Ta5ko Maneski

RESENI PROBLEMI CVRS TOCE KONS TRT]KCIJA
V/

MASTNSKI FAKULTET Beograd,2002

MASINSKI FAKULTET LINIVERZITETA U BEOGRADU

V.prof.dr TaSko Maneski, dipl.ini.ma5.

npSpNT PROBLEMI

ivRsToCE KONSTRUKCIJA

Recezenti

Akademik prof.dr Dorde Zlokovi6 Prof.dr Davor Ostri6

Izdava(,

MASINSKI FAKULTET Univerziteta u Beogradu Beograd, 27 " martaS}

Stampanje odobrila

Komi sij a za izdav a(ku delatno st Ma5inskog fakulteta u Beogradu

Tiral;1000 primeraka

ISBN 86-70803-436-7

Stampanje finansijski podrZao Savezni Sekretarijat za nauku
Stampa: GRAFOPLUS Beograd-Le5tane Pre5tampavanje
iI

i

razvoj

i umnoZavanj

e nij e dozvolj eno

;.:FERENCE - projekti

sADnZaJ
t-l a1 L-l

q. TEORIJSKA OSNOVA

-

(,-I\{PJUTERSKO MODELIRANJE N PRORACI-IX STNUKTURA "KOMIPS'' _ r-r \cNosrIKA poNaSaura evRsrocE KoNSTRUKCIJE

3-1

3 RISENI PROBLEMI
T,-)TORNI BAGERT 1.1. Dijagnostika pona5anja postolja bagera SH400 i projektovanje rekonstrukcije (FC Beodin) 4-1 -1.1. Utvrdivan-ie havarije radiaksijalnog leZajarotomog bagera C700S (Kolubara Metal yreocl) 4-2 1.3. Utvrdivanje popuStanja i sanacija ptratforme odlagada ARS Kopel(Kolubara Metal Yreoci) 4-2 -1.4. Model i proradun radnog todka bagera 4-3 -1.5. Dijagnostika pona5anja strele rotornog bagera C700S (Kolubara Metal Vreoci) 4-4 -1.6. Bager SchRs 630 (Kolubara Metal Lazaretrac) 4-5 -1.7. Sanacija radnog todka sprave C700S (Kolubara Metal Vreoci) 4-5 -1.8" Rekonstrukcija otvora konstr.br.141240 (Tarnnava Z.Folle-Kolubara Metal Vreoci) 4-6 R.OTACIONE PECI I MLINOVi 'br.3 5. i. Sanacija rotacione peci iFC Beodin) 5.2. Rekonstrukcije veze dvodelnog drlada kliznog oslonca satelita peii br.3 (FC Beodin) 5.3. Rekonstrukcija rukar.ca rnlina krednjaka (FC Beodin) 5.4. identifikacija ponaSanja varijanti zupdastog venca mlina cementa (FC Beodin) 5.5. Sanacija polomljenog zupca venca mlina br.5 koji u sebi ima prsline (FC Beodin) 5.6. Utvrdivanje potrebe postavljanja bodne plode plode preko tri zupca (FC Beodin) 5.7. Utvrdivanje uticaja postojanja pukotina u zupcu i njihova lokacija (FC Beodin) 5.8. Naponsko stanje tela zupdastog venca na mestu gde nema z\pca (FC Beoiint 5.9. Analiza popustanja prstena srednjeg oslonca rotacione peii FC Beodin 5.10" Statidki i dinamidki proradun mlina cementa a220\xl2A00 (FC Fopovac; 5.1 1 .Sanacija treieg oslonca rotacione pe6i 100 t/dan (FC popovac)

-

ZELEZNIEKA VOZILA 6.1" Gredni modeli vagona (FV Kraljevo) b_, 6.2. Obrtno postole Y1.0 Bunna (FV Kraljevo) 6-l 6.3. Obrtno postolje Y25Cst f\r Kraljevo) 6-i 6"4. Vagon cistema (FV Kraijevo) 6_: 6.5. Vrata brzogvoza (Zeh'oz Smederevo) 6_j 6.6. IstraZivanje sudara vagona cisteme zaprevozfosforne kiseline (Zelvoz Smederevo) 6-3 6.7 " Analiza ponaSanja obrtnog oostolja elektrolokomorl\'e 441 dTP Beograd) 6-4 6.8. Analiza ponaSanja otrrtnog postolja troosovinske eiektrolokomotive 461 (ZTP Beograd.; 6-6 6.9. Analiza pona3anja obrtnog postolja voza JZ 412-416 grednim mocielom (ZTP Beograd) 6-7 6.10. Proradun rnonobloka toika qZTP Beograd) 6-g \fOTORNA VOZILA 7.1. Mehanizam sistema oslanjanja (IMR Rakcvical 7-1 7.2. Froracun i optimizaciia struktura GosA Smederevska paianka 7-l 7.3. Proraduni optimizacija struktura LITVA Pandevo 7-2 7 .4. Prora{un poiuprikoiice iF\I Kraljevo) 7-2 DEO ENERGETSKE I PROCESNE OPREME 8.1. Prilog analizi pojave prslina na otodnom ce'ovodu HE tsajina Basta 8-1 8.2. Pro"jektni zadatak grupe ? - rot,cr generatora bloka A5 TENT-A (Obrenovac.l 8-1 8.3" Projektni zadatak grupe i - vratilo rniina ilekicara A5 TENT-A (Obrenovac) 8-2 8.4" Analiza lcma vratila vazdu5nog komprezora 3.1k-i tAzotaraPandevo) 8-4 8"5. Rekonstrukci.ia rashiaanog 'rorania { Eiemir Zrenlanln 8-5 8.6. Proradun rorora pame r"irbrne tTE {}brenovac} 8-6 8.7" FopuStanje naftoi,'ocia RNF INISP Pancevc) 8-6 8.8. Greja* napo.ine vocie i L,z,otara tPandevo) 8-6
r

8.9. Termomanika dijagnostika pona5anja i pobolj5anja vijdanog kompresorskog

8.10.
9.

Faktorkoncentracijenaponaradvi

agregata

8-7 8-8

\,IEHANIZACIJA
9.1. Utvrdivanje uzroka havarije veznog transporteraYT3-47-L2 (BBP Beograd) 9.2. Strela ma5ine zabeton (Fagram Smederevo) 9.3. Pretovami most uglja (TE Drmno) 9"4. Pogonski pomo6ni uredaji 9.5. Proradun mosnog krana 9.6. Dinamidki proradun stuba kranske staze 9.7. Nosedi elementi ma5ina 9.8. Mosni kran (Bratsvo Subotica) 9.9. Teretni lift Baku 9. 1 0. Ramn a dizalica (ILR Zeleznik) 9.1 1. Kontejner (Zelvoz Smederevo)

9-l 9-l 9-l
9-1 9-1

9-2 9-2 9-2 9-2 9-2 9-2
10-1

10.

