You are on page 1of 195

INDIJSKI ZAIN na

FRANCUSKI NAIN
RIARD . MORAIS
Preveo Vladan Stojanovi

BOMBAJ

Prvo poglavlje
Ja, Hasan Hadi, roen sam kao drugo od estoro dece iznad dedinog restorana na Nepijanovom
primorskom putu, u mestu koje se nekad zvalo Zapadni Bombaj, mnogo pre no to je veliki grad
preimenovan u Mumbaj. Podozrevam da je moja sudbina bila od samog poetka predodreena, zato
to je moj prvi utisak o ivotu bio miris mali ka salana, zainjenog ribljeg karija, koji se kroz podne
daske provlaio do moje kolevke u roditeljskoj sobi iznad restorana. Do dana dananjeg pamtim
hladne ipke kolevke priljubljene uz lice i moj nos ispruen koliko god je to mogue u potrazi za
aromatinim paketom kardamoma, ribljih glava i palminog ulja koji mi je i u tom ranom ivotnom
dobu nekako nagovetavao da u slobodnom svetu iza reetaka postoje neviena blaga koja ekaju da
budu otkrivena i isprobana.
Ali dopustite mi da ponem od poetka. Moj deda je 1934. godine stigao u Bombaj iz
Gudarata. Mladi se dovezao do velikog grada na krovu lokomotive. Danas veliki broj indijskih
porodica u usponu na udesan nain otkriva plemenito poreklo, npr. uvene roake koji su saraivali
s Mahatmom Gandijem tokom njegovih poetaka u Junoj Africi. Ja nisam te sree. Potiem iz
porodice siromanih muslimanskih seljaka iz pranjavog Bavnagara. Teka biljna zaraza je tridesetih
godina pogodila pamuna polja i primorala izgladnelog sedamnaestogodinjeg dedu da se zaputi u
Bombaj. Mladi ljudi iz itave zemlje hrlili su u uurbani metropolis da u njemu potrae sreu.
Moj ivot u kuhinji poeo je jako davno, jo kad je deda pobegao od velike gladi. Tri dana se
pekao na nemilosrdnom suncu, priljubljen uz vrele gvozdene reetke voza koji je jezdio indijskim
ravnicama. To je bio neobeavajui poetak velikog putovanja moje porodice. Deda nije voleo da
pria o prvim danima u Bombaju. Baka Ami mi je poverila da se godinama patio spavajui na
ulicama i da je zaraivao za ivot isporuujui kutije s rukom indijskim inovnicama, sitnim
rafiima u maineriji Britanskog carstva.
Da biste razumeli Bombaj s moje take gledita, morali biste otii do Viktorijinog terminusa u
vreme najvee guve. Na velikoj eleznikoj stanici susreete se sa sutinom indijskog ivota.
Vagoni su podeljeni na enske i muke. Putnici doslovce vise na prozorima i vratima vozova koji
tutnje inama ka stanicama Viktorija i ergejt. Vozovi su toliko puni da nema mesta ni za putnike
kutije za ruak, koje stiu drugim vozovima posle saobraajnog pica. Ove kutije preko dva miliona
ulubljenih limenih konzervi s poklopcem miriu na dal1, kupus s umbirom i pirina s crnim
papriicama koje alju odane supruge. Kutije se tovare na kolica i isporuuju s krajnjom preciznou
svim slubenicima osiguranja i blagajnicima u bombajskim bankama.
Eto ta je radio moj deda. Isporuivao je kutije za ruak.
Bio je dabba-wallah. Nita vie i nita manje od toga.
Deda je bio poprilino strog tip. Zvali smo ga Bapadi. Seam se kako je svakog Ramazana pre
sumraka uao na ulici, vrtei brojanice bled od gladi i besa. Dobro sam zapamtio siuni nos,
ekinjaste obrve sline gvozdenoj ici, prljavo teme, kurtu i belu neurednu bradu.
Bio je strog, ali je znao da se brine o porodici. U dvadeset i treoj godini isporuivao je gotovo
hiljadu rukova dnevno. Upoljavao je etrnaest trkaa. Hitali su gradom u lungi haljecima, odei

siromanih Indijaca. Gurali su kolica po zakrenim ulicama Bombaja i isporuivali skromne obroke
po podrunicama osiguravajuih drutava.
Mislim da je 1938. godine konano doveo Ami. Bili su u braku od etrnaeste godine. Siuna
seljanica sjajne tamne koe stigla je vozom iz Gudarata zveckajui jeftinim narukvicama.
eleznika stanica bila je puna pare, derana koji uriniraju po inama i deaka vodonoa koji nude
svoj espap. Reka umornih putnika i nosaa tekla je peronom. Na njenom kraju, meu putnicima tree
klase, koraala je i svenjevima optereena Ami.
Deda je neto graknuo pre no to su krenuli. Smerna seljaka supruga ila je nekoliko koraka iza
svog oveka iz Bombaja.
Baba i deda su uoi Drugog svetskog rata podigli kolibicu od dasaka u sirotinjskoj etvrti pored
Nepijanovog primorskog puta. Bombaj je bio pozadinska baza ratnog napora Saveznica u Aziji.
Milioni vojnika sa svih strana sveta proli su kroz njegove vratnice. Mnogi su u njemu provodili
poslednje spokojne trenutke pre krvavih bojeva u Burmi i na Filipinima. Mladii su tumarali po
bombajskim ulicama s cigaretama u ustima i opsedali prostitutke na plai aupati.
Baka se dosetila da im prodaje grickalice. Deda se nevoljno sloio s tim. Dodao je poslu s
dostavom kutija za ruak i niz tezgi za brzu hranu na biciklima. Pokretne zalogajnice jurile su od
vojnikog kupalita na plai Duhu do guvi u petak uvee ispred vrata eleznike stanice ergejt.
Nudile su poslastice od oraha i meda i aj s mlekom, ali su najvei posao pravile s belpurijem,
fiecima od novinske hartije punim pirina, atnija, krompira, luka, paradajza, nane i korijandra. To
je bila sastojcima bogata i izdano zainjena hrana.
Verujte mi kad vam kaem da je bila veoma ukusna. Zato nije nikakvo udo to su zalogajnice na
biciklima postigle veliki uspeh. Baka i deka, okuraeni nizom srenih i berietnih poslovnih
poduhvata, iskrili su naputenu poljanu na suprotnoj strani Nepijanovog primorskog puta. Na njoj su
podigli primitivno drumsko svratite. Napravili su kuhinju s tri tandori2 penice i ognjitem s
umurom iznad kog su na gvozdenoj reetki poivali gvozdeni kadaiji3 sa zainjenom ovetinom. Sve
to je stalo ispod jednog amerikog vojnog atora. U senci banjana rasporedili su nekoliko stolova od
grubo tesanog drveta i razapeli lealjke. Baka je zaposlila Bapua, kuvara iz sela u Kerali. On je njen
severnjaki kulinarski repertoar upotpunio jelima kao to su teal s lukom4 i zainjene kozice s
rotilja.
Peadinci, mornari i vazduhoplovci prali su ruke engleskim sapunom u buretu za naftu, a onda bi
se popeli na lealjke razapete u hladu drveta. Nekoliko roaka iz Gudarata pridruilo se dedi.
Mladii su radili kao konobari. Obilazili su na brzinu sklepane stolove i lealjke i urno raznosili
pilee ranjie, basmati pirina i slatkie od putera i meda.
Kad bi posao slabije iao, baka bi se zaputila meu lealjke, u irokim pantalonama i dugoj
koulji, nonju koju zovemo alvar kamiz. avrljala je s nostalginim vojnicima eljnim specijaliteta
iz svojih postojbina. ta tamo jedete?, pitala je. ta jedete kod kue?
Britanski vojnici su joj pripovedali o pitama od mesa i bubrenjaka, o pari koja se die kad no
zasee hrskavu koricu i otkrije sone iznutrice. Svaki vojnik trudio se da ispria neto zanimljivije od
prethodnika. ator bi se uskoro ispunio uzbuenim oh i ah. Amerikanci nisu doputali da ih
Britanci u bilo emu nadmae. Umeali bi se u priu, usrdno tragajui za reima kadrim da opiu
biftek peen na rotilju, od goveda hranjenih floridskom movarnom travom.

Ami bi se, naoruana obavetajnim podacima prikupljenim pri ovim obilascima, povlaila u
kuhinju, gde bi se bacila na tandori tumaenja kulinarske prakse dalekih zemalja. Tako je nainila
neku vrstu indijskog pudinga, pokropljenog sveim oraiem, koji je postao hit meu britanskim
vojnicima. Otkrila je da Amerikancima prija sos od kikirikija i mango atni posluen izmeu komada
nana.5 Vest o naoj hrani brzo se proirila svuda od Guraka do Britanaca, iz kasarni do ratnih
brodova. Dipovi su se od jutra do mraka zaustavljali ispred atora na Nepijanovom primorskom
putu.
Ami je bila udesna kuvarica. Nikad neu moi da joj se u dovoljnoj meri zahvalim zbog onog
to sam postao. Nema boljeg jela od njene ribe, uvaljane u slatko-ljutu masalu6, uvijene u list banane
i ispeene na rotilju s kapljicom kokosovog ulja. To robusno i rafinirano jelo smatram vrhuncem
indijske kulture i civilizacije. Sve to sam ikada pripremio vrednujem prema bakinom najdraem
jelu. Porastao sam gledajui kako sitna baka bosonoga tabana po zemljanom podu kuhinje i brzo
potapa komade patlidana u brano od slanutka, da bi ih isprila u kadaiju. amarala je kuvaricu,
hranila me oblandama s bademom i vritei grdila tetku.
Amin ator krajputa ubrzo se pretvorio u snaan i postojan izvor prihoda. Baba i deda su
veoma dobro poslovali. Sakupili su malo bogatstvo u vrstoj valuti koju su milioni peadinaca,
mornara i vazduhoplovaca donosili sa sobom u Bombaj, usputnu stanicu ka ratitu.
Uspeh je porodio dotad nepoznate probleme. Bapadi je bio zloglasna krtica. Stalno se izdirao
na nas zbog sitnica, kao to je trljanje rotilja s previe ulja. Bio je zbilja lud za novcem. Nije imao
poverenja u susede i roake iz Gudarata. Zato je poeo da krije uteevinu u konzervama za kafu.
Svake nedelje je iao na tajno mesto u selu, da zakopa uteevinu.
Prelomni dogaaj u ivotu babe i dede zbio se u jesen 1942. godine kad je britanska
administracija u oajnikoj potrebi za zdravim novcem za finansiranje ratnih napora izloila delove
Bombaja na aukcijsku prodaju. Ponuena je i naputena poljana na Nepijanovom primorskom putu, na
kojoj se moja porodica bespravno naselila.
Bapadi je bio seljak u dui. Potovao je zemlju vie od papirnog novca, kao i svi poljodelci.
Jednog dana je iskopao skrivene konzerve i poao u Standard artered banku u drutvu pismenog
suseda. Uz susedovu pomo kupio je poljanu od 1,6 hektara na Nepijanovom primorskom putu. Na
aukciji je za zemlju u podnoju brda Malabar platio 1016 engleskih funti, deset ilinga i osam penija.
Baka i deka do te kupovine nisu bili blagosloveni decom. Babice su pomogle mom ocu Abasu
Hadiju da doe na svet u noi kad je odjeknula uvena eksplozija municije na bombajskim
dokovima. Vatrene lopte eksplodirale su na nonom nebu, a snane erupcije razbijale prozore po
itavom gradu. Moja baka je u tom trenutku ispustila vrisak od kog se krv ledila u ilama. Tata je
iskliznuo iz nje. Drao se glasnije od eksplozija i svoje majke. Svi bi se smejali ovoj prii kad bi je
Ami pripovedala, zato to je svako ko je poznavao mog oca znao da gigantska eksplozija predstavlja
najbolju moguu kulisu njegovom dolasku na svet. Tetka je roena dve godine kasnije, pod mnogo
mirnijim okolnostima.
Nezavisnost i podela doli su i proli. Nikad nismo saznali ta se deavalo s porodicom u tim
nemirnim vremenima. Tata nikad nije davao direktne odgovore na naa pitanja. O da, bilo je gadno,
rekao bi kad bismo ga pritisli. Snali smo se. Prestani s tim policijskim ispitivanjem. Donesi mi
novine.

Znali smo da je oeva porodica razdvojena, poput tolikih drugih. Veina roaka prebegla je u
Pakistan. Bapadi je ostao u Bombaju. Sakrio je porodicu u podrumu skladita poslovnog prijatelja
hinduistike vere. Ami mi je rekla da su danju spavali, zato to nou nisu mogli od vriske i klanice s
druge strane podrumskih vrata.
Tata je odrastao u Indiji mnogo drugaijoj od one koju je njegov otac poznavao. Deda je bio
nepismen. Tata je iao u kolu. Nije bila naroito dobra, ali je uspeo da se upie u Institut ketering
tehnologije u Ahmedabadu.
Obrazovanje je ostavilo stare plemenske obiaje nepromenljivim. Tata je u Ahmedabadu
upoznao Tahiru, svetloputu uenicu raunovodstva, koja e postati moja majka. Tata kae da se prvo
zaljubio u njen miris. Glava mu je poivala u knjizi u biblioteci kad je osetio omamljujuu aromu
apatija7 i ruine vodice.
To je, govorio je, bio miris tvoje majke.
Jedno od mojih najranijih seanja je tata koji mi vrsto stee ruku dok stojimo na Putu Mahatme
Gandija i posmatramo mondenski restoran Hajderabad. Nezamislivo imuna bombajska porodica
Banadi i njihovi prijatelji iskrcavali su se na trotoar iz luksuzne limuzine sa oferom. ene su ciale,
ljubile se i astile primedbama o teini. Portir sik je hitro otvorio staklena vrata restorana.
Restoran Hajderabad i njegov vlasnik Udaj Doi, neka vrsta indijskog Daglasa Ferbanksa
Mlaeg, esto su se pojavljivali na drutvenim stranicama Bombaj tajmsa. Moj otac bi opsovao i
zatresao novinama kad god bi naiao na njegovo ime. Na restoran nije bio na istom nivou kao
Hajderabad. Sluili smo dobru hranu za male pare. Tata je svejedno smatrao Udaja Doija svojim
najveim takmacem. Gledali smo kako gomila imunih ljudi ulazi u uveni restoran na mehendi,
predbranu sveanost, na kojoj nevesta i njene drugarice lee na mekim jastucima dok im ruke,
dlanove i stopala ukraavaju arama od kane. Svetkovina je podrazumevala probranu hranu, veselu
muziku, peckavo ogovaranje i dodatni publicitet za Doija.
Vidi, uzbueno e tata. Gopan Kalam.
Grickao je kraj brkova dok mi je stiskao ruku vlanjikavom apetinom. Ponaao se kao da su se
oblaci razdvojili i da smo ugledali Alaha. Milijarder, proaptao je tata. Obogatio se u petrohemiji
i telekomunikacijama. Vidi smaragde na toj eni. Veliki su kao ljive.
Udaj Doi se u tom trenutku pojavio na staklenim vratima. Stajao je meu bogatim gostima u
elegantnim sarijima boje breskve i svilenim nehruovskim odelima kao meu sebi ravnima. etiri-pet
novinskih fotografa zamolilo ga je da se okrene na ovu ili onu stranu. Gajio je primetnu naklonost
prema evropskom nainu odevanja. Kooperno je pozirao fotografima u blistavom veernjem odelu
Pjer Karden. Besprekorni beli zubi sevali su pod blicevima.
uveni ugostitelj privukao mi je panju ak i u tom ranom uzrastu. Liio je na bolivudsku
filmsku legendu. Seam se da je na vratu imao elegantno vezanu askot kravatu. Kosu je zaeljavao
unatrag i podizao ka sredini. Odravao je kitnjastu frizuru velikim koliinama spreja za kosu. Mislim
da nikada nisam video elegantniju osobu.
Pogledaj ga samo, siktao je tata. Pogledaj tog koopernog petlia!

Vie nije mogao da podnosi taj prizor. Okrenuo se u mestu. Cimnuo me je prema oblinjem
supermarketu koji je nudio popust na velika pakovanja biljnog ulja. Imao sam samo osam godina.
Morao sam da trim da ne bih zaostao za njim. Tata je pruao korak. Kurta je leprala za njim.
Pazi ta ti kaem, Hasane!, urlao je da bi nadjaao buni saobraaj. Ime Hadi e jednog
dana biti nairoko poznato! A tog petlia se niko nee seati! ekaj pa e videti! Pitae ljude znaju
li ko je Udaj Doi? Odgovorie ti: Koje taj? Ali Hadi! Hadi! rei e ti. To je veoma ugledna i
uticajna porodica.
Ukratko, tata je bio veoma alav. Bio je debeo, ali je s preko sto osamdeset centimetara bio visok za
Indijca. Imao je punako lice, kovrdavu kosu i guste navotene brkove. Oblaio se po starinski, s
kurtom preko pantalona.
Ne bi se moglo rei da je bio prefinjen. Jeo je, kao i svi muslimani, rukama tanije desnicom.
Levu je drao na krilu. Spustio bi glavu u tanjir i punio usta masnom ovetinom i pirinem kao da mu
je to poslednji obrok, umesto da dostojanstveno podie hranu ka ustima. Obilno se znojio dok je jeo.
Ispod pazuha bi mu izbile mrlje veliine tanjira. Imao je tup pogled pijanca kad bi konano podigao
glavu s tanjira. Brada i obrazi blistali bi mu od narandaste masti.
Koliko god da sam ga voleo, moram da kaem da je tad izgledao zastraujue. Posle obroka bi
odgegao do kaua. Sruio bi se na njega i narednih pola sata hladio. Iskazivao bi zadovoljstvo
glasnim podrigivanjem i gromovitim prdeima. Moja mati, roena u porodici uglednog javnog
delatnika u Delhiju, muno bi zatvarala oi kad god bi ovaj ritual poeo. Neumorno mu je
pridikovala za stolom. Abase, govorila je, lake malo! Zadavie se! Nebesa mi, jede kao
magarac!
Tata je posedovao zadivljujuu harizmu i energiju koje su ga neprestano gonile napred. Kad sam
1975. godine doao na svet, vrsto je upravljao porodinim restoranom. Deda je patio od emfizema.
Upravljao je isporukom kutija za ruak iz stolice u dvoritu.
Bakin ator je sklonjen. Ustupio je mesto sivom zdanju od betona i cigle. Porodica je ivela na
spratu glavne kue, iznad restorana. U drugoj kui iveli su baba i deda s tetkom i teom koji nisu
imali dece. Pored porodinih kua bile su jednospratne drvene upe u kojima su iveli Bapu, kuvar iz
Kerale, i druga sluinad. Spavali su na tlu.
Dvorite je bilo srce i dua starog porodinog posla. Kolica za raznoenje kutija s rukom i
zalogajnice na biciklima bili su pored zida. Pod senkom pohabanog atorskog krila behu kazani sa
supom od aranskih glava, gomile listova banane i svee samose8 na navotenom papiru. Pored
suprotnog zida stajali su veliki gvozdeni kazani s pirinem, zainjenim lovorovim listom i
kardamomom. Muve su se rojile iznad pomenutih poslastica. Sluge su obino sedele na prtenom
daku pored zadnjih vrata kuhinje i paljivo trebile basmati pirina. ena nauljene kose, presavijena
u struku, sa sarijem skupljenim izmeu nogu, istila je dvorite kratkom metlom. Mahala je naprednazad, napred-nazad. Seam se da je nae dvorite uvek kipelo od ivota. Stalno je neko dolazio i
odlazio, terajui petla i kokoke da nervozno kukuriu i kokodau u senkama mog detinjstva.
Tu bih, na popodnevnoj jari, posle kole pronaao Ami kako radi pod strehom koja se pruala
iznad unutranjeg dvorita. Popeo bih se na vrh sanduka da bih omirisao vrelu paru ljute riblje orbe.

Priao bih joj o svom danu u koli, a onda bi mi prepustila meanje orbe. Seam se kako je otmenim
pokretima prikupljala sari i odlazila do zida, odakle me je posmatrala puei gvozdenu lulu. Donela
je tu naviku iz sela u Gudaratu.
Seam se toga kao da je bilo jue. Meao sam i meao u skladu s ritmom grada. Padao sam u
magini trans koji e me posle spopadati kad god budem kuvao. Povetarac je promicao dvoritem,
donosei u porodino carstvo daleki lave bombajskih pasa i zadah kanalizacije. Ami je uala u
senovitom uglu. Siuno, naborano lice gubilo se u pramicima dima. S verande na spratu dopirali su
devojaki glasovi moje majke i tetke. Punile su peciva slanutkom i papriicama. Najjasnije se seam
zvuka gvozdene kutlae, ritminog grebanja po dnu kazana. Njome sam izvlaio dragulje iz dubina.
Riblje glave i bele oi uzdizale su se i plivale po rubinsko crvenoj povrini orbe.
Jo uvek sanjam to mesto. Ako biste iskoraili iz bezbedne porodine kue, nali biste se na rubu
zloglasnog sirotinjskog naselja kraj Nepijanovog primorskog puta, u moru krovova na klimavim
daarama, ispresecanog kunim potoiima. Iz sirotinjske etvrti dizao se prodorni miris vatre od
umura i trulog ubreta. Magliasti vazduh bio je pun kukurikanja, meketanja koza i tekih udaraca
tkanina o cementne blokove. Deca i odrasli su tu srali na ulicama.
Iza kue je poinjala drugaija Indija. Odrastao sam zajedno sa svojom zemljom. Brdo Malabar
nadnosilo se nad nama istakano kranovima. Meu starim vilama, opasanim zidinama, uzdizale su se
nove bele graevine. Nazivali su ga Miramar ili Palm bi.
Nisam znao otkuda su svi ti ljudi dolazili, tek, nove zgrade nicale su iz tla poput drevnih
boanstava. Svi su najedanput poeli da govore o novim softverskim inenjerima, preprodavcima
otpadnog metala, izvoznicima pamine9, proizvoaima kiobrana i bog te pita ega. Milioneri su
navalili na brdo prvo u stotinama, a zatim u hiljadama.
Tata je jednom meseno poseivao Malabar. Obukao bi istu kurtu. Uhvatio bi me za ruku i
krenuo uzbrdo, da bi iskazao potovanje monim politiarima. Kucali bismo na zadnja vrata vila
boje vanile. Batler u belim rukavicama bi nam bez rei pokazao na sud od terakote pored vrata. Tata
bi spustio smeu kesu na gomilu slinih. Vrata bi se zatim zalupila za nama. Nastavili bismo put s
papirnatim kesicama namenjenim drugim gradskim uglednicima. Taj ritual imao je svoja pravila.
Nikad nismo kucali na prednja vrata. Uvek smo dolazili otpozadi.
Kad bismo obavili posao, tata bi, pevuei ispod glasa, kupio sok od manga i peeni kukuruz.
Seli bismo na klupu u Viseim vrtovima, velikom parku na Malabaru. Iz osmatranice u hladu palmi i
bugenvilija posmatrali smo odlaske i dolaske u Brodvej, ganc-novoj apartmanskoj zgradi preko puta
parka. Poslovni ovek seo je u mercedes. Deca su izlazila iz zgrade u kolskim uniformama. ene su
polazile na tenis i aj. Postojana reka imunih aina10 svilene halje, dlakave grudi i zlatom
obrubljene naoari proticala je pored nas ka ain mandiru, hramu u kom su mazali idole
sandalovom pastom.
Tata je zario zube u kukuruz. Energino je zagrizao sve do korena. Ljuspice kukuruza nahvatale
su mu se na brkovima, obrazima i kosi. Puni su para, rekao je, cokui usnama i maui preko ulice
klipom kukuruza. Bogatai.
Devojica i njena dadilja izale su iz apartmanske zgrade. Krenule su na roendansku zabavu.

Zaustavile su taksi.
Ta devojica ide u moju kolu. Video sam je u dvoritu.
Tata je zavitlao oglodani koren u bunje i obrisao lice maramicom.
Ma nemoj?, rekao je. Je li lepa?
Nije, ali misli da je neviena cura.
Seam se kombija koji se u tom trenutku zaustavio ispred apartmanske zgrade. uveni ugostitelj
Udaj Doi isporuivao je hranu direktno u domove muterija. Razvozio je lino kad su radnici imali
slobodan dan. Namigivao je s dinovske fotografije na vozilu. Iz usta mu je izlazio gigantski oblai
sa sloganom: Bez prljanja, bez petljanja. Mi to radimo za vas.
Portir je pridrao vrata kad je radnik u belom sakou istrao iz zadnjeg dela kombija s malim
posluavnicima. Seam se tatinog dubokog glasa.
ta li taj Doi smera?
Tata je odavno raskrstio sa starim amerikim vojnikim atorom. Zamenio ga je zidanom kuom i
plastinim stolovima. Porodini restoran bio je velika dvorana puna galame. Kad sam napunio
dvanaest godina, tata je odluio da zapone borbu za imunije muterije kakve su poseivale i
Doijev restoran Hajderabad. Preobrazio je stari porodini restoran u Bolivudske noi s 365
sedita.
Ubacio je kamenu fontanu. Nasred trpezarije obesio je disko-kuglu s bezbrojnim ogledalcima.
Okretala se iznad siunog podijuma za igru. Obojio je zidove zlatnom bojom pre no to ih je pokrio
potpisanim fotografijama bolivudskih zvezda. Na ideju je doao posmatrajui fotografije holivudskih
restorana. Potkupljene starlete redovno su svraale u Bolivudske noi s muevima.
Fotografi arenog asopisa lakog sadraja Helou Bombaj uslikali bi ih nekim udom pri svakoj
poseti restoranu. Vikendima je unajmljivao pevaice koje su bile slika i prilika tada veoma poznatih
Alke Jagnik i Udit Narajan.
Preobraaj je bio tako uspean da je tata nekoliko godina po otvaranju Bolivudskih noi
pokrenuo i kineski restoran, kao i pravu diskoteku s dimnim mainama, kojima je, na moju veliku
alost, upravljao iskljuivo moj najstariji brat Umar. Pokrili smo svih 1,6 hektara. Restoran s 568
mesta radio je punom parom, hranei imune stanovnike velikog grada u usponu.
Restoran se orio od smeha i gromoglasnog diska. Mirisao je na papriice i ribu s rotilja. Vlani
vazduh zaudarao je na prosuto kingfier pivo. Tata kog su svi zvali Veliki Abas bio je roen za
taj posao. Povazdan se muvao po kompleksu, kao bolivudski producent. Uzvikivao je nareenja,
ukao lenje pomone kelnere i pozdravljao goste. Nije skidao nogu s gasa. Neprestano je ponavljao:
Mrdaj, mrdaj! Zato si spor kao ena?
Moja mati je, za razliku od njega, bila nepresuni izvor spokojstva. Bila je uvek spremna da
spusti tatu na zemlju zdravorazumskim pristupom. Seam se kako je mirno sedela na terasi iznad
ulaznih vrata restorana i beleila poslovne rezultate s uzviene osmatranice.
Iznad svih nas behu strvinari koji su se hranili telima na Kuli tiine, parsijskom groblju na
Malabaru.

Seam se tih strvinara.


Vazda su kruili, kruili i kruili.

Drugo poglavlje
Prizivam srene uspomene. Kad zatvorim oi, mogu da zamislim staru kuhinju, osetim miris
karanfilia i lovorovog lista i ujem cvranje kadaija. Bapuini gasni gorionici i rotilji bili su levo
od ulaza. esto biste ga videli kako pijucka aj s mlekom dok se etiri osnovna jela indijske kuhinje
krkaju pod njegovim budnim okom. Na glavi je nosio visoku kapu efa kuhinje, kojom se silno
ponosio. ivahne bubavabe razmahanih antena vijugale su izmeu tanjira sa sirovim ostrigama u
morskoj vodi, tik uz njegov lakat. Nadohvat ruke poreao je inijice sa sastojcima vodicom s belim
lukom, grakom, kremastim kokosom, kaom od indijskog oraha i pireima od ilija i umbira.
Bapu me je video na vratima. Dao mi je znak da priem i vidim kako jagnjei mozgovi klize s
tanjira u kadai. Ruiasta masa pala je na propreni luk i limunovu travu. Pored Bapua se nalazio
elini kazan od 200 litara, pun sira i peskavice. Krkalo se. Dva deaka ravnomerno su meala supu
drvenim lopaticama. Krajnje desno bili su nai kuvari iz Utar Pradea. Samo su severnjaci, tvrdio je
otac, imali pravi oseaj za tandori, duboke sudove za peenje iz kojih su vaeni marinirani pilei
ranjii s patlidanom i kozice sa zelenim biberom. Uenici, samo malo stariji od mene, radili su na
spratu ispod utog venca cvea i tamjana.
Njihov posao bio je da za tandori iste piletinu do kosti i trebe i meaju pasulj i umbir dok se
ne rastvore. Ovi deaci su, kad nisu bili na dunosti, puili cigarete po sokacima i dobacivali
devojkama. Proveo sam dobar deo detinjstva sedei s njima na hoklici u hladnoj kuhinji na spratu.
avrljali bismo dok je pomonik uredno otvarao okru noem. Prstima bi iscedio mrkocrvenu ljutu
pastu iz bele unutranjosti ploda. Malo ta se na svetu po eleganciji moglo porediti s kao ugalj-crnim
momkom iz Kerale koji see korijandar ivahnim noem. Gomila razbaruenog lia i stabljika bi se
u trenu svela na finu zelenu izmaglicu. Govorim o izuzetnoj eleganciji i ekonomiji pokreta.
Jedna od mojih omiljenih razbibriga bila je praenje Bapua na njegovim redovnim obilascima
bombajske pijace Kroford. Iao sam zato to mi je kupovao dalebi, perecu od fermentiranog dala i
brana, prenu u ulju i potopljenu u slatki sirup. Muvao sam se po pijaci i neosetno ovladavao
najvanijom vetinom koju jedan chef11 mora imati izborom sveih sastojaka.
Poinjali smo na tezgama s voem i povrem. Korpe su bile visoko naslagane oko uskih prolaza.
Trgovci voem zidali su kule od nara. Purpurna ostrva irila su se ispod njih u obliku lotosovog
cveta. Pletene korpe pune kokosa, karambola i boranije. Dizale su se nekoliko spratova uvis, tvorei
miomirisne grobnice. Hodnici su uvek bili uredni i isti, pod pometen, a skupo voe izglancano do
votanog sjaja.
Deai mojih godina uao je visoko na policama. Brzo je odskakutao do mesinganog kraga s
vodom i oprao tri-etiri grozda kad Bapu zastade da proba novu vrstu groa bez semenki. Oas
posla nam je ponudio oprane grozdove. Samo da znate, nemaju seme!, prodrao se gazda s tronoca
u hladovini. udo nevieno! Ponudiu ti dobru cenu, Bapu!
Bapu bi ponekad kupio, a ponekad ne bi. Uvek je putao prodavce da se nadmeu meu sobom.
Krenuli smo preicom do mesarske pijace. Proli smo izmeu tezgi s kunim ljubimcima i kaveza

punih zeeva i vritavih papagaja. Miris pilia i urki nas je presekao kao smrad poljskog klozeta.
Ptice su kokodakale i lepetale krilima. Videli smo oerupane kokoke. Mesar je pevao u ritmu
udaraca satare o mesarski panj. Pod nogama mu je bila korpa s krvavim glavama i noicama.
Kuvar me je nauio kako da ocenim da li je koa pileta dovoljno glatka, i kako da savijem krila
i kljunove da bih na osnovu elastinosti procenio doba ptice. Nauio sam da su punaka kolena
najoigledniji znak ukusne piletine.
Najeio bih se po ulasku u prohladnu halu pijace mesa. Oi bi mi se polako navikavale na
slabije osvetljenje. Prvo to bih video u smrdljivom vazduhu bio je mesar koji sitni vlaknasto meso
golemim noem. Koraali smo halom oslukujui ritmino seckanje, posmatrajui crvene reke u
odvodima i miriui vazduh koji zaudara na smrt.
Svee preklane ovce visile su s kuka u Akbarovoj halal mesari. Bapu je koraao izmeu
neobinih stabala i ljapkao mesnate slabine zaklanih ivotinja. Naao je jednu koja mu se dopala.
Poeo je da se cenjka s mesarom Akbarom. Urlali su i pljuvali jedan u drugog sve dok im se vrhovi
prstiju nisu dotakli. Mesarski pomonik je tad na gazdin mig zario sekiru u ivotinju koju smo upravo
kupili. Grimizna plima nam je poplavila sandale. Plavkastosive iznutrice rasule su se po podu.
Seam se kako sam podigao glavu ka gavranovima koji su nas intenzivno posmatrali s krovnih
greda. Mesar je veto komadao i sekao ovcu, zavijajui butove u votani papir. Glasno su graktali i
mahali krilima. Bela govna kapala su po stubovima i mesu ispod njih. ujem ih i dan-danas.
Najglasniji su kad god pokuam neto luckasto, umetniki, iz pariske kuhinje. Otro graktanje
krofordskih gavranova upozorava me da ostanem s obe noge na tlu.
Najvie sam voleo riblju pijacu. Uvek smo je ostavljali za kraj. Preskakali smo odvodne kanale
pune ribljih iznutrica, koje su se vraale uljastosivom moru. Koraali smo natovareni kupljenom
robom. Na cilj je bio Anvar i njegova tezga na kraju pokrivene riblje pijace.
Hindusi su veali ute cvetne vence i palili miriljave tapie ispod slika irdi Sai Babe na
betonskim stubovima na kojima je poivala riblja pijaca. Kante s ribom su zveketale, skreui panju
na srebrnkaste pomfrete rairenih oiju. Tu i tamo bile su sumporaste gomile usoljene sitne ribe,
osnovnog sastojka indijske kuhinje. Prva smena zavravala se u devet ujutru. Stidljivo bi se svukli
pod aravima. Oprali bi se u zaraloj kofi i istrljali krljutima pokrivenim lungi sapunom. Vatrice su
plamsale u mranim budacima trnice. Palili su ih da bi zagrejali jednostavni obrok od pirina i
soiva. Gomile ljudi bi posle obroka polegale na vree i kartonske prostirke. Zaspali bi uprkos buci
na pijaci.
Ribe su bile velianstvene. Prolazili smo pored uljastih sardina, srebrnkastih tela i ravnih
ukastih glava. Voleo sam posluavnike s lignjama blistave ljubiaste koe, kao na vrhu penisa, i
pletene korpe pune morskih jeeva, otvorenih da bi kupci videli narandasta jajaca. Riblje glave i
peraja trali su po itavoj trnici pod neobinim uglovima iz gomila leda oveje visine. Halabuka
na Krofordu bila je zagluujua. Lanci su zveali, drobilice krckale, a gavranovi graktali. Sve to se
mealo s glasovima aukcionara. Da li je udno to mi se taj ambijent zavukao pod kou?
U zadnjem delu Kroforda ekao nas je Anvarov svet. Prodavac ribe na veliko u beloj odedi
sedeo je s prekrtenim nogama za metalnim stolom usred desetak visokih mogila leda i ribe. Imao je
tri telefona beli, crveni i crni. mirnuo sam kad sam ga prvi put video, zato to je milovao neto u
krilu. Trebalo mi je neko vreme da shvatim da je to maka. Jo neto se pomerilo nedaleko od njega.

Pola tuceta zadovoljnih maaka muvalo se po stolu. Lenjo su mahale repovima, lizale ape i oholo
dizale glave da osmotre pridolice.
Znajte da su se Anvar i njegove make i te kako razumele u ribu. Budnim okom su pratili sve to
se deavalo pod njihovim nogama. Mali pokret Anvarove glave ili tihi coktaj jezikom upuivali su
radnike ka ruiastom papiriu s narudbinom ili ulovu kolijskog ribara, koji je upravo stigao na
pijacu. Njegovi radnici stanovali su na Putu Muhameda Alija i bili su mu nepokolebljivo odani. Po
itav dan su pod njegovim nogama razvrstavali jastoge i krabe, sekli mesnate tune i otrim pokretima
istili krljut sa arana.
Anvar se molio pet puta dnevno na molitvenoj prostirci iza stuba. Kad nije to radio, uvek ste ga
mogli zatei kako sedi s prekrtenim nogama na ulubljenom metalnom stolu u zadnjem delu trnice.
Stopala su mu se zavravala povijenim ukastim noktima. Navadio se da po itav dan masira gola
stopala.
Hasane, rekao je, poteui pozamani palac. Nikako da poraste. Reci Velikom Abasu da te
hrani s vie ribe. Imam dobru tunu iz Goe, ovee.
To ne biti pristojna riba, ovee. To biti hrana za make. kripei, nakaljao bi se i zaitao.
Znao sam da se smeje mojoj ali. Kad bi telefoni esto zvonili bombajski hoteli i restorani su tako
naruivali robu Anvar bi ljubazno poastio Bapua i mene ajem s mlekom. Obino je popunjavao
ruiaste naloge i paljivo posmatrao kako radnici pune sanduke. Kad nije bilo mnogo posla, poveo
bi me u stranu, do korpi s ribom koje su stizale na trnicu, da bi mi pokazao kako se ocenjuje kvalitet
robe.
Trai bistre oi, ovee, a ne ovo, rekao bi dok bi pocrnelim noktom lupkao mutno riblje
oko. Vidi li ovu. Ta je svea. Uoava li razliku. Oi su joj bistre i irom otvorene.
Okrenuo bi se ka sledeoj korpi. Gledaj ovamo. Ovo je stari trik. Gornji sloj ribe je veoma
sve. Jelda? Ali pazi sad. Zaronio je do dna korpe i izvadio zgnjeenu ribu. Vidi. Opipaj to meko
meso. Pogledaj krge. Nisu crvene kao kod svee ribe, ve bledosive. I kad okrene peraje, trebalo
bi da bude ukoeno, a ne kao ovo. Anvar je odmahnuo rukom. Mladi ribar je povukao korpu. A
pogledaj ovu? Vidi li ovu tunu? Loa je, ovee. Veoma loa. Ima modrice kao da je izubijana,
jelda? Neki trapavi vala ju je s visine bacio u zadnji deo kamiona.
Jata je, rekao bi, klimajui glavom. Bilo mu je jako drago to me je nauio jo jednoj lekciji.
Jednog monsunskog popodneva zatekao sam se s tatom i Ami oko stola u zadnjem delu restorana.
Pretresali su sveanj porudbina nabodenih na iljke da bi utvrdili kako su koja jela protekle nedelje
prola kod muterija. Bapu je sedeo preko puta njih, na stolici visokog naslona, kao sudija u sudnici.
Nervozno je potezao oficirske brkove. Ovo je bio najvaniji nedeljni ritual u restoranu. Svodio se na
stalno navaljivanje na Bapua da pobolja stare recepte. Hadiji su se trudili da budu to bolji.
Smatrali su da uvek ima prostora za napredovanje.
Na stolu je bila sporna bakrena posuda s piletinom. Pruio sam ruku i umoio prst u iniju.
Usisao sam komad grimiznog mesa. Niz grlo mi je kapala masala, uljasta pasta od finog crvenog
ilija, omekana natruhom kardamoma i cimeta.
Ovo jelo je prole nedelje narueno samo tri puta, ree tata. Gledao je negde izmeu Bapua i

bake. Gucnuo je svoje najdrae pie, aj zainjen kaikom garam masale. Popraviemo ga ili emo
ga izbaciti s jelovnika.
Ami je dohvatila kutlau i sipala malo sosa na dlan. Zamiljeno ga je liznula i coknula jezikom.
Protresla je prstom u pravcu Bapua. Zlatne narukvice pretei su zveckale.
ta je ovo? Nisam te ovako uila!
Poslednji put si mi rekla da ga promenim, da dodam vie anisa i mahuna vanile. Uradi ovo,
uradi ono. I sad mi kae da nije onako kako si me uila? Kako mogu da kuvam kad se stalno
predomilja? Ovo natezanje me zbilja ljuti. Jednog dana u otii da radim kod Doija
Jaoo!, vrisnula je gnevna baka. Preti mi? Meni duguje svoj uspeh, a ipak se usuuje da mi
kae da e otii da radi za tog oveka? Izbaciu sve tvoje na ulicu
Smiri se, Ami!, povikao je tata. I ti, Bapu! Prestanite! Ne priajte budalatine! Niko nije
pogreio. Hoemo da poboljamo jelo, to je sve. Moglo bi biti bolje. Slae li se?
Bapu je namestio kapu efa kuhinje, kao da eli da povrati dostojanstvo. Gucnuo je aj.
Jata, rekao je.
Tako je, dodala je baka.
Svi su posmatrali sporno jelo i razmiljali o njegovim nedostacima.
Neka bude suvlje, rekao sam.
ta? ta? Sad mi i deca nareuju?
Pusti ga da govori.
Mnogo je masno, tata. Bapu ga krka s puterom i uljem. Bie bolje ako bude suvlje i
hrskavije.
Ne dopada ti se moje kuvanje, je li? Balavac zna bolje
Uuti, Bapu!, prodrao se tata. Stalno pria jedno isto! Zato si uvek takav? Ponaa se kao
baba.
Bapu je usvojio moj predlog nakon to ga je tata verbalno ispreskakao. To je bio jedan od prvih
nagovetaja onog to u postati. Poboljano jelo od piletine postalo je jedno od najprodavanijih. Moj
otac ga je preimenovao u Hasanovu suvu piletinu.
Hajdemo, Hasane.
Mama me je uhvatila za ruku i izvela na zadnja vrata. Odvela me je do stajalita autobusa broj
37.
Gde idemo?
Znali smo, naravno, ali smo se pretvarali da ne znamo. Uvek smo to radili.
Uh, ne znam. Moemo obii radnje da bismo se malo odmakli od jednoline svakodnevice.
Majka je bila stidljiva i veta s brojkama. Uvek je bila tu da zauzda oca kad bi preterao. Na
nenametljiv nain bila je stub porodice. U tome je bila mnogo uspenija od tate sklonog galami.

Brinula se da deca budu pristojno obuena i da rade domae zadatke.


To ne znai da nije imala bubica.
alovi su bili jedna od njih. Volela je dupate.
Iz nekog meni nikad sasvim jasnog razloga pokatkad me je vodila na svoje tajnovite pohode
u grad, kao da samo ja mogu da shvatim njene potroake ispade. U sutini se radilo o bezazlenim
ekskurzijama. Jedan-dva ala, moda par cipela. Retko kad bi pazarila skupi sari. Ja sam dobijao
bojanku ili strip. Naa avantura se uvek zavravala dobrim obrokom.
To je bila naa tajna veza, avantura rezervisana samo za nas dvoje. Mislim da mi je na taj nain
pomagala da se ne izgubim u guvi restorana, u tatinim zahtevima i meu bunom deurlijom. (Moda
nisam bio tako naroit kao to sam voleo da mislim. Mehtaba mi je kasnije poverila da ju je mama
kriomice vodila u bioskop, a Umar da ga je vodila na karting.)
Ponekad se uopte nije radilo o kupovini, ve o zadovoljavanju druge, dublje vrste gladi. Tih
dana bi zastala pred prodavnicom i zamiljeno napuila usne. Zatim bi me povela u sasvim drugom
pravcu, u Muzej princa od Velsa, da gledamo mogulske minijature ili u Nehruov planetarijum, koji je
izvan podseao na dinovski filter industrijske turbine koji postrance viri iz tla.
Mama je dve nedelje vredno radila na zavrnom raunu restorana jo jedne profitabilne godine.
Zavrila je posao i pripremila papire za poreznike. Odluila je da nagradi sebe i mene malim izletom
u grad. Promenili smo dva autobusa da bismo zali dublje u velegradski mete. Nali smo se u delu
Mumbaja u kom su bulevari bili iroki kao Gang, a ulice naikane sjajnim izlozima, portirima i
policama od blistavo uglaane tikovine.
Prodavnica sarija zvala se Modni vrh. Majka je posmatrala tube svile naslagane od poda do
tavanice, u nijansama elektroplave i krtijesive. Sklopila je ake ispod brade. Zaueno je
posmatrala Parsijku, vlasnicu radnje, koja je s merdevina dodavala najupeatljivije smotuljke svile
prodavcu ispod sebe. Imala je suzne oi, kao da se rasplakala od lepote materijala. Tog dana sam
dobio otmeni pamuni sako sa zlatnim amblemom hongkonkog jaht-kluba na grudima.
Police u oblinjoj prodavnici mirisa behu pune jantarnih i plavih staklenih boica, elegantnih
oblika, s dugim labuim vratovima. ena u beloj laboratorijskoj kecelji kapala nam je ulje s mirisom
sandalovine, kafe, ilang ilanga, meda, jasmina i ruinih latica po zglobovima. U jednom trenutku nam
se zavrtelo u glavi i pomalo smuilo od obilja aroma. Morali smo da izaemo na sve vazduh. Otili
smo da pogledamo cipele u Pi-Po palati. Sedeli smo na zlatnim kauima, s pozlaenim naslonima
za ruke i nogama u obliku lavova. Veliki, dijamantima ukraen sat, krasio je izlog prodavnice, pune
staklenih polica s cipelama izloenim kao da su najskupocenije drago kamenje. Divili smo se
cipelama s visokim potpeticama, veernjim cipelama od krokodilske koe i sandalama napadno
ljubiaste boje. Seam se da je prodavac cipela kleao kraj maminih nogu kao da je Kraljica od Sabe
i kako je majka okrenula zglob da bih video zlatne sandale, govorei: Pa? ta misli, Hasane?
Najjasnije pamtim kako smo na putu do stanice autobusa broj 37 proli pored visoke poslovne
zgrade u ijem prizemlju je bio kroja, radnja s kancelarijskim potreptinama i restoran neobinog
izgleda po imenu La Furet. Natpis je stajao na cementnom zidu iz kog je virila umorna francuska
zastava.
Hodi, Hasane, ree mama. Hajde da probamo njihovu hranu.

Kikoui se, potrali smo uz stepenice s torbama. Gurnuli smo teka vrata i istog trenutka
zanemeli. Polumrana i turobna unutranjost restorana podseala je na damiju. Osetio sam napadni
kiselkasti miris vinom natopljene govedine i stranih cigareta. Svetiljke iznad stolova bile su jedini
izvor svetlosti. U separeu je sedeo povueni par. Poslovni ljudi u belim kouljama sa zavrnutim
rukavima ruali su i pijuckali vino koje je u ondanjoj Indiji jo uvek bilo egzotina novina. Ni
mama ni ja nikad nismo bili u francuskom restoranu. Trpezarija nam se inila nepodnoljivo
otmenom. Odluili smo se za separe u pozadini. Doaptavali smo se pod niskom bakarnom
svetiljkom, kao da smo u biblioteci. ipkasta zavesa, posivela od praine, zaustavljala je ono malo
svetlosti koja je ulazila kroz smekaste prozore. Ambijent je podseao na jazbinu na zlu glasu. Bili
smo veoma uzbueni.
Postarija i bolno mrava ena u kaftanu, s mnotvom narukvica na rukama, doljuljala se do naeg
stola. U njoj smo odmah prepoznali jednu od starih evropskih hipi aktivistkinja koje se nikad ne vrate
kui posle posete aramu. Indijski paraziti i vreme uinili su svoje. Sad je liila na sasuenu bubu.
Stavila je mnogo minke na upale oi. Raskravila se na vruini i zala u pukotine na licu. Crveni ru
nanela je poetkom dana, izrazito drhtavom rukom. U oskudnom osvetljenju izgledala je zastraujue.
Liila je na oivljeni le.
Dobro je vladala hinduom. Uruila nam je jelovnike pre no to se zaputila da nam pripremi
mango lasi.12 Neobini ambijent me je oamutio. Nisam znao odakle da ponem s jelovnikom. U
njemu je bilo egzotinih jela poput bouillabasse i coq au vin. Uspanieno sam pogledao majku. Ona
se samo ljubazno osmehnula i rekla: Ne zaziri od noviteta, Hasane. Veoma je vano da to naui.
Noviteti su zain ivota. Pokazala je komad papira. Zato ne bi uzeli dnevni meni? Slae li se?
Desert je ukljuen u cenu. Dobiemo mnogo toga. Obilnija hrana e nam dobro doi posle naporne
kupovine.
Seam se da je menu complet poinjao salatom s endivijom i vinegret sosom. Zatim smo dobili
frites, slabo peeni biftek i grumen cafe de Paris (veoma ukusna pateta od putera s travkama i belim
lukom). Na kraju je doao vlani i drhtavi creme brulee. Siguran sam da je to bio osrednji ruak.
Odrezak je bio tvrd kao on maminih novih cipela. Ali zbog maginog dana, dobio je mesto u
panteonu nezaboravnih obroka.
Slatki karamel-puding, koji mi se topio na jeziku, zauvek se stopio sa seanjem na mamino lice,
na njenu toplinu, blagoslovenu unutranjim sjajem koji je izazvao ovaj predivan izlet. Jo vidim sjaj u
njenom oku kad se nagnula prema meni i proaptala: Hajde da kaemo ocu da nam je francuska
hrana najomiljenija. Vai? Rei emo da je mnogo bolja od indijske. To e ga isterati iz takta! ta
misli, Hasane?
Imao sam etrnaest godina.
Vraao sam se kui iz kole Svetog Havijera natovaren knjigama iz matematike i francuskog.
Uzeo sam fiek belpurija. Podigao sam glavu i ugledao crnookog deaka mojih godina. Posmatrao me
je iz prljave kolibe pored puta. Prao se vodom iz napukle kofe. Zaslepljujue sunce je neka mesta na
njegovoj vlanoj smeoj koi obojilo u belo. Krava je leala kraj njegovih nogu. Njegova sestra je
uala u oblinjem jarku. ena prljave kose iza njih slagala je bedne stvari po betonskoj cevi za
vodu.

Pogledi su nam se na trenutak sreli. Deak se nacerio pre no to se uhvatio za genitalije i


uvredljivo mahnuo ka meni. Bio je to jedan od onih trenutaka u detinjstvu kad shvatite da svet nije
ono to ste pretpostavljali da jeste i da ima ljudi koji vas mrze iako vas i ne poznaju.
Srebrnkasta tojota naglo je protutnjala pored nas uz Malabar. Razbila je aroliju deakovih
urokljivih oiju. Zahvalno sam okrenuo glavu u pravcu isparenja dizela. Deaka nigde nije bilo kad
sam se okrenuo na njegovu stranu. Video sam samo kravu koja je lenjo mahala repom u blatu i
devojicu koja je posmatrala crvljive fekalije koje je upravo izbacila iz sebe.
Iz cevi za vodu dopiralo je zlokobno uketanje.
Bapadi je uivao veliki ugled u sirotinjskoj etvrti. Bio je jedan od njih koji je postigao uspeh.
Siromasi su sastavljali dlanove dok je nadmeno koraao izmeu straara, tapui najjae mladie po
glavi. Izabranici su se probijali kroz bunu gomilu da bi se ugurali na zadnji deo njegovog trotokaa,
parkiranog pored druma. Deda je uvek birao petnaestoricu dostavljaa u sirotinjskoj etvrti. Bio je
veoma cenjen zbog toga. Oni su najjeftinija radna snaga, poverio mi se jednom prilikom.
Prestao je da iznajmljuje ljude iz sirotinjske etvrti kad se otac preusmerio na imuniju
klijentelu. Tvrdio je da muterije srednje klase ele iste kelnere, a ne prljavi olo iz baraka. I to je
bilo to. Ali jo su dolazili. Molili su za posao, pritiskajui upala lica o zadnja vrata restorana. Tata
ih je odluno rasterivao drekom i udarcima.
Tata je bio komplikovan ovek koji se nije dao lako svrstati ni u jednu kategoriju. Teko da bi
se mogao nazvati gorljivim muslimanom, a ipak je na paradoksalan nain nastojao da ostane u dobrim
odnosima s Alahom. Tata i mama bi svakog petka, pre poziva za molitvu, svojeruno nahranili
pedeset itelja sirotinjske etvrti. Delili su im hranu iz restoranskih kazana na zadnjim vratima. Da li
je tako kupovao polisu osiguranja za onaj svet? Nije pokazivao nikakvo razumevanje za tu sirotinju
to se tie zapoljavanja. Samo bi rekao To je olo, obian olo.
Hinduski nacionalisti su jednog dana protutnjali naim svetom na crvenom motoru. Jaz izmeu
bogatih i siromanih se pred naim oima proirio u neprelazni bezdan. iv sena13 je u to vreme
aktivno nastojala da se reformie. Indijska narodna partija bila je na samo nekoliko godina od
osvajanja vlasti. Nisu se svi nasilni ekstremisti povukli. Tata se jednog popodneva vratio u dvorite s
gomilom letaka, neveseo i stisnutih usana. Popeo se u svoju sobu da bi porazgovarao s mamom.
Moj brat Umar i ja smo prouavali ute papire koje je ostavio na stolici od bambusa.
Podrhtavali su ispod ventilatora. Naa muslimanska porodica je na lecima prikazana kao glavni uzrok
siromatva i stradanja. Neizmerno debeli tata je na karikaturi lokao kravlju krv iz vra.
Slike su mi zaigrale pred oima kao razglednice. Jednom sam lomio orahe s bakom na verandi.
uli smo kako nacionalisti iza nas uzvikuju parole preko megafona. Podigao sam pogled ka Malabaru
i ugledao dve devojke u beloj teniskoj opremi. Pijuckale su osveavajua pia na terasi. Bio je to
veoma neobian trenutak, zato to sam nekako ve znao kako e se sve zavriti. Nismo pripadali ni
sirotinjskoj etvrti ni vioj klasi na Malabaru. Opstajali smo na opasnoj raselini izmeu dva sveta.
Jo mogu da prizovem slatke ukuse iz poslednjeg leta mog detinjstva. Tata nas je jednog
popodneva poveo na plau Duhu. Ili smo ka moru s korpama za plau, loptama i ebiima, po
sokaku punom kravlje balege i korova. Izali smo na vreli pesak. Izbegavali smo konjske zaprege i

gomile vrueg izmeta. Tata je rairio tri ebeta po pesku. Trali smo do platinastoplave vode i nazad.
Mama nikad nije bila lepa nego tog dana. Nosila je ruiasti sari. Gurnula je zlatne sandale pod
ruku. Na licu je imala topli, radosni osmeh. Zmajevi u obliku riba buno su leprali iznad naih
glava. Snani vetar joj je naterao suze na oi. Uhvatio sam se za njene meke vrele noge dok je u tani
traila maramicu da se obrie.
Tata je rekao da e otii do ivice vode da kupi pernatu zmiju najmlaoj sestri Zainab. Muhtar,
Zainab, Ara i ja potrali smo za njim. Trbuasti starci pokuali su da oive mladost igrajui kriket.
Moj najstariji brat Umar izvodio je salta unazad po pesku, da bi zadivio prijatelje. Prodavci su gurali
friidere i nosili posluavnike po plai. Glasno su nudili slatke kifle, indijske orahe, fantu i
majmunske balone.
Zato samo Zainab neto dobija?, kukao je Muhtar. Zato, tata?
Jednu stvar, povikao je tata. Svako e dobiti samo po jednu stvar. A posle nita. Da li ste me
uli?
Zategnute uzice zmajeva cvilele su na vetru.
Mama je sela na ebe. Skvrila se kao nar. Smejala se tetkinoj ali. Razveselila se. Ogolila je
bele zube i pruila ruke da bi pomogla mojoj sestri Mehtabi da namesti venac od belog cvea u kosi.
Tako volim da je se seam.
Jednog vrelog i vlanog avgustovskog popodneva igrao sam dame s Bapadijem u dvoritu. Sunce
crveno kao ili upravo je zaronilo iza zadnjeg banjana. Komarci su gnevno zujali. Hteo sam da mu
kaem da je vreme da uemo u kui kad deda naglo podie glavu. Prostenjao je: Ne daj da umrem,
a onda je pao licem napred preko niskog stoia. Zadrhtao je. Zgrio se. Stoi je popustio pod njim.
S Bapadijem je umro i poslednji trag uvaavanja u sirotinjskoj etvrti. Doli su jedne noi, dve
nedelje posle njegovog pogreba. Pritisnuli su izobliena, rastegljiva lica uz izlog restorana. Seam se
vriske, strane vriske. Rulja s bakljama izvukla je majku s terase, dok je tata izvodio decu i
izbezumljene goste na zadnja vrata prema Viseim vrtovima i Malabaru. Zatim je jurnuo nazad po
mamu. Naleteo je na plamenove i ljuti dim koji se penjao uza zidove.
Okrvavljena majka leala je bez svesti ispod stola u restoranu u prizemlju. Plamenovi su je
opkoljavali. Tata je pokuao da se vrati u restoran, ali mu se kurta zapalila. Morao je da se povue.
Tukao se po grudima garavim rukama. Isputao je grozne krike, trei napred-nazad ispred restorana.
Bespomono je posmatrao kako majina kosa, upletena u kiku, poinje da gori kao fitilj. Ovo nikada
nikom nisam rekao, zato to bi to mogao biti i plod moje mate, ali mogao bih se zakleti da sam
namirisao njeno izgorelo meso iz naeg utoita na brdu.
Seam se da sam posle toga oseao samo stranu glad. Obino sam umereno jeo. Posle maminog
ubistva po itav dan sam drao oviju masalu, knedle od sveeg mleka i birjani14 s jajima.
Nisam hteo da se rastanem s njenim alom. Danima sam tugovao s maminim najdraim svilenim
alom na ramenima. Nisam dizao glavu od orbe od jagnjeih nogica. To je, naravno, bio samo
oajniki pokuaj oaloenog deaka da ouva seanje na majino prisustvo, udisanjem sve slabijeg
mirisa ruine vodice i peenog hleba iz providnog ala vezanog oko glave.

