvruju obaveze vis-a-vis drave i pravna pravila koja utvruju obaveze drave u odnosu na
meunarodnu zajednicu kao celinu.
Drugi deo corpus-a o ljudskim pravima ine akti programske prirode, koji iako nisu pravno obavezujui,
izraavaju pravnu svest meunarodne zajednice i kao takvi konstituiu okvir za zakonodavnu delatnost
kako na meunarodnom tako i na unutranjem planu.
to se prvih nedostataka tie, oni svoj osnov nalaze u ambivalentnoj pravnoj prirodi pravila koja
ureduju poloaj pojedinaca i ljudskih grupa. Kao pravila meunarodnog prava, ona nastaju na
konsenzualnoj osnovi, saglasnou drava. Karakter obaveza prema pojedincima i ljudskim grupama
poprimaju, po pravilu, kroz institucije unutranjeg prava.
U unutranjem pravu drava konkretna pravila sprovodi neposredno, kroz politike i pravne institucije,
a na meunarodnom planu, posredno, pojedinanom akcijom ili kolektivnom akcijom drava u skladu sa
odgovarajuim pravilima meunarodnog prava.
Ovaj specifini nedostatak konstrukcije ljudskih prava pojaan je optom institucionalnom slabou
meunarodnog prava. Ona se izraava u nepostojanju obavezne sudske nadlenosti u sporovima koji
proistiu, ili mogu proistei, iz tumaenja i primene relevantnih instrumenata o ljudskim pravima.
77. PAKTOVI O PRAVIMA OVEKA
Odredbe Opte deklaracije pretoene su u obavezujue, ugovorno pravo dvama paktovima Meunarodnim paktom o graanskim i politikim pravima i Meunarodnim paktom o ekonomskim,
socijalnim i kulturnim pravima (1966).
* Pakt o graanskim i politikim pravima. Pakt proklamuje sledea osnovna prava i slobode pojedinca:
pravo na ivot (l. 6), zabranu podvrgavanja muenju ili svirepim, nehumanim ili uniavajuim
postupcima ili kaznama (l. 7), zabranu dranja u ropstvu (l. 8), pravo na slobodu i bezbednost linosti
(l. 9), humano postupanje sa licima lienim slobode (l. 10), zabranu dunikog ropstva (l. 11),
slobodu kretanja i izbora mesta stanovanja (l. 12), jednakost pred sudovima (l. 14), zabranu izricanja
kazne zbog dela ili propusta koji nisu predstavljali krivino delo prema domaem ili meunarodnom
pravu u trenutku kada su poinjena (l. 15), pravo na pravni subjektivitet (l. 16), zabranu
preduzimanja samovoljnih ili nezakonitih meanja u privatni ivot pojedinca, u njegovu porodicu,
njegov stan ili njegovu prepisku (l. 17), pravo na slobodu misli, savesti, veroispovesti (l. 18), zabranu
uznemiravanja zbog svojih miljenja (l. 19), zabranu svakog propagiranja rata (l. 20), pravo mirnog
okupljanja (l. 21), pravo slobodnog udruivanja ukljuujui i pravo osnivanja sindikata (l. 22), zatitu
porodice kao prirodnog i osnovnog sastavnog dela drutva (l. 23), zatitu svakog deteta bez
diskriminacije (l. 24), aktivno i pasivno birako pravo (l. 25).

Docsity.com

Pakt o graanskim i politikim pravima priznaje, kako se uobiajeno kae, prava i slobode pojedinaca.
Re prava" u smislu subjektivnog prava koristi se, po pravilu, u odnosu na politika prava, dok re
slobode" predstavlja, ustvari, konkretne zabrane koje se nameu svemoi drave vis-a-vis, pojedinca i
preovlaujue se koristi u odnosu na graanska prava.
Pored prava i sloboda pojedinaca, Pakt priznaje i dva kolektivna prava - pravo naroda na
samoopredeljenje (l. 1) i prava manjina (l. 27. pakta).
Pakt za razliku od Deklaracije navodi i prava ljudskih grupa (pravo na samoopredeljenje i prava
manjina), kao i izvesna nova prava i slobode pojedinca. Radi se o zabrani dunikog ropstva, pravima
deteta i zabrani ratne propagande. Za razliku od Deklaracije, Pakt ne navodi pravo pojedinca da uiva
privatnu svojinu, i da ne bude arbitrarno lien svojine. Drave ugovornice Pakta obavezale su se da
potuju i garantuju prava priznata Paktom svim licima koja se nalaze na njihovoj teritoriji i koja
potpadaju pod njihovu nadlenost.
Na osnovu kriterijuma modaliteta uivanja prava i sloboda utvrenih Paktom, moe se izvriti podela na
dve osnovne grupe:
1. prava i slobode koje strana ugovornica ne moe suspendovati;
2. prava i slobode koje podleu suspenziji.
Osnov podele nalazi se u odredbi l. 4. Pakta koji stipulie da, u sluaju izuzetne opte opasnosti koja
ugroava opstanak nacije, strana ugovornica Pakta moe preduzeti mere koje odstupaju od obaveza
predvienih Paktom, pod uslovom da te mere ne budu u nesaglasnosti sa ostalim merama koje im
namee meunarodno pravo i da nemaju za posledicu diskriminaciju zasnovanu na rasi, boji, polu,
jeziku, veri ili socijalnom poreklu.
U prava i slobode koje ugovornica Pakta ne moe suspendovati spadaju: pravo na ivot (l. 6), zabrana
podvrgavanja muenju, svirepim, nehumanim ili uniavajuim kaznama ili postupcima (l. 7), zabrana
ropstva i dranja u potinjenosti (l. 8), zabrana dunikog ropstva (l. 11), zabrana kanjavanja zbog
dela ili propusta koji nisu predstavljali krivino delo prema domaem ili meunarodnom pravu u trenutku kada su poinjena (l. 15), pravo svakog lica na pravni subjektivitet (l. 16), i pravo na slobodu
misli, savesti i veroispovesti (l. 18. Pakta).
Smisao zabrane suspenzije navedenih prava i sloboda utvrene lanom 4(2) Pakta je u tome da
konkretna prava implicitno kvalifikuje kao via, superiorna prava pojedinca koja nadmauju i najvie
interese drave.
* Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966). Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima polazi od prava na rad pod kojim podrazumeva pravo svakog lica na mogunost zaraivanja
kroz slobodno izabran ili prihvaen rad". Iz prava na rad neposredno deriviraju obaveze drave da
obezbedi, posredno ili neposredno, naknadu za rad iste vrednosti bez ikakve razlike i pristojan ivot za
njih i njihovu porodicu (lanovi 6. i 7. Pakta). Pored prava na rad, Pakt sadri i sledea prava: pravo na
ivotni standard (l. 11), pravo svakog lica na najbolje psihiko i mentalno zdravlje koje moe da
postigne (l. 12), pravo na obrazovanje, korienje blagodeti kulturnog ivota i naunog napretka (l.