PARNI KOTLOVI
kotla pkts5 (TIPO Beograd) 10.2. Proradun kotla ptl<25 (TIPO Beograd) MASINE I ALATI 11.1. Rekonstrukcija uleZi5tenja vratila aglomeratora (HIP Bukulja Beograd) 1 1.2. Rekonstrukcija rotacionog nosada noLeva aglomeratora (HIP Bukulja Beograd) 11.3. Rekonstrukcija noZa aglomeratora (HIP Bukulja Beograd) 11.4. Modeliranje i proradun strukture horizontalnog obradnog centra HBG80 (ILR Zeleznik) 11.5. Statidki i dinamidki proradun translatorne ose robota (MFB-GOSA) 1 1.6. Model proraduna ekscentar prese ARP250 (ILR Zeleznik) i robota MFB-GOSA CENTzuFUGALNE SILE 1 2. I Centigufalno optere6enje 12.2. Analizanapona i deformacije konstrukcije industrijske centrifuge (Utva Pandevo) 12.3. Radunska i eksperimentalna analizanapona gasne turbine 12.4. Analiza pona5anja ventilatora (FC Beodin) 12.5. Proradun obrtnog kola REZERVOARI I POSUDE 13.1. Promena debljine vise6eg horizontalnog rezervoara (Prva Iskra Barid) 13.2. Naponsko polje podzemnog rezervoara (Jugopetrol Kotor) 13.3. Modeliranje havarije i sanacija rezervoara prednika 20 mi visine 20 m (HIP Pandevo) 13.4. Naponsko stanje bidona (Kolub.Prerada Vreoci) 13.5. Reaktor NIS Pandevo BRODOGRADNJA 1 4. I . ProduZenj e putnidko g broda (Brodo gradili5te Beograd) T 4.2. U zduZna i popre dna v eze (Brodo grali Ste Beo grad) 1 4. 3. Proradun poklopca remorkera (Brodograli5te Beograd I 4.4. Paluba remorkera (Brodograli5te Beograd) 14.5. Proradun bitve 14.6. Model platforme na vodi-ponton (BBP Beograd) 14.7. Brodsko kormilo (BBP Beograd)
10.1 . Proradun parnog

10-2
11-1 11-1 11-1 11-1

11"

II-2
TT-2

1].

12-I

t2-l t2-l
r2-2 t2-2
13-1 13-1 13-1

13.

t3-2
13-2

14.

t4-l
r4-2 t4-2 r4-2 t4-2 t4-2

ts.

hianp

I4-3
I 5-1

15.1. Metodologija modeliranja i proraduna nosede strukture ski 15.2. Dinami6ko pona5anje ski-Zidare (TC Brezovica)

lifta (TC Kopaonik)

t5-2
16-1 16-1 16-1 16-1 16-1

16. OSTALE KONSTRUKCIJE I ELEMENTI 16.1 . Proradun steznog prstena (Kolubara Metal) 16.2.Prcradun uticaja oblika zavarerre veze I 6.3. Proradun lopatice ventilatora 16.4. Modeli strukture trafo stanice 16.5. Uticaj pojave prsline u korenu zatezana faktor koncentracije napona 1 6.6. Popu5tanje elementa konstrukcije

r6-2

\,{

1-l

REFERENCE

projekti
=C Beodin

Utvrdivanje uticaja postojanja pukotina u zupcu i potrebe postavljanja bodne plode plode preko tri zupca -" Dijagnostika ponaSanja i projektovanje rekonstrukc'rje obrtnog postolja bagera SH400 '" Rekonstrukcije veze dvodelnog driada kliznog oslonca satelita rotacione peii br.3 '" Identifikacija ponaSanja varijanti zupdastog venca mlina cementa 4400x16100 '" Sanacija polomljenog zupca venca mlina br.5 koji u sebi ima prsline '" Uzrok pucanja oslonog prstena i dalji rad rotacione pe6i br.3 Rekonstrukcija rukavca mlina krednjaka Unidian '" Sanacija rotacione peii br.3 PonaSanja ventilatora al Popovac Sanac-rja miina cementa Z22A0x12000 '" Sanacija treieg oslonca pe6i 1000 t/dan -iP Bukulja Beograd '" Rekonstrukc'rja noZa aglomeratora Rekonstrukc'rja uleZi5tenja vratila aglomeratora Rekonstrukcija rotacionog nosada noZeva aglomeratora '" ." Utvrdivanje havarije radiakijalnog leZaja rotornog bagera C700S 'rlubara Metal Vreoci Utvrdivanje popuStanja i sanacija platforme odlagada ARS Kopel Dijagnostika ponaSanja strele rotornog bagera C700S Rekonstrukcija oWora konstrukc'rje br.151240 .* Sanacija radnog todka sprave C700s ." Model i proradun radnog todka bagera ." Naponsko polje bidona ' :lubara Prerada Vreoci Rekonstrukcija bidona MiSljenje realizacije izrade bidona TP Beograd Termomehanidka dijagnostika ponaSanja i pobolj5anja vijdanog kompresora Analiza ponaianja obrtnog postolja troosne elektolokomotive 461 '" Analiza ponaSanja i sanacija obrtnog postolja voza 412-4!6 Analiza ponaSanja obrtnog postolja elektolokomotive 441 Proradun monoblok tod"ka 3BP Beograd '" Utvrdivanje havarije veznog transporteraW 3-47-tZ Model platforme na vodi-ponton Brodsko kormilo izorata Pandevo Grejad napojne vode '" Analiza loma vratila vazduSnog kompresora 3.1k-1 ',lS Pandevo '" Popu5tanje naftovoda Sanacija reaktora Zeleznik --R Modeliranje i proradun strukture horizontalnog obradnog centra HBGB0 '" Modeliranje i proraduna ekscentar prese ARp250

-

"

"

"

" " " "

" "

" "

"

" " "

" "

lelvoz Smederevo
3rodogradilSte Beograd

'"

Ramna dizalica

'" Istraiivanje sudara vagona '* Vrata bzog voza

cisterne za prevazfosforne kiseline

f,/ Kraljevo

'' Proradun poklopca remorkera " Proradun produZenja putnidkog broda ,' Naponsko polje podzemnog rezervoara Jugopetrol Kotor " Gredni rnodeli vagona Ea, R.gs, Gabs, Tadns, Lgms .' Unifikacija donjeg postolja vagona cisterni " Obrtno postolje vagona y25Cst Cbrtno postolje Yl_"0 Burma " -'
Froradun poluprikolice Vagon cisterna

la

REPROK T\{

l.K

TC Kopaonik UTVA Kadarevo Prva Iskra Barid llpo Beograd UTVA Pandevo TC Brezovica HIP Pandevo gO5n Smederevska Palanka Eiemir Zrenjanin IF'IR Rakovica HE Bajna Ba5ta Fagram Smederevo TE Drmno TENT Obrenovac Bratsvo Subotica

" "

il. [',1? i1i"?'f #,'i fl 5l li l,, : iJo Promena debljine visedeg rezeruoara Proradun parnih kotlova ptk55 i 25 Proradun i optimizacija struktura Dinami6ko ponaSanje ski-Zidare Sanacija rezewoara d,h=20m Proradun i optimizacija struktura Rekonstrukcija rashladnog toranja '" Mehanizam sistema oslanjanja Prsline na otodnom cevovodu '" Strela maSine za beton Pretovarni most uglja

,.

ra c u

n

a ski ft a
I i

* '"

'"

'"

X

meni

a

na

"

i r\

'"

- :"fi:3;',1;H'o'n'

(

dtrf

\

I

h

I

.IEI

rlS

VI

at

- KOMPJUTERSKO

MODELIRANJE I PRORACLIN STRUKTURA "KOMIPS"

KoMpJUTERSKo MoDELTRANJB

r pRonatuN

I

P

S

sTRUKTURA

Autor: V.prof.dr Ta5ko Maneski, dipl.inZ.ma5., Ma5inski fakultet Univerziteta u Beogradu, 27 martaS0 Katedra za Otpornost konstrukcija: . Projektovanje o Proradun r Eksperiment o Skola o Konadni elementi o Seminari tel33-70-379,33-70-2661237,fax33-10-364.k544-423,e-mail taskotn-ialfa.mas.bs.ac.vu
Kompjutersko modeliranje i proradun strukture (KOMIPS) w5i anaiizu i proradun struktura primenjujudi metod konadnih ele*::ata. Osnovni proradun je pro5iren elementima drjagnostike pona5anja.