Mama je, u skladu s muslimanskim obiajima, sahranjena nekoliko sati posle smrti. Seam se
crvene praine koja se uvlaila u sinuse. Zbog nje sam hripao. Seam se da sam gledao u crveni mak
i korov pored rupe u zemlji koja ju je progutala. Nisam nita oseao. Nita. Tata se tukao po grudima
dok mu koa nije pocrvenela. Kurta mu se natopila znojem. Vazduh se ispunio dramatinim
krikovima.
U noi kad je majka umrla brat i ja zurili smo u tamu sa svojih leajeva. Sluali smo kako tata
koraa napred-nazad iza zida spavae sobe i gorko kune sve i svakoga. Ventilatori su kripali.
Otrovne stonoge su se unjale po ispucaloj tavanici. ekali smo, na ivici ivaca, grozni pljesak koji
bi se uo kad god bi se njegovi uvijeni ispeeni dlanovi sudarili. Te noi smo kroz vrata tatine sobe
uli i njegov apat, neto izmeu jecaja i zapevanja. U beskraj je ponavljao, ljuljajui se naprednazad na ivici postelje: Tahira, kunem ti se na tvom grobu da u odvesti decu iz proklete zemlje koja
te je ubila.
Vatrena oseanja u dvoritu tokom dana su postala nepodnoljiva. Sredinji deo kompleksa
nalikovao je na veliki kazan koji kipi i kljua, ali se ne prazni. Moja sestrica Zanaib i ja sakrili smo
se iza elinog ormana na spratu. Svili smo se u lopte i pribili jedno uz drugo, u potrazi za utehom.
Zauli smo grozni vapaj iz prizemlja. Zavukli smo se u orman i sakrili ispod stotinu maminih alova,
u oajnikom pokuaju da pobegnemo od stravinog zvuka.
Oaloeni su se sjatili kao leinari, da bi se gostili naim ostacima. Sobe su se ispunile kiselim
vonjem telesa, dimom jeftinih cigareta i zadahom upaljenih traka protiv komaraca. agor je bio
neprekidan i piskav. Oaloeni su jeli urme punjene marcipanom, toroui o naoj nesrei.
Majini nadmeni roaci iz Delhija stajali su u svilenoj odei u uglu. Okrenuti leima, grickali su
pucketavi papad15 i plavi patlidan s rotilja. Tatini pakistanski roaci buno su tumarali po odaji,
traei nevolju. Religiozni tea obavio je koate prste oko moje ruke. Povukao me je u stranu. Ovo
je Alahova kazna, prosiktao je. Seda glava mu je nekontrolisano podrhtavala. Alah je kaznio tvoju
porodicu zato to je ostala u Indiji posle Podele.
Vritanje starije roake iscrplo je poslednje zalihe tatine tolerancije. Grubo je izgurao
naricaljku u dvorite. Psi su naulili ui i zaurlikali. Vratio se u kuu da bi izbacio njen zaveljaj sa
stvarima. Iutirau te do Karaija ako se vrati, stara leinarko!, prodrao se s verande.
Jaoooo!, vritala je starica. Pritisla je dlanove na slepoonice. Teturala se napred-nazad
ispred pocrnelih ostataka restorana. Sunce je estoko tuklo. ta sam uradila?, zapomagala je. ta
sam uradila? ta si uradila? Dola si u moju kuu, najela si se i napila, da bi zatim vreala moju
suprugu? Misli da stariji ljudi mogu da kau ta god im padne na pamet? Pljunuo joj je pred noge.
Nevaspitana seljanuro! Mar napolje! Idi kui! Ne elim da gledam tvoje magaree lice!
Amin krik zaparao je vazduh kao sekira. Stiskala je duge sede vlasi. Noktima je grebla lice do
krvi. Nastao je haos kad su tetka i tea Majur skoili na nju. Oborili su je da bi je spreili da naudi
sebi. alvare su leprale dok je borba trajala. Izveli su pomahnitalu staricu iz odaje u grobnoj tiini.
Tata vie nije mogao da izdri. Istrao je na drum. Kokoke su beale pred njim.
Sedeo sam na kauu pored kuvara Bapua. Brino me je obgrlio. Zario sam glavu u njegovu
odeu. Seam se da se gomila u dnevnoj sobi ukoila tokom tatine i Amine provale oseanja. Samose
su se zamrzle na pola puta do otvorenih usta. Stekao sam utisak da svi igraju neku drutvenu igru.
Gosti su, posle tatinog odlaska, krajikom oka posmatrali okolinu da bi se uverili da nijedan

poblesaveli Hadi nee skoiti na njih. Nedugo potom vratili su se torokanju i ispijanju aja, kao da
se nita nije desilo. Mislio sam da u poludeti.
Nekoliko dana kasnije na naim vratima pojavio se punaki mukarac sa sjajnom, zaeljanom
kosom i crno uokvirenim naoarima. Mirisao je na ljiljan. To je bio strunjak za nekretnine.
Spopadali su nas i drugi alavi insekti njegove vrste. ustro su se nadmetali na kunom pragu ako bi
doli u isto vreme. Svako je oajniki pokuavao da se doepa dedinog imanja, da bi na njemu
izgradio jo jednu stambenu zgradu za imune kupce.
Sudbina je htela da se naa tragedija poklopi s trenutkom kada je bombajsko trite nekretnina
nakratko doseglo blistave vrhunce. Ovdanje nekretnine su u tom periodu bile skuplje nego u
Njujorku, Tokiju ili Hongkongu. Imali smo plac povrine 1,6 hektara, neoptereen hipotekom.
Otac je postao led ledeni. Svakog popodneva bi, nekoliko dana uzastopce, sedeo natmuren na
vlanom kauu pod verandom. Povremeno bi se nagnuo napred da narui aj za brojne preduzimae.
Govorio je veoma malo. Uglavnom je tuno prebirao brojanicu.
Svojim utanjem podsticao je preduzimae na mahnito nadmetanje. Insekti su izbezumljeno
trcali sokove po zidu. Tata je, kad je procenio da insekti posustaju, ustao i klimnuo oveku s kosom
natopljenom parfemom od ljiljana. Ovaj je uao u kuu za njim.
Majka nas je zauvek napustila. Postali smo milioneri. I sve se to zbilo za nekoliko dana.
ivot je udan, zar ne?
Bila je no kada smo se ukrcali u avion Er Indije. Prljavi bombajski vazduh nas je odasvud pritiskao.
Mirisao je na vlaan benzin i otpadne vode. Kuvar Bapu i njegovi roaci su plakali, pritiskajui
dlanove na aerodromsko staklo. Podseali su na gutere. Jedva da se seam leta. Zapamtio sam da
Muhtar itavo vee nije skidao kesu za povraanje s lica. Remetio je tiinu svojim riganjem.
Tog perioda se ne seam dobro, zbog oka proivljenog posle majine smrti. Raspolaem
otkaenim ivopisnim uspomenama, ali ne i celovitom slikom. Otac je odrao obeanje izreeno kraj
maminog groba. Izgubili smo ne samo ljubljenu majku, ve i sve ono to smo zvali domom.
Svi mi estoro dece od pet do devetnaest godina, obudovela baka, tetka i tea Majur satima
smo sedeli na jarko osvetljenim plastinim seditima aerodroma Hitrou, dok je tata vikao i mahao
bankovnim izvetajima pred nosom imigracionog slubenika koji je odluivao o naoj sudbini. Na tim
seditima sam prvi put kuao Englesku u vidu hladnog i vlanog sendvia sa salatom od jaja,
upakovanog u trouglastu plastiku. Naroito dobro se seam hleba koji mi se topio na jeziku.
Nikad u ivotu nisam probao nita tako bezukusno, vlano i belo.

LONDON

Tree poglavlje
itavo iskustvo naputanja Bombaja najvie me podsea na tehnike za hvatanje oktopoda, kojima se
slue itelji portugalskih sela prinueni da ive od nemilosrdnog Atlantskog okeana. Mladi ribari
kae komade bakalara na velike kuke, privezane na tri metra duge bambusove tapove. Kad je plima
niska, izau na najstenovitiji deo obale. Porinu bakalar ispod polupotopljenih stena do kojih se ne
moe sii. Oktopod iskoi iz svog skrovita ispod stene i dohvati bakalar. Sledi epska bitka. Ribar se
trudi da izvue oktopoda na stenu velikom kukom za hvatanje na kraju tapa i esto izgubi bitku u
oblaku mastila. Ako pobedi, oamueni oktopod zavri na steni. Ribar mu prie, dohvati ga za otvor
slian krgama na glavi. Zatim mu otrim pokretom okrene glavu naopako. Smrt nastupa brzo posle
izlaganja svih unutranjih organa vazduhu.
Doiveli smo Englesku kao oktopodi istrgnuti ispod udobne stene, glava okrenutih naopako. Dve
godine koje smo proveli u Londonu nesumnjivo su bile neophodne. Dale su nam dovoljno vremena i
prostora da se na pravi nain oprostimo od mame i Nepijanovog primorskog puta, pre no to smo
nastavili dalje. Mehtaba je to vreme tano nazvala naim periodom alosti. Sautol ni indijski ni
evropski bio je idealni rezervoar za privikavanje na nove okolnosti. Tako ga sagledavam iz
dananje perspektive. Nama se tada inilo da smo zabasali u pakao. Bili smo izgubljeni.
Moda i malo ludi.
Ujka Semi, majin najmlai brat, pokupio nas je s Hitroua. Sedeo sam na zadnjem seditu kombija, u
sendviu izmeu tetke i novootkrivene roake Azize. Roaka roena u Londonu bila je mojih godina,
ali nije me gledala niti mi se obraala. Nabila je slualice vokmena na ui. Lupkala je po butini u
ritmu muzike i gledala kroz prozor.
Sautol je veoma dobar kraj, govorio je ujka Semi s prednjeg sedita. Ima mnogo indijskih
radnji. Nudi najbolji azijski oping u Engleskoj. Pronaao sam vam kuu, odmah iza oka od nae.
Veoma je velika. Ima est soba. Morae malo da se popravi. Ne brinite. Stanodavac je rekao da e
sve biti tip-top.
Aziza se razlikovala od svih bombajskih devojaka. Na njoj nije bilo nieg veselog ili koketnog.
Stalno sam je motrio krajikom oka. Nosila je seksi stvari ispod kone jakne, poderanu ipku i crne
hulahopke. Isijavala je snanu vrelu meavinu tinejderskog telesnog mirisa i ulja od paulija.
Poskoili bismo u seditima kad god bi joj pukao balon od vakae gume.
Jo dve raskrsnice, ree ujka Semi dok smo po drugi put obilazili zakreni kruni tok na Hejz
roudu. Osetio sam vrelo roakino koleno na butini dok smo savladavali krivinu. Palica za kriket mi
se propela u pantalonama. Tetka je imala oko sokolovo. Kao da mi je itala misli. Nagnula se prema
meni s kiselim izrazom lica.
Semiju bi bolje bilo da je ostao u Indiji, apnula mi je u uvo. Vidi tu curu. Tako je mlada, a
ve je prljava klozetska daska.
uti, tetka.

Ne uutkuj me! Dri se dalje od nje! Da li si me uo? Ona donosi samo nevolje!
Sautol, ravnica nedaleko od Hitroua, bio je nezvanina prestonica britanskih Indijaca, Pakistanaca i
Bangladeana. Tamonji Brodvej haj strit bio je bletava niska bombajskih juvelirnica, kalkutskih
pijaca i svratita Balti kari. Poznata buka pod sivim nebom engleske bila je krajnje zbunjujui zvuk.
Velika oblast bila je puna kua bliznakinja podeljenih u stanove. Po pohabanoj posteljini obeenoj
preko prozora koji proputaju kiu, uvek ste mogli rei gde ive najskorije pridolice iz majke Indije.
Sumporasta svetlost sautolskih ulinih svetiljki jezivo je sjajila u nonoj magli. S movara oko
aerodroma neprestano je stizala vlaga bogata mirisom karija i dizela.
Neke ulice u Sautolu doivljavale su preobraaj kad smo stigli. Nosioci promena bili su
ambiciozni doseljenici druge generacije, koje je tata nazvao anglo-paunovima. Njihove renovirane
bele kue liile su na zdanja na steroidima, s masivnim dodacima i lanim tjudorovskim prozorima,
satelitskim antenama i staklenim batama. Ispred njih su se mogli videti polovni jaguari i rend
roveri.
Mamini roaci su trideset godina iveli u Sautolu. Obezbedili su nam veliku belu kuu, samo
dve ulice od Brodvej haj strita. Kua je pripadala pakistanskom generalu. Odsutni vlasnik ju je
izdavao, ekajui dan kad e u urbi morati da napusti domovinu. Kuu smo ubrzo nazvali
Generalova rupa. Oajniki je elela da bude jedna od veih i upeatljivijih anglo-paunovskih
zdanja, ali nije uspela da dosegne tu ambiciju. Bila je runa i uska. Pruala se gotovo itav blok do
malog zadnjeg vrta. Zarali rotilj i slomljena ograda oznaavali su kraj poseda. Boleljivi kesten
bio je izmeu proelja i ulice. Kad smo se uselili, nali smo ubre i ispred i iza kue. Seam se da je
uvek bila u nekom polumraku i zgurena kao da je pod veitom senkom vodotornja na Temzi. Sobe su
imale iskrzani linoleum i izanale tepihe. Retki stakleni i metalni nametaj i klimave lampe nisu
poboljavale tmurnu atmosferu.
Ta kua nikad nije bila dom. Zauvek u je povezivati s neprekidnom bukom koja vlada u
zatvoru, zbog angrljanja radijatora, preteeg itanja svih cevi kad god bi neko otvorio slavinu i
neprestanom kripanju podnih dasaka i stakala. U svakoj sobi carovala je ledena vlaga koja se
zavlaila pod kou.
Tata je mahnito traio novi posao u Engleskoj. Posle nekoliko nedelja odbacio bi jo jednu lou ideju
i zainteresovao se za drugu, jo goru. Prvo je umislio da e biti vani uvoznik-izvoznik petardi i
drangulija za zabave. Zatim se bacio na veleprodaju bakarnog posua made in Uttar Pradesh.
Sledea ideja bila je prodaja smrznutog belpurija lancima supermarketa.
Poslednja poslovna ideja mu je pala na pamet dok je sedeo u kadi s tetkinom kapicom za
kupanje na glavi. Njegov torzo, koji je podseao na dlakavi ledeni breg, virio je iz mlenobele vode.
Spustio je olju omiljenog aja zainjenog garam masalom pored lakta. Obilno se znojio.
Moramo istraivati, Hasane. Istraivanje je klju uspeha. Oslonio sam se o korpu za ve i
gledao kako grozniavo pere noge.
ta bismo istraivali, tata?
ta bismo istraivali? Istraivaemo novu poslovnu ideju Mehtaba! Doi ovamo! Moja

lea!
Mehtaba je ula iz spavae sobe. Posluno je sela na rub kade. Tata se nagnuo napred. Pogledao
ju je preko ramena. Levu stranu, rekao je. Ispod ramena. Ne! Ne! Aha. Tu!
Tata je od tinejderskih dana patio od runog osipa. Imao je bubuljice i ireve na irokim
dlakavim leima. Mehtabi je posle mamine smrti pripala dunost da se obraunava s najgorim
primercima.
Cedi!, vikao je. Cedi!
Mrtio se dok je Mehtaba pritiskala ir lakiranim noktima. Oboje su iznenaeno kriknuli kad je
neposluni ir iznenada pukao. Okrenuo se da bi pogledao krpu. Mnogo toga je izalo, jelda? O
kom poslu govori, tata?
Mislim na sosove, ljute sosove.
Od tog trenutka prialo se iskljuivo o madraskim sosovima. Gledaj i pamti ta radim, Hasane,
vikao je tata da bi nadjaao buku na Brodvej haj stritu. Pre no to pone posao, mora da se
upozna s konkurencijom. Razume? Govorim o istraivanju trita. Supermarket ahi bio je princ
sautolskih radnji. Prodavnica, vlasnitvo imune hinduske porodice iz istone Afrike, zauzimala je
itav prvi sprat poslovne zgrade iz sedamdesetih, na kraju Brodvej haj strita. Radnja bi se ponekad
sputala u podrum da bi ponudila zamrznuti graak i apatije. Ponekad bi se dizala za metar, na
pojaanu platformu punu kesa od pet kilograma basmati pirina. Svaki centimetar radnje bio je
pokriven policama s konzervama, dakovima i kutijama. U njoj su Indijci u rasejanju, poput nas,
kupovali aromatine uspomene na domovinu. U prodavnici smo mogli nai kese pasulja i pia iz
Indije, konzerve kokosovog krema i sirupa od nara, kao i arena pakovanja tamjana od sandalovine za
nae zadovoljstvo i molitvu. A ta je ovo?, pitao je tata, pokazujui na teglu.
To je Patakova madraska kari pasta, gospodine.
A ovo?
To je Radahov kiseli ili, gospodine.
Tata se etkao pored beskrajnih polica. Buno je praznio zapueni nos i zagoravao ivot
sirotom prodavcu.
A ovo je ardis, jelda?
Ne gospodine. To je ervud. Nije krastavac. To je kari pasta. Zbilja? Otvorite teglu, hou da
je probam.
Prodavac je pogledom potraio menadera. Sik je bio napolju, na Brodvej haj stritu. uvao je
gomile toaletnog papira. Mladi se, kad je shvatio da pomo nee stii, sklonio iza sanduka
ulubljenih konzervi. Progovorio je iz zaklona. ao mi je, gospodine, utivo je zborio, ali tako
neto nije mogue. Morate kupiti teglu da biste je probali.
Samo sam traio pristojnu uslugu, alio se tata ujka Semiju.
Aziza mi je pogledom dala znak da bi elela da se iskrademo iza kue da popuimo cigaretu.

Tako neto neu dobiti od tih prostaka iz istone Afrike, nastavio je tata. Lupkao je ujka
Semijev lakat, tako da je jadniak morao da digne glavu s novina.
Boe moj. Kad samo pomislim na tog glupog deaka u ahiju. Ponaao se kao da ima kost
provuenu kroz nos.
Da, da. Vrlo dobro, ree ujka Semi. Liverpul je pobedio s dva jedan.
Tata je bio kao pas u poteri za pacovom. Pristojna usluga bila je razlog za putovanje na
tajanstveno mesto o kom je tata tako mnogo sluao, odeljak za hranu u Harodsu. Nikad neu
zaboraviti dan kad se itava porodica zaputila na Vest End. Buka i strka Najtsbrida nas je oas
raskravila. Podsetila nas je na vrevu Bombaja, protkanu automobilskim sirenama. Nekoliko minuta
smo sa zaprepaenjem posmatrali robnu kuu od crvenog kamena. Zinuli smo na kraljevsku
preporuku na njenom zidu. Ova preporuka je veoma vana, sa strahopotovanjem e tata. Svi
pripadnici engleske kraljevske porodice ovde pazari atni.
Uli smo u robnu kuu. Prolazili smo izmeu konih torbi, porculana i sfingi od papir-maea.
Zabacivali smo glave koliko smo god mogli, da bi sa strahopotovanjem osmotrili pozlaene tavanice
istakane zvezdama.
Dvorana hrane oseala se na peenu divlja i kisele krastavce. Ispod tavanice, kakva bi mogla
krasiti i damiju, bio je prostor veliine fudbalskog terena u potpunosti posveen hrani. Upali smo u
vrtlog svetske trgovine. etali smo izmeu viktorijanskih nimfi u koljkama, keramikih veprova i
purpurnih paunova na ploicama. Bar za ostrige u hamburkom stilu bio je pored obeenih polutki
plastinog mesa. Pod dvorane bio je prekriven naizgled beskrajnim redovima mramornih i staklenih
pultova. Seam se da je jedan od njih bio pun slanine.
Pogledajte!, povikao je tata, s meavinom oduevljenja i gaenja, ispred staklene vitrine pune
posluavnika sa svinjskim mesom. Svinjski bubrezi! Auuh. A ovde, gledajte!
Gromoglasno se nasmejao budalastim Englezima kad je video krupne argarepe s dugim,
bogatim zelenim buniima. Vidite, etiri argarepe prodaju se za 1,39 funti. Ha-ha-ha. Plaaju za
bunje. Jedu ih cele, kao zeevi!
Prolazili smo kroz dvorane obasjane viktorijanskim lusterima pune proizvoda iz krajeva za koje
nikad nismo uli. Tata se sve ree smejao. Seam se njegovog zbunjenog izraza dok je lupkao po
staklenoj vitrini, brojei 37 razliitih vrsta kozjeg sira. Svaki je imao egzotino ime poput PoulignySt. Pierre i St. Maure de Touraine.
Tu i tada smo shvatili da je svet uasno veliko mesto. Suoavali smo se s obiljem dokaza: blago
dimljenim nojevim mesom iz Australije, italijanskim njokama, crnim krompirom s Anda, finskim
haringama i kejdunskim kobasicama. Moda nas je najvie iznenadio bogati izbor engleskih
kulinarskih dostignua. Seam se proizvoda divnih imena, kao to je pita od paetine, jabuka i
kalvadosa, zeja peenica marinirana u pivu ili kobasica od divljai s peurkama i brusnicama.
Poseta znamenitoj robnoj kui bila je neverovatno iskustvo. Slubenik obezbeenja s pancirnom
jaknom i belim slualicama u uima nije se odvajao od nas.
Gde su indijski sosovi, molim vas?, ljubazno ga je upitao tata.
Dole, gospodine, posle zaina.

Proli smo pored tornjeva od slatkia, sili liftom, proli kroz Vina i zali u Zaine. Tata je u
jednom trenutku zastao i podigao ruku. U njemu je nakratko zaiskrila nada. Brzo je zgasla kad se
suoio s kosmopolitskim etiketama, francuskom majinom duicom, italijanskim majoramom,
holandskom brusnicom, egipatskim lovorovim listom, engleskim crnim senfom, pa ak i to je bio
poslednji amar nemakim vlacem.
Tata je otegnuto izdahnuo. Taj zvuk mi je slomio srce. Zguran u oku, gotovo skriven iza paketa
japanske morske trave i ruiastog umbira, nalazio se skromni kulinarski doprinos Indije, nekoliko
boca karija i kesica apatija. Tatin svet se sruio.
Hajdemo, mlako je prozborio.
To je bilo to. Odustao je od pohoda na Englesku.
Harods je upropastio tatu. Nedugo potom predao se depresiji, koja je jamano vrebala odmah
ispod manijakalne potrage za novim zanimanjem. Odonda pa do odlaska, provodio je najvie
vremena sedei na kauu u Sautolu i nemo gledajui televiziju.

etvrto poglavlje
Kad bi niska nebesa iznad Sautola postala preteka i previe siva i kad bi se ueleli mumbajskih boja
i ivota, Umar i ja bismo krenuli metroom do centra Londona. Promenili bismo vozove i krenuli ka
Kamden loku u severnom kraju grada. Putovanje je bilo prilino dugo i neudobno, ali se izlazak iz
mranih tunela podzemne eleznice na prepune ulice Kamdena mogao meriti s ponovnim roenjem.
Zgrade su tamo bile obojene dreavim ruiastim i plavim nijansama. Majstori za tetovau i
pirsing, prodavci martinki i unikatnog hipi nakita nudili su svoju robu i usluge ispod platnenih
nadstrenica. Sa svih strana dopirala je buna muzika bendova poput Klea ili Oejzisa. etkali smo
Haj stritom pored navalentnih masnokosih oglaivaa, koji su pokuavali da nas namame u radnje s
polovnim kompakt-diskovima, aromatinim terapijskim uljima, vinilnim mini-suknjama,
skejtbordovima i raznovrsnim majicama. Neobini ljudi muvali su se po trotoaru: tipovi s crnim
konjacima i zelenim irokanama i otmene cure iz privatnih kola, eljne avanture u sirotinjskoj
etvrti. Pijandure su se teturale izmeu kanti za ubre i pabova. Susreti s ovim ljudskim arenilom
uvrivali su me u veri da, koliko god se oseao kao stranac, na svetu ima i neprilagoenijih od
mene.
Umar i ja smo jednog dana preli preko centralnog kanala i skrenuli levo, na pokrivenu trnicu,
da ruamo. Pored kanala s ustavama i kaldrmisanih sokaka bilo je mnotvo nekadanjih skladita od
cigle, sa zalogajnicama koje su nudile jeftinu hranu iz svih krajeva sveta. Azijske devojke s debelim
cvikerima i papirnatim kapama zvale su nas: Hodite, momci, hodite! Nudile su nam tofu i zeleni
pasulj, tajlandske pilee ranjie u sataju i vrele porcije kiseloslatke svinjetine s pirinem. Tolika
ponuda izazivala je strahopotovanje. Zurili smo u tezge gde su se prodavali iranski rotilj, brazilska
jela od ribe, karipski lonci od jaretine i bokvice i masne italijanske pice.
Stariji brat Umar, kog sam sledio kao ovica na ovim izletima, poveo bi nas pravo u
Mumbajsku devojku, s kopijama postera bolivudskih filmskih klasika iz pedesetih, kao to su Avara
ili Majka Indija. Na tezgama Lem madrasa i ikin karija kupovali smo ukusni pirina s okrom i
piletinom u kutijama od stiropora. Kotao je 2,8 funti.
etali smo s toplim kutijama u rukama i plastinim viljukama ubacivali hranu u usta. Zalazili
smo sve dublje u utrobu kamdenske trnice. Nismo mogli da ne priemo tezgama koje bi oduevile
mamu, s ogrlicama od arenih staklenih perli, suzi vong koktel-haljinama od crno-crvenog satena,
molitvenim alovima, paminskom svilom i damavarima.16 Sve to je visilo s klinova kao podivljala
loza. arenilo je prizivalo seanje na mamu i Mumbaj. Stao sam ispod nastrenice tezge na uglu da
bih pogledao redove i redove jeftinih pamunih torbi iz Indije. Prodavale su se za 99 penija. Panju
su mi privukle one boje re, kestena i akvamarina. Neki primerci bili su ukraeni cvetiima, protkani
perlama ili stakliima. Odluio sam da pogledam ta ima u radnji. Sijalica na kitnjastom pamunom
lusteru s resicama bacala je ukastu svetlost po unutranjosti. Ugledao sam alove prebaene preko
polica, upletene i obeene kao debeli konopci o klinove. Bilo je ruiastih i cvetnih, psihodelinih i
prugastih. itav zid bio je fantastina tapiserija od arenih alova. Pruali su se preko itave radnje,
tvorei arenu vaseljenu dupata.
Izvolite. Kako mogu da vam pomognem?

Abida se stvorila ispred nas. Njeno ime doslovce znai udnja. Nosila je tesne farmerke i
jednostavni demper s V-izrezom. Ponudila mi je pomo s udesnim osmehom na usnama.
Zamalo to mi nije izletelo: Pomozite mi. Pomozite mi da pronaem svoju mamu. Pomozite mi
da pronaem sebe.
Rekao sam samo: Hmmm traim neto za tetku, molim vas. Ne seam se svega to je tog
dana reeno. Nagnala me je da preem rukom po svilenom paminskom alu duboke grimizne boje.
Srce mi je tuklo u grudima dok mi se obraala tim mekim glasom. Traio sam da mi pokae jo
alova, da bih to due razgovarao s njom. Njen otac se u jednom trenutku prodrao iz zadnjeg dela
radnje da je potrebna na kasi. Pogledala me je kao da hoe da mi kae da joj je veoma ao. Sledio
sam je do kase. Ispraznio sam depove da bih tetki kupio grimizni al. Na kraju, zamuckujui, rekao
sam joj da elim ponovo da je vidim, da bih voleo da je izvedem na veeru ili u bioskop. Odvratila
je da bi rado izala sa mnom. Imao sam sedamnaest godina kad sam meu alovima pronaao prvu
ljubav, Abidu.
Nije bila klasina lepotica. Imala je prilino oblo lice s nekoliko oiljaka od bubuljica. Kad
smo se vratili kui, Umar je rekao sestri Mehtabi da sam se zaljubio. Nimalo ljubazno, dodao je:
Ima opako telo, ali joj je lice kao badi s lukom.17 Prevideo je neto to ja nisam, da je njeno lice
veito obasjano najintrigantnijim osmehom. Nisam mogao da shvatim kako takav osmeh moe da
krasi lice ene od 23 godine, ali mi se inilo da joj je Alah priapnuo neku kosmiku alu na uvo, i da
ona otad hodi kroz ivot, posmatrajui ga u svetlu tog udesnog dogaaja. Nisam mario za Umarovo
miljenje niti za bilo ije, kad smo ve kod toga zato to sam eleo da budem s Abidom kad god
bi nam porodine obaveze to dozvolile. Neto u meni znalo je da je ona dobra dua koja e izmamiti
ambiciju zapretenu duboko u meni, onaj deo koji je eznuo da kua ivot daleko van dosega
porodinog naslea.
Abidina porodica poticala je iz Utar Pradea. iveli su u Golders Grinu i vodili uvozno-izvozni
posao iz Kamdena. Roena je u Britaniji. Bila je na zavrnoj godini Koleda kraljice Meri na
Londonskom univerzitetu. Zastraujue bistra i ambiciozna ena neumorno se trudila da se usavri.
Pristala je da izae sa mnom. Pojavila se s torbicom prebaenom preko ramena, s belenicom i
olovkom u ruci. Nigde nije ila bez nje. U nju je zapisivala samo ono to je imalo veze s
obrazovanjem, kao to su podaci o izlobi u Britanskom muzeju ili u Muzeju Viktorije i Alberta. Ako
bismo izali uvee, ili bismo na Eshilovu Orestiju u Nacionalnom teatru ili kakav slian nerazumljiv
komad obino u izvoenju nekog ludog Irca u vreloj i zaguljivoj sobi iznad paba.
Isprva sam joj pruao otpor. Teko sam se privikavao na velike doze visoke kulture, zato to se
nisam nalazio u njoj. Tako je bilo sve do noi kada smo bacali novi da odluimo ko e birati ta
emo raditi te subote. eleo sam da gledamo film s Brusom Vilisom, u kom je bilo neobino mnogo
helikopterskih potera i eksplozija po poslovnim zgradama. Zamalo to me nije oborila s nogu svojim
predlogom. Htela je da vidi pozorini komad o disidentskom podzemlju iz sovjetske ere. Govorio je
o trojici homoseksualca zatoenih u Sibiru.
Takva zabava subotom uvee mogla se porediti s vaenjem svih zuba. Sudbina je htela da ona
pobedi u bacanju novia. eleo sam da budem s njom. Poli smo podzemnom do Almeidinog teatra
u Izlingtonu. Tri sata smo sedeli u mraku, na tvrdoj klupi iza stuba. Stalno smo pomerali nauljane
guze traei udobniji poloaj.

Negde usred predstave potekle su mi suze. Nije mi jasno ta se dogodilo, ali komad uopte nije
bio o homoseksualcima, ve o ljudskoj dui optereenoj sudbinom, u sukobu s drutvom. Glavni
likovi su zbog te sudbine i zavrili u izgnanstvu. Predstava se bavila nostalginim mukarcima kojima
bolno nedostaju majke i ukusna kuna hrana i koje izgnanstvo u Sibiru tera u ludilo. Komad se bavio i
njihovom homoseksualnou, kao nezaobilaznom i neporecivom injenicom. Ispostavilo se da niko
od njih, bez obzira na stradanja, nije bio spreman da promeni svoju sudbinu za udobniji ivot koji su
ostavili za sobom u Moskvi. Na kraju su svi umrli stranom smru.
U kako sam groznom stanju bio kad smo konano izali u mranu i vlanu izlingtonsku no. Bio
sam zlovoljan, nabusit i veoma postien zato to sam ridao kao curica gledajui neobini pozorini
komad. Ah, te ene, nikad ih neu razumeti. Dirnu ih najneobinije stvari. Abida je potegla mobilni i
pozvala prijateljicu. Gurnula me je u crni taksi. Odvezli smo se do stana njene prijateljice na Majda
Vejlu.
Prijateljica nije bila kod kue. U stanu smo zatekli samo maku na prozorskoj dasci, uvreenu
naim dolaskom. Na stolu u trpezariji bila je drvena inija puna banana. Osetio sam napadni miris
trulog voa, majih izluevina i buavog tepiha. Abida je na uskom krevetu ispod prozora strgla sa
sebe demper s V-kragnom. Poastila me je dobrim pogledom na svoje kokose, dok je poslovala
rukama ispod pojasa. Te noi smo zaspali posle dobrog tucanja. Prislonila mi je guzicu uz
meunoje. Zadovoljno smo se grlili kao par marokanskih kolaa.
Abida me je jednog savrenog aprilskog dana nekoliko nedelja kasnije zamolila da se sretnemo
u Kraljevskoj umetnikoj akademiji na Pikadiliju, na izlobi ana Simeona ardena, francuskog
slikara iz XVIII veka. Pripremala je rad o njemu. etali smo galerijom drei se za ruke, pogleda
uprtih u zidove i debele naslage boje na slikama koje su prikazivale stolove s pomorandama,
fazanom, komadom iverka koji je visio s kuke.
Hodala je po galeriji ispunjenoj svetlou s onim neverovatnim osmehom na licu. Duboko se
divila ardenovim delima. Sledio sam je pomalo izgubljeno. Istezao sam vrat. U neko doba sam
prozborio: Zato ti se ove slike toliko sviaju? Na svima je gomila mrtvih zeeva na stolu.
Uhvatila me je za ruku. Objasnila mi je kako je arden slikao, uvek iznova, istog mrtvog zeca,
fazana i au u kuhinji. Istu suprugu, koatu sluavku i mladog slugu u kuhinji. Kad sam uoio
umetnikov obrazac, poela je da mi ita gotovo erotskim apatom tekst nekakvog fosila od
istoriara umetnosti. arden je verovao da se Bog moe pronai u svakodnevnom ivotu koji se
odvija pred njegovim oima, u poznatom okruenju njegove kuhinje. Nikada nije traio Boga nigde
drugde, samo je slikao i slikao isti prizor i mrtvu prirodu u svojoj kuhinji.
Abida je proaptala. Sad zna ta volim.
Seam se da sam hteo da joj kaem: A ja volim tebe.
Hteo sam, ali nisam. Posle te izlobe urili smo preko Pikadilija da bismo ruali piletinu s
rotilja koju je ponela od kue. Smejali smo se, trei preko ulice, kad se svetlo na semaforu
promenilo i kad su automobili urlajui pojurili na nas.
Crkva Svetog Jakova na Pikadiliju je garavo sivo zdanje okrenuto ka ulici. U kamenom dvoritu
dela Kristofera Vrena bilo je nekoliko tezgi s antikvitetima. Na njima ste mogli nai porcelan,
potanske marke i srebrninu. Mali vrt crkve s tanunim stabljikama lavande, lepim katama i

kandilkama nudio je divno britansko iskustvo. Raznovrsno bilje je u blaenom neredu raslo izmeu
drevnog hrasta i jasena.
Meu cvetnim bunovima stajala je statua ene od zelenkaste bronze, ispruenih ruku, verovatno
Marija. Prizivala je londonske izgubljene due da dou u ovu spokojnu oazu sred velegradske
halabuke. Na rubu majunog vrta opazili smo zeleni kombi. Na putu do klupe proli smo pored
otvorenih vrata starog vozila. Pogledali smo unutra. Plavokosi socijalni radnik listao je areni
asopis. Pretpostavili smo da strpljivo eka da neki beskunik svrati na aj i koristan savet.
Abida je bacila bombu dok smo sedeli i ruali u tom idilinom vrtu. Pozvala me je sledee
nedelje u Vajtapel, na itanje poezije i zabavu, da me upozna sa svojim prijateljima s univerziteta.
Znao sam da to nije mala stvar. elela je da me isproba pred drugovima s koleda. Zamuckujui sam
odgovorio. Naravno. Sa zadovoljstvom. Biu tamo.
Ovo morate znati: tragino ubistvo majke kad je deak u osetljivom dobu, kada tek otkriva
devojice poraavajue je iskustvo. Muti odnose sa enama i ostavlja crni talog na dui, koji
podsea na crne tragove koji ostaju na dnu zagorelog lonca. Ti oiljci opstaju koliko god da struete i
ribate dno lonca sredstvima za ienje i elinom vunom.
esto sam svraao u Dipakov suteren dok sam se upoznavao s Abidom. Dipak je bio deak iz
susedstva, jedan od anglo-paunova. Njegovi roditelji eleli su da imaju to manje posla s njim.
Prepustili su mu itav suteren. Brzo ga je napunio najnovijim muzikim i televizijskim ureajima. Na
podu su bile meke stolice, a u oku stoni fudbal.
Stoni fudbal je avolski zapadnjaki izum. Natera vas da zaboravite sve na svetu. Ne radite
nita izuzev to vrtite ruke i udarate lopticu i sluate kako juri kroz vazduh i udara u zadnji deo gola
s prekrasnim drvenim vok. Provodio sam sve vie vremena u Dipakovom suterenu. Prvo bismo
popuili malo haia. etiri sata bi zaas prola. Vrteli bismo ruke i razmenjivali smrtonosne
utove.
U petak, pre sastanka s Abidinim prijateljima s univerziteta, otiao sam do Dipaka. Zatekao sam
dve kikotave i jedre engleske devojke utonule u meke stolice. Dipak me je upoznao s Endi,
debeljukastom curicom prastog nosa. Podigla je i privrstila plavu kosu nalama. Nosila je crnu
mini-suknju. Naginjala se u mekoj stolici, pokazujui plave pamune gaice i punake bele butine.
Otvarale su se i zatvarale. Trljale su mi se o koleno.
Nisam siguran koliko dugo smo avrljali kad sam joj dodao doint. Uhvatila me je za nogu i
pola lakiranim noktom niz av farmerki. Ukrutio sam se u donjim predelima. Nedugo potom poeli
smo da se drpamo. Neu ii u detalje, tek otili smo kod nje. Njena kua bila je prazna. Roditelji su
otputovali preko vikenda. Dva dana nismo izlazili iz kreveta.
Nisam otiao na Abidinu zabavu. Nisam je ni nazvao da joj kaem da neu doi. Jednostavno se
nisam pojavio. Nekoliko dana kasnije sam je nazvao, ophrvan kajanjem. Zvao sam je i zvao. Bila je
utiva, kao i uvek, kad je konano podigla slualicu da bi sasluala moje nemuto izvinjenje.
U redu je, Hasane, rekla je. Nije kraj sveta. Ja sam velika cura. Mislim da je vreme da
pronae neku vrnjakinju. Slae li se sa mnom?
Ovo je postalo obrazac mog odnosa sa enama. Povlaio bih se kad god bi odnos zapretio da
postane prisan. Teko mi je da priznam, ali moja sestra Mehtaba koja vodi raunovodstvo restorana

i odrava moj stan jedina je ena s kojom sam odrao trajni odnos. Ona tvrdi da se moj emocionalni
sat, onaj deo koji ima veze sa enama, zaustavio kad je mama umrla.
Moda ima pravo. Ne zaboravite da mi je sloboda od emocionalnih zahteva koje stvaraju ena i
deca omoguila da provedem ivot u toplom zagrljaju kuhinje.
Vreme je da posvetimo panju ostatku porodice Hadi. Niko se nije oseao mnogo bolje od mene.
Isprva smo mislili da je s Ami sve u redu, iako je pevala stare pesme iz Gudarata i poela da
zaboravlja naa imena. Odjedanput se u potpunosti posvetila zubima. Razvlaila je usne i terala decu
da gledaju njene obolele desni i krvave i istrulele zube. Od tog prizora nam se povraalo. Nikad neu
zaboraviti groznu no, kad sam se vratio kui, otvorio ulazna vrata i video kako se baka penje uz
stepenice, nesvesna da joj mokraa tee niz nogu.
Sudbina je htela da na roak, roeni Londonac koji je svima iao na ivce, prvi obznani da Ami
pati od demencije. Kad god bi nadmeni student svratio u Generalovu rupu da nam popuje o
makroekonomiji ili dotoku kapitala, baka bi se neopazice zaputila ka njemu. Jauknuo bi usred
reenice. Gnevno bi se okrenuo ka siunoj prilici koja je uala iza njega. Pogled na njegovo
indijsko dupe stenjeno u firmiranim pantalonama terao je baku da goni sirotana po hodnicima.
Nadmeni roak izravnao je raune s njom. Predoio nam je klinike podatke o bakinom mentalnom
propadanju.
Nije bila sama. Neko ludilo se stalno osealo u vazduhu.
Mehtaba je postala preterano zaokupljena kosom. Stalno se udeavala zbog mukaraca koji je
nikad nisu izvodili. Ja sam se povukao u suterenske haine magle i stoni fudbal.
ak i u paklu postoje trenuci u kojima vas svetlost obasja. Jednog dana blistavi predmet privukao je
moj pogled dok sam za tetkin raun iao ka sautolskoj podrunici Barodske banke. To je bilo ono to
Englezi zovu chippie pokretna tezga za prenje u ulju. Stajala je izmeu Rameove juvelirnice
Osloboeno poreza! i ke-end-kerija u kom su se prodavale tube lane svile. Ovaj ipi je bio
drugaiji. Na prednjem delu je bila limena silueta voza. Iznad njega je bio natpis Jalebi Junction.
Shvatio sam da je neobina pokretna tezga napravljena za poslastice prene u vrelom ulju, koje
mi je kuvar Bapu kupovao na Krofordskoj pijaci. Doiveo sam iznenadni snani udar nostalgije,
pomeane sa udnjom za starim ukusima. Pored hladne tezge nije bilo nikog. Priao sam joj i proitao
ruiasti papir zalepljen za nju. Lenjo se leprao na vetru.
Potreban radnik s nepunim radnim vremenom. Pitajte u Batika ipsu.
Te noi sam sanjao da sam mainovoa, da radosno upravljam lokomotivom i energino
povlaim sirenu. Tutnjala je po snegom pokrivenim planinama. Vodila me je u svet ija su bogatstva
prevazilazila najneobuzdanije uzlete moje mate. Treptao sam od uzbuenja zato to nisam znao kakvi
e se prekrasni prizori otvoriti pred mojim oima posle sledeeg alpskog tunela.
Nisam znao znaenje tog sna, ali bilo mi je jasno da sadri vanu poruku. Sledeeg jutra poleteo
sam kao metak. Stutio sam se niz Haj strit. Batika ips bio je jedan od dva sautolska proizvoaa
slatkia. Imao je pune izloge traka od meda, pistaa i kokosa. Vrata su zazvonila kad sam uao.
Radnja je mirisala na banana-ips. Krupna ena ispred mene naruila je velike koliine galum

damuna, prene surutke u sirupu. Kad je izala, pruio sam ruiasti letak i plaljivo obznanio da bih
eleo da radim.
Nisi dovoljno jak, ree neobrijani poslastiar u belom kombinezonu. Nije me ni pogledao dok
je punio kartonsko pakovanje srpastim kolaiima od badema.
Vredan sam. Imam snane noge.
Prodavac slatkia odmahnu glavom. Nisam se mrdao, iako sam shvatio da od moje molbe za
posao nee biti nita, da je moja kandidatura odbaena. Nisam hteo da se povuem. Konano mi je
prila poslastiareva ena. Stisnula me je za mravu ruku. Mirisala je na brano i kari.
Odgovarae, Ahmede, rekla je. Dobijae minimalnu nadnicu.
Nedugo potom pedalao sam niz Brodvej haj strit u Baltik ips uniformi i prodavao lepljive
slatke dalebije deci s babama i dedama.
Ovaj posao mi je donosio 3,1 funtu na sat. Sastojao se od pravljenja smese od kondenzovanog
mleka i brana. Sipao bih je u pamunu krpu i istiskivao beskrajnu traku u vrelo ulje. Zamrene petlje
liile su na perece. Povadio bih zlatne dalebije iz vrelog ulja kad bih procenio da su gotovi. Potapao
sam ih u sirup. Na kraju bih paljivo zavio lepljive poslastice u navoteni papir. Prodavao sam ih za
80 penija komad.
Nikad neu zaboraviti radost izazvanu cvranjem ulja i mog mukog glasa koji se orio po ulici.
Pamtim i miris sirupa i prijatni dodir navotenog papira na rukama poprskanim vrelim uljem.
Ponekad bih odvezao kolica ispred Kvikfita, a kad sam bio posebno raspoloen, i ispred frizerskog
salona Harmoni. Imao sam potpunu slobode u radu. Uvek u biti zahvalan Engleskoj zato to mi je
pomogla da shvatim da mi je sueno da rairenih nogu stojim pored kazaneta s vrelim uljem.
Na odlazak bio je jednako nenadan kao i dolazak dve godine ranije.
Ja sam, svesno ili nesvesno, bio arhitekta naeg urnog odlaska Britanije.
ene su ponovo bile u pozadini svega.
Nedostajali su mi Nepijanov primorski put, restoran i mama. U tom mranom i grozniavom
raspoloenju, jedne veeri sam kriomice puio cigaretu u zadnjem dvoritu. Neija hladna ruka
spustila mi se na potiljak.
ta ima, Hasane?
Bio je mrak. Nisam joj video lice.
Namirisao sam pauli ulje.
Roaka Aziza obraala mi se mekim glasom. Ne znam zato me je dirnuo.
Nisam mogao da se uzdrim. Rasplakao sam se.
Nedostaje mi nekadanji ivot.
mrcnuo sam i protrljao nos rukavom koulje.
Aziza je prolazila prstima kroz moju kosu.
Siroti deae, aptala mi je u uvo. Siroti deae.

Poeli smo da se ljubimo. Vreli jezici plesali su u ustima. Milovali smo se preko odee. Mislio
sam: ovo je prokleto udesno. Jo jedna cura prema kojoj nisam bio ravnoduan samo to je ovog
puta bila re o roaci.
Jaooo!
Trgli smo se i podigli glave.
Tetka je lupala po staklenim vratima. Na licu je imala onaj uveni biter-lemon izraz.
Abase!, vritala je s druge strane stakla. Dolazi ovamo! Uhvatila sam Hasana s Klozetskom
Daskom.
Sranje!, ree Aziza.
Aziza je dva dana kasnije poletela za Delhi. Prekinuti su svi kontakti izmeu nas i ujka Semija. Tata
je dobio raun za radove na zgradi koje je ujak navodno obavio. Izbila je velika svaa izmeu tate i
maminih roaka. Na ulicama Sautola digla se vriska i cika.
Bilo je i suza i udaraca. Tata se, zahvaljujui toj gunguli, konano prenuo iz dubokog sna.
Zbacio je ebe sa sebe i ustao s kaua. Po prvi put je paljivo pogledao kuu u Sautolu i ono to smo
postali. Posle nekoliko dana sam ispred kue video tri polovna mercedesa crveni, beli i crni. Bili
su iste boje kao telefoni ribara Anvara.
Hajdemo, rekao je. Vreme je da krenemo na put.
Muhtar je slavio izlazak iz Engleske povraanjem kozica i paste po trajektu za Kale. To je bio
poetak dugog putovanja. Karavan mercedesa proao je Belgijom i Holandijom i uao u Nemaku.
Provezao se s Austrijom, Italijom i vajcarskom. Na kraju smo se zavojitim planinskim putevima
vratili u Francusku.
Poseta dvorani hrane u Harodsu duboko je uticala na tatu. Svestan svojih ogranienja, odluio
je da proiri saznanja o svetu, da natenane proputuje Evropom, gostei se novim i ukusnim lokalnim
jelima. Probali smo dagnje i pivo u belgijskim barovima; peenu gusku s crvenim kupusom u
mranom nemakom tubeu. Jeli smo slatkastu divlja u Austriji, kaamak u Dolomitima, a u
vajcarskoj belo vino i felchen jezersku ribu s mnogo kostiju.
Prve nedelje na putovanju kroz Evropu su, posle gorkih dana u Sautolu, liile na prvi zalogaj
krem brulea. S posebnom radou se seam naeg lutanja Toskanom, u zlatnoj svetlosti kasnog
avgusta, kad su se kola dokotrljala do pansiona boje senfa, uklesanom u padinu umovite planine.
Metani su, ubrzo nakon naeg dolaska u srednjovekovni grad na brdskoj padini, organizovali
godinju svetkovinu posveenu vrganjima. Dok je sunce zalazilo iznad doline i Trazimenskog jezera,
tata nas je postrojio na kapiji terasastog parka punog kiparisa, vilinskih svetala i drvenih stolova s
teglicama dema od divljeg cvea.
Feta je bila u punom zamahu. Klarinet i bubanj pratali su tarantelu. Stariji parovi igrali su na
drvenom podijumu. inilo se da je itav grad siao u park. Gomile dece gurale su se ispred tezgi sa
eernom vunom i peenim bademima. Uspeli smo da pronaemo slobodni drveni sto ispod kestena.
Metani su se veselili svuda oko nas. Nali smo se sred starijih parova zauzetih igrom, dejih kolica,
smeha, gestikulacija i amora.

Menu Completo Trifolato, naruio je tata.


ta?, ree tetka.
Tiina.
Kako to misli tiina? Ne uutkuj me! Zato me svi neprestano uutkuju? Hou da znam ta si
naruio.
Zar ba sve mora da zna?, razdrao se tata na sestru. Naruio sam peurke, lokalne
peurke!
To je i dobio. Stizali su tanjiri Pasta al Porcini, i Skalopina al Porcini, i Contorno di Porcini.
Jedan porcini za drugim. Plastini tanjiri dolazili su iz atora na drugoj strani parka, u kom su
metanke u keceljama spremale i u brano uvaljane peurke koje su uznemirujue podseale na
krvavu digericu. Pored atora je bio dinovski kazan vrelog ulja. Zbog ruke je liio na gigantski
tiganj. Oko njega su deurala trojica mukaraca s visokim kuvarskim kapama. Potapali su porcini u
vrelo ulje. Glasno su se sporazumevali i potezali crveno vino iz papirnih aa.
Tri dana smo upijali toskansku vruinu i plivali. Svake veeri smo se skupljali na pansionskoj
terasi na krovu. Posmatrali bismo zalazak sunca iza planina.
Cane, obratio se tata kelneru. Cane rosto.
Tata! Upravo si naruio peenog psa!
Ne, ne. Nisam. Zna on ta hou.
Hteo si da kae carne! Carne!
O, da. Da. Carne rosto. I uno plato di Musolini.
Zbunjeni kelner povukao se tek kad smo mu objasnili da je tata traio porciju dagnji, a ne
pokojnog diktatora na posluavniku.
Talasi toskanske hrane uskoro su se razlili preko stola. Noni miris lavande, kadulje i limuna
irio se iz saksija od terakote. Jeli smo divlju parglu posluenu s pasuljem; debele komade govedine
savreno ispeene na umuru, biscote s orasima potopljene u vlasnikovo vin santo. Bilo je smeha.
Ponovo smo se smejali.
Raj na zemlji, zar ne?
Dve nedelje nakon to smo krenuli na putovanje Evropom, poeli smo da tonemo u depresiju.
Porodica je bila mrtva umorna od neprestane vonje i urnog obilaenja mesta pronaenih
nasuminim listanjem iskrzanog primerka Gurmanskog vodia. Restoranska hrana nam je izlazila na
nos. inilo nam se da bismo mogli da ubijemo za svoju kuhinju i jednostavan obrok od krompira i
karfiola. Od toga nije bilo nita. Svakog jutra bi se zgurali u automobile kao sardine i nastavili put.
Krajem oktobra nali smo se u jako looj situaciji dok smo silazili francuskim planinama. Tog
dana smo okonali dugo putovanje. Ami je tiho ridala na zadnjem seditu. Mi smo negodovali. Tata
nam je naredio da utimo. Savladali smo niz otrih krivina i stigli do planinskog prolaza. Dotad smo
se penjali, sad smo se sputali.
Magla se naglo podigla. Plavo nebo se otvorilo. Najedanput smo se nali okrueni suncem

okupanim borovima. Bistri potoii tekli su kroz ume i uborili ispod drumova.
Dvadeset minuta kasnije izali smo iz ume i zali meu panjake sa svilenkastom travom
poprskanom belim i plavim poljskim cveem. Savladali smo otru krivinu i ugledali selo ispod nas,
okrueno kristalno bistrim gleerskim potocima. Krajolik je blistao u jesenjem danu bez oblaka u
francuskoj iri.
Nai automobili su se zanosili kao da su opijeni velianstvenim prizorom dok su se zavojitim
putem sputali u dolinu. Crkvena zvona zvonila su iznad uzoranih polja. Divlji detlii leteli su po
nebu i nestajali u liu boje re i zlata u brezovom gaju. Mukarci su nosili korpe na leima i brali
poslednje grozdove po vinogradima na pitomim brdacima. Iza njih su se uzdizali beli vrhovi
granitnih planina.
A vazduh, ah, taj otri i isti vazduh. ak je i Ami prestala da zapomae. Automobili su proli
pored drvenih seoskih kua s jelenskim rogovima iznad ambarskih vrata, krava s klepetuama i utog
potanskog kombija koji je vijugao poljima. Sili smo u dolinu i preli drveni most da bismo uli u
kameni grad.
Mercedesi su se unjali uskim kaldrmisanim ulicama sela, pored prodavnice cipela i satova.
Dve blagoglagoljive majke gurale su kolica preko peakog prelaza ka pekari i ajdinici. Zdepasti
poslovni ovek urio je ka banci na uglu. Grad je odisao stanovitom elegancijom, kao neko ko se
ponosi svojom prolou. Ostavljao je prijatan utisak sa starinskim kamenim kuama, prozorima s
olovnim staklom, starim crkvenim tornjevima, zelenim prozorskim kapcima i kamenim spomenikom
metanima poginulim u Prvom svetskom ratu.
Konano smo stigli do gradskog trga sa ardinijerama, utim karanfilima i fontanom u sreditu.
Izali smo iz grada i krenuli ka N-7, preko bune reke koja se valjala s Alpa. Jasno se seam da sam
kroz prozor automobila ugledao oveka koji je pecao u brzoj vodi. itava obala iza njega bila je
tepih od divljih zumbula.
Tata, zar ne moemo da se zaustavimo ovde?, pitala je Mehtaba.
Ne moemo. elim da stignemo do Oksona za ruak. U vodiu pie da tamo spremaju dobre
jezike, s madeirskim sosom.
Spoljanji svet je po prvi put u ivotu odgovorio na moje unutranje potrebe.
ta je ovo? ta je sad ovo?
Automobil je zadrhtao i izrigao crni dim. Vozilo se nije pokrenulo ni kad je tata tresnuo po
volanu. Stali smo pored puta. Mlaa deca izletela su sa zadnjeg sedita na isti seoski vazduh.
Oduevljeno su kliktala.
Na auto je crkao u senovitoj ulici s puno buroaskih kamenih zdanja sa zidanim dimnjacima i
saksijama geranijuma na prozorima. Jabuari su se sputali padinama iza kua. Nazirao sam vrhove
nadgrobnih spomenika na crkvenom groblju.
Mlaa braa i sestre igrali su se uga na ulici. Terijer je lajao na njih iza starog kamenog zida.
Iz oblinje kue dopirali su divni mirisi izgorelog drveta i domaeg hleba.
Tata je sa psovkom tresnuo pesnicom po haubi. Tea je izaao iz drugih kola. Zahvalno se
protegao pre no to se pridruio tati nagnutom nad crknutim motorom. Tetka i Ami podigle su rubove

sarija i pole u potragu za toaletom. Najstariji brat je zapalio cigaretu. Vozio se sam u poslednjim
kolima pretrpanim koferima i zaveljajima.
Tata je obrisao uljem izmaene ruke o krpu i podigao glavu. Video sam da je iscrpljen i da
troi poslednje ostatke gotovo neiscrpne energije. Duboko je udahnuo i protrljao oi. Daak
kiseonikom bogatog vetra namrekao mu je kosu. Sigurno je osetio blagotvorno dejstvo povetarca,
zato to se tek tada prvi put obazreo oko sebe i napojio oi nedirnutom lepotom alpskog predela.
Shvatio je i da prvi put za dve godine bez napora die kroz nos. Oslonio se o kapiju. Drvena daska
pored njega je zadrhtala.
Kameno zdanje izgledalo je velianstveno. I s druma smo videli koliko je lepo. Na drugoj strani
prostranog imanja videli smo talu i vratarevu kolibu ispod razgranatih lipa. Brljan je u debelim
naslagama rastao na vrhu kamenog zida koji se pruao oko itavog imanja. Na njemu je bio znak: Na
prodaju.
Sudbina je mona, neodoljiva sila.
Moete da beite od nje, ali joj ne moete pobei.
Kasnije smo saznali da je Limijer u XVIII veku bio napredno mesto, sredite industrije satova. Grad
je u meuvremenu spao na 25.000 stanovnika. Prouo se po nagraivanim vinima. Fabrika
aluminijumskih limova, u industrijskog zoni dvadeset kilometara niz drum, bila je najvee
industrijsko postrojenje. Na planinskim obroncima radile su i tri porodine pilane. to se
proizvodnje i prerade mleka tie, grad je stekao ugled zahvaljujui mekom siru, koji je sazrevao s
komadom umura u sredini. Gradi je dobio ime po nainu na koji se rana jutarnja svetlost odbijala o
granitne obronke ire, ispunjavajui jednu stranu doline ruiastim sjajem.
Ni tata ni tea Majur nisu uspeli da oive automobil. Krenuli su peke u grad. Jedan sat kasnije,
umesto s mehaniarem, vratili su se u pratnji provincijskog agenta za nekretnine, sa svilenom
maramicom u depu sakoa. Trojka je nestala u kui. Sva deca pojurila su za njima. Ili smo iz sobe u
sobu. Radosno smo trupkali po drvenim podovima.
Agent za nekretnine govorio je veoma brzo na meavini engleskog i francuskog. Razumeli smo
da je kuu u XVIII veku sagradio gospodin ak Difu, izumitelj tokia za satove. Divili smo se
prostranoj i svetloj staroj kuhinji, s oslikanim ostavama i kamenim ognjitem. Tata je pomenuo
restoran. Agent za nekretnine ga je uveravao da bi indijski restoran bio dobro primljen u itavom
okrugu. Bili biste jedinstven, rekao je, poletno maui rukom oko sebe. U ovom delu Francuske
nema nijednog indijskog restorana.
Osim toga, nastavio je ozbiljnim tonom, kua predstavlja sjajnu investiciju. Tranja za
nekretninama uskoro e znaajno porasti i izazvati poveanje cena. U gradskoj venici se naveliko
pria da e lanac robnih kua uskoro obznaniti odluku o izgradnji skladinog prostora od 750.000
kvadratnih metara u oblinjoj industrijskoj zoni.
Vratili smo se u dvorite. Vazduh je bio ruiast. Beli alpski vrhovi belasali su se iznad sivog
krova kue.
ta ti misli, Majure?
Ujka se poeao po meunoju i zagledao put dalekih planina. Izgledao je zagonetno, kao i uvek

kad bi se od njega zatrailo da donese odluku.


Dobra je, jelda?, nastavio je tata. Nema sumnje, ovo je novi dom.
Period alosti je zvanino okonan. Kucnuo je as da porodica Hadi nastavi sa ivotom, da poe
dalje i otvori novo poglavlje, da ostavi izgubljene godine za sobom. Konano smo se vratili tamo gde
pripadamo, restoranskom poslu. Vratiemo se ugostiteljstvu pa kud puklo da puklo. To emo uiniti u
Limijeru.
Nijedna porodica nije ostrvo. Uvek je deo vee kulture, ire zajednice. Napustili smo poznati
Nepijanov primorski put, pa ak i Sautol, s jakim azijskim akcentom, da bismo poeli ispoetka u
svetu o kom nita nismo znali. Pretpostavljam da je to bio smisao ovog poteza. Tata je od poetka
hteo da krene iznova i da nas odvede to dalje od tragedije koja nas je zadesila u Mumbaju. Pa,
Limijer je sigurno odgovarao tom opisu. Obreli smo se u la France profonde najdubljoj
Francuskoj.
Stajao sam na odmoritu prvog sprata okruen razgalamljenom braom i sestrama, kad mi je
palo na pamet da pogledam preko puta. Tada sam prvi put video zgradu na drugoj strani ulice.
Ta zgrada nije bila nita manje elegantna od nae. Sagraena je od istog srebrnkastosivog
kamena. Velika vrba gospodarila je prednjim dvoritem. Elegantno je pruala duge grane preko
drvene ograde. Klanjala se kamenom ploniku kao dvorjanin s dvora Luja XIV. Meki, guijim
perjem ispunjeni jastuci visili su s dva prozora na spratu. Iza njihovih belih oblija opazio sam
zelenkaste abaure lampi, mesingani svenjak i suve latice ljiljana u providnoj vazi. Ulubljeni crni
sitroen bio je parkiran na prilaznom putu posutom belim ljunkom, ispred nekadanje tale koja je sad
sluila kao garaa. Stare stepenice pruale su se pored kue oko kamenog vrta, sve do uglaanih
hrastovih vrata. Iznad njih se njihao drveni znak s natpisom Le Saule Pleureur alosna vrba.
Nikad neu zaboraviti prvi susret sa alosnom vrbom. Francuska provincijska krma ostavila je
snaniji utisak na mene od bombajskog Tada. Nije me zadivila veliinom, ve savrenou:
puzavicama pokriven kameni vrt, meki beli jastuci i stara tala s olovnim staklom na prozorima.
Graevina je odisala savrenim skladom. Otelotvoravala je sutinu evropske elegancije, tako strane
miljeu u kom sam odrastao.
Kad god pokuam da se setim trenutka kad sam prvi put ugledao alosnu vrbu, sve sam sigurniji
da sam video belo lice kako me mrko gleda s tavanskog prozora.

