You are on page 1of 3

Preispitivanje romaneskne forme

Barnsov roman Floberov papagaj je delo koje je izazvalo brojne polemike,kako


medju citaocima, tako i medju kriticharima. Ovo delo je veoma kompleksno i u
strukturnom i u tematskom smislu, jer obuhvata veliki broj zanrova, kao i sirok raspon
tema. Mozda upravo zbog te raznolikosti, neki bi rekli preterane, cesto mu se osporava
status romana.
Knjiga se u mnogome razlikuje od romana u klasichnom smislu rechi, dakle dela koje
pripada fikciji i predstavlja jasno i kompaktno povezanu celinu. Jedan od mnogobrojnih
argumenata osporavanja statusa romana u tematskom smislu jeste to da knjiga sadrzi
previse filozofije i filizofsko-teoretskih razmatranja za roman.Takodje, neki smatraju da
sadrzi previse cinjenica i podataka, dakle elemenata koji ne pripadaju fikciji, te da se
stoga pre moze smatrati biografijom ili zbirkom eseja, nego romanom. Sto se strukture
tice, sastoji se od 15 poglavlja od kojih svako moze da se posmatra kao pricha za sebe.
Takodje skoro svako od poglavlja pripada nekom drugom zanru. Ona nisu hronoloski
poredjana, vec su sastavljena u vidu neke vrste kolaza ili cak kaleidoskopa. Sama radnja
romana, iako u sustini nema radnje u klasicnom smislu, se odvija na 3 nivoa. Prvi,
okvirni nivo, na neki nachin najbolje opravdava status romana ovog dela i drzi na okupu
sve ostale, naizgled nepovezane delove. To je priha o potrazi za prepariranim papagajem,
zapravo pravim autentichnim papagajem, kog je Flober drzao na svom radnom stolu dok
je pisao pripovetku Prosto srce u kojoj je jedan od glavnih motiva(junaka) papagaj. Za
ovom neobichnom punjenom pticom traga Dzefri Brajtvajt, penzionisani britanski lekar
koji je veliki obozavalac Flobera, iako se ne razume preterano u knjizevnost. On zeli da u
potpunosti, verodostojno i do detalja, rekonstruise zivot slavnog pisca. Ova potraga za
pravim, istinskim Floberom jeste drugi nivo priche. Brajtvajt tumachi neke od pishchevih
izjava kao nagovestaje toga da papagaj iz pripovetke Prosto srce simbolizuje Floberov
glas, tako da i potraga za pticom simbolizuje potragu za Floberom. Treci nivo priche
predstavlja zivot samog Brajtvajta, odnosno njegovu potragu za svojom zivotnom
istinom. Sve 3 priche se na razlichite nachine preplicu kroz roman. Jedna od tacaka
preklapanja pricha jeste Ruan, gradic na normandijskoj obali u kom je Flober rodjen, ali i
mesto gde se Brajtvajt borio u Drugom svetskom ratu i mesto gde su se Saveznici
iskrcali. Takodje, u njemu se nalazi i muzej u kom je jedan od potencijalnih Floberovih
papagaja. Isto tako, ono sto je zajednicko za ove 3 price jeste traganje za proslocu na
razlicitim nivoima, ali i prosloscu uopste i mogucnoscu njenog spoznavnja.
Sto se tiche hronologije, ona postoji samo u okviru price o potrazi za papagajem, jer su
svi ostali dogadjaji u romanu neka vrsta faza u toj prvobitnoj potrazi i tom prichom
pocinje i zavrsava se roman. Sto se tiche Floberove biografije, ona je predstavljena na
krajnje neobichan nachin. Ne postoji hronoloski red dogadjaja iz njegovog zivota, vec
samo niz isechaka, poredjanih uglavnom asocijativnim povezivanjem. I u Brajtvajtovoj
lichnoj prichi, chiji on pocetak stalno odlaze, dogadjaji nisu predstavljeni onim redom
kojim su se odvijali. Mi prvo saznajemo ponesto o njemu, zatim kad konachno zapochne
prichu, ponesto o njegovoj zeni i njenom karakteru, kao i njenoj smrti, a sve je to praceno
njegovim stalnim preispitivanjem i traganjem za istinom i razlogom njenog samoubistva,
o kom mi tek kasnije saznajemo.