Docsity.com

13).
lan 2. stipulie osnovnu obavezu ugovornica da pojedinano i putem meunarodne pomoi i saradnje,
naroito na ekonomskom i tehnikom polju, preduzimaju korake kako bi se postepeno postiglo puno
ostvarenje prava priznatih u Paktu.
Mere meunarodnog nadzora i kontrole.
* Pakt o graanskim i politikim pravima. Pakt o graanskim i politikim pravima predvia
ustanovljenje posebnog ekspertskog tela - Komiteta za prava oveka - kome drave ugovornice podnose
izvetaje o merama koje su usvojile u cilju sprovoenja u ivot odredaba Pakta.
Pakt predvia da je Komitet nadlean da prouava izvetaje koje podnose drave ugovornice. Dravama
ugovornicama Komitet dostavlja svoje sopstvene izvetaje, kao i primedbe opteg karaktera koje
smatra celishodnim. Ove primedbe Komitet moe da dostavlja i Ekonomsko-socijalnom savetu.
Komitet je doneo vie optih primedaba, primedaba koje nisu vezane za stanje graanskih i politikih
prava u odreenoj dravi ugovornici.
Fakultativna nadlenost Komiteta je dvojaka.
Na osnovu lana 41. Pakta svaka drava ugovornica moe da izjavi da priznaje nadlenost Komiteta da
prima i razmatra saoptenja u kome jedna drava tvrdi da druga drava ugovornica ne ispunjava svoje
obaveze na osnovu Pakta.
Druga fakultativna nadlenost Komiteta vezana je za Fakultativni protokol koji se odnosi na Pakt o
graanskim i politikim pravima. Protokol predvia pravo pojedinca, dravljanina ugovornice Pakta, da
Komitetu podnosi saoptenje kojim tvrdi da je rtva krenja ma kog od prava navedenih u Paktu.
Procesna pretpostavka za podnoenje saoptenja od strane pojedinca je iscrpljenost lokalnih pravnih
lekova u konkretnoj stvari.
Komitet nema pravnu mo da reava konkretnu stvar, ve iznosi svoje miljenje ili gledite sa kojima
upoznaje zainteresovanu dravu ugovornicu i pojedinca-peticionera.
U praksi Komiteta izgraeno je vie prateih tehnika poput objavljivanja posebnih godinjih izvetaja,
pres kominikea i slino. Zajednika im je karakteristika da skinu obeleja tajnosti sa gledita koje
Komitet formira povodom peticije pojedinca i na taj nain, animiraju javno mnjenje i meunarodne i
nacionalne institucije da izvre odgovarajui pritisak na,dravu koja je, po miljenju Komiteta,
prekrila relevantnu odredbu Pakta na tetu pojedinca.
Generalna skuptina UN je 1982. godine prihvatila i drugi Fakultativni protokol uz Pakt o graanskim i
politikim pravima. Ovaj Protokol ustanovljava dve osnovne obaveze ugovornica: obavezu da nijedno
lice pod njihovom jurisdikcijom nee biti pogubljeno i obavezu da preduzmu sve zakonodavne i druge
mere kako bi se smrtna kazna ukinula u nacionalnim krivinim zakonodavstvima.
* Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. lanom 16. Pakta drave ugovornice su se
obavezale da podnose izvetaje o merama koje budu usvojile u cilju sprovoenja u ivot odredaba
Pakta, kao i napretku postignutom u obez-beenju potovanja prava navedenih u Paktu. Izvetaji se

Docsity.com

dostavljaju Generalnom sekretaru UN koji njihovu kopiju dostavlja na razmatranje Ekonomskom i


socijalnom savetu.
Program odailjanja izvetaja, kao i postupak njihovog razmatranja, razraen je Rezolucijom br. 1988
(LX) Ekonomsko-socijalnog saveta. Savet je kao pomone organe u postupku razmatranja izvetaja
formirao radne grupe sastavljene od predstavnika drava ugovornica Pakta na bazi pravine geografske
zastupljenosti.
Relativni neuspeh doveo je 1985. godine do donoenja odluke da se ustanovi novi komitet sastavljen od
18 lanova koji bi delovali u linom svojstvu, kao nezavisne linosti.
Nadlenost Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava ograniena je na razmatranje izvetaja
drava ugovornica.
78. ZABRANA DISKRIMINACIJE
Zabrana diskriminacije u pozitivnom meunarodnom pravu poseduje dvojako znaenje:
1. znaenje opteg prohibitivnog principa koji se odnosi na povlaenje razlike u
uivanju priznatih prava pojedinaca i grupa; i
2. zbirni izraz za seriju pojedinanih zabrana utvrenih posebnim pravilima
meunarodnog prava za odreenu kategoriju lica ili prava.
* Opta zabrana diskriminacije. Opti princip nediskriminacije pojedinaca i kolektiviteta ugraen je u
Preambulu i osnovne ciljeve Povelje Ujedinjenih nacija. Uoblien je u formulaciju jednakih prava
pojedinaca i naroda. U Preambuli Povelje UN se navodi i vera u ravnopravnosti ljudi i ena i nacija
velikih i malih". U ciljeve Organizacije uvruje se i razvijanje meu nacijama prijateljskih odnosa
zasnovanih, na potovanju naela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda", a proklamuje se i
potovanje prava oveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru".
Opti princip jednakih prava i ravnopravnosti pojedinaca i kolektiviteta pretoen je u prohibitivnu
normu Konvencijom o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije od 1965. godine.
Konvencija definie rasnu diskriminaciju kao svako razlikovanje... na osnovu rase, boje, koe,
predaka, nacionalnog ili etnikog porekla" koje za cilj ili posledicu (ima) ponitenje ili povredu
priznavanja, uivanja ili vrenja na ravnopravnoj osnovi ljudskih prava i osnovnih sloboda na
politikom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom polju ili na svakom drugom polju javnog ivota".
Konvencijom su se drave obavezale da svim odgovarajuim sredstvima sprovode politiku koja vodi
uklanjanju rasne diskriminacije. Radi se o kogentnom pravilu koje podrazumeva dve obaveze - direktnu
i indirektnu.
Direktna obaveza sastoji se u zabrani uestvovanja u bilo kakvom aktu ili praksi diskriminacije protiv
lica, grupa ili institucija.
Indirektna obaveza podrazumeva obavezu drave ugovornice da ne podstie, brani ili podrava
diskriminaciju koju sprovode privatna lica ili nevladine organizacije.

Docsity.com

U tu svrhu drave ugovornice su dune:


1. da preduzmu delotvorne mere na dravnom i lokalnom nivou u cilju ukidanja ili ponitenja svakog
zakona ili propisa koji uvodi ili ovekoveuje diskriminaciju tamo gde ona postoji;
2. da svim odgovarajuim sredstvima, ukljuujui i zakonske mere, zabrani i okona rasnu
diskriminaciju koju sprovode lica, grupe ili organizacije.
* Mere nadzora i kontrole. Sistem nadzora i kontrole nad sprovoenjem odredaba Konvencije je, za
standarde meunarodnog prava, relativno efektivan. Konvencija predvia osnivanje Odbora za rasne
diskriminacije.
Odbor je nadlean da razmatra izvetaje koje drave ugovornice podnose Generalnom sekretaru UN o
merama (zakonodavnim, sudskim, upravnim i drugim) koje su donete u cilju ostvarivanja odredaba
Konvencije.
Konvencija ustanovljava i fakultativnu nadlenost Odbora. Fakultativna nadlenost podrazumeva da
Odbor prima i razmatra saoptenja pojedinaca ili grupa pod njenom nadlenou koje se ale da su
rtve povrede od strane svoje drave u pogledu prava utvrenih Konvencijom. Po iscrpljenju lokalnih
pravnih lekova, pojedinac ili grupa pojedinaca podnosi saoptenje Odboru. Odbor upuuje sugestije ili
eventualne preporuke zainteresovanoj dravi ugovornici kao i podnosiocu predstavke. Vano je
napomenuti da Odbor ne otkriva identitet osobe ili grupe dravi ugovornici bez njihove saglasnosti.
Norma o zabrani diskriminacije predstavlja normu opteg meunarodnog prava kogentnog karaktera.
* Zabrana specifinih oblika rasne diskriminacije. Pored opte zabrane rasne diskriminacije utvrene
Konvencijom o uklanjanju svih oblika diskriminacije, meunarodno pravo poznaje vie pravila koja
zabranjuju vrenje pojedinih oblika rasne diskriminacije. U materijalnom smislu radi se o konkretizaciji
opte zabrane rasne diskriminacije ratione materiae (zabrana diskriminacije na odreenom polju
drutvenih odnosa) i ratione personae (zabrana diskriminacije pojedinih kategorija lica ili grupa).
U prvu grupu spadaju legislativni akti doneti u okviru MOR-a.
Vano mesto zauzima i Konvencija protiv diskriminacije u'obrazovanju koju je Generalna konferencija
UNESCO usvojila 1960. godine. Konvencija regulie razliite oblike diskriminacije u obrazovanju, a
posebno, diskriminaciju na osnovu rasne pripadnosti, boje koe i nacionalnog porekla.
Druga grupa obuhvata pravila koja za predmet imaju zabranu diskriminacije pojedinih kategorija lica ili
grupa.
U kontekstu zabrane diskriminacije pojedinih kategorija lica, posebna panja posveena je
diskriminaciji ena." Generalna skuptina UN usvojila je 1952. godine Konvenciju o politikim pravima
ena. Konvencija u osnovi ide na izjednaavanje mukaraca i ena na politikom polju. 1979. godine
Generalna skuptina usvojila je Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacija ena.
Norma o zabrani dislkriminacije ugraena je u konvencije iz prava oruanih sukoba. enevske
konvencije iz 1949. godine o zatiti rtava rata zabranjuju bilo kakvo nepovoljno razlikovanje