MOGUCNOSTI: Modeliranje i proradun kompleksnih konstrukcija i problema . Odredivanje stvame slike pomeranjai i njenih elemenata c Pouzdanu prognozu reagovanja xonstrukcije u eksploataciji o Dobijanje eiemenata za odludivanje (reZim rada, sanacija, rekonstrukcija, optimizacija i potvrdivanje izbora vrste reSenia konstrukcije) . Odredivanje uzroka lo5eg pona5anja ili popuStanja konstrukcije o Procenu eksploatacionog veka i vremena pouzdanog rada konstrukcije . \lodeliranje procesa nastanka havarije konstrukcije o Merenja (napon. deformacija, optere6enje. ubrzanje.t o Statidki, termidki i dinamidki (slobodne i prinudne prigu5ene oscilacije u vremenskom i frekventnom : -'trl€ru), linearan i nelinaran proradun o Nestacionarno prostiranje topiote o Grupno-supermatridni posrupar ., smanjenje vremena rada kompjutera o Raspodetra optereienja po konstrukciji o Raspodela membranskih i savojnih i normalnih i tangencijalnih napona o Raspodela energije deformacije po konstrukciji o Raspodela kinetidke i potencijalne energije
o

-.apona o lznalalenie stvamog pona5anja konstrukcije

OBLASTI: . MASINP I ALATI .ZNI,PZNIEKA VOZILA c MoToRN AvIZILA o DIZALICE o BAGERI o BRODOGRADNJA o FARNI KOTLOVI c ROTACIONE PECI I MLINOVI e REZERVOARI I PGSUDE c CENTRIFT]GAI,NE SILE e MEHANIZACIJA . ZIEaRE C ENERGETSKA I PROCESNA OPREMA o OSTALE KONSTRUKCIJE I ELEMENTI
FRtrMENE: Zeleznik, FV Kraljevo, Prva iskra Barid" EP Arandelovac, Kolubara Metal Vreoci, Kolubara Prerada "LR rreoci, T'amnava Zapadno poije, tJtva Pandevo, GoSa Smederevska Palanha, Sever Subotica. i4. Oktobar kiuSevac, TENT Obrenvac, BBP-tseogradsko bagersko preduzeie, F{IF Bukulja Beograd, TIPO Beoerad. tllP Pandevo, Azotara Pandevo, NISP Pandevo" Termoelekro Beograd, Fabrika cementa Beodin, Fabrika cementa Popovac, ZTP Beograd. Metal Beograd, NB Jugoslavije, MINEL Beograd, LelvozSmederevo

KOMIPS
1.

SEMINARI

:DNODNEVNI : prezentacija moguinosti metode konadnih elemenata i KOMIPS-a na izvedenim proradunima i problemima S\OVNI: SKOLA KOMIPS (16 terrnina po 4 dasa, dva puta nedeljno): broj dasova

ELASTI.NOSTI 3. METODA KONAdNIH ELEMENATA 4. JEDNODIMENZIONI KONACNI ELEMENT
2. OSNOVI TEORIJE 5. DVODIMENZIONI KONA('NI ELIMENT
6. TRODIMENZIONI KONACNI ELEMENT 7. PRORAC LIN NOSECIH STRUKTURA 8. PREPROCESOR 9. POSTPROCESOR

UVOD

2 2

4
2

4
1

2 2
I

MODELIRANJE 1I. PROGRAMI 12. PRIMERI ZAVEZBU I3. SEMINARSKI RADOVI t4. EKSPERIMENTALNE METODE
IO" : po

6

4

l0
l8
4

dogovoru
Mesto odrZavania seminara:

Mi kod

Nas

REPROK

:\t

Koncept i struktura razvijenog sistema kompjuterskog modeliranja i proraduna stmktura (KOMIPS)

.

lxl=
KOMPJUTERSKO MODELIRANJE I PRORACUN STRUKTURA Autor: V.prof.dr Ta5ko Maneski , dipl.inZ.maS , Ma5inski fakultet, Beograd
MODELIRANJE
-Preslikavanje -Definisanje problema -Izbor konadnih elemenata -Diskretizacija -Granidni uslovi i opterei. PREPROCESOR -Lokalno generisanje -Globalno generisanje PROCESOR -Statidki -Dinamidki -Termidki -Linearan i nelinearan -Stacionaran i nestacionaran J
. L'lptel uk-up

-Grafika
-

Opt im

i

z. po v e

ziv anj a d vorova

-Konverzije : Acad i Hpgl

POSTPROCESOR -Analize rezultata -Specifidni proraduni -Grafika -Elementi optimizacije -Konverzije : Acad i Hpgl

5lsIel

siste

mar

elem

( itt l
:unk

t
SISTEM
. podsistem . element

EKSPERIMENT

KONSTRUKCIJA

. .

LITERATURA
IZVEDENI PRORAEUNI

<-

[;l

celine

KOM

PS-a

ll

-,

VARIJANTA ILI
VARIJANTE KONSTRUKCI

I

I

Naziv celine

Broj instrukcija
1000

Opis

norT

KOMIPS
PREPROCESOR PROCESOR POSTPROCESOR

12300 I 1000 5400

Komandni program. Pozivanje svih programa i funkcija paketa. Zajednidke rutine. Primitivi.Globalno generisanje. Regioni. Graffta. Optimiz.povez.tvor. Konverzije. Statika, dinamika (slobodne i prinudne prigu5ene oscilacije) i termika. Analize rezultata. Specifidni proraduni. Graffta. Element dijagnostike.Konverzije.

I

l

>:29700
Naziv programa

PREPROCESOR
Lokalno generisanje diskretizovanog modela-primitivi (linije,pow5ine,zapremine). Globalno generisanje diskretizovanog modela. Geometrijske karakteristike preseka.
Generisanje pomoiu grube podele (regiona). Grafidka kontrola, verifikacija i konverzija modela. unizaciia povezanosti dvornih taeaka modela
ra

GEOTMA GEOTMB REGTM GRAFTM OPTNTM
Naziv programa

PROCESOR
Kontrola modela, matrica krutosti i masa i vektor optere6enja konadnih elemenata. Formiranje globalne matrice krutosti i masa i vektor optereienja.
Statidka pomeranja dvorova modela. Proradun optere6enja i napona konadnih elemenata. Proradun slobodnih nepriguSenih oscilacija. Prinudne prigu5ene oscilacije u wemenskom domenu. Spektar odziva. Direktna integracija (bez slobodnih oscilacija) u wemenskom domenu. Prinudne prigu3ene oscilacije u liekventnom domenu. Stacionarni termoelastidni proradun 2D problema. Nestacionarno prostiranie toplote 1D, 2D i 3D problema.