LIMIJER

Peto poglavlje
Starica koja me je pre toliko godina, kad smo se uselili na imanje Difu, posmatrala s prozora kue
preko puta zvala se madam Gertruda Malori. Pria koju vam pripovedam je boja istina, iako nisam
prisustvovao svim dogaajima opisanim u njoj. Mnogo toga saznao sam godinama kasnije, kad mi je
madam Malori predstavila svoju verziju dogaaja.
Ovo morate znati: madam Malori s druge strane ulice bila je ugostiteljka iz dugovene loze
uglednih hotelijera sa Loare. Bila je neka vrsta kulinarske kaluerice. Kad smo stigli u Limijer,
ivela je ve 34 godine na tavanu iznad alosne vrbe. Kao to je porodica Bah davala klasine
muziare, Malorijevi su stvarali generaciju za generacijom velikih francuskih hotelijera. Gertruda
Malori nije bila izuzetak od tog pravila.
U sedamnaestoj godini poslali su je u najbolju ugostiteljsku kolu u enevi, da nastavi
kolovanje. Tamo je zavolela divlje planinske predele du francusko-vajcarske granice. Devojka
otrog jezika, s malo dara za sticanje prijatelja, provodila je slobodno vreme lutajui Alpima i
irom, sve dok jednog vikenda nije otkrila Limijer. Tetka joj je umrla nedugo po diplomiranju.
Ostavila joj je prilino nasledstvo. Smesta je kupila veliku kuu u planinskoj zabiti. Uinila je to zato
to je Limijer savreno odgovarao njenoj sklonosti ka asketskom ivotu i kulinarstvu.
Bez oklevanja se bacila na posao. Decenijama je posveeno koristila prvoklasno obrazovanje i
spremnost da provodi duge sate u kuhinji da bi izgradila alosnu vrbu, koju su poznavaoci smatrali
jednim od najboljih malih seoskih hotela u Francuskoj.
Obrazovanje i instinkti upuivali su je ka klasici. U svom stanu u potkrovlju uvala je zbirku
retkih kuvara. Zauzimala je itav zid od poda do tavanice. Dragocena arhiva rasla je kao kvasac
iznad i oko prvoklasnih komada nametaja, kao to je sedamnaestovekovni gveridon18 ili fotelja od
orahovine u stilu Luja XV. Potrebno je rei da je njena zbirka knjiga bila znaajna i u meunarodnim
okvirima. Tri decenije stvarala ju je skromnim sredstvima i pronicljivim okom, nalazei vredne
knjige po knjiarama i seoskim aukcijama.
Najvrednija knjiga u zbirci bila je rano izdanje Apicijevog dela De re coquianria, jedini
sauvani kuvar iz antikog Rima. U slobodno vreme je esto pijuckala aj od kamilice na tavanu, s
retkom knjigom na krilu, izgubljena u prolosti. Divila se irokom opsegu rimske kuhinje. Nije mogla
da se naudi Apicijevoj umenosti u obradi puhova, flamingosa i bodljikavih prasia. Prilazio im je
kao i svinjetini ili ribi.
Veina Apicijevih recepata bila je nesaobrazna s modernim vremenima i zato to su se oslanjali
na mune doze meda. Malori je posedovala radoznali um. Volela je i bele bubrege, pogotovo
criadillas, od bikova obuenih za borbu, pripremljene na baskijski nain. Odvaila se da za svoje
gosti oivi Apicijev recept lumbuli. Lumbuli je latinska re za jaja mladih bikova punjena borovim
orasima i smrvljenim semenom divlje miroije, prena u maslinovom ulju i umaku od ribe pre
peenja u rerni. Eto kakva je kuvarica bila. Klasina, ali izazovna, uvek izazovna, ak i za goste.
De re coquinaria bio je samo najstariji kuvar u biblioteci. Zbirka se kotrljala kroz epohe.
Dokumentovala je vek za vekom razliitih kulinarskih ukusa i perioda. Zavravala se s rukopisnom

verzijom knjige Magaridu, dnevnik overnjske kuvarice iz 1907. godine, koji je sadrao i recept
proste seljanice za klasinu francusku supu od luka.
Madam Malori je upravo zbog strogo intelektualnog pristupa kuvanju smatrana majstorom nad
majstorima. Uivala je potovanje najuglednijih francuskih kuvara. Ugled koji je imala u najviim
kulinarskim krugovima naveo je nacionalnu televiziju da je pozove u Pariz na intervju.
Limijer je provincijsko mesto. Zato ne udi interesovanje koje je televizijski debi Malorijeve
izazvao. Seljani iz svih krajeva doline ukljuili su televizore da bi na Treem kanalu dravne
televizije gledali kako njihova madam Malori iznosi fascinantne kulinarske injenice. Pijuckali su
lozu u barovima ili dnevnim sobama, gledajui kako njihova kominica iz elektronske kutije
objanjava kako su u XIX veku za vreme francusko-pruskog rata izgladneli Pariani preiveli dugu
opsadu glavnog grada jedui pse, make i pacove. Svi su iznenaeno uskliknuli kad je napomenula da
je izdanje Larousse Gastronomique , klasinog tiva francuske kuhinje iz 1871. godine,
preporuavalo da se pacovi pronaeni u vinskim podrumima oderu i da im se izvadi utroba da bi bili
ukusniji. Madam Malori je poneseno i plastino opisivala kako su pacovi trljani maslinovim uljem i
istucanim vlacem pre peenja na vatrici od ostataka razbijenih vinskih buradi, i kako su slueni s
bordovskim sosom po receptu Kurnonskog. Upeatljivi intervju joj je omoguio da preko noi
postane poznata linost u itavoj Francuskoj, a ne samo u malom Limijeru.
Najvanije je znati da se Malorijeva samostalno izborila za mesto u francuskom kulinarskom
vrhu, ne poteui porodine veze. Ozbiljno je shvatila odgovornost koja je pratila takav poloaj.
Pisala je novinama kad god bi pomislila da je francuskom kulinarskom nasleu potrebna odbrana od
petljanja mastiljara iz Brisela. To je naroito vailo za njen cri du coeur u odbranu francuskih
metoda klanja i obrade mesa odtampan u radikalnoj knjiici ivelo francusko mesarstvo.
Strastveni pamflet naiao je na irok odjek u najuticajnijim krugovima.
Zbog toga je prostor izmeu neprocenjive zbirke antiknih kuvara bio ispunjen uramljenim
priznanjima i pismima zahvalnosti od uglednih osoba poput Valerija iskara DEstena, barona od
Rotilda i Bernara Arnoa. Stan je odraavao njen ivot i poprilina dostignua, ukljuujui i pismo iz
Jelisejske palate povodom proglaenja za Viteza reda umetnosti i literature.
Na zidu pretrpanog potkrovlja ostalo je samo malo slobodnog prostora. Nepokriveno mesto
nalazilo se iznad njene najdrae crvene kone fotelje. U tom delu svojih odaja istakla je najdrai
posed, dva lanka iz Le Monda u zlatnom okviru. Onaj na levoj javljao je o dodeli prve Milenove
zvezdice maja 1979. godine. Do njega, iz marta 1986. godine, govorio je o dodeli druge zvezdice.
Dvadeset godina uvala je prazno mesto na zidu za trei lanak, ali on jo nije objavljen.
Madam Malori je dan pre naeg dolaska u Limijer napunila 65 godina. Gospodin Anri Leblan,
verni saradnik i upravnik restorana, ekao je s osobljem alosne vrbe u kuhinji da joj preda tortu i
otpeva roendansku pesmu.
Razbesnela se kad ih je videla. Otro im je saoptila da nemaju ta da slave i da je najbolje da
prestanu da trae njeno vreme. Slavljenica je, pre no to su shvatili ta se deava, pojurila uz mrane
drvene stepenice ka svojim potkrovnim odajama.
Te veeri je na prolazu kroz dnevnu sobu do postelje ponovo ugledala prazninu na zidu. Na srcu
joj je zinuo paralelni komad praznine. Ponela je tu tugu u svoju sobu. Sela je na postelju i nevoljno
uzdahnula zbog misli koja se nepozvana pojavila u njenom umu.

Nikada nee dobiti treu zvezdicu.


Nije mogla da mrdne. Posle izvesnog vremena ovladala je sobom. Neujno se razodenula u
tami. Zgulila je kruti steznik sa sebe kao koru avokada. Navukla je spavaicu i pola ka kupatilu da bi
obavila uobiajene rituale pre spavanja. Otrim pokretima oprala je zube. Grgoljei, isprala je grlo i
nanela kremu protiv bora na lice.
Bledolika starica uzvraala joj je pogled iz ogledala. Digitalni asovnik u spavaoj sobi buno
je odbrojavao minute.
Suoila se s tako velikom, gadnom i monstruoznom spoznajom da je morala da zatvori oi i
prinese aku ustima. Neprijatno saznanje je nee napustiti. Ne moe se zaobii ili izbei.
Nije uspela.
Nikad se nee uzdii iznad ovog nivoa. Nikad nee ui u Panteon kuvara s tri zvezde. Odsad pa
do kraja ivota ne moe se nadati niemu izuzev smrti.
Te noi nije mogla da zaspi. Bludela je po tavanu, krila ruke i mrmljala sebi u bradu. Slepi
mievi leprali su oko prozora. Lovili su bube. Usamljeni pas s druge strane crkvenog groblja tuno
je zavijao. Zveri su slono i na savren nain izraavale njemu usamljeniku muku. U praskozorje
vie nije mogla da izdri. Uinila je neto to godinama nije. Spustila se na kolena i pomolila se.
Zato, proaptala je sklopljenih ruku, zato da ivim?
ula je samo zvuk praznine, nitavila.
Iscrpljena ena je nedugo potom otpuzala do postelje. Pokrila se i kliznula u stanje nesvesnog.
alosna vrba je sutradan bila zatvorena za ruak. Izmodena madam Malori dozvolila je sebi da
ostane u krevetu due no obino. To nimalo nije liilo na nju. Mislila je da ju je probudilo gugutanje
goluba na prozoru, dok ptica nije odleprala. Tek tada je shvatila da uje viku i ciku, neobine
glasove i buku s ulice. Ukoeno je ustala iz postelje i prila malom tavanskom prozoru.
Ugledala je neposlunu indijsku deurliju koja je visila s prozora i kula imanja Difu.
Nije mogla da shvati ta se dogaa. ta to vidi? Mercedese koji rigaju smrad dizela, ute i
ruiaste sarije, napadne zvuke nepoznatog jezika i gomile kutija na kaldrmisanom dvoritu. Videla je
i mamin sivi orman svezan za krov poslednjeg automobila.
Moj medvedoliki tata urlao je nasred dvorita, visoko podignutih ruku.

esto poglavlje
U blagoslovenim prvim danima u Limijeru je sve bilo velika avantura puna neistraenih ormana,
tavana, tala, pilana, poslastiarnica i potoia s pastrmkama na oblinjim poljima. Seam se tog
veselog vremena koje nas je nagnalo da zaboravimo na strane gubitke. I tata se konano povratio.
Naao je sebe u poslu oko osnivanja restorana. Postavio je klimav sto odmah iza ulaznih vrata. Bacio
se na pronalaenje reenja za preobraaj imanja Difu po uzoru na njegovu viziju Bombaja. Lokalne
zanatlije vodoinstalateri i drvodelje ubrzo su ispunile hodnike trakama, alatima i bukom.
Bombajska halabuka naas se dala osetiti i u ovom kutku provincijalne Francuske.
Prvi put sam valjano osmotrio madam Malori nedelju-dve nakon useljenja. etao sam se izmeu
nadgrobnih spomenika na oblinjem groblju, potajno puio i sluajno bacio pogled na alosnu vrbu.
Spazio sam staricu na kolenima, nagnutu preko kamenog vrta s rukavicama. Drala je aovi u
rukama. Pevuila je. Iznenaujue snano jutarnje sunce grejalo je vlano kamenje levo od nje.
Pramici pare uzdizali su se s kamenja i iezavali u vazduhu.
Predelom iza nje dominirali su velianstveni granitni blokovi Alpa, tamnozelene borove ume
proarane panjacima i kravama. ustro je upala korov, kao da je na radnoj terapiji. S pristojne
razdaljine uo sam kako ga potee i vadi iz tla. Na njenom mekom i oblom licu video sam da je
spokojna i pomirena sa sobom i okolinom.
talska vrata su se u tom trenutku otvorila sa snanim treskom. Tata i majstor za krovove naglo
su izali iz senki. Majstor je nosio merdevine. Dogegali su se do proelja kue. Majstor je naslonio
merdevine na oluk dok je tata urlao, etkajui se napred-nazad po dvoritu u kurti. Znojave mrlje
irile su mu se ispod pazuha. Bunim zanovetanjem gonio je sirotog majstora uz merdevine.
Ne, ne!, vikao je. Onaj oluk! Tamo! Da li si gluv? Daaa! Taj!
Planinski spokoj se raspao. Madam Malori je naglo pomerila glavu u stranu i prostrelila
pogledom mog tatu. mirkala je pod slamnatim eirom. vrsto je stiskala usnice boje digerice.
Video sam da je jednovremeno i uasnuta i zaintrigirana tatinom grotesknom veliinom i vulgarnou.
Taj trenutak je proao. Spustila je pogled i svukla platnene rukavice. Spokoj vrta je naruen.
Nervozno se popela uz kamene stepenice stiskajui korpu.
Otkljuala je ulazna vrata i zastala, leima okrenuta ulici, ba kad je naroito estoka provala
tatinih urlika pokuljala preko prednjeg dvorita. S mesta na kom sam stajao video sam njen izraz lica
gadljivo napuene usne i lice. Masku ledenog prezira. Taj izraz jedinstvena galska grimasa istog
prezira prema biima nie vrednosti narednih godina esto u viati na puteestvijima irom
Francuske. Nikad neu zaboraviti svoj prvi susret s njom.
Zatim je s treskom zalupila vrata.
Porodica je otkrila lokalni pain chemin defer grub, vornovat i ukusan. Ovaj elezniarski hleb
odmah je postao nova alatka za umakanje u sos. Tata i tetka su me neprestano slali po jo samo
nekoliko vekni u boulangerie. Na tim izletima sam esto hitao preicama, s hrskavim hlebom
umotanim u papir pod rukom. Skitao sam sokacima u kojima su bogati trgovci satovima nekad drali

konje. Bacio sam pogled preko kamenog zida.


Ubrzo sam shvatio da posmatram zadnji deo alosne vrbe. Vrt malog hotela bio je prilino dug i
dubok. Liio je na polje. Blago se sputao niz brdo na kojem sam stajao. Bio je pun zrelih kruaka i
jabuka. Suara za voe, od grubog lokalnog granita, naslanjala se na suprotni zid.
Grane kruaka savijale su se pod tekim smeim plodovima zrelim za branje. Jesenje pele
pijano su zujale oko slatkog voa. Uoio sam i uredne nizove biljaka u staklenicima, pored leja
divljeg cvea, kupusa, rabarbare i argarepe. Kamena staza prolazila je kroz zasade.
U dnu vrta, u njegovom levom uglu, bila je vlana gomila ubriva. Voda je isticala iz bakarne
slavine u obliku nimfe u teko kameno korito na desnoj strani, pored klupe i jo jedne drevne i
velianstvene vrbe.
Zaustavio sam se u mestu. Madam Malori je ponovo bila u vrtu. Ovog puta na vrhu polja, na
poetku blagog nagiba. Sedela je za dugim drvenim stolom, pored ene koja je verovatno bila jedna
od sous-chefs19 To sam zakljuio po bluzi boje graka koju su obe ene nosile preko bele uniforme.
Isprva nisam mogao da vidim njihova lica, zato to su obe oborenih glava ustro i profesionalno
radile za stolom punim inija, posluavnika i kuhinjskih alatki. Video sam da madam Malori dri u
ruci neto to je brzo spustila u iniju. Zatim je, bez oklevanja, posegla u sanduk od grubih dasaka na
kamenu izmeu njih. Iz njega je izvadila neto to je podsealo na bizarnu iljatu runu granatu.
Kasnije sam saznao da je to artioka.
Gledao sam kako uvena kuvarica makazama struno secka lie povra. Veti pokreti sjajne
alatke omoguavali su da svaki nepravilni list artioke bude simetrian i prijatan oku. Izgledalo je da
posprema za majkom prirodom. Podigla je limun preseen napola i pokropila svaku ranu na povru
svako mesto gde je odsekla list obilnom koliinom limunovog soka. Artioke poseduju kiselinu
cinarin, saznao sam kasnije, i kropljenje limunom spreava da lie svojim sokom narui boju
povra oko zaseka.
Madam Malori je odstranila vrh artioke jednim zamahom tekog i otrog noa. Ponovo je sagla
glavu da bi iupala ruiaste nezrele listove iz sredita biljke. Dohvatila je novu alatku, rasekla
unutranjost i elegantno odstranila iljati gusti. Zadovoljstvo na njenom licu bilo je jasno vidljivo
kad je hirurkom preciznou izvadila meko srce. Spustila ga je u iniju marinade, sa ostalima.
To iskustvo bilo je ravno otkrovenju. Nikad ranije nisam video kuvara sposobnog za tako
precizan, gotovo umetniki prilaz neem tako runom kao to je artioka.
Zvona na Crkvi Svetog Avgustina oznaila su podne. Sanduk je bio gotovo prazan, a mlada
sous-chef radila je isto to i madam Malori. Nije mogla da stigne maitresse, iako se trudila. Madam
Malori je pomno posmatrala devojku. Naglo je podigla noi koji je dotad koristila i progovorila
nimalo neljubaznim tonom. Margaret, koristi no za grejpfrut. Mama me je nauila tom triku. Srca se
mnogo lake vade noem sa povijenim otricama.
U njenom ozbiljnom glasu bilo je neeg ne ba materinskog, ali snanog i zapovednikog, neke
vrste kulinarskog noblesse oblige i svesti o neophodnosti prenosa znanja na sledee generacije to
me je nagnalo da se uspravim.
I mlada kuvarica je digla glavu, da bi sa zahvalnou uzela ponueni noi za grejpfrut. Merci,
Madame, rekla je glasom koji je noen vetrom dopro do mene. inilo mi se da je pun sveih crvenih

bobica i pavlake.
Tada sam prvi put video Margaret Bonije, tihu sous-chef u alosnoj vrbi. Bila je tek nekoliko
godina starija od mene. Imala je strogu frizuru. Kosa joj je bila dovoljno dugaka da je mogla da je
zatakne iza uiju, okienih neupadljivim srebrnim minuama. Duboko usaene tamne oi otro su
odudarale od blede koe. Podseale su na bisere unutar obraza veliine ostrige, rumenim od otrog
vetra i gena dobijenih od predaka iz ire.
Marsel i an Pjer, zgodni chef de cuisine, izali su iz alosne vrbe i prekinuli moje bestidno
zurenje. Nosili su podnevni obrok za osoblje, koji e biti urno pojeden pre no to se restoran za
nekih pola sata otvori za ruak. an Pjer je nosio posluavnik s biftecima i krompiriima, koji se
puio na vetru, dok je Marsel nosio escajg i staklenu iniju za salatu, putericu s vlacem.
Malorijeva je naloila uenici da odnese artioke i njihova srca u kuhinju. Margaret je veto i
brzo postavljala drveni sto. Rasporeivala je escajg, salvete, tanjire i staklene bokale s crvenim
vinom i planinskom izvorskom vodom. Kad se an Pjer nagnuo da spusti posluavnik na sredite
stola, Margaret je hitro ispruila usku sitnu aku, elegantnu kao u pijanistkinje, ali izbrazdanu
opekotinama. Dugim prstima ulovila je zlatasti krompiri. Prinela ga je usnama i oprezno odgrizla
vrak. Osmeh joj je ozario lice na alu ana Pjera, koju nisam mogao da ujem.
Crkveno zvono je obznanilo etvrt sata do podneva.
Okrenuo sam se da bih se vratio kui na porodini ruak, madrasku ovetinu. Srce mi je
treperilo od novih utisaka dok sam koraao ka Difuu. Ono to sam video podsetilo me je na mamu,
bifteke, krompirie i cafe de Paris. Seanja na Bombaj preplavila su me na ulici alpskog sela.
Iznenadni nalet vetra stutio se s planina. Jednim zamahom odneo je bajata seanja na mamu i
Majku Indiju. Zamenilo ih je sasvim novo oseanje, isprva treperavo, ali zatim sve snanije. Taj
davnanji vetar doneo mi je slatku udnju potaknutu slikama i mirisima francuske hrane, pomeanim s
mousnom aromom ena. U detinjstvu posejano seme u tom trenutku preobrazilo se u neto drugo,
zrelije.
Tata je nekoliko dana kasnije naloio itavoj porodici da se okupi u dvoritu. ak se i stidljivi
francuski momi, kog je tata unajmio kao kelnera, postrojio na istini. Nervozno je brisao vinsku
au keceljom.
Majstor za krov i Umar stajali su na merdevinama iznad nas. Potezali su ekrke i zatezali
rafove kljuevima. Podizali su veliki oglasni pano iznad gvozdene kapije imanja. Zevajui,
posmatrali smo ga ispod njihovih nogu.
Evo ga, povikao je Umar visoko s merdevina.
Mumbajski dom, pisalo je velikim zlatnim slovima na islamski zelenoj pozadini velikog
oglasnog panoa.
Kako smo samo klicali. Koliko smo se samo radovali.
Hindustanska klasina muzika zaorila se iz improvizovanih zvunika koje je tea Majur postavio
u vrtu. To je, kako sam kasnije saznao, bila poslednja kap. Osoblje alosne vrbe je i u kuhinji ulo
krik neverice s tavana. Gospodin Leblan je urno spustio telefon kad je madam Malori projurila

pored njegovog ureda na drugom spratu. Pohitao je ka vrhu odmorita. Stigao je da vidi kako njegova
maitresse ljutito pretura po stalku za kiobrane, traei svoj. Procenio je da situacija ne obeava
nita dobro. Neka vrsta afrikog ratnog tita uvrivala je prosedu kosu Malorijeve.
Ovo je previe, Anri!, rekla je, kad je konano iupala buntovni kiobran iz stalka. Da li si
video onaj pano? Da li si uo tu tamtam muziku? Quelle horreur! Non! Non! Ne moe to tako! Ne u
mojoj ulici! Unitava ambijent! A nae muterije? ta e oni pomisliti? Izletela je napolje pre no to
je Leblan stigao da odgovori.
Nije se asno ponela. Nije prela preko puta da razgovara s tatom. Nikada ni na koji nain nije
pokuala da nam poeli dobrodolicu. Ne. Njen prvi poriv bio je da nas zgazi petom kao bube.
Evo ta je uinila: odmarirala je u gradonaelnikovu kancelariju. Svi itelji Limijera zazirali su od
ugostiteljke otra jezika. Stoga nije udo to je odmah primljena u sobu za sastanke.
Trebalo je da to bude kraj naeg poslovnog poduhvata. Pametni ljudi su uvek potcenjivali mog
tatu, iako je bio otar kao no za filetiranje. Pretpostavio je da se politika u francuskom
provincijskom gradiu ne razlikuje mnogo od one u Bombaju i da ulje trgovine sve podmazuje.
Odmah po dolasku dobro je podmazao gradonaelnikovog brata pravozastupnika. Metod nije bio
grub kao institucionalizovana korupcija na brdu Malabar, ali bio je jednako delotvoran.
Recite tom oveku da prestane, obratila se Malorijeva zapovedniki gradonaelniku. Onom
indijancu! Da li ste videli ta radi? Preobrazio je divni Difu u bistro! U indijski bistro! Horrible!
itava ulica osea se na zagorelo ulje! A taj pano! Mais non! To nee moi!
Gradonaelnik je slegnuo ramenima. ta biste hteli da uradim?
Zatvorite ga!
Gospodin Hadi otvara restoran preko puta vaeg, Gertruda. Ako zatvorim njegov, morao bih
da zatvorim i va. Njegov advokat je dozvolu za postavljanje panoa dobio od Komiteta za planiranje.
Jasno vam je da su mi ruke vezane. Gospodin Hadi je sve uradio u skladu s propisima.
Mais non! Nemogue!
Mogue je, nastavio je gradonaelnik. Ne mogu da ga zatvorim bez opravdanog razloga, a on
ne radi nita to izlazi iz zakonskih okvira.
uo sam da mu je svata rekla pre no to je krenula kui.
Na prvi susret licem u lice s la grande dame dogodio se tri dana kasnije. Malorijeva se svakog dana
budila u est ujutru. Gospodin Leblan bi je, posle lakog doruka od kruaka, tosta s puterom i jake
kafe, odvezao do gradske trnice u ulubljenom sitroenu. Bili su tako tani da ste po njima mogli da
navijate sat. Gospodin Leblan bi tano u 6.45 seo u kafe Brege s novinama Le ira, meu metane
koji su nainjali prvi balon vina. Madam Malori bi za to vreme u sivom ponu i s pletenim korpama u
rukama obilazila tezge i kupovala svee potreptine za restoran.
Bilo je divno gledati je kako juri ulicama kao zapreni konj, dok joj iz usta eksplodiraju
pozamani oblaii pare. Vee narudbine est zeeva ili dak od 50 kilograma krompira stizale
bi kombijem do alosne vrbe najkasnije do 9.30. Ali lisiarke, krhke belgijske salate i fieci bobica

kleke zavravali su u korpama u njenim snanim rukama.


Tog jutra, nekoliko nedelja nakon naeg dolaska u grad, kao i obino, poela je kupovinu u
ribarnici Itan i sinovi, obloenoj belim ploicama na oku Trga trnjina.
ta je to?
Gospodin Itan je nervozno grickao kraj brkova.
Hm?
Iza vas. Pomerite se. ta je to?
Itan je koraknuo u stranu. Madam Malori je osmotrila kartonsku kutiju na pultu. Znala je da
tipaljke pripadaju rakovima.
Divno, ree Malori. Mesecima ih nisam videla. Izgledaju svee i ivahno. Da li su
francuski?
Non Madame. panski su.
Nije vano. Kupiu ih.
Non Madame. Je regrette.
Pardon?
Otro je no ubrusom.
ao mi je madam Malori, ali on je ve doao i kupio ih je. Ko?
Gospodin Hadi sa sinom.
Naroguila se. Nije mogla da shvati ta joj je gospodin Itan rekao. Govorite o onom indijancu?
Kupio je ovo?
0ui Madame.
Da neto raistimo, Itane. Dolazim kod vas a pre toga kod vaeg oca due od trideset
godina. Obilazim vas svakog jutra i kupujem najbolju ribu. Sad mi kaete da je u neko nedoba kod
vas doao onaj indijanac i prodali ste mu ono za ta ste znali da u ja sigurno kupiti? Da li to elite
da mi kaete?
Gospodin Itan je oborio pogled.
ao mi je. Ali njegovi maniri. Znate, veoma je armantan. Jasno mi je. Pa ta ete mi
ponuditi? Jueranje dagnje?
A, ne. Molim vas, gospoo, ne budite nakraj srca. Znate da ste moja najcenjenija muterija.
Ja imam divnog smua.
Pritrao je zamrzivau i izvadio srebrni posluavnik s prugastim smuevima veliine dejeg
dlana.
Veoma su svei. Upecani su jutros u jezeru Vise. Pravite tako ukusnog smua s bademom,
madam Malori. Mislio sam da e vam odgovarati.
Odluila je da prvom prilikom oita bukvicu sirotom gospodinu Itanu. Izletela je iz radnje kao
zimska oluja. Onako besna, zaputila se na pijacu na trgu. ustro je gazila po mekoj pokrivci od

odbaenih listova kupusa.


Projurila je izmeu dva reda tezgi s povrem kao ptica grabljivica. Pogledala je preko ramena
dokonih domaica. Prodavci su je videli. Znali su da je bolje da ute kad prvi put prolazi trnicom da
ne bi zaradili neku otru kritiku. uvena ugostiteljka je na drugom obilasku dozvolila jednoj seljanki
da joj se obrati, iako su se svi prodavci trudili da joj skrenu panju na svoje proizvode.
Bonjour, Madame Mallory. Divan dan. Da li ste videli moje kruke viljamovke?
Jesam, madam Pikar. Nisu bogzna kakve.
Prodavac pored madam Pikar prsnu u smeh.
Greite, odvratila je prodavaica. Gucnula je kafu s mlekom iz termosa. Jako su ukusne.
Ugostiteljka se okrenula ka tezgi madam Pikar. Radoznali pijaari okrenuli su se u istom pravcu.
A ta je ovo, madam Pikar?, brecnula se ugostiteljka. Uzela je kruku s vrha piramide i strgla
malu nalepnicu na kojoj je pisalo da je to kvalitetna viljamovka. Otkrila je crnu rupicu ispod
nalepnice. Ponovila je to s nekoliko kruaka.
A ta je ovo? A ovo?
Prodavci su se smejali dok je madam Pikar, rumena lica, urno slagala kruke nazad na mesto.
Krijete rupe od crva pod nalepnicama za kvalitet. Sramota! Okrenula je lea udovici Pikar i
prila tezgi na kraju prvog reda, iza koje je stajao izborani sedokosi par sa istovetnim keceljama.
Bonjour, Madame Mallory.
Gunajui, otpozdravila im je i pokazala na korpu sjajnog purpurnog povra na podu iza tezge.
Kupiu plavi patlidan. itavu korpu.
ao mi je, madam, ali ovaj nije na prodaju.
Prodate su?
Oui, Madame
Malori je neto ignulo u grudima. Onom indijancu?
Oui, Madame. Pre pola sata.
Kupiu onda tikvice.
Starcu je bilo veoma neprijatno. ao mi je.
Malori nekoliko trenutaka nije mogla da se pomeri niti da progovori. Najedanput se s drugog
kraja trnice zaorio snani glas s engleskim naglaskom. Nadjaao je svu graju.
Trznula je glavom ka monom glasu. Zaputila se kroz jutarnju pijanu guvu pre no to je
postariji par stigao da reaguje. Isturila je korpe ispred sebe kao sneni plug, razgrui druge kupce.
Tata i ja bili smo na ivici trnice. Cenjkali smo se za dvadesetak crvenih i zelenih plastinih
inija. Trgovac tvrdi Poljak nije hteo da spusti ni za cent. Tatin pristup u takvim prilikama bio je
da to jae urla njemu prihvatljivu cenu. lag na torti bilo je pretee etkanje napred-nazad pred
tezgom. Na taj nain je obeshrabrivao pribliavanje drugih muterija. Gledao sam kako primenjuje tu
taktiku na bombajskoj pijaci s ubitanom delotvornou.

Meutim, u Limijeru se suoavao s jezikom barijerom. Engleski je bio jedini strani jezik kojim
je vladao. Moj zadatak bio je da prevodim njegove tirade na mucavi kolski francuski. Nije mi teko
padalo. Pomoglo mi je da upoznam nekoliko vrnjakinja, kao to je antal, beraica peuraka s druge
strane doline. Uvek je imala zemlju pod noktima. Poljak s druge strane tezge nije govorio engleski. I
on se sporazumevao na oskudnom francuskom. To ga je dobro titilo od tatinog juria. Upali smo u
pat-poziciju. Poljak je odmahivao glavom, s rukama prekrtenim na grudima.
ta je ovo?, ree tata, pokazujui na zeleni poklopac inije. Parence obine plastike, zar
ne? Svako moe da napravi ovako neto.
Gospoa Malori iznenada je prepreila tati put. Morao je da se zaustavi u mestu. Bio je mnogo
vii i krupniji od nje. Nije oekivao da e ga iko zaustaviti. Zbunjeno je oborio pogled prema njoj.
ta?
Ja sam vaa susetka, madam Malori, ivim preko puta, rekla je na odlinom engleskom.
Tata ju je poastio zaslepljujuim osmehom. Oas posla je zaboravio na Poljaka i urnebesno
cenjkanje oko plastinih inija. Zdravo!, grmnuo je. Iz alosne vrbe, zar ne? Voleo bih da doete
i upoznate moju porodicu! Doite na aj!
Ne svia mi se to to radite.
ta?
Ne svia mi se ono to radite naoj ulici. Ne svia mi se vaa muzika i pano. Runi su.
Napadni su i bez stila.
Tata gotovo nikad nije ostajao bez teksta. Ove primedbe su ga, po svoj prilici, pogodile kao
pesnica u stomak.
Svedoe o vaem veoma loem ukusu, nastavila je Malorijeva. Sklonila je nepostojei konac
s rukava. Morate skinuti taj pano. Takvim stvarima je mesto u Indiji, a ne u Francuskoj.
Gledala ga je pravo u oi. Prstom ga je bocnula prstom u grudi. I jo neto. U Limijeru postoji
tradicija po kojoj madam Malori ima pravo da ujutru prva bira robu. Tako je decenijama. Stranac ste
pa pretpostavljam da to niste znali. A sad znate.
Ledeno se osmehnula.
Za doljaka je veoma vano da se na pravi nain predstavi metanima, zar ne?
Tata se namrtio. Lice mu je poprimilo gotovo ljubiastu nijansu. Dovoljno dobro sam ga
poznavao to se videlo u njegovim oima da procenim da nije bio ljut, ve duboko povreen.
Priao sam mu.
A ko ste vi?
Rekla sam vam. Ja sam madam Malori.
A ja, ree tata. Podigao je glavu. Lupio se po grudima. Ja sam Abas Hadi! Najbolji
ugostitelj u Bombaju!
Jaka stvar. Ovo je Francuska. Kariji nas ne zanimaju. Grupica znatieljnika okupila se oko
madam Malori i tate. Gospodin Leblan se progurao do sredita arene. Gertruda!, progovorio je
odlunim glasom. Hajdemo! Cimnuo ju je za lakat. Poimo. Dosta je bilo.

ta mislite, ko ste vi?, ponovio je tata i zakoraio napred. Zato govorite u treem licu kao
maharadinica? Ko ste vi? Da li vam je Bog dao pravo na najbolje komade mesa i ribe u iri?
Zbilja? Moda ste vlasnica ovog grada? Je li? Da li vam to daje pravo da prvi birate svee
proizvode svakog jutra? Moda ste vi neka velika memsahib20 koja poseduje ovdanje seljake?
Isturio je gigantski stomak ka madam Malori. Morala je da uzmakne, s izrazom krajnje neverice
na licu.
Kako se usuujete da sa mnom razgovarate na tako drzak nain? Recite mi, razdrao se u
pravcu radoznalaca, da li ova ena poseduje vae farme, stoku i povre, ili ste slobodni da ih
prodate onom ko najvie ponudi? Udario je pesnicom po dlanu. A ja plaam u gotovom, pravo na
ruke!
Uzdah se digao iz gomile. Ovaj deo su svi dobro razumeli i na engleskom.
Malori je hitro okrenula lea tati. Navukla je par crnih konih rukavica.
Un chien mechant, suvo je prozborila. Gomila se nasmejala. ta je rekla?, razdrao se tata
na mene. ta je rekla? Mislim da te je nazvala besnim psom.
Nikad neu zaboraviti ono to je usledilo. Madam Malori i gospodin Leblan su urnim korakom
naputali pijacu. Gomila se razilazila pred njima. Tata je potrao za njima. Bio je brz za oveka
svoje veliine. Stigao ih je i pustio glas nadomak njenog uva.
Vau-vau! Av-av!
Malori je trgla glavom. Prestanite!
Av-av!
Prestanite! Prestanite grozni ovee!
Grrrr! Av!
Obema rukama je pokrila ui.
Dala se u trk.
Seljaci nikada ranije nisu videli da neko ismeva madam Malori. Gromoglasno su se nasmejali.
Tata se smejao s njima punog srca. Gledao je za postarijom enom i gospodinom Leblanom sve dok
nisu nestali iza Pariske narodne banke na uglu.
Trebalo je da znamo da e to biti samo poetak nevolja. Buncala je kao luda, rekla nam je
tetka kad smo se vratili kui. Tresnula je automobilskim vratima. Tras! Kad sam sledeih dana
pogledavao kuu preko puta, esto bih opazio prasti nos prislonjen uz zamagljeno prozorsko staklo.
Bliio se dan otvaranja Mumbajskog doma. Kamioni su ulazili unatrake u dvorite imanja Difu.
Stolovi su stigli iz Liona, posue ih amonija, a plastini jelovnici iz Pariza. Jednog dana uao sam u
restoran i naleteo na drvenog slona koji mi je sezao do pasa. Pozdravio me je uzdignutom surlom.
Nargile su postavljene u ugao predvorja. Mesingane inije na stoiima bile su napunjene plastinim
ruama, kupljenim u oblinjem megamarketu.
Stolari su od tri sobe za prijem nainili trpezariju. Tata je na zidove presvuene tikovinom
izveao postere Ganga, Tad Mahala i plantaa aja u Kerali. Neki metanin je na zidu naslikao

prizore iz indijskog ivota seljanku koja zahvata vodu iz bunara i sline. Zvunici su vredno
isporuivali gete, gazele, cvrkutave urdu balade i stare ljubavne pesme.
Tata je ponovo postao Veliki Abas. Danima je radio s mojim najstarijim bratom na oglasu za
lokalne novine. Konano su se usaglasili. Odneli su reenje novinama Le ira u Klervoa le Laku.
Oglas sa siluetom rastrubljenog slona umetnut je izmeu sportskog i televizijskog odeljka. Pokrivao
je itavu stranu. Na balonu koji je izlazio iz slonovih usta pisalo je da svako ko doe na otvaranje
Mumbajskog doma dobija besplatan bokal vina. Oglas je izlazio tri vikenda zaredom. Sledea
reklamna poruka izabrana je za geslo restorana: Mumbajski dom indijska kultura u Limijeru.
I tako sam se u osamnaestoj konano prihvatio ivotnog poziva. Bila je to tatina ideja da me
rasporedi u kuhinji. Ami vie nije mogla da sprema hranu za stotinu ljudi odjednom. Moja tetka bila
je jedina ena u Indiji koja nije znala da kuva. Nije umela da spremi ni badi s lukom. Ustuknuo sam
pred gigantskim izazovom. Plaio sam se sastanka sa sudbinom. Ja sam jo deak!, povikao sam.
Poveri taj posao Mehtabi.
Tata me je potapao po potiljku. Ima ona druga posla, zagrmeo je. Proveo si vie vremena s
Ami i Bapuom u kuhinji od bilo kog drugog. Malo si nervozan i to je sve. Pomoi emo ti.
Moji dani su se izgubili u zaguljivom dimu i zveckanju posua. Gruba verzija jelovnika
iskristalisala se u neprestanim savetovanjima sa sestrom i tatom. Vebao sam i vebao dok nisam
stekao sigurnost u izvoenju. Gostima emo ponuditi jagnjei mozak punjen zelenim atnijem,
preliven jajima i ispeen na rotilju; masala piletinu s cimetom i govedinu kuvanu s kiselim
zainjenim sosom. Pratea jela bie lisnato testo s pirinem i nezaslaenim kokosom i supa od belog
sira s peskavicom. Za predjelo emo biti meni najdraa bistra supu od jagnjeih nogica.
Toak ivota se okretao. Ami je postepeno, ali nezaustavljivo, gubila kontrolu nad sobom, dok
sam je ja ubrzano sticao. Demencija ju je s obe ruke zgrabila za guu. Ispadi koji su se javili u
Londonu bivali su sve ei. Zaranjala je i izranjala iz nestabilnog psihikog stanja. Svesni trenuci
bili su sve rei. Seam se kako me je jednom nadzirala i delila korisne savete kako da izvuem
najvie iz kardamoma, kao to je inila u stara vremena na Nepijanovom primorskom putu, da bi me
ve u sledeem trenutku pljuvala i klela kao najcrnjeg dumanina. Nisam imao vremena za to. Dan
otvaranja se pribliavao. utke sam oborio pogled.
Dolazilo je do svakakvih scena. Baka bi se opsesivno posvetila dalu od slanutaka, temelju
indijske kuhinje. esto smo raspravljali o njemu dok sam ga pravio. Jednog dana sam, pripremajui
se za veliko otvaranje, krkao aromatinu meavinu crnog i belog luka i dala. Ami mi se priunjala i
udarila me kaikom po ruci.
Mi Hadijevi ne pravimo to tako!, rekla je. Radi kako sam ti rekla!
Neu!, odluno sam se suprotstavio. Dodao sam paradajz na kraju. Raspae se i uiniti dal
ukusnijim. I boja e biti lepa.
Zgroeno se namrtila. Opauila me je kaikom po glavi. Tata je klimnuo iza njenih lea.
Nemom podrkom ojaao mi je samopouzdanje. Protrljao sam potiljak. Neno sam je pogurao ka
izlazu iz kuhinje.
Odlazi, Ami, molim te, idi! Vrati se kad bude mogla da se kontrolie. Moram da se spremim
za otvaranje. Da li razume ta ti govorim?

U jednom trenutku sam otpasao kecelju i otiao u grad s tea Majurom. Bio sam mladi pod pritiskom
koji je postajao sve vei kako se dan otvaranja restorana primicao. Oajniki sam tragao za odukom.
Bliilo se podne. Mehtaba nas je poslala u potragu za zalihama, deterdentom za pranje vea i
elinom vunom za ribanje lonaca i erpi.
Vratili smo se iz grada, natovareni kesama iz lokalne samoposluge, kad se tea namrtio, coknuo
jezikom i pokazao ka alosnoj vrbi.
Mladi seljak vodio je monstruozno veliku svinju oko restorana. Potezao je konopac provuen
kroz njenu njuku. Imala je najmanje 250 kilograma. Malori, Leblan i ostatak osoblja sveano su
koraali za njima s kofama vode i noevima. Postavljali su duge debele daske i ribali drveni sto u
vrhu polja. Svinja se frkui gegala po daskama, ka porciji kopriva i krompira, postavljenoj na
strateki izabranom mestu ispod velikog kestena. Primetio sam sloeni sistem ekrka na granama.
Parohijski svetenik iz Svetog Avgustina itao je navode iz Biblije. Poprskao je svinju svetom
vodicom, a zatim i tle i drvene daske. Mrmljao je molitve. I gradonaelnik je bio tu. Stajao je pored
mesara, koji je otrio noeve o vlano tocilo.
Seam se kako je gradonaelnik Limijera s potovanjem skinuo kapu. Vetar mu je poneo
paljivo zaeljane vlasi. Zalebdele su oko njegove glave. Zapamtio sam luckastu sliku
gradonaelnikove razigrane kose. Mesar je potegao revolver iz kecelje. Priao je svinji i prosvirao
joj metak kroz glavu.
Svinja je zajeala, ispustila fekalije i tresnula o tle kad su noge popustile pod njom. Pala je na
drvene daske. Leblan i trojica mukaraca su istog trenutka potegli ekrke. Podigli su daske na sto dok
se svinja jo mahnito batrgala na njima.
Hrianska posla, prezrivo e tea Majur. Hajdemo.
Ali nismo mogli da se mrdnemo. Gledali smo kako reu svinjski vrat i kako litri krvi kuljaju iz
pulsirajue rane. Gusti crveni mlaz zavravao je u velikoj plastinoj kanti. Nikad neu zaboraviti
kako je madam Malori oprala ruke na esmi pre no to ih je do lakata zarila u kofu da promea krv.
Mlada zamenica glavnog kuvara sipala je sire u kantu da bi spreila zgruavanje krvi. U kofu su
dodali i kuvani praziluk, jabuke, perun i sveu pavlaku. Tako dobijena gusta smea zavrila je u
crevima. Pamtim i mirise koje nam je doneo vetar, monu aromu krvi, govana i smrti, kao i nain na
koji su oistili papke, razbacali slamu oko leine i odstranjivali ekinje. Sve sam zapamtio. Trojka je
satima ereila ivotinju. Mesar, Malori i zamenica pijuckali su belo vino dok su sekli krvavo toplo
meso koje se jo puilo. Javno ereenje produilo se i sutradan. Trajalo je gotovo itavog vikenda.
Gledao sam kako trljaju pleke solju, biberom i kaikama nabijaju mleveno meso u creva, u kobasice
koje e se suiti u upi punoj kruaka, jabuka i ljiva, poslaganih po policama u skladu s veliinom.
Odvratno!, siktao je tea Majur. Gadni derai svinja!
Nisam mogao da mu kaem ono to mi je bilo na pameti: da sam video malo stvari koje su po
lepoti mogle da se mere s ovim ritualom, koji tako reito govori o zemlji, onome iz ega smo potekli
i emu idemo. Kako sam mogao da mu kaem da sam duboko u sebi osetio snanu i strastvenu elju
da postanem deo tog svinjokoljskog podzemlja?

Sedmo poglavlje
Jao, Abase, pogodi ko je rezervisao sto? ena od preko puta. Bie za stolom broj dva.
Tetka je sedela za antiknim stolom na glavnom ulazu. Paljivo je upisivala podatke o
rezervacijama u crnu knjigu. Tata je viknuo: Da li si uo? Da li si uo, Hasane? Starica od preko
puta doi e da proba naa fantastina jela.
Ami je silazila stepenicama. Grevito je stiskala ogradu. Izgledala je krajnje odsutno. Tetka je
zatvorila knjigu. Posmatrala se u ogledalcetu. Prestani da se ogleda, tata devojko!, zagudela je
baka. Kad e se Hasan venati? ta da obuem? Kod koga su mi stvari? Dopratili su je do kuhinje i
dali joj neki jednostavan zadatak. To je ponekad pomagalo. A samo mi je ona falila u kuhinji. Na dan
otvaranja vladao je potpuni haos. Bio sam strano nervozan. Upravo sam akama ubacivao kockice
jagnjetine i okre u erpe. Istisnuo sam malo limuna i ubacio malo anisa, kardamoma, cimeta i
izgnjeio grejpfrut. Ubacio sam i graak. Svet oko mene sveo se na kljuale kazane, zainska
isparenja i nervoznu viku.
Mehtaba mi je pomagala. Seckala je luk u oku. Neprestano je bila na ivici suza ili
nekontrolisanog kikota. Tata me je izluivao. Zabrinuto je etkao napred-nazad pored pei na kojoj je
sos kljuao tako jako da je prskao po podu.
ta?, ree baka. Zato sam ovde? ta ovde radim?
Sve je u redu, Ami. Ti pere
Perem sudove?
Ne, ne! Kruke! Pere kruke!
Na vratima su se pojavile upave glave Araa i Muhtara. Mala kopilad. Hasan je curica!,
pevali su, Hasan je curica!
Veeras ete spavati u garai, razdrao se tata, ako vas jo jednom uhvatim da dirate brata,
barabe jedne!
Tetka je utrala na vrata. Pun je! Pun je! Svi stolovi su rezervisani! Osetio sam tatine ruerde
na ramenima. Okrenuo me je. Pogledao sam ga u oi blistave od emocija. Uini nas ponosnim,
Hasane, rekao je drhtavim glasom. Ne zaboravi da si ti Hadi.
Da, tata.
Svi smo mislili na majku. Nije bilo vremena za sentimentalnosti. Brzo sam se okrenuo tiganju da
bih ispekao mahune vanile s peurkama.
Madam Malori je za to vreme u alosnoj vrbi preko puta stajala pred besprekorno istim
kuhinjskim pultom, prouavajui hors dourves carpaccio21 od tuke i fricassee22 od slatkovodnih
ostriga. Osoblje iza nje radilo je s tihom delotvornou. Spremalo je veeru. Sluala je lupkanje
noeva, cvranje mesa na rotilju, grebanje elinih alatki i trupkanje drvene obue po ploicama.
Nita nije odlazilo u trpezariju bez njenog odobrenja. Proveravala je ostrige. Dodirnula ih je da
bi proverila da li su vrue i zarila kaiku u sos s tartufima i parglama, koji e se sluiti uz karpao.

Nije bio ni previe slan ni kiseo. Klimnula je s odobravanjem i umoila ubrus u iniju s vodom.
Paljivo je obrisala otiske prstiju i prosuti sos s ruba tanjira.
Preuzmi, povikala je, sto broj est!
Sve je moralo da bude jasno, vieno i kontrolisano. Kelner je zastao ispred table s minijaturnim
rasporedom stolova u trpezariji. tiklirao je kvadrati za prvo jelo ispod stola broj est. Ova tabla
omoguavala je Malori da jednim pogledom precizno uoi koji gost je u kojoj fazi obroka.
Pourite! Ostrige se hlade!
Oui, Madame!
Kelner je priao s druge strane elinog pulta i poslagao jela na posluavnik pokriven lanenim
platnom. Poklopio je vrele ostrige srebrnim poklopcem kupolastog oblika. Savio se u kolenima,
podigao posluavnik i izaao u trpezariju elegantnim korakom.
Madam Malori je proitala narudbinu sa stola broj est i pogledala na svoj zlatni sat. an
Pjer!, povikala je, da bi nadjaala galamu u kuhinji. Preuzima! Dve paetine! Sto jedanaest!
Razvezala je kecelju i proverila frizuru u ogledalu pre no to je izala u trpezariju. Grof od
Nansi Selijera sedeo je za stolom kraj panoramskog prozora. Bankar je bio veliki gurman. Svake
godine dolazio je ak iz Pariza da bi proveo dve nedelje u Limijeru. Bio je provorazredna muterija.
Uvek je odsedao u apartmanu broj devet. Dorukovao je, ruao i veeravao u alosnoj vrbi. Madam
Malori je nadvladala uroenu stidljivost da bi ga toplo pozdravila kad je digao glavu s jelovnika.
Stekla je utisak da je aristokrata setniji no obino, verovatno zbog nevolja koje stiu s
godinama. Moda je bio takav zato to je u alosnoj vrbi obino dolazio s nekom mladom
drubenicom, a ove godine je bio sam.
Zid iznad grofa krasila je njena najomiljenija slika, devetnaestovekovno ulje na platnu s
prikazom marseljske riblje pijace. Diskretno je namestila sliku, koju je neki gost malo pomerio dok
je sedao na stolicu. Raznosa hleba u sakou sa zlatnim dugmiima i pamunim rukavicama stvorio se
pored nje, kao arolijom, s korpom domaeg hleba na ramenu.
Nedavno smo osmislili ovaj hleb sa spanaem i argarepom, obavestila je grofa i srebrnim
kletima pokazala na dvobojni hlepi. Malo je sladak, ali se savreno slae s ohlaenom terrine de
foie gras,23 serviranom s belim tartufima i eleom od portoa. Ah, madam, ree grof od Nansija s
vragolastim osmehom. Terate me da donosim teke odluke.
Poelela mu je bon appetit i nastavila put po trpezariji. Pozdravljala je poznate goste klimanjem
glavom. Ispravila je nagnutu stabljiku u buketu orhideja. Na trenutak se zaustavila da bi gnevno
proaptala upozorenje posluitelju vina. Uoila je da mu je rukav isprskan. Naloila mu je da smesta
promeni tuniku.
Immediatementr, prosiktala je. Ne bi trebalo da vam skreem panju na ovakve propuste.
Gospodin Leblan i njegova pomonica Sofija prihvatali su za stolom kraj ulaza kapute vikendgostiju iz Pariza. Malori je strpljivo ekala da Leblan zavri s poslom. Hajde da i to obavimo,
rekla je. A vi Sofi Sati je za nijansu preglasan. Utiajte ga malo. Hou samo najtiu muziku u
pozadini.

No je bila tamna kao boudin noir.24 Seam se da su zvezde te veeri liile na grudve zgruane krvi.
Sove su hukale u kronjama lipa i kestenova. Stabla breza isticala su se na meseini kao srebrne
poluge u noi.
Naa ulica nije bila tako mirna. Prozori na Difuu bili su jarko osvetljeni. ula se graja gostiju i
oseao prijatni miris dima.
Restoran je ve bio polupun. Automobili iz itave oblasti ve su zakrili ulicu kad su madam
Malori i gospodin Leblan preli kratak put izmeu dva restorana. Stajali su ispred vrata Mumbajskog
doma, odmah iza gospodina Itana i njegove estolane porodice.
Tatina masivna silueta pojavila se u svetlou okupanom dovratku. Utisnuo je stomainu u kurtu
od sirove svile. Grudi i dlakave bradavice pritiskale su sjajni materijal. Dobro vee!, grmnuo je.
I dobro doli, gospodine Itane, i vaa divna porodica. Kako slatke momke imate, madam Itan.
Hodite, uvedite derane. Obezbedili smo vam divan sto pored vrata. Moja sestra e vas otpratiti do
njega. Tata je nainio korak napred, predao ih tetki, i ugledao nejasne prilike na kamenim
stepenicama. Ah!, rekao je kad je prepoznao Malori i Leblana. Nai susedi! Dobro vee, dobro
vee! Uite! Okrenuo se i polako zatapkao po restoranu u belim papuama. Zar nema nijednog
slobodnog mesta!, prodrao se da bi nadjaao galamu. Proli su pored plastinih rua, postera Er
Indije i rastrubljenog slona. Malorijeva je svila al oko vrata.
Tata im je uruio dva plastina menija kad su stigli do stola za dvoje. Sure Vadkar i Hariharan
tugovali su na urduu iz zvunika iznad stola. Zid je zavibrirao kad su sarangi i tabla eruptirali tokom
naroito strastvene deonice.
Veoma dobar sto!, prodrao se tata da bi nadjaao muziku. Gospodin Leblan je hitro ponudio
stolicu madam Malori. Nadao se da e preduprediti zajedljivu primedbu. Da, gospodine Hadi,
vidim, rekao je. Mnogo vam hvala. estitamo na otvaranju restorana. elimo vam svaku sreu.
Hvala vam, hvala vam! Veoma ste ljubazni!
Madam Malori je uasnuto zamurila kad je tata dreknuo Zainab! tako glasno da je nekoliko
gostiju uplaeno poskoilo sa stolica. Moja sedmogodinja sestra posluno je prila stolu madam
Malori s buketom dana i noi. Te veeri je na sebi imala jednostavnu belu haljinu. ak je i madam
Malori morala da prizna da njena koa boje cimeta izgleda divno na pozadini od istog pamuka.
Zanaib joj je predala cvee i stidljivo oborila glavu. Dobro doli u Mumbajski dom, tiho je
prozborila.
Tata je blistao od ponosa kad se ugostiteljka nagnula i pomilovala Zainab po glavi, nauljenoj
jednom od Mehtabinih tinktura za kosu. Charmant, ukoeno je prozborila. Diskretno je obrisala
ruku o ubrus ispod stola.
Obratila se tati. Pomozite nam, gospodine Hadi, rekla je pokazavi na jelovnik. Ne
razumemo se u vau hranu. Naruite neto za nas. Donesite nam specijalitet kue.
Tata je neto progunao i spustio bocu rozea na sto. Vino je na raun kue, rekao je. Madam
Malori je pogledala etiketu. To je bilo jedino loe vino u itavoj dolini. Non, rekla je. Merci. Ne
za nas. ta pijete s vaom hranom?
Pivo, ree tata.

Pivo?
Kingfier.
U tom sluaju, donesite nam dva piva.
Tata je odgegao u kuhinju. Pekao sam na rotilju veliki klip kukuruza s korijandrom. Izdiktirao
mi je narudbinu. Po rumenim obrazima zakljuio sam da mu je pritisak znatno povien. Podigao sam
prst da bih ga upozorio da se smiri.
Smlati ih!, rekao je. Obori ih s nogu!
U trpezariji je kipelo. Madam Malori je sigurno bila iznenaena kad je videla koliko je gostiju
dolo da s nama proslavi otvaranje restorana. Madam Pikar, prodavaica voa, dola je s
prijateljicom. Opijala se domaim vinom. Tu je bio i gradonaelnik s itavom porodicom i bratom
advokatom. Izmenjivali su neukusne ale za stolom u uglu. Posmatrala je trpezariju kad je tea Majur
dogegao do njenog stola i otvorio boce piva.
Muhtar i Ara, moja mlaa braa, trali su izmeu stolova urlajui. Jurcali su dok ujka nije
zgrabio Araa za potiljak. Opauio ga je po uhu. Njegov krik prolomio se restoranom. Nedugo potom
Ami je izala iz kuhinje. Uznemirila se kad je videla toliki svet u kui. Prila je stolu u uglu i estoko
utinula gradonaelnika. Trgao se kao oparen. Omakla mu se glasna psovka. Tata je urno pritrao
njegovom stolu da se izvini i da mu predoi Amino stanje.
Ako se izuzmu ta dva incidenta, sve je bilo kako treba. Prvih nekoliko jela pojavilo se iz
kuhinje. Sue je zveckalo u rukama neiskusnog francuskog momka. ulo se mnogo zadivljenih uzdaha
dok su gvozdeni posluavnici s vrelim jelima pronoeni kroz trpezariju. Gradonaelnik je povratio
dobro raspoloenje, suoen s gomilom samosa s kozicama i jo jednom bocom vina na raun kue.
Madam Malori je naglo ustala i krenula ka zadnjem delu restorana.
Bio sam leima okrenut kuhinjskim vratima. Na akama i podlakticama imao sam meavinu
ilija u prahu i ulja. Ubacio sam neto garam masale u sud s ovetinom. Puter sa zainima prosuo se
po pultu. Uzbueno sam naloio Mehtabi da pokupi razliveni puter, koji se pomeao s ljuskama od
luka, prosutom solju i afranom, i da ga vrati u tiganj.
Nemoj da ga baca! Nije vano to se prosuo. I dalje ima dobar ukus.
Pogledao sam na vrata kuhinje.
Ne mogu da opiem ta me je nagnalo da se okrenem. Imao sam oseaj da mi se veliki talas loe
energije valja iza lea, da me gura otpozadi.
Na staklenim vratima nije bilo nikog.
Madam Malori je videla ono to je htela. Vratila se u trpezariju i sela preko puta Leblana. Pijuckala
je pivo i zadovoljno razmiljala o onom to se deava u njenom restoranu preko puta.
Zamiljala je tihu muziku Stravinskog u pozadini i srebrne poklopce koji su se dramatino dizali
u isti mah. Utivo srkanje bujabesa. Slatku aromu orhideja i praseeg peenja, koja proima celu
trpezariju. U restoranu su vladali preciznost, savrenstvo, predvidljivost. Za alosnu vrbu, ree
Malori i podie au prema gospodinu Leblanu.

Bubuljiavi kelner im je doneo hranu. Neveto je spustio posude na sto. U urni je bio gusti i
lepljivi riblji paprika iz Goe. Doneo je i tika piletinu25, mariniranu u limunu s ruiastim zainima,
peenu dok joj se krajevi nisu savili i pocrneli. Posluio im je i ranji od jagnjee digerice
marinirane u jogurtu, poprskane hrskavim borovim orasima. Jedva je stao na kratki tanjir. Peurke
koje su zgusnule masalu liile su na neprepoznatljivo grumenje ispod sloja tarka ulja na vrhu
obroka.26 Doneo im je i bakarni tiganj s okrom i paradajzom i glavicu karfiola u, priznajem, ne tako
privlanom smeem sosu. uti pirina posluen je s lovorovim liem u keramikoj iniji. Sledio je
zbunjujui niz sporednih jela ukiseljene argarepe, ohlaeni jogurt i krastavci i beskvasni hleb s
belim lukom.
Kakvo obilje hrane, ree Malori. Nadam se da nije previe ljuta. Jedina indijska hrana koju
sam jela u Parizu bila je grozna. Dva dana sam imala goruicu.
Ipak, ogladnela je od mirisa u restoranu, ba kao i gospodin Leblan. Napunili su tanjire
pirinem, ribom, karfiolom i hrskavom digericom.
Nee verovati ta sam videla u kuhinji.
Stavila je viljuku jogurta, pirina, okre i ribe u usta. Uskoro e ih posetiti zdravstvena
inspekcija. Deak je prosuo
Nije zavrila reenicu. Spustila je pogled u tanjir. Nabrala je obrve. Uzela je jo jednu viljuku.
Metodino je vakala da bi se ukusi lagano i u punoj meri razlili po jeziku. Pruila je ruku preko stola
i zarila prste u podlakticu gospodina Leblana.
ta je bilo, Gertruda? Blagi boe! Izgleda uasno! ta je bilo? Da ii je previe ljuto?
Stresla se i s nevericom odmahnula glavom.
Uzela je jo jednu viljuku. Poslednji traak nade iileo je pred stravinom istinom.
Imao ga je.
Viljuka joj je ispala iz ruke i zazveala po podu. Ah, non, non, non!, zavapila je.
Za boga miloga, Gertruda, reci mi ta nije u redu! Plai me!
Prvi put je video tako prestraen pogled u njenim oima. Izgledala je kao neko ko je u trenu
izgubio sve razloge za ivot.
Ima ga!, prosiktala je. Ima ga!
ta? ta ima? Ko ima ta?
Deak!, zakrkljala je. Deak ima ono to O, okrutni i nepravedni ivote!
Prinela je ubrus usnama da bi priguila zvuke koji su se prosipali iz njenih usta.
Oh, oh!
Privukla je panju gostiju sa susednih stolova. Znala je da se sve vie glava okree prema njoj.
Prikupila je svu snagu. Uspravila se u stolici i potapala frizuru. Izvetaeno se osmehnula. Ljudi su
se polako vratili hrani.
Da li si probao hranu?, proaptala je.
Oi su joj plamtele kao da iznutra gori od karija i ljutih papriica. Sirov je, ali je tu. Ispod sve

vatre, skriven i tako oigledan u ohlaenom jogurtu. Tu je, jasno oseam njegovo prisustvo. Govorim
o usklaenim suprotstavljenim ukusima.
Gospodin Leblan udario je ubrusom po stolu. O emu mi, nebesa, govori, Gertruda? Govori
jasno da bih te razumeo.
Madam Malori je, na njegovo najvee zaprepaenje, oborila glavu i zaridala u maramicu.
Nikada ranije nikada za 34 godine partnerstva nije zaplakala pred njim. Da i ne govorimo o
plakanju u javnosti.
Govorim o talentu, rekla je kroz ubrus. Ima talent koji se ne moe nauiti. goljavi indijski
tinejder ima to misteriozno neto koje se javlja samo kod jednog vrhunskog kuvara u generaciji.
Kako ne razume? On je jedan od retkih kuvara koji se raaju kao takvi. On je umetnik! Veliki
Umetnik!
Gorko je zajecala, nesposobna da se uzdri. Ispunila je restoran glasnim i iskidanim jecajima.
Svi su prestali da jedu.
Tata joj je pritrao. ta je bilo? ta joj je? Da li je hrana previe ljuta?
Gospodin Leblan se izvinio prisutnima. Platio je raun i uhvatio potresenu enu za ruku. Viemanje ju je odvukao preko ulice u njen restoran.
Pas je zavijao iz crkvenog dvorita.
Non, non!, jecala je. Ne mogu da dozvolim da me gosti vide u ovakvu!
Leblan joj je pomogao da se popne uz pomone stepenice. Stepenitem za poslugu stigla je do
svojih tavanskih odaja. Onako slomljena, sruila se na kau.
Ostavi me
Biu dole ako ti zatreb
Izlazi! Samo izlazi! Ne razume! Niko ne razume!
Posluau te, Gertruda, tiho je rekao. Laku no.
Paljivo je zatvorio vrata za sobom. Poelela je njegovo brino prisustvo kad je ostala sama u
mranoj sobi. Okrenula se prema zatvorenim vratima, razjapljenih usta, ali bilo je prekasno. Otiao
je. Starica je ostala sama. Zarila je lice u kau i zaridala kao tinejderka.
Loe je spavala te sudbonosne noi otvaranja Mumbajskog doma. Praakala se po postelji kao
uznemirena riba. Njen san bio je montaa uasnih vizija, punih gigantskih bakrenih kazana u kojima se
krkala tajanstvena i strahovito ukusna hrana. Muklo je uzdahnula kad je shvatila da je to orba
ivota za kojom tako dugo traga. Morala je da dozna njen recept. Koliko kod kruila, nije mogla da
pronae oslonac na glatkim stranicama kazana, niti da kua pota. Stalno se klizala i padala na pod.
Bila je liliputanka, premala da bi saznala veliku tajnu kazana.
Prenula se iz sna kad je prvi vrabac zacvrkutao na oborenim granama voljene vrbe ispod
prozora. Jo nije svanulo.
Ustala je i otila u kupatilo. Snano je istrljala zube, ne gledajui se u ogledalu. Nije htela da
vidi tragove starosti i gorinu nakupljenu oko obrva. Ugurala je bele grudi u iani grudnjak i navukla
mornarskoplavu haljinu preko glave. Nekoliko puta je ustro zaeljala kosu elinom etkom. Ubrzo

je sila stepenicama i udarila po vratima gospodina Leblana.


