You are on page 1of 6

Факултет политичких наука

Универзитет у Београду
ПИТАЊА ЗА ПРЕДМЕТ
ПОЛИТИЧКА АНТРОПОЛОГИЈА
Питања и додатна литература важе од 1. октобра 2012.
За све смерове (новинарски, политиколошки и међународни)

ИСПИТНА ПИТАЊА:
1. ПИТАЊА ЗА КОЛОКВИЈУМ/УВОДНИ ДЕО
ИСПИТА (НА ТЕСТУ ЈЕ ЗАСТУПЉЕНО 20
ПИТАЊА ИЗ ОВОГ ДЕЛА)
ЛИТЕРАТУРА:
Тед Луелен, Увод у политичку антропологију, Градац, Београд 2001, стр. 1-157.
Чедомир Чупић, Политичка антропологија – хрестоматија, Чигоја, Београд 2002, стр. 1120, 31-41, 205-219.
1.
2.
3.
4.

Развој политичке антропологије (Чупић, стр. 7-41)
Предмет антропологије
Предмет политичке антропологије
Успостављање политичке антропологије
Политичка антропологија – од кризе ка консолидацији

Врсте преиндисустријских политичких система
5. Врсте прединдустријских политичких система, коментар слике 2 и табеле 1
(Луелен, стр. 23-27)
6. Скупине [размотрити и табелу 1] (Луелен, стр. 28-31)
7. Племена [размотрити и табелу 1] (Луелен, стр. 31-36)
8. Поглавиштва [размотрити и табелу 1] (Луелен, стр. 36-39)
9. Држава [размотрити и табелу 1] (Луелен, стр. 39-42)
Развој државе
10. Теорије унутрашњег сукоба (Луелен, стр. 48-49)
11. Теорије спољашњег сукоба/хидраулична, демографска, теорија
инситуционализације вођства (Луелен, стр. 49-55)
12. Системске теорије (Луелен, стр. 55-57)
13. Рана држава: унакрсно-културни доказ [размотрити табелу 3] (Луелен, стр. 58-60)

109-111) 39. Историјски развој раслојавања полова (Луелен. стр. Политички симболизам (Луелен. стр. стр. 126-130) 45. Мит о матријархату (Луелен. природа/кулутра (Луелен. Симболизам и обред у световним друштвима (Луелен. 98-99) 34. стр.Политичка експанзија као израз принципа елиминације 14. стр. стр. стр. 212-215) 17. стр. Адаптивна вредност девијантне религије у Перуу (Луелен. стр. 80-82) 27. стр. стр. Женска моћ и расподела ресурса (Луелен. стр. Фракције (Луелен. 85-86) 29. стр. стр. 210-212) 16. 116-119) Антропологија у светском систему 43. 64-65) 21. 89-90) Појединац у политичкој арени 31. Процесни приступ [размотрити и табелу 5] (Луелен. стр. 86-89) 30. Структурални функционализам (Луелен. 107-109) 38. 130-134) . 65-69) 22. Увећање по величини политичких јединица и политичко уједињење света (Хрестоматија. 82-85) 28. 72-73) 24. 217-219) Религија у политици 19. стр. 69-71) Смењивање политичке власти 23. Домаће/јавно. Света легитимност (Луелен. 114-115) 41. стр. 205-210) 15. стр. 73-76) 25. 112-114) 40. стр. стр. стр. Покрети оживљавања (Луелен. стр. стр. стр. 100-102) Жене и моћ 35. Мушкарац-ловац насупрот жене-сакупљача (Луелен. стр. 104-105) 36. Еволуција ратовања и политичка еволуција (Хрестоматија. Правила боравка. Када ће доћи до политичког уједињења света (Хрестоматија. Наслеђивање [размотрити и табелу 4]( Луелен. 94-98) 33. Стопа опадања броја политичких јединица (Хрестоматија. 215-217) 18. Ратовање и елиминсање путем конкуренције (Хрестоматија. Теорија зависности (Луелен. 62-64) 20. Друштвена драма (Луелен. 106-107) 37. стр. Људи без историје (Луелен. стр. социјализација и насиље (Луелен. стр. стр. стр. 92-94) 32. 122-125) 44. 76-79) Структура и процес 26. 115-116) 42. Летитимност и подршка (Луелен. Латиноамерички модел (Луелен. стр. Чипеујан и Агта/ (Луелен. стр. Биолопке разлике полова (Луелен. Теориј игара (Луелен. Теорија модернизације (Луелен. Смењивање политичке власти и дифузно вођство (Луелен. Унакрсни културни доказ /Ирокуа. Поље и арена (Луелен. Моћ (Луелен.