Docsity.com

utemeljeno na rasi, boji koe, veroispovesti ili uverenju, po roenju ili imovinskom stanju ili bilo kom
drugom slinom kriterijumu" u vezi sa optom obavezom ovenog postupanja prema licima koja
neposredno ne uestvuju u oruanom sukobu koji nema meunarodni karakter.
Zabranu rasne diskriminacije sadre i ugovori o miru koji su nakon Drugog svetskog rata zakljueni sa
Bugarskom, Finskom, Italijom, Maarskom i Rumunijom od 1947. godine.
* Aparthejd. Aparthejd je kvalifikovani oblik rasne diskriminacije. Ujedinjene nacije su u nizu
rezolucija svojih glavnih organa - Generalne skuptine i Saveta bezbednosti - osudile praksu aparthejda
vodenu od vlade June Afrike. Generalna skuptina UN je 30. novembra 1973. godine usvojila
Konvenciju o uklanjanju i kanjavanju zloina aparthejda.
Aparthejd je u Konvenciji dvostruko kvalifikovan:
a) kao zloin protiv ovenosti;
b) nehumani postupci koji proistiu iz aparthejda, a kojima se kre naela meunarodnog prava,
posebno naela Povelje UN, predstavljaju ozbiljnu pretnju meunarodnom miru i bezbednosti.
Ovakva kvalifikacija aparthejda nalazi svoj izraz i u merama za njegovo uklanjanje i kanjavanje.
Mere za uklanjanje i kanjavanje aparthejda utvrene Konvencijom mogu se svrstati u dve grupe: u
jednu grupu spadaju mere koje preduzimaju politiki organi UN na osnovu svojih optih ovlaenja
utvrenih Poveljom UN, a u drugu grupu specifine mere iz oblasti ljudskih prava zasnovane na sistemu
izvetavanja nadlenog organa, u konkretnom sluaju trolane Komisije odreene od strane
predsednika Komisije za prava oveka.
Konvencija ustanovljava obavezu drava da preduzmu sve zakonske i druge mere potrebne za
suzbijanje i spreavanje svakog podsticanja na zloin aparthejda, kao i da donesu zakonske, sudske i
upravne mere za gonjenje i izvoenje pred sud i kanjavanje osoba odgovornih za radnje aparthejda.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi
prizvale smeh..."

Ribica
Aktivni forumas

Postovi: 261
Pridruio se: 14 Mar 2009 16:56
Cash on hand: 99.00
[Donate]
Has thanked: 0 time
Have thanks: 0 time

Docsity.com

Re: MJP - skripta (110 pitanja)


od Ribica 08 Mar 2011 16:43

79. NAROD
* Pojam naroda. Pozitivno meunarodno pravo ne poznaje definiciju naroda.
Pojam naroda, kao titulara, nije nuno identian kod svakog od prava koja se obino odreuju kao
prava naroda.
Pojam naroda kao titulara prava na spoljanje samoopredeljenje se razlikuje od pojma naroda kao
titulama prava na zdravu ivotnu sredinu ili prava na razvoj, barem, kod multietnikih drava.
Otuda su odreenja naroda, uglavnom opisne prirode, zasnovana na kombinaciji objektivnih i
subjektivnih elemenata koji se smatraju inherentnim fenomenu naroda. Tako se u Zavrnom dokumentu
sa Meunarodnog sastanka eksperata o daljem izuavanju koncepta prava naroda, odranog pod
okriljem UNESCO-a 1989, narod odreuje kao:
1. Grupa pojedinanih ljudskih bia koja imaju neka ili sva od sledeih svojstava:
a) Zajedniku istorijsku tradiciju;
b) Rasni ili etniki identitet;
c) Kulturnu homogenost;
d) Jeziko jedinstvo;
e) Religijski ili ideoloki afinitet;
f) Teritorijalnu povezanost;
g) Zajedniki ekonomski ivot;
2. Grupa mora biti odreenog broja koji ne mora biti veliki (npr. mikro drave) ali mora predstavljati
vie od pukog udruenja pojedinaca u okviru neke drave;
3. Grupa kao celina mora da poseduje volju da bude identifikovana kao narod ili svest da predstavlja
narod - budui da je mogue da grupe ili neki lanovi grupa, mada poseduju gore navedene zajednike
karakteristike, nemaju pomenutu volju ili svest;
4. Grupa mora da ima institucije ili druga sredstva za izraavanje svojih zajednikih karakteristika i
volje za identitetom.
Definicija, iako okvirna, predstavlja dobru osnovu za odreivanje pojma naroda u konkretnim
sluajevima.
U seriji akata koji su pod okriljem Ujedinjenih nacija doneti u procesu dekolonizacije, ustanovljeni su
precizni parametri pojma naroda pod kolonijalnom vlau. Podrazumevaju autohtono stanovnitvo
teritorija pod starateljstvom, nesamoupravnim teritorijama i na svim ostalim teritorijama koje nisu
stekle, nezavisnost.
U sutini pojam naroda pod kolonijalnom vlau poistoveuje se sa autohtonim stanovnitvom zavisne
teritorije. Poistoveivanje naroda i stanovnitva primenljivo je i u etniki homogenim nezavisnim
dravama.
* Pravo naroda na egzistenciju. Pravo naroda na egzistenciju je osnovno

Docsity.com

pravo naroda. Poseduje dva vida - pravo na bioloku egzistenciju i pravo na drutvenu egzistenciju.
U biolokom smislu, pravo na egzistenciju naroda je specifine prirode i tie se, u stvari, prava na ivot
pojedinaca koji ine narod. Tako je fizika egzistencija pojedinaca povezanih karakteristikama koje
ine bie pojma naroda oblik i uslov bioloke egzistencije naroda.
Pravo na egzistenciju naroda u biolokom smislu, neposredni je predmet odredbe lana II Konvencije o
spreavanju i kanjavanju zloina genocida (1948), jer nacionalna, etnika, rasna ili verska" grupa,
kao zatitni objekt Konvencije, obuhvata i narod.
Pravo na drutvenu egzistenciju naroda se u supstancijalnom smislu tie prava na nacionalni identitet i
prava na samoopredeljenje. Kod naroda koji su realizovali pravo na samoopredeljenje u spoljanjem
smislu, pravo na drutvenu egzistenciju se preplie sa pravima drava.
* Pravo na samoopredeljenje. Pravo na samoopredeljenje naroda, proklamovano u francuskoj
buroaskoj revoluciji, pojavljuje se u meunarodnoj praksi poetkom XX veka.
Nakon oktobarske revolucije, nova sovjetska vlast, koja je pravo na samoopredeljenje shvatala kao
politiko odvajanje ... naroda od njima stranih nacionalnih celina i formiranje nezavisne nacionalne
drave", daje mu status ustavnog naela.
Osnovne karaktreristike percepcije prava na samoopredeljenje u navedenim aktima su:
a) pravo na samoopredeljenje se shvata kao pravo zavisnih naroda da slobodno odluuju o svojoj
sudbini u smislu stvaranja sopstvene nacionalne drave;
b) koncepcija prava na samoopredeljenje u tim aktima pod snanim je uticajem pragmatinih i
ideoloko-politikih interesa; i
c) navedeni akti nisu konstituisali pravo na samoopredeljenje naroda kao pravilo opteg meunarodnog
prava.
Povelja Ujedinjenih nacija je prvi akt od univerzalnog interesa koji izriito navodi samoopredeljenje
naroda. Meutim, Povelja samoopredeljenje naroda kvalifikuje kao naelo u delu naslovljenom sa
Ciljevi i naela Povelje".
Od donoenja Deklaracije o davanju nezavisnosti kolonijalnim dravama i narodima (1960),
samoopredeljenje je konstituisano kao pravo zavisnih naroda da formiraju sopstvene nezavisne drave.
Paktovi o pravima oveka (1966) i posebno, Deklaracija o principima meunarodnog prava o
prijateljskim odnosima i saradnji izmeu drava u skladu sa Poveljom UN (1970), oslonjeni na bogatu
kvazilegislativnu aktivnost nadlenih organa UN, utrli su put prerastanju jednakih prava i
samoopredeljenja naroda u pravilo opteg meunarodnog prava od fundamentalne vanosti.
Pravo na samoopredeljenje nije apsolutno pravo naroda.
* Pravo na zdravu ivotnu sredinu. Pravo na zdravu ivotnu sredinu figurira u nekim meunarodnim
instrumentima kao pravo naroda, mada na nekonzistentan nain.
Afrika povelja o ljudskim pravima kvalifikuje pravo na zdravu ivotnu sredinu kao kolektivno pravo
naroda.
Pitanje titulara prava na ivotnu sredinu, ostavljajui po strani pitanje da li ono kao pravo u strogom
smislu uopte postoji, sutinski je opredeljeno prirodom meunarodnog prava zatite ivotne sredine.