MKETMA MKETMB MKETMC MKETMD MKETME MKETMF MKETMG MKETMH MKETM I
STEP2D NSTEP3D

Vrste problema i konadni elementi (KE) procesora

Linijski - lD problemi
KE translacije i rotacije
KE, Stapa

Povr5inski - 2D problemi KE sa ravnim stanjem napona i deformacije i osnosimetridni KE (detvorougao i trougao) KE tanke, sendvid i laminatne-kompozitne
plode i liuske (detvorougao i trougao)
Svoj stva materijala KE-a

Zapreminski - 3D problemi

KE grede KE cevi

. KE sa 8 (od minimalno 4) dvorova . KE debele plode i ljuske od 8 (odnosno minimalno 4) do 2l dvora

Izotropan i anizotropan, temperaturno zavistan. Vrste optereienja KE a : Pritisak,toplotno i inercijalno u tri pravca

-l

Razvii

I

'aml

rtl

Naziv programa

POSTPROCESOR

Orr

Analize rezultala. Elementi dijagnostike: raspodela membranskih i savojnih, normalnih i smiciiih napona, energije deformacije pri statidkom i kinetidke i potencijalne energije modela pri dinamidkom proradunu. GRAFTM Grafidki prikaz deformisane strukture (statika, dinamika, termika), linije jednakih potencijala (pomeranje, napon. temperatura. energiie). Komforan rad sa programom. Konverziie. Osnowa statidka iednadina u matridnom obliku i slobalnom koordinatnom sistemu glasi:

POSTTM

,1,

s

nir

',=I[k"]"-globatnamatricakrutosti;{s}-{{s,}{a,}

.

r' t-l

trl{a}= {n} ,

gae su

{a,}.{a"}}'-globatnivekror pomeranja;{6.},{q}-vettorpomeranjai

::ereienjadvoras;{F}={{u,}'{q}'..tr,}' [e,]']'-globalni vektoropterecenja;dvorr,s:1,2,3
,:-Dan broj tadakaikonadniheiemenatamodela; e -konadni elementt

...n; e:1,2,3...m;

n,m-

Kl =Ff k"ltT]

-matricakrutosti KE-augtobalnom

':3mu, [Ti - matrica hansformacija lokalnog u globalni sistem : [k..i =Jteltn]tBlaV - marrica krutosti KE-a u lokalnom i:emu; [o] - matrica elastidnosti materijala - problema; [B]=[i][x] matrica veza deformacije i pomeranja; [L], [N] ''ricadiferencijalnihoperatoraproblemaifunkcijeoblikakonadnogelementa,{"}=[n]t{e]"-{r,i")-vektornaponakonadnog
: :rlenta ; {r}" = [e]{Ai" - vektor deformacije
eiementa.

Osnovna dinamidka jednadina prinudnih pifl."S"1lih.

[rvrl{erirl-lells], lrcj{al {nr,.*t] . gde su ' l- [e], [Ki - globalna matrica masa, priguSenja i krutosti , {af,li, {q{ci" ]srtri - globatni --.:crji vremena ; in1t,r;} - prinudni vektor sila u vremenskom ili fiekventnom domenu.

",r:j1".!",1

matridnom obliku i globalnom sistemu glasi: vekror ubrzanja, brzine i pomeranja u

' -alne i smicajne napone. Raspodele energta -rergija {
".
= netidka

R.aspodeia svih elemenata dijagnostike ponaSanja se izraZava u procentima i po izabranoj grupi konadnih elemenata. ?na grupa raspodela odnose se na tok optereien-ia od izvora dc ponora (optereienje-oslonac), membranske, savojne napone,

zahtevaju izradunavanje energija elemenata i dvorova.

deformacije konadnog elementa eo glasi:

{a,,}lHliU",i", gde je {6..i" - pripadajuii gtobalni vektor pomeranja elemenra. eii i potencijalna ei energija konainog elementa i cele strukture E'na r-tom giavnom obliku glasi:

::3suor-r-tasopstvenafrekvenca, {U.} r+i sopstveni vektori {U,.}"-pripadajuiir-tisopstveni vektorelementa.
::-'mena kvadrata sopstvene r-te frekvence (reanaliza-bez ponovnog proraduna) glasi:

"i='l{r'",}lhl{p,.,}"

,'i :{p.,ljffi{u.,1.. r,:E; :E: =*i{i,}'[rur]{r,,}:{r-,,}'[r]{r,.}
^r^.. gde su
u.,p" - velidine koje

,

Ato;

a):
"-.::
-

_cr..ei F".e; t'#

defini5u modifikaciju e-tog konadnog elementa.

;

t. i

grubim modelom (minimalni broj dvorova ielemenata). Statidka i dinamidka identifikacija. sa grubim modelom. ciaje stanovi5ta granidniih uslova. izbora tipa ili ti ipa tipova konadnih elemenata. diskretizaciie ii modelilranla izacije --',-'nia. ":-::3DJ?. Ovakav pristup je veoma koristan. MoZe u5tedeti vreme rada radunara i pristun i doveka (mnogo je teZe otklanjati greSke na _: - sa mnogo elemenata i dvorova). Grubi model moZe biti ujedno i redukovanr tnodel PoZeljno , \d ie da za iednu strukruni *- , r iie grubih modela. On najde56e sluli za odreilivanje globalnog odziva strukture
sa
qrJqrruJtr \ aljanosti modela sa tttuugt4 )d
I

-=:-n

Stalno prisutan problem nrodeliranja jeste izbor tipa konadnog elementa i fino6a diskretizacije fizidkog modela. Razvijeni modeiiranja i proraduna prikazan je na narednoj slici. Kada model ne poznajemo dovoljno dobro protrebno je prvo uraditi

MODEI-iRANJE

(iii) Definicija konadnih elemenata (iv) Definicija granidnih uslova

{i) (ii)

Izbor tipa kona6nog elementer i diskretizacija fizidtog modela Definicija dvornih radaka

(v)

Definicija

optereienja
FINI MODELI
PODSTR.[JKTUIlA

I

I

lJ.t
GRUBI

MODELI
STR.UKTURE statika/dinamika

i STRUKTURE
statika

REDUKOVANI MODELI PODSTRUKTURA I STRUKTURE
statika/dinamika

KOMPLEKSNA

IDENTIFIKACIJA
PONASANJA

STRUKTURE

Razvijeni koncept modeliranja i proraduna
Slededa t"aza predstavlja modeliranje

i proradun (statidki)

- 'irebna zato Sto ona to svoje pona5anje prenosi u celokupnu strukturu. Za.