Ustaj! Vreme je za kupovinu!
Iscrpljeni gospodin Leblan protrljao je lice u mranoj sobi, uauren ispod meke posteljine.
Okrenuo je bolni vrat ka budilniku.
Da li si poludela?, povikao je ka vratima. Moj boe, tek je pola pet ujutru. Jedva da sam i
oka sklopio.
Tek pola pet! Tek pola pet! Misli da e svet ekati na tebe? Ustaj, Anri! Hou da budem prva
na pijaci.

Osmo poglavlje
U grad smo stigli u pola osam ujutru, kasnije no inae, bunovni, ali pobedniki raspoloeni, zato to
smo do ranog jutra slavili uspeno otvaranje restorana. Prvo smo, kao i obino, obili gospodina
Itana. Ribarnica je mirisala na usoljene haringe. Nekoliko kupaca stajalo je u redu ispred nas. Stali
smo iza njih. Otac je oprobao svoj nejaki francuski na eni upravitelja gradske pilane.
Maison Mumbai! Bon, nah?
Pardon?
Na nas je doao red. Dobro jutro!, razdrao se tata. Kakvu specijalnu stvar ete nam danas
ponuditi, gospodine Itane? Prole noi su svi sa zadovoljstvom jeli Hasanov riblji kari.
Gospodin Itan se arko zacrveneo, kao da je pijan. Ukoeno je stajao u zadnjem delu radnje.
Gospodine Hadi, promucao je. Nema ribe.
Ha-ha! Dobra ala!
Ne, zaista nema ribe.
Tata je spustio pogled na srebrnkastog lososa, na bretanjske krabe iz slepljenih kleta i
keramike posude s mariniranom norvekom haringom.
A ta je ovo? Riba, zar ne?
Jeste, riba je. Ali prodata riba.
Tata je pogledao seljane, koji su uzmicali od njega oborenih glava i prstima upkali cegere.
ta se deava?
Izali smo iz ribarnice praznih ruku. Krenuli smo ka pijaci. Seljani, koji su koliko sino veerali
u naem restoranu, obarali su glave i izbegavali nae poglede. Utueno su nam otpozdravljali. Na
svakoj tezgi dobijali smo iste hladne odgovore. Taj dak kupusa ili gomila jaja je jako nam je
ao ve prodata. Stajali smo nasred trnice, do lanaka u zelenim i purpurnim listovima salate i
kupusa.
Tako znai, uzdahnuo je tata kad je video kako sivi kaput madam Malori zamie za tezgu na
uglu.
Cimnuo sam ga za lakat da bi pogledao vetrom izbrazdano lice madam Pikar. S gaenjem je
posmatrala mesto na kom je do malopre stajala uvena ugostiteljka.
Prodavaica se okrenula prema nama. Mahnula nam je da priemo. Pozvala nas je iza tezge. Ta
kuka!, prosiktala je. Malorijeva! Zabranila nam je da vam prodajemo robu.
Kako?, pitao je tata. Kako moe da vam zabrani da nam prodajete robu?
Uh! Mahnula je rukom. Ta ena gura nos u svaija posla. Zna sve tajne. ula sam da je
zapretila da e prijaviti gospodina i gospou Rigo fini stariji par poreznicima samo zato to ne
prijavljuju svaki santim dnevnog pazara. Zamislite samo. Ona je tako strana, strana ena.
Ali zato nas mrzi?, pitao je tata.

Udovica je pljunula u gomilu listova kupusa. Ko zna, rekla je. Protrljala je ruke da bi se
ugrejala. Verovatno zato to ste stranci. Nije vam mesto ovde.
Tata je nekoliko sekundi stajao kao ukopan. Okrenuo se i udaljio bez pozdrava. Zahvalio sam se
gospoi Pikar na pomoi da bih se iskupio za oevu neljubaznost. Gurnula mi je dve gnjile kruke u
ake. Rekla je da bi mi pomogla da moe. Znate, i mene dri u aci.
Ponovo je otpljunula. Podsetila me je na bombajske babuskere.
uvaj se, sinko! Ta ena je zla!
Stigao sam tatu na gradskom parkiralitu. Mercedes se ugnuo pod njegovom teinom kad je seo
za volan. Zamiljeno se zagledao ispred sebe. Nije besneo. Posmatrao je parkiralite i Alpe u
pozadini s beskrajno tunim izrazom lica. To me je uznemirilo vie no ita drugo.
ta je bilo, tata?
Mislim na tvoju majku. Ne moemo pobei od tih ljudi. Je li tako? Slae li se sa mnom? Te
ljude s Nepijanovog primorskog puta nali smo ih i ovde, u Limijeru.
Oh, tata.
Plaio sam se da e se depresija iz Sautola svakog asa vratiti. Drhtavim glasom sam prenuo
tatu iz melanholije. Okrenuo se prema meni s osmehom i upalio motor.
Hasane, ne brini. Mi smo Hadijevi.
Spustio je ruerdu na moje koleno. Stisnuo ga je tako snano da sam jauknuo od bola.
Ovog puta nema beanja.
Prebacio je ruku preko mog sedita i poterao auto unazad. Automobili su gnevno trubili. Ubacio
je menja u prvu brzinu i poterao mercedes prema semaforu. Progovorio je s hladnom odlunou.
Ovog puta emo se boriti.
Odvezli smo se do Klervoa le Laka, sedamdeset kilometara dalekog provincijskog gradia.
Proveli smo itav dan u kupovini zaliha. partali smo po kaldrmisanim uliicama i okretali
veleprodavce voa i povra jedne protiv drugih.
Tata je tog dana veoma delotvorno pregovarao. Nikad nije bio tako armantan i nemilosrdno
odluan u nameri da slomi volju prodavaca. Na kraju bi im velikoduno omoguio da se osete kao
pobednici.
Kupili smo polovni kamion-hladnjau i unajmili vozaa. Oko podneva smo nazvali Mumbajski
dom. Tata je naloio Mehtabi da podmiri goste na ruku. Rekao je da u se vratiti na vreme da
preuzmem veernju smenu. Natovarili smo zadnji deo mercedesa ovijim polutkama, korpama ostriga
i tuka, pomorandama, krompirom, karfiolom i boranijom nakon uspeno obavljenog posla u
podrunici Sosijete enerala.
Nismo gubili vreme.
Nijedan gost nije ni naslutio ni posumnjao da smo tog dana imali ikakvih tekoa.
Madam Malori je sledeeg jutra irom otvorila vrata restorana. Duboko je udahnula. Dobro se

oseala. Namirisala je sneg koji je padao po kamenim liticama ire iznad Limijera. Sloj mraza, jo
neraskravljen jutarnjim suncem, blistao je gde god bi pogledala. Jutarnja zvona na Svetom Avgustinu
utihnula su kad je krupni jelen iznenada protutnjao srebrnkastom poljanom. Hitao je ka sigurnosti
borove ume. Setila se da je sezona lova u toku. Pogled na velianstvenu ivotinju podsetio ju je da
svrati do gospodina Berea po divlja, koja je ve visila na zidu njegove kolibe.
Uivala je u lepoti prohladnog jutra kad je kamion zagrmeo na drumu. ula je da prelazi u nii
stepen prenosa. Okrenula se ka neprijatnom mehanikom zvuku menjaa. Kamion je ulazio u imanje
Difu. Ogromna zlatna slova vritala su na zadnjim vratima.
Maison Mumbai.
Ah, non! Non!
S obe strane kamiona bile su stihovi na urduu, ispisani narandastim i crvenim slovima. Crne
trake visile su s branika. Zatrubite, molim vas, pisalo je na engleskom na zadnjim vratima.
uvajte se!, pisalo je na drugoj nalepnici. Majine molitve su s nama.
Voza je skoio s prednjeg sedita ukraenog resicama. Otvorio je zadnja vrata otkrivajui
gomile najkvalitetnije jagnjetine, piletine i dakove crnog luka.
Madam Malori zatvorila je vrata takvom silinom da je gospodin Leblan poskoio i prosuo
mastilo po raunovodstvenoj knjizi.
Gertruda
Ma pusti me na miru! Zato nisi zavrio te papire? Troi sve vie vremena na mastiljarenje!
Moda bi trebalo da zaposlim nekog mlaeg!
Nije ekala odgovor niti je pokuala da se uveri da li je gruba napomena povredila gospodina
Leblana. Samo se stutila niz hodnik. Projurila je kroz trpezariju i buno otvorila kuhinjska vrata.
Gde je terrine, Margaret? Hou da ga probam!
Dvadesetdvogodinja sous-chef dodala joj je viljuku i neno gurnula grudvu spanaa, jastoga i
bundeve. Starija ena usredsredila se i coknula usnama da bi joj se ukusi bolje rastopili na jeziku.
Koliko dugo si kod mene, Margaret? Tri godine?
est godina, madam.
est godina! I jo ne zna kako da napravi pristojan terrine? To je zaista neverovatno! Ovaj
ima ukus bebine guze! Bezukusan je, gnjecav, uasan! Gurnula je oklevetano jelo po pultu, pravo u
kantu za ubre.
Uradi ga vie kako treba!
Margaret se borila da suspregne suze. Sagnula se da dohvati novi stakleni sud.
A ti, an Pjer, nemoj da se bei! Tvoj daube27 je postao neprihvatljiv, jednostavno
neprihvatljiv! Meso bi trebalo da bude tako meko da se lako komada viljukom tvoje je gorko,
zagorelo! I vidi, vidi kako to radi! Gde si to nauio? Sigurno nisi od mene!
Gurnula je mladog Marsela s puta da to pre stigne na drugi kraj kuhinje. Uenik se zateturao i
gadno posekao na otru ivicu eline pei.

Obruila se opet na ana Pjera i tiganj za peenje. ustro je mahala velikim kletima. Osoblje se
jo vie uznemirilo jer su kleta bila deo njenog linog alata zakljuanog u konoj kutiji ispod
glavnog pulta to nije nagovetavalo nita dobro.
Biserka mora da se okree svakih sedam minuta, da bi meso upilo sokove! Grub si kao najgora
seljaina! Nema oseaj za divlja! Mora da bude suptilan! Vidi? Vidi kako ja to radim! Moe li
jednostavno da ponovi to, budaletino?
Oui, Madame.
Stajala je nasred kuhinje. Krupne grudi su joj se njihale, a crveni peati gneva izbijali po licu.
Osoblje nije smelo ni da mrdne, zaplaeno njenom velianstvenom provalom besa.
elim savrenstvo! Savrenstvo! Svako ko ne bude u stanju da ga prui nema ta da trai u
ovom restoranu! Podigla je glineni sud. Smrskala ga je o pod. Evo kako e proi! Da li ste me
razumeli? Marsele, poisti ovo!
Izletela je iz kuhinje. Tutnjala je drvenim stepenicama do njenih prostorija u potkrovlju. Kad se
barutni dim posle nekoliko minuta raziao, preiveli u kuhinji bili su previe kontuzovani da bi
progovorili i previe zateeni da bi u potpunosti razumeli ono to se upravo dogodilo.
Imali su sree to se madam Malori usmerila na neto drugo. Besno se sjurila niz stepenice i
izletela na glavna vrata. ta to radi?, vritala je preko dvorita.
Gradonaelnik, koji je prelazio ulicu, zaustavio se u mestu. Polako se okrenuo, s ramenima iznad
uiju.
Ah, Gertruda, preplaila si me!
Zato se tako unja?
Ne unjam se.
Nemoj da me lae! Krenuo si kod tog indijanca da rua.
I ta s tim?
I ta s tim?, ponovila je podsmeljivim tonom. Da li si ti gradonaelnik ovog grada? Zar nisi
duan da titi na nain ivota? Ne bi trebalo da ohrabruje strance! To je sramota! Zato tamo
jede?
Zato to prave sjajnu hranu, Gertruda. A to je dobrodola promena.
Trgla se kao oamarena i ispustila grozni pisak. Okrenula se u mestu i pojurila nazad u sigurnost
alosne vrbe.
Najzanimljivije je bilo to su histerija i nedostatak profesionalizma ono to je najvie mrzela u
restoranu Mumbajski dom pustili korenje i u njenom savreno voenom restoranu. Haos je
nadvladavao besprekorno uvebane rutine hotela s dve zvezdice. Da stvar bude gora, Malori je, iako
to nikad ne bi priznala, mogla da krivi samo sebe za ono to se deavalo.
Margaret, osetljiva zamenica glavnog kuvara, itave noi je radila ljubei raspee koje joj je
visilo oko vrata. Drhtala je kao prut. an Pjer je jo besneo zbog efiine tvrdnje da nema oseaj za
divlja. Te veeri ju je kleo na sva usta i divljaki utirao eline limove na penici drvenim
klompama. Mladi Marsel bio je toliko potresen da je tri puta ispustio tanjire.

Stvari nisu nita bolje stajale ni u trpezariji. Posluilac vina uasavao se novih mrlja na tunici.
Te veeri se nevieno trudio da se ne isprlja. Sipao je vino iz sve vee razdaljine, zbog ega mu je
zadnjica preterano trala izmeu stolova. Jedanput je previe energino zavrteo vino u ai pre
probe. Prosuo je malo dragocene tenosti na pod pred nezadovoljnim gostom.
Merder, omaklo se grofu od Nansija. Trgao se posle novog metalnog bong iz kuhinje.
Gospodine Leblane, gospodine Leblane. ta se, doavola, dogaa u kuhinji? Ta buka je nesnosna!
Neko razbija tanjire kao da je na grkoj svadbi!
Gosti su i te veeri, nita ne slutei, raspoloeno prelazili preko praga alosne vrbe. Oekivali
su ukusni obrok u prijatnom ambijentu. Na vratima ih je doekivala unezverena madam Malori.
Cimala ih je za rukave. Da li ste bili preko puta?, pitala je madam Korbe, vlasnicu nagraenog
vinograda dva sela niz put.
Preko puta?
Ne pravite se neveti. Dobro znate o emu govorim. O onim indijancima.
Indijancima?
Neu vas usluiti u mom restoranu ako ste bili preko puta. Ponavljam, da li ste bili preko
puta?
Madam Korbe je nervozno pogledala ka suprugu, ali nije ga videla zato to ga je gospodin
Leblan ve uveo u trpezariju.
Madam Malori, ree elegantna vinarka. Da li ste dobro? ini mi se da veeras imate
groznicu
Pih! Malorijeva je zgaeno odmahnula rukom. Odvedi je do stola, Sofi. Korbeovi ionako
nisu u stanju da govore istinu.
Madam Malori imala je sree to je raznosa hleba u tom trenutku naleteo na natrenog
posluioca vina, koji je prosuo malo plemenite tenosti po ruci grofa od Nansija. Plemievo glasno
negodovanje, protkano sonim psovkama, spreilo je madam Korbe da uje Malorinu uvredljivu i
nepristojnu primedbu.
Gospodin Leblan je nedugo posle 10.30 morao da prizna sebi da je vee otilo doavola. Dva
gosta su bila toliko uvreena napadnim propitivanjem na ulazu da su se odmah okrenula i otila.
Drugi gosti su osetili neugodan naboj u vazduhu i nervozu koja je drmala osoblje. esto su se alili
gospodinu Leblanu na narueno i neprijatno kulinarsko iskustvo.
Dosta je bilo, odluio je Leblan. Dosta je bilo.
Pronaao je madam Malori u kuhinji. Stajala je iznad ana Pjera, koji je pripremao desert,
sladoled od komoraa i peenih smokava s nugatom. Upravo mu je istrgla sud sa eerom u prahu iz
ruke. Ovo je moj specijalitet!, besnela je. Upropatava ga! Vidi, ovako bi trebalo da radi. Evo,
ovako. A ne tako
Hajde sa mnom!, ree Leblan. vrsto ju je stisnuo za lakat. Idemo napolje! Moramo da
razgovaramo!
Non!

Idemo i to odmah! Leblan ju je izveo napolje, na svei noni vazduh.


ta je, Anri? Zar ne vidi da sam zauzeta!
ta se deava s tobom? Zar ne vidi ta radi?
O emu govori?
ta radi osoblju? Da li je tvoja neprirodna opsesija Hadijevima uzrok tome? Ponaa se kao
bezumnica. Svi su na ivici ivaca. Jo si vreala i goste, Gertruda! Moj boe! Pa valjda zna bolje od
toga. ta to radi?
Spustila je ruku na grudi kad je maka zlovoljno zasiktala negde u tami. U njenoj vaseljeni nije
bilo veeg greha od kvarenja restoranskog ugoaja. Smuila se samoj sebi. Znala je da izgubila
kontrolu nad sobom i da nema pravo da se tako ponaa, ali joj priznanje takvih grehova nikad nije
ilo od ruke. Dva dugogodinja kulinarska saborca napeto su stajala u mraku. Zurili su jedno u drugo
sve dok Malorijeva nije otegnuto izdahnula. Leblan je to oslobaanje daha protumaio kao povoljan
znak.
Vratila je sedi uvojak ispod crne pliane trake za kosu.
Ti si jedina osoba koja sme tako neto da mi kae, konano je prozborila i dalje oporim
glasom.
Hoe da kae da sam jedini koji sme da ti kae istinu? Dosta prie. ula sam ta si imao da
kae.
Uzela je ponuenu cigaretu. Plamen upaljaa treperio je na vlanom veernjem vazduhu.
Znam da se neobino ponaam. Ali, mon dieu, kad god pomislim na tog gnusnog indijanca i
njegovog klinca u kuhinji, vidim Gertruda, mora se smiri i ovlada sobom.
Znam. Ima pravo, naravno. Da. Hou.
utke su puili u tami. Sova je huknula na poljima. Zvuk dalekog voza na drugom kraju doline
kotrljao se kroz no. Vee je bilo tako spokojno i mirno da se madam Malori po prvi put od jutra
spustila na zemlju.
Na svoj komad zemlje.
Tea Majur je ba u tom trenutku ukljuio spoljanje zvunike restorana. Prodorni zvuk sitara i
hipnotiki ritam gazela ispunio je limijersko vee. Zazveale su i daire. Svi psi u susedstvu pridruili
su se koncertu.
Ah, non, non! Ta kopilad!
Otela se iz Leblanovog stiska. Uletela je u kuu na zadnja vrata i pozvala policiju. Leblan je
nemono vrteo glavom.
ta je mogao da uini?
Brzo je otkrila da poziv policiji nee reiti problem. Pokazalo se da se policija vie ne bavi
problemima s bukom. Pritube na buku su u nadlenosti novoosnovanog Odeljenja za ivotnu sredinu,
saobraaj i odravanje ski-liftova.

Sutradan je kao metak pojurila u gradsku venicu. Mladi na elu novoustanovljenog


birokratskog tela, posle mnogo nerazumljivog huktanja i uzdisanja, priznao je da bi mogao pokrenuti
proces protiv restorana Mumbajski dom, ali samo ako bi imao opipljive dokaze. Problem je bio u
nedostatku finansijskih izvora za none patrole koja bi trebalo da ih prikupi. Odeljenje je trenutno
moglo da se bavi samo bukom izmeu devet ujutru i pola pet po podne.
Jasno vam je da je madam Malori poastila sirotog mladia tako ubitanom tiradom da se on
odmah sloio da joj pozajmi opremu za merenje nivoa buke. Ona e, po preciznim uputstvima, snimiti
none decibele koji se ire iz restorana.
Tako su se jedne noi madam Malori i Leblan iskrali iza alosne vrbe. Preneli su glomaznu
opremu za merenje nivoa buke preko ulice. Razmestili su je u polju koje se naslanjalo na na
restoran. Gospodin Leblan je petljao oko mainerije s pogonom na baterije, gazei vodu do lanaka.
Malori mu je uvala strau. Gvirila je kroz ivu ogradu od boikovine izmeu imanja. Pomno je
posmatrala jarko osvetljene prozore Mumbajskog doma i francuske prozore Difua, s pogledom na
vrt.
Razapeli smo atorsko platno preko poploanog patija. Osigurali smo ga icama i metalnim
koevima. Gosti su sedeli na tri vrtna stola. Grejali su ih veliki pokretni grejai s otvorenim
plamenom. Vatrene kupe podseale su na zadnji kraj mlaznih motora. Kad je tea Majur proao kroz
zadnja vrata da bi upalio grejae tanjira i natoio vino, koa mu je na svetlosti bunih industrijskih
grejaa u tami blistala plaviastom i crvenkastom bojom. Dva grena zvunika visila su na zidu.
Kavita Krinamurti je glasno pevala, nadjaavajui grejae na mlazni pogon.
Evo, ree gospodin Leblan. Oprema je ukljuena.
Igla je divlje poskakivala po traci. Malorijeva se konano nasmejala u tami.
Radili smo portvovano i predano, ne slutei ta nam se sprema. Strategija zastraivanja Malorijeve
poela je da se isplauje. Talas interesovanja koji nas je zapljusnuo u noi otvaranja brzo je
jenjavao. Krajem nedelje smo bili sreni ako bismo popunili i pet stolova. Muhtar je dobio batine od
siledija u koli. Vijali su ga po sokacima viui: dera karija, dera karija, dera karija! Neke
porodice su se i dalje pristojno ponaale prema nama. Markus, gradonaelnikov sin, nazvao me je da
me pita da li bih hteo da poem s njim u lov na divlje veprove. Rado sam se odazvao. Markus me je
u nedelju ujutru, na moj slobodan dan, s dipom bez krova pokupio ispred restorana. Bio je veoma
govorljiv, za razliku od veine metana.
Pucamo samo na matore veprove, vikao je da bi nadjaao zviduk vetra, one tee od 150
kilograma! Ne odstupamo od tog pravila! Radimo po zadrunom principu, to znai da posle odstrela
svako ide kui s nekoliko kilograma dobrog mesa! Malo je ilavije i gore, ali to se lako reava
kuvanjem!
Provezli smo se kroz nekoliko dolina. Isprva smo ili prema jugu, a zatim ka istoku, u planine.
Vozili smo se putevima za drvosee i zemljanim drumovima dok nismo naili na niz automobila,
parkiranih u jarkovima na planinskoj padini. Markus je zaustavio dip iza ulubljenog renoa 5, neveto
parkiranog ispod kestena.
Samo su strarosedeoci mogli da se snau u tom bespuu. Zali smo u preteu i teko prohodnu

divljinu. Danas u Evropi ima malo takvih uma. Markus je zabacio puku na rame. Zamakli smo u
umu. Peli smo se blatnjavom, liem posutom stazom.
Osetio sam brezov dim pre no to sam video pukotinu u gustiu. etrdesetak ljudi u navotenim
sakoima, ojanim akirama i vunenim arapama stajalo je oko vatre. Poslagali su lovake puke i
samarice uz drvee. Izudarani dip poprskan blatom dovezen je sve do istine na zaputenoj stazi. U
njemu je bio veliki kavez za pse, pun hrtova i biglova tunih oiju.
Neobrijani mukarci uglavnom su bili itelji Limijera i oblinjih farmi. Bio je to demokratski
skup bankara i duandija, privremeno izjednaenih ritualnim jesenjim lovom na divlje veprove.
Podigli su glave kad smo naili. Neki su nas dobroduno pozdravili, a onda se vratili peenju
kobasica i goveih odrezaka na vatri.
Mukarac grubog lika ispriao je vic o sisatoj eni. Svi su zaurlali od smeha. Jeli su ispeeno
meso na domaem hlebu. Neko je izvadio pljosku konjaka iz sakoa. Ila je iz ruke u ruku. elik se
blistao dok su lovci oplemenjivali kafu estokim piem.
Nisam znao ta u sa sobom. Priao sam psima zatoenim u kavezu. Markus je kleknuo kraj vatre
da ispee bifteke. Gospodin Itan je stao kraj mene. Poigravao se granicom breze dok mi je
pripovedao kako veprovi bar jednom u sezoni kljovama rasparaju najbolje pse, koje posle veterinar
mora da uiva. Osetio sam da se jo neko pridruio lovcima dok mi je objanjavao kako je gospodar
lova u umi od rano ujutru i kako u njoj trai svee veprovske tragove i planira lov. Rekao mi je kako
e se ubrzo vratiti. Buni pozdravi nadjaali su pucketanje lomae.
Okrenuo sam se i ugledao madam Malori s druge strane vatre. Stajala je nasuprot meni, rairenih
nogu, sa samarom u ruci. Ukoio sam se kada sam video poznato zapovedniko lice ispod tirolskog
eiria. Tiho je razgovarala s dentlmenom pored sebe. Nije joj smetalo to je jedina ena u gomili
grubih mukaraca. Smejala se s njima. Oseao sam se neprijatno, zato to nijednom nije pogledala u
mene niti je na bilo koji nain pokazala da je svesna mog prisustva.
Seam se kako su joj plamenovi ispeglali kou i kako sam na trenutak ugledao madam Malori
kakva je mogla biti oputena, puna nade i blistave puti. U tom drhtavom i nesigurnom svetlu video
sam i nagovetaj sasvim drugaijeg raspoloenja. Drhtaj plamenova ju je u trenu obavio senkama. Na
jeziv nain naglasio je kosti lica i bore oko oiju. Video sam okrutnost koja je kipela ispod tirolskog
eiria s perom.
Iz ume je iznenada izronio gospodar lova s pitavim voki-tokijem u ruci. Stigao je s tri bukaa.
Ne znam ta se zatim dogaalo. Bilo je mnogo gestikuliranja, vatrenih rasprava i mahanja biftecima.
Ubrzo smo marirali kroz umu. Ili smo uzbrdo. Lie i kamenje kotrljalo nam se pod nogama.
Gospodar lova nas je sat vremena kasnije izveo na greben duboko u umi, znojave i umorne.
Rasporedio je lovce na tridesetak metara razdaljine. Jedan po jedan lovac je na njegov dodir zalegao
potrbuke po liem pokrivenom umskom tlu. Palo mi je na pamet kako gospodar lova zapravo baca
ljudske kamenie po umi, da bi umeo da se vrati u logor.
Lupnuo je i nas, na mestu gde je staza zavijala. Markus je odmah skinuo sako i napunio puku
dvanaesticom, patronom za divlje veprove. Pogledom mi je dao znak da tiho polegnem kraj njega.
Posluao sam ga. Okrenuo sam glavu ka gospodaru lova. Nastavio je put s utianim voki-tokijem.
Pratio sam poskakivanje eiria s perom madam Malori sve dok je gospodar lova nije kucnuo po

ramenu. I ona je hitro polegla na umsko tle, malo dalje na grebenu.


Neko vreme leali smo potrbuke u dosadnoj tiini i virili preko grebena na planinsku padinu
koja se otro stropotavala.
Vazduh se iznenada ispunio galamom i laveom pasa. Dopirala je odozdo. Bukai su se peli uz
planinu terajui divlja pred sobom na puane cevi lovakog stroja.
Markus je paljivo posmatrao gotovo nevidljivu stazu i malu istinu pred nama. Naslonio je
puku na rame. uo sam daleku pesmu pasjeg zvona i tapkanje apa po umskom tlu prekrivenom
liem. uo sam i drugaiji zvuk. U svom neznanju pomislio sam da je to topot uspanienih papaka.
Crveno krzno naglo se zaustavilo. Osetilo je opasnost. Iskusni Markus se opustio. Lisica je
jurnula istinom. Ono to smo ekali stiglo je s istog plavog neba pucanj puke zaorio se brdima
kao mala eksplozija.
To je bilo to. Gospodar lova je ispustio krik. Signal za kraj lova. Madam Malori je ponosno
stajala pored svog ulova u logoru. Divlji vepar visio je vezan za zadnje papke o granu hrasta. Krv mu
je kapala na umsko tle. Seam se kako je svakom lovcu koji bi se vratio u logor grozniavo
objanjavala kako je odstrelila ivotinju koja je nahrupila iz ume.
Nisam mogao da odvojim pogled s neobine voke koja je visila s grane i s pravilnog otvora
veliine knedle na ivotinjskim grudima. I dan-danas se seam sitne njuke i kljovica koje su savile
gornju usnu. Divlji vepar je zbog toga izgledao kao da se smeje ali koju je uo trenutak pre smrti.
Najjasnije se seam oiju s dugim trepavicama, vrsto zatvorenih i tako mrtvih. Kad sad pomislim na
to, moda me je njegova veliina uznemirila, iako sam bio naviknut na krvava i bezoseajna
skonavanja u kuhinji. Ovaj divlji vepar, nedostojanstveno obeen za zadnje noge, nije bio tei od
dvadeset kilograma. Bio je prasence.
Ne elim da ita imam s tim!, uo sam gnevno obraanje seljaka gospodaru lova. Ovo je
sramota! Svetogre!
Slaem se, ali ta da radim?
Obavezan si da joj lepo objasni! Ovo nije u redu.
Gospodar lova je potegao dobar gutljaj konjaka pre no to je priao madam Malori da bi je
ukorio zbog krenja klupskih pravila. Video sam ta se dogodilo, rekao je, zauzevi mao-pozu.
Uinili ste neto nedopustivo. Zato niste pucali na krupnije veprove kad je opor krenuo na vas?
Nije urila s odgovorom. Neko ko nije poznavao istorijat naih odnosa mogao bi pomisliti da mi
je uputila nonalantni bezazleni pogled preko ramena gospodara lova. Blagi osmeh joj je zaigrao na
usnama kad me je tog dana prvi put pogledala.
Zato to su prasii mnogo ukusniji. Slaete li se sa mnom?

Deveto poglavlje
Tata je dobio zvanino pismo u utorak. Stiglo je kad sam izaao iz kuhinje da bih pogledao
rezervacije za to vee. Tetka je bojila nokte grimiznim lakom. Laktom je okrenula knjigu rezervacija
da bih mogao da je proitam. Ono to sam u njoj video nije me obradovalo. Samo su tri od trideset
sedam stolova bili rezervisani za to vee.
Tata je sedeo za barom. Jednom rukom trljao je bose noge, a drugom prebirao po pristigloj
poti.
ta ovde pie?
Prebacio sam pekir preko ramena i proitao pismo kojim mi je mahao ispred nosa. Pie da
smo prekrili gradske propise o intenzitetu buke. Obavezni smo da prestanemo da sluimo goste u
vrtu najkasnije do osam uvee.
Zato?
Ako se ne povinujemo zabrani, zavriemo na sudu koji e nam razrezati kaznu od 10.000
franaka dnevno.
Opet ta ena!
Siroti Majur, ree tetka, maui vlanim noktima. Zbilja je voleo da slui u vrtu. Ja u mu
saoptiti novosti.
Hodnik se ispunio utanjem njenog utog svilenog sarija kad je pola da potrai supruga.
Okrenuo sam se prema tati taman na vreme da vidim kako ustaje s barske stolice. Svetlost je prolazila
kroz obojena stakla na prozorima u hodniku. Srebrnkaste estice praine kovitlale su se u vazduhu.
Sluao sam kako urla u telefonsku slualicu u zadnjem delu kue. Razgovarao je s advokatom. Znao
sam da se iz toga nita dobro nee izroditi.
Nita dobro.
Tata je nekoliko dana kasnije izveo kontranapad. Mastiljar iz limijerskog Odeljenja za ivotnu
sredinu, saobraaj i odravanje ski-liftova parkirao je slubeni reno ispred alosne vrbe. Taj ovek
je zatvorio nau restoransku batu i naredio da skinemo zvunike s proelja zgrade. Zato je u onom
to je usledilo bilo neke poetske pravde.
Idemo, idemo Abase, vrisnula je tetka. itava porodica je s velikim oekivanjem izala na
poljunani prilazni put da bi posmatrala deavanja na drugoj strani ulice.
Dva oveka izala su iz Renoovog kombija. Nosili su testere. Cigarete su im visile iz ugla usana
dok su eretali na lokalnom nareju. Tata je zadovoljno coktao, kao da je stavio samosu u usta.
Madam Malori je otvorila vrata restorana. Prebacila je demper preko ramena. Optinski
zvaninik mirkao je ispred nje, istei naoari belom maramicom.
Zato ste doli? Ko su ovi ljudi?
Mastiljar je izvukao reenje iz depa koulje. Predao ga je ugostiteljki. itala ga je, ljuljajui

glavom napred-nazad.
Ne moete! Neu vam dozvoliti!
Odluno je pocepala pismo.
Mladi je otegnuto uzdahnuo. ao mi je, madam Malori, ali situacija je apsolutno jasna.
Prekrili ste pravilnik 234-bh. Moraju da budu poseene. Ili makar
Malori je prila drevnoj alosnoj vrbi, ije su se grane tako elegantno nadnosile preko ograde i
plonika. Non!, ogoreno je zapitala. Non! Absolument! Non!
Zagrlila je vornovato stablo. Pritisla ga je kolenima. Samo preko mene mrtve. Ovo drvo je
kulturna znamenitost Limijera, mog restorana, svega
Nije u tome stvar, madam. Molim vas da se udaljite od stabla. Propisi nedvosmisleno
zabranjuju da se grane drvea nadnose nad plonik. To je opasno. Drvo je veoma staro. Grana moe
da se polomi i da povredi dete ili starca koji ispod nje prolazi. Ljudi su se alili
To je smeno! Ko bi se alio? Odgovor joj je sam sinuo u umu dok je postavljala pitanje.
Okrenula se na drugu stranu ulice i s mrnjom nas odmerila.
Tata joj je u tom asu mahnuo sa irokim osmehom.
Radnici su samo to ekali. Dvojica rmpalija uhvatili su je za ruke i oljutili s drveta im je
preusmerila panju na nas. Seam se njenog krika, dostojnog razgnevljenog majmuna. Orio se
itavom ulicom. Pamtim i dramatini trenutak u kom je pala na kolena. A onda se njeni krici vie nisu
uli od zujanja motornih testera.
Nekoliko radoznalih seljana okupilo se na ulici. Stajali smo kao ukopani ispred restorana,
omaijani zujanjem testera. Grane su padale na tle. Sve se brzo zavrilo, kao to je i poelo. Grupica
radoznalaca posmatrala je rezultate see u mukloj i zaprepaenoj tiini. Malori je jo kleala na
kolenima, lica zarivenog u ake. Podigla je glavu kad vie nije mogla da trpi tiinu.
Treina gracioznih vrbovih grana brutalno je odseena. Leale su na ploniku isputajui sok.
Nekada elegantno stablo simbol svih njenih ivotnih postignua svedeno je na grotesknu parodiju
drveta.
Zbilja alosno, ree gradski ata, okiran onim to je uinio. Ali morali smo da odseemo
grane. Propis 234-bh
Uutao se usred reenice, preseen prezrivim pogledom Malorijeve. Bre-bolje je seo u
slubeno vozilo. Pokazao je radnicima da to pre pokupe odseeno granje.
Gospodin Leblan je izleteo iz restorana. Uas, kakva tragedija!, zavapio je. Ruke su mu vidno
drhtale. Strano! Ali molim te, Gertruda, ustani! Molim te! Sipau ti brendi da se povrati od oka.
Madam Malori ga nije sluala. Ustala je i pogledom potraila mog tatu na drugoj strani ulice.
itava porodica se skupila na kamenim stepenicama. utke su se odmeravali, a onda nam je tata
naloio da se vratimo u restoran.
Malori je istrgla ruku iz snanog stiska gospodina Leblana. Prela je ulicu i poela da lupa po
naim vratima. Tetka ih je odkrinula da bi videla ko lupa. Vlasnica alosne vrbe odgurnula je i
vrata i nju. Ula je u restoran i pruila korak preko trpezarije.

Abase!, vrisnula je tetka. Abase! Ovde je!


Tata i ja smo bili u kuhinji. Nismo uli upozorenje. Stajao sam iznad gasne pei i spremao ani
kormu28 za ruak. Tata je sedeo za stolom itajui bajate primerke Indija tajmsa, prosleene iz
Londona. Odvrnuo sam gorionike do daske da bih ispekao jagnjetinu u kadaiju kad je Malori buno
uletela u kuhinju.
Tu li si, kopile!
Tata je podigao glavu s novina. To je bila njegova jedina reakcija.
Uli ste u moju kuu bez dozvole, rekao je pribranim glasom.
ta misli, ko si ti?
Ja sam Abas Hadi, tiho je rekao. Dlake su mi se nakostreile na potiljku od njegovog glasa.
Oterau te odavde!, prosiktala je. Izgubie!
Tata je ustao. Bio je mnogo vii od kominice. I ranije sam se susretao s ljudima poput vas.
Glas mu je drhtao od emocija. Znam s kim imam posla. Vi ste necivilizovana osoba. Jeste, jeste,
nego ta ste. Ispod vae kulturne glazure ui obian varvarin.
Niko nikada nije nazvao gospou Malori necivilizovanim varvarom. Upravo obrnuto, ona je u
najirim krugovima smatrana otelotvorenjem prefinjenog francuskog duha. Kad ju je ovaj debeli i
dlakavi Indijac nazvao varvarkom, izgubila je kontrolu nad sobom. Udarila ga je pesnicom u grudi.
Kako se usuuje? KAKO SE USUUJE?
Tata je bio krupan mukarac, ali je madam Malori nastupila s nezamislivom strau.
Preneraeno je ustuknuo kad ga je udarila pesnicom u grudi. Pokuao je da je uhvati za zglobove, ali
je ona mahala rukama kao bokser koji udara po vrei.
Tetka je panino utrala u kuhinju.
Jaooo!, vrisnula je. Jaooo, Majure! Majure, pouri ovamo! ivotinjo!, besneo je tata.
Pogledaj se samo! Ti si obina divljakua! Samo slabi Madam, hoete li da prestanete vie!!!
Malori je nastavila da ga udara i vrea.
Ti si obino ubre!, vritala je. Talogu ljudski! Ti si
Tata je morao da uzmakne jo jedan korak. Dahtao je od napora dok je pokuavao da je uhvati
za ruke. Mar iz moje kue!, dreknuo je.
Non! Uzvratila mu je Malori istom merom. Ti e otii. Gubi se iz moje zemlje ti ti prljavi
strancu!
Snano ga je gurnula.
Taj pokret promenio je moj ivot. Tata se zateturao dva koraka unazad. Udario me je onako
krupan i teak. Ja sam svom silinom tresnuo o pe. Vrisnuo sam i zalepetao rukama. Tek nekoliko
dana kasnije saznao sam da je utilo koje mi je zaigralo pred oima poticalo od plamenova koji su
zahvatili moju tuniku.

Deseto poglavlje
Pamtim zavijanje ambulantne sirene, njihanje vreice s hranljivim rastvorom i oevo zabrinuto lice.
Slabo se seam prvih dana u bolnici nestalnog, lekovima podsticanog lelujanja na razmei svetova.
To je bila meavina neobinih iskustava: metalnog ukusa u ustima, ispucalih usana od anestetika i
neumornih tirada bake, tetke i sestara kraj mog uzglavlja. Seam se i kripe bolnikih kolica dok su
me prenosili u operacionu salu na novo presaivanje koe.
Uskoro sam zapao u bolniku monotoniju. Bol je polako jenjavao. Tanjiri samosa iz logorita
Hadijevih ispred mojih vrata sve vie su mi prijali. Kad god bih otvorio oi, ugledao bih tatu,
planinu od oveka, kako stisnutih usana sedi u oku sobe s malom Zainab u krilu. Nije skidao pogled
s mene.
Jednog dana ostali smo sami u sobi. Sedeo je na krevetu. Igrali smo dame na posluavniku i
pijuckali aj kao nekad davno na Nepijanovom primorskom putu, u ivotu koji se sad inio tako
dalekim.
Ko kuva?
Ne brini za to. Svi pomau. Sve je u redu.
Imam ideju za novo jelo
Tata je odmahnuo glavudom.
ta?
Vraamo se za London.
Bacio sam kockicu. Zagledao sam se kroz prozor. Bolnica je bila u dolini, planinskim lancem
odeljenoj od Limijera. Imao sam lep pogled na iru, veoma slian onom iz sobe u potkrovlju.
Bila je zima. Sneg je prekrivao borove ume. Ledenice su visile kao bodei sa streha iznad
bolnikog prozora. Sve je izgledalo tako lepo, praiskonsko i isto. Suze su mi potekle niz lice.
ta je? Zato plae? U Londonu e nam biti bolje. Ovde nema mesta za nas. Bio sam budala
kad sam pomislio da e ga biti. Pogledaj se. Pogledaj ta sam ti uradio zbog ove lude glave
Kucanje na vratima prekinulo je tatinu provalu oseanja. Obrisao sam oi kad je dreknuo
Saekajte! onima napolju. Priao mi je i poljubio neozleeni deo ela. Ti si moj hrabri deak,
proaptao je. Ti si pravi Hadi.
Otvorio je vrata. Masivnim telom pokrio je gotovo itav okvir. Video sam jedan deo hodnika
preko njegove ruke. Gospodin Leblan i madam Malori stajali su pred njim. Vlasnica alosne vrbe
nosila je komplet okoladne boje. Drala je pletenu korpu iz koje je virio buket rua. Tetka, tea
Majur i Zainab sedeli su u bolnikom hodniku i nemo zurili u nju. Zavladala je mrtva tiina. inilo mi
se da potiskuje kakofoniju uurbane bolnice.
Kako ste se usudili da doete ovamo?, konano je progovorio tata glasom punim neverice.
Doli smo da vidimo kako je.
Ne trudite se!, rekao je s gadljivom grimasom. Pobedili ste! Naputamo Limijer! Odlazite!

Ne vreajte nas svojim prisustvom!


Zalupio im je vrata ispred nosa. etkao je bolnikom sobom kao zver u kavezu. Krio je ruke
kao kad je mama umrla.
Zamisli tu drskost! Zamisli samo!
Malorijeva se mnogo uzrujala. Pokuala je da preda rue i paket s poslasticama Zainabi. Tetka
je neto prosiktala devojici, koja je pobegla iza nje.
ao nam je to smo vas dodatno uznemirili rekao je gospodin Leblan bezizraajnom tea
Majuru. Imate pravo. Prekasno je za cvee.
Nakon toga su se zaputili do sitroena na bolnikom parkiralitu. Leblan je startovao motor.
utke su se vozili Auto-putem 708 ka Limijeru, izgubljeni u svojim mislima.
Pa, konano e Malori. Pokuala sam. Nisam ja kriva
Bilo bi joj bolje da je utala. Gospodin Leblan vie nije mogao da je slua. Poslednja
bezoseajna primedba bila je poslovina kap koja je prelila au njegovog strpljenja. Otro je
zakoio. Gume su zakripale po asfaltu. Zaustavili su se pored puta.
Okrenuo je grimizno lice ka svojoj poslodavki. Podigla je ruku na grudi, kao da se osea
ugroenom. I vrhovi uiju su mu pocrveneli.
ta je bilo, Anri? Vozi dalje.
Nagnuo se preko nje i otvorio vrata.
Izlazi! Odavde e peice!
Anri! Da li si poludeo?
Pogledaj! Pogledaj ta si napravila od svog ivota, siktao je, noen hladnim gnevom. Toliko
si dobila. I ta si ponudila zauzvrat, izuzev sebinosti?
Mislim
U tome je problem, Gertruda! Previe razmilja ali samo o sebi! Stidim te se! Izlazi! Ne
mogu vie ni da te gledam!
Gospodin Leblan nikada ranije nije govorio na ovaj nain. Nikada. Bila je apsolutno zateena
njegovim ponaanjem. Nije mogla da ga prepozna.
Obiao je oko automobila pre no to je stigla da shvati ta se dogaa. Uhvatio ju je za rame i
izbacio na drum. Izvadio je njenu korpu sa zadnjeg sedita. Idi peice!, rekao je odsenim tonom
nakon to joj je grubo gurnuo korpu u ruke.
Sitroen je jurnuo po provincijskom drumu. Izgubio se u plavom oblaku izduvnih gasova.
Kako se usuuje da me ostavi na putu?
Udarala je nogama po ledu.
Kako se usuuje da tako razgovara sa mnom?
Nala se usred snegom pokrivene tiine.
Da li je poludeo?

Besnela je u neverici.
Stvarnost je poela da izbija na povrinu njenog uma. Osvrnula se oko sebe da bi procenila gde
je. Stajala je u podnoju smrznutog polja. Ledom pokrivene planine, s vrhovima izgubljenim u tamnim
oblacima, mrko su je gledale. Tanuna sivkasta magla unjala se dnom doline. U daljini je nazirala
dve planinske kue, ambare i dim koji se dizao iznad krovova od indre.
To je imanje gospodina Berea, pomislila je. Nije loe. Ugrabiu priliku da pogledam divlja i
zamoliti starog seljaka da me odbaci do Limijera.
Krenula je ka drugom kraju doline. Gnevni gavran graktao je sa smrznutog panja u polju. Ledena
zebnja, tamna budunost, pri svakom koraku jaala je u njoj. ta u ako me napusti?, pomislila je.
ta u bez Anrija?
Saplitala se po ledu i snegu u izmicama do lanaka. inilo joj se da nije nita blia seoskim
imanjima na drugom kraju doline. Pregazila je tamnu reicu koja se probijala kroz smetove. Prola je
pored starog tenkovskog poligona i skupine samotnih srebrnih breza na mrtvom polju.
Ugledala je malu i zaputenu kapelu kad je stari drum zaobiao oko brda. Naporno je hodala
due od 40 minuta. Zastala je da povrati dah. Rukom se oslonila na ogradu bogomolje. U kapeli
sigurno postoji klupa na koju moe sesti da se odmori.
Niko sa sigurnou ne moe znati ta se desilo u toj kapelici. Verovatno ni madam Malori to ne
razume sasvim. Godinama sam se pitao ta se desilo u crkvici pored puta. Matao sam o tome. Slika
koju sam stvorio u umu moda i nije tako daleka od istine.
Zamiljam kako madam Malori nadmeno sedi na jedinoj klupi u kapeli, s pletenom korpom u
rukama, i kako posmatra izbledeli mural Tajne veere na suprotnom zidu. Izbledele prilike uenika
zaogrnute tamom predstavljaju mrlje u mraku. Jedva razabire iniju maslina, vr vina i veknu hleba
na stolu.
Vazduh je pun hladne i buave trulei. Ugledala je veliko drveno raspee. Vieslojna pauina
pokriva davno neupaljenu uljanu lampu pored kamenog oltara. Nema cvea, istopljenih svea, pa ak
ni palidrvaca. Nema znakova ivota.
U jednom trenutku shvatila je da je kapela naputena i da su svi religijski sadraji davno
izvetreli iz zaboravljenog zdanja. Strana pomisao ispunila joj je duu dok je ukoeno sedela na
klupi, stiskajui korpu na krilu: Koliko je hladno u ovoj sobi. Dragi boe, koliko je hladno u ovoj
sobi.
Ne bi to bila ona da nije pokuala da se bori protiv nepodnoljive pomisli. Preturala je po korpi
tragajui za ibicama. Upalila je jednu. Nagnula se napred da bi udahnula malo ivota oltaru. Taj
sitni gest je sve promenio. Kapela se divlje zgrila u novoj svetlosti i senkama kad se plamen ibice
susreo s fitiljem. Raspee je ovladalo prostorijom. Izmrcvareni i iscrpljeni ovek na njemu molio je
pruenih ruku. Pauina se napela kao ribarska mrea puna ulovljene ribe koja drhturi borei se za
ivot. Uplaeni mi mugnuo je iza oltara.
Pitala se da li gubi razum, poto je najedanput ula glas, gnevni glas svog oca koji ju je pre
mnogo godina terao da radi. elo joj se orosilo znojem, ali nije mogla da se pomeri od straha.
Prikupila je svu snagu i podigla pogled ka tavanici. Oajniki je tragala za odukom.
Svetlost lampe preobrazila je Tajnu veeru. Hrist i uenici bili su u oekivanim pozama. Odea

im je zablistala zbog svetlou naglaenih srebrnih i zlatnih niti. Njenu panju nije privukao Hrist,
slabane brade, pogleda uprtog negde preko horizonta, ve sto ispred njega. Na njemu nije bila
skromna ponuda maslina i hleba. Stenjao je pod obiljem hrane koja je obeavala pravu gozbu.
Smokve u portu. Beli kotur ovijeg sira. Peeni oviji but s povrem. A tamo, oljuteni luk i
glava divljeg vepra na posluavniku.
Vepar ju je posmatrao. Odseena glava zraila je ivotom. Zadrhtala je pred tim prizorom. Bila
je hrabra ena. Nagnala je sebe da ponovo pogleda ivotinju. U dubini veprovih blistavih oiju bio je
saldo njenog ivota, beskrajni spisak uspeha i neuspeha, bogougodnih i grenih dela. Zaplakala se i
skrenula pogled. Nije mogla da sagleda spisak do kraja, zato to je i bez toga znala da svedoi o
kobnoj neravnotei, da u aktivi nema mnogo stavki, a da se dugovi i sebini postupci u pasivi niu
unedogled. Kapelom se zaorio nevoljni krik, vapaj za oprotajem. uo ga je samo naslikani divlji
vepar s hladnim zubatim osmehom.

Jedanaesto poglavlje
Madam Malori se ubrzo posle ruka uunjala u moju bolniku sobu. Odmarao sam oi. Nekoliko
minuta je utke prouavala moje zavojima prekrivene grudi, ruke i vrat. Pogled joj se najdue
zadrao na mojim akama.
U neko doba osetio sam njenu silnu snagu, kao u kuhinji u noi otvaranja restorana. Naglo sam
otvorio oi.
ao mi je, rekla je. Nisam htela da se ovo desi.
Napolju je poela da pada kia.
Jednim delom prebivala je u senkama. Video sam obrise njene pune, miiave ruke i
prepoznatljivu pletenu korpu. Palo mi je na pamet da je ovo na prvi razgovor.
Zato nas mrzite?
uo sam kako urno uvlai vazduh. Nije mi odgovorila. Umesto toga je prila prozoru.
Zagledala se u tamu. Kia je pljutala po crnom staklu.
Tvoje ake dobro izgledaju. Nisu ozleene.
Nisu.
Zadrae osetljivost. Moi e da kuva.
utao sam. Zbrkana oseanja zapinjala su mi u grlu. Bilo mi je drago to jo uvek mogu da
kuvam, ali sam znao i da ova ena proganja moju porodicu. Nisam mogao da joj oprostim, ne jo.
Izvukla je iz korpe paket s kolaima od badema i kajsija. Molim te, probaj jedan kola, rekla
je. Uspravio sam se u sedei poloaj. Namestila mi je jastuke iza lea. Ponovo mi je okrenula lea.
Reci mi, progovorila je zagledana kroz prozor. ta osea?
Kajsije i badem.
Da li je to sve?
Pa, oseam tanki sloj paste od oraia i pistaa i glazuru od umanceta i meda. Pored toga
ekaj da razmislim da li je to badem? Nije. Znam ta je. Vanila. Izdrobila si mahune vanile.
Pomeala si ih s branom.
Nije mogla da nae prave rei. Nastavila je da gleda kroz prozor. Kia je lila niz staklo kao da
je boica iznad nas ridala slomljena srca.
Kad se konano okrenula prema meni, oi su joj blistale kao panske masline. Podigla je jednu
obrvu. Intenzivno me je posmatrala u polumraku, sve dok prvi put u ivotu nisam shvatio da
raspolaem kulinarskim ekvivalentom apsolutnog sluha.
Spustila je navoteni papir i kolae na bolniki posluavnik na tokiima. Laku no, rekla je.
elim ti sve najbolje.
Odmah zatim je izala. Oteo mi se uzdah dok je vazduh izlazio iz sobe. Tek po njenom odlasku
shvatio sam koliko sam bio napet i oprezan u njenom prisustvu.

Laknulo mi je kad je otila. Polegao sam po postelji i sklopio oi. Pa, pomislio sam, ta pria je
gotova.
Kad se Malori kasno te veeri vratila u alosnu vrbu, zatekla je punu trpezariju. Gospodin Leblan je
bio na svom mestu za recepcijom. Doekivao je i pratio goste do njihovih stolova. Beli sakoi mlaih
kelnera munjevito su prolazili preko prozora. Srebrni poklopci su blistali dok su pronoeni
lavirintom izmeu stolova prekrivenih utirkanim stolnjacima.
Stajala je do lanaka u snegu i utke posmatrala trpezariju kroz jarko osvetljene prozore iznad
kamenog vrta. Gledala je kako posluilac vina greje brendi dok se grof od Nansi Salijera smeje.
Zlatni zub mu se blistao. Gledala je kako plemi prinosi komad zainjenog hleba s ananasom ustima i
kako se starevo lice ispunjava hedonistikim zadovoljstvom.
Prinela je ruku grlu, duboko dirnuta pogledom na svoje ivotno delo, restoran koji je elegantno i
bez napora funkcionisao. Ve neko vreme je posmatrala osoblje u potpunosti posveeno krmi i
gostima. Iscrpljujui i sadrajni dan poeo je da uzima danak. Noge su je zabolele. Uspela se do
svojih odaja na tavanu zadnjim stepenitem, malo pre no to su zvona na Svetom Avgustinu oznaila
pono, da bi se telom i duom predala ritmovima noi.
Zabrinuo sam se zbog tebe, prekorevao ju je gospodin Leblan sledeeg jutra. Nismo mogli da te
naemo. Pomislio sam: Boe moj, ta sam to uinio? ta sam uinio?
Ah, cher Henri!
To su bila jedina oseanja koja je mogla da pokae u ovom trenutku. Poela je da zakopava
demper. Nisi uinio nita loe, blagonaklono je odvratila. Hajde, vratimo se na posao. Uskoro e
Boi. Vreme je da nabavimo foie gras.
Madam Deeneret, snabdeva digericom, ivela je na planinskim obroncima iznad Klervoa le
Laka. ilava starica od osamdesetak godina odravala je imanje u ivotu kljukajui stotinu pataka.
Smee patke su visoko podigle glave i poele da gau kad je Leblan parkirao sitroen na izlokanom
prilaznom putu ispred trone farme. Nervozno su se gegale napred-nazad po dvoritu.
Starica u sivim vunenim pantalonama i pocepanim demperima jedva da je primetila njihov
dolazak. Poslovala je oko vree hrane.
Malorijevoj je laknulo kad je videla da je izborana starica jo pokretna i da moe da se brine o
patkama. Naloila je Leblanu da pokupi foie gras dok ona bude razgovarala s madam Deeneret.
To je bio jako neobian zahtev. Dosad je uvek zahtevala da sama pregleda digerice, kao da
niko drugi za to nije sposoban. Dohvatila je stoliicu za muu i sela pokraj Deeneretove, koja je
neno gurala levak niz paje grlo. Uinila je to pre no to je Leblan stigao da se pobuni. I ta je
mogao da kae? Uao je u ambar gde je mlada ena erupala i istila desetak pataka pre no to e im
izvaditi skupocene foie gras i magret.29
Kako ste, madam Deeneret?, pitala je Malori. Izvadila je maramicu ispod dempera i
neupadljivo obrisala nos.
Ne alim se.

Starica je izvadila levak iz pajeg grla i dohvatila sledeu usplahirenu pticu. Zaustavila se i
pogledala oznaku na ptijoj nozi. Pustila ju je.
Ti ne! I! Bei odavde!
Ptica je odleprala preko dvorita. Pola tuceta paia energino je pojurilo za njom. Malori je
spustila ruke na krilo. Zimsko sunce ju je prijatno grejalo po licu.
Zato ste je preskoili?, pitala je blagim tonom.
Zato to ne mogu da je kljukam.
Ali zato ne moete?
Pre neku nedelju, starica je prezrivo frknula, neki glupavi turista dovezao se na imanje i
zgazio majku ovih paia. Mislila sam da su gotovi. Patke u takvim prilikama obino nasmrt
iskljucaju pilie. Ova stara ptica preuzela je brigu o sirotim paiima. Usvojila ih je.
Tako dakle.
Non, non, Madame! Ta patka e umreti od starosti. Neu je zaklati. Zato bih to uinila? Zbog
digerice? Ne bih mogla da spavam posle toga. Zamislite samo, ta patka je brinija od ljudskih bia.
Ne bih mogla da je zakoljem. Ne bih to podnela.
Leblan je u tom trenutku izaao iz ambara s dve plastine kese paje digerice. Madam Malori
je ustala sa stoliice. Nije mogla da progovori ni re.
Tata me je odvezao iz bolnice u firmiranom kombiju Mumbajskog doma. Ubrzo smo se provezli kroz
kapiju imanja Difu. arene zastavice leprale su se u dvoritu u znak dobrodolice. Gomila ljudi,
ukljuujui i pedesetak graana Limijera, stajala je pod njima. Radosno su zapljeskali kad su videli
kombi. Zvidali su i klicali. Neoekivani doek me je oraspoloio. Otvorio sam vrata kombija i
mahnuo okupljenima kao ratni heroj koji se vraa kui.
To je bio divan povratak. Video sam gospodina Itana i njegovu suprugu. Opazio sam i madam
Pikar. U dvoritu je bio i gradonaelnik sa svojim sinom, mojim novim prijateljem Markusom.
Ugledao sam i madam Malori.
Vratila se s farme madam Deeneret s jasnom idejom.
Tata i ja smo je ugledali u isti mah. Oklevala je u pozadini gomile. Raspoloenje u dvoritu
namah se promenilo. Tata se razbesneo i namrtio. Ljudi su okretali glave da bi videli gde gleda. uli
su se uzdasi i aputanja.
Madam Malori se pravila da ih ne primeuje. Krenula je ka nama. Gomila se razmicala pred
njom.
Nisi dobrodola!, zagrmeo je tata iz kombija. Idi odavde! Gospodine Hadi, uzvratila je
Malori kad je stigla u prve redove. Dola sam da bih vas zamolila za oprotaj. Molim vas.
Preklinjem vas. Ne naputajte Limijer.
amor iznenaenja digao se iz gomile.
Tata je stao na prag kombija. Izdizao se iznad svih. Nije posmatrao Malori. Obraao se
okupljenima kao iskusni politiar. Sad eli da ostanemo!, dreknuo je. Prolo je to vreme!