Docsity.com

Ako bi se meunarodno pravo ivotne sredine koncipiralo na temelju poimanja zdrave ivotne sredine
kao zajednike batine oveanstva (common heritage of mankind) onda bi neizbeno titular prava na
zdravu ivotnu sredinu bilo oveanstvo u celini kao apstraktni subjekt.
U svetlosti dananjeg stanja meunarodnog prava zatite ivotne sredine teko je govoriti o pravu na
zdravu ivotnu sredinu bilo kao kolektivnom ili individualnom. Moe se govoriti samo o odgovarajuim
tendencijama u pravu koje je u fazi nastojanja (in statu nascendi).
80. MANJINE
* Opta razmatranja. Verske, rasne, nacionalne i jezike razlike unutar stanovnitva drave ine osnov
postojanja manjina u faktikom smislu rei. Manjine u faktikom smislu rei nisu, meutim, i manjine u
pravnom smislu. Da bi se moglo govoriti o manjinama u pravnom smislu rei, neophodno je da grupa
koja se razlikuje od ostalog, veinskog stanovnitva drave zadovolji vie uslova utvrenih relevantnim
pravilima meunarodnog ili unutranjeg prava, te da bude priznata kao takva.
S jedne strane, meunarodno pravo ne poznaje definiciju manjina koja bi izraavala opinio iuris veine
drava.
S druge strane, odnos drava prema manjinama opredeljen je, u osnovi, pragmatinim politikim
interesima, i kao takav teko je mogao da iznedri ujednaen odnos prema manjinama.
* Pojam i definicija. Meu brojnim definicijama manjina, najire prihvatanje doivela je definicija
specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija o pitanjima manjina Kapotarija. Po njemu, manjine
predstavljaju grupu brojano manju od ostalog stanovnitva neke drave, u nedominantnom poloaju,
iji pripadnici, inae dravljani te drave imaju etnike, verske ili jezike osobine razliite od osobina
ostalog stanovnitva, i barem preutno iskazuju oseaj uzajamne solidarnosti usmeren ouvanju svoje
kulture, tradicije, vere ili jezika.
Konstitutivni elementi navedene definicije mogu se podeliti na objektivne i subjektivne.
Elementi objektivne prirode su:
a) dravljanska veza;
b) brojnost; i
c) etnike, verske ili jezike osobenosti.
Subjektivni elementi pojma podrazumevaju oseanje solidarnosti, bilo eksplicitno ili implicitno, i elju
za ouvanjem identiteta.
Objektivni i subjektivni elementi uzeti, po pravilu, kumulativno ine bie pojma manjine u optem
smislu.
* Zatita manjina. Ideja zatite manjinskih grupa poinje da se ostvaruje u
meunarodnoj praksi evropskih drava u XVII veku u odnosu na religiozne manjine. Paralelno sa
sklapanjem meudravnih ugovora, donose se i odgovarajui unutranji propisi.
Reim manjinske zatite izgraen je u Drutvu naroda. Reim je imao dva osnovna cilja. To su:
obezbeenje potpune jednakosti izmeu pripadnika manjina i ostalih dravljana i opremanje manjina

Docsity.com

pogodnim sredstvima kako bi ouvale svoje rasne posebnosti, tradicije i nacionalne karakteristike.
Uspostavljeni manjinski reim bio je deo vieg prava" koji je podlegao dvostrukim garancijama. S
jedne strane, drave kojima je nametnut manjinski reim bile su u obavezi da ga svojim unutranjim
pravima priznaju kao fundamentalno pravo koje se nije moglo menjati obinim zakonima. S druge
strane, povreda manjinskog reima mogla je biti predmet razmatranja na Savetu na inicijativu bilo kog
lana ovog tela, a tim povodom je Savet mogao doneti odluku o preduzimanju odgovarajue akcije".
Zatita manjina u sistemu Drutva naroda bila je sutinski jedan partikularni reim organski vezan za
teritorijalne statuse uspostavljene mirovnim ugovorima, a perfektuiran i implementiran kroz strukturu
Drutva naroda.
81. STATUS MANJINA PO OPTEM MEUNARODNOM PRAVU
* Manjine u pozitivnom meunarodnom pravu. U koordinatama pozitivnog meunarodnog prava mogue
je povui razliku izmeu statusa manjina po optem meunarodnom pravu olienom u Povelji UN i
statusa manjina po regionalnom i partikularnom pravu. Razlike su kako kvantitativne tako i kvalitativne
prirode.
* Status manjina po optem meunarodnom pravu. Iako Povelja Ujedinjenih nacija kvalifikuje
unapreenje i podsticanje potovanja ljudskih prava kao jedan od svojih fundamentalnih ciljeva,
manjine su ostale van specifine regulative opteg meunarodnog prava.
Normativni potencijal postojeih pravila meunarodnog prava koja se, indirektno ili direktno, tiu
manjine je dovoljan da poslui kao osnov za stvaranje jednog meunarodnog prava manjina ili, barem,
njegovog embriona u formi multilateralnog ugovora.
U principu osnovna prava manjina mogu se konstruisati po analogiji sa osnovnim pravima i slobodama
pojedinca. Konstitutivni elementi osnovnih prava manjina u tom smislu mogu se dijagnostikovati u
instrumentima o ljudskim pravima i meunarodnom krivinom pravu.
- Pravo na egzistenciju. Pravo na opstanak manjine je nuni preduslov
bilo kog prava manjina. Ono je specifine prirode samom injenicom da je titular
prava grupa ljudi. Grupa u fizikom smislu ivi iskljuivo preko pojedinaca koje je ine, tako
da je fiziki egzistencija pojedinaca povezanih karakteristikama koje odreuju manjinsku grupu, u
stvari, oblik i uslov fizikog opstanka grupe.
Fizika i bioloka egzistencija manjina predmet je Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina
genocida (1948).
lan II Konvencije odreuje genocid kao radnje uinjene u nameri potpunog ili deliminog unitenja
jedne nacionalne, etnike, rasne ili verske grupe kao takve.
Pravo na opstanak grupe po svom domaaju prevazilazi pravo na fiziku egzistenciju grupe. Socijalna
egzistencija manjinske grupe podrazumeva pravo manjinske grupe na identitet u smislu priznanja i
razvijanja njene samosvojnosti.
- Pravo na identitet. Pravo na identitet manjinske grupe poseduje dva

Docsity.com

vida: negativan i pozitivan.


U negativnom smislu, pravo na identitet manjinske grupe svodi se na zabranu diskriminacije.
Zabrana diskriminacije u konkretnoj stvari moe biti opta i specifina. Moglo bi se rei da je opta
zabrana diskriminacije vrsto utemeljena u meunarodnom pravu. Pravila opteg meunarodnog prava
koja zabranjuju diskriminaciju u razliitim oblicima za titulara prava imaju, po pravilu, pojedinca, a ne
manjinu kao poseban entitet.
Specifino pravilo o zabrani diskriminacije pripadnika manjina utvreno je lanom 27. Pakta o
graanskim i politikim pravima. lan 27. stipulie:
,,U dravama gde postoje etnike, verske ili jezike manjine, lica koja pripadaju tim manjinama ne
mogu biti liena prava da imaju, zajedno sa drugim lanovima svoje grupe, svoj posebni kulturni ivot,
da ispoljavaju i upranjavaju svoju sopstvenu veru ili da se slue svojim jezikom".
Pravilo se ne bi moglo smatrati potpunim iz vie razloga. Najpre, zabrana diskriminacije se, na osnovu
lana 27. Pakta, odnosi na lica koja pripadaju manjinama u onim dravama u kojima postoje etnike,
religijske ili jezike manjine..." Tumaenje po kome priznanje teritorijalne drave ne utie na
postojanje manjine je tano, ali je ogranienog dometa. Zabrana diskriminacije odnosi se na lica koja
pripadaju...manjinama", a ne na manjine kao takve. Pravilo o nediskriminaciji pripadnika manjina je
neka vrsta dodatka optem pravilu o zabrani diskriminacije otelotvorenom u lanu 2(1) Pakta.
Pravo manjine na identitet u pozitivnom smislu podrazumeva dopunska, suplementarna prava koja
imaju za svrhu da manjinama osiguraju. Pogodni naini za ouvanje osobenosti manjina
podrazumevaju, po prirodi stvari, pozitivnu aktivnost teritorijalne drave, zakonodavnu pre svega, koja
prevazilazi nediskriminaciju manjina. Dok nediskriminacija omoguujui ravnopravnost manjinskog i
veinskog stanovnitva, otvara prostor za koegzistenciju ova dva dela stanovnitva drave, pravo na
identitet u pozitivnom smislu podrazumeva stvaranje uslova, pravnih i faktikih, da manjine uvaju i
razvijaju karakteristike po kojima se razlikuju od veine, zadovoljavajui i zahteve koji iz toga
proizlaze".
U ravni opteg meunarodnog prava teko je govoriti o pravu manjina na identitet u pozitivnom smislu,
posebno nacionalnih manjina. Odgovarajue pravilo opteg meunarodnog prava jednostavno ne
postoji.
Aktivnost Organizacije ujedinjenih nacija na regulisanju poloaja manjina do danas se iscrpljivala u
donoenju pravno neobavezujuih instrumenata. Meu njima se svojom specifinom teinom izdvaja
Deklaracija o pravima pripadnika nacionalnih ili etnikih, verskih ili jezikih manjina (1992).
Moda najvrednije dostignue Deklaracije je u tome to je, paralelno sa pravima pripadnika manjina,
formulisala i odgovarajue obaveze drave kako one koje se tiu prava na identitet u negativnom
smislu tako i obaveze koje afirmiu pravo na identitet u pozitivnom smislu.
- Institucionalni vid. U sistemu opteg meunarodnog prava ne postoje specifini mehanizmi za zatitu
prava manjina.
Izvesna pitanja iz manjinskog corpus- mogu se meutim, nai u delokrugu aktivnosti meunarodnih
tela i institucija osnovanih u druge svrhe.