: ispunjenja postavljenih zahteva pred proradunom. Fini model treba uglavnom koristiti za siatidki proradun. Fini model podstru:re moZe biti iskori5cen za identifikaciju lokalnog i globalnog ponaSanja. Identifikacija lokalnog ponaianja podstrukture je

sa finim modelima strukture

i podstruktura" Finoca modela zavisi

I t

$ il ro grednim elementom" orebrenje i ukruien-je modelirano xrloiama zamenimo grednim eiementom, zapreminski elernent stru[ ':ure zamenimo plodom ili gredom. i dr. Postizanjern da se redukovani model ponaSa isto kao i fini i grubi model dobijamo r

; redukovanih modela na osnovu prethodnih ibza" Redukovanje se odnosi na smanjenje broja dvorova ilili izbor tipa konadnog : .menta ko,ii zahteva manje stepeni sloilocie ili rnanje ivornih tadaka. Primeri redukovanja modela mogu biti: smanjenje broja ste-:ni slobode dvora, plodu sa savilaniem zamenimo ploiom bez sayiianja (membrana), kutijasti presek modeliran plodu*u plodama ru-.lmembrana), zame-

sluhl globalnog pona5anja potrebno je globalni odziv ,:ie strukture iz grubog modela preneti na podstrukturu zadavanjem pomeranja i sila presednih mesta strukture. Dalje sledi kreira_

'

24

REPROK

sledeie: pri optimizaciji strukrure smo dobili u wemenu i broju varijanti zakojeje pohebno propustiti fini model, za dinamidku ' : identifikaciju dobijamo jednostavan model, smanjenje obrade rezuhata, i dt. (npr. gredni nosad) moZemo dobiti izjednadavanjem pona5anja finog (plode' Krutost noseiih elemenata sloZene geometrije

zapremine) i grubog (grede) modela, odnosno karakteristike redukovanog elementa se izradunavaju iz jednakosti pomeranja: Posebno se navodi problem modeliranja razdvojivih stmkflra. PredlaZe se prvo proradun elemenata - modula strukture (podstruHura), njihovih vezapatek onda celokupne strukture. Podstrukture svoje pona5anje prenose u celu strulcturu. Statidki proradun stmkture i podstruktura obuhvata odredivanje: polja pomeranja i maksimalnog pomeranja, krutosti, polja napona i maksimalni napon, raspodela energija deformacija i raspodela napona ploda i greda. Dinamidki proradun obuhvata

odredivanje: slobodne oscilacije, prinudne oscilacije i raspodela kinetidke i potencijalne enegrije. Sastavni deo KOMIPS-a predstavlja razvijena dijignostika pona5anja dwsto6e konstrukcije koja je prikazana u narednom poglavlju. Ona ima za osnormi cilj da "otkrije" uzok dobrog ili lo5eg pona5anje konstrukcije u eksploataciji. Takode, ona defini5e elemente i paramatre optimizacije konstnrkcije. Kvalitetni parametri proistekli iz analize stanja i dijagnostike pona5anja efikasno se koriste u sledeiim aktivnostima: projektovanj e, izrada ili nabavka konstrukcije, rekonstmkcija ili sanacija konstrukcije, produZenja preostalog veka, revitalizacija objekta. Za dono5enje ispravne i precizre odluke u navedenim aktivnostima neophodno posedovati kvalitetnu analizl stanja i dijagnostiku pona5anja konstmkcije.

T

J

3-1

]IJ.\GNOSTIKA PONASANJA EVRSTOCE :,O\STRUKCIJE _\oD
l.sritet konstrukcije je relativno nova naudna i inZenjerska

:

elementa (npr. membrane umesto plode, Stapa umesto grede). Takotle nalazimo slaba (prisutno u velikoj meri tangencijalnih napona) i dobra mesta (prisutan samo normalni napon). Raspodela energije deforomacije Raspodela energije deformacije po grupama elemenata (delovi strukture) veoma efikasno ukazuje na tok optereienja i delove strukture koji prenose, odnosno nose optereienje" Takode, ovim se definiSe oseiljivost na eventualne modifrkacije. Jednadinu ravnoteZe potencijalne energije deformacije i rada

r' : ..1= konadnih elemenata razvijenim sistemom kompjute" ,: nodeliranja i proraduna struktura "KOMIPS". Ovaj priss* : 3laclji, dobijanje parametara izbora i odluka, odredivanje ",r- ..: ,oSeg pona5anja ili popuStanja, procenu eksploatacionog
,

.t - :..na. koja obuhvata analizu stanja i dijagnostiku pona5anja : :-itanja, procenu preostale dvrstode i radnog veka i revita.:.- konstrukcije" Analiza stanja i dijagnostika pona5anja | - :::"lrciie objekta izvodi se na radunaru primenom numeridke

spoljaSnjih sila dobijamo mnoZenjem osnovne statidke jednadine sa leva transponovanim vektorom pomeranja

:r-; -:rLrquiava odredivanje stvamog pona5anja konstrukcije r' :*-r:- pouzdanu prognozu reagovanja konstrukcije u
r'

{a}'[r]{a;= {O}'{e}=
menta giasi:

Eo . Energrja deformacije konadnog elelu,, l" , gde su {6,, }" - pripadajuii glo-

balni vektor pomeranja
menta "e".

".

= {4..

}lEl

:

i;. -: jrrr posledica nedovoljne otpornosti materijala, a posebno ; .:::ih spojeva, na nastanak i rast prslina. Takode, dest je o, " -. ja su oba navedena faktora prisuma. rZenjersko-j analizi noseiih konstrukcija primena izlo; ' :-etodologije nameie sa kao neminovnost. Ona ima opla', , -.- . zbog vrlo niskih tro3kova primene uz vrlo visok nivo it: - -:,3,

r'- -;:!r\oljno dobro projektovane geometrije. Osim toga, oni

,remena pouzdanog rada konstrukcije" :*:biemi nastali u eksploataciji opreme prvenstveno potidu

t Ei - globalna

maffica krutosti ele-

Raspodela kinetiEke i potencijalne energije na glavnim oblicirna oscilovanja Raspodela kinetidke i potencijalne energije po glawrim oblicima oscilovanja joS preciz:rije defini5e pona5anje. MnoZenjem dimamidke jednadine sa leve strane transponovanom matricom

sopstvenih vektora dobijamo jednadinu bilansa (ednakosti)
potencijaine i kinetie ke energije:

:,r-

T.\.\LIZA STANJA I DIJAGNOSTIKA PONASANTE
"..

tM] tpj {}"} . rinetiekaeii potencijatnaei energija konadnog elementa "e" i cale strukture E' na r-tom

[rr]'

[r] tr']:[r'I
e, = o;{r,

glavnom obliku glase:
,

-I\STRUKCIJE
sistem "KOMIPS" poseduje i specifidni proradun 13 definisanje stanja i dijagnostike pona3anja. Za sve vrste

:,zrijeni

}l['l {r,., l" . .i = {p,, }j[n"l tr-.. ]"
='l{p.}'MHp.}= {r.,.}'[r(r.',],

: f -.::ih eiemenata i globalne dvorove pleradunava se dr ".rentni(uporedni) napon. Raspodeie opierecenja, membra$i- .avojnih naponal energije deformacije i kinetidke ipotenc - -.: energije omoguiavaju veoma efikasnu analiztt stanja i
@ --:rostku pona5anja projektovane ili izvedene konsfrukcije. {--- : :3 inaZavaju u procentima po izabranoj grupi elemenata i "':xi u vidu linija jednakih potencijala opterecenja i energija Er-

E' - El
gde

:

E;

su o. - r-ta sopstvena frekvenca. {f,r,} r-ti sopstveni

vektor

i

jp,.

-|"

- pripadajuii r-ti sopstveni vektor elementa.

Fromena kvadrata sopstvene r-te fiekvence (reanaliza-bez ponovnog proradtma) glasi :

0' -

4-: 0:
gde
cr",

cx"

=

.el E'

F"

"el
.