Prekasno je za to! Mais non, nije prekasno!, rekla je. Nije hteo ni da je pogleda iako je bila tik
ispred njega. Molim vas. elim da ostanete. I elim da Hasan radi u mojoj kuhinji. Nauiu ga
francuskoj kuhinji. Dau mu pravo obrazovanje.
Srce mi je poskoilo. Neobini zahtev naterao je tatu da spusti pogled na uvenu kominicu.
Stvarno si poblesavila. Ne! Tvoje stanje je jo gore! Ti si bolesna ena! ta zamilja, ko si
ti?
Ah, merde, ne budite tako bandoglavi
Uutala se. Svi su mogli da vide kako se upinje da obuzda ustri temperament. Duboko je
udahnula i ponovo pokuala. Sasluajte me, molim vas. Ovo je prilika da va sin postane veliki
francuski kuvar, ovek od ukusa, istinski umetnik, a ne samo majstor za karije koji radi u indijskom
bistrou.
Auh. Ti, izgleda, nita ne razume.
Tata je siao s kombija. Isturio je stomainu.
ta se s tobom deava?, povikao je. Gurao je kominicu. Odstupala je kroz gomilu, korak po
korak, sve dok nije stigla do kapije. Zar ne moe da uje ta ti govorim? Jok? Ne moemo oima
da te gledamo, jalova babuskero! Ne elimo da imamo ikakva posla s tobom! Kraj njegove tirade
doekala je na ulici.
Ostala je sama.
Klicali smo u dvoritu.
Blago se osmehnula. Zatakla je nekoliko neposlunih vlasi za uvo i krenula ka restoranu.
Okrenuli smo joj lea i uli u kuu. Lagao bih ako bih rekao da duboko u stomaku nisam oseao
izvesnu alost zbog te neverovatne ponude.
Madam Malori ipak nije bila sasvim sama. Gospodin Leblan pratio je itav dogaaj iza zavesa u
restoranu. Istrao je da je doeka. Neno ju je uhvatio za ruku. Ko god da je video njegovu pognutu
elavu glavu, znao je da u njegovom brinom rukoljubu nije bilo nieg izuzev potovanja i najdublje
naklonosti.
Shvatila je dubinu njegove ljubavi i odanosti kad joj je usnama dotakao ruku. Dah joj je zastao u
grlu. Poloila je ruku na grudi kao zaprepaena iparica. Konano je pojmila koliko je bogata i
srena to poseduje tako dobrog i obzirnog prijatelja. Tihom i nepokolebljivom podrkom pomogao
joj je da shvati da moe da podnese svaku muku dokle god se bori za pravednu stvar.
Niko od veseljaka pod blistavim disko-svetlima u restoranu nije opazio tihi obrt koji se desio
ispred kapije Mumbajskog doma. Niko izuzev udarene stare Ami. Izala je iz garae. Priala je sama
sa sobom o bog te pita emu, kad je zamalo naletela na madam Malori.
Kruila je oko ugledne ugostiteljke koja je smireno postavljala drvenu stolicu nasred
kaldrmisanog dvorita.
Stavila je tri velike boce evijana ispod stolice.
Sela je na nju i prekrstila ruke na grudima. Imala je ebence u krilu.

ta?, ree Ami, puei lulu. ta radi ovde?


Sedim.
Razumem, ree baka, ovo je dobro mesto za sedenje. Nastavila je put. Neki deo stvarnosti
se po svoj prilici probio do bakinog zamuenog uma. Ula je u kuu. Probila se kroz guvu na zabavi
i cimnula tatu za kurtu.
Posetilac.
Kako to misli posetilac?
Napolju. Posetilac.
Tata je otvorio vrata. Ledeni vetar prohujao je hodnikom.
Zagrmeo je, prekinuvi zabavu.
Da li si gluva? Da li si poludela? Rekao sam ti da se gubi!
Svi su izali na zaleene stepenice da vide ta se dogaa.
Madam Malori je gledala pravo ispred sebe, kao da ima sve vreme ovog sveta na raspolaganju.
Ne mrdam odavde, mirno je odvratila. Neu se mrdnuti odavde dok ne dozvolite Hasanu da radi
kod mene.
Tata se nasmejao. Veliki broj ljudi na stepenicama pridruio se ovom podrugljivom smehu.
Ali ja nisam. Ovog puta se nisam smejao.
Luda eno!, nacerio se tata. To nee doekati! Radi to ti je drago! Moe da ostane tu dok
ne istrune! Dovience!
Zatvorio je vrata. Zabava se nastavila.
Drutvo se razilo poetkom veeri. Gosti su izlazili iz restorana, avrljajui. Zapanjili bi se
kad bi videli madam Malori u stolici nasred dvorita.
Bonsoir, Madame Mallory!
Bonsoir, Monsieur Iten!
Uzbuenje izazvano povratkom kui i masovnim doekom pretilo je da me savlada. Popeo sam se
stepenicama u sobu dok je ostatak porodice poao za svojim poslom. Osetio sam veliko zadovoljstvo
kad sam se konano susreo sa svojim stvarima u svojoj sobi u kuli s palicom za kriket, posterom e
Gevare i kompakt-diskovima. Veliki svet moe da eka. Legao sam u postelju. Bio sam toliko umoran
da nisam stigao ni da se pokrijem.
Kasno uvee probudio sam se i shvatio da iz trpezarije dopire velika buka. Priao sam prozoru i
pogledao kroz ledenice koje su visile s oluka.
Jo je bila dole u dvoritu, ogrnuta debelim kaputom. Neko ju je pokrio ebadima. Strpljivo je
ekala ispod njih, na mrazu, kao ribar pored rupe u ledu. Obmotala je glavu flanelskom maramom.
Seam se kako se stubi ledenog dima dizao s njenog lica posle svakog izdisaja. Gosti su stizali.
Nisu znali kako da se ponaaju u ovako neobinim okolnostima. Zastali bi, nervozno porazgovarali s
njom i nastavili dalje. Poeleli bi joj sve najbolje kad bi poli kui oko ponoi.

Da li je jo tamo?
Okrenuo sam se. To je bila mala Zainab u pidami. Trljala je oi. Neno sam je zagrlio. Seli
smo na prozorsku dasku i gledali jadnu priliku u dvoritu. Sedeli smo neko vreme, kao u transu, dok
nismo uli neobinu buku, drugaiju od restoranske, neko nerazgovetno mrmljanje. Pomislili smo da
Ami vodi razgovor s prolou. Izali smo u hodnik da joj pomognemo da doe sebi.
Ugledali smo tatu.
Gvirkao je kroz prozor, skriven iza zavesa. ta da radim, Tahira?, uli smo kako mrmlja. ta
da radim?
Tata!
Poskoio je i ispustio kraj zavese.
ta je bilo? Zato mi se tako prikradate?
Zainab i ja smo se zgledali. Tata je proao pored nas i siao niz stepenice.
Madam Malori sedela je na stolici cele te noi i sledeeg dana.
Vest se proirila. U itavoj dolini govorilo se o njenom trajku glau. Do podne se ispred kapije
Mumbajskog doma skupio poprilian broj znatieljnika. I lokalni dopisnik Le ire pojavio se na
vratima po podne. Proturio je kameru dugog objektiva kroz ipke i fotografisao je zdepastu priliku
koja je tvrdoglavo sedela nasred dvorita.
Tata je pobesneo kad je to video s prozora u hodniku na spratu. uli smo ga kako urla po kui i
kako juri niz stepenice i izlee na vrata. Idite odavde!, vikao je. Idite! I, i!
Metani s druge strane kapije nisu hteli ni da mrdnu.
Nismo na vaem posedu. Moemo da stojimo na ulici. Klinci su povikali: Hadi je tiranin!
Hadi je tiranin! Gospodine Hadi, pitao ga je novinar. Zato se tako loe ponaate prema njoj?
Tatino lice je zadrhtalo od neverice.
Ja se loe ponaam prema njoj? Pokuala je da mi uniti porodini posao. Zamalo to mi ubije
sina!
To je bio nesrean sluaj.
To je rekla madam Pikar.
Zar i vi?, zbunjeno je prozborio tata.
Oprostite joj.
Ona je samo budalasta starica.
Tata je posmatrao gomilu mrtei se.
Okrenuo se i priao madam Malori.
Prestani! Odmah da si prestala! Razbolee se! Prestara si za ovakve budalatine!
To je bila istina. Starija ena se ve dobrano ukoila. Kad je okrenula glavu, itavo telo se
pokrenulo s njom.

Pusti Hasana da radi kod mene.


E pa smrzni se kad si zapela! Samo izvoli!
Seam se onog to se zbilo te noi pre odlaska u krevet. Ponovo sam sedeo na prozoru kule sa
sestricom Zainab. Satima smo posmatrali staru Francuskinju u dvoritu. Sedela je skrtenih ruku,
obasjana meseinom. U barama pod njenim nogama videli smo odraz meseca i uskovitlanih oblaka.
ta e biti s njom?, pitala je Zainab. ta e biti s nama?
Pomilovao sam je po kosi.
Ne znam, malena. Ne znam.
U tom trenutku promenio sam stranu i u potaji poeo da navijam za staricu. Mislim da je Zainab
to osetila. Seam se da me je stisnula za ruku i klimnula, kao da samo ona zna ta mora biti uinjeno.
Tata se te noi obrtao po krevetu. Tri puta je ustajao da pogleda kroz prozor. Najtee mu je padalo
to se Malori sluila pasivnim otporom da bi dobila ono to hoe. Koristila je metod pomou kog je
Gandi stvorio Indiju. I besneo je zbog toga. Bio je slika i prilika duevno rastrzanog oveka. Budio
se i gubio svest, mrmljajui sebi u bradu.
Hodnik se u etiri ujutru ispunio kripom.
Tata i ja smo se u svojim sobama istovremeno probudili. Izali smo iz kreveta da bismo videli
ta se dogaa. Da li si i ti uo?, proaptao je dok smo se unjali hodnikom. None koulje su nam
leprale na ledenom vazduhu.
Jesam.
Opazili smo neke prilike na stepenicama.
ta to radite?, dreknuo je tata i upalio svetlo.
Tetka i Ami su vrisnule i ispustile tanjir, koji se razbio na stepenicama. Tri komada nana i boca
mineralne vode dokotrljali su se do dna stepenita. Ami je stiskala nou.
Za koga je to? Za koga je?
Ti si ivotinja, Abase!, povikala je tetka. Sirota ena umire od gladi! Ubie je!
Tata je epao Ami i tetku za ruke i povukao ih na sprat. Svi u krevet!, urlao je. Sutra u je
ukloniti iz dvorita! Okonau ovaj cirkus! Neu da trpim ovo maltretiranje! Vrea uspomenu na
Gandija, zloupotrebljava njegove ideale protiv nas!
Posle toga niko nije ni trenuo. Svi smo rano ustali. Gledali smo kako tata parta napred-nazad
ispred telefona. Pozvao je advokata kad su kazaljke sata napokon stigle do eljenog mesta na
brojaniku. Traio je da policija ukloni Malori iz njegovog dvorita zbog ometanja poseda.
Strah je obuzeo itavu porodicu. Tuno smo prevrtali doruak po tanjiru dok je tata govorio,
govorio i govorio s advokatom. Samo je Ami jela s apetitom.
Tog jutra smo saznali da je Zainab satkana od istog tofa kao i tata. Prila mu je dok je urlao u
slualicu. Cimnula ga je za kurtu, bez trunke straha.

Prestani, tata! To mi se ne svia!


Da ste samo mogli videti njegov strani izraz lica.
Iskoraio sam i uhvatio sestru za ruku.
Da, tata. Vreme je da prestane. Odmah.
Nikad neu zaboraviti taj trenutak. Razjapio je usta. Ukoio se u udnom poloaju. Drao je
slualicu telefona i posmatrao Zainab i mene. Odluno smo mu uzvraali pogled. ekali smo povik ili
amar. Prineo je telefon usnama i rekao advokatu da e ga nazvati kasnije.
ta si rekao? Mislim da te nisam dobro uo.
Tata, ako Hasan postane francuski kuvar, to znai da emo ostati ovde i da e ovo biti na dom.
To je dobro. Umorna sam od seljakanja. Ne elim da se vratim u Englesku. Ovde mi se dopada.
Mama bi htela da prestanemo da beimo, dodao sam. Zar je ne uje, tata?
Tata nas je hladno posmatrao, kao da smo ga izdali. Izraz lica mu je postepeno omekao. To je
bio udesan prizor. inilo mi se da gledam kako se hladni grumen paje masti topi na vrelom tiganju.
To jutro bilo je bistro i isto, kao ono koje nas je doekalo kad smo pre mnogo meseci stigli
ovamo. uveno jutarnje svetlo kupalo je planine ruiastim, crvenkastoljubiastim i smeim
tonovima.
Madam Malori!, zlovoljno joj se obratio tata preko dvorita. Doite da dorukujete s nama!
uvena kuvarica vie nije imala snage ni da okrene glavu. Bila je mrtvaki bleda. Seam se
njenog jarkocrvenog nosa, sa smrznutim slinama na vrhu. Hou da mi obea, zakrkljala je
slabanim glasom. Zurila je pravo ispred sebe kroz mali otvor u ebadima. Hou da mi obea da e
Hasan raditi za mene.
Tata se smrkao. Nije oekivao ovoliku nepopustljivost. inilo se da e ponovo izgubiti kontrolu
nad sobom. Zainab, njegova savest, jo ga je drala za ruku. Cimnula ga je u znak upozorenja.
Duboko je udahnuo i ispustio otegnut i tegoban uzdah.
ta ti kae, Hasane? Da li eli da ui francusko kuvanje? Da li eli da radi za ovu enu?
Nita ne bih eleo vie na svetu.
Mislim da ga je moj poletni odgovor pogodio gotovo fizikom snagom. Teko je primio
neopozivi glas sudbine koja je progovorila kroz mene. Izvesno vreme posmatrao je pukotine na tlu
ispod svojih nogu. Drao se za malu Zainab i crpeo snagu iz nje. U jednom trenutku je podigao glavu.
Moj tata je zaista bio dobar ovek.
Ima moju re, madam Malori. Hasane, sad mora da radi u kuhinji alosne vrbe.
Radost koju sam tada osetio mogla se porediti s neverovatnom eksplozijom krema u reliezu30
kolau. Malori se nije osmehnula kao nadmena pobednica. Njen skromni osmeh govorio je o
olakanju, zahvalnosti i razumevanju oeve rtve. Mislim da je tata pravilno protumaio njenu
reakciju. Priao je njenoj stolici i pruio ruke.
Dobro sam zapamtio trenutak kad mu je pruila ruke i kako ju je tata podigao sa stolice. Moja
maitresse je polako i bolno ustala sa stolice. I to sam zapamtio.

Tetka i Mehtaba su mi sutradan pomogle da spakujem torbu i preem ulicu. Mnogo oseanja uloeno
je u to putovanje od stotinu stopa s jednog na drugi kraj ulice u Limijeru, s kartonskim koferom u ruci.
Koraao sam ka starom vrbovom drvetu, prozorima s olovnim staklima i ipkastim zavesama
elegantne gostionice u kojoj su i drvene stepenice bile natopljene slavnom francuskom tradicijom. Na
kamenom stepenitu ispred alosne vrbe ekali su me ozbiljna madam Malori u beloj kecelji i
ljubazni gospodin Leblan. Stariji par je rairenih ruku ekao usvojenog sina.
Poao sam ka njima, ka novom domu i sazrevanju koje me je ekalo. Uiu o francuskoj kuhinji i
raditi u restoranu. Iza mene je bio svet iz kog sam doao: mala Zainab, uplakana Ami; riblja tika i
kingfier pivo, Hariharanovo zavijanje, vreli kadai pun kljualog ulja, graka, umbira i ilija.
Proao sam pokraj tate na gvozdenoj kapiji, kao to se oekuje od svake nove generacije. Plakao
je bez zazora i brisao tugom izoblieno lice belom maramicom. Seam se njegovih rei, kao da ih je
danas izgovorio. Dragi deae, ne zaboravi da si Hadi. Ne zaboravi ko si. Ti si Hadi.
Putovanje je bilo kratko, ak i kad se meri stopama. Oseao sam se kao da prelazim s jednog na
drugi kraj vaseljene. Svetlost s Alpa pokazivala mi je put.

Dvanaesto poglavlje
Moja soba u alosnoj vrbi bila je u potkrovlju, malo nie niz hodnik od odaja madam Malori. Moja
monaka elija bila je jako hladna zimi, a leti nepodnoljivo vrela i teskobna. Kupatilo je bilo na
kraju hodnika, pa niz stepenice.
Prvog dana u krmi sam se po prvi put naao sam u sobici koja e narednih godina biti moj dom.
Oseala se na starce i otrov protiv buba. Raspeti Hrist isputao je krv iz brojnih rana. Njegovo
izmueno telo visilo je zajedno s malim ogledalom iznad mog kreveta. Orman od tamnog drveta s dva
ofingera od kedrovine irio je loe vibracije u oku prostorije, preko puta uskog leaja. U sobici je
bilo veoma malo slobodnog prostora. Tavanski prozor s pogledom na krov malo je odagnavao
teskobu.
Spustio sam kofer. ta sam uinio?
Bio sam nije mi teko da priznam snano uzdrman asketskom sobicom, tako katolikom i
stranom mom svetonazoru. Glas u mojoj glavi histerino mi je poruivao da se trkom vratim u
bezbednost i udobnost svoje momake sobe.
Knjiga na stoiu pored leaja privukla mi je panju. Priao sam da je pogledam. To je bio
debeli tom poutelih stranica, s mnotvom bogatih ilustracija. Opisivao je razliite metode klanja i
obrade svih ivotinja, od krupne stoke do zeeva.
Pronaao sam nezapeaeni koverat u knjizi.
Rukom pisana poruka od madam Malori bila je formalni izraz dobrodolice u alosnoj vrbi.
Vlasnica krme mi je kitnjastim i staromodnim izrazima predoila koliko se raduje to u biti njen
uenik u kuhinji. Zamolila me je da radim vredno i usvojim najveu moguu koliinu znanja u
godinama koje su pred nama. Poruivala je da e mi se nai i da e mi pomoi na svaki mogui nain.
Za poetak bi trebalo da s najveom panjom prouim prirunik lionskih mesara.
Njeno pismo udarilo je u pravu icu. Muki glas u mojoj glavi mi je grubo poruio: Baci se na
posao i prestani da izigrava budalu. Proverio sam da li su madam Malori i Leblan dobro zatvorili
vrata za sobom pre no to sam ih zakljuao. Prijalo mi je to u moi da raunam na privatnost.
Popeo sam se na krevet i skinuo zastraujue raspee sa zida. Sakrio sam ga duboko u ormar, daleko
od pogleda. Tek tada sam poeo da vadim stvari iz kofera.
U prvim danima naukovanja esto sam sanjao isti san. Iz dananje perspektive mogao bih da
tvrdim da je bio znaajan. U tom snu sam hodao pored velike vode. Grozna ribetina iznenada je
izronila iz nje. Bila je pljosnata i zdepasta, s glavom bika. Ispuzala je na plau, pomaui se perajima
kao primitivnim stopalima. Mukotrpno se kretala po suvom. U jednom trenutku je stala, iscrpljena
herkulovskim naporom. Rep joj je jo bio u vodi, a glava na suvom pesku. krge su se otvarale i
zatvarale kao kovaki mehovi. Nesreno stvorenje dahtalo je u novom amfibijskom stanju, s
polovinom tela u vodi i polovinom izvan nje, na razmei drastino razliitih svetova.
Nisam imao kad da brinem takve brige ili ureujem sobicu. Od tog popodneva nadalje provodio
sam veoma malo vremena u njoj. Kad bih je se dokopao, zaspao bih im bih spustio glavu na jastuk.

Budilnik bi se oglasio svakog jutra u dvadeset do est. Dvadeset minuta kasnije dorukovao sam
s madam Malori u njenim odajama. Bombardovala me je pitanjima o svemu to sam nauio tokom
protekla 24 asa. Na ranim jutarnjim sastancima postavljala je teoretsku podlogu za praktine lekcije
koje u tog dana izuavati u kuhinji.
Krenuli bismo na pijacu posle propitivanja. To je bio nastavak mog obrazovanja. Posle nabavke
bismo se vratili u krmu, gde bi tek poeo pravi rad. Madam Malori me je prvih est meseci
naukovanja etala od jednog do drugog poetnikog posla. Isprva nisam radio nita izuzev pranja
sudova, metenja podova, ienja i pripreme les legumes. Sledeeg meseca sam slubovao u
restoranu, kao raznosa hleba u tunici i belim pamunim rukavicama. Reeno mi je da izbliza pratim
balet vrhunske usluge u trpezariji. Posle radnog vremena radio sam na ureenju restorana. Madam
Malori me je pratila od stola do stola. Ogoreno je coktala jezikom kad god srebrna kaika ne bi bila
savreno paralelna s ostalim escajgom.
Vraen sam u kuhinju tek kad sam nauio da se snalazim u trpezariji. Danima sam erupao i
istio divlje golubove, prepelice i fazane. Posle viesatnog rada, pomiljao sam da e mi ruke
otpasti. Chef de cuisine an Pjer nemilosrdno me je mutrao. Na kraju dana sam jedva stajao na
nogama zbog ukoenih lea. Zatim mi je naloeno da sedim pored gospodina Leblana na recepciji.
Beleio sam rezervacije i uio kako da popunim restoran a da ne uvredim redovne muterije.
Bavio sam se svim i svaim, jedino ne kuvanjem.
Radio sam do pola etiri. Tad smo ili na pauzu zvanu sobni sat. Otpuzao bih u sobu na tavanu
da odspavam. Popodnevni san imao je mnogo slinosti s komom. Rano uvee bih se bunovno spustio
niz stepenice, da bih se suoio s drugaijom vrstom obuke. Pola sata sam kuao vina i uio o njima
pod budnim okom somelijea alosne vrbe. To je bio uvod u redovnu smenu do ponoi. Budilnik bi se
oglasio u nemilosrdnih dvadeset do est sledeeg jutra, da oznai poetak novog tiranskog radnog
dana.
Ponedeljak mi je bio slobodan dan. Nekako bih se oteturao preko ulice do imanja Difu. Ispruio
bih se na kau.
Da li te teraju da jede svinjetinu?
Arau, prekini s glupim pitanjima. Ostavi brata na miru.
A da li te teraju, Hasane? Jede li svinjetinu?
Vidi kako si mrav. Mislim da te ta ena izgladnjuje.
Probaj je, Hasane. Napravila sam je za tebe. Malaj peda31 s medom od zlatnog lotosa.
Leao sam na kauu kao mogulski princ. Tetka i Mehtaba hranile su me slatkiima i pojile ajem
s mlekom. Tea Majur, Ami, Zainab i braa privukli bi stolice i kao opinjeni sluali anegdote iz
mog ivota u uvenoj gostionici preko puta.
Sutranji specijalitet bie palomb, divlji golub. Dva dana sam erupao i istio golubove. To je
veoma teak posao. Mehtaba, molim te, izmasiraj mi ramena. Vidi kako su napeta od dirinenja?
Praviemo salmis de palomb. To je golublja pita. Veoma je sona. Slui se sa sosom od merloa i
vlaca. Najbolje se slae sa

Tata se u poetku veoma neobino ponaao. Srdano me je pozdravljao na vratima. Grlio bi me,
a zatim bi negde mugnuo. Drao se na odstojanju. Putao je ostatak porodice da se sjati oko mene. Iz
nekog razloga nikad nije uestvovao u kolektivnom propitivanju o mom poslu. Muvao se po zadnjem
delu prostorije. Pretvarao se da reava neki problem za stolom i otvarao koverte kitnjastim noiem
od slonovae. Meutim, znao sam da slua svaku re koju bih izgovorio, iako mi nije postavio
nijedno pitanje.
Nedelju dana sam uio o Langedok-Rusijonu, vinskom regionu oko Marselja. Proizvodi velike
koliine vina, ali samo 10% appelation controlee u zemlji. Kad sam video kako kao opinjeni
sluaju moje izlaganje, nisam mogao da ne dodam, uz nehajno mahanje rukom, Preporuujem Fitou i
Minervois. Corbierres je prilino razoaravajui, pogotovu novija godita.
Uivao sam sluajui njihova uh i ah.
Strana stvar, ree tea Majur. Zamislite samo. Na Hasan je poznavalac francuskih vina.
I kakva je Malori? Da li te tue?
Ne. Nikada. Ne mora. Dovoljno je da podigne obrvu pa da se svi razlete kao uplaena koko.
Svi je se plae. Ali glavni kuvar an Pjer, njen zamenik, esto urla na mene.
uo sam grubo povlaenje olovke po papiru za stolom u pozadini.
Tata bi me pozvao na razgovor tek kasnije, pre povratka u alosnu vrbu, kad bi me svi propisno
nakljukali i razmazili. Pokazao bi mi da sednem za njegov sto. Skupio bi prste i progovorio ozbiljnim
zabrinutim glasom.
Reci mi, Hasane, da li ti je pokazala kako se pravi jezik s madeirskim sosom?
Jo nije, tata.
Izgledao je razoarano.
Nije? Hmm. To ne zvui impresivno. Moda nije dobra koliko mislimo da jeste.
Ne, tata. Ona je veliki chef.
A ta je s tom barabom anom Pjerom. Da li on zna da potie iz ugledne porodice? Ne? Da li
je potrebno da mu skrenem panju na neke stvari?
Nije, tata. Hvala ti. Snai u se.
Nikad nisam otkrio tati koliko mi je prvih meseci naukovanja u alosnoj vrbi promena teko
pala, koliko su mi svi nedostajali i koliko sam obeshrabren bio.
Oajniki sam eleo da uprljam ruke kuvanjem, ali mi madam Malori nije doputala ni da se
pribliim pei. Moja frustracija doivela je vrhunac jednog jutra kad sam se, po nareenju ana
Pjera, peo zadnjim stepenitem krme da donesem sijalice iz ormana na drugom spratu.
Madam Malori se sputala stepenicama, svea i doterana. Ila je na parkiralite, gde ju je
gospodin Leblan ekao u sitroenu da pou u grad.
Navukla je smee kone rukavice i prebacila vuneni al oko vrata. Uske drvene stepenice
oseale su se na njen parfem. S potovanjem sam se pribio uza zid da bi mogla da proe. Zastala je
dve stepenice iznad mene. Pogledala me je u vetakom polumraku.
Sigurno sam izgledao isceeno i slabano, kao da mi je dua u nosu.

Hasane, reci mi, da li si poalio zbog odluke da doe ovamo?


Non, Madam.
Teko je. Ali videe. Jednog dana e se probuditi i voila, bie u drugoj brzini. Telo e se
prilagoditi.
Razumem. Hvala vam.
Nastavila je da silazi, a ja da se penjem. Ne znam ta me je nagnalo da nastupim tako drsko, tek,
izletelo mi je: Ali kada u poeti da kuvam? Da li u doveka ljutiti argarepu?
Zastala je na donjoj stepenici, u polumraku, ali nije okrenula glavu.
Poee da kuva kad za to doe vreme.
Kada e to biti?
Budi strpljiv, Hasane. Znaemo kad to vreme bude dolo.
Saberi se. Gde se moe nai Ostrea lurida?
Hmm. U Bretanji?
Pogreio si! Debelo si pogreio, mladiu!
Madam Malori me je oinula najotrijim pogledom, s jednom obrvom podignutom. Bilo je 6 i 15
ujutru. Sedeli smo ispod prozora na kuli i pijuckali kafu iz krhkog porculana iz Limoa. Jo sam bio
bunovan.
Ostrea edulis ivi u Bretanji. Hasane, trebalo bi to da zna. Pre dve nedelje smo uili o njoj.
Ponovo uzmi knjigu o koljkama. Proitaj je jo jednom, ali ovog puta pazi ta radi.
Oui, Madame Uh, setio sam se. Lurida je siuna ostriga koja raste u nekoliko zaliva na
severoistonoj obali Sjedinjenih Drava. U zalivu Pie.
Tako je. Nikad je nisam probala, ali sam ula da se blago oseaju na morsku travu, jod i lenik.
Pria se da je ta koljka meu najboljima na svetu. Teko mi je da poverujem da su ukusnije od
dobrih ostriga iz Bretanje, ali mnogi ljudi tako misle. Ali to je stvar ukusa.
Nagnula se napred da bi napala iniju vone salate na stolu. Njen apetit u rano jutro i koliina
goriva koje je uzimala u sebe da bi izdrala zahtevni radni dan behu zapanjujui. Imala je mnogo vie
dodirnih taaka s tatom no to bi ijedno od njih bilo spremno da prizna.
Evropsko trite odskora je zasieno uvoznom robom. Kako se zove ta nasrtljiva ostriga. Hou
da mi predoi njenu kratku istoriju.
Uzdahnuo sam i pogledao na sat.
Da li e danas puniti telee grudi?
Otmeno je ispustila koticu kuvane ljive u srebrnu kaiicu. Spustila ju je pored inije.
Ah, non! Ne menjaj temu, Hasane. Ta taktika nee proi.
Spustila je iniju. Zagledala se u mene.
Crassostrea gigas, japanska ostriga, zvana i pacifika ostriga, sedamdesetih je postala

dominantna u Evropi.
Poastila me je osmehom. Bio je malice leden, ali je ipak bio osmeh.
Kasnije tog dana sam po prvi put video ta me eka kad me je madam Malori dole u kuhinji,
nagnuta preko sudopere, spontano potapala po obrazu nakon to sam tano identifikovao domae
ostrige les creuses de Bretagne samo na osnovu lizanja kaiice za aj umoene u njihov saft.
To je trebalo da bude gest naklonosti i odobravanja. Prsti na nogama su mi se zgrili posle
dodira njene suve, ukoene ake po obrazu. Neprijatni trenutak postao je jo gori zato to je naloila
svom chef de cuisine da nam pokae neko jelo od ostriga, zbog ega se an Pjer ba u tom trenutku
zatekao pored pei. Streljao me je pogledom preko ramena madam Malori.
Znao sam da me ekaju nevolje i da malo toga mogu da uinim da ih spreim. Izbegavao sam da
pogledam u rumeno lice ana Pjera. Usredsredio sam se na njegove ruke. Gledao sam kako za ostrige
priprema sos sauternes sabayon.32 Meao je veto i brzo sastojke na vrelom tiganju dok je madam
Malori neumorno mlela. Detaljno je objanjavala magini preobraaj koji se deava na velikoj
temperaturi, slepa za oseanja koja je pokrenula u svom efu kuhinje.
Robovao sam ritmovima alosne vrbe, ali sam se jednom rukom jo drao za kvaku Mumbajskog
doma. Sva neobinost ove tranzicione faze u potpunosti se ispoljila kad sam mesec-dva nakon
preseljenja poao s madam Malori u grad, u kupovinu zainjenu naukovanjem.
Prvi deo jutra proveo sam miriui i isprobavajui razne vrste kupusa. Pokazala mi je savojski.
Debeljukaste male kankan igraice spremno su irile zelene podsuknje da bismo pogledali njihove
delikatne blede listove. Video sam i dinovski crveni kupus. Liio je na bonvivana nalivenog rubincrvenim portom pre izlaganja na tezgi.
Mora da shvati da je keleraba most izmeu kupusa i repe. Zato ima ukus oba povra. Ne
zaboravi to. Ta sitna ali vana razlika pomoi e ti da proceni koje je povre idealno pratee jelo, a
koje nije.
Moram da priznam da je madam Malori, s pletenim korpama u rukama, nagnuta prema meni da
bi ula moj slabani glas na bunoj trnici, bila olienje strpljenja na tim obilascima, vazda spremna
da odgovori na sva moja pitanja, bez obzira na to koliko detinjasta i poetnika bila.
U ovom kraju francuske najvie volimo ranu belu belijku i ranu purpurnu belijku. To su nam
najdrae kelerabe. Navet de Suede je za razliku od njih robusna repa koja je divlje rasla na Baltiku
pre no to su je Kelti preneli na jug i poeli da je uzgajaju u Francuskoj. To se desilo pre nekoliko
hiljada godina. Mislim da vedska repa danas prevazilazi sve druge, zbog slasti, osobina koje je s
vremenom stekla. Kod madam Pikar emo nai ute i crne veanke
Podigli smo glave. Osvrtali smo se po pijaci da bismo pronali tezgu madam Pikar. Iznenadili
smo se kad smo ugledali tatu ispred udoviine tezge. Rairio je noge i poloio ruku na bok. Drugom
je mlatio po vazduhu. Govorio je s mnogo energije. Sumnjao sam, iako s ove razdaljine nisam mogao
da budem siguran, da sipa pljuvaku kao vatromet.
Madam Pikar, ena grubog lika, u vojnikim izmama, pod slojevitim crnim haljinama i
demperima, zabacila je glavu okrunjenu neurednom kosom. Tata ju je svojom dosetkom naveo da se
raskalano nasmeje. Toliko se zasmejala da je morala da ga uhvati za ruku.

Ustuknuo sam kad sam ih video u tom poloaju. Poeleo sam da se okrenem i odem. Madam
Malori je to verovatno naslutila. Spustila je ruku na moje rame. Povela me je napred.
Bonjour, Madame Picard. Et vous, Monsieur Haji! Tata i Pikarova nisu primetili da smo im
prili. Jo su se smejali. Njihovo veselje je napreac presahlo kad su uli poznati glas. Tata je isprva
ustuknuo. Neodlunost mu je sevnula u oima kad me je video s njom. inilo se da ne zna kako da
reaguje. Bio sam na trnici s madam Malori, a tata s Pikarovom, na drugoj strani.
Zdravo, chef Malori, nervozno e tata. Divan dan. Vidim da ste poveli najtalentovanijeg
uenika sa sobom.
Zdravo, tata. Bonjour, Madame Picard! Udovica Pikar me je odmerila od glave do pete, po
francuski. Fino izgleda, Hasane, kao le petit chef. Pa, kako je moj momak danas? Da li je
spreman da zauzme tvoje mesto?
Ni izbliza, ukoeno e madam Malori. Ali moram priznati da brzo ui.
Cupkali smo oko tezge. Rei su presahle. Madam Malori je pokazala na korpu na zadnjem delu
tezge i rekla: Eno ih, Hasane, ba kao to sam ti rekla. Sve bele su navet de Suede. Ali nema utih i
crnih kojima sam se nadala. Nagnula se napred, kao da tata nije tu, i rekla: Da li nekim sluajem
negde krijete ree vrste, madam Pikar?
Uvrebao sam neobini izraz na tatinom licu. Nije bio besan, ve zauen, kao neko ko je upravo
video kako e stvari ubudue izgledati. Nikad neu zaboraviti kako je, nakon to je blago zatreptao,
spustio ruku na moje rame. Stisnuo ga je u znak oprotaja, a onda se bez rei povukao s trnice.
est meseci nakon poetka naukovanja, istio sam pod u kuhinji s Marselom. Madam Malori je
traila da ga besprekorno oistimo pre no to otpuemo do naih soba na popodnevni odmor.
Zauli smo kucanje na zadnjim vratima. Pourio sam ka njima.
Otvorio sam vrata i ugledao gospodina Itana s kutijom.
Bonjour, Hassan! Ca va?
Gospodin Itan me je, posle ritualnog raspitivanja o zdravstvenom stanju mnogobrojnih lanova
porodice, obavestio da je upravo dobio specijalnu poiljku bretanjskih ostriga. Doneo ih je u
alosnu vrbu zato to zna da madam Malori voli da ih slui svee kad god moe da ih nabavi.
Nije bila tu. Nije bilo ni ana Pjera, Margaret ili gospodina Leblana. U restoranu nije bilo nikog
izuzev Marsela i mene.
ta ti misli, Marsele?
Momak je odluno zavrteo glavom. Uplaio se. Punaki obrazi zadrhtali su mu i na samu
pomisao da bismo sami mogli doneti tako vanu odluku.
Nemoj, Hasane. Pobie nas kad se vrati.
Zavirio sam u kutiju.
Koliko ih je, gospodine Itane?
Osamdeset.

Preturao sam po kutiji.


U redu. Potpisau dostavnicu. Ali oduzmite etiri komada.
Pourquoi?
Zato to su ove etiri Crassostrea gigas. Savreno dobro znate, gospodine Itane, da njih
madam Malori nikad ne bi posluila gostima. Kako su se uopte nale u kutiji? Naljutila bi se na vas
kad bi otkrila da pokuavate da joj podmetnete pacifike ostrige kao da su les creuses de Bretagne. I
to nije sve. Svaeg tu ima. Ostale su bretonske, ali video sam najmanje est koje nisu od najboljih La
Cancale pousses en claires iz okoline Mon Sen Miela. La Cancale imaju bledobe omota i
nazubljene ivice, kao ova ovde. Pretpostavljam da su ove La Croisicaise iz junih kanala. Vidite li
prepoznatljivu bledoutu boju na ovoj ljuturi? Pogledajte koliko se razlikuju po veliini. Ove su broj
4, a ove sigurno broj 2. Non? O svemu tome nema ni pomena na raunu, gospodine Itane. ao mi je,
ali moraete da ga prilagodite injeninom stanju ako elite da prihvatim ovu isporuku.
Gospodin Itan je izvadio etiri pogrene ostrige iz kutije i zapisao sva moja zapaanja na raunu
pre no to je rekao: Oprostite mi, Hasane. Prevideo sam. To se vie nee dogoditi.
Tek kad me je madam Malori sutradan unapredila u komisa 33, to e rei u pomonika u kuhinji,
shvatio sam da je kutija ostriga bila test unapred dogovoren s prodavcem ribe. Naravno, nikad to nisu
priznali.
Tako je radila madam Malori.
Stavljala je ljude na probu. Stalno ih je isprobavala.
A pogotovo svoje osoblje.
Bila je to zahtevna subota usred zime. Spoljanji svet bio je kristalno beo. Debele ledenice visile su
s bakarnih oluka alosne vrbe kao prute koje zru u upi. Zadimljena kuhinja bila je u punom zamahu.
Poklopci su zveali, a plamenovi lizali. U toj vrevi sam dobio zadatak da pravim sufle od kozjeg sira
i pistaa, est izbor za ruak.
Izvadio sam komplet keramikih kalupa iz ledenog spremita u zadnjem delu kuhinje. Obloio
sam bele zidove omekalim puterom, kao i obino, pre no to sam poprskao dno kukuruznim branom
i sitno iseckanim pistaima. Osnov za sufle sam takoe pripremio po svim pravilima: mladi kozji sir,
umanca, izmrvljeni beli luk, majinu duicu, so i beli biber. Sve sam zagrejao i pomeao. Dodao
sam i poprilinu koliinu olupanog belanca i tartar sosa, kao i hrskavu kiselu tvar koja se skida s
buradi za vino i pretvara u prah, koja na udesan nain uvrava belanca. Poslednji potez bio je,
naravno, nanoenje i izravnavanje gornjeg sloja od obranih belanaca. Pripreme su bile obavljene.
Stavio sam kalupe pod vodu i gurnuo tiganj u sredite rerne da se pee.
Pola sata kasnije, dok sam pravio osnovu za sos, an Pjer je povikao, Hasane! Ovamo!
Pojurio sam na tu stranu da bih mu pomogao da podigne teku svinjsku peenicu iz rerne za ritualno
kupanje u limunovom soku i konjaku.
Madam Malori je na susednom pultu pokrivala ribu biljicama i limunom. Povremeno bi
pogledala na nas, nestrpljiva da vidi da li sam se vratio na svoj poloaj.
Hasane, pazi na sufle!, brecnula se.

Pazi ta radi! Zamalo da ispusti tepsiju, idiote!


Margaret, tiha sous-chef, digla je glavu iz svog oka u hladnoj kuhinji u kojoj je pravila
blanman.34 Ukrstili smo poglede preko plamenova.
Srce mi je zatreperilo od njenog toplog pogleda, ali nisam imao vremena za gubljenje. Potrao
sam ka rernama da bih povadio suflee. Ne brinite!, povikao sam. Verujte mi! Sve je pod
kontrolom! Sa treskom sam otvorio vrata penice i izvadio pleh s vrelim sufleima. Podigao sam ga
na pult.
Svi su se smeurali kao usled neuspelog eksperimenta.
Ah non, merde!
Hasane!
Ne, nije mi jasno. Radio sam ovo ve desetak puta. Znam da napravim sufle. Ipak su se
smeurali.
Svi su doli da zure u moj neuspeh.
Uh!,ree an Pjer. Potpuna katastrofa! Klinac je nesposoban!
Madam Malori je gadljivo odmahnula glavom, kao da eli da kae da sam beznadean sluaj.
Margaret, vite, preuzmi sufle od Hasana. Napravi nove. Hasane, ti prei na pastu. Tamo e
napraviti manje tete.
Odvukao sam se u oak kuhinje da poliem rane.
Margaret je dvadeset minuta kasnije dola u moj deo kuhinje po neki sud s police. Dodirnuli
smo se kad sam ustao da bih joj pomogao da podigne veliki posluavnik. Elektrino pranjenje
potreslo mi je ruku.
Ne daj da te maltretiraju, Hasane, proaptala je. Jednom sam napravila istu greku. Kad je
cia zima, spoljanji zid spremita se ohladi. Kalupi na policama pored njega se zalede. Kad zimi
pravi suflee, mora da ih iznese u glavnu kuhinju pola sata ranije, da bi na vreme dostigli sobnu
temperaturu pre nego to ih ispuni belancima.
Draesno se osmehnula, okrenula i otila. Odnela je i moje srce.
To izmeu Margaret i mene uobliilo se nekoliko nedelja kasnije, kad smo se sluajno nali u istom
kuhinjskom prolazu. Madam Malori i an Pjer bili su levo i desno od nas. Treskali su erpama i
istovremeno zazivali trpezarijsko osoblje da preuzme spremljena jela. Margaret i ja smo se trudili da
ne obraamo panju jedno na drugo, sve dok se nije nagnula da dohvati neke kolae iz rerne. Sagnuo
sam pored nje da uzmem tiganje. Noge su nam se sluajno dodirnule.
Vatra mi je sunula uz butinu, sve do meunoja. Neno sam se naslonio na nju. Na svoje
oduevljenje, osetio sam da mi uzvraa istom merom. Nekoliko velianstvenih trenutaka kasnije
uspravio sam se s tiganjem. Borio sam se za vazduh i drao tiganj na stratekom mestu ispred
meunoja.
Doi u moj stan na pauzi, proaptala je.

Ne moram da vam priam da sam odmah posle ruka zbacio belu odoru i pourio preko vrta
kroz sneg. Proao sam kroz kapiju i potrao. Klizao sam se po sokacima do njenog stana, iznad
poslastiarnice u centru grada.
Margaret me je ekala ispred zgrade. Podelili smo znaajne poglede, ali nismo rekli ni re.
Nehajno sam pogledao uz i niz kaldrmisanu ulicu, da bih video da li nas iko posmatra. Drhtavom
rukom gurnula je klju u zaleenu bravu. Stariji par uao je u oblinju prodavnicu cipela. Mlada
majka s dejim kolicima izala je iz poslastiarnice. Cvear je lopatao sneg ispred radnje. Niko nije
gledao u nas.
Vrata su se otvorila. Uli smo u zgradu. Proli smo pored potanskih sanduia i radijatora.
Preskakali smo po dve kamene stepenice odjednom. Smejali smo se i jurili ka garsonjeri na prvom
spratu. Uli smo i zatvorili vrata. Konano smo se nali u privatnosti njenog stana. Sveli smo se na
pomahnitale ruke i razjapljena usta. Uurbano smo se oslobaali odee koja je padala svuda okolo.
Top popodneva sam dobio lekciju o francuskom tumaenju izraza la lingua franca. Posle vrelog
tua, s mnogo kikotanja i velikom koliinom sapuna, nevoljno smo se vratili u alosnu vrbu. Na
posao smo doli odvojeno. Bili smo previe oputeni i bezbrini za teke izazove veernje smene.
Priberi se, Hasane! ta ti je danas na pameti?, brecnula se madam Malori.
Tako je poelo. Naa sve vea bliskost nije poroena bez problema. Spavanje u monakoj
eliji, pored vazda budne i stroge madam Malori, nije bilo najpogodnije okruenje za razvoj
romantine veze. Ukradeni poslepodnevni susreti bili su uzbudljivo, ali uurbano i grozniavo
iskustvo. Nikako nismo uspevali da se zbliimo na oputen nain.
Jednog kasnog popodneva pridravala mi je vrata u kimonu dok sam izletao iz njenog stana,
vezujui kai u trku. Tiho mi se obratila: ao mi je to ne moe da ostane due. Ponekad imam
utisak da i ne eli da me bolje upozna. Cest triste!
Potom je polako zatvorila vrata svog stana. Ostavila me je na stepenicama kao ribu na suvom.
Podseala me je na majku. Retko je govorila. Kad bi se odluila na to, njene rei bi me pogodile
snanije no tatine bune tirade.
Na putu do kue shvatio sam da po prvi put u ivotu ne elim da pobegnem od ene koja hoe da
otvori vrata sadrajnijoj vezi. Upravo suprotno, eleo sam da se naglavake bacim kroz njena
otvorena vrata. Tog popodneva sam se vraao u alosnu vrbu mrmljajui sebi u bradu. Odluio sam
da odvojim vie vremena za Margaret, pogotovu onog jedinog slobodnog dana u nedelji.
To je pak znailo da moram da obavestim porodicu da vie neu biti redovni posetilac nedeljnih
gozbi u Difuu. Znao sam da e to biti opasan i sloen poduhvat, ravan diplomatskim pregovorima na
Bliskom istoku. Sledeeg ponedeljka sam se, znajui ta je na kocki, hrabro zaputio preko ulice koja
je delila dva restorana. Stupao sam odlunim korakom.
Sva odlunost me je napustila im sam uao u Mumbajski dom. Tetka me je posadila u najbolju
fotelju. Namestila mi je jastuk iza lea. Mehtaba je nakon mog odlaska preuzela kuhinju. Doekala
me je s osmehom i pozamanim komadom paste od kraba i kozica, i s nekoliko papri ata, ukusnih
kolaa sa usirenim mlekom.
Donela sam ti neto za grickanje, ree sestra. Ruak e biti gotov za sat. Napravila sam tvoju
omiljenu supu od jagnjeih nogica. Skuvala sam je samo za tebe. Dii sve etiri uvis! Mora da se

odmori, siroti deae!


Hvala ti, sestrice. Hmm Izvini. Ali danas ne mogu da ostanem na ruku.
Svi u sobi su se smrzli na svojim mestima.
Muhtar i tea Majur digli su glavu s novina.
ta pria?! Sestra i tetka od jutra rmbae u kuhinji da bi ti ugodile.
Ta upadica je bila predvidljiva, ali nisam oekivao da e je izrei oputeni tea Majur, koji je
odapinjanje otrovnih verbalnih strelica oduvek preputao svojoj supruzi. Njegov napad me je
uzdrmao. Stavio mi je do znanja da se spremam da ozbiljno zgreim. Hmm ao mi je Zbilja mi
je ao. Ali imam druge planove. Kako to misli, ima druge planove?, planula je tetka. S kim? S
madam Malori?
Ne. S nekim od osoblja, neodreeno sam odgovorio. Trebalo je da vam kaem ranije.
Oprostite. Tek jutros je odlueno.
Mehtaba nije rekla ni re. Samo je podigla glavu, kao velika beginica koja je duboko uvreena
pod vlastitim krovom. Dostojanstveno se povukla u kuhinju. Tetka se razbesnela. Pripretila mi je
prstom.
Zar ne vidi koliko si uvredio svoju sestru, nezahvalna ivotinjo! Da stvar bude gora, tatino
krupno oblije pojavilo se u dovratku ba tad. Njegov duboki glas obruio se na nas kao paljba iz
tekih cevi.
ta sam to uo? Danas nee jesti s nama?
Neu, tata. Imam druge planove.
Prstom me je pozvao da poem za njim.
Muhtar se nacerio.
E sad si nadrljao!
Pogledom sam sasekao brata pre no to sam krenuo za tatom i zlokobnim ljapkanjem njegovih
papua. Tata se okrenuo u mranom hodniku kad smo se dovoljno udaljili da niko nije mogao da nas
uje. Osmotrio me je s visine. Uzvratio sam mu pogled, gotov da branim svoje stanovite.
Zbog devojke, je li?
Jeste.
Samo ti idi. Ja u se pobrinuti za njih.
Sigurno sam izgledao zbunjeno.
Zatresao je glavom na indijski nain. Poveo me je niz hodnik pre no to sam shvatio ta se
dogaa. ljap-ljap tatinih papua skrenulo je udesno. Spustio se niz stepenice do sporednog ulaza,
koji je izlazio na poljunani prilazni put. Izvadio je kljueve i otkljuao vrata za dostavu. Otvorio ih
je.
iroko se osmehnuo i mahnuo glavom.
Idi. Mnogo radi, Hasane. Zasluuje zabavu. Pobrinuu se za Mehtabu i tetku. Ne brini. Kad se
kokoke raskokodau, samo im baci kukuruz. Malo kljucaju pa se smire. Idi. Pobrinuu se za njih.

Ne beri brigu.
Dobro me sluajte!
Madam Malori i gospodin Leblan su stajali na vratima kuhinje alosne vrbe s tekim kaputima i
eirima.
Anri i ja emo biti odsutni najvei deo dana. Imamo posla u Klervoa le Laku. U mom odsustvu
ete kolektivno preuzeti dnevne obaveze. Videu ta ste uradili kad se vratim u est.
Moje naukovanje trajalo je ve nekoliko godina. Ovo nije bio presedan, poto su gospodin
Leblan i madam Malori ponekad uzimali slobodno. Udaljili bi se na pola dana, pre ili po podne, da
neto obave, ili isto radi oputanja. Nismo bili naisto u pogledu istinske prirode njihovog odnosa.
Nismo znali da li su se diskretni gospodin Leblan i usamljeniki nastrojena Malori ljubavisali kad bi
se nali podalje od restorana i osoblja. U kuhinji se esto i ustro nagaalo na tu temu. Margaret i ja,
moda podstaknuti naom tajnom, bili smo ubeeni da su ljubavnici. an Pjer i Marsel imali su
suprotno miljenje.
Madam Malori je, u slinim prilikama, pre odlaska rasporeivala zaposlenima poslove
pripreme veernjeg obroka. Meni bi uvek dodeljivala najjednostavnije zadatke. Tog burnog jesenjeg
dana kao da je neki avo uao u nju. Odluila je da pomea karte i da nas natera da damo sve od
sebe. ana Pjera, efa kuhinje i majstora za meso zaduila je za deserte. Margaret, izuzetno vetoj sa
slatkiima i pastom, naredila je da uprlja ruke ribom. Meni, novajliji, povereno je da pripremim i
donekle zgotovim najvanija jela od mesa, ukljuujui i est divljih zeeva, istu koliinu golubova,
jagnjei i svinjski but. Uglavnom se radilo o stalnim stavkama na jelovniku, o nezahtevnom izvoenju
dobro poznatih recepata Malorijeve. Ti zadaci me nisu brinuli.
Zeevi su pak bili iznenaenje.
Madam Malori, da li biste hteli da pripremim zeeve na neki odreeni nain?
Da. elim da me ostavi bez daha, rekla je i izala s gospodinom Leblanom bez daljih
objanjenja.
Kao to moete zamisliti, sve troje smo se bacili na posao im su otili. Napuili smo usne, ela
su nam se orosila znojem. Znali smo da smo na ispitu, da nas testira koliko smo prilagodljivi i
snalaljivi u kuhinji. an Pjer je uskoro bio pokriven branom. Pravio je pecivo s kremom od limuna.
Ozbiljna i usredsreena Margaret pravila je sos od rakova, erija i afrana za sone komade tuke,
savreno ispeene na metalnim ranjiima.
Vei deo dana proao mi je u furioznom i tekom radu. Ne seam se pojedinosti. Znam da sam
odrao zeeve i marinirao meso belim vinom, lovorom, belim lukom, siretom i slatkim nemakim
senfom. U poslednjem trenutku dodao sam i nekoliko izmrvljenih bobica kleke, zarad blago oporog
zimzelenog ukusa. Tako obraeno meso nekoliko asova krkalo se na laganoj vatri u sudu od livenog
gvoa. Nisam bio raspoloen za povlaenje velikih i smelih poteza. Odluio sam se za svoju verziju
staromodnog seoskog recepta, koji sam sluajno proitao dok sam uio u biblioteci madam Malori u
potkrovlju. inio mi se odgovarajuim za ledenu i vetrovitu jesenju no.
Pripremio sam kuskus s malo nane umesto tradicionalnih testenina s puterom. Spremio sam i
salatu od krastavaca i kisele pavlake, sa aicom brusnica. Mislio sam da e one pruiti blagu i

prijatnu protivteu snanom senfu na zeetini. Namee mi se zakljuak da su krastavci i pavlaka bili
nadahnuti raitom, estim dodatkom jelima slinog sastava iz daleke domovine.
Madam Malori i gospodin Leblan vratili su se predvee, kao to su i rekli. Zabrinuto smo
posmatrali kako chef skida kaput i kree u inspekciju onog to smo zgotovili. Seam se da je
pohvalila nae napore pre no to je ukazala na ovaj ili onaj potez koji bi ih poboljao.
Na primer, napomenula je da su pite ana Pjera od crvenog voa imale potovanja vrednu
vrstu koricu i da je creme de cassis imao traenu ravnoteu slatkog voa i kiselog testa. Nije
propustila da kae da im, kad se sve uzme u obzir, nedostaje malo originalnosti. Malice izmrvljenog
oraia ili creme fraiche uzdiglo bi desert u neto izuzetno i upeatljivo, ba kao i nekoliko divljih
jagoda na rubu tanjira.
Margaret je pripremila rouget35 punjen parglom. Krkao se u bujonu od grejpfruta, pre no to
ga je obavila testom i zapekla u rerni. Moram da priznam da si pribegla veoma nesvakidanjem
reenju, Margaret. Ali testo ga je unitilo. Kad si nervozna, uvek obavija hranu testom. Mora da
stekne vie samopouzdanja i da se otisne van zone sigurnosti. Tako snanim ukusima rueu,
pargli i grejpfrutu nije potrebno odelo od testa.
Stigla je do mene. Nervozno sam oekivao njen sud s masnim ubrusom na ramenu. Proverila je
gigot36 koice probodene enjevima belog luka, poprskan kimom i provansalskim zainima,
spreman za polaganje u rernu ali ga nije komentarisala. Svinjski but se ve pekao u rerni, ali je bio
previe sirov za probanje. Pigeon avec petits pois37 propratila je klimanjem glave.
Nagnula se ka loncu od livenog gvoa koji je kljuao na pei. Pulsirao je i ispunjavao vazduh
kiselkastim isparenjima. Podigla je teki poklopac i zavirila u vreli paprika. Omirisala ga je i zarila
viljuku u zeju butkicu. Meso se lako razdvojilo. Pucnula je prstima. Marsel je pritrao s malim
tanjirom i kaikom. Probala je zeetinu s malo sosa od senfa preko kuskusa s nanom i kisele kremaste
salate od krastavaca.
Rekla bih da si malo preterao s klekom. Tri-etiri bile bi dovoljne da se oseti njihovo
prisustvo. Inae, ukus je previe nemaki. Jelo je, ako se izuzmu ove sitne zamerke, vrlo dobro
pripremljeno, to pogotovo vai za originalni pratei program. Jednostavno ali delotvorno reenje.
Moram da kaem da ima oseaj za divlja. Poslednja primedba pokrenula je eksploziju.
Cest merde! Completement merde!
Malori je retko kad hvalila neija kulinarska dostignua u javnosti. Ovo je za ana Pjera bilo
previe. Vie nije mogao da suzbija dugo taloeni gnev. Snano je zamahnuo nogom. Teka klompa
poletela je kao tane ka iznenaenom Marselu na drugom kraju kuhinje. Uenik je pokazao zavidnu
brzinu i okretnost za osobu svoje veliine i teine. U kljunom trenutku je pao na tle kao metkom
pokoeni jelen. Klompa je nastavila let i pogodila suprotni zid. U padu je sruila posudu s police,
koja je tresnula o pod razbivi se u hiljadu komada.
Zavladala je tiina.
Oekivali smo neizbenu eksploziju, koja je na nae zaprepaenje izostala. an Pjer je, crven u
licu, othramao do madam Malori. Zaustavio se ispred nje i zamahnuo pesnicom.
Kako ste mogli ovo da nam uinite?, besneo je. Cest incroyable! Bili smo vam bezmerno
odani. Dugo smo trpeli vau tiraniju. U potpunosti smo se posveivali ovoj kuhinji, da biste nas vi

odbacili zbog ovog govanceta? Ko je ovaj deak s kojim se poigravate? Gde vam je dostojanstvo?
Koa madam Malori poprimila je boju sira.
udnovato je, ali i istinito, to do tog trenutka nije znala da je odlukom da me izdvoji, da me
uzme pod svoje okrilje i predstavi kao svog izabranika, duboko uvredila odanog efa kuhinje.
Oseanja su se uzburkala u njoj kad je shvatila ta je uinila, da je zbog njene bezoseajnosti siroti
an Pjer dugo patio od otrovne ljubomore.
Sve to se moglo videti na njenom licu. Ako je madam Malori razumela neko oseanje, onda je to
bila ljubomora, snana tuga izazvana spoznajom da na svetu ima ljudi koji su vei od nas, koji nas na
svim poljima nedostino nadmauju. Spolja se to nije moglo videti, zato to je znala da se kontrolie,
ali su snana oseanja kipela negde iza oiju. Siguran sam da se tuga nije ticala nje, ve njenog efa
kuhinje, koji je, kao i ona, dugo patio u dubokim senkama kuhinje alosne vrbe.
an Pjer je pucao po avovima. Kooperno se etkao napred-nazad. Gnevno je strgao belu
odoru sa sebe. Teatralno ju je bacio na pod. Vie ne mogu da radim ovde! Dosta mi je svega, a
naroito tebe, nemogua eno!, povikao je.
Gospodin Leblan je posle te napomene zatitniki stao ispred madam Malori, kao da eli da je
odbrani od gneva ana Pjera. Prestani s tim, nezahvalno kopile! Preao si sve granice! Malori je
iskoraila i na opte iznenaenje stisnula drhtavu pesnicu ana Pjera. Prinela ju je usnama da bi
poljubila crvene, ozleene lanke.
Cher Jean-Pierre. U potpunosti si u pravu. Oprosti mi.
an Pjer se naglo zaustavio. Ova neobina madam Malori ga je uznemirila, moda i uplaila.
Liio mi je na dete koje je videlo kako se roditelj, zbog neeg to je uradilo, ponaa u neskladu sa
svojom ulogom. Sad je on poeo da se izvinjava. Madam Malori mu je stavila prst na usta i odluno
prozborila. uti. Priberi se. Nema potrebe za reima.
Uhvatila ga je za ruke i s uobiajenim autoritetom rekla: an Pjer, molim te da razume. Hasan
nije kao ja i ti. Drugaiji je. Limijer i alosna vrba su mali za njega. Videe o emu govorim. Put e
ga odvesti daleko odavde. Verujem da nee jo dugo biti s nama. Navela ga je da sedne na stoliicu.
Postieno je pognuo glavu. Zamolila je Marsela da mu donese vode. Deak je hitro posluao. Drao
je au s obe drhtave ruke. Malo se smirio kad je popio vode. Podigao je glavu kad mu se efica
obratila.
Tebi i meni je ovo mesto u krvi. Oboje emo iveti i umreti u njemu, u kuhinji alosne vrbe.
Hasan ima sve to je potrebno da postane veliki kuvar. Poseduje talent koji prevazilazi sve ime ti ili
ja raspolaemo. U odnosu na nas je kao posetilac s druge planete. Unekoliko zasluuje saaljenje
zbog razdaljine koju mora prevaliti i tekoa koje mora savladati na svom putu. Veruj mi. On nije
moj ljubimac. Ti si.
Atmosfera je bila krajnje naelektrisana. Madam Malori je pogledala gospodina Leblana i
prozborila: Anri, pribelei moje rei. Sutra moramo pozvati pravozastupnika. Hou da i zvanino
stavim na papir da e an Pjer naslediti alosnu vrbu kad mene vie ne bude bilo.
I imala je pravo. Tri godine nakon poetka mog naukovanja kod nje bio sam spreman da poem dalje.
Ponuda jednog od najboljih pariskih restorana na desnoj obali, iza Jelisejske palate, umnogome se

poklapala s mojom ambicijom. Oseao sam zov severa. Madam Malori rekla mi je da je ponuda za
radno mesto zamenika glavnog kuvara u prestinom pariskom restoranu, s mogunou unapreenja u
prvog zamenika glavnog kuvara, upravo ono to mi je potrebno. Nauila sam te svemu to sam
znala, rekla je. Vreme je da sazri. Ovaj posao e ti to omoguiti.
Doneo sam presudnu odluka. U vazduhu se oseala gorkoslatka meavina tuge i uzbuenja.
Neodreenost trenutka kristalizovala se kad smo se Margaret i ja odvezli do peinskog grotla na
kraju doline. Odluili smo da slobodan dan iskoristimo za etnju do oblinje reke Udon, koja je
proticala u podnoju vrletnog nazubljenog Le Masifa.
Izlazak je poeo u gradu. Sastali smo se ispred lokalnog mega-marketa, gde smo kupili ruak,
malo sira i jabuka. etali smo uskim prolazima izmeu rafova, pored lenika u crvenim dakiima i
mutnih korzikanskih maslinovih ulja. Margaret je bila ispred mene. Prolazila je pored polica s
okoladama i kolaima kad se grupa bunih mladia u ranim dvadesetim, iz lokalnog rukometnog
tima, pojavila na drugom kraju prolaza. Doli su da kupe grickalice i pivo. Seam se da su imali
rumena lica, da su izgledali snano i okretno i da im je kosa bila mokra od tuiranja.
Margaret se ozarila kad ih je videla. Zajedno su ili u kolu. Okrenula mi se i rekla: Idi na
kasu. Uskoro u ti se pridruiti. Okrenuo sam se i poao drugim prolazom na putu ka kasi. Panju mi
je privukla tegla uvoznog krema od limuna. Hteo sam da ga probam uz lokalne sireve, kao zamenu za
atni. Stavio sam je u korpu.
Tada sam s druge strane polica s okoladama i kolaima uo muki glas koji je pitao ta je s
njenim negre blanc. Svi su se smejali. Seam se da sam zastao da bih uo njen ustri odgovor. Zalud
sam oslukivao. Jednostavno se pravila da nita nije ula. Smejala se s njima kad su naeli drugu
provincijsku temu. Moram da priznam da sam se razoarao. A opet, znao sam da Margaret nije
rasista. Stigao sam do kase i platio raun. Uskoro mi se pridruila.
Potrpali smo kupljene stvari u njen reno 5. Odvezli smo se do kraja doline. Parkirali smo se na
propisanom mestu. uto i narandasto lie tvorilo je prirodni tepih pod naim nogama. Obuli smo
dobre izme za etnju po umi i uzeli opremu. Zatvorili smo prtljanik i krenuli otrim tempom,
drei se za ruke. Preli smo preko sedamnaestovekovnog kamenog mosta iznad reke.
etali smo po iskriavom jesenjem danu. Leto je bilo na umoru. Obuzela nas je blaga
melanholija kad god bi pouteli list pao na tle. Ispod mosta je proticala bistra i brza reka boje
bombajskog safira. Voda je kuljala i grgoljila oko stenja. Sitne pastrmke vrludale su po bazeniima
prodirui muve. Razmrdavale su peraja po pliacima. Ugledali smo bajkovitu kamenu kolibu na
drugoj strani reke. U njoj je iveo umar, dravni inovnik sa suprugom i bebom. Preli smo reku i
videli da se brezov dim die iz njihovog dimnjaka.
Sledili smo umsku stazu nizvodno. Desno je bila reka, a levo velianstvena kamena litica Le
Masif. Seam se da je umski vazduh bio hladan, vlaan i mahovinast, pun vodenih kapljica koje su
padale s visoke granitne litice.
Odmicali smo laganim hodom, ljuljajui ruke. Poeli smo da razgovaramo o ponudi iz Pariza.
Paljivo smo vagali svaku re. uvali smo se da ne pomenemo veliko pitanje, ono koje se ticalo
budunosti nae veze. Vodotok je levo od nas iznenada ponirao. Obruavao se i padao preko kamenih
terasa. Bela vodena ipka ostavljala je mahovinasti trag na sjajnim venama od feldspata. Seam se,
kao da je bilo jue, kako je izgledala tog jutra u izbledelim farmerkama i svetloplavom gornjem delu

trenerke. Vetar je razgoreo rumenilo na njenim obrazima.