Docsity.com

Pravo manjine na opstanak, a na osnovu sutinske podudarnosti izmeu nacionalne, verske, etnike ili
rasne grupe" kao zatitnog objekta Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina genocida (1948) i
koncepta manjine, moe biti predmet postupka pred Meunarodnim sudom pravde. U nadlenosti
Komiteta za prava oveka i Odbora za rasnu diskriminaciju mogu se nai pitanja koja se tiu prava
manjine na identitet u negativnom smislu rei.
Specijalizovana tela za zatitu prava manjina postoje jedino u dravama koje priznaju postojanje
manjina na svojim teritorijama. Radi se, po pravilu, o administrativnim telima ili onima savetodavne
prirode koja nemaju ovlaenja da donose akta obavezujue prirode.
Nevladine organizacije se, takode, u svojoj optoj aktivnosti na zatiti ljudskih prava bave i pitanjima
prava manjina.
82. PARTIKULARNO PRAVO ZATITE MANJINA
- Zatita manjina u okviru Saveta Evrope. U okviru Saveta Evrope usvojena je Okvirna konvencija za
zatitu nacionalnih manjina (1995). Formalno jedini multilateralni ugovor u pozitivnom meunarodnom
pravu koji za predmet ima zatitu nacionalnih manjina, Konvencija je ogranienog dometa u
materijalnopravnom smislu.
Konvencije koji utvruje da pripadnici nacionalnih manjina ostvaruju prava pojedinano ili u zajednici
sa drugima".
Za ocenu domaaja Okvirne konvencije u smislu progresivnog razvoja prava manjina od interesa je
nekoliko stvari.
Po svojoj prirodi, Okvirna konvencija je pre programski akt, skup naela i standarda, nego striktno
pravo. Ratio legis Konvencije je, kako je to istaknuto u objanjenjima uz Okvirnu konvenciju, u
formulisanju pravnih naela radi obezbeivanja zatite nacionalnih manjina, pretakanje politikih
obaveza prihvaenih na KEBS-u u pravne obaveze.
Okvirna konvencija ne stipulie kolektivna prava manjina koja su, u stvari, sama supstanca instituta
manjinske zatite. Primena naela Konvencije ne podrazumeva priznanje kolektivnih prava" manjina.
Kao titulari prava i sloboda utvrenih Konvencijom figuriraju pripadnici nacionalnih manjina", a prava
koja su im priznata uivaju pojedinano ili u zajednici sa drugima". Odreenje po kome se prava
pripadnika manjina mogu uivati i samostalno, otvorilo je prostor kreatorima Konvencije da u corpus
prava pripadnika nacionalnih manjina ukljue i klasina individualna prava. Mere nadzora i kontrole nad
sprovodenjem u ivot odredaba Konvencije su nejake. Nedostaje im nepristrasni, sudski mehanizam
koji bi potpomogao kristalizaciju pravnih pravila iz iroko odreenih naela Konvencije.
Okvirna konvencija donosi i pozitivne elemente progresivnog razvoja u materiju manjinske zatite.
Prava i slobode pripadnika nacionalnih manjina formulisane su u formi viestranog ugovora. Ova
injenica sama po sebi poseduje pravno-politiko znaenje, posebno imajui u vidu praksu jednog broja
strana ugovornica koje u svom unutranjem pravu, bilo neposredno ili posredno, negiraju postojanje
nacionalnih manjina. Zatim, Konvencija utvruje i dunosti pripadnika manjina koje, svojom dikcijom,

Docsity.com

idu na uspostavljanje relativnog balansa izmeu humanitarnog principa i principa politike nezavisnosti
i integriteta drava na ijim podrujima manjine postoje.
- Zatita manjina u okviru OEBS-a. U okviru Organizacije za evropsku" bezbednost i saradnju (OEBS)
poev od Zavrnog akta Konferencije iz Helsinkija (1975) doneta je serija akata koji se u celini ili
delom, odnose na zatitu manjina.
Ti akti dele dve zajednike karakteristike.
U formalnom smislu, "odlikuje ih pravno neobaveujui karakter. Kao imanentno politiki akti, snagu
crpu iz faktikog autoriteta same Organizacije. U postpozitivistikom pristupu obino ih svrstavaju u
tzv. meko pravo.
U supstancijalnom smislu, u dokumentima OEBS-a mogu se razlikovati dve faze u tretmanu manjina. U
prvoj fazi koja obuhvata period od donoenja Helsinkogakta (1975) do Konferencije o ljudskoj
dimenziji KEBS-a (1990), dominira princip indirektne zatite manjina otelotvoren u Povelji Ujedinjenih
nacija, odnosno, prava manjina se, u osnovi, svode na individualna prava pripadnika manjina i njihovu
efektivnu implementaciju u koordinatama prava na identitet u negativnom smislu rei. Cilj imanentan
ovakvom pristupu je sutinski utvren lanom 1(3). Povelje Ujedinjenih nacija - ostvarenje ljudskih
prava i sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veroispovest. Druga faza, iji poetak oznaava
Drugi sastanak Konferencije o ljudskoj dimenziji KEBS-a, odlikuju izvesne kvalitativne razlike. Pravima i
slobodama pripadnika manjina dodaje se i obaveza drava da tite etniki, kulturni, jeziki i verski
identitet manjina kao kolektiviteta na svojoj teritoriji i da stvaraju uslove za unapreenje tog
identiteta.
- Da li postoji evropsko pravo zatite manjina? Iako je Okvirna konvencija o zatiti nacionalnih manjina
stupila na snagu, teko je, zbog prirode njenih odredaba, a posebno njene primene u praksi, govoriti o
evropskom pravu nacionalnih manjina u smislu zaokruenog i koherentnogreima.
Opta naela o zatiti nacionalnih manjina, kao normativna supstanca Konvencije, primenjuju se od
strana ugovornica u dvostrukom smislu:
a) u smislu individualnih prava pripadnika manjina. Smatra se da je za ostvarenje prava pripadnika
manjina od sutinskog znaaja demokratski politiki okvir zasnovan na vladavini zakona i funkcionisanju
nezavisnog sudstva.
b) u smislu kolektivnih prava manjina koja koegzistiraju sa individualnim pravima pripadnika manjina.
Dakle, pored individualnih prava pripadnika manjina koja sutinski pripadaju pojedincima, opta naela
Konvencije stvorena u ovom smislu podrazumevaju i prava i slobode manjina kao specifinog titulara.
Unutar tzv. evropskog regionalnog prava manjina postoje, ustvari, dva partikularna prava udaljena
jedno od drugog u poimanju prava manjina, kao i stepenu i vrsti njihove zatite. Ova razlika je posebno
naglaena u odnosu na nacionalne manjine i izraava i ire, pravno-politike i civilizacijsko-kulturoloke
poglede, na nacionalni identiteti stabilnost drave.