Београд 2007. власт и насиље (стр. стр. “Археологија насиља: рат примитивних друштава” 63. стр. Београд 2002. стр. 182-186) 66. Моћ на месном нивоу у Никарагви (Луелен. 385-388. Сталност рата у примитивном друштву (стр. Насиље и моћ (стр. сила. О насиљу 59. 172-175) Хрестоматија. Револуција. 97-103) 56. Граматички идентитет (стр. 220-367. 195-218. 136-137) 47. Политика и зло. Економска теорија рата (стр. 148-150) 52. Политички етницитет и ретрибализација (Луелен. ауторитет. Теоретичари размене о рату (стр. (Политичка) идентификација (стр. Сфере политиле у Микронезији (Луелен. 146-148) 51. Пјер Кластр. „Дељени идентитет“ 55. 113-115) Хрестоматија. В. 176-180) 64. 195-204) Хрестоматија. Џ. Политичко прилагођавање у резерватским условима (Луелен. стр. 171-184. Примитивна политика на Капитол хилу (Луелен. 242-247. Политичка антропологија – хрестоматија. стр. 186-189) 67. Чигоја штампа. Одређење појмова: Моћ. 165-167) 61. 201) 68. стр. 156-157) 2. Натуралистичка теорија рата (стр. снага. 137-140) 48. 140-142) 49. Хана Арент. Бирократија и антибирократија у моденој Кини (Луелен. Моћ насупрот насиљу (стр. 150-152) 53. 168-171) 62. Свакодневни отпор у Малезији (Луелен. Мекензи. 159-165) 60. Ка будућности политичке антропологије (Луелен. 108-113) 58. стр. М. стр.Моћ народа 46. стр. 152-156) 54. 104-107) 57. 95204. Етнографска литература о рату (стр. 191-194. Чигоја. Ђуро Шушњић. стр. Дељени простор (стр. Моћ народа (Луелен. Дељени интереси (стр. 180-182) 65. “Антрополошки приступ религији” . Чедомир Чупић. ПИТАЊА И ЛИТЕРАРУРА ЗА ИСПИТ (НА ТЕСТУ ЈЕ ЗАСТУПЉЕНО 20 ПИТАЊА ИЗ ОВОГ ДЕЛА) ЛИТЕРАТУРА: Чедомир Чупић. насиље (стр. Хрестоматија. Искључење другог код дивљака (стр. 142-144) Политика у индустријском друштву 50. стр.

359-367) ЛИТЕРАТУРА: Чедомир Чупић. Ауторитет у политици (стр. Јесмо ли прерасли политичке ритуале? (стр. 309-319) Хрестоматија. 171-184) 93. Природа људске природе (стр. 225-230) 83. 292-295) 71. 255-265) 89. 328-330) 75. 330-335) 76. 335-336) 77. Линвистичке. 171184. Ритуални аскпекти контроле конфликата (стр. „Ритуални аспекти контроле конфликата у афричкој микрополитици“ 91. 354-358) Хенри Тјудор. 92. Цезаризам и нарцисоидност политичких вођа (стр. Тајна човека. Политика. „Обреди моћи“ 79. 214-218) 98. Мит као примитивни поглед на свет (стр. 306-309) 72. 246-252) 87. 242-247) . Фридрих. Моћ симбола (стр. 342-344) Хрестоматија. 195-203) 94. 207-211) 96. етиолошке и ритуалне теорије мита (стр. 203-207) 95.69. Питање порекла мита (стр. 230-234) 84. Симболика у политици (стр. Ирационални ауторитет у политици (стр. Алегоријске и еухемеристичке теорије мита (стр. Традиција и политичка наука (стр. 275-286) Виктор Тарнер. Проучавање политичких митова (стр. Делотворност политичкиј обреда (стр. 337-342) 78. Појам и врста ауторитета (стр.252-254) Карл Ј. Идеалистичка теорија мита (стр. Ритуал. Традиција као чињеница и норма (стр. Рационални ауторитет у политици (стр. “Политички мит” 82. од космологије до антропологије (стр. симболика и ритуал (стр. симболи. Политичка важност ритуала (стр. 240-245) 86. 325-328) 74. „Моћ обреда“ 73. “Традиција и ауторитет” 88. Београд 2007. Својства ритуала (стр. 234-239) 85. Дејвид Керцер. Традиционалистичка теорија (стр. Пет антропологија (стр. Дефинисање ритуала (стр. 352-354) 81. Дејвид Керцер. 265-275) 90. 345-352) 80. 211-214) 97. Потреба за и склоност ка политичким вођама (стр. и природа политичког живота (стр. Политика и зло. стр. Чигоја штампа. 195-247. Рационално и ирационално у политици и ауторитету (стр. 289-292) 70. Задатак антропологије религије (стр.