To je dobra ponuda, Hasane. Zasluio si je. Mora da je prihvati.
Da. Slaem se. A opet
Neto me je sputavalo. Nevidljivi vor mi je stezao grudni ko. U tom trenutku nisam shvatao o
emu se radi. Glavni vodotok, brzi Udon, na tom mestu je skretao, stvarajui dugo duboko jezerce
oivieno umom, savreno mesto za ruak u prirodi. Spustio sam rance na liajem pokrivenu stenu
ispod drevnog bora, lipe i kestena. Ledena reka tekla je odmah iza stabala.
Opruili smo se po velikoj steni. Natenane smo jeli jabuke, sir i hleb tvrde korice, koji je
ispekla Margaret. Namazali smo ga kremom od limuna. Ne znam kada smo uli glasove, ali seam se
da su dopirali kroz umu, isprva daleki, a zatim sve blii. Dve prilike kretale su se po umi, zgrbljene
kao krabe na morskom dnu. Mirno smo leali, siti i sanjivi. Nemo smo posmatrali njihovo
pribliavanje.
Bila je sezona peuraka. Metani su znali da je ovaj vlani deo dravne ume poznat po
najboljim vrganjima i lisiarkama. Porodica madam Pikar godinama je posedovala dozvolu za branje
peuraka u tom delu ume. Prvo smo ugledali udovicu. Znojila se ispod prepoznatljivih crnih
dempera, haljina i iroke kine kabanice. Skakala je s panja na panj kao divokoza. utirala je trule
brezove panjeve vojnikim izmama da bi otkrila skrivene grozdove ampinjona ispod trulog
omotaa.
Ispustila je uzbueni krik. Uspravila se stiskajui trompettes de la mort, kao ugalj crnu
skupocenu lisiarku. Lie na trube smrti, ali su veoma ukusne. Okrenula se krupnom drubeniku iza
sebe. Krupajlija je teko disao. Nosio je dve velike korpe koje su se brzo punile miriljavim
gljivama.
Pazi ta radi s ovim trompettes. Ostavi ih na vrhu, da se ne izlome.
Razumem, zapovedniki nastrojena gospoo!
Tata je stajao kao medved u umi. Obukao je najdrau smeu kurtu. Jedva da se videla od
velikog navotenog kaputa, koji je verovatno pripadao blaenopoivem gospodinu Pikaru. I on je na
nogama imao vojnike izme. Bile su razvezane. Kone opute su trale, a vlane pertle vukle za njim
po umskom tlu. Liio je na odrtavelog repera iz pariskih predgraa.
Margaret je htela da im se javi, da mahne. Ne znam zato, tek, uhvatio sam je za ruku i zavrteo
glavom.
Mislim da je vreme da se odmorimo i jedemo. Prilino sam gladan.
Izludee me, Abase! Tek to smo poeli da skupljamo peurke. Predlaem da napunimo bar
jednu korpu pre ruka.
Tata je uzdahnuo.
Tata je video neto to ga je veoma zainteresovalo kad se madam Pikar okrenula, sagnula i
otrim noem odsekla jo jednu peurku. Priuljao joj se otpozadi i posegnuo izmeu njenih nogu.
Zagrabio ju je i vrisnuo. Pronaao sam tartuf! Madam Pikar je vrisnula i pala potrbuke u travu.
Zaurlali su od smeha kad se osovila na noge. Videlo se da uiva u tatinim nepodoptinama.
Uasnuo sam se. Glava mi se namah ispunila slikama mame i tate, kako nekada davno etaju

plaom Duhu. Srce me je zabolelo. Moja mama je bila tako elegantna i produhovljena ena, nimalo
nalik neotesanoj seljanki preda mnom. Ubrzo sam sagledao tatu kao ono to uistinu jeste mukarac
koji uiva u oskudnom broju zadovoljstava koje mu ivot prua.
U tom trenutku nije razmiljao o porodinim i poslovnim problemima koji su ispunjavali svaki
sat njegovog radnog dana. Bio je zreli mukarac kome je ostalo jo nekoliko decenija ivota, reen da
bar malo uiva u kratkom boravku na zemlji. Postideo sam se sebe. Tata, koji na leima nosi toliko
dua, pre svih zasluuje bezbrine i vesele trenutke, neukaljane mojim gaenjem. Posmatrao sam
madam Pikar i tatu kako se vesele kao napaljeni tinejderi blago pognuti, raspoloeni, prizemni
uviajui da u tom ponaanju nema nieg loeg.
Tada mi je sinulo: Nije moja porodica pravila probleme odbijanjem da me poalje u Pariz, ve
ja nisam hteo da se rastanem s njom. Konano sam odrastao kad sam u toj umi smogao snage da
kaem: Zbogom, tata! Idem na daleke pute!
Rastanak s porodicom i madam Malori lake mi je pao od onog s Margaret. Talentovana i pristojna
zamenica bila je samo pet godina starija od mene, ali je veza s njom od mene napravila mukarca.
Na odnos stigao je do loginog razreenja u poslednjim danima u Limijeru. Imali smo slobodan
dan tog jutra u njenom staniu u gradu, iznad gradske poslastiarnice. Gostili smo se okasnelim
dorukom za stoiem ispod visokog prozora u kuhinji.
uvena svetlost Limijera priticala je kroz stare kapke, osvetljavajui nekoliko isuenih divljih
cvetova u staklenoj tegli na prozorskoj dasci. utke smo pili kafu s mlekom i grickali kifle s demom
od dunja njene majke. Svako je bio u svom svetu.
Sedeo sam za stolom u gaama i majici. Gledao sam kroz prozor mravog gospodina Itana i
njegovu gojaznu enu. etali su se Rolanovom ulicom, ruku pod ruku. Zastali su da bi se raskalano i
buno cmoknuli pre rastanka. On je uao u automobil, a ona u ispostavu Sosijete enerala.
Margaret je bila naga ispod kimona. itala je lokalne novine. Nisam siguran zato, ali pruio
sam ruku preko stola i spontano rekao: Hajde.
Glas mi je drhtao dok sam pruao ruku, u nadi da e je ena s druge strane stola eljno prihvatiti.
Hajde sa mnom u Pariz. Molim te.
Polako je spustila novine i rekla jo pamtim taj grozni oseaj u dnu stomaka da je roena u
Limijeru, gde ive i njeni roditelji, braa i sestre, i gde su pokopani njeni baka i deka. Ceni moju
ponudi, voli me zbog nje, ali ne moe jako joj je ao da napusti iru.
Povukao sam ruku. Poli smo zasebnim ivotnim stazama.

PARIZ

Trinaesto poglavlje
Iskreno, moj uspon u Parizu u narednih dvadeset godina nije bio tako teak kao to bi se dalo
pretpostaviti. Imao sam utisak da nevidljivi duh koraa ispred mene i kri stazu koja mi je oduvek
bila predodreena. Posle samo dve godine sam, kao to mi je obeano, unapreen u premier souschefu La Gavrou, restoranu s jednom zvezdicom iza Jelisejske palate.
Nasluivao sam prisustvo velike misterije u pozadini tih dogaaja. Misterije koju verovatno
nikad neu odgonetnuti. Da li je madam Malori imala nekog udela u mom postojanom usponu? Ili sam
sve postigao iskljuivo svojim snagama?
Dok sam boravio u Parizu, razmenjivao sam estitke s bivom poslodavkom. Jednom ili dva
puta godinje razgovarali bismo i telefonom. Svratio bih do nje da joj izrazim potovanje kad god bih
posetio porodicu u Limijeru. Vie nije imala aktivnog udela u mom obrazovanju i karijeri, bar ne
zvaninog.
Uvek sam se pitao da li mi je pomagala diskretnim ali delotvornim pozivima ovde-onde. Da li je
vukla konce izdaleka u presudnim trenucima moje karijere. Ako je to inila, kako je uspela da se
postara da nikad ne saznam za to?
Pjer Beri je, na primer, bio kuvar velikog srca, koji me je pozvao da radim u njegovom
restoranu La Gavro. Po dolasku u glavni grad doznao sam da je oenjen s daljom roakom madam
Malori. Prirodno je da sam zbog toga posumnjao da stoji iza poslovne ponude iz Pariza. Beri je to,
razume se, odluno poricao, ali mu nikad nisam u potpunosti poverovao.
Kada sam prve zime posle preseljenja na sever doao u Limijer da posetim porodicu, pregazio
sam snegom pokrivenu ulicu da bih popio aj s madam Malori u njenom potkrovlju. Parni radijatori
glasno su jeali, ispunjavajui stan udobnom toplinom. Sedeli smo u starim foteljama, pili kafu i
grickali koljkaste madlene tek izvaene iz penice. Seam se da se zanimala za tapas restoran koji je
chef Paskal upravo otvorio u Parizu, koji je u to doba podizao prilinu prainu u glavnom gradu.
Zanimala se i za novu pomamu za bistroima u kojima je hrana pratila vino, umesto obrnuto. Tokom
razgovora o poslu, nehajnim tonom sam joj zahvalio na ponudi za posao koja mi je njenom zaslugom
stigla od glavnog kuvara Berija.
Ne budi smean, Hasane, rekla je dok je sipala kafu iz istog ajnika koji je upotrebljavala
tokom mog naukovanja. Imam pametnija posla nego da zovem daleke roake za tvoj raun. Osim
toga, tu roaku nisam videla trideset godina a ni tada je nisam volela. Ta grana porodice je iz
Pariza. Uvek su se smatrali nadmonijim od onih koji su, kao ja, ostali u dolini Loare. Zato bih,
pobogu, traila ikakvu uslugu od nje? Pre bih umrla. Neu vie da sluam te gluposti. Reci mi, da li bi
mogao da porazgovara s vaim snabdevaima u Parizu i da mi pronae nekoliko Ostrea lurida?
elela bih da probam amerike ostrige pre no to umrem. Mui me to ih i neki francuski gurmani
smatraju boljim od naih iz Bretanje.
Vratio sam se u La Gavro. Nastavio sam s tekim radom. Pet godina nakon dolaska u Pariz
ukazala mi se prilika za ozbiljan skok u karijeri. Znao sam da u La Gavrou godinama nee biti
izglednije prilike za unapreenje. Napustio sam restoran da bih postao ef kuhinje u La Bel Kliniju,

malom i elegantnom restoranu u Sedmom arondismanu. Tamo sam proveo etiri godine.
Imao sam veliku sreu da radim sa sedokosim Markom Rosijeom, iskusnim kuvarom koji je,
najpristojnije reeno, imao svojih bubica. Nagonio nas je da se oblaimo u crno umesto u
tradicionalno belo. To pravilo vailo je i za klompe. Muvao se oko nas u irokim crnim pantalonama
zataknutim u arape, kao sedamnaestovekovni holandski pirat. Po itav dan je pevao lascivne
pesmice iz mladosti provedene u mornarici. Rad s njim, zahvaljujui takvim iskakanjima iz koloseka,
bio je pravo zadovoljstvo. Voleo je da se zabavlja.
Bio je, uprkos poodmaklim godinama, udesno otvoren za nove ideje. Po tome se veoma
razlikovao od ostalih kulinarskih patrona. To mi je omoguilo da kao njegova desna ruka dobijem
veliki prostor za isprobavanje svojih zamisli, kao to je peeno jare s limunom uivenim u stomanu
duplju. Mislim da se stvaralaka sloboda isplatila. La Bel Klini je dve godine nakon mog dolaska
dobio drugu Milenovu zvezdu.
Uspeh u La Bel Kliniju samo mi je poveao apetite. U trideset i drugoj otiao sam u Limijer da
porazgovaram s tatom. Oajniki sam eleo da otvorim svoj restoran, da konano postanem gazda u
svojoj kui. Za tako neto bio mi je potreban kapital. Goreo sam od ambicije, tipino za Hadije.
Sedeo sam za stolom, preko puta tate, u starom zdanju Difu, reen da potanko izloim svoj sluaj.
Rairio sam papire s projekcijama oekivane dobiti i poeo strastveno izlaganje. Tata je posle pet
minuta podigao ruku.
Prestani! Nebesa! Ve me boli glava od te prie!
Tata nikad nije radio s predraunima o oekivanom povratku investicija. Uvek se oslanjao na
unutranji glas. Naravno da u ti pomoi! Pa ta si ti mislio?, ljutito me je pitao.
Izvadio je debeli sveanj papira iz fioke. Odavno sam te oekivao da se pojavi s tim
predlogom, rekao je otvorivi fasciklu. Tvoj otac nije danguba koja po itav dan vata zjale,
pobogu! Zamolio sam advokate i bankare da sve uoblie. Sve je spremno. Svako dete dobie sedminu
porodinog imetka. Ti e svoj deo naslea dobiti odmah. Zato bih morao da umrem? Najvie bih
voleo da te vidim kako pokree posao. Hou da bude srean i da se ponosim tobom Ali molim
te, samo nemoj da mi alje ove kompjuterske tabele. Ne podnosim to. Raunovodstvo sam oduvek
preputao tvojoj majci. Zatreptao sam nekoliko puta da bih prikrio oseanja.
Hvala ti, tata.
Nehajno je odmahnuo rukom.
Dobro de. A sad da preemo problematino poglavlje. Tvoj deo nasledstva iznosi oko 800.000
evra. Da li je to dovoljno?
Ne. Nije bilo dovoljno. Pariski raunovoa i ja uzeli smo u obzir dugoroni najam restorana u
najboljem delu grada, preureivanje prostora nameni, dizajniranje i ugradnju besprekorne kuhinje,
najkvalitetnije osoblje drugim reima, sve trokove osnivanja novog, elegantnog restorana
usmerenog na najprobraniju klijentelu. Sraunali smo da mi je za takav poduhvat potrebna suma od
bar dva miliona evra.
Tako sam i mislio, ree tata. Zato imam predlog za tebe. Da?
Brine me tvoja sestra Mehtaba. U ovom planinskom gradiu ne mogu da naem mukarca koji
bi je hteo. Svakog dana sve vie podsea na tetku. Neprestano je ljuta. Potrebno joj je vee jezero za

pecanje. Slae li se sa mnom? Mislio sam da bi mogao da je uzme za partnera u tvom otmenom
pariskom restoranu. Da li se slae? Bie ti od velike pomoi, da i ne govorimo da e uloiti svoj
deo kapitala u posao. Meni e pasti veliki kamen sa srca ako bude preuzeo brigu o njoj.
Ovo je bio indijski nain reavanja problema. Dogovorili smo se. Mehtaba je pola u Pariz sa
mnom. Moram da priznam da rastanak s chef Rosijeom, koji je bio tako dobar prema meni, nije
proao onako kako sam eleo. Znao sam da e to biti traumatian dogaaj za njega. Kad sam mu
rekao da u otvoriti svoj restoran, postariji kulinar je pocrveneo u licu i bacio na mene tiganj, dva
tanjira i salamu obloenu biberom. ivot ide napred, a ne natrag. Izbegao sam projektile i po
poslednji put krenuo ka zadnjim vratima restorana. Najsonije pomorske psovke su mi jo neko
vreme odzvanjale u uima.
Da nastavim. Put pred nama bio je potpuno ist. Mehtaba i ja smo se upustili u misiju otvaranja
naeg restorana u Parizu. Ime novog restorana javilo mi se dok sam znojav sedeo u kadi, pio aj
zainjen garam masalom i mislio na oca.
Besni pas.
Savreno, zar ne?
Prvi cilj nam je bio pronalaenje pravog lokala. Mehtaba i ja smo nekoliko meseci cunjali Parizom u
potrazi za najboljom lokacijom. Agenti za nekretnine su nam pokazivali peinska skladita po
mranim sokacima u nezanimljivom Trinaestom ili esnaestom arondismanu, ili pretrpane izloge
radnji, jedva neto vee od kuica za lutke, u boljim ulicama koje gledaju prema Seni. Nismo nalazili
lokal koji bi nam odgovarao. Nastavljali smo dalje, s nepokolebivom odlunou, zato to smo znali
da sudbina itavog poduhvata zavisi od dobre lokacije.
Vratili smo se u stan posle jo jedne naporne i bezuspene potrage. Mehtaba je izula sandale i
poela da zagleda uljeve. Zajeala bi kad god bi pipnula osetljivo mesto. Blagi boe, rekla je,
ovo je gore od traenja stana u Mumbaju. Htela je da me pozove da joj pogledam stopala kad je
zazvonio telefon. Odmah sam podigao slualicu.
Da li razgovaram s chef Hadijem?
To je bio stariji ovek. uo sam lajanje psa u pozadini.
Da. Ja sam Hasan Hadi.
Chef, sreli smo se pre mnogo godina u Limijeru. Tad ste bili na poetku karijere. Ja sam grof
od Nansi Selijera.
Oui, Monsieur Le Comte. Dobro vas se seam. Svake godine dolazili ste u alosnu vrbu
uo sam da traite poslovni prostor za otvaranje restorana. Da, tako je. U pravu ste. Kako ste
saznali?
Ah Dovoljno ste dugo u Parizu da bi trebalo da znate da je ovaj grad jedno obino veliko
selo. Glasine se ovde ire nevienom brzinom, pogotovo u svetu visoke kuhinje ili politike.
Nasmejao sam se.
Pretpostavljam da imate pravo.

Da li ste slobodni? Kako bi bilo da svratite do mene u Valetovoj ulici broj sedam. Moda
mogu da vam ponudim ono to traite.
Grof od Nansi Selijera posedovao je maison particulier, s kulama na vrhu brda Montanj Sen
enevjev. Bio je na pola bloka od Panteona. U kripti bazilike na elegantnom trgu sahranjeni su
najvei ljudi Francuske, od Voltera do Malroa. Mehtaba i ja smo sa strahopotovanjem posmatrali
plemiev dom s ulice. Nervozno sam pozvonio. Oekivao da u videti smrknutog batlera, koji e nam
naloiti da uemo na ulaz za poslugu u zadnjem delu kue. Vrata nam je, na moje iznenaenje, otvorio
grof lino. Imao je razbaruenu kosu, platnene pantalone i kone papue.
Sledite me. Prostor je dvoja vrata odavde, rekao je nakon to smo se rukovali.
Grof od Nansija je, ne ekajui odgovor, krenuo niz Valetovu u kunim papuama i s velikim
kompletom kljueva u ruci.
Nikad neu zaboraviti prvi pogled na brljanom pokrivenu kuu broj 11 u Valetovoj ulici. Sunce
je zalazilo za gradske krovove dok sam gledao nizbrdo. Prljava izmaglica obrazovala je ruiasti
oreol oko zgrade od krenjaka. To me je podsetilo na osvetljenje u Limijeru.
Kua na broju 11 bila je upola manja od grofove impresivne rezidencije. Izgledala je lepo i
veselo. Drveni kapci i brljan krasili su prizemlje zgrade. Davali su joj oputen neformalan izgled.
Nije odisala elegancijom svojstvenom pariskim zdanjima, ve izvesnim seoskim armom.
Predvorje je bilo prilino mrano, obloeno drvenim ploama. Proli smo kroz druga vrata i
otkrili niz povezanih prostranih odaja. Nijedna prostorija nije bila preterano velika, ali su se teno
nastavljale. Nakratko sam se zadrao ispod kristalnog svenjaka u glavnom salonu, obuzet
matarijama o mogunostima koje prostor prua. Zamiljao sam reprezentativnu trpezariju. Teke
pliane zavese pokrivale su visoke prozore s pogledom na ulicu. Raskrilili smo ih. Slabana sutonska
svetlost prodrla je u salon. Omoguila mi je da vidimo da je pod prekriven kvalitetnim drvetom.
Velika prostorija s kupatilom u pozadini bila je idealan prostor za buduu kuhinju. Iz nje se
izlazilo u dvoritance pogodno za dostave. Svetli prozrani sprat nudio je prostor za kancelarije. Do
njega se stizalo unutranjim spiralnim stepenitem nainjenim 1970. godine. Zgrada je imala jo tri
sprata sa zasebnim ulazima. Grof nam je rekao da ih nee izdavati. U njima je uvao stari nametaj i
slike nasleene od predaka. To je znailo da restoran u prizemlju i na prvom spratu nee praviti
probleme stanarima. Mehtaba i ja smo obilazili ponueni prostor. Silazili smo i penjali se spiralnim
stepenitem. Oduevljeno smo se osvrtali po velianstvenoj zgradi. Trudili smo se da ne odamo
istinsko raspoloenje.
Srce mi je ustreptalo u grudima.
Po prvi put za dugo vremena oseao sam se kao kod kue. ta misli?
Fantastino je, apnula je Mehtaba. Moemo li da ga priutimo?
uli smo kako grof nestrpljivo zvecka kljuevima u prizemlju. Pourite, vas dvoje, dreknuo
je. Ne mogu da ekam ceo dan da se odluite. Imam posla.
Izali smo na Valetovu. Znatieljno sam posmatrao susedstvo dok je grof od Nansija zakljuavao
zgradu. Na dnu ulice je Moberov trg sa subotnjom zelenom pijacom i stanicom metroa. Uzbrdo je

elegantni Panteon. Odavde do mog stana pored Muslimanskog instituta ima desetak minuta hoda.
Pravo preko ulice, malo dalje od sorbonskog koleda Sveta Varvara, bila je jedna od
najprestinijih adresa na levoj obali: elegantna mesingom pokrivena zgrada Monte Karlo, u kojoj je
ljubavnica pokojnog predsednika Francuske, zakletog socijaliste, ivela u luksuzu kakav uivaju samo
krunisane glave. Dva palmina stabla u saksijama i uniformisani portir uvali su strau ispred
skupocenih ulaznih vrata.
Lokal je bio na prvorazrednoj lokaciji.
Pa, mladi ovee? Da li ste zainteresovani?
Bien su sur zamuckivao sam. Prostor je divan. Samo ne znam da li ga mogu priutiti.
Uf, uzdahnuo je grof i odmahnuo rukom. To su samo finansijski detalji. Lako emo s tim.
elim dobrog i pouzdanog stanara, a pre svega kvalitetan restoran koji odgovara mojim ukusima i
interesovanjima. Verujem da vi tragate za dobrom adresom koja e vam pomoi da se nametnete. To
znai da imamo zajedniki cilj, to je od presudne vanosti za uspeh svakog partnerstva. Da li se
slaete sa mnom?
Da, slaem se.
Pa eto, toliko.
Pruio mi je artritinu ruku.
Hvala vam, gospodine grofe! Hvala vam! Dajem vam re da neete zaaliti zbog svoje odluke.
Prilino ustro sam mu prodrmao ruku. Aristokrata se po prvi put osmehnuo, otkrivi sitne ute
zube. Nimalo ne sumnjam u to, rekao je. Vi ste mladi i daroviti chef. Zbog toga u vas podrati.
Nemojte to smetnuti s uma. Ne brinite. Moj advokat e vas uskoro nazvati. Grof od Nansi Salijera
ne samo da je postao moj zakupodavac, ve i najbolja i najvernija muterija. esto je govorio da je
Besni pas njegov lokal. Uinio je jo mnogo toga za mene. Stari plemi postao je moj aneo uvar,
vazda spreman da mi pomogne.
Kirija za prve dve godine zakupa restorana bila je 50% ispod trine vrednosti. Grof ju je retko
i blago poveavao, obino zbog naraslih trokova osiguranja ili odravanja koraka s inflacijom.
Godinama mi je pomagao na stotine razliitih naina. U svojoj banci mi je otvorio veoma povoljnu
kreditnu liniju u iznosu od 400.000 evra. Tako sam pribavio novac koji mi je nedostajao da bih
ostvario kulinarsku viziju vrednu dva miliona evra.
Starac mi se zbilja dopadao. Grof od Nansija bio je nabusito dangrizalo, ali znao je da bude
veoma pristojan i zabavan ako biste mu dali priliku. Kad je jedan od mlaih zaposlenih smogao
hrabrosti da ga pita da li bi eleo i desert, pogledao ga je kao bezumnika, a onda mu odgovorio:
Dragi ovee, gurman je dentlmen s talentom i reenou da nastavi da jede ak i kad nije gladan.
Unutranji glas mi je jo prvog dana, kad je grof izdahnuo s otegnutim Uf! nakon to sam ga pitao za
iznos kirije, doapnuo o emu se radi. Nadmoni i nehajni uzdah uinio mi se jako poznatim. Nisam
imao dokaza, niti sam ih u meuvremenu pribavio, ali znao sam da madam Malori na neki nain stoji
iza pojave grofa od Nansija Selijera i njegove kue u pravom trenutku.
Najbolja muterija alosnoj vrbi najedanput je postala moj zakupodavac i najverniji gost u
Parizu. Imao sam utisak da je tafeta predana od jednog restorana drugom. To se ne moe drugaije

objasniti.
Plai me, Hasane, rekla je madam Malori u telefonskom razgovoru. Zvuala je prilino
ledeno kad sam pomenuo grofa od Nansija. Poeu da verujem da se drogira zbog tih paranoidnih
matarija. Da li zbilja misli da bih ohrabrivala neku od svojih muterija da troi novac kod
konkurencije? To je besmislena tvrdnja.
ekali su me dugi sati iscrpljujueg rada urlanja, zvonjave telefona, guranja kolica po
prodavnicama, intervjua, naruivanja formulara i otrih pregovora. Mehtaba se bavila izvoaima.
Terala ih je da preobraze broj 11 u skladu s mojom precizno ilustrovanom vizijom. Kad nisam radio
na biranju kalupa ili boja, bavio sam se najvanijim delom posla zapoljavanjem kljunih radnika.
Posle stotina sati intervjua, za efa kuhinje izabrao sam Sera Putrona, Tuluanina grubih manira,
graenog kao dinovska repa. Upoznali smo se u kuhinji La Gavroa. Bio je teak, a ponekad i
okrutan prema podreenima. To mu nije smetalo da dobro upravlja veoma disciplinovanom
kuhinjom. Znao sam da e iz veeri u vee proizvoditi divna jela. Trpezarijom e gazdovati ak,
veteran iz Ambrozije, restorana s tri zvezdice. Elegantni i vitki maitre dhotel, vazda spreman da
armira goste, bio je otmenija verzija arla Aznavura.
Prva recenzija Besnog psa se nedugo po otvaranju pojavila u Le Mondu. Ne sramim se da
priznam da sam se raspekmezio kad sam video da je ime mog restorana pomenuto u povoljnom
kontekstu u novinama koje, prema optem miljenju, najvie utiu na oblikovanje stavova viih
slojeva francuskog drutva. lanak je skrenuo panju ire kulinarske javnosti na restoran. Hvalile su
ga i muterije, pogotovo paklena maina za unapreenje odnosa s javnou grof od Nansija. Plemi
je, naravno, dobio svoj sto u restoranu. Dan nakon dodele prve Milenove zvezdice, i mnogo pre
dobijanja druge, upoznao sam oveka koji e odigrati veliku ulogu u mom ivotu.
Bio sam u kuhinji. Pripremao sam daurade aux citrons confits 38 kad je ak uao u kuhinju s
novim narudbinama. turo me je obavestio da sam traen za stolom broj 8. Moj maitre izgledao je
neobino kruto i nervozno. Brzo se okrenuo i izaao iz kuhinje. Pretpostavio sam da neko prilino
vaan nije oduevljen veeranjom ponudom.
Ser, preuzmi posao! Moram da odem u trpezariju!, razdrao sam se da bih nadjaao zveckanje
erpi i topot klompi kuhinjskog osoblja koje je jurcalo napred-nazad pored elinih pultova. Ser je
odvratio da bi me uo i bez dranja. Pomogao mi je da skinem prljavu bluzu i obuem istu pre izlaska
pred goste.
Besni pas je te veeri bio pun. Klimnuo sam nekolicini redovnih muterija na putu do stola broj
osam. Nalazio se u sredinjoj odaji. Bio je jedan od boljih. Obino su ga posedale poznate linosti.
Proelavi ovek sedeo je sam za stolom broj 8. Prsten sede kose na zadnjem delu vrata
zavravao se gustim zaliscima koji su mu pokrivali najvei deo lica. Ta frizura je odavno izala iz
mode. Tip je bio krupan i miiav, sa zlatnim lancem oko vrata i krupnim zlatnim prstenovima na
grubim akama. Takav nakit bi lepo pristajao pripadniku korzikanske mafije. Nosio je i divno crnosivo svileno odelo, koje je svedoilo o dobrom ukusu. Zraio je nenametljivim autoritetom. Pogledao
sam na njegov tanjir tako sam saznavao dosta o ljudima i opazio da se odluio za predjelo od
dimljenih jegulja sa sveim kremom od rena.

Chef Hadi, obratio mi se pruivi krupnu aku. Ve neko vreme nameravam da vas
upoznam. Osoblje mi je saoptilo da ste dva puta posetili moj restoran a da mi se niste javili.
Povredili ste me takvim ponaanjem.
Preda mnom je bio chef Pol Verden, jedan od najveih kulinarskih talenata u zemlji.
Zanemeo sam. Znao sam mnogo o njemu, poto je njegova ivotna pria u beskraj prepriavana
u francuskim medijima. Pol Verden je u poslednjih 35 godina preobrazio skromnu seosku mesaru u
svetski poznat restoran s tri zvezdice. Neizmernim darom privlaio je gurmane iz celog sveta, koji su
hrlili na periferiju Kurgena, siunog normandijskog seoceta. Obedovali su u njegovom restoranu
Zlatni pevac, kui na uglu prepoznatljivoj po zlatnoj cigli.
Verden je bio majstor teke, slaninom bogate kulinarske kole koja je negde u to doba poela da
gubi potovaoce pred naletom molekularne kuhinje zvezde u usponu Mafita iz provansalskog Eksa.
Verden se proslavio golubovima na ranju, punjenim lezdama, pajom digericom s mladim lukom,
divljim zecom u teleem kembetu s portom i po najuvenijem jelu Poularde Alexandre Dumas
piletini Aleksandra Dime, punjenoj stranom koliinom crnih tartufa.
Bio sam oduevljen injenicom da se osoba takvog formata zanima za mene. Seo sam za njegov
sto. Priali smo dobrih pola sata pre no to sam se s oklevanjem vratio u kuhinju. U prvom razgovoru
smo utemeljili dugoveno prijateljstvo. Verden je mnogo i ivopisno govorio o sebi. Zbog toga nisam
bio preterano iznenaen kad mi je rekao: Recite mi, Hasane, koje vam je najdrae jelo od onih koje
ste probali u Zlatnom pevcu?
Dok sam sedeo u njegovom restoranu i ekao glavno jelo, probao sam kao predjelo omlet s
glavama bakalara i kavijarom. Varljivo jednostavno, a prefinjeno i snano jelo je, po mom miljenju,
predstavljalo vrhunac francuskog kulinarstva. Saznao sam posle da se pojavilo u sedamnaestom veku
i da je delo kuvara kardinala Rieljea. Slueno je kontroverznom kardinalu svakog petka za ruak sve
do njegove smrti. Divni omlet je posle toga nestao s jelovnika, sve dok ga Verden nije na udesan
nain oiveo i ponudio savremenicima.
To je lako pitanje. Omlet. Onaj s glavama bakalara.
Verdenova viljuka zastala je na pola puta do usta. Progovorio je posle krae pauze. Slaem se
s vama, rekao je. A gotovo svima se najvie svia piletina Aleksandra Dime. Po meni, ona je
previe operska za moj ukus. Jednostavni omlet je oduvek bio moje najomiljenije jelo. Drago mi je
to se slaemo po tom pitanju.
U narednim godinama viali smo se povremeno, ali ne elim da istiem nau bliskost. Mislim da
niko, pa ni njegova supruga, nije uspeo da do kraja pronikne u njegovu eruptivnu linost. Bio je
zagonetka koja veito izmie odgonetanju. Sigurno je da smo razvili odnos pun potovanja i
naklonosti. Seanje na to prijateljstvo oivljava u meni kad god pomislim na dan posle osvajanja
druge Milenove zvezdice i na njegovu nenajavljenu posetu Besnom psu.
Bilo je kasno popodne. Nisam znao da je sa Serom i ostatkom osoblja prilino drsko, kad
pomislim na to, ali takav je bio Pol dogovorio da me to vee otme i da ostavi restoran u sposobnim
rukama mog efa kuhinje.
Branio sam se govorei da je moje prisustvo u restoranu neophodno. Pol je ponavljao: Oui,

oui, kao da smiruje neposluno dete, ali me je i dalje gurao na suvozaevo mesto svog mercedesa.
Osoblje mi je mahalo u pozdrav s vrata restorana. Nestali su u trenu kad je Pol naglo dodao gas.
Odjurili smo zabrinjavajuom brzinom ka aerodromu Orli. Uvek je vozio kao ludak.
Privatni avion ekao nas je na pisti. U vazduhu mi je rekao da je reio da mi priredi
nezaboravnu proslavu druge zvezdice, to je podrazumevalo dobru riblju veeru u Marselju. Prijatelj,
londonski investicioni bankar, pozajmio mu je mlaznjak za tu priliku.
Te noi veerali smo u starovremskom restoranu Kod Pjera, na litici iznad marseljske luke. Na
sto je bio pored velikog panoramskog prozora. Sunce je zalazilo kad smo stigli. Kapalo je preko
horizonta kao mango sorbe. Platinasti talasi Mediterana treskali su o litice ispod nas, pevajui
ospokojavajuu pesmu mora.
Kod Pjera je bio restoran s grubim stolovima, belim stolnjacima i glomaznim srebrnim posuem
i escajgom. Stari kelner s pomadom u kosi doneo je ulubljenu srebrnu kanticu za vino. Proaskao je s
Polom kao sa starim prijateljem pre no to je moj prijatelj naruio bocu skupocenog ampanjca iz
1928. godine.
Sa strahopotovanjem smo posmatrali otvaranje drevne boce. Zlatna pena pokuljala je preko
ivice kristalnog stakla, svedoei o zrelosti vina. Pravo iznenaenje usledilo je kad smo prineli uske
ae usnama. ampanjac je bio sve i iskriav kao stidljiva mlada. Ni po emu se nije moglo
zakljuiti da je na pragu penzionisanja. Naprotiv. Nagonio me je na pesmu, igru, zaljubljivanje. Ovo
je opasna tenost, pomislio sam.
Poeli smo s inijicom marseljske riblje orbe. Nastavili smo s tananim jelom od siunih
rakova, ne veih od bebinih noktiju. Providni mekuci uzgajani su u peini restorana ispod litice
tuene talasima. Glavno jelo bio je lup de mer morski pas peen na stabljikama komoraa. Kelner
s pekirom preko ruke okupao je morsku neman likerom od anisa pre no to ju je dramatino zapalio
dugom ibicom. Stabljike komoraa i krike limuna oko ribe jo su se dimile kad je tanjir sputen na
na sto.
Smejali smo se i razgovarali do duboko u no, sve dok se more ispod nas nije obojilo nijansom
sipinog mastila. Ribarske brodice za lov na sardine i skue isplovljavale su sa svetiljkama na
jarbolima iz gradske luke. Kretali su u noni ribolov. Daleko na puini nazirao se naftni tanker. Liio
je na svetlu glavu eera na najmastiljavijem delu crne vode.
Te noi sam saznao da je Polov tata itao sinu Majstora maevanja i Grofa Monte Krista i da
je zbog ovog poslednjeg svoje najuvenije jelo nazvao po Aleksandru Dimi. U njegovim knjigama
naao je nadahnue i za ovu maginu no. S panoramskog prozora marseljskog restorana pruao se
pogled na Ifsku tvravu, ostrvski zatvor u kojem je Edmond Dantes bio zatoen. Siva stena sa
zidinama izgledala je neobino elegantno okruena niskom vilinskih svetala.
ampanjac nam je razvezao jezike. In vino veritas. Te veeri sam upoznao jo nekoliko osobina
nadaleko uvenog i nepristupanog Pola Verdena. Pri kraju obroka, dok smo jeli laki kola od
badema, uz konjak koji je istio sinuse, tiho me je zapitao da li sam obedovao u Mezon Dada u Eksu,
u minimalistikom restoranu kulinarske zvezde u usponu. Uoio sam nesigurnost u njegovom glasu.
arl Mafit je u to vreme bio barjaktar i umetniki voa postmodernistikog pokreta
dekonstruisanja hrane. Koristio je konzerve s nitratnim oksidom i niz, najblae reeno, neobinih

kuhinjskih pomagala, da bi stvorio svoj zatitni znak: kristalizovanu penu tvrdu supstancu od jaja
morskog jea, kivija i moraa ili iniju paste od grijerskog sira i jabuka reine des reinettes.
Mafitova tehnika je podrazumevala sveobuhvatnu redukciju sastojaka, gotovo do molekularnog nivoa,
pre objedinjavanja u neobinu meavinu procesuirane hrane u obliku potpuno novih jela.
Priznadoh Polu da sam pre nekoliko godina pojeo upeatljiv obrok u Mezon Dadi s tadanjom
devojkom Mari. Cura je imala jake butine i mirisala na peurke. Odakle da ponem? Mafit je u prah
pretvorio ljute bombonice, odaare grla. Upotrebio je ovaj bizarni sastojak kao osnovu za lilihipe
od lososa, zapanjujue jelo koje se sluilo sa sladoledom od tartufa. Svojom vetinom je do
neprepoznatljivosti izmenio i klasine ablje batake, arhetipsko seosko francusko jelo. Odvojio ih je
od kostiju i karamelizovao u soku od smokava i suvog vermuta. Posluio ih je s bombom od palente,
paje digerice i nara. U tom jelu nije bilo ni traga od klasinih pratilaca abljih bataka: belog luka,
putera ili peruna. Kada sam pitao Mari ta misli o obroku, odgovorila je zinzin to je u pariskom
argonu znailo aavo. Moram da priznam da je ne preterano obrazovana prodavaica prilino
precizno opisala nae kulinarsko iskustvo, pre nego to ju je zloglasni zavodnik ispipao ispod stola.
Dok sam se poveravao Polu, nisam mogao da ne zapazim da je sve tuniji, kao da je na osnovu
mog ivahnog eretanja naslutio da e zvezda u usponu s juga jednog dana postati njegov dumanin i
da e oslabiti njegov muevni zagrljaj s klasinom francuskom kuhinjom, koju je Pol voleo svim
srcem i koju bi branio do smrti, uinivi je u potpunosti zastarelom.
Pribrao se.
Dovoljno smo govorili o tome. Doli smo da proslavimo tvoju drugu zvezdicu, Hasane. Popij
to. Idemo u disko.
Ispio je brendi pre no to je nastavio: Ustaj, DArtanjane! Ustaj! Vreme je da probamo
nadaleko uvene marseljske kolae.
Ne znam koliko je Pol potroio te veeri. Bila je to jedna od najnezaboravnijih i najprijatnijih
noi u mom ivotu.
Godinu dana kasnije svratio sam u Normandiju da obiem jednog snabdevaa. Posetio sam i Pola u
Kurgenu. Ana Verden me je ukoeno pozdravila na vratima. Svi su znali da je rezervisana prema
muevljevim bliskim prijateljima. Vie je volela da provodi vreme s poznatim muterijama i
redovnim gostima. Dodelila mi je mladu enu koja me je otpratila do Polove jazbine u zadnjem delu
kue.
Iao sam za mladom sobaricom po hodnicima devetnaestovekovnog buroaskog zdanja i
posmatrao uramljene fotografije i iseke iz tampe, svedoanstva o njegovom dugom i postojanom
usponu u svetu visoke kuhinje. Panju mi je privukao svitak ispunjen poznatim rukopisom.
To je bio pamflet s kraja sedamdesetih. Ispod njega je bila posveta, ispisana odlunom rukom:
Za Pola, mog dragog prijatelja, velikog mesara iz Kurgena, oveka koji e jednog dana zapanjiti
svet. Bori se hrabro. ivelo francusko mesarstvo! Ispod posvete je bio potpis Gertrude Malori.
Stigli smo i do kljunog perioda moje karijere. Imao sam 37 godina kad je Besni pas zaradio i drugu
zvezdicu. Nekoliko godina nakon dobijanja priznanja tapkao sam u stvaralakom orsokaku. Vredno

sam radio, ali bez znaajnijih proboja. Imao sam oseaj da su sveina i ar s kojim sam poeo rad u
Besnom psu institucionalizovani stalnim ponavljanjem.
U tom periodu smo dobili nekoliko osrednjih prikaza u medijima. Stare vatre su ipak jo
plamsale negde duboko u meni. U etrdeset drugoj u mene se uselio opasni nemir, oajnika elja da
se uzdignem, makar jo za pedalj.
eznuo sam za dramatinom promenom.
Tata je pronaen mrtav na kuhinjskom podu, u spavaici, opkoljen krhotinama slomljenih tanjira i
staklenih inija. Tetka i njegov doktor primorali su ga da u sedamdeset drugoj godini uini neto
veoma glupo: da se podvrgne strogoj dijeti. Probudilo ga je kranje u stomaku. Siao je u kuhinju
usred noi da neto alabrcne. Otvorio je friider i gurnuo glavu u hladnu unutranjost. Patolog je
rekao da je gutao hranu tako brzo da mu se komad pileeg bataka zaglavio u grlu.
Panino se teturao po kuhinji, uplaen hladnom piletinom koja ga je davila, sve dok ga nije
strefio teki srani udar. Imao je sree. Smrt ga je stigla pre no to je pao na pod.
Svi smo mislili da e tata iveti doveka. itava porodica poludela je od tuge pa se slabo seam
sahrane. Bio sam toliko satrven i uplakan da nisam primetio koliko slabano izgleda madam Malori,
oslonjena o gospodina Leblana. Hiljade su se slegle na groblju. Neki su doli ak iz Klervoa le Laka.
Skinuli su eire i pognuli glave u dostojanstvenoj tuzi.
Tata ih je na kraju sve pridobio.
Madam Malori se dva meseca kasnije saplela i skotrljala niz stepenice dok se pela na tavan. Slomila
je nekoliko rebara i obe noge. Umrla je nekoliko nedelja kasnije, od upale plua, u istoj bolnici u
kojoj sam se ja leio od opekotina.
I dan-danas me je sramota to nisam stigao da otputujem u iru da bih se na dostojanstven nain
oprostio od velike maitresse. Nisam mogao zbog niza vanih dogaaja u Parizu. ivot nas neprestano
suoava s iznenaenjima. Imao sam mnogo sree, ali je dolo vreme za krkljanac u indijskom stilu.
Svet koji smo tako dugo poznavali preko noi je nestao kad su se televizijski ekrani ispunili
okantnim vestima o propasti berzi irom sveta.
Ekonomisti su imali objanjenja za ono to se dogodilo u ovom mranom periodu. Ja pak mislim
da je vaseljena samo reagovala na vesti da su Abas Hadi i Gertruda Malori napustili ovaj svet.
Globalna ekonomska depresija bila je samo slabani eho te kataklizme.

etrnaesto poglavlje
U subotu, tano dvadeset godina posle mog dolaska u Pariz, na zelenoj pijaci na Moberovom trgu
pazario sam dva lepa uvozna manga. Paljivo su ih upakovali u drvenu kutiju kao retke orhideje. Moj
mobilni telefon je zazvonio. Sestra mi je javila da je Pol Verden poginuo u automobilskoj nesrei.
Mehtaba me je pozvala ba kad sam plaao mango ispod nadstrenice na tezgi. Govorila je
uzbueno.
Pronali su ga na dnu litice, nedaleko od Kurgena. Bio je mrtav kad su ga nali. Kau da je auto
zgnjeen kao nan. Hej, Hasane? Da li me uje?
Prodavaica mi je dodala kusur.
Ne mogu da razgovaram, rekao sam i prekinuo vezu.
Neko vreme sam stajao otupeo od oka. Pitao sam se ta e biti s nama. I pre ove vesti inilo mi
se da svet odlazi doavola. Po glavi mi se motala besmislena i monotona fraza ovo je kraj jedne
ere.
Pariz je bio nezaustavljiv. Na pijaci na Moberovom trgu trgovalo se bez zastoja. Bio je poetak
maja. Parovi su nosili cegere pune praziluka i prolenih jagnjeih butova. Sudarao sam se s njima.
ovek na vespi otegnuto mi je svirnuo pre no to je me je paljivo zaobiao.
Zapaao sam neobine slike: policajac na rolerima jede pecivo sa sirom dok mu belo brano
pada po plavoj koulji; zlatasti pilii pouteli od masti obru se u penici s providnim vratima.
Seam se da je vazduh na trnici mirisao na zreli sir. Na trotoaru preko puta mene bila je pletena
korpa puna vinskih boca iz argentinske vinarije Mendoza. Stajao sam nasred ulice. ak ni pakovanja
severnoafrikog, turskog i iranskog afrana, moja velika slabost, nisu mogla da me pokrenu s mesta
na kom sam se ukorenio kao iak na steni.
Nisam mogao da pobegnem od pogubnog zakljuka da je s chef Verdenom umrla i vana grana
francuske kuhinje, iji je portvovani branilac celog ivota bio.
Krupna starica rumena lica naletela je na mene. Siguran sam da je to namerno uinila.
Razbesneo sam se. Odgurnuo sam je to sam jae mogao. Pobegla je od mene viui: Sale Arab!
Njena psovka prljavi Arapine vratila me je na Karmelitsku ulicu. Po prvi put sam se osvrnuo
po pariskoj ravnodunosti koja me je sa svih strana okruivala na zelenoj pijaci. Svi su se drali
nezainteresovano, kao da se nita vano nije desilo.
Bio sam duboko uvreen tim ponaanjem. Pol je bio nacionalno blago. Znao sam, iako sam bio
stranac, da bi zvona Panteona na brdu trebalo da zvone, opominjui naciju na veliki gubitak. Njegov
odlazak s ovog sveta nije izazvao nita izuzev ravnodunog galskog sleganja ramenima. Moda je
trebalo da pretpostavim da e tako biti. Nekoliko nedelja ranije, Go i Mijo39 oduzeli su Polu etiri
poena. Umesto 19, dobio je 14 od moguih 20. To je bilo brutalno podseanje na injenicu da su
dananji kulinarski kritiari i gurmani opsednuti kulinarskim kubizmom arla Mafita.
Za osobu mog porekla bilo bi logino da se okrene Mafitovoj svetskoj kuhinji, koja je uivala u
meanju najbizarnijih sastojaka iz najegzotinijih krajeva sveta. Ali ako sam i naginjao u bilo kom

pravcu, to je bio Polov francuski klasicizam. Laboratorijski proizvodi arla Mafita bili su veoma
originalni i matoviti poduhvati. Ponekad su ostavljali ljude bez daha. Nikako nisam mogao da se
otmem utisku da su njegova kulinarska dostignua samo pobeda forme nad sadrinom. Nisam mogao
da poreknem da je njegovo hemijsko kuvanje poslednjih godina nailazilo na dobar prijem kod
kritiara i publike i da je Polov klasini repertoar, eleo ja to da priznam ili ne, jednostavno izaao iz
mode. Njegov tradicionalni pristup delovao je beznadeno zastarelo. Pol je bio sazdan iskljuivo od
krvi, mesa i kostiju. Bio je ista sadrina. Znao sam da e mi strano nedostajati.
Sve se zavrilo. Shvatio sam onako otupeo, stojei na pijaci u subotu ujutru, da nemam drugog
izbora do da se vratim kui i pozovem Polovu udovicu da joj izrazim sauee. Krenuo sam ka
Besnom psu u Valetovoj s mangom pod rukom i snanim oseanjem gubitka u dui.
Dok sam se peo uz brdo, pored stambenih zgrada ravnih fasada u Karmelitskoj, posledica
posleratnog uspona socijalizma u Francuskoj, naao sam se ispod kanapa za suenje vea s dejim
gaicama. Visile su izmeu dva balkona. U tom asu je ena u prizemlju radnike zgrade otvorila
prozor kuhinje. Naao sam se sred maglovitog oblaka tripes a la mode de Caen. Mirisni vreli vetar
duvao je iz erpe od livenog gvoa na penici.
Prizemni miris kembia i luka izmamio je iz mojih dubina gusti paprika uspomena. U tom
trenutku je moj prijatelj Pol a ne chef s tri zvezdice Verden oiveo za mene.
Setio sam se kako me je pre nekoliko godina, reen da ne putuje sam, ubedio da mu se pridruim
u skitanju po Alzasu na nemakoj granici. Vozio je srebrnkasti mercedes ludakom brzinom kroz
seosku idilu. Sve poslove obavljao je u istom mahnitom ritmu. Jednog popodneva sam posle
bezbrojnih lutanja po blatnjavim putevima do dalekih seoskih imanja, u potrazi za vinom, medom s
majinom duicom ili dimljenom salamom dobio napad besa.
Dosta je bilo!, povikao sam. Ledenim glasom sam mu saoptio da neu vie kroiti nogom ni
na jedno seosko imanje ako se ne zaustavimo da na miru i natenane jedemo. Pol je bio zateen mojom
otrom reakcijom. Bre-bolje se sloio sa mnom. Zaustavili smo se u uspavanom seocetu, ijeg se
imena vie ne seam.
Seam se da smo jeli u zadimljenom bistrou, zidova obloenih tamnim drvetom. Nekoliko
metana sedelo je za pocinkovanim barom. Potezali su vino iz balona s kiselim izrazima lica. Seam
se da je svratite zaudaralo na trulo drvo i prosuti pasti i da smo zauzeli sto u pozadini, ispod
mutnog ogledala. Priao nam je mladi sa itanom u uglu usana i uzeo narudbinu. Starija ena s
prljavom keceljom prosledila ju je u kuhinju.
Naruili smo specijalitet dana: kembie. Krnje inije sputene su na sto bez mnogo cifranja.
Jeli smo u tiini. Umakali smo komade domaeg hleba u iniju i spirali zalogaje lokalnim pino
grijem. Buno smo srkali iz staklenih aa koje su stajale pored naih laktova kao zdepasti seljaci.
Pol je odgurnuo praznu iniju i doslovce uzdahnuo od zadovoljstva.
Malo sosa od kembia zalepilo mu se za bradu kao kulinarski mlade. Primetio sam da se
pritisak, koji mu je duboko borao lice, nekim udom povukao.
Ni u jednom od francuskih restorana s tri zvezdice nikada nee pojesti nita bolje od ovog,
rekao je. Ubijamo se od rada i padamo s nogu od umora, ali nita to uradimo ne moe da se meri s
ovom jednostavnom inijom kembia. Imam li pravo kad to kaem, Hasane?

Ima pravo, Pole.


Tek mi je ta uspomena, oivljena na tuni dan njegove pogibije u automobilskoj nesrei,
omoguila da smognem snage da se suoim s injenicom prijateljeve smrti i ogromnim gubitkom
izazvanim tom tragedijom.
Pola vie nema.
Moja nepca su, na pola puta uz Valetovu, odluila da odaju potu glavnom kuvaru Verdenu. Na
zadnjem delu jezika oseao sam bogate ukuse i teksture njegovog remek-dela, kao papir tankih
odrezaka paje digerice s rotilja, poloene izmeu podatnog ruiastog mesa slatkovodnih rakova.
Sledeeg jutra probudio me je cvrkut voraka ispod prozora. Prebacio sam noge preko ivice kreveta.
Bio sam smlaen. Pritisli su me skoranji smrtni sluajevi i propast starog ekonomskog poretka, koju
smo svakodnevno gledali na vestima. Imao sam oseaj da su mi se smrt i propadanje nataloili u
kostima. Bio sam bez trunke snage. Vukao sam noge po ulici. Morao sam da svratim u lokalni kafe La
Kontraskarp u Lasepedskoj ulici, na drugu olju kafe, pre nego to sam produio put ka restoranu.
Mark Bresije, poznanik koji je radio kao upravitelj trpezarije u Arpeu, restoranu s tri zvezde,
ve je sedeo za naim stolom ispod zelene nadstrenice. Jeo je omlet. Klimnuo je kad sam privukao
stolicu.
U to doba dana nije bilo turista na Kontraskarpskom trgu. Naruio sam duplu kafu i brio. ista
ulica vozio je zeleni kamion oko fontane na trgu. Polivao je kaldrmu vodom iz creva. Terao je pasja
govanca i opuke ka odvodu. Kloar je spavao na ploniku, ispod buna. Naslonio je prljavu sedu
glavu na ruku. Nije ni slutio da mu se vodeni mlaz pribliava.
Pridruio nam se Andre Piko, chef-patron u Monparnasu. Kapci iznad bara na drugoj strani trga
iznenada su se otvorili. Buka je uplaila jato golubova. Ptice su poletele u vazduh.
Salut, Hassan. Ca va, Marc?
Salut, Andre.
Pol je bio jedina tema razgovora. Andre je zdepastim prstima veto pretraivao aplikacije na
mobilnom. itao mi je najnovije medijske izvetaje. Poginuo je pod nejasnim okolnostima. Odsustvo
tragova koenja na putu navodilo je na zakljuak da nije pokuao da se zaustavi pre nego to je
poleteo preko ivice puta u ambis. Napomenuto je da je automobil nedavno servisiran, tako da
tehniki nedostaci nisu mogli biti uzrok nesree. Pol je poznavao taj put kao svoj dep. Oevidac,
lokalni seljak, tvrdio je da su kola ubrzavala umesto da usporavaju na putu ka litici. Istraga je u toku.
Jo uvek ne mogu da verujem. Bio je tako pun ivota.
ta ti misli, Hasane? Bio ti je prijatelj.
Slegnuo sam ramenima, po francuski.
Bio je tajanstven i nedokuiv ovek i za mene koliko i za tebe. Poeli smo da razgovaramo o
predstojeim demonstracijama protiv specijalne stope PDV-a za restorane, najvanijoj temi u
kulinarskom svetu. Budi tamo, Hasane, ree Piko. Molim te. Duan sam da kao direktor
Komercijalnog sindikata sitnih prodavaca i gastronoma izvedem to vie ljudi na protest. Molim te,
budi tamo. Povedi i osoblje.

Moramo da se drimo zajedno, dodao je Bresije.