Docsity.com

- Perspektive zatite manjina. Ostvarenje ideje o univerzalnoj zatiti manjina kao kolektiviteta je ne
samo mukotrpan nego i neizvestan proces u okolnostima, politikim i pravnim, koje preovlauju u
meunarodnoj zajednici.
Ne iznenauje, stoga, to sledei to uverenje, mnoge drave poriu postojanje nacionalnih manjina ili
tee da ih eliminiu bilo faktiki ili suptilnijim putem u obliku pravnih konstrukcija poput one koja
poistoveuje pojmove dravljanstva i nacionalnosti.
Refleks tog straha od manjina se na normativnom terenu izraava kroz nespremnost drava da prava
manjina urede u obliku kolektivnih prava koja su jedino podobna da kolektivitetu poput manjina prue
punu i efikasnu zatitu.
Postojei corpus pravila meunarodnog prava, bilo opteg ili regionalnih, graen na premisi indirektne
zatite i individualnih prava pripadnika manjina je u tom smislu oigledno nedovoljan.
Osnov za konstruktivnu interakciju individualnih prava pripadnika manjina i kolektivnih prava lei u
opteprihvaenom pravilu, o zabrani diskriminacije samo na osnovu pripadnosti pojedinca manjinskoj
grupi. Pravo pojedinca da pripada manjinskoj griipi nuno podrazumeva i pravo grupe na egzistenciju i
identitet, jer je u suprotnom pravo pripadnosti manjinskoj grupi lieno smisla.
83. REGIONALNI SISTEMI ZATITE LJUDSKIH PRAVA
Paralelno sa optim ljudskim pravima egzistiraju i regionalni sistemi. Njihovo konstituisanje moe se
pripisati dvoma razlozima - jednom negativne a drugom pozitivne prirode.
Razlog negativne prirode je i dalje spora i neefektivna implementacija univerzalnih ljudskih prava.
Slinost politikih tradicija, vrednosti i filozofskih opredeljenja na uim, regionalnim prostorima, kao
osnova za izgradnju odgovarajuih pravila, je razlog pozitivne prirode.
Obino se govori o tri regionalna sistema - evropskom, interamerikdm i afrikom - mada ovakva
klasifikacija nije najpreciznija budui da je tzv. evropski pre zbirni naziv za vie sistema zatite
ljudskih prava nego jedan koherentan sistem.
Razlika izmeu opteg i regionalnih meunarodnih sistema ljudskih prava je prevashodno uprirodi mera
meunarodnog nadzora i kontrole. Dok je za opti sistem meunarodnih ljudskih prava u osnovi,
karakteristian meunarodni nadzor i kontrola u smislu provere sprovoenja u ivot obaveza koje je
drava ugovornica preuzela, u evropskom i interamerikom sistemu provera je efektnije upotpunjena i
ispravkom ili okonanjem akta ili proputanja suprotnog meunarodnom pravu.
* Afriki regionalni sistem. Afriki regionalni sistem ljudskih prava poiva na odredbama Afrike povelje
o ljudskim pravima i pravima naroda donete 1981. godine.
Afriki sistem je jedini regionalni sistem koji ljudska prava u duhu Povelje Ujedinjenih nacija tretira
integralno, kao prava pojedinca i grupa, kolektivna prava. U lanovima 27-29, naime, Afrika povelja
navodi i prava naroda - pravo na samoopredeljenje, pravo nad nacionalnim bogatstvom i prirodnim
resursima, pravo na razvoj, na nacionalni i meunarodni mir i bezbednost i pravo na zdravu ivotnu

Docsity.com

sredinu.
Mere meunarodnog nadzora i kontrole dizajnirane su u obliku specifinih, nesudskih mera. U
nadlenosti su dva tela: Afrike komisije za ljudska prava i prava naroda i Konferencije efova drava i
vlada OAJ.
Komisija, sastavljena od 11 lanova, moe primati saoptenja ugovornice da druga ugovornica kri
odredbe Povelje bilo direktno ili nakon to je na odnosna saoptenja prethodno skrenula panju dravi
za koju smatra da je prekrila Povelju. Postupak se okonava izvetajem Komisije koji se dostavlja
dravama u sporu i Konferenciji efova i vlada. Pored saoptenja koje podnose drave ugovornice,
Komisija moe dvotreinskom veinom odluiti da razmatra druga saoptenja", ,tj. saoptenja
pojedinaca i grupa.
Pored mera kontrole i nadzora, Komisija poseduje dva dodatna ovlaenja - da podstie potovanje
ljudskih prava putem studija, seminara, konferencija, irenja informisanja i saradnje sa lokalnim
telima, kao i" da tumai odluke Povelje.
* Ameriki regionalni sistem. Kada je re o izvorima amerikog, regionalnog sistema ljudskih prava,
treba povui razliku izmeu materijalnog i procesnog prava.
U materijalnopravnom smislu relevantan izvor prava je Amerika konvencija o ljudskim pravima (1969)
koja je stupila na snagu 1978.
Pravo na i pravo azila su specifina, regionalna prava.
Konvencija ne sadri ekonomsko-socijalna prava, pa, ak, ni pravo na obrazovanje.
Generalna skuptina OAD je 1988. godine usvojila dodatni protokol koji se odnosi na ekonomska,
socijalna i kulturna prava.
Procesnopravna supstanca regionalnog amerikog prava ljudskih prava derivira, kako iz odredaba same
Konvencije tako i iz prava Organizacije amerikih drava.
Stupanjem na snagu Interamerike konvencije o ljudskim pravima, Komisija je postala jedan od organa
nadlenih u odnosu na pitanja koja se tiu ispunjavanja obaveza preuzetih" Konvencijom.
Nadlenost Komisije je dvojaka:
a) obavezna nadlenost podrazumeva da prima peticije pojedinaca, grupa pojedinaca ili nevladinih
organizacija priznatih zakonom u dravama ugovornicama o krenju odredaba Konvencije od strane
drave ugovornice; i
b) fakultativna nadlenost da prima i razmatra saoptenja u kojima jedna ugovornica tvrdi da je druga
ugovornica prekrila pravo utvreno Konvencijom.
Ekonomska, socijalna i kulturna, izuzev prava na sindikalno organizovanje i prava na obrazovanje, su
iskljuena iz nadlenosti Komisije i Suda. Komisija tei da iznae prijateljsko reenje stvari, delujui, u
stvari, kao neka vrsta diplomatskog foruma.
Meuameriki sud za ljudska prava ini kolegijum od sedam sudija koji se biraju meu pravnicima
najviih moralnih kvaliteta i priznatim strunjacima u oblasti ljudskih prava. Sudije mogu biti dravljani
bilo koje lanice OAD, bez obzira na to da li je ugovornica Konvencije.

Docsity.com

Nadlenost Suda je fakultativne prirode. Priznanje obavezne nadlenosti Suda moe biti opte kada se
odnosi na sve sluajeve koji se iznesu pred Sud - i specijalno, tj. u odnosu konkretan sluaj.
Aktivna legitimacija pred Sudom rezervisana je za drave ugovornice i samu Komisiju. Pojedinci ili
grupe pojedinaca ne mogu pokrenuti postupak pred Sudom.
Sud ima i savetodavnu funkciju koja je iroko koncipirana.
U svom savetodavnom miljenju o pravnim dejstvima Amerike Deklaracije o pravima i obavezama
oveka, Sud je, izmeu ostalog, istakao a poseduje savetodavnujurisdikciju u odnosu na bilo koju
odredbu koja se bavi zatitom ljudskih prava izloenoj u bilo kom meunarodnom ugovoru primenljivom
u amerikim dravama, nezavisno od toga da li je bilateralan ili multilateralan, te bez obzira na
osnovnu svrhu takvog ugovora i da li je nelanica interamerikog sistema ugovornica ili ima pravo da
postane ugovornica tog ugovora".
Presude Suda su konane i obavezujue (res iudicata).
* Evropski sistem. Sistem koji se obino naziva evropskim, obuhvata, u stvari, tri sistema - sistem
Saveta Evrope; sistem OEBS-a i sistem Evropske unije. Jedino bi se potonji mogao nazvati evropskim u
strogom smislu rei, budui da druga dva vae dobrim delom i van Evrope.
- Sistem Saveta Evrope. Supstancijalni deo sistema Saveta Evrope ine Evropska konvencija o ljudskim
pravima (1950) i Protokoli uz Konvenciju koju su sukcesivno donoeni.
Ovim instrumentima konstituisan je corpus graanskih i politikih prava za koji bi se moglo rei da je
specifian u odnosu na corpus ustanovljen Paktom o graanskim i politikim pravima.
to se sistema nadzora i kontrole tie, razlikuju se dve faze u njegovoj evoluciji:
a) prva faza, koja se moe smatrati istorijskom, je trajala od stupanja Evropske
konvencije o ljudskim pravima na snagu pa do donoenja Protokola XI i
b) druga, aktuelna faza koja zapoinje primenom Protokola XI.
Prvu fazu je odlikovala tripartitna struktura mehanizma nadzora i kontrole nad implementacijom
odredaba Konvencije. inila su je tri organa: Evropska komisija za ljudska prava, Komitet ministara
Saveta Evrope i Evropski sud za prava oveka. U podeli uloga izmeu ova tri organa Komisija je delovala
kao organ istrage i izmirenja, koja je, u sluaju neuspeha, dostavljala izvetaj Komitetu ministara ili
pokretala postupak pred Evropskim sudom. Nadlenost Suda protezala se na strane ugovornice
Konvencije koje su prihvatile obaveznu nadlenost Suda ili dale svoj pristanak na nadlenost Suda u
posebnom sluaju.
U drugoj fazi, Protokol XI donosi kvalitativnu promenu u mehanizmu nadzora i kontrole nad
sprovoenjem Konvencije o ljudskim pravima, transformiui ga u mehanizam sudske kontrole. Protokol
ukida Evropsku komisiju za ljudska prava, a Evropski sud oprema obaveznom nadlenou.
Evropski sud za ljudska prava
- Sastav i organizacija Suda. Sudski kolegijum sastoji se od onoliko udija koliko je strana ugovofica
Konvencije. Sudije bira Parlamentarna skuptina Saveta Evrope veinom glasova sa liste od tri