- ' ec? razlika izmedu najveceg napona i napona tedenja , - .avnomemija raspodeia deformacije. napona i energije, - ranje prisustvo koncentracije napona, - \ eca otpornost materijala na nastanak i rast prslina, - r eia duktilnost i Zilavost materijala, - . Jalji dinamidki odzivi od eventualne pobude, - , r iSa prva {iekvenca i Sto veie rasto.ianje izmedu frekvenci - . nanji faktor dinamidkog pojadanja. T . kretanja i raspodela opteredenja
)dredivanje toka kretanja i raspodele optereienja po kon;--ic1i od mesta njegovog uvodenja do oslonaca (od izvora do r, -.rra) predstavl.ia osno\u razumevanja pona5anja konstrukci.5 \ajprostije redeno optereienje putuje tokom najmanjeg otp' -: (tok-linija najveie krutosti i najkraceg puta).

-:Zrje dobrom pona5anju konstrukcije u eksploataciju

-'delu'

su:

B" defini5u modifikaciju e-tog elementa.

Parametri izbora i odluke Kvalitetni parametri proistekli

iz

analize stanja

i

dijagno-

stike pona5anja efikasno se koriste u slede6im aktivnostima: - projektcvanj e, izrada ili nabavka konstmkcije, - rekonstrukcija ili sanacija konstrukcije, - produZenja preostalog veka, - revitalizacija objekta. Za dono3enje ispravne i precizne odluke u navedenim akti-

vnostima neophodno
d ij

je

posedovati kvalitetnu analizu stanja i

agnostiku pona5anj a konstrukcij e.

R,spodela memtrranskih r.ngencijalnih napona
Prisutna

i

savojnih napona, normalnih i

PopuStanje konstrukcije Nastanak i rast prslina, su problemi sa kojima se sreie veliki broj konstrukcija u eksploataciji. Klasidni proradun mehanike lorna uzima u obzir ovu pojalu analizom tzv. sila rasta prsline, dijim poredenjem sa otporno5cu materijala moZe da se dobije procena cialjeg ponaSanja konsfrukcije (linearan konzervativni

-.kode ukazuje kakve modifikacije reba izvesti da bi se n rimizirao negativan uticaj savijanja i bolje preraspodeliic c::erecenje. Ukoliko model poseduje u manjo-1 meri savo;ni r:ton tom modeiu.je moguie primeniti redukciju stepeni slot' cie na svega tri translacije ili primenu prostijeg konadnog

za konadne elemente plode i grede. Iznalazimo s .:a (prisutno u veliko.j meri savijanje) i dobra mesta (prisutan s.=:ro membranski napon) kao i rnesta sa malinr nivoom napona

je

pristup). Realnija slika pona5anja konstrukcije sa prslinom se dobija primenom plastidne analize, koja obuhvata odredivanje parametara kao 5to su J integral i otvaranje prsline. Ovakvim pristupom mogu se imaii mesta u konstmkciji gde gre3ka. orinosno prslina moZe "uslovno" da postoji. Postojanje
prsline igreSke) ne sme mnogo naruSiti nosivost elementa, kao i da mogucnosr njenog Sirenja bude minimalna.

Metodoiogiia proraduna pona5anja konstmkcije sa gre5kom
ie sledeea.:

-:

_l

REPROK.\1
sa gre5kom,

,"

\{odeiiranje i proradun cele konstrukcije bez i

1. Dijagnostika pona5anja cele konsbukcije bez i sa gre5kom, 3. Proradun elementa konstrukcije sa gre5kom, 4. Modeli proraduna razliditih velidina i pozicija gre5ke i 5. Dijagnostika pona5anja elementa konstrukcije sa gre5kom. Dijagnostika ponaSanje konstmkcije sa gre5kom (popu5tanje) obuhvata i. nlaienje uticaja pozicije i velidine gre5ke (a) na sledeie velidine: l. Promenu deformacije (maksimalna deformacija, velidinu maksimalnog otvaranja prsline - COD i otvaranje wha prsline CTOD) i njene raspodele, 2. Prira5taj popustlj ivosti elementa (dC/da), 3. Promenu oeky, o", oy, r*y i njihovu raspodelu po elementu, 4. Promenu procenta prisustva olr i c.h^' I oh' u 5. Promenu energije deformacije E6, 6. Prira5taj energije deformacije (dE6/da), 7. Procentuahog prisustva energije deformacije po zonama, 8. Energiju deformacije elementa na whu prsline i 9. Proizvod or*CTOD. Velidina napona moZe biti normirana, odnosno podeljena sa naponom tedenja (o/R"H). Velidina prsline moZe biti normirana
Sirinom elemenata.

r, BA( j. i. DSF ora
isp<

Nat

-e do he je odre<

Procena preostale ivrstode i radnog veka Preostala dvrstoia i radni vek konstrukcijebez prsline odreduje se na osnovu ponaSanja konstrukcije. Sanaciju irevita\izaciju treba obavljati samo kada konstrukcija ima lo5e lokalno pona5anje. U sludaju lo5eg globalnog pona5anja konstrukciju treba zameniti. Pri tome je potrebno eliminisati 1o5e pona5anje ("lediti" uzrok, a ne posledicu) pogodnom rekonstrukcijom. Preostala dvrstoia i radni vek konstmkcije sa swarnom ili simuliranom prslinom, odreduje se na osnovu ponaSanja konstrukcije, uzimajudi u obzir velidinu i poloZaj prsline, odnosno silu rasta prsline, koja se poredi sa otporno5iu materijala na rast prslina.
3.3. REVITALIZACIJ A KONSTRUKCIJE

Revitalizacija konstrukcije podrazumeva rekonstrukciju ili sanaciju stare konstnrkcije i/ili produZenje njenog preostalog veka. Svaka od navedenih stavki razraduje se na osnovu prethodne analize stanja konstmkcije i dijagnostike njenog pona5anja i popu5tanja. odnosno procene preostale dwstoie i veka. Rekonstrukcija podrazumeva prvenstveno promenu geometrije, a desto su potrebne intervencije na materijalu (posebno na zavarenim spoj evima), odnosno nj ihova sanacij u.

ROK

;ff

:. BAGERI
;. i . Dijagnostika pona5anja postolja rotornog bagera SH400 i proj ektovanj e rekonstrukcij e(FCBeodin)
Na ovom bageru nakon udestalih popu5tanja (pucanja) cilin::a ispod prirubnice radiaksijalnogleLaja prednika 2,5m doSlo ': do havarije ieZaja. Ustaljena dijanostika ponaSanja dopunjena ' : odredivanjem deplanacije prirubnice leZaja.

4-l
:11;it"-----. qilil ' '::
t,"

.F

.-)
:Fir"!;. ., '-""'i:':''il}'

i.'
,.:_._j,_ i.

i

:
Raspodele

",/

.{i$i1

o
Savojni
6.1

,
t_

i1ilr lliul
iil

iU

i!

deformacija 3.05 mm, deplanacija 0.3 mm Kontura modela, oslonci, opteretenje i deformisana kontura

-.t-, tt]

l;

'i

rill rlll
gornja i donja ploia

\oJ,
15.3 15.5

Naponi Membranski

Energija
deformis.
I

Elementi strukture

Gornja
Donja

ploia ploia
ploie

6.5

5.7
r

19.2

Cilindar
Vertikalne

19.5

2.6

20.9 30.8
12.6

I5.7
0.9 66.9

3.6
5.