односно три предговора и поглавља 9 до 13). односно поглавља I. Mit o matrijarhatu. Београд 1990. НАЈВИШЕ СЕ МОЖЕ ДОБИТИ 20 БОДОВА): 1. 5. 5-217. Društvo protiv države. Дневник. Greh i strah. књига I. Džefri Rasel. односно пролог и главе I до XIV). Istraživanja iz političke antropologije. Geopoetika. Београд 2006. Džefri Rasel. 2. Издавачка књижарница Зорана Стојановића. VIII. .СПИСАК ДОПУНСКЕ ЛИТЕРАТУРЕ (ОВАЈ ДЕО ИДЕ УЗ ИСПИТ. Vojislav Koštunica i Kosta Čavoški. Beograd 1981 (цела књига). Merenje međunarodne i globalne nejednakosti. Janomame. 11. Privrednopravni priručnik. Strah na zapadu (od XIV do XVII veka). 9. 274-490. Žan Delimo. Нови Сад 1986 (стр. 4. Београд 2004 (стр. Досије. Видовдан и часни крст. 14.Нови Сад 2003 (стр. Novi Sad 2010 (цела књига). Београд 2001 (цела књига). Београд 1982 (цела књига). Branko Milanović. Žan Delimo. 11-279. Програм уједињених нација за развој. Antropologija države. Izvori totalitarizma. Prosveta. Поинт. puške i čelik. 10. Uve Vezel. xi-xlii. 7. Pjer Klastr. Jugoslavija. III. IX и X). Svetovi. VII. 1-209 (цела књига). Trajan Stojanović. XX vek. Београд 1995 (цела књига). 13. Balkanska civilizacija. Radikalno zlo i moć dobra u istoriji. стр. Нови Сад 1992. 324-481. Mikrobi. Napoleon Šanjon. Београд 1995 (цела књига). Београд (цела књига). okrutni narod. IV и V). Књижевна заједница Новог Сада. (цела књига) 6. Hana Arent. стр. Stranački pluralizam ili monizam. Миодраг Поповић. II. Слобо љубве. 12. Mark Abeles. Džared Dajamond. Београд 1998 (стр. Odvojeni svetovi. Sudbine ljudskih društava. 3. 11-263. Princ tame. односно Увод и поглавља I. ОДГОВАРА СЕ ЕСЕЈСКИ НА ПИТАЊЕ КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ЈЕДАН ОДЕЉАК ИЗАБРАНЕ КЊИГЕ. Сремски Карловци . 19-113. Mit o đavolu. 8.

Колоквијум може да се полаже само 30. Колоквујум (уводни тест). на испиту полажу заједно предииспитну обавезу и испит.НАПОМЕНЕ О ПОЛАГАЊУ И БОДОВАЊУ ИСПИТА ОЦЕНА се образује на основу три дела: 1. Студент бира један наслов. У збиру сва три дела испита (односно прва два дела за оне који не одговарају додатну литературу) потребно је постићи следећи број бодова за одговарајуће оцене: 51-60 – оцена 6 61-70 – оцена 7 71-80 – оцена 8 81-90 – оцена 9 91-100 – оцена 10 . Да би се рачунали бодови са завшног теста потребно је од максималних 40 бодова постићи најмање 16 бодова. највише 20 бодова Колоквијум ће се полагати 30. новембра 2012. Студент заокружује одабрано дело одговара есејски. Завршни тест. Испит траје 30 минута за оне који полажу завршни тест и додатну литературу односно 50 за оне који полажу сва три дела испита. Колоквијум има 20 питања од којих свако питање носи највише 2 бода. највише 40 бодова 3. Истовремено се полажу завршни тест и питање из додатне литаратуре. новембра и на поправном колоквијуму крајем децембра. највише 40 бодова 2. а уз сваки наслов стоји питање из те књиге које се односи на једно поглавље. Студент не мора да одабере ни једно дело из додатне литературе да би положио испит уколико на коловијуму/уводном тесту и завршном тесту има збир бодова који омогућује прелазну оцену. Полагање колоквијума траје 20 минута. Есејско питање из додатне литературе. Сви студенти који не буду положили колоквијум (или поправни колоквијум) или не буду задовољни освојеним бодовима полагаће цео испит одједном. Сва питања су отвореног типа што значи да студенти на питања сами уписују одговор. Да би се рачунали бодови са коловијума за коначну оцену потребно је од максималних 40 бодова постићи најмање 16 бодова. На питање из додатне литературе се одговара у исто време када и на завршни тест тако што се у тесту налази списак свих 14 наслова. имају 40 питања и морају да осовоје најмање 16 бодова на првих 20 питања и 16 бодова на других 20 питања. Студенти који не положе колоквијум у новембру/децембру 2012. На овом делу теста може се постићи највише 20 бодова. Испит има 20 питања од којих свако носи 2 бода. тј.