Docsity.com

kandidata koji svaka strana ugovornica predlae. Sudije su rasporeene u tri sekcije - dve od po deset
sudija, a jedna od jedanaest - ustanovljene na osnovu geografskog kriterijuma. Mandat sudija traje est
godina i mogu se ponovo birati. Pored sudija organizacionu strukturu Suda ine Sekretarijat, ije se
funkcije i organizacija ureuju Poslovnikom, Suda i struni saradnici.
Rad sudskog kolegijuma je, zbog velikog broja sudija (trenutno ih ima 46), specifian u poreenju sa
drugim stalnim meunarodnim sudovima.
Odbori su sastavljeni od trojice sudija koji pripadaju istoj sekciji. Malo vee ini sedam sudija meu
kojima je predsednik Vea, kao i nacionalni sudija. Sedamnaest sudija, ukljuujui predsednika Suda i
dva potpredsednika, ine Veliko vee. lanovi Vea se, izuzev predsednika i potpredsednika, biraju
izvlaenjem. U Vee ulazi i nacionalni sudija drave koja je stranka u postupku.
- Nadlenost Suda i njegovih tela. O nadlenosti Suda se moe govoriti u dvojakom smislu:
nadlenosti Suda kao organa zaduenog za sudsku kontrolu primene Evropske konvencije o ljudskim
pravima, i
nadlenosti tela Suda - odbora, Malog i Velikog vea - u postupanju u sluajevima koji se pred Sud
iznesu.
Nadlenost Suda se protee na sve predmete koji se tiu tumaenja i primene Konvencije i protokola uz
nju. U sporovima oko nadlenosti odluuje Sud.
Ratione materiae nadlenost Suda obuhvata:
a) meudravne predstavke u smislu ukazivanja bilo koje strane ugovornice na svaku povredu odredbi
Konvencije i protokola od strane druge strane ugovornice;
b) individualne predstavke pojedinaca, nevladinih organizacija ili grupe lica koji tvrde da su rtve
povrede prava ustanovljenih Konvencijom ili protokolima koje je prihvatila strana ugovornica i
c) savetodavna miljenja o pravnim pitanjima koja se tiu tumaenja.Konvencije i protokola na zahtev
Komiteta ministara.
U nadlenosti Malog i Velikog vea je donoenje odluke u meritumu, a nadlenost odbora je, prema
vaeem reenju, ograniena na odluivanje o doputenosti predstavke.
Sudska, aktivnost se, uglavnom, odvija u Malim veima. Malo vee odluuje ne samo o osnovanosti
predstavke kao meritornoj stvari, nego i o doputenosti predstavke u sluaju kada u odboru nije
postignuta jednoglasnost o nedoputenosti predstavke.
Nadlenost Velikog vea je samostalna ili supsidijerna.
Samostalna je u odnosu na zahtev za savetodavno miljenje i zahtev stranke u sporu da se predmet
presuen od Malog vea iznese pred Veliko vee. U potonjem sluaju Veliko vee deluje kao sud vie
instance.
Spor pred Sudom okonava se donoenjem presude ili prijateljskim poravnanjem. Pravosnanost je
rezervisana za presude Velikog vea, dok presude malih vea stiu pravosnanost po ispunjenju
utvrenih uslova.
Sam postupak pred Sudom se, pored presude i prijateljskog poravnanja moe okonati i drugim
nainima.

Docsity.com

Presudom se utvruje povreda relevantnog prava sadranog u Konvenciji i protokolima uz nju, te


pravina kompenzacija za povredu prava.
- Sistem OEBS-a. Sistem OEBS-a, mada je nesporno doprineo zatiti ljudskih prava u prostoru svog
delovanja, ne bi se mogao nazvati specifinim sistemom zatite ljudskih prava, budui da je re
prevashodno o bezbednosnom sistemu koji se bavi i ljudskim pravima. Stoga se, kada je re o OEBS-u, i
ne govori o specifinom corpus-u ljudskih prava, ve o humanoj dimenziji" OEBS-a.
Zatita ljudskih prava jedan je od deset temeljnih principa Helsinkog zavrnog akta o bezbednosti i
saradnji u Evropi potpisanog 1. avgusta 1975. godine od predstavnika 35 drava Evrope te SAD i Kanade.
Princip potovanja ljudskih prava bio je deo ireg politikog dogovora o bezbednosnom sistemu u Evropi
u eri detanta, utemeljenog na priznavanju politikog status quo u Evropi od strane lanica zapadne
koalicije i prihvatanju saradnje u humanitarnoj oblasti, naroito upitanjima ljudskih kontakata,
informacija, kulture, presvete i obrazovanja, od strane lanica istonog bloka.
Helsinki akt nije bio pravno obavezujui, Konferencije koje su odrane nakon Helsinke -Beogradska
(1977), Madridska (1979) i Beka (1986) - bile su, uglavnom, arene za optube da lanice sovjetskog
bloka kre ljudska prava".
Od uruavanja sovjetskog bloka u devetoj deceniji prolog veka KEBS na doktrini ljudskih prava gradi
relevantni osnov svog delovanja.
Obaveze koje su lanice OEBS-a preuzele u domenu ljudskih prava nisu pravne nego politike prirode.
Otuda one se ne primenjuju kao pravne obaveze i ne mogu, recimo, biti primenjene u sudskom
postupku. Oslanjaju se na faktiku mo Organizacije i primenjuju u maniru politikih odluka.
Obaveznim ih ini, dakle; ne pravo, ve politiko obeanje koje se ispunjava kombinovanim
dejstvomformalnog autoriteta Organizacije i materijalnom snagom pritiska Organizacije i njenih
lanica. Naziva se obino mekim pravom" (soft law).
OEBS ne poznaje ni sudsku kontrolu niti institut peticije kao relevantne oblike nadzora i kontrole
hadsprovoenjem u ivot preuzetih obaveza. Razvio je, meutim, razuenu institucionalnu mreu u tu
svrhu u kojoj centralno mesto pripada trima institucijama: Ured OEBS-a za demokratske institucije i
ljudska prava, Visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine i OEBS-Ov predstavnik za slobodu medija.
Doprinos OEBS-a u materiji ljudskih prava moe se ceniti u supstancijalnom smislu i u smislu stepena
implementacije ljudskih prava.
U supstancijalnom smislu, aktivnosti OEBS nisu dovele do sutinskog obogaivanja corpus- ljudskih
prava utvrenih optim meunarodnim pravom. Relativni izuzetak predstavlja poloaj manjina,
posebno nacionalnih, ali je domaaj te pozitivne prakse ogranien ratione loci na drave nastale na
prostoru biveg Sovjetskog Saveza i u istonoj Evropi, gde, takoe, nije konzistentno primenjivan.
U smislu primene standarda klasinih graanskih i politikih prava doprinos OEBS-a je znaajan, mada u
izvesnoj meri pod senkom pragmatinih potreba u promociji utvrenog politikog modela demokratije.
- Sistem Evropske unije. O specifinom sistemu ljudskih prava u Evropskoj uniji moe se govoriti tek od
donoenja Povelje o fundamentalnim pravima koja je obavezujuu snagu stekla 1. decembra 2009.
godine, stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora.