Prirubnica
Ukupno

33.1

t00

cilindar

prirwbniccr leiaja

Donie postoije rotomog bagera radi u veoma nepovoljnom polju napona i delormacija Zbog identifi kovanj a prisustva izralene koncentracije napona neophodanje

fini modei donjeg postoija

bagera.

Grubi model postofa rotornog bagera FC Beoiin

Fini model postofa rotornog bagera FC Beoiin
Fini osnovni model potvrdio je postojanje koncentracije napona" {J cilindru se vrednost napona povecala sa 14 na 24.5 kNrcm2. a kod vertikalnih ploda sa 1 0.5 na 28.3 kN/cm2. Maksimalno pomeranje se povecalo sa 3.05 na 6.9 mm, dok se deplanacija pove6ala sa 0.3 na 0.75 mm Sto je znatno innd dozvoijene vrednosti. Usvojena modifikacija postolja predstavlja ubacivanje testeraste plode izmedu cilindra i prirubnice.

\_il-14 klV/cm2, korak

]

I I-14 kN/crn2 korak

l

N aponsko

polj e cilindra

/(''.,i

Naponsko polje postolja. 0-iA.5(14) kN/c'm:, korak

I

Naponsko poljefnctg modela postotja 0-28.3 kN/cn2, korak

l

la

REPROK

Osnovni model/

Raspodele napona f%J

Raspodela

Rezultati ororaiuna Deformacija [mmJ Napon
[kN/cm')J 4 oslonca

Zavarene diiafragme

nezcNarene

Modffikovani Gornja ploia.
Donja

Membranq
14.7 /14.8
15.

Swijanje
7.0 /10.9

enersiie def
18.7

fkl

2.389 2.46
5.7 3

', ,1) 2.49 5.76
7.43

t6.t /20.4
/20.9 t8.7 /12.6
34.2 /43.6
12.3 /2.5
r

3 oslonca
4 oslonca 3 oslonca

ploia
ploie

/

15.7

Cilind+test.nl.
Vertikalne

18.7

/ 1s.s

16.0 / 21.1 0.9 /0.6

/ 6.3 t 2.8 / 8.3 3.7 / 5.r
6.2 4.9 /1.6

6.27
6 step.slobode 2.50 I

Redukcije modela

Prirubnica
Ukupno

65.3 / 67.7

34.7 / 32.3

00./100.

fmml,lkN/cm2l Defbrmaciia
Napon

3 stepen slob.

membrana

2.389
5.7 3

2.696
6.2 5

Ugradnja vertikalne testeraste plode veoma efikasno elimini5e nepovoljno ponaSanje cilindra i prirubnice ne naru5avajuii globalno pona5anje donjeg postolja bagera.
4 "2. IJ

6.74

Rezultati pokazuju nematan uticaj potpunog zavarrvanJa dijafragmi nad nepotpunim zavarivanjem. Analiza napona pokazuje prisustvo 16Yo napona savijanja kod modela sa 6 stepeni slobode i ll% kod redukovanog modela Sto potvrduje dobru koncepij u proj ektovane geometrij e. Imamo nedozvolj ene velike deformacije i koncentraciju napona u okolini oslonaca.
4. 3

tv r divanj e havarij e radi aks ij alno g leLaj a r oto -

rnog bagera C700S (Kolubara Metal Vreoci) Na ovom bageru je u eksploataciji pre isteka garancije stradao radiaksijalnileLaj prednika oko 5 m. Projektant bagera je twdio da je do havarije do5lo zbog nepotpuno zavarenih (nezavarenih) dijafiagmi u donjem postolju. Izvedeni proradun je dokazao da je ta tvrdnja neosnovana. Kolubara-Metal bila je oslobodena ogromnih tro5kova.

Utvrdivanj e popus tanj a i sanacij a platforme odlagada ARS Kopel (Kolubara Metal Vreoci) U eksploataciji odlagada ARS Kopel doSlo je do vitoperenja
.

odredenih ploda obrtne platforme.

:r.

Model postolja bagera C7005

Polovina modela i deformacija bagera odlagaia
Raspodele f%J

opt Membrana/Savij. Enegrgija deform.

Gornja

I
2

18.8/s.8
t

15.2

ploia
Donja

6.2/6.6

II./
15.0

I
2

15.8/4.3

ploia
Vertikalna

15.0/4.9

12.5

I
2

45.0/5.4 46.6/5.3

69.2 (39.7)
7s.1 (41.8) 0.5 0.6
0.1 0.1

ploia
Orebljenja gornje ploie Orebljenja
donje ploie Ukupno Naponsko polje

I
2

3.I/0.6
3.6/0.7 0.7/0.6 0.6/0.6
83.6/t 6.7

I
z

I
2

82.0/18.0

t00 t00

)

4_3

4.4. Model i proradun radnog todka bagera Radni todak bagera izlolen je istovremeno uvijanju i savijanja. Suplje vratilo ima najveii uticaj na ponaSanje todka.

Membrana
Venac

i

Konus

Suplje vratilo

-

'/it'l' -it;;. ',' ilr'
,

',

\ aponsko polje postojeteg i rekonstruisanog modela

. : .ianje se u potpunosti sloZilo sa pona5anjem konstrukcije u ; : rataciji. Zna(ajno smanjenje napona i eliminisanje konce- , - ;e napona dobijeno je samo pove6anjem debljine vertika:.rrde. Proradun sopstvenih oscilacija bagera odlagada potje identifikovano statidko pona5anje.

.:rtikalna ploda ima najve6u vrednost napona, koncentrarapona i energiju deformisanja. Ovakvo identifikovano

Model radnog toika

l

-.i +4
t:

*=

-

Ir ll
,1,[1R4r[,\ Iru+J UI

Kontura, oslonci i opteretenje radnog toika Raspodele f%J Me mbr anski/S av oi ni napon Energ.deform.
Venac

0.8
|
I

0.5 2.5

2.3
7.4 6.2
84.

Konus

4.1 3.5

Membrana
Suplje vratilo Ukupno

0.5

22.5 50.9

15.6
49.

I

foF

27.0 Hz

I

r00

fo2: 29.59 Hz
Prva dva glavna oblika oscilovanja odlagctia
Naponsko polje radnog toika

44 4.5. Dijagnostika pona3anja strele rotornog bagera C700S (Kolubara Metal Vreoci)
U eksploataciji bagera desto dolazi do veoma loSeg dinamidkog ponaSanja odlohre strele, odnosno ona ulazi u rezonansu pri demu amplitude oscilovanja dostiZu do 60 cm. Ponekad dolazi do popu5tanja (pucanja) elementa odloZne trake. cilindar

REPR9K

":!on

f^*:10.4

cm

f.*:7.57

cm

f,*:5.55

cm

f*:

3.62 cm

Geometrija i deformacije varijanti modela strele
Raspodele Rovanski model strele

Ed SAlA
647 59.3 3.4
SA2O

f/"1

SAOO

SAO] 669 49.2

SAl

]

SAO2
551

SAI2
287
t

Konstrukcija je sastavljena od jednog grednog elementa i tri Stapa (zatega, jaram i cilindar).

t

Gredq
Zatega

t4 I8 72.2 r 6.8 10.5 0.5

709 60.4

3t0
21.3
8.3
48.1

41.8

5.3

Cilin.
Jaram
Nove
z.