Dobro. Biu tamo. Dajem ti re.
Rukovali smo se kad sam krenuo. Preao sam ulicu i primetio da su jo dve radnje, parfimerija i
sendviara, zatvorene. Sputao sam se strmom Dekartovom ulicom. Morao sam da zaobiem dostavni
kamion koji je isporuivao platna za Galeriju na Levoj obali. Radnici su ih nosili uz puno vike i
prenemaganja. Podsetili su me na popodne koje smo Pol i ja proveli u muzeju Orse, u lovu, kako je
rekao, pour la source dinspiration.
Tog dana bio je dobro raspoloen, u najarmantnijem moguem izdanju. Proveli smo divno
popodne, iako smo muzej razgledali razliitim brzinama. esto bi mi se dogodilo da uem u dvoranu
i ugledam Polov srebrni potiljak na ulazu u sledeu muzejsku odaju.
U jednom trenutku sedeo sam ispred Gogenovog Obroka, naslikanog nedugo po umetnikovom
dolasku na Tahiti. Strunjaci su se slagali u oceni da ne spada u njegova najbolja dela. Seam se
ekstremne jednostavnosti platna tri metanina, banane i inije na stolu. Slika me je zaprepastila zato
to me je nagnala da shvatim da je samo istinski majstor mogao da odbaci brojne slikarske tehnike i
dramatizaciju da bi ostavio samo najjednostavnije i najistije sastojke na platnu.
Pol se vratio po mene. Bio je poletan i energian kao dete. Rekao mi je da moram da vidim
sliku tog i tog autora u sledeoj dvorani. Ostavio me je kad sam mu obeao da u to uiniti. Na
trenutke je sasvim nestajao s vidika. Nigde ga nije bilo kad sam konano stigao do treeg sprata
muzeja.
Stajao je kao ukopan ispred slike u levom uglu velike odaje. Ne znam koliko dugo je tamo bio,
ali nije se mrdnuo kad sam se zaustavio kraj njega. Nastavio je da zuri u sliku koja mu je zatoila
matu.
Pomislio sam da slika nije bogzna kakva, ali sam je dobro zapamtio. Mogu da je po volji
prizovem i pogledam u svojoj mati. Na slici je bio bradati kralj na tronu, sa suprugom pored sebe.
Bili su u dubokom oku. Pitali su se, svako za sebe, ta e biti s njima. Golemi, prazni, sivi zid se u
beskraj protezao iza njih. Na podu ispred odsutnog para leala je ugaena i odbaena crkvena svea.
Slika ana Pola Lorena zvala se Ekskomunikacija Robera Pobonog.
Nekoliko minuta niim nije pokazao da je svestan mog prisustva. Nije reagovao ni kad sam se
promekoljio i proistio grlo. Rekao sam: Pole?
Dvaput je trepnuo pre no to se okrenuo ka meni.
Da li si spreman? Moj boe, toliko si spor da imam utisak da obilazim muzej s prababom.
Kako bi bilo da neto popijemo u malom baru?
Uao sam na vrata Besnog psa i zatekao aka, mog maitre dhotel, za stolom u foajeu. Razmetao je
srebrnkaste breskve tek prispele iz Sevilje. Jarko osvetljeni sto bio je prvo to bi gosti ugledali po
ulasku u tamno predvorje restorana. Svakog dana smo ga ukraavali zamamnim sveim smokvama,
ananasom, mangom i raznobojnim sudovima punim bobica. Izmeu gomila sonog voa esto smo
stavljali tanjire s dimljenim kobasicama, ili krhkim i vazduastim pecivom, pokrivene blistavim
staklenim kupolama. Hteli smo da posetiocima poe voda na usta kad vide kontraste boja i tekstura.
Fazan s dva staklena oka i dugim repom, koji se velianstveno sputao do besprekorno izglancanog

drvenog poda, i dva strateki postavljena antikna bakarna suda s poklopcima od kovanog srebra
nikad se nisu micali sa stola.
ak je nosio po meri skrojeno plavo odelo. Spustio je poslednju breskvu na sto. Okrenuo je
glavu u mom pravcu im sam zatvorio ulazna vrata.
Chef! Neete mi verovati. Provalio sam ih. Znam ko su.
Zapljusnuo me je novi talas umora.
To je mladi par. Siguran sam u to.
Doveo me je do podijuma gde se nalazio njegov koni rokovnik. Pokazao mi je stranice
neznalaki snimljenih fotografija.
Pogledajte. Sve je tu. Pogledajte.
ak je u normalnim prilikama bio retko utiv i elegantan ovek, ali gubio je svaki oseaj za
meru kad su restoranski kritiari u pitanju. Prezirao ih je. U stvari, najvea elja u ivotu bila mu je
da otkriva anonimne inspektore Milenovog vodia, koji su potajice ocenjivali restorane i
dodeljivali toliko eljene Milenove zvezdice. U poslednjih nekoliko godina sledio je ovu strategiju:
fotografisao je sve goste za koje je sumnjao da su Milenovi kritiari. inio je to u foajeu, dok su
izlazili iz restorana. Zatim je nosio svoju galeriju fotografija do restorana Bib Gurman, braserija sa
skromnim cenama i bistroa koji su, ako je verovati onom to pie u vodiu, bili lini favoriti
Milenovih inspektora, mesta na koja su vodili porodice kad bi imali slobodan dan.
Godinama je, sistematski, u slobodno vreme veerao u nepretencioznim restoranima Bib
Gurman. Uporeivao je foto-zbirku sa licima u trpezariji. itav poduhvat je, naravno, bio potpuna
budalatina, ravna traenju igle u plastu sena. Prvi put je naiao na poklapanje.
Pogledajte. To je isti mladi par. etvrtog su veerali ovde. I evo ih opet, etiri dana kasnije,
Kod eroa u esnaestom arondismanu. Siguran sam da su Milenovi inspektori. Ovaj izgleda
potuljeno. Zar ne mislite da sam u pravu?
Da. Verovatno. Ali
Siguran sam u to.
To dvoje su sin i snaja chef Dibonea iz Tuluze. Te nedelje su bili na istraivakoj misiji u
Parizu. Otvaraju bistro. Ja sam poslao mladi par kod eroa.
ak je izgledao kao ovek kome su sve lae potonule.
Pokuao sam da ga ohrabrim osmehom. Pruio sam korak pre no to je stigao da me dublje
uvue u svoju bizarnu opsesiju.
Buketi jasmina ispunjavali su salon prijatnim mirisom. Porueni su kod Antoana iz estog
arondismana. Strateki su poreani u moru stolova da bi obezbedili miomirisni vazduh. Posue za
Besnog psa nainjeno je po mojim nacrtima. Krupnije srebrno posue izraeno je po mojim
uputstvima u porodinoj manufakturi u engleskom efildu. ae s visokim drkama i irokim
postoljem bile su od Mozerovog kristala, runo duvane u severnoj ekoj. Beli stolnjaci i ubrusi nisu
bili delo normandijske industrije. Saile su ih ene iz Antanariva, glavnog grada Madagaskara. Sve
sa im je gost dolazio u dodir od vinskih aa do nalivpera za potpisivanje rauna imalo je
prepoznatljivi zatitni znak Besnog psa, malog lajavog buldoga. Od Malori sam nauio da sitnice

ine restoran. Niko ne moe rei da nisam valjano usvojio tu lekciju. Iao sam tako daleko da sam
svaki sto opremio stoliicom od mahagonija, na koju su ene mogle da spuste dragocene tanice.
Trpezarijsko osoblje je otrim pokretima zatezalo i prebacivalo stolnjake preko stolova. Iz
skrivenih zvunika dopirao je tihi klavir Djuka Elingtona Why Am I Here For? Uenik je glancao
kristal. Video me je u mranom delu trpezarije. S potovanjem mi je klimnuo dok se brueno staklo u
njegovoj ruci blistalo na svetlosti.
Bonjour, Chef, povikali su kelneri dok sam prolazio salonom.
Mahnuo sam im i proao kroz kuhinjska vrata.
Chef de cuisine Ser bio je kod gasne pei. Drao je teki tiganj od livenog gvoa s obe ruke, s
pekirom obmotanim oko drke. Sipao je vrelu guiju mast u keramiku iniju. Kuhinja je mirisala
na upravo iseeni vlaac i riblju orbu. an Luk, esnaestogodinji uenik sa seoskog imanja u
Normandiji, stajao je u blizini dok se Ser nije prodrao: Stavi rukavicu i doi da mi pomogne!
Momak se panino okrenuo, zateen neoekivanom komandom. Lukas, moj commis, stvorio se pokraj
njega. Dodao mu je rukavicu.
Vredni momak zario je ruku duboko u rukavicu. Smesta je vrisnuo i cimnuo zglobom, aljui
rukavicu i komad ovije iznutrice na drugi kraj kuhinje. Osoblje, na elu s rumenolikim Serom,
prsnulo je u smeh. itavo telo mu je drhtalo od smeha. Morao je da se uhvati za pult da ne bi pao.
Uenik je pokuao da se osmehne, iako je bio bolesno bled, sa izuzetkom crvenih uiju.
Ser je vaspitavao mlade snage meavinom podsmevanja i uki po uima.
Nisam bio raspoloen za njegove grube dosetke. Izaao sam iz kuhinje. Popeo sam se spiralnim
stepenicama do mog ureda i raunovodstva na spratu.
Maksin, jedna od raunovoa s punom, toplo mi se nasmeila kad me je ugledala. Oekivao
sam da e mi saoptiti neto slatko i koketno. U tom trenutku se oglasila Mehtaba iz zadnjeg dela
prostorije: Zar jo nisi zavrila s prolomesenim raunima? Moj boe, Maksin, pouri!
Maksin se okrenula ka mojoj sestri. Otro joj je odgovorila: Dobila sam ih pre dva dana.
Nemoj da mi ih daje sa zakanjenjem da bi me nakon toga grdila zbog sporosti u radu. To nije
poteno!
Spustio sam glavu i neodreeno mahnuo u njihovom pravcu. Brzo sam stigao do svog ureda i
zatvorio vrata za sobom.
Konano sam bio sam. Sruio sam se na stolicu.
Nekoliko minuta posmatrao sam zbirku drevnih kuvara madam Malori. Zauzimala je polovinu
ureda. Pogled mi se zaustavio na Eskofijevim belekama na mom stolu, skicama za savojske veere
napisanim 1935. godine, koje sam kupio kod Kristija, lepo uramljene. Posmatrao sam i rukom pisanu
poruku zahvalnosti predsednika Sarkozija. Visila je pored vrata i poasne diplome Hotelijerske kole
iz Lozane. Posmatrao sam sve te dragocene stvari, nepresuni izvor zadovoljstva. Ni one nisu mogle
da mi pomognu.
Ruke su mi drhtale.
Loe sam se oseao.

Petnaesto poglavlje
Besna sam. Zbilja sam besna.
Madam Verden je hitro usmerila panju na stoi za kafu, preneraena estinom svoje reakcije.
Sipala je vreli aj iz ajnika koji je pripadao njenoj baki. Sedela je na rubu kaua presvuenog
belom svilom, s izvezenim rajskim pticama. Kad se sad setim tog susreta, vidim gnevnu enu koja
uspravno sedi u oblaku crne tkanine. Njena kosa, aura od fino upredenih uvojaka, blista na svetlosti.
Kroz francuska vrata iza udovice video se vrt, vrtlog arenila pun kamelija, kadulja i rascvetalih
borovnica. Pokuao sam da ne gledam preko njenog ramena u arobni prizor van kue, ali nisam
mogao da odolim. Zebe utih grudi i sive veverice skakutale su oko hranilice za ptice. Eskadrila
krupnih leptira pijano je letela kroz purpurnu izmaglicu ukrasnog bunja. To je bio mnogo privlaniji
prizor od neveselog salona madam Verden, gde je Polova smrt visila u vazduhu, gde je kameni pod
bio hladan, a svetlost priguenija no to bi trebalo.
Nikad mu neu oprostiti! Kad me Gospod prizove sebi, naterau ga da plati za ovo to je
uinio! Dajem vam re da e moj nemogui mu dobiti svoje! Tek e videti on svoga boga! Stiskala
je ruku ajnika koatim prstima.
Jednu ili dve kockice?
Dve, i malo mleka, molim vas.
Dodala mi je oljicu i nasula aj i sebi. Neko vreme smo nemo sedeli. Struganje srebrnih kaika
bio je jedini zvuk u sobi.
Jo ne znaju ta se dogodilo? Nije ostavio poruku? Nije se pojavila u meuvremenu?
Nije, alosno e madam Verden. Ostavio je testament. Nainio ga je pre nekoliko godina, ali
nije ostavio samoubilaku poruku. Moda se ubio, a moda i nije. Verovatno nikada neemo saznati.
Napuio sam usne. Njen staromodni nain govora uvek me je navodio na pomisao da se pred
Polovim prijateljima predstavlja kao neko malo boljeg porekla od supruga koji je svoj put do
kulinarske slave poeo od nule.
Mislim da znam zato je umro.
Zbilja?
Da. Ubili su ga Go i Mijo i Milenovi inspektori. Njegova krv je na njihovim rukama Tuiu
te vodie ako policija okarakterie njegovu smrt kao samoubistvo, i ako osiguravajue drutvo odbije
da isplati polisu osiguranja. Popriala sam s advokatom.
ao mi je, ali ne razumem.
Tupo je zurila u mene pre no to je spustila olju i tacnu na podmeta pored knjige o etrurskim
vrtovima. Nagnula se napred i protrljala stoi za kafu dlanom, kao da je otkrila vlanu taku.
Pa, chef, konano je prozborila, izgleda da ste vi jedini Polov prijatelj koji ne zna da e
njegov restoran u sledeem izdanju Milenovog vodia spasti na dve zvezdice. Dan pre smrti
razgovarao je s novinarem Figaroa. Traio je komentar. Kruile su glasine, ali novinar je potvrdio

nae najvee strahove: gospodin Barto, generalni direktor Milenovog vodia, lino je odobrio
inspektorovu odluku. Ovaj u potpunosti neopravdani postupak Bartoa i njegovog komiteta odveo Pola
direktno u smrt, ili bar indirektno.
Sigurna sam u to. Nije mogao da podnese to ponienje. Trebalo je da ga vidite poslednjih
nekoliko dana otkad su ga Go i Mijo spustili na 15 poena. Bio je satrven, bez imalo nade. Ne moram
da vam kaem da je nivo zauzetosti stolova naglo pao posle objavljivanja te ocene Razbesnim se
kad god pomislim na to. Videete. Nauiu ja i Goa i Mijoa i tog Bartoa pameti. Smatram ih lino
odgovornim za Polovu smrt.
Nisam to znao. Veoma mi je ao.
Soba se ponovo ispunila tiinom.
Izvijene, fino iscrtane obrve madam Verden i njen moleiv izraz lica svedoili su o elji da jo
neto kae. Nervozno sam dodao: Kritiari su, naravno u potpunosti pogreili. Tu nema zbora.
Recite mi ako mogu biti od ikakve pomoi. Znate koliko sam se divio Polu Veoma ste ljubazni.
Dopustite mi da razmislim Prikupljamo izjave njegovih kolega. Nalazie se u preambuli albe.
Njen izraz je govorio da moje dve zvezdice nisu dovoljne da bi me preporuile za uee u tako
plemenitom preduzeu i da ima neto drugo na umu. Nisam sigurna da bi to bio najbolji nain da se
upotrebi vaa darovitost, konano je prozborila.
Pogledao sam na sat. Upau u najveu saobraajnu guvu ako krenem u sledeih deset minuta,
ali stii u na vreme za veernju smenu.
Madam Verden, verujem da ste me pozvali s nekim razlogom, zar ne? Molim vas da mi kaete
o emu se radi. Prijatelji smo. Znajte da bih eleo da budem na usluzi Polu, na bilo koji nain.
Imate pravo. Imala sam dobar razlog da vas pozovem u posetu. Recite ta vam je na umu.
Odraemo memorijalnu slubu za mog preminulog supruga.
Razume se.
To je Polova elja. Ostavio je precizne podatke o tome u testamentu. eleo je da priredi veeru
za 100 prijatelja posle svoje smrti.
Ostavio je novac za memorijalni obrok na specijalnom raunu. Pol je, znate, bio malo udan.
Prijatelji pa, tu re bi u ovom kontekstu trebalo najslobodnije tumaiti. Spisak gostiju u njegovom
testamentu je zapravo adresar francuske visoke kuhinje. Tu su svi najbolji kuvari, gurmani i
gastronomski kritiari, iako veinu njih nije mogao ni da smisli Najiskrenije, radi se o krajnje
neobinom zahtevu.
Maska je pala. Konano je mogao da vidi koliko je Ana Verden skrhana muevljevom
pogibijom. Nakratko je uutala.
Recite mi, da li biste vi pozvali sve svoje neprijatelje na memorijalnu slubu? Jednostavno ne
razumem takav postupak. To je neko mangupiranje s one strane groba. A opet, nikad nisam razumela
svog supruga, ni u ivotu ni u smrti.
To je bio prvi i jedini put da sam video ta lei iza njenog hladnog dranja. Duboko me je
pogodio njen zbunjeni izraz lica i tuga izazvana nerazumevanjem. Instinktivno sam se nagnuo preko
stoia za kafu, da bih je potapao po ruci.

Taj gest joj se nije dopao. Smesta je povukla ruku, zgroena fizikim dodirom. Posegla je za
maramicom da bi prikrila nelagodnost.
To su bile njegove poslednje elje. Potovau ih.
Obrisala je uglove oiju, izduvala nos i vratila maramicu na mesto. to se uputstava za
memorijalnu slubu tie, Pol eli citiram da me na veni put isprati najdarovitiji kuvar u itavoj
Francuskoj.
Pogledala me je. Uzvratio sam joj pogled.
Da?
Oigledno je da je mislio da ste to vi. Moram da vam kaem da mi nije jasno zato je bio toliko
oaran vama. Imate samo dve zvezdice, zar ne? Jedanput mi je rekao da ste vi jedini originalni kuvar
u itavoj Francuskoj. Kad sam ga zamolila da mi to objasni, reko mi je: Hasan i ja, mi smo jedini
kuvari u Francuskoj koji razumeju hranu. Taj tip je jedini kuvar koji moe spasti francusku
kuhinju od nje same.
To je bila neodmerena i smena tvrdnja, tipina za Pola. Njegova udovica se nesigurno
osmehnula. Ovog puta me je, uprkos svemu, uhvatila za ruku preko stola.
Hasane mogu li vas tako zvati? Da li biste se prihvatili da nadgledate spremanje Polove
memorijalne veere? Da li biste mi uinili tu uslugu? Biu mirnija ako budem znala da je sve u vaim
sposobnim rukama. Naravno, neete biti u kuhinji, ve u prostoru za obedovanje s ostalima. Bilo bi
merveilleux ako biste mogli da se pobrinete za jelovnik, zato to je Pol to eleo. Da li traim previe
od vas?
Ni u kom sluaju. Bie mi ast da to uinim, Ana. Smatrajte da je taj posao obavljen.
Veoma ste ljubazni. Sad mi je mnogo lake. Zamislite pripremu veere za 100 gurmanskih
zakerala. To je straan teret za udovicu. Ne bih mogla sama da organizujem tako neto.
Ustali smo. Ukoeno smo se zagrlili. Jo jednom sam joj izrazio sauee pre no to sam pohitao
ka ulaznim vratima. urio sam koliko god mi je pristojnost dozvoljavala.
Javiu vam o datumu odravanja memorijalne slube, povikala je za mnom.
Hitao sam preko poljunane staze do mog ulubljenog peoa. Nastavila je da govori s praga dok
sam traio kljueve.
Pol je voleo samo vas, Hasane. Jednom mi je rekao da ste vas dvojica nainjeni od istih
sastojaka. Mislim da su to prilino mudro izabrane rei za jednog kuvara. Mislim da je u vama video
svoju mlau verziju
Zalupio sam vrata. Usiljeno sam joj mahnuo i dodao gas tako snano da je ljunak poleteo u
vazduh. U kreni-stani vonji do Pariza preko sporednih puteva u Normandiji, predgraa i jarko
osvetljenih ulica u centru nisam mogao da mislim ni o emu drugom izuzev o Polu, o tome kako je
oduzeo sebi ivot, svesno ili nesvesno, svejedno.
Nisam ja kao ti, Pole. Nimalo.
Ugostitelji iz itave Francuske tampa je njihov broj procenila na 25.000 doli su sudbonosnog

dana u glavni grad na demonstracije. Okupili smo se kod Trijumfalne kapije. Atmosfera je bila
sveana, iako su medijski i policijski helikopteri lebdeli iznad nas kao pretei olujni oblaci.
armantnu prvu liniju demonstranata inili su mladi i zgodni kuvari na tulama, s predimenzioniranim
belim kapama na glavi. Postrojili smo se iza njih.
Svuda u gomili mogle su se videti arene zastave, karikature svinjolikih politiara i
izmrcvarenih kuvara, crvene pruge preko PDV stope od 19,6% i jednostavni Non Plus! plakati.
Organizatori u crvenim keceljama izvikivali su uputstva preko megafona.
Borili smo se za pravednu stvar. Obroci u Mekdonaldsu su, zahvaljujui iaenom razmiljanju
politiara, bili osloboeni poreza, a kvalitetni francuski restorani, kao moj Besni pas, morali su da
dodaju i 19,6% poreza na svaki raun. Zbog toga je, kao i zbog velikog broja strunih radnika
neophodnih za odravanje standarda visoke kuhinje, veera u mom restoranu s dve zvezdice u
proseku kotala 350 evra po gostu, i to bez vina. Broj muterija spremnih da plate tu sumu za jedan
obrok je, kao to moete i zamisliti, bio prilino ogranien. Ekonomska kriza ve je uticala na
smanjenje prometa. A PDV troak je u tim uslovima potpuno ubijao posao. Nekoliko dobro poznatih
restorana kao to je uveni Mirabel u Osmom arondismanu ve je propalo.
Ukratko, voda nam je dola do gue. Morali smo neto da uradimo.
Besni pas bio je dobro zastupljen u koloni od 25.000 ugostitelja. Ser i ak, moja desna i leva
ruka, bili su u prvim redovima, spremni da se zakotrljaju po Jelisejskim poljima kao mesnati tankeri.
Bio sam dirnut kad sam video Suzan, zaduenu za kolae, dva zamenika kuvara i etiri kelnera,
spremne da odigraju svoje uloge. Mehtaba je odbila da izae na demonstracije. Nazvala nas je
boljevicima. I Maksin iz raunovodstva je bila tu, rame uz rame s kelnerom Abdulom. esto me je
pogledavala gladnim oima. ak je i mladi uenik an Luk bio spreman da rtvuje slobodan dan da
bi se pridruio protestu. Bilo mi je drago to vidim njegovo poteno lice meu demonstrantima.
Priao sam mu da bih mu stegao ruku i da bih mu se zahvalio na dolasku.
efe!, povikala je Suzan. Mahala mi je preko glava demonstranata. Ba je zabavno!
Nisam bio sasvim siguran u to. Doseljenici po instinktu hodaju oborene glave. Trude se da ne
talasaju. Moja nelagodnost kulminirala je kad sam tog jutra sreo grofa od Nansi Salijera. Grof se s
terijerom vraao iz svakodnevne etnje po botanikoj bati. Sreli smo se na uglu kolske ulice.
Naiao sam kad se pas olakao u odvodu. Trijumfalno je, s aristokratskim armom, zakopao neist
nepostojeom zemljom.
Stari grof se sagnuo i guknuo: Cest formidable, Alfie! Izvadio je lanenu maramicu iz depa na
grudima, da bi psu obrisao guzu. To nije bio najpogodniji trenutak za susret s bankarom gurmanom.
Procenio sam da bi bilo jo nepristojnije pretvarati se da ga nisam video. Proistio sam grlo i
prozborio: Bonjour, Monsieur le Comte
Aristokrata se uspravio i obazreo oko sebe.
Aah, Chef, to ste vi mislio sam da marirate s proletarijatom.
Ne govorite tako, molim vas. Samo traimo manje poreze, to je sve.
Pa, ne krivim vas zbog toga, ree grof. Traio je plastinu kesu po depovima. Moda ne bi
bilo loe da se svi povedemo za vaim primerom. Znate, moj predak an Batist Kolber, finansijski
ministar Luja XIV, jednom prilikom rekao je neto veoma pametno: da je porez vetina erupanja to

vie perja sa to manje kokodakanja. Nemam nimalo poverenja u ekipu na vlasti. Dokazali su da su
grubi i alavi kao provincijski mesari.
Grof nije obraao panju na ono to je ostalo za njegovim psom, uprkos oblinjem znaku koji je
nareivao Parianima da poiste za svojim psima. Kad smo nastavili etnju, dodao je: Budi
oprezan, chef. Ova vlada e na pogrean nain odgovoriti na demonstracije. Budi siguran u to.
Nemaju nikakvog oseaja za nijanse.
Masa demonstranata oko Trijumfalne kapije se oko 10.30 zgusnula i ovrsla. Krenuli smo posle
nekoliko povika preko megafona, praeni afrikim bubnjevima i pitaljkama. Drali smo se za ruke i
pevali. Osvrnuo sam se na more zastava koje su napredovale Jelisejskim poljima. Opazio sam Alena
Dikasa i oela Robiona u gomili nedaleko od mene. Marirao sam okruen cvetom francuskog
kulinarstva. Sa svih strana stizale su dobre vibracije. Pozitivni naboj bio je gotovo opipljiv.
Upozorenje grofa od Nansija uinilo mi se preterano zloslutnim, teatralnim i promaenim. Sunce
je sijalo. Policajci su se dosaivali. Pored radoznalih Pariana bile su bogate saudijske i kuvajtske
porodice, ene u burkama s gomilom dece oko nogu. etale su se Jelisejskim poljima i mahale
demonstrantima.
Prednji redovi demonstranata su nakon manje od jednog sata stigli do Sene i Nacionalne
skuptine. Put nam je prepreila policijska falanga sa lemovima i titovima. To smo oekivali.
Postavili su ogradu od elinih reetaka da bi nas spreili da se popnemo uz stepenice parlamenta i
zasmetamo politiarima. Ispred nje je bila bina s mikrofonom. Planirali smo da se nekoliko
govornika obrati skupu.
Oni u sreditu kolone hteli su da stignu do prvih redova. Gomile anarhista odjednom su izale iz
parka Tiljerijea, iza naih lea, dok smo prelazili Konkordski trg i kad smo se spremali da preemo
most. Umeali su se u nae redove, s maramama na licima.
Nisam siguran da znam ta se zatim dogodilo. Kamenje, Molotovljevi kokteli i petarde poleteli
su u vazduh. Policija za suzbijanje nereda, opremljena pendrecima i titovima, odmah je navalila na
nas s druge strane mosta.
Bacili su i suzavac. Odasvud su se podizali dim i vriska. Zapaljeni automobili su eksplodirali.
uo sam kako policijske palice padaju po glavama demonstranata.
Bukvalno smo se nali zarobljeni izmeu policije i anarhista.
Bitka nije dugo trajala. Niko od mog osoblja ili poznanika nije stradao. U novinama je pisalo da
je u bolnicu prevezeno 90 demonstranata i 18 policajaca i da je jedanaest automobila izgorelo u
neredima.
Strah izazvan razbijenim glavama, ljutim dimom i prodornom vriskom bio je snano i
otrenjujue iskustvo. Prodrmalo me je do sri. Prizvalo je moje duboko zapretene strahove od rulje s
bakljama koja se obruila na nas na Nepijanovom primorskom putu. Obuzela me je ivotinjska panika
kad sam video kako policajci na konjima galopiraju na gomilu maui palicama. Uhvatio sam uenika
ana Luka za ruku. Naterao sam ga da se okrene i pojuri nazad kroz gomilu, ka Konkordu i
anarhistima u naletu.
Anarhisti su nas potisnuli u stranu, ka stepenicama koje vode na reku. Srea je htela da se bara
ukotvila ba ispod mosta. Postariji hipi par na palubi urno je odvezivao konopce, da bi zbrisao s

problematinog keja. Beali su od zapaljenih otpadaka koji su padali s mosta u vodu i po palubi.
Videli su da smo uspanieni i povikali: Ici, vite! Nekako smo uskoili na brod, s jo dvoje-troje
ljudi. Bubnuli smo na palubu ba kad se bara otisnula s keja.
Merde! Merde!, bilo je sve to je an Luk mogao da prevali preko usta.
Neredi na mostu polako su ostajali za nama. Oseao sam da klizimo po vodi, putujemo na
povetarcu. Hipici su imali sivu neurednu kosu i meke glasove. Posavetovali su nas da sednemo na
palubu. Pokrili su nas konjskim ebadima. Sunce nam je grejalo lice. Napojili su nas rakijom i
objasnili da je ona pouzdano sredstvo protiv panike i oka.
Seam se kako smo klizili po Seni, pored Ajfelove kule, francuskog radija, ispod Isijskog mosta,
sve dok posle dugo vremena nismo stigli do ostrva Bijankur u predgrau. Par se tu ukotvio. Iskrcali
su nas na keju. Zahvalili smo im se iz sveg srca i zapisali njihova imena. Nazvao sam Mehtabu.
Zamolio sam je da nas pokupi.
ekali smo moju sestru sedei na zidiu i klatei nogama. Zidi se pruao preko pranjavog
parka. Krhotine slomljenih vinskih boca prekrivale su parkiralite. Francusko-alirska porodica
pekla je jagnje nekoliko metara levo od nas. Pekli su ga na ranju u starom buretu za naftu. Otac se
molio na prostirci, u hladu lipe. ene su kuvale, a deca igrala fudbal. Vetar nam je donosio miris
peene jagnjetine, kima i sagorele masti. Peenje, aj od nane i radosni porodini agor oduzimali su
dah svojom jednostavnou.
Pogledao sam iza sebe, na drugu stranu srebrnkaste Sene, i ugledao stariju enu koja se etala po
drugoj obali. Nosila je al. Uinilo mi se da me doziva, da mi mae.
Bila je slika i prilika madam Malori.
Verovatno mi se samo uinilo.

esnaesto poglavlje
Chef?
Oui, Jean-Luc.
Uenik je nervozno oblizao usne.
Gospodin Ser me je zamolio da vam kaem da je stigao tetreb.
Pogledao sam na zidni sat, pored ndebelskog zidnog ukrasa iz Zimbabvea, s prikazom seoskih
ena koje peku bufala. Do otvaranja restorana za ruak ostalo je jo sat i etrdeset minuta.
itao sam jedan od najdraih kuvara madam Malori Magaridu, dnevnik overnjske kuvarice.
Na poziv ana Luka paljivo sam zatvorio knjigu jednostavnih recepata iz davno prohujalih vremena.
Ustao sam i polako vratio tom na policu.
Pogled mi se zaustavio na oglasu na zgradi banke, nadgrobnom spomeniku od pleksiglasa koji je
obznanjivao javnu prodaju akcija Recipe.com, internet kompanije za prodaju recepata, u kojoj sam
bio jedan od saradnika direktora. Kancelarija mi je najedanput izgledala smeno u prljavoj svetlosti
koja je curila kroz prozore. Svaki pedalj zidova bio je pokriven drvenim i mesinganim plaketama i
priznanjima. Najudnija od svih bila je pozlaena kutlaa za supu, priznanje Meunarodnog drutva
za supu sa seditem u Briselu. Dragoceno, godinama prikupljeno blago najedanput mi je izgledalo
kao zbirka bletavih triarija.
Neto se desilo posle Polove smrti. Imao sam oseaj da se njegov duhovni nemir preselio u
moje telo, da je uao u mene kao krvoedni parazit iz holivudskog horor filma. Bio sam nemiran i
nervozan. San mi je teko dolazio na oi. Nisam znao ta se deava, ali nisam mogao da pobegnem od
oseaja neumitne propasti. Mrzeo sam to dotad nepoznato uvstvo. To jednostavno nisam bio ja.
Uvek sam bio veseo i optimistian.
an Luk me je jo posmatrao s dovratka kancelarije. Strepeo je od nove neslane ale. Njegov
tuni i nesigurni izraz pomogao mi je da doem sebi.
Ustao sam i rekao: Bien. Hajdemo na posao.
Momak je silazio ispred mene spiralnim stepenicama. Uli smo u bunu, vrelu i uurbanu
kuhinju Besnog psa, koja se spremala za podnevni nalet gostiju. Kelneri su utravali i istravali iz
kuhinje, glancali srebrninu, punili kutije s cigarama i savijali ubruse. Trali su izmeu trpezarije i
kuhinje bez sakoa.
Glavni kuvar Ser bio je na drugom kraju kuhinje sa dva zamenika. Stajali su nad plamenovima.
Suzan, glavna poslastiarka, bila je nagnuta nad posluavnikom sa pitama. Presreo sam uzbueni
razgovor o nekoj fudbalskoj utakmici. an Luk i ja hitali smo ka drvenom sanduku u hladnoj kuhinji,
kakav je izmeu kasnog septembra i decembra svakodnevno stizao na kuhinjski pult. Dolazio je ak iz
daleke Moskve.
Deak je otvorio drvenu kutiju gvozdenom ipkom. Zajedno smo paljivo otpakovali poiljku
tetreba. Dva uenika radila su nedaleko od nas. Diskretno sam motrio na njih dok smo se bavili
pticama. Devojka na drugom kraju sudopere paljivo je istila crvene cipale vlanom krpom.

Zahtevao sam da se radi na taj nain. Ako se cipal opere pod vodenim mlazom, njegov ukus i boja
nestae u odvodu. Stariji uenik radio je otrim noem na pultu za meso. Poto smo doveli ana Luka,
uskoro e dobiti svoju kuvarsku kapu i unapreenje u pomonika. Odstranjivao je nerve s kime
francuskog goveeta. Domaa pasmina arole je, po mom miljenju, mnogo ukusnija od kotskih
angusa.
Dohvatio sam punaku pticu. Glava arktikog tetreba pokrivena belim perjem i crnim oima
mlitavo je visila. Vetim zamahom satare odstranio sam groteskno zgrene kande. Ptije noge nestale
su u sudu koji je kljuao pored mene. Dao sam znak anu Luku da oisti i oerupa pticu.
Kad sam poeo da radim u alosnoj vrbi, morao sam runo da erupam po etrdeset ptica
dnevno. Dananji uenici imaju sree. Automati za erupanje prilino dobro rade taj posao. Dakle,
naloio sam anu Luku da propusti pticu kroz mainu. Belo perje arktikog tetreba razbarueno i
krvavo od lovevog metka poupano je valjcima. Zavrilo je u kesi pored maine.
Prineo sam oerupani le otvorenom plamenu, da bih se otarasio ostataka poupanog perja.
Otvorio sam pticu i uzeo nekoliko prstohvata gorkog bilja i bobica iz tundre, zaostalih u grlu
ivotinje. Oprao sam bilje u sudoperi. Liilo je na majinu duicu. Odloio sam ga u keramiku
iniju.
Ovo je bilo moje najdrae jelo za kasnu jesen: sibirski tetreb, peen s biljkama iz tundre,
izvaenim iz ptice. Sluio sam ga s karamelizovanim krukama u armanjak sosu.
Nisam neki govornik, an Luk. Najbolje govorim rukama. Zato gledaj ta radim.
Deak je klimnuo. Izvadio sam iznutrice. Oprao sam pticu i paljivo odstranio svu vlagu iz nje
papirnim ubrusima. Osoblje je tiho radilo svoj posao ili posmatralo moju demonstraciju. Zveanje
bakarnih poklopaca na sudovima bila je jedina buka u kuhinji. Iz pozadine je dopiralo zujanje maina
za pranje, friidera i rashladnih ureaja.
Sljutio sam mesnate grudi s dva ista poteza noem. Sputio sam grimizne komade mesa u vreli
tiganj.
Nekoliko minuta kasnije iskljuio sam plamen i pogledao na sat.
Jo samo pola sata do otvaranja. Osoblje me je znatieljno posmatralo. Oekivalo je uobiajena
uputstva pre poetka radnog dana.
Otvorio sam usta, ali iz njih nisu pokuljale uobiajene trivijalnosti.
Presahle su.
Nije ih moglo biti zato to mi je glava bila puna groznih slika. Zamiljao sam Pola nadomak
strane smrti, okruenog uvenim jelima na posluavnicima punim guije masti, paje digerice i
njegove krvi. Video sam zamandaljene prodavnice na pariskim ulicama, nerede i krvave glave i uo
vrisku na Konkordskom mostu. Iza uznemirujuih slika lebdelo je vetaki potamnelo lice kuvara
Mafita. Njegova bizarno aseptina laboratorijska kuhinja vredno je izbacivala najekstravagantnije i
dekadentno dekonstruisane obroke.
Slike su iezle brzo kao to su i dole, ba kad su postale nepodnoljive, kad sam im se predao
i ispraznio, nemoan da naem snagu za borbu kad sam pomislio da u izgubiti svest. Njihovo
mesto zauzela je kjaroskuro vizija stare overnjske kuvarice Magaridu, svetlost i senka. Spokojno je

sedela pored prozora seoskog doma i zapisivala jednostavne recepte u dnevnik. Kad se okrenula ka
meni, shvatio sam da je ta starica moja baka Ami. Sedela je na prozoru na spratu naeg imanja na
Nepijanovom primorskom putu u starom Bombaju. Nije nita pisala, ve je slikala. Kad sam se
zagledao u platno pred njom, prepoznao sam Gogenov Obrok, toboe jednostavnu sliku.
Dobro me sluajte, i vi u kuhinji i vi u trpezariji. Sutra bacamo ovaj jelovnik koji ciframo
proteklih devet godina. Odbaciemo sve teke sosove i sva otmena jela. Gotovo je s njima. Od sutra
poinjemo iznova, iz poetka. Od sad emo u Besnom psu sluiti iskljuivo jednostavna jela, u
kojima e najlepi i najsveiji sastojci doi do punog izraaja.
To znai da vie nee biti pametovanja, razmetanja, niti praenja modnih trendova. Naa misija
odsad pa nadalje bie da nagnamo jednostavnu kuvanu argarepu i bistru riblju orbu da propevaju.
Naa misija e biti da svaki sastojak svedemo na njegovu najjednostavniju i najsutastveniju prirodu.
Inspirisaemo se starim receptima, ali emo ih obnavljati tako to emo ih svoditi na sutinu.
Odstranjivaemo sve naslage epoha i sve nataloene slojeve. elim da se svako od vas vrati u rodno
mesto, svojim korenima irom Francuske, i da mi odande donese najbolja i najjednostavnija jela,
nainjena iskljuivo od lokalnih sastojaka. Strpaemo sva tradicionalna jela u lonac. Igraemo se
njima. Zajedno emo stvoriti ukusan i osveavajue jednostavan jelovnik. Neemo kopirati
komplikovane stare specijalitete niti emo se baviti dekonstrukcijom i minimalistikim pristupom
hrani. Gradiemo na jedinstveni dom na najjednostavnijim francuskim istinama. Zapamtite dananji
dan, zato to emo od sada kuvati meso, ribu i povre u njihovim prirodnim sokovima. Vratiemo u
visoku kuhinju cusine de jus naturel.
Verdenova memorijalna veera upriliena je samo nekoliko nedelja posle radikalnih promena u
mojoj kuhinji. Dobro se seam sunca boje afrana, koje se te novembarske noi sputalo iznad Sene, i
francuske kulinarske vrhuke zdepastih mukaraca s crnim manama i vitkih ena u blistavim
haljinama koja se pela uz stepenite muzeja Orse. Paparaci su kljocali fotografskim aparatima iza
konopaca.
Sve je bilo krajnje skupo i otmeno. Novine su sutradan izvestile da su memorijalnoj veeri te
kristalno bistre i hladne noi prisustvovali svi koji su iole neto predstavljali u francuskom
kulinarstvu. krabano je po spisku gostiju, bunde su skidane, a alovi predavani garderobi. Gosti su
se peli na prvi sprat muzeja u krutom taftu i mekoj svili. ampanjac je sluen pod Moneovom
Stanicom Sen Lazar i Serinim Cirkusom. Povod za okupljanje bio je tuan, ali se u vazduhu osealo
uzbuenje kakvo bi bolje pristajalo filmskom festivalu u Kanu. avrljanje zvanica odbijalo se o
zidove muzeja. Bivalo je sve glasnije, dok nije dostiglo nivo agora na aerodromima. Zvono se
oglasilo kad je buka zapretila da dostigne nepodnoljiv nivo. Velianstveni bariton obznanio je da je
veera posluena. Gosti su pohrlili ka velikom salonu, moru belih stolova, dugovratim irisima u
staklenim vazama, baroknim muralima, rokoko ogledalima i visokim prozorima s panoramskim
pogledom na Pariz, ukraen skupocenim bisernim niskama nonih svetala.
Za stolom broj jedan sedela je dijamantima ukraena Ana Verden u kobaltnoplavoj svili i s
raskonom frizurom.
Mnogo toga se promenilo otkad sam je poslednji put video, zato to je gospodin Barto,
srebrokosi glavni urednik Milenovog vodia, sad sedeo desno od nje, zabavljajui goste

anegdotama iz ivota kulinarskih legendi.


I Polov pravni savetnik je te noi sedeo za stolom madam Verden. Uspeo je da ubedi udovicu da
bi joj parnica protiv gastronomskih vodia samo ispraznila depove, izazvala brojene emocionalne
tegobe i da bi se loe zavrila. Preporuio joj je da spase obraz i sklopi sporazum s gospodinom
Bartoom.
Rezultati sporazuma mogli su se videti nedelju dana pre Polove memorijalne veere. Le Guide,
kako smo zvali Milenov vodi, objavio je itulju preko itave strane u najprestinijim novinama u
zemlji. Bila je to pohvala ivotnom delu nikad prealjenog prijatelja, chef Verdena. Za ogovaranje
nadarena sestra obavestila me je da je dogovor sklopljen zahvaljujui obeanju gospodina Bartoa da
e privoleti Mafita na saradnju. Kulinarska zvezda u usponu ne samo da je pevala hvalospeve Polu u
itulji u Milenovog vodia, ve je sedela i levo od Polove udovice na memorijalnoj veeri.
Milovao ju je po ruci.
Pol bi se verovatno razbesneo.
Ana Verden me je rasporedila za sto broj 17 u zadnjem delu dvorane. Ispostavilo se da je sto
bio ispod jedne od mojih najdraih slika ardenove mrtve prirode Siva jarebica, kruka i zamka
na kamenom stolu. Smatrao sam da je to dobar znak, iako je mesto pored ulaza u kuhinju pre svega
bilo praktino. Odatle sam mogao da motrim na osoblje koje izlazi i ulazi. Osim toga, drutvo za
stolom broj 17 je, po mom miljenju, bilo mnogo zanimljivije nego ono za elitnijim stolovima u sobi.
Za mojim stolom sedeo je i moj jedini prijatelj iz Monparnasa, chef Andre Piko, okrugao i
bezazlen kao kugla sladoleda. Tu je bila i prodavaica ribe tree generacije madam Elizabet. Sirota
ena patila je od blaeg oblika Turetovog sindroma, to je ponekad znalo da bude neprijatno. Ali bila
je veoma simpatina. Drala je veleprodaju ribe koja je snabdevala skoro sve najbolje restorane u
severnoj Francuskoj. Bilo mi je veoma drago to sedi za naim stolom.
Levo od nje sedeo je grof od Nansija, moj zakupodavac iz Valetove ulice. Naviknutost na
aristokratsku nadmo omoguavala mu je da bude iznad klasnih i kastinskih podela. Staro dangrizalo
bez dlake na jeziku verovatno ne bi bio dobro primljeno za veliki brojem boljih stolova u dvorani.
Levo od mene sedeo je Dejms Harison Hjuit, doseljenik iz Amerike, gastronomski kritiar
prestinog amerikog kulinarskog asopisa. Naravno, francuska kulinarska vrhuka duboko je
sumnjala u njegove sposobnosti, iako je ve godinama iveo u Parizu s partnerom Egipaninom.
Zazirali su od njegovih neprijatno dubokoumnih i dobro informisanih uvida u njihov izolovani i
ovetali svet.
Zauzeli smo svoja mesta. Fotografija nasmejanog Pola Verdena, s visokom kuvarskom kapom,
pojavila se na ekranima. Beli sakoi pohrlili su iz kuhinje. Nosili su amuse bouche, ae pune malih
oktopoda kuvanih u sopstvenom soku, deviansko maslinovo ulje iz Apulije i kapar na dugoj drci.
Vino, retki Chateau Musar iz Libana iz 1959. godine, odjeknulo je kao pucanj upozorenja. Pristrasni
pripadnici francuske kulinarske vrhuke neumorno su ga komentarisali u sutranjim novinama.
Dejms Hjuit bio je prvorazredni pripoveda anegdota. Amerikanac je, ba kao i ja, utke
prouavao neobino drutvo za stolom madam Verden.
Znate da je morala da odustane od tube, tiho je rekao. Rizikovala bi da svakakvi nezgodni
podaci izau na povrinu da je istrajala u svojoj nameri.

Nezgodni podaci?, odvratio sam. O emu to govorite? Siroti Pol je bio prenapregnut.
Njegovo poslovno carstvo bilo je na ivici propasti.
To je bila besmislena tvrdnja. Pol je raspolagao nevienim preduzetnikim duhom. Na primer,
bio je prvi chef s tri zvezdice koji je osnovao preduzee Verden i kompanija , koja je izala na
parisku berzu. Sa jedanaest miliona evra prikupljenih prodajom prvog paketa akcija u potpunosti je
renovirao seosku krmu i otvorio lanac pomodnih bistroa pod svojim imenom Les Verduniers. Dobro
je poznato da je imao desetogodinji ugovor s kompanijom Nestle. Napravio je niz supa i veera za
vajcarskog giganta u proizvodnji hrane. Samo taj ugovor mu je donosio pet miliona evra godinje.
Njegovo sreno lice smeilo se s velikog broja reklamnih panoa i televizijskih ekrana u Evropi.
Zaraivao je malo bogatstvo kao konsultant Er Fransa. Ubirao je novac od proizvoaa stolnjaka,
demova, erpi, lonaca, escajga, kristala, zainskog bilja, vina, ulja, kuhinja i okolada. Svi su oni
rado dreili kesu kako bi dobili pravo na korienje njegovog lika.
Nisam mogao da utim na Hjuitovu smenu napomenu da je Polovo poslovno carstvo na ivici
propasti, i rekao sam: To su budalatine. Pol je bio veliki biznismen i vodio je veoma profitabilan
posao.
Amerikanac se bolno osmehnuo preko ae.
Izvini Hasane, ali Verdenov poslovni uspeh je mit. Nije mu ostao nijedan su. Iz pouzdanih
izvora saznao sam da je bio zaduen do gue. Godinama je pozajmljivao novac koji nije prikazivao u
zavrnim raunima, tako da niko od vlasnika akcija nije znao ta se deava. Loi rezultati u
bodovanju Goa i Mijoa izazvali su pad u broju rezervacija u Zlatnom pevcu. I Er Frans je nameravao
da prekine saradnju s njim. Naao se u krajnje neugodnoj situaciji. Morao je da pronae novac za
otplatu dugova, ali kola su mu ba krenula nizbrdo. Gubitak Milenove zvezdice bi ga bukvalno
dokusurio. Zadrhtim kad pomislim na to.
Bio sam zaprepaen. Ostao sam bez teksta. Kolona kelnera je ba u tom asu nahrupila iz
kuhinje. Morao sam da se usredsredim na ono to su nosili: ostrige u bistroj orbici. Nedugo potom
stigla je salata od belgijske endivije, garnirana komadima norveke dimljene jagnjetine i prepelijim
jajima.
Krajikom oka sam video kako se Mafit naginje ka Ani Verden da bi joj neto proaptao u uvo.
Okrenula se prema njemu. S osmehom je dodirnula debeli sloj laka na kosi.
Pomislio sam na posetu Mezon Dadi u Provansi. Veerao sam s bivom devojkom. Zgodni chef
Mafit je, pri kraju obeda, priao naem stolu da se pozdravi. Belo odelo isticalo je njegovu bronzanu
put. Nastupio je veoma armantno. Postao sam niko i nita pored kulinarske zvezde u usponu.
Verovatno ga je moja nezrela reakcija ohrabrila da drpa Mari ispod stola dok smo razgovarali o
poslu. Herojski se odupirala njegovim neprilinim nasrtajima.
Kad je veliki kuvar napustio na sto, rekla mi je na neuvijen pariski nain da je veliki kuvar
obian chaud lapin.40 Izraz na prvi pogled moda zvui prilino bezazleno, ali mi je u sutini dala do
znanja da je Mafit opasni seksualni manijak. Kasnije sam saznao da se njegov nezajaljivi apetit
protee na meso svih vrsta i godita.
Ana Verden mi se najedanput smuila. Zar je morala ba ove veeri da sedi s Polovim najcrnjim
dumaninom. U tom ponaanju bilo je neeg jezivog i trulog. ta je s njenom odanou? Hjuit je, po

svoj prilici, proitao istinu s mog lica, jer se nagnuo prema meni i rekao: ao mi je sirotice. Mora
da se izvue iz finansijskog kripca u kojem ju je Pol ostavio. uo sam da Mafit namerava da kupi
Zlatnog pevca od poda to tavana u okviru planova za proirenje na sever Francuske. To bi joj
omoguilo da spase ta se spasti moe.
Kelner je odneo tanjir sa salatom. Iskoristio sam pauzu u razgovoru da prizovem glavnog
organizatora i da mu apnem da javi Seru u kuhinji da uspori, da previe brza. Kad sam se okrenuo
prema stolu, Hjuit se nagnuo napred. Gledao je iza mene s podignutom aom vina Testuz Dezalaj
LArbelette iz 1969. godine. Pitao je: Da li sam imao pravo kad sam Hasanu rekao da je Pol bio u
ozbiljnim nevoljama? Ne eli da mi veruje, Erie.
Amerikanci imaju udesan dar da nemilice kritikuju kastinske sisteme drugih nacija. Grof od
Nansija je i mimo toga teko podnosio budale. Podigao je au i suvo prozborio, Za naeg voljenog
pokojnika Verdena, iji voz je hitao ka neizbenoj katastrofi. Poirani iverak u sosu od ampanjca
posluen je sa Chablis Les Clos Montrachet iz 1976. godine. Andre Piko i ja smo raspravljali o
poslovnim problemima; muio se da pronae pouzdanog zamenika glavnog kuvara za hladnu
kuhinju, dok sam ja imao nevolja s kelnerom koji je, po svemu sudei, namerno sporo obavljao
radne zadatke. Sumnjali smo da to ini da bi napumpao prekovremene sate, a prekovremeni rad
postao je veoma krupna rashodna stavka u poslovanju restorana otkad je Francuska uvela
tridesetpetosatnu radnu nedelju.
Hjuit je zabavljao itav sto priom o veeri od 12 jela s grofom od Nansija u enevskom
gastronomskom hramu La Pa. uveni restoran iznad enevskog jezera bio je strog kao kalvinistika
bogomolja nedeljom. Pun pompeznih kelnera i starijih parova. U dvorani se niko nije smejao osim
nas, priseao se Hjuit. Imam li pravo, Erie?
Grof je neto progunao.
Hjuit je, negde izmeu estog i sedmog jela u La Pau zatraio kalvados, normandijsku rakiju od
jabuka, njegovo omiljeno sredstvo za promenu ukusa.41 Nadmeni kelner mu je saoptio da to nije
mogue i da e Amerikanac na slatku rakiju morati da eka bar sat-dva. Kelner e mu je doneti tek
posle sireva.
Donesite mu kalvados smesta ili u vas iamarati!, planuo je grof od Nansija. Kelner je
posiveo i otrao. Vratio se u rekordnom roku s traenim piem.
Svi smo se glasno nasmejali ovoj prii, svi osim grofa, koji se ponovo razgnevio kad se setio te
veeri u enevi. Procedio je: Kakav bezobrazluk! Kakav neverovatan bezobrazluk!
Smejao sam se s ostalima, iako sam stalno razmiljao o onom to mi je Hjuit upravo rekao o
stanju Polovih finansija i o stranom kripcu u kojem se moj prijatelj nalazio kad je sleteo s litice.
Saznanje da ak ni jedan od najsposobnijih poslovnih ljudi u gastronomiji nije mogao finansijski
da uspe s restoranom s tri zvezdice, bila je previe uznemirujua da bih razmiljao o tome.
Da li je s vama sve u redu?, pitala me je osetljiva madam Elizabet pre no to nas je naterala
da poskoimo uzviknuvi: Mamojebac!
Poravnao sam desertnu kaiku i viljuku na stolu.
Mislila sam na Pola. Ne mogu da verujem u kakvoj je nevolji bio. Ako se to desilo njemu,
moe se desiti i svakom od nas.

Ne budite tako pesimistini, ree grof od Nansija. Verden je zalutao. To je lekcija koju bi
trebalo da izvuete iz onog to ga je snalo. Prestao je da se razvija. Kraj prie. Ba pre est meseci
bio sam u Zlatnom pevcu. Mogu da vam kaem da je hrana bila u najboljem sluaju osrednja.
Jelovnik nije menjan deset godina. Verden je, voen ambicijom za proirenje poslovnog carstva,
skrenuo pogled s kuhinje, pravog izvora svog bogatstva. Zanemario je i osnovne postulate posla,
zaveden medijskom halabukom i popularnou. Istina je da je upravljao stvaralakom i poslovnom
stranom biznisa. Svaka mu ast na tome, ali to je u stvarnosti znailo da se povrno bavio i jednim i
drugim. Mnogo je trao, ali bez cilja. Svaki poslovni ovek e vam rei da je to siguran recept za
propast. Na kraju je dobio raun za svoje greke.
Pretpostavljam da ste u pravu.
Prijatelju moj, kad stignete do izvesnog nivoa, najtee je da iz dana u dan sauvate sveinu.
Svet se brzo menja, zar ne? Klju uspeha je u prihvatanju stalne promene i usklaivanju s duhom
vremena, ree glavni kuvar Piko.
To je samo isprazno truanje. Klie!, planuo je grof od Nansija.
Siroti Andre. Izgledao je kao deai koji je dobio uku po uima. Da stvar bude gora, madam
Elizabet mu nimalo nije pomogla kad je dodala: Glupa kurva, jebiga!
Hjuit je uvideo da je kuvar pod vatrom s oba krila. Rekao je: Imate pravo, Andre. Samo to
mislim da bi se valjalo menjati u skladu s vremenom na nain koji obnavlja sutinu. Promeniti se
promene radi, bez preko potrebnog sidra, nije nita do puko pomodarstvo. Ono bi vas samo odvelo
na stranputicu. Exactement, ree grof od Nansija.
Obino, kao doljak koji se bori za mesto za stolom koji pripada iskljuivo Francuzima, u
slinim raspravama drao sam jezik za zubima. Te noi sam, verovatno zbog napetosti izazvane
pozamanim zadatkom i skoranjih uzbuenja, izvalio: Umorio sam se od svih ideologija, od ove ili
one kole i teorija. Digao sam ruke od njih. U mom restoranu odnedavno pripremamo hranu
iskljuivo od lokalnih sastojaka u njenim sokovima. Spremamo veoma jednostavna jela voeni
sledeim merilima: da li je hrana dobra ili nije, da li je svea, da li zadovoljava? Sve ostalo
smatramo nebitnim. Hjuit me je udno pogledao, kao da me prvi put vidi. Svojom tiradom sam
osokolio madam Elizabet. Nadovezala se na moju priu prijatnim glasom, tako nesaglasnim s njenim
blasfeminim erupcijama. Imate pravo, Hasane. Neprestano podseam sebe na razloge koji su me
naveli da uem u ovu igru. Ispruila je obe ruke, dlanovima nagore i pokuala da jednim pokretom
obuhvati itavu dvoranu. Pogledajte ih. Tako je lako zalutati. Pol je dozvolio da bude opijen
pariskom berzom i brojnim prikazima u kojima je slavljen kao kulinarski vizionar. To je lekcija koju
bi na kraju svi mogli da nauimo od njega. Ne smemo gubiti iz vida
Svetlost je u tom trenutku oslabila. U dvorani je zavladala tiina puna iekivanja. Iz kuhinje je
izala procesija osvetljena sveama. Desetak mladih kelnera nosilo je srebrne posluavnike pune
peenih jarebica. Digao se agor praen aplauzom.
Jelo sam nazvao Polova oaloena jarebica. Sutranje novine proglasile su ga vrhuncem
veeri. Moram da priznam da sam sve do tog trenutka pokuavao da sakrijem uasnu tremu od nastupa
pred tako zahtevnom publikom. Na osnovu velikodunih komentara za mojim stolom zakljuio sam da
mi se rizini pristup jelovniku isplatio. Naroito sam uivao gledajui kako grof od Nansija koji je

uvek nazivao stvari pravim imenom, nesposoban da bilo kome da lanu pohvalu s velikim gutom
lomi hleb da bi omazao i poslednje ostatke s tanjira.
Jarebica je izvrsna!, rekao je maui komadom hleba. elim da je vidim na jelovniku Besnog
psa!
Oui, Monsieur Le Compte.
Jelo koje je proslavilo chef Verdena i koje ga je pre trideset godina upisalo na kulinarsku mapu
sveta bila je piletina Aleksandra Dime. Pol je napunio pile prazilukom iseenim u duge trake i
argarepama. Zatim ga je hirurkom preciznou izbuio da bi utisnuo komade tartufa ispod koe. Dok
se pile peklo u rerni, tartufi i pilea mast su se meali, a njihova esencija natapala meso, koje je tako
dobijalo jedinstven zemljani ukus. To je postalo njegov potpis. Uvek se moglo nai na jelovniku
Zlatnog pevca za zamanu sumu od 170 evra.
eleo sam da mu odam dostojnu potu te memorijalne veeri. Preuzeo sam osnovne principe
njegove piletine i primenio ih na jarebice. Dobro sam znao da ju je najvie cenio od sve pernate
divljai. Dobio sam snano oporo jelo na granici divljatva. Napunio sam pticu kajsijama umesto
povrem iseckanim na duge trake. Zatim sam toliko zacrneo divlja sitno iseckanim crnim tartufima,
utisnutim pod kou, da je liila na ene na viktorijanskom pogrebu. Zbog toga sam ga i nazvao Polova
oaloena jarebica. Moj somelije je doao na nadahnutu ideju da uz nju ponudi Cotes du Rhone
Cuvee Romaine, robusno crveno vino koje je odisalo pseim dahom i vuklo na bletavu zaparu
letnjeg lova.
Nekoliko uglednih kritiara i ugostitelja ukljuujui i chef Ruea, jednog od mojih idola
pristupili su te veeri naem stolu da bi mi lino estitali na jelovniku. Najvie pohvala dobio sam za
tumaenje Polovog najvanijeg jela. ak je i gospodin Barto, glavni urednik Milenovog vodia,
siao s olimpijskih visina prvog stola da bi mi pruio ruku. Prilino nadmenim tonom rekao mi je:
Sjajno, chef! Sjajno!, a onda je brzo pruio korak ka nekom vanijem. Tek tada mi je puklo pred
oima zato je Pol priredio ovu posthumnu veeru.
Okrenuo sam se ka prvom stolu da bih se pogledom zahvalio Ani Verden. Polova udovica je
tupo zurila preko dvorane sa smrznutim osmehom na usnama dok se glavni kuvar Mafit naginjao nad
nju. Jedna ruka bila mu je ispod stola.
Odustao sam od prvobitne namere. Bila je prezauzeta.
Sem toga, bilo mi je dovoljno to znam zato je Pol isplanirao ovo vee.
Memorijalna veera nije prireena zbog njega, ve zbog mene. Moj prijatelj je ovom priredbom
poruio francuskoj kulinarskoj eliti da se na sceni pojavio novi zatonik klasine francuske kuhinje.
Ovo je bilo moje pomazanje. Do te veeri bio sam prilino bezlina figura, izgubljena meu brojnim
sposobnim i nadarenim kuvarima s dve zvezdice irom Francuske.
Memorijalna veera uzdigla me je na najvie kulinarske visine. Moj dobri prijatelj se i s one
strane groba postarao da se u gastronomskoj vrhuki napravi mesto za etrdesetdvogodinjeg kuvara,
stranca doljaka, kog je lino odabrao za zatitnika klasinih principa francuske cuisine de
campagne, do kojih su madam Malori i on toliko drali.

Sedamnaesto poglavlje
Zima nas je priterala uza zid. Recesija se provlaila kroz najhladnije mesece. uveni restorani kao
to su Maksim i Srebrna kula podlegli su posle duge borbe podmukloj ekonomskoj bolesti. Potresao
sam se kad sam, etajui Kraljevskom ulicom, video zamandaljena vrata i prozore Maksima. Vlada
je tad povukla odluku o uvoenju PDV-a po stopi od 19,6%, ali bilo je prekasno. Pokazalo se da niko
od nas nije imun na novu ekonomsku klimu. Krajem februara su i mene zadesili veliki finansijski
problemi.
Kelner Klod bio je uredan i naoko prijatan momak. Stigao je iz Liona s blistavim preporukama.
Brzo je uio. Bio je hitar i besprekorno ljubazan i paljiv prema muterijama. ak, moj maitre
dhotel, naveo je u prvim procenama da se mladi kelner ponaa kao vrhunski profesionalac.
Ne bi bilo loe da neto saznate o francuskom radnom zakonodavstvu. Tokom probnog perioda
mogli smo se relativno lako reiti Kloda. Kelner je posle est meseci rada postajao stalno zaposleni s
punim radnim vremenom, s dugim spiskom zajamenih radnikih prava. Otputanje radnika s takvim
statusom bio je veoma teak i skup poduhvat.
Medeni mesec s Klodom potrajao je koliko i estomeseni probni period. Zadatak koji je na
probnom radu obavljao za pola sata na primer, glancanje svenjaka sad bi se protegao na sat i po.
Ponekad je trajao i due. ak, zakleti zagovornik pristojnog ponaanja, hladnim glasom bi mu naredio
da pouri. On bi samo slegnuo ramenima i rekao da daje sve od sebe. ak, inae elegantna i staloena
osoba, bacio je papire Klodu u lice kad mu je ovaj prvi put predao obraun radnih sati s
astronomskim prekovremenim. Rekao mu je da je connard. Momak je imao eline nerve. Nije ni
trepnuo. utke je podigao papire s poda. Spustio ih je na akov sto. Znao je da ga zakon titi od
kapitalistikih eksploatatora.
Klod ne samo da je zaraunao prekovremeno do poslednjeg minuta, ve je ispostavio zahtev za
6,6 dopunskih dana plaenog odmora zbog sistematskog krenja njegovog prava na
tridesetpetoasovnu radnu nedelju. Rad u restoranu podrazumeva duge smene. Takva je priroda
posla. Zato nije ni udo to je osoblje s duim staom poelo da se ali na Kloda, koji je sve radio
kao pu i koji je nemilice prebacivao posao na lea kolegama.
Ova neizdriva situacija dosegla je vrhunac kad mi je Mehtaba predala njegove podatke za dui
vremenski period. Klodu je za godinu dana rada u Besnom psu isplaeno 70.000 evra na ime plate, i
jo tri puta toliko po brojnim socijalnim i penzionim osnovama. ak smo mu dugovali i deset nedelja
plaenog odmora.
Puklo mi je pred oima.
Klod je bio prevarant namazan svim bojama.
Pozvao sam restorane u Lionu i porazgovarao s vlasnicima. Priznali su mi da ih je Klod na isti
nain orobio i da su mu napisali sjajne preporuke samo da bi ga se lake otarasili. Rekao sam aku
da ga otpusti. Izvrio je moje nareenje.
Momak se vratio istog dana s predstavnikom sindikata.

Situacija je veoma jednostavna, gospodine Hadi. Ovaj mladi je nezakonito otputen.