Docsity.com

Povelja u osnovi predstavlja potvrdu prava utvrenih Evropskom konvencijom o zatiti ljudskih prava i
fundamentalnih sloboda obogaenih elementima progresivnog razvoja. Progresivni razvoj izraavaju,
uglavnom, socijalna prava i prava radnika obuhvaena tzv. drugim naslovom kao to su pravo na
odgovarajue radne uslove, zatita od neopravdanog otkaza i pristup zdravstvenoj zatiti.
Dometi Povelje o fundamentalnim pravima Evropske unije su, pravno gledano, ogranieni.
Corpus graanskih i politikih prava navedenih u Povelji se sutinski poklapa sa odgovarajuim pravima
i slobodama utvrenim u Evropskoj konvenciji o zatiti ljudskih prava i fundamentalnih sloboda a
lanice Unije su pojedinano vezane odredbama Konvencije i njenih Protokola. Prava radnika su, istina,
jedna inovacija koju Povelja donosi, ali ona su ve garantovana pravom Evropske unije.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi
prizvale smeh..."

Ribica
Aktivni forumas

Postovi: 261
Pridruio se: 14 Mar 2009 16:56
Cash on hand: 99.00
[Donate]
Has thanked: 0 time
Have thanks: 0 time

Re: MJP - skripta (110 pitanja)


od Ribica 08 Mar 2011 16:44

84. POJAM MEUNARODNOG KRIVINOG PRAVA (MKP)


U formalnom smislu rei MKP bi se moglo odrediti kao sistem peremptornih normi opteg meunarodnog
prava (jus cogens) koje za predmet imaju krivinu odgovornost za inkriminisane radnje ili proputanja.
Meunarodno krivino procesno pravo bi predstavljalo sistem pravila meunarodnog prava koja ureuju
meunarodne postupke za gonjenje i suenje licima koja se terete za inkriminisane radnje i
proputanja.
U materijalnom smislu MKP je krivino pravo meunarodne zajednice. Zatitni objekt MKP su vrednosti
i interesi meunarodne zajednice kao celine.

Docsity.com

Svojstvo pravila MKP u sadanjoj fazi razvoja moglo pripisati i pravilima meunarodnog prava koja se
odnose na krivinopravnu materiju ali ne poseduju peremptornu prirodu.
Radi se o pravilima meunarodnog prava iji je predmet i cilj krivino-pravni a odsustvo
peremptornosti tie se stepena njihove - obaveznosti i domaaja ratione personae. U svetlosti striktnog
odreenja MKP, moglo bi se rei da ovaj deo pravila, predstavlja pravila MKP u fazi nastojanja ili
dispozitivno krivino pravo.
85. PRAVNE PRETPOSTAVKE ZA NASTANAK I RAZVOJ MKP
Bilo je potrebno da se stekne par relevantnih pravnih pretpostavki, da bi se MKP moglo konstituisati. Te
pretpostavke su:
a) da se pojedinac neposredno podvrgne meunarodno-pravnoj regulativi, tj. da postane adresat
zapovesti, sadranih u pravilima meunarodnog prava;
b) konstituisanje nove vrste meunarodnih protivpravnih akata koji, pored, za meunarodno pravo
standardne, graanske odgovornosti, trae i krivinu odgovornost;
c) nastanak corpus- peremptornih normi op teg meunarodnog prava kao izvora meunarodnih
obaveza posebne pravne snage.
a) Dugo vremena su prava, obaveze i odgovornosti pojedinaca ulazili u domen
strogo unutranje nadlenosti drava, bivajui van domaaja meunarodnog prava.
Pre nego to je pojedinac neposredno podvrgnut meunarodno-pravnoj
regulativi, postojale su u meunarodnom pravu zabrane ija je implementacija podrazumevala i
krivino kanjavanje pojedinaca.
U materiji krivinog prava, pojedinac postaje adresat meunarodnopravnih pravila relativno kasno.
Uzima se da prekretnicu u tom pogledu predstavlja suenje osumnjienim voama osovinskih sila pred
vojnim tribunalima ustanovljenim posle Drugog svetskog rata.
b) Meunarodno pravo je do poetka XX veka za svoj predmet regulisanja imalo odnose izmeu drava.
Zato je i smatrano meudravnim pravom. U odsustvu instituta krivine odgovornosti drava, krivina
odgovornost pojedinaca se nametala kao odgovarajui oblik odgovornosti za krenje pravnih pravila
meunarodnog prava - od sutinskog znaaja za zatitu fundamentalnih interesa meunarodne
zajednice kao celine.
c) titei interese koji su u samoj osnovi konkretne zajednice, pravila krivinog prava poseduju
apsolutno obaveznu snagu i po pravilu, bilo nacionalne ili meunarodne, ne podleu dispoziciji
subjekata.
Pripadnost corpus-u peremptornih normi opteg meunarodnog prava je inherentno svojstvo pravila
meunarodnog krivinog prava u materijalnom smislu rei. Pravila meunarodnog krivinog procesnog
prava ne dele nuno to svojstvo samo po sebi, mada ne smeju biti u sukobu sa bilo kojim pravilom
peremptorne prirode.

Docsity.com

86. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MEUNARODNOG KRIVINOG PRAVA


Karakteristike MKP se mogu podeliti u dve osnovne grupe: jednu ine sistemske karakteristike, a drugu
pravno-tehnike.
Postoji nekoliko osnovnih sistemskih karakteristika meunarodnog krivinog prava.
Osnovni subjekti meunarodnog prava - drave i meunarodne javne organizacije - ne podleu krivinoj
odgovornosti analogno krivinoj odgovornosti pravnih lica u nacionalnom krivinom pravu.
Suverenost kao osnovni konstrukcioni princip drave podrazumeva da drava a priori ne priznaje
nikakvu vlast - ni zakonodavnu ni sudsku - iznad svoje, sopstvene. Meunarodno krivino pravo je izraz
ogranienja, ali ne i ponitenja suverenosti drava.
U domenu strukture pravila meunarodnog krivinog prava, ova injenica se izraava u tome to su ta
pravila nepotpuna. Deficitarna su, po pravilu, u nekim od relevantnih elemenata bia krivinog dela.
Svoj normativitet iscrpljuju, po pravilu, u zabrani odreenog ponaanja (ius prohibitivum) koja nije
praena kvalifikacijom krivinih'posledica, tj. usloviina za represiju i kanjavanje poinioca.
Postoji upadljiva nepodudarnost izmeu kvalifikacije meunarodnih zloina koji ine meunarodno
krivino pravo i odreenja meunarodnog krivinog prava. Kvalifikacija meunarodnih zloina kao
peremptornih normi je gotovo univerzalno prihvaena.
U neposrednoj vezi su i osobenosti legislativnih postupaka u meunarodnom poretku.
Pravila meunarodnog krivinog prava su, za standarde striktne zakonitosti, nedovoljno precizna, a uz
to i nepotpuna. Krivini sudovi bi bili prirodni forum za kristalizaciju tih pravila i popunjavanje pravnih
praznina. Specifinosti meunarodnog poretka su, meutim, i pvde inhibirajui faktor. Do
ustanovljenja Stalnog meunarodnog krivinog suda, pojam meunarodnog krivinog pravosua se
iscrpljivao u ad hoc tribunalima. Ovi tribunali, kao izraz selektivne pravde i, delom, osvetnike pravde,
dali su dvostruki rezultat. S jedne strane, primenu ideje krivine pravde su ograniili u sva etiri
relevantna aspekta: personalno (ratione personae), vremenski (ratione temporis), prostorno (ratione
loci) i stvarno (ratione materiae). S druge strane, doprineli su, uz nesporne slabosti, progresivnom
razvoju meunarodnog krivinog prava i pravne svesti meunarodne zajednice o
njegovojrelevantnosti.
Na Stalnom meunarodnom krivinom sudu je zato teak i izazovan zadatak da meunarodno krivino
pravo, kako u pogledu njegove sadrine tako i u pogledu primene, priblii standardima striktne
legalnosti.
Sistematskim slabostima meunarodnog krivinog prava, pridruuju se i pravno-tehnike.
Dokazivanje postojanja i preciznog znaenja obiajnih, kao i intermedijanih pravila, meunarodnog
krivinog prava je, u situaciji nepostojanja sveoptih multilateralnih ugovora, delikatna operacija.
Moglo bi se rei daje upravo oslanjanje na nacionalnu sudsku praksu dovelo do ozbiljnih manjkavosti
opteg dela meunarodnog krivinog prava. Jurisprudencija dva ad hoc tribunala, a delom i Statut
Stalnog krivinog suda, su u percepciji subjektivnih elemenata zloina, oblika kriminalne odgovornosti,
posebno tzv. zajednikog zloinakog poduhvata i osnova iskljuivanja krivine odgovornosti, preteno

Docsity.com