Dzefri Brajtvajt je narator u ovom delu. U isto vreme, on je i glavni aktivni junak u
knjizi ( Flober je gl pasivni). Svakako, on nije anonimni, sveznajuci, distancirani narator
koji kontrolishe prichu. Naprotiv, on je otvoreno kontrolisani pripovedach. To znachi
da smo mi u svakom trenutku svesni njegove subjektivnosti i lichne umeshanosti u
prichu, samim tim i njegove nepouzdanosti. Dakle, on je pristrasan i angazovan narator.
U isto vreme, on provlachi i svoju lichnu prichu kroz onu o Floberu. Zatim, Brajtvajt
nikako nije maska iza koje se sam Barns krije, mada se, naravno, u nekim slucajevima
njihova misljenja podudaraju (o Floberu, o kriticharima, itd). Naracija se odvija u prvom
licu, mada pripovedach najmanje vremena provodi zaista prichajuci prichu; vishe se bavi
preispitivanjem, istrazivanjem i razmisljanjem. Takodje se uzivljava u lik Flobera koji na
taj nachin postaje narator. Isto tako, uzivljava se u lik Lujze Kole, Floberove ljubavnice,
pa na taj nachin imamo priliku da chujemo njenu verziju priche u prvom licu. Brajtvajat
takodje vrlo chesto ulazi u neku vrstu polemike sa onima koji su kritikovali Flobera, kao i
sa citaocima uopste, pretpostavljajuci njihove stavove. On se cesto direktno obraca
citaocima, uvlaceci ih na taj nacin u prichu i primoravajuci ih da stvore kritichki stav o
svemu o chemu govori. Po nacinu njegovog pripovedanja imamo utisak da je sam cin
pisanja knjige trenutna improvizacija i da zbog toga njeni delovi deluju tako nepovezano.
Tek kada ispricha nesto, on shvata da bi to zapravo trebalo da bude deo jedne celine i
nastoji da nadje nacin da sledecu prichu poveze sa prethodnom. Pa tako u jednom
poglavlju pominje kako bi bilo zgodno sastaviti sopstveni recnik pojmova, kakav je imao
Flober. Zatim, u nekom od narednih poglavlja pominje da recnik lepo napreduje. I na
kraju, u 12. poglavlju konachno imamo Brajtvajov recnik otrcanih misli. Isto tako, na
kraju jednog poglavlja kaze da bi bilo zanimljivo cuti prichu iz ugla Lujze Kole, a u
narednom poglavlju se upravo to i dogadja.
Sto se tice zanrova u romanu, postoji zaista sirok diapazon onih koji su zastupljeni.
Barns se bavio postmodernistichkim eksperimentisanjem i ispitavanjem granica zanrova,
smatrajuci da je roman otvorena forma, nalik enciklopediji i da treba u nju ukljuciti sto
vise razlicitih elemenata. U romanu postoji mesavina fikcije i nefikcije. To se postize
postupkom fabulacije, odnosno uzimanjem niza cinjenica i njihovim prilagodjavanjem
radnji romana, tj, fikciji. Knjiga pocinje epigrafom iz jednog Floberovog pisma. Ovaj
epigraf je bitan jer oznacava pishev stav prema biografiji, kao dominantniom, ali ne
jedinom zanru u knjizi, kao i njegov stav prema piscu ciji zivot proucava. Kada pises
biografiju prijatelja, morash je pisati kao da se svetish u njegovo ime. Ove rechi
nagovestavaju da Floberov papagaj nije biografija u klsichnom smislu, jer ovaj zanr
podrazumeva nepristrasnost i objektivnost, dakle izvesnu distancu od subjekta
istrazivanja. Takodje podrazumeva i jednu vrsto naucno- istorijskog pristupa sakupljanju
podataka. Mi u ovom romanu imamo biografa, Dzefrija Brajtvajta, koji je u isto vreme i
narator. On je zaljubljenik u Flobera i krajnje je pristrasan kada je u pitanju predmet
njegovog istrazivanja, dakle Flober. On traga za istinom o njemu, zeleci da u potpunost
rekonstruishe njegov zivot. Medjutim, on ne traga samo za uobichajenim biografskim
podacima i ne prikuplja ih samo na nachin na koji se to ocekuje. Osim pischevih dela, vec
objavljenih biografija, sacuvanih prepiski, pisanih svedocenja savremenika, muzejskih
eksponata, on sakuplja i informacije kao sto su s kojim sve rasama pasa se Flober susreo
tokom zivota, isto tako, s kojim papagajima se susreo, od ko materijala su napravljene
njegove statue, itd. Sve te informacije nisu organizovane hronoloski, kao sto je inache
sluchaj u biografijama, vec su u obliku kolaza. Dakle ovde imamo ironichan pristup

zanru i njegovo parodiranje kroz ta 3 elementa: pripovedachki glas biografa, biografski


materijal i nacin njegovog prikupljanja i hronologiju.
Jos jedan zanr koji Barns parodira jeste detektivska pricha. On je najvise zastupljen u
prvom i poslednjem poglavlju.U sredistu romana, kao i u detektivskim prichama, jeste
potraga, i to na vise nivoa. Prva je potraga za prepariranim papagajem. Upravo sam
predmet potrage, preparirani papagaj, jeste jedna vrsta parodije zanra. Medjutim, opet
postoje jos 3 nivoa potrage, osim one za papagajem. To je traganje za Floberom,
resavanje misterije Brajtvajtovog zivota, i na kraju, traganje za konacnom istinom.
Takodje, Brajtvajtovo detektivsko prikupljanje podataka jeste jedan od elemenata
detektivske price. Sve potrage u romanu se okonchavaju neuspeshno, sto je jos jedan
nachin parodiranja detektivskog zanra. Naime, u klasichnim detektivskim prichama
sluchaj uvek biva razreshen. Zbog ovih elemenata Floberov papagaj predstavlja
disfunkcionalnu detektivsku prichu.
Pored ova 2 zanra javljaju se jos hronologija, bestijarija, filozofska razmtranje, kritichki
vodich namenjen posmtrachima vozova, rechnik, ispitna pitanja, autobiografija, jedno
poglavlje u vidu optuzbe. Takodje, sam roman se moze najlakse okarakterisati kao
biografija biografije, roman ideja, postmodernisticki roman ili ,kako su to kritichari
najjednostavnije radili roman Dzulijana Barnsa.
Delo zaista sadrzi mnostvo diskutabilnih elemenata koji ga udaljavaju od romaneskne
forme, ali u isto vreme ono pomera granice te forme, uvodi mnostvo novina, a ipak
sadrzi dovoljno elemenata da se moze svrstati u zanr romana. Tako da, bar po mom
misljenju, Floberov papagaj predstavlja jedan sasvim uspesan eksperiment.