Mehtaba je klela predstavnika sindikata koristei se bogatim urdu jezikim nasleem. Nije
zaobila nijednog lana njegove porodice. ak je prosipao slinu tiradu i na francuskom.
Podigao sam ruke da bih ih uutkao.
Objasnite mi zato, gospodine Lekler. Ovaj ovek je prevarant. Lopua. Kako je mogue da to
nije dovoljan pravni osnov za otputanje?
Klod, kao i obino, nije ni trepnuo niti je prozborio ijednu re. Dopustio je da predstavnik
sindikata govori u njegovo ime. Vae optube su nepotene i neopravdane, progovorio je Lekler
blagim glasom. Spojio je vrhove prstiju i zamiljeno napuio usne. Preciznosti radi, bolje je rei da
su u potpunosti nepotkrepljene dokazima.
To nije istina, umeao se ak. U mojoj dokumentaciji je paljivo zabeleeno da je Klod
namerno radio sporo, kako je i najjednostavniji zadatak, poput nametanja stola, radio etiri put
sporije od ostalih.
Slaemo se da Klod nije najbri radnik, ali to nije dovoljan razlog za otputanje, pogotovo kad
se uzme u obzir da ste ga u vaim procenama lino okarakterisali kao vrhunskog profesionalca. Non,
non, Monsieur Jacques. Niste postupili kako treba. Troio je previe vremena na izvrenje radnih
zadataka upravo zbog profesionalizma koji ste uoili i pohvalili. Recite mi, da li ste ikada bili
nezadovoljni kvalitetom obavljenog posla? Da li je bio nemaran u bilo kom pogledu? U njegovom
dosijeu nema nijednog prigovora na kvalitet njegovog rada, ve samo na vreme koje mu je potrebno
da ga obavi
Pa, da. To je istina
Zbog toga na sudu moemo osnovano tvrditi da je sporiji od ostalih zato to mu je veoma stalo
do kvaliteta obavljenog posla
Ovo je neuveno!, ree pocrveneli ak. Svi dobro znamo ta Klod radi i s im ovde imamo
posla! Maltretira nas! Naduvava radne sate! A vi ste, gospodine Lekler, u dosluhu s lopuom! Ne
mogu da verujem da ste na njegovoj strani!
Zdepasti Lekler je tresnuo pesnicom po stolu.
Povucite re, gospodine ak! Otpustili ste Kloda bez zakonskog osnova, a sad dovodite u
pitanje moj integritet da biste zameli tragove svog nedela! E pa neete se izvui! Zakon je u ovakvim
sluajevima veoma jasan. Morate vratiti Kloda na posao immediatement. Ako elite da ga otpustite,
morate mu isplatiti odgovarajuu, zakonom predvienu otpremninu, a ne nedostojnu sumu koju ste mu
jue dali.
Pogledao sam gnevnu Mehtabu koja je neto raunala na papiru.
A ako odbijemo?, pitala je.
Sindikat e vas u tom sluaju izvesti pred Sud rada, pod optubom za nezakonito otputanje s
posla. Garantujem vam da to nee biti nimalo prijatno iskustvo. Postaraemo se da tampa pokloni
punu panju procesu i da va restoran izae na zao glas kao mesto gde radnike nemilosrdno
eksploatiu.
Ovo je ucena!

Zovite to kako god hoete. Preduzimamo sve to moemo da jedan od naih lanova ne postane
rtva poslodavca i da dobije sve to mu sleduje po zakonu.
Ustao sam.
Dovoljno sam uo. Daj im ono to trae, Mehtaba.
Hasane! Govorimo o dvogodinjoj plati i odmorima. Treba nam 190.000 evra da bismo se
otarasili ovog prasca!
Ba me briga! Dosta mi ga je! Klod unosi zlu krv meu zaposlene! Kotae nas mnogo vie ako
ga zadrimo. Isplati ga. Taj je sve dobro izraunao.
Klod se ljubazno smeio. Mislim da se spremao da mi utivo zahvali na postignutom dogovoru,
kad sam se odluno i tiho obratio gospodinu Lekleru.
Vodite ovo govno iz mog restorana.
Pol Verden bio je jedan od prvih uglednih francuskih kuvara koji su shvatili da se ekonomija naeg
posla iz temelja promenila i da veliki francuski restorani, poput bolesnika od raka, ive na aparatima.
Francuska drava je u svojoj velianstvenoj mudrosti uinila na opstanak nemoguim. Pritisla nas je
tridesetpetoasovnom radnom nedeljom, penzionim davanjima i desetinama socijalnih poreza i
prireza. Neumorno je izmiljala zakuaste i nerazumljive birokratske procedure koje su iziskivale
angaovanje pola tuceta raunovoa i pravnika. Pravila, ogranienja i dodatni trokovi su nas te zime
doterali do duvara.
Pol je davno pre svih nas opazio sve pomenute finansijske probleme na horizontu. Suprotstavio
im se mnogo pre no to su narasle do katastrofalnih razmera. Naroito je paljivo prouavao iskustva
francuskih modnih kua, koje su pedesetak godina ranije doivele slini udar. Nauio je dosta toga.
Zapazio je da je radno intenzivna visoka moda na vrhu piramide stekla svetski ugled na matovitim
dizajnerskim reenjima, ali da malo ena u dananje vreme moe da priuti tako skupocene odevne
predmete. Svi ateljei visoke mode su zbog toga radili s gubitkom.
Modne kue su sad zaraivale na konfekcijskoj odei i parfemima, robi za manje imune
muterije. Pronicljivi modni impresariji kao to je Bernar Arno iz LVMH-a delotvorno su
koristili takve proizvodne linije da bi unovili dragoceni ugled steen neprofitnom visokom modom
na vrhu svojih poslovnih carstava.
Pol je intuitivno shvatio da je Zlatni pevac kulinarski ekvivalent ateljeu visoke mode Kristijana
Diora. Spustio se niz gastronomsku piramidu da bi zaradio novac. Sklapao je licencirane poslove na
svim poljima, od stolnjaka do maslinovog ulja. Pokazao nam je put. Postao je izvor poslovnog
nadahnua za generacije slabije rangiranih kuvara koji su pokuavali da izgrade gastronomska
preduzea u tekim vremenima.
Sad vam je jasnije zato sam bio toliko preneraen kad sam otkrio da je njegov poslovni uspeh
samo mit, da posle smrti nije ostavio nita izuzev dugova. To me je navodilo na zakljuak koji niko
nije hteo javno da izrekne da na francuskom tlu vie nema mesta za visoku kuhinju kakvu smo
poznavali.
I da se jesam zavaravao matarijama o finansijskom uspehu mog restorana, Klodova otpremnina

bi mi strgla taj veo s oiju. Neto zarada restorana za prolu godinu to e rei, zarada po odbitku
trokova bila je 87 evra. Toliko mi je ostalo posle godinjeg obrta 4,2 miliona evra. A godinu dana
pre toga Besni pas je bio u minusu 2.200 evra. Ove godine morali smo da isplatimo 190.000 evra
Klodu. Ta zamana stavka se, naravno, nije nalazila u poslovnom planu i predvienim trokovima. To
je znailo da emo godinu zavriti s velikim gubitkom. Najkrae reeno: taka rentabilnosti Besnog
psa upravo je porasla do nivoa od 93% zauzetih stolova. U stvarnosti, 82% zauzetosti stolova bio je
na rekordni maksimum.
Najedanput sam shvatio da je Pol krenuo nizbrdicom diskretno pozajmljujui novac da bi
premostio gubitke restorana na kraju godine. Uzimao je malo ovamo, malo tamo, sve u nadi da e
sledea godina biti bolja od prethodne. Moda bih i ja tako razmiljao da nije bilo moje sestre, koja
me je u restoranu i kod kue neumorno podseala na njih.
Te noi sam se posle posla vratio u stan iza damije Muslimanskog instituta. Spustio sam
kljueve i telefon na sto u hodniku i uao u kuhinju. Posluio sam se veerom. Na kuhinjskom pultu
zatekao sam neto sestrinog banjan barta i dum aloa, patliana s krompirom i jogurtom. Mehtaba nije
spavala, kao to je obino inila u ove kasne sate. Sedela je u spavaici za kuhinjskim pultom i pila
aj. Imala je krupne podonjake ispod crvenih oiju.
Ustala je da mi natoi au iskriave vode iz friidera. Dodala mi je salvetu. Situacija je
veoma ozbiljna, rekla je. Uskoro emo prodavati belpuri na ulici, ako se neto ne promeni.
Mehtaba, molim te. Strano sam umoran. Ne elim da sluam takve stvari pre odlaska u
krevet.
Nekoliko minuta je zamiljeno sisala donju usnu. Video sam da je u ratnikom raspoloenju.
Pitala me je: I ta se desilo s Izabelom? Zato vie ne zove?
Raskinuli smo.
Jaooo! Dao si joj korpu. Ponaa se kao tinejder, Hasane. Idem na spavanje. Laku no.
Sestrin komentar da emo uskoro prodavati belpuri na ulici zavukao mi se pod kou. Okretao
sam se i obrtao u postelji. U neko doba sam se setio putovanja od pre mesec dana. Posetio sam novu
fabriku snabdevaa piletinom, izgraenu nedaleko od Pariza. Pozvao me je u obilazak industrijskog
postrojenja, ijom se savremenou mnogo ponosio. Fabrika se po veliini mogla meriti s
aerodromskim hangarom. Mirisalo je na vrelo perje i ptiji izmet. U golemom prostoru doekali su
me pilii koji su niz cev doletali u kokoinjac. Doekivali su ih Severnoafrikanci s mreama za kosu.
Hvatali su raskokodakane ptice za mrave noge. Ritmikim pokretima kaili su ih na pokretnu traku.
Visile su naopako. U tom poloaju su se kretale ka crnom otvoru u zidu.
Ptice su i posle prolaska kroz otvor nastavljale svoj put visei naopako. Srca su im kucala, a
tela drhtala. Nale bi se u tamnom, toplom i uskom prostoru. Prijatno purpurno svetlo osvetljavalo je
automatsko putovanje. Ptice bi se ubrzo smirile. Kokodakanje i lepetanje krilima bi se namah svelo
na retko kvocanje. Pokretna traka ih je nosila tiho, nezaustavljivo do sledeeg otvora. utljive
ptice bi se, na otrom skretanju, glavom oeale o icu nimalo preteeg izgleda. Elektrini udar bi ih
oamutio. Na putu do poslednjeg otvora naile bi na jo jednu naelektrisanu icu.
Tako oamuene nisu ni videle krunu otricu, slinu elektrinom otvarau za konzerve, koja im
je rezala vratove, niti su ule prtanje krvi po elinim zidovima. Nisu videli mesara koji se naginje s

rukom u elinoj rukavici i spremnim noem, da bi im razrezao naeti vrat. Nisu videle ni nagnute
sudove ispod sebe, koji su se punili telesnim izluevinama. Ja sam ih video. Video sam kako mrtve
ptice nastavljaju automatizovano putovanje do duge metalne kutije. U njoj su provlaene kroz kljualu
vodu da bi im omekalo perje. Valjci su ih liavali belih kaputa, tako da su iz kutije izlazile ruiaste,
gole i spremne da ih mukarci i ene raeree, spakuju i otpreme.
Ova vizija me je odonda esto pohodila u varljivom svetu izmeu sna i jave. Smirivala me je.
Slika pilia koji idu na klanje podsetila me je da u najveem broju sluajeva ne vidimo ta nas eka
iza ugla i da upravo u tim trenucima, kad nam je put nejasan, moramo ouvati prisustvo duha i skupiti
hrabrost da naslepo i odluno umariramo u tamu.
Trenutak pre no to sam zaspao, setio sam se ujka Majurove omiljene izreke. esto ju je
ponavljao dok smo etali, drei se za ruke, kroz sirotinjske etvrti Mumbaja: Hasane, Alah daje,
Alah i uzima. Nemoj nikad zaboraviti: njegova volja otkriva se samo u pravo vreme.
Stigao sam i do poslednjeg sudbonosnog dogaaja u ovoj nesvakidanjoj pripovesti. Nakon to smo
otpustili Kloda, ak i ja smo tragali za zamenom. Intervjuisali smo bog te pita koliko kandidata
Velanku s prstenom u nosu, energinog Turina koji je izgledao obeavajue, ali je veoma slabo
govorio francuski; Tuluanina koji je na papiru izgledao sjajno, ali smo tokom provera utvrdili da je
tri puta hapen zbog paljenja automobila u studentskim nemirima. Na kraju smo zaposlili polubrata
Abdula, jednog od mojih najboljih kelnera, koji se obavezao da e biti odgovoran za njega.
ak je jednog popodneva, dok se muni proces odabira pribliavao kraju, gurnuo glavu u moj
ured da bi obznanio da je u prizemlju chef koji eli da se vidi sa mnom.
Podigao sam glavu s gomile papira.
Zato me gnjavi? Dobro ti je poznato da nam kuvar ne treba.
Hm, ali rekla je da je radila s tobom.
Gde?
U alosnoj vrbi
Odavno nisam uo to ime. Stresao sam se kao da me je munja oinula kad sam ga uo iz akovih
usta. Srce mi je ubrzano zakucalo.
Poalji je ovamo.
Nije me sramota da priznam da je jedan deo mene strahovao da e u ured ui madam Malori.
To se, naravno, nije dogodilo.
Margaret! Kako divno iznenaenje!
Oklevajui je stajala na vratima mog ureda. Jo je bila stidljiva i povuena. ekala je da je
pozovem da ue. Ustao sam i zaobiao sto. Zagrlili smo se i poljubili. Neno sam poveo staru
kulinarsku prijateljicu i ljubavnicu za ruku, do sredita sobe.
ao mi je to bez najave dolazim kod tebe, Hasane. Trebalo je da te pozovem.
Gluposti. Mi smo stari prijatelji. Evo. Sedi Otkud ti u Parizu?
Margaret Bonije se nervozno poigravala raspeem na vratu. Nosila je haljinu s ljiljanima i

demper. Prebacila je tanu od telee koe preko ramena. Prinela je raspee usnama, ba kao to je
inila pre toliko godina kad nas je madam Malori tiranisala. Izgledala je zrelija. Kosa joj vie nije
bila svetloplava. Uspela je da, uprkos godinama, zadri neto meko u sebi. Kroz naslage vremena
nazirao sam staru prijateljicu.
Traim posao.
U Parizu?
Udala sam se, za mehaniara Ernesta Boroa. Da li ga se sea? Da, seam ga se. Moj brat
Umar je ludovao za automobilima i s Ernestom je zajedno radio na motorima. Ne znam ta su
petljali. Osmehnula se.
Ernest je vlasnik Mercedesovog i Fijatovog predstavnitva. Imamo dvoje dece, deaka i
devojicu. Devojica, antal, ima osam godina. Mlai Alen ima samo est.
Pa to je divno! estitam!
I onda smo se razveli. Pre dva meseca dobila sam i papire. Uh, rekao sam. ao mi je
Deca i ja smo se preselili u Pariz. Ovde ivi moja sestra. Doli smo ovamo u potrazi za
neophodnom promenom.
Da, razumem.
Paljivo me je posmatrala.
Moda je odavno trebalo da se doselim ovamo.
utao sam.
Ali ivot u glavnom gradu je prilino skup.
Jeste.
Na trenutak se zagledala kroz prozor. Nastojala je da se pribere pre no to je usmerila crne oi
na mene. Izvini zbog neprimerne smelosti, rekla je. Glas joj je zbog manjka samopouzdanja liio na
apat. Ali da li ti je potreban neki zamenik? Radila bih na bilo kojem mestu, u hladnoj ili vruoj
kuhinji, na desertima
Bojim se da ne mogu da te zaposlim. ao mi je. Ne mogu da priutim nove radnike.
Oh, rekla je.
Panino se osvrtala po uredu. Pokuavala je neto da smisli. Primetio sam da su joj se zgrena
ramena naglo opustila kad je shvatila da je njena molba za posao odbijena. Ustala je s namerom da se
oprosti. Stiskala je konu tanu. Osmehnula se drhtavim usnama.
ao mi je to sam ti oduzimala vreme, Hasane. Nadam se da mi nee prebacivati zbog toga.
Zna, ti si jedini vlasnik restorana kog poznajem u Parizu. Nisam znala kome da se
Sedi.
Pogledala me je kao uplaena devojica. Raspee joj se klatilo izmeu usana.
Pokazao sam na stolicu.
ta?

Ponovo je sela.
Podigao sam telefon i nazvao svog prijatelja Pikoa.
Bonjour, Andre Hassan ici Hej, reci mi jesi li popunio ono mesto u hladnoj kuhinji Nije
izdrao Da. Da. Znam. Strano je kako se danas ponaaju. Da, prave su primadone Pazi sad, to
to se taj momak nije dobro pokazao u stvari su sjajne vesti, imam za tebe savrenu kandidatkinju za
taj posao Da. Da. Ne brini. Radio sam s njom u alosnoj vrbi. Ona je prvorazredni kuvar. Veoma
je vredna i iskusna. Bie mi zahvalan do groba to sam ti je poslao, prijatelju Ne Ne verujem.
Nedavno se doselila u Pariz Poslau je kod tebe.
Uasnuo sam se kad sam spustio slualicu i uvideo da se Margaret ne raduje to sam joj
pronaao radno mesto u Monparnasu. Plakala je u maramicu, nemona da prozbori ijednu re. Nisam
znao ta da radim ili gde da gledam, uznemiren njenim plaom. U jednom trenutku mi je, pognute
glave, drhtei od snanih oseanja, pruila levu ruku preko stola. Prstima je naslepo traila kontakt sa
mnom.
Taj gest me je naterao da shvatim kroz kakve muke prolazi. Nije mogla vie u ovom trenutku.
Pruio sam joj desnicu. Ruke su nam se srele.

Osamnaesto poglavlje
krto martovsko sunce povlailo se iza gradskih krovova. U ovo doba dana su restorani tavorili u
udnom neuhvatljivom sumraku izmeu matinea i veernjeg dizanja zavese. Iscrpljeno osoblje
pospano se vraalo s dvoasovnog odmora. Nisu znali da li e moi da se priberu pre poetka
veernje predstave. Trpezarija e za nekoliko asova biti jarko osvetljena i prtae od energije.
Izgledala je umorno u ustajaloj izmaglici zaostaloj posle ruka. Bilo je teko ne biti utuen u takvoj
atmosferi. Kasna zima uvukla se u nabore barunastih zavesa. Prevrnuta veknica hleba leala je ispod
stolice kao crknuta buba.
Bio sam u kuhinji, kao i obino u to doba dana. Prio sam crni i beli luk u tiganju. Klizao sam u
trans koji me je obuzimao kad god bih kuvao. Iz nekog razloga se ove tamne martovske veeri nisam u
potpunosti predavao, kao da sam znao da e se dogoditi neto sudbonosno.
Protresao sam tiganj oslukujui povratak kelnera na posao. Trupkali su u predvorju. uo sam
zujanje usisivaa i zveketanje maine za espreso. Znao sam da je uenik isti. Buka koja prati
pripremu za rad je malo-pomalo osvajala hladni prostor koji je do malopre ispunjavao restoran.
Radnici su otrili noeve i rasprostirali iste stolnjake. uo smo energino kvocanje
raunovodstvenog tampaa na spratu. Sumrano neraspoloenje brzo je kopnelo.
Veernje novine Frans soar proletele su kroz otvor za pisma i pale na pod. Pretplata na
tampano izdanje je u digitalno doba bila stara navika. ak nije hteo da je se odrekne. Podigao je i
poneo novine ka zadnjem stolu, gde je sedelo trpezarijsko osoblje. Na brzinu su veerali kembie
pre poetka veernje smene.
ak je s novinama pod rukom seo pozadi, s ostalima. Posluio se crevcima s pirinem i salatom
od paradajza. itao je novine dok je jeo. Najedanput se iz njegovog grla zaulo neobino grgotanje.
Ispustio je viljuku i ustao pre no to je iko mogao da shvati ta se dogaa. Protrao je kroz
trpezariju. Nevaljalci iz trpezarije najvie su se radovali dobroj tui. Poskakali su sa stolica i
pojurili za njim. Nanjuili su prvoklasnu makljau.
Cela bulumenta uzbueno je i bez daha nahrupila u kuhinju. Mi smo, ne slutei nita, trebili
graak, seckali vlaac i odstranjivali salo. Zastali smo usred pokreta. Paljivo sam se osvrnuo oko
sebe i ugledao aka koji je urlajui mahao novinama.
Pomislio sam: O, boe, zar opet. ak i Ser su se sino zamalo potukli zbog prebacivanja
odgovornosti za pogrenu narudbinu. Krajikom oka video sam kako Ser grabi oviji but, spreman
da ga upotrebi kao vrst argument u predstojeoj raspravi. Patosirae aka ili nekog iz trpezarijske
ekipe ako navali na njega. Nije me sramota da priznam da sam u tom asu bio potpuno iscrpljen i na
izmaku snaga. Ne bih mogao da podnesem jo jedan otar sukob meu zaposlenima.
Maitre! Maitre!
ak je uperio novine na mene, kao da me optuuje.
Trea zvezdica! Milen ti je upravo dodelio treu zvezdicu!
Prvi radosni urlici su utihnuli. Osoblje se okupilo oko mesarskog panja. Upijali su svaki slog

dok sam itao lanak od pet pasusa.


Uglavnom se bavio usponima i padovima u kulinarskom svetu. Napokon sam naiao i na taj deo
polovinu reenice na vest za le tout Paris Besni pas bio je jedan od dva restorana iz Francuske
kojima je dodeljena i trea Milenova zvezdica.
Bio sam zapanjen, obamro, dok se oko mene buno slavilo kao da je Dan pada Bastilje.
Osoblje je lupalo u erpe, urlalo i skakalo oko penice. ak i Ser grlili su se kao strastveni
ljubavnici. Bilo je plakanja, lupanja po leima, radosnih uzvika i mnogo, mnogo srdanog rukovanja.
O emu sam razmiljao?
Ne mogu da vam kaem. Ne mogu da vam kaem sa sigurnou.
Vest je nesumnjivo uzburkala moja oseanja. Bila su zbrkana. Gorkoslatka.
Uzbueno osoblje stajalo je u redu crni sakoi iz trpezarije i beli iz kuhinje pomeali su se kao
ahovske figure na tabli. Svako je hteo da mi lino estita. Nisam bio ni srdaan ni oduevljen dok
sam im se zahvaljivao. Nekom bi se moglo uiniti da ne marim za novost i da posmatram provalu
radosti s velikog odstojanja.
Meutim, bilo mi je teko da poverujem da se ovo zbilja dogaa, zato to je u itavoj
Francuskoj bilo samo 28 restorana s tri zvezdice i zato to je moje putovanje do ovog priznanja bilo
tako dugo i naporno. Tanije, nisam mogao da poverujem u tako neto samo na osnovu pola reenice
u tiranim veernjim novinama. Pomislio sam da mi je Suzan negde na kraju reda proitala misli i
rekla: A ta ako se novinar prevario?
Merde!, brecnuo se Ser s druge strane kuhinje. Gnevno je pokazivao na nju drvenom
kutlaom. ta je s tobom, eno? Ne proputa nijednu priliku da kae neto loe.
To nije istina!
Maksin nam je, na svu sreu, u tom trenutku skrenula panju. Mahala je rukama, silazei iz ureda
na spratu. Izvestila me je da gospodin Barto, directeur general Le Guides Michelin, eli da
razgovara sa mnom. Srce mi je bubnjalo u grudima dok sam se penjao spiralnim stepenicama.
Klicanje osoblja odzvanjalo mi je u uima. Nagonilo me je da preskaem po dve stepenice. Oas
posla sam stigao do telefona.
Duboko sam udahnuo i podigao slualicu. Barto me je, posle razmene neiskrenih pozdrava,
upitao: Da li ste itali veernje novine?
Odgovorio sam da jesam. Neuvijeno sam ga zapitao da li je zaista istina da smo dobili treu
zvezdicu. Znate ve, te proklete novine, konano je prozborio. Da, istina je! Vreme je za
estitke! Tek tada sam dozvolio sebi da se radujem toj ogromnoj vesti. Sudbina je konano pokucala
i na moja vrata.
Gospodin Barto je brbljao o proceduralnim pojedinostima. S mukom sam pratio njegovu
ispraznu priu. Izgleda da se od mene oekivalo da se pojavim na veeri povodom dodele nagrada u
Kanu. Znate, rekao je, vi ste prvi doseljenik koji je u Francuskoj dobio tri zvezdice. To je prilina
ast i istorijski dogaaj. Da, da, rekao sam. Slaem se s vama. To je velika ast. Samo da
znate da sam morao da se borim za vas. Nisu sve moje kolege mislile da glavni kuvar s kako da to
kaem? egzotinim poreklom ima odgovarajui oseaj za klasinu francusku kuhinju. Ovo je novina

za nas. Mais cest la vie! Svet se menja. I vodi mora da se menja s njim.
Lagao je, naravno. Nisam znao ta da mu kaem. Bio sam siguran da se Barto nije zalagao za
mene. Bio bi meu poslednjima koji bi mi dali glas. Verovatno su prevagnuli oni nepokolebljivo
nezavisni izvetaji inspektora, napisani posle tajnih poseta restoranu i rasprave na nivou komiteta
koje su imali dva puta godinje. Milenovi inspektori bili su beskompromisno odani istini koju su
videli roenim oima.
Gospodine Barto, konano sam prozborio. Jo jednom se zahvaljujem vama i Komitetu
inspektora. Oprostite mi. eka me mnogo posla. Restoran se otvara za dva sata. Siguran sam da ete
me razumeti.

Devetnaesto poglavlje
Magina no krajem marta, kada sam osvojio treu zvezdicu, bliila se kraju. Dolo je vreme za
kulinarski obrt ka lakom, slatkom i rastapajue dobrom ukusu, ka madlenama s pistaima i klafutu s
anisom i mom uvenom gorkom erbetu s vinjom. Jo samo jedan ili dva suflea u penici. Ostalo je
jo malo posla za Suzan, poslastiarku koja je vredno radila u pozadini. Priao sam joj. Zajedno smo
sipali boole kompot u krte korice tek izvaene iz rerne. Dodali smo komad maskarponea, poslednji
potez u pravljenju moje tarte au vin. Vrelina u kuhinji postepeno je jenjavala. Penice u Besnom psu
gasile su se jedna za drugom.
Gosti u trpezariji odlagali su platnene ubruse pored tanjira, kao da istiu bele zastave. Gledao
sam kroz staklo kako izbacuju i ire noge pod stolovima i kako im se gornji deo tela razliva kao
mesnati sufle.
Osoblje je bilo uzbueno, ali je radost jenjavala. Poelo je beskrajno povlaenje iz trpezarije,
odnoenje sosom zamrljanih tanjira i vinom istakanog kristala. Oslukivao sam krckanje i mrvljenje
hleba skupljanog sa stolnjaka. Stizala je kafa za buenje sa sitnim kolaima. Na stolovima su se
pojavljivala sredstva za poboljanje probave u bruenom kristalu i kvalitetne havane.
an Pjer!, pozvao sam ga. Skinuo sam sako. Donesi mi istu belu odoru.
Australijski par me je prvi video kad sam izaao iz kuhinje. Sedeli su u delu restorana koji smo
zvali Sibir. Nesigurno sam koraao. apat se proneo salonom kad sam se pojavio. ak je digao
glavu s knjige rezervacija. Poao mi je u susret.
Grof od Nansija sedeo je za svojim stolom krajnje desno. Imao je goste, dva starija partnera iz
Brae Lazar.42 Podigao je starakim pegama pokrivenu ruku u pozdrav. Stari aristokrata je s velikim
naporom ustao. Pre no to sam shvatio ta se dogaa, ustao je i gradonaelnik Pariza sa svojim
gostima, ba kao i dizajner Kristijan Lakroa i veliki holivudski glumac Doni D., koji je sedeo u
separeu s kerkom. Komeanje u trpezariji izmamilo je Sera i ostale iz kuhinje. Postrojili su se u
pozadini. Aplauz gostiju i osoblja bio je zagluujui. estitali su mi na unapreenju u najvii ealon
francuske visoke kuhinje.
Kakvo iskustvo. Kakvo iskustvo.
Taj trenutak, taj trenutak bio je vrhunac mog ivota. Slavni i ugledni ljudi digli su se na noge da
bi mi iskazali potovanje zajedno s mojim comradese de cuisine. Seam se da sam pomislio: Hmm.
Ovo mi se dopada. Mogao bih se navii na ovo.
Stajao sam u sreditu svog restorana. Osvrtao sam se, pokuavajui da se zahvalim svakom
ponaosob. Poveriu vam da sam, dok sam posmatrao sve te dobre ljude rumena lica i stomaka
punih moje hrane osetio snano oevo prisustvo pored sebe. Blistao je od ponosa.
Hasane, zamiljao sam kako mi se obraa. Hasane, smlatio si ih! Svaka ti ast!
Maksin je sila sa sprata da bi mi poela laku no. Deava se neto neverovatno, chef, rekla
je rumena od uzbuenja. Veeras bukirali 700 rezervacija! Preplavljeni smo elektronskom potom.
Telefon neprestano zvoni. Zovu nas ak iz Amerike. Vest se iri internetom. Ve smo zauzeti do

aprila idue godine. Ako ovakvo interesovanje potraje, do kraja meseca imaemo dvogodinju listu
ekanja. Dobili ste poruke od Lufthanze, Tajson fudsa i Unilevera. Sigurno zovu zbog poslovnih
predloga ta je bilo, efe? Zato izgledate tako tuno?
Ako izgubite Milenovu zvezdicu, moete da izgubite 30% obima posla, ali posao skae za 40%
kad je dobijete. Lionska osiguravajua kompanija, koja prodaje osiguranje od gubitka profita
restoranima kojima preti opasnost od gubitka rejtinga, to je i matematiki dokazala u jednogodinjem
istraivanju.
Ah, Maksin. Tuan sam zato to mislim na Pola Verdena. Moj prijatelj nije mogao da se spase,
ali je spasao mene.
Sklopila je ruke oko mog vrata i proaptala.
Doi na kafu. ekau te gore.
Hvala ti na ponudi. Veoma je primamljiva. Ali ne veeras.
Poeleo sam laku no dvojici kelnera i Seru. Te veeri je otiao poslednji, nakon to smo se
poljubili i ponovo estitali jedan drugom. Jo nekoliko puta me je udario po leima. Odahnuo sam
kad sam zatvorio vrata za njim. Ponovo sam bio sam.
To je bilo to.
Moja no za pamenje konano je i zauvek prola. Preselila se u istoriju.
Poslednji kljocaj brave na zadnjim vratima bio je signal za poetak spiralnog poniranja s
omamljujuih visina veeri najveeg postignua. Napala me je malodunost, depresija poznata samo
tenorima koji trijumfalno silaze s pozornice milanske Skale. Tako vam je to u kuhinji.
Tant pis, kao to je Ser uvek govorio. Ba teta.
Obavezni smo da prihvatimo dobre i loe stvari.
Uverio sam se da su prozori zatvoreni, a ostava zakatanena. Gore u kuli proverio sam da li su
kancelarijska svetla i kompjuteri pogaeni. Uzeo sam mobilni i kljueve sa stoia i siao u
prizemlje. Pogasio sam svetla u trpezariji. Bacio sam poslednji pogled na restoran. Slaba svetlost iz
pozadine poslednjom snagom obasjavala je bele madagaskarske stolnjake. Ukljuio sam alarm i
zatvorio vrata za sobom.
Brljan oko znaka s lajavim buldogom bio je vlaan od veernje rose. Nije se smrzla u slanu. Po
prvi put te godine osetio sam blagost nailazeeg prolea. Radilo se samo o naznaci, ali je njeno
prisustvo bilo neporecivo. Pogledao sam uzbrdo, kao to sam inio svake noi. To je bio moj
najdrai vidik u celom Parizu. Gledao sam kupolu Panteona, obasjanu utim reflektorima. Liila je na
meko kuvano jaje. Zatim sam zakljuao vrata.
Bilo je veoma kasno, ali znate kakve su noi u Parizu, opojne. Uvek ima ivota. Zaljubljeni
sredoveni par drao se za ruke. Sputali su se Valetovom, a student medicine sa Sorbone peo
uzbrdo, u suprotnom pravcu, na crvenom kavasakiju. Mislim da su i oni oseali dolazak prolea.
Zadovoljno sam krenuo kui, peice, kroz mrane sokake Latinske etvrti, do svog stana iza
damije i Muslimanskog instituta. Put do kue nije bio dug. Proao sam pored Kontraskarpskog trga,
pa pored niza jeftinih severnoafrikih restorana. Stigao sam do uske Mufetarske ulice. Na suvlaki
svratitu je nekoliko prozora svetlelo jezivom crvenom svetlou.

Naglo sam se zaustavio negde na sredini kose Mufetarske. Isprva nisam bio siguran da li mogu
da verujem ulima. Ponovo sam omirisao vlani pononi vazduh. Da li je mogue? Osetio sam aromu
svog detinjstva. Veselo se sputala po kaldrmisanom sokaku meni u susret. Osetio sam miris mali ka
salana, ribljeg karija iz davnanjih dana.
Nisam mogao da se ne zaputim mranim sokakom, privuen neodoljivim mirisom. Stigao sam do
uskog izloga na kraju uliice. Izmeu dva neugledna restorana naao sam nedavno otvoreni Madras.
Bio je zatvoren.
Ulina lampa zujala mi je iznad glave. Zaklonio sam oi da bih se odbranio od vetakog sjaja i
provirio kroz izlog restorana. Trpezarija je imala desetak grubih drvenih stolova pokrivenih papirnim
stolnjacima. Bila je spremna za sutranje posetioce. Na jarkouto ofarbanim zidovima bile su
crnobele fotografije Indije vodonoe, tkai i pretrpani vozovi na stanicama. Svetlo u trpezariji bilo
je ugaeno, ali su neonske cevi u kuhinji jo bacale otru svetlost. Video sam ta se deava kroz dugi
hodnik.
Riblja orba kljuala je u kazanu na pei. Spremali su specijalitet dana. Pored nje je bio
usamljeni chef u majici i kecelji. Sedeo je na tronocu u uskom prolazu. Saginjao je glavu preko
inije zainjenog ribljeg karija.
Ruka mi se podigla kao voena svojom voljom. Prislonila se uz staklo, vrela i ravna, kao apati.
Ispunila me je bolna udnja. Mislio sam da e mi slomiti srce. Pritisnuo me je oseaj gubitka. udeo
sam za mamom, Indijom, za voljenim bunim tatom, za madam Malori, mojom uiteljicom, i za
porodicom koju nikad nisam imao, rtvovanoj na oltaru ambicije. udeo sam za pokojnim prijateljem
Polom Verdenom, za voljenom bakom Ami i njenim jelima. Sve to mi je nedostajalo danas, i svakog
dana.
Ne znam zato, ali sam se, stojei ispred novootvorenog indijskog restorana, obuzet snanom
udnjom, najedanput setio neeg to mi je madam Malori rekla jednog prolenog jutra pre mnogo
godina. Bio je to jedan od poslednjih dana koje sam proveo u njenom restoranu.
Sedeli smo u njenim privatnim odajama u potkrovlju alosne vrbe. Prebacila je al preko
ramena. Pijuckala je aj u najomiljenijoj berer fotelji i posmatrala bune golubove na granama
vrbovog drveta. Sedeo sam preko puta nje i vredno upijao De re coquinaria. Hvatao sam beleke u
belenici konih korica od koje se nikad ne rastajem. Podigao sam glavu kad je madam Malori buno
spustila oljicu na tacnu.
Kada bude otiao odavde, rekla je kiselim tonom, najverovatnije e zaboraviti najvei deo
onog to si od mene nauio. Tu nema pomoi. Ako ita sauva u sebi, volela bih da to bude savet
koji sam dobila od oca, kao devojica, nakon to je uveni i kao crna zemlja teki pisac otiao iz
porodinog hotela. Gertruda, rekao mi je, nikad nemoj da zaboravi da je snob osoba bez trunke
dobrog ukusa. Zaboravila sam ovaj divni savet, nadam se da e biti mudriji od mene.
Otpila je jo jedan gutljaj aja pre no to je uperila pogled u mene. Oi su joj, uprkos godinama,
ostale uznemirujue plave, prodorne i sjajne.
Nisam bogzna kako veta s reima. Ali volela bih da ti kaem da sam se negde usput izgubila.
Verujem da si mi poslat da bi mi pokazao put nazad u svet. Oseam da je u sve to umean i moj otac.
Zahvalna sam ti zbog toga. Pomogao si mi da shvatim da dobar ukus nije roenjem steena snobovska

privilegija, ve dar boji, koji se ponekad pojavljuje na najneoekivanijim mestima i kod


najneoekivanijih ljudi.
S tim mislima u glavi posmatrao sam iscrpljenog vlasnika Madrasa, koji se krepio inijom
jednostavne ali ukusne riblje orbe na kraju dugog dana. Najedanput sam znao ta u rei onom
groznom oveku kad mi sledei put bude pomenuo kako bi trebalo da budem poastvovan to sam
jedini stranac koji je izborio mesto u francuskoj kulinarskoj vrhuki. Suoiu ga s Malorinim
komentarom o pariskom snobu. Moda u mu dati malo vremena da proguta napomenu pre no to se
budem nagnuo prema njemu da bih mu, blago pljuckajui, rekao: A? ta misli o tome?
Zvono na oblinjoj crkvi oznailo je jedan ujutru. Setio sam se obaveza koje me ekaju sledeeg
dana. Uzmakao sam od izloga. Jo jednom sam pogledao Madras. Okrenuo sam se na petama i
nastavio put niz Mufetarsku. Sve vie sam se udaljavao od zamamnih mirisa mali ka salana.
Aromatini podsetnik na ono to sam bio brzo je ileo u pariskoj noi.

Dvadeseto poglavlje
Hasane? Da li si to ti?
Iz kuhinje je dopiralo zveanje sudova u sudoperi.
Jesam.
To je udesno! Tri zvezdice!
Mehtaba se te veeri zbilja potrudila oko frizure. Zakoraila je u hodnik, naminkana kao majka,
u najboljim alvarama. Osmehivala se rairenih ruku.
Nije loe, jata, rekao sam. Progovorio sam jezikom detinjstva.
Toliko se ponosim tobom. Uh, kako bih volela da su mama i tata s nama. Mislim da u svakog
asa zaplakati.
Nije izgledala kao neko ko e zaplakati.
Umesto toga me je utinula do krvi.
Jao, jeknuo sam.
Pretei je uperila prst na mene. Zlatne narukvice na ruci gnevno su zveckale.
Smrdibubo! Zato me nisi pozvao da mi kae za priznanje koje si dobio? Zato si me obrukao
pred susedima. Kako si mogao da dopusti da to ujem od nepoznatih?
Mehtaba, hteo sam da te pozovem, ali nisam stigao. Saznao sam za zvezdicu uoi otvaranja
restorana. Telefoni su tad poeli da zvone, a gosti da pristiu u buljucima. Neki krupni i neodloni
posao iskrsao bi kad god bih krenuo da te nazovem.
Uh. Samo sipa isprazna opravdanja.
Pa, ko ti je rekao?
Lice joj je iznenada smekalo.
Prinela je prst usnama i dala znak da krenem za njom.
Margaret je bila u dnevnoj sobi. Sedela je nasred kaua od bele koe, zatvorenih oiju. Dremala je.
Spustila je ruke na sina i ker. Deica su poloila glave na njeno krilo. Mehtaba ih je pokrila
posteljinom iz svoje krinje s devojakom spremom. Seam se da na dejim licima nije bilo nieg
izuzev dirljive i duboke nevinosti.
Zar nisu draesni?, proaptala je Mehtaba. I tako su dobri. Smazali su celu veeru.
Odmah zatim se namrtila. S tom biter-lemon grimasom mnogo je podseala na tetku.
Samo mi je ona, od svih tvojih prijatelja, javila da si dobio zvezdicu.
Utinula me je jo jednom, ali znatno slabije.
Donela mi je Frans soar. Tako je divna. Ispriala mi je sve o svom muu. Kakva ivotinja!

Mnogo su propatili pored njega Zato mi nisi rekao da se doselila u Pariz?


Margaret je otvorila oi. To me je spaslo od navale Mehtabinih optubi. Osmehnula se kad nas
je videla kako je posmatramo s dovratka. Lice joj se ozarilo. Prinela je prst usnama. Dala nam je
znak da saekamo. Polako i neno izvukla se ispod deice koja su vrsto spavala. Zagrlili smo se i
poljubili u hodniku.
Nisam mogla da verujem, Hasane. Bila sam tako uzbuena. Vest je i mene prenerazila. Bila
je sasvim neoekivana. Uhvatio sam je za obe ruke. Stisnuo sam ih, gledajui je u oi.
Hvala ti, Margaret, zato to si svratila i obavestila moju sestru. Doli smo im smo uli
fantastinu vest. Morali smo da te vidimo i da ti estitamo. Immediatement. Kako neverovatno
dostignue Madam Malori je imala pravo!
Siguran sam da upravo sad to sa slau govori tati na nebu. Nasmejali smo se.
Mehtaba je, kao da je nastojala da imitira tetku, ustro prinela prst usnama. Pokazala nam je da
bi trebalo da odemo na drugi kraj apartmana, u kuhinju, da tamo razgovaramo. Seli smo na stolice
pored mramornog pulta. Margaret mi je priala o dogodovtinama u Monparnasu, kako se ef Piko
pristojno ponaa prema njoj i kako nije goropadni tiranin kao mnogi drugi veliki kuvari.
Nikad neu zaboraviti ono to si uinio za mene, Hasane. Mnogo ti dugujemo.
Nita nisam uinio. Samo sam telefonirao.
Iz friidera sam izvadio bocu hladnog ampanjca. Otvorio sam je i napunio antikne ae
iskriavom tenou boje ambre. Margaret, osveena snom, bila je raspoloena za priu.
Bilo je lepo videti tvoju sestru posle toliko godina. Bila je veoma ljubazna prema nama kad
smo nepozvani osvanuli na vaem kunom pragu. Kako je titrala deci. I boe moj, kako kuva! Ooh-lala! Nimalo ne zaostaje za tobom. Poastila nas je veerom. Deliceuse! Posluila nas je zainjenim
goveim paprikaem, gustim i masnim, savrenim jelom za hladnu no. Ne razlikuje se mnogo od
nae burgundske govedine.
Mehtaba je uivala u pohvalama. Pretvarala se da nas ne slua. Spremala je kasni zalogaj.
Hodi, Margaret, rekla je i gurnula tanjir s poslasticama preko pulta. Jo nisi probala moju
alvu sa argarepama. Moramo da porazgovaramo o Hasanovoj zabavi. O jelovniku i spisku gostiju.
Prilino odseno mi je naloila. A ti idi. Idi operi se!
Telefon je zazvonio im sam spustio lice pod vodeni mlaz. Nekoliko trenutaka kasnije uo sam
korake. Mehtaba mi se obratila iz hodnika ispred kupatila.
To je Zainab. Preuzmi vezu.
Zvala je izdaleka. Veza je krckala i itala kao da govori ispod vode.
O, Hasane! Tata, mama i Ami bili bi tako ponosni! Sad si kuvar s tri Milenove zvezdice!
Pokuao sam da promenim temu. Nije htela ni da uje. Traila je da joj prepriam sve do
najmanjeg detalja.
Udaj eli da ti estita.
Udajev bariton je zagrmeo.

Neverovatno dobre vesti, Hasane! Strano smo ponosni na tebe! estitam ti na uspehu!
To je bio Zainabin suprug, Udaj Doi.
Ne, nije se udala za bombajskog ugostitelja koji je nervirao mog oca.
Udala se za njegovog sina.
itav Mumbaj govorio je o Udaju i Zainab. Preobrazili su stari restoran Hajderabad u
najotmeniji hotel i pokrenuli lanac hotela i restorana po poslednjoj mumbajskoj modi. Ispostavilo se
da je mala Zainab najslinija ocu od sve dece. Bila je graditeljka carstva. Smiljala je velike
planove i raspolagala vetinom i energijom neophodnom za njihovo ostvarenje.
Seam se njihove svadbe u Mumbaju. Uzeli su se malo pre tatine smrti. Susret izmeu tate i
Udaja Doija Starijeg isprva je bio napet. Tata je previe govorio, uglavnom o sebi. Stari Doi se
dosaivao u njegovom drutvu. Vrpoljio se i stiskao tap. Dva starca su se zajedno slikala za Helou
Bombaj. Liili su na par koopernih paunova.
Venanje je zauzelo pet strana u popularnom asopisu. Starci su se posle fotografisanja opustili.
Razgovarali su do kasno u no.
Kad sam se kasnije naao s tatom, rekao je: Da li si video tog starog petla? Izgledam mnogo
bolje od njega, jelda? Zar ne misli tako? Mnogo je mator.
Seam se da sam stajao pored tate kasno te veeri, dok se svetkovina pribliavala vrhuncu.
Draguljima optoeni slon nosio je mladence po travnjaku, dok su sluge u belim sakoima pronosile
srebrne posluavnike s aama ampanjca izmeu 1.200 raskono odevenih svatova. U sreditu
glavnog atora bila je srebrna posuda puna beluga kavijara. Politiari su se tiskali oko nje da bi
kutlaama zahvatili skupoceni kavijar. Svaka kutlaa vredela je 2.000 dolara.
Tata i ja smo samo posmatrali grabe iz senke. Stajali smo u noi, osvetljenoj nizom vilinskih
svetala i jeli kulfi, indijski sladoled iz jednostavnih kulfi-wallah glinenih posuda. Seam se da smo
uivali u ukusu hladnog krema od badema, divei se smaragdnim minuama. Velike su kao ljive,
ponavljao je tata. Velike su kao ljive.
Moramo da razgovaramo o poslu, rekao mi je zet. Zainab i ja imamo poslovne predloge koji
e te verovatno zanimati. Miljenja smo da je ovo pravo vreme za otvaranje tip-top francuskih
restorana u Indiji. Novca ima napretek. Obezbedili smo kapital za taj poduhvat.
Da. Da. Hajde da dogovorimo vreme za razgovor. Predlaem da se ujemo sledee nedelje.
Lagano veera ili ne veera uopte, ali uvek gricne neto pre spavanja kad doe kui s posla,
objanjavala je Mehtaba Margareti kad sam se vratio u kuhinju. To mu pomae da se opusti. Obino
popije aj od nane, s kaikom garam masale. Ponekad gricne i malo mog povra i popije mineralnu
vodu.
Ah. Znam ovo pecivo.
Nije iz poslastiarnice, naravno. Ja sam ga pravila. Koristila sam recept njegove uiteljice.
Pasta od pistaa i glazura, naravno, s malo vanile. Probaj!
Mislim da je bolje od onog koje je pravila madam Malori. Sigurno je bolje od mog.

Mehtaba se okrenula sudoperi da bi prikrila zadovoljstvo izazvano ovim komplimentima.


Izmamila mi je osmeh ovom reakcijom. Mehtaba, da li je jo neko zvao?
Zvao je i Umar. Dovee itavu porodicu na zabavu povodom dobijanja tree zvezdice.
Umar je jo iveo u Limijeru, kao ponosni vlasnik dva lokala Total garae. Imao je etiri divna
momia. Drugi po redu sledee godine doi e u Pariz. Pridruie mi se u kuhinji Besnog psa.
Ostali Hadiji ratrkali su se po svetu. Mlaa braa, hronino nestane barabe, godinama lutaju po
svetu. Muhtar je radio kao dizajner softvera za mobilne telefone u Helsinkiju. Ara je bio profesor
prava na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
Sutra mora da pozove brau, Hasane.
Mai oui, ree Margaret. Ovlano je dodirnula moj lakat. Tvoja braa moraju da uju
fantastinu vest od tebe.
Umar e, nastavila je sestra, pokuati da dovede tea Majura, iako je malo verovatno da e
mu oni iz starakog doma dozvoliti da putuje ak u Pariz. Noge ga u poslednje vreme nikako ne slue.
Ko bi rekao da e tea najdue izdrati. Krca osamdeset treu. Kad bolje razmislim, nikad ni o emu
nije brinuo. Nikad nije izgledao zabrinuto ili nervozno, moda i zato to se tetka brinula i nervirala za
oboje. Mehtaba je potapala frizuru.
I ta misli, Margaret. Koga od Hasanovih prijatelja bi trebalo da pozovemo? ta je s onim
otkaenim mesarom, s mnogo radnji, onim koji poseduje zamak u Sent Etjenu?
Ah, mon Dieu! Hesman! On je obina svinja!
Da zna da jeste. I ja tako mislim. Nikad mi nije bilo jasno zato se Hasan drui s njim.
Stavi ga na spisak, rekao sam. On mi je prijatelj i doi e na zabavu.
Dve ene su me nemo posmatrale.
A ta emo s raunovoom? S nervoznom Maksin. Zna, mislim da je zaljubljena u Hasana.
Pustio sam ih da se zabavljaju spiskom gostiju. Neki avo me je terao da hodam iz sobe u sobu.
Proganjala me je pomisao na nezavreni posao kog nisam mogao da se setim.
Otvorio sam vrata radne sobe.
Mehtaba je ostavila primerak Frans soara na mom stolu.
Setio sam se. Seo sam za sto, uzeo makaze i paljivo isekao lanak s tree strane. Udenuo sam
ga u drveni okvir. Nagnuo sam se i obesio novinsku vest o mojoj treoj zvezdici na zid.
Popunila je gladno mesto koje ga je generacijama ekalo.

Zahvalnice
Svi pisci, naroito oni s novinarskim obrazovanjem, grade i odravaju utisak da znaju mnogo vie no
to je uistinu sluaj. Hteo sam da stvorim oreol mudrosti vetim korienjem znanja i iskustva osoba
upuenijih od mene i da njihove uvide ponudim kao svoje. Postoji nebrojeno mnogo ljudi i izvora
koji su obogatili ovu knjigu, uinivi je uverljivom. Previe ih je da bih ih sve pomenuo i da bih im
se poimenice zahvalio. Naveu zato samo odreeni broj kljunih ljudi i izvora koji su dali
najznaajniji doprinos nastanku ove knjige.
Knjiga je oma pokojnom Ismailu Merantu, darovitom i neobuzdanom filmskom producentu iz
Merant Ajvori produkcije, koji je neoekivano preminuo 2005. godine. Ismail i ja voleli smo da
dobro jedemo i da zveckamo erpama po kuhinji. Jednog dana, za rukom u londonskom Bombaj
braseriju, zamolio sam ga da pronae knjievno delo koje e objediniti njegovu ljubav prema hrani i
snimanju filmova. Obeao sam mu pomo u tom poduhvatu. Ismail je, na svu alost, umro pre no to
sam zavrio pisanje knjige. Iskreno se nadam da e Indijski zain na francuski nain osvanuti na
filmskom platnu. To bi bio dostojan spomenik mom pokojnom prijatelju.
Sto mi je zatrpan kulinarskim prirunicima. Proitao sam mnogo knjiga da bih tano opisao
tehnike misterije kuhinje.
Ovo su neki naslovi: ivot je jelovnik Miela Rua; Indijska kuhinja Ismaila Meranta; Kuvanje
francuskih kuvara Majkla Bulera; Ukusi Delhija armejn OBrajan; Knjiga kuvarskih citata koju je
priredila Marija Polukin Robins; Savremena kuhinja Patrie Vels, prezentacija kuhinje oela
Robioa; eerni klub Pitera Gordona; kulinarski eseji nenadmanog Njujorkera i, konano, klasik
Radost kuvanja Irme S. Rombauer, Marion Rombauer Beker i Itana Bekera. Sluio sam se
bezbrojnim izvorima, od veb-sajtova do lanaka i romana. U svemu tome pronalazio sam nadahnue
prilikom pisanja ove knjige. Naroito se zahvaljujem Forbsu na novinarskoj karijeri koja mi je
omoguila da upoznam svet.
Adi i Parme Godred iz Indije zasluuju moju zahvalnost. Upoznali su me s ugostiteljem
Suderom Balom, koji me je pozvao da provedem pola dana u kuhinji njegovog prvoklasnog restorana
Kiber. To iskustvo mi je pomoglo da razumem robusnu indijsku kuhinju. Moja prijateljica Marijana
Fild-Hopin mi je uz pomo arma i veza obezbedila slino iskustvo u kuhinji uglednog ribljeg
restorana Le Bernardin. Meri Spenser, prijateljica iz Londona, omoguila mi je da provedem korisno
vreme u utrobi eernog kluba. Piter Gordon je u to vreme bio chef. Nek se zna da su Surada
Rojovduri, Sojo Grejam-Stjuart i Lora de Gramon itale moj rukopis i da su me upozoravale na
greke u kulturnim oblastima. Ispravljale su veliki broj termina na francusko-engleskom i hinduurduu.
Zahvaljujem se i prijateljima Ani Kitreotis, Toniju Korneru, Lizani Meril i Semu Brahimiju na
nepokolebljivo dobrom raspoloenju, druenju i podrci. V. S. Najpol bio je neobino ljubazan i
velikoduan prema meni u kljunom periodu za nastanak knjige, iako sam ga jedva poznavao.
Njegova supruga Nadira darovala mi je mnogo ivopisnih pripovesti o svom odrastanju. Iz nekih sam
poneto i trpnuo.

Najveu zahvalnost dugujem dragim prijateljima Kazuu Iiguru i njegovoj supruzi Lorni. I me je
bezbroj puta posle odbijanja ili saplitanja o tehniki problem podigao, otresao od praine i povratio
ljubaznom reju i podsticajnim zapaanjem. Niko ne bi mogao da trai boljeg prijatelja i primer za
ugled od Iija.
Tom Rajder, prodrljivac i izdavaka legenda, bio je nezamislivo velikoduan promoter moje
mate. Svojim zauzimanjem raskrio mi je mnoge staze. Dugujem mu vraki dobar obrok. I martini
dva. Duboko se zahvaljujem Ester Margolis zbog predstavljanja prvih inkarnacija moje knjige.
Riard Pejn iz Inkvelovog menadmenta odgovoran je za moj skoranji uspeh u izdavatvu.
ovek ima fantastine gene. Njegov otac Arti bio je moj agent na poetku karijere. Riard je
neporecivo klasa za sebe. Ima otro uredniko oko i stvaralaki oseaj za sklapanje dogovora. On me
je spojio s osetljivom i darovitom urednicom Vitni Frik iz amerike izdavake kue Skribner. Vit je
posveeni profesionalac. Jednom rukom me je slatko milovala, dok me je drugom nemilosrdno
bockala i nagonila da poboljam rukopis. Uistinu sam zahvalan celokupnom osoblju Simona i
ustera/Skribnera na profesionalnom i vrednom radu na oblikovanju moje knjige. Nadam se da emo
u budunosti zajedno obedovati.
Na kraju, moram da se duboko poklonim svojoj supruzi Suzan i keri Keti. Obe su bile
oduevljene mojim uspesima i zgroene mojim posrtanjima. Stajale su pored mene u svim usponima i
padovima, neizbenim epizodama u ivotu pisca. Zahvaljujem se i roditeljima Dejn i Vasku na
hrabrosti i starijoj brai (Donu, Dimu i Vasku) na duboko usaenom instinktu za preivljavanje.
Najmlai najbre naui kako da bude lukav i jede veoma brzo ako eli da ita pojede.
Zahvaljujem se i tebi, dragi itaoe, na kupovini i kuanju ove knjige. elim ti sve najbolje.
Takoe ti elim da i u najgorim krizama uvek pronae vreme za obrok u restoranu u drutvu pravih
prijatelja i voljenih lanova porodice.

Riard . Morais
Filadelfija, SAD

O autoru
RIARD . MORAIS roen je u Lisabonu. Diplomirao je na prestinom amerikom koledu Sara
Lorens. Njegov debitantski roman, Indijski zain na francuski nain, svetska je knjievna senzacija
adaptirana u film 2014. godine. Uspenu karijeru zapoeo je kao televizijski novinar i saradnik
Njujork tajmsa. Tokom 25 godina rada za magazin Forbs, postao je tvorac velikih naslovnih pria i
politikih intervjua. Za vreme boravka u Velikoj Britaniji, radio je na televizijama Skaj Njuz i Bi-BiSi, kao i na brojnim radio-stanicama. Dobitnik je prestinih novinarskih priznanja. ivi u Filadelfiji.

Napomene
[1]
Daal jelo od soiva, graka ili raznih vrsta pasulja. (Prim. prev.)

[2]
Tandoori cilindrina glinena pe za kuvanje i peenje. Toplota dolazi od umura ili drva koji
gore u samom sudu. Indijski specijalitet tandori piletina pee se u ovakvom sudu. (Prim. prev.)

[3]
Kadai gvozdeni sud za kuvanje slian voku, okrugao, dubok i debelih zidova. (Prim. prev.)

[4]
Theal ljuta pilea supa. (Prim. prev.)

[5]
Naan ili nan pljosnati hleb od belog brana. (Prim. prev.)

[6]
Masala, ponegde u tekstu garam masala smea zaina uobiajenih za severnoindijsku kuhinju;
koristi se sama ili s drugim zainima; re garam odnosi se na intenzitet zaina. (Prim. prev.)

[7]
Chapati beskvasni pljosnati hlepi, slian tortilji. (Prim. prev.)

[8]
Samosa trouglasto pecivo punjeno povrem i mesom. (Prim. prev.)

[9]
Pashmina fina vuna slina kamiru i pletiva od te vune. (Prim. prev.)

[10]
ainista, sledbenik ainizma. (Prim. prev.)

[11]
Chef glavni kuvar. (Prim. prev.)

[12]
Mango lassi napitak od jogurta, vode i ceenog manga. (Prim. prev.)

[13]
Shiv Sena ivadijeva vojska ili SS, ovinistika i hinduistika nacionalistika politika
organizacija osnovana 1966. godine; njen osniva je politiki karikaturista Bal Takeraj; partija je
izrasla iz pokreta u Mumbaju koji je traio da Marati imaju povoljniji tretman od doseljenika; partija
ima snano uporite u bolivudskoj filmskoj industriji. (Prim. prev.)

[14]
Biryani jelo od pirina iz Turske i Persije; obino se koristi basmati pirina; sprema se sa
smeom zaina, piletinom, ovetinom, ribom, jajima ili povrem; priprema se u glinenom posuu.
(Prim. prev.)

[15]
Aam papad tradicionalna indijska grickalica; vona poslastica od isceenog manga sa
eerom, suena na suncu. (Prim. prev.)

[16]
Jamawar vrsta ala od kamira. (Prim. prev.)

[17]
Bhaji indijska grickalica od iseckanog povra, pomeanog sa zainima; pee se u vrelom ulju.
(Prim. prev.)

[18]
Fr. guiridoti kruni stoi s jednim ili vie stubia u obliku ljudskih ili mitolokih figura.
(Prim. prev.)

[19]
Sous-chef zamenik glavnog kuvara. (Prim. prev.)

[20]
Memsahib re iz kolonijaine Indije; domoroci su se njome koristili pri obraanju uglednim
Evropljankama. (Prim. prev.)

[21]
Carpaccio predjelo od sirovog mesa ili ribe iseckane u tanke renjeve. (Prim. prev.)

[22]
Fricassee metod pripreme mesa; isecka se i propri s malo ulja, izdinsta i slui s belim
sosom. (Prim. prev.)

[23]
Foie gras guija pateta. (Prim. prev.)

[24]
Boudin noir krvavica. (Prim. prev.)

[25]
Chicken tikka jelo od piletine bez kostiju, peene na ranjiima u glinenoj tandori posudi
posle mariniranja u zainima i jogurtu; tandori piletina bez kostiju. (Prim. prev.)

[26]
Tarka tehnika u kojoj se zaini dodaju u veoma vrelo ulje; semenke zaina raspuknu se i
ispre, oslobaajui snaan ukus i aromu. (Prim. prev.)

[27]
Daube tradicionalno provansalsko jelo od mesa proprenog u vinu, povru, belom luku i
provansalskim zainskim biljem. (Prim. prev.)

[28]
Shani korma piletina u sosu od afrana. (Prim. prev.)

[29]
Magret paje grudi. (Prim. prev.)

[30]
Religeuse francuska poslastica od dva kolaia, od kojih je donji vei od gornjeg; ispunjeni su
kremom, najee okoladom ili mokom; kola je dobio ime zato to lii na kaluericu u halji. (Prim.
prev.)

[31]
Malai peda slatki iz Indije; pravi se od sira, eera i tradicionainih dodataka: semena
kardamoma, pistaa i afrana. (Prim. prev.)

[32]
Sauternes sabayon desert od umanceta, slatkog vina i pavlake. (Prim. prev.)

[33]
Commis chef kuvar poetnik u veim kuhinjama, koga nadzire chefdepartie (kuvar odgovoran
za posebnu vrstu zadataka, npr. deserte), da bi nauio osnovne radne zadatke i operacije; to moe biti
i kuvar koji je tek zavrio kolu ili koji je na obuci. (Prim. prev.)

[34]
Blancmange mleni puding s kukuruznim tirkom kao uvrivaem. (Prim. prev.)

[35]
Rouget crveni cipal. (Prim. prev.)

[36]
Gigot jagnjei ili oviji but. (Prim. prev.)

[37]
Pigeon avecpetits pois golubovi s grakom. (Prim. prev.)

[38]
Daurade aux citrons confits orada sa limunom. (Prim. prev.)

[39]
Gault et Millau jedan od najuticajnijih francuskih gastronomskih vodia. Osnovali su ga
kritiari Anri Go i Kristijan Mijo 1965. godine. (Prim. prev.)

[40]
Napaljeni zec. (Prim. kor.)

[41]
Palate cleanser to je element neutralnog ukusa koji omoguuje da se olaka prelazak s jednog
na drugi ukus. Neophodan je u kulturama gde je obilje raznolikih jela deo svakodnevice; esto se
koriste izmeu probanja vina, sira ili drugih snanih ukusa. (Prim. prev.)

[42]
Lazard Freres vodea svetska kompanija za finansijski i poslovni konsalting. (Prim. prev.)