2s.0
3.3 I 1.0

2.6 22.9

26.8
22.3

28.5
27.1 2.6

10.2 51.9

3.4'
10.7 0

I./

5.6 16.7

6
16.5

Ispuna

modelq

Deformacija strele
Raspodela energije

f^*:10.4 cm deformisanja je: greda (72.2%),
-

[Hz]
zatega
101

DAOO

DAIO DA2O DAOI DAI 1 DA2] 1.58 2.03 2.23 L62 3.04 3.05

DBOO DB2O

1.6t
3.22
9.3

2.58
6.94 12.27

(16.8%), cilindar (10.5%) i jaram (0.5%). Zakljudak statidkog proraduna glasi: veliki nagib grede u zglobnom osloncu, podu2ra sila je velika uzatezi i cilindru dok je u jarmu mala, moment savijanja grede je veliki na mestu veze sa jarmom, energija deformisanja grede je dominantna.

.l02
103

L8t
4.30
L

2.38
4.

4.64
9.43

2.33 3.08

3.92 6.03

6.3

19

9.22

t

__-<T
forl.58
Hz

,---=4.<sJo2:1.81 Hz .";-a--

i ,r.i
€@-li
I

fa::4.30 Hz

-./

r'a<\\. - =-+

fi\ '-t / \
t\
Frekventi odzivi variiante

fot:8.25 Hz

Prva ietiri glavna oblika oscilovanja
Raspodele f%J,

Elementi strukture Gredq Zatega

Potencijalna / Kinetiika energija fn:1.81 Hz fu:1.58 Hz

Na osnolu celokupnog proraduna moZemo zakljuditi da je uvodenje novih zatega i ispune potpuno opravdan.

DB00

i::,i r'" rj

-

80/35 12 / 3

90

/ 16 6/ I

Cilindar
Jaram
SpaliaSnie mase

8/0 0/0
62

4/0 0/0
73

Sledi dinamidki prostorni model odloZne strele i ravanski -l n model rotornog bagera. Prostorni model odloZne strele modeliran sa 364 dvornih tadaka i 438 linija.

\a
)

Frekventni odziv zavertikalnu pobudu taike vezejarma, cilindra i zatege na levi deo grede - DA00

H
Prostorni model odlolne sfrele

Zakljutak dinamidkog proraduna glasi: prve dve fiekvence su veoma niske, metlusobno veoma bliske i poklapaju se sa statidkom deformacijom, faktor dinamidkog pojadanja je mnogo veliki, veliki imaginarni deo karakteristike (nestabilan sistem) i energije su dominantne na gredi i spolja5njim masama.

MoZemo zakljuditi da je za identifikaciju ponaSanja ove konstnrkcij e dovoljanan ravanski model proraduna. Da bi si potwdilo ovakr o pona-sanie odloine strele forrniran je ravanski model celog bagera.

toK

4_5

4.7. Sanacija radnog todka bagera C700S (Kolub.M.)
Usvojeno optereienje radnog todka (DlN standard) izrosi: obimna sila u iznosu od232.7 kN i bodna sila u imosu od 65.9 kN. Obe sile deluju pojednoj ka5ici na rastojanju od 385 cm od ose vratila. Gredni model radnog todka treba da obezbedi grubu analizu raspodele spolja5njeg momenta uvijanja unutar radnog to(ka za sludaj da se njegov prenos w5i samo preko spolja5nje plode (81-postojeii model) i da se prenosi preko spolja5nje i unutra5nje plode (E2).

fot: 1.69 Hz
.i.

--r
f62:
'-:

2.23 Hz

..--.-,
fs5:
5.34 Hz

,\.

'!,
.l

=:v

Os c il ac ij e

pr ost ornog model a

.)

-:_l

i:l

1fl
5

-ra'':,,
Jo1

-T--'
,

-l-=
!. -:. -. -.:

Gredni model (geometrija, oslonci i opteretenje)
Moment [kNcmJ

Moment

Monent
sqvij. 2
880
0

Moment

Uieite
/'%/

-

-

1.18 Hz
t-..--..--........
I

Model

EI
Model
E2

Elem Elem Elem Elem

3 4 3 4

savij. I 55t08
2

uviiania
89600
0

t00
0

3746 3074 283 30

2390
3260

23600
66000

26.3 7 3.7

Js2:

1.34 Hz

Ukljudivanje prenosa uvijanja i preko unutraSnje plode je veoma nepovoljno jer se 73.7o/o momenta uvijanja prenosi preko nje, odnosno rekonstrukcija ovog tipa ne dolazi u obzir. Diskretizovan model radnog todak prikazan uraclen je sa 409 linijska elementa i2952 elementa plode.

Joj

-

2.73 Hz

Rovanski model bagera i pna tri glavna moda

.

; Frekventni odziv je isti kao kod ravanskog modela. On je r;tr d? pobuda odloZnoj streli dolazi sa radnog todka. '
:
l,:

m

proradunom potvrclujemo lo5e pona5anje odloZne

:

3ager SchRs 630 (Kolubara Metal Lazarevac)

Model toika

**

lembranski / Savojni napon : 89 / I l,%, o/ r - 56 / 4l % .iel, opteretenje, oslonci, deplanacija leia.la i potje napona

Venac

toika: elementi greda, Stapova i ploia

4.8. Rekonstrukcija otvora konstr.br.141240 : R (Tamnava Z.Polje-Kolubara Metal Vreoci) :. ..
Modeliranje konstrukcije br.l5l240 izvedeno je sa l/4. Zadatak ovog proradwta je da odredi samo raspodelu opte' reienja po konstmkciji.

REPROK

N!

P
--::r r

rltr:
f+:lri
- zel

Konusna

ploia

Spoljainja

ploia

[$N]^ ''ssM
/

-m
'N$',
Model 1/4, ukupno opteretenje

teiina:

1000 kN

Unutrainja

ploia

Unutrainji cilindar i obimno
ukrutenie

EMr

'ffi
-qflt-.
Glaviine Dijafragme
Podsnukture toika
E,)

0:4.76 kNcm, korak

0.

I

onw

0'.5.5 kN/cm",korak 0-5

Kritidno mesto na konstrukciji predstavlja vertikalna ploda u oslanjanju. Revizioni otvor sa poklopcem ima nepovoljnu geometriju. Problem ima lokalni karakter. Dimenzije vertikalne olode su 430 x93.4 x 1.2 cm.

I

I

'"+Mn_ a'-4Wi?)
-'l '.t r,'" F
!!/ L,-

',\ /.. GBrori, ,/\
a---f)85 , '
,

\,

o,w: 0 +24.4 kt't/cm', korak I
I

(kod otvora 24.4), model

I

l

\,/ \./\----l
Naponsko polje spoljne

o"n:0
ploie

+21.5 kN/cm2 , korak

I (kod otvora 21.5), model I I

Rezultati proraduna postojeieg modela nedvosmisleno pokazuju da se najve6i napon nalazi tadno na mestu popu5tanja konstrukcije todka. Napon [kN/cm'J , Raspodela f%J
Usrednj en (Jsrednjen

ffii-t N-l
o,t:
0 + 19.8 kN/cm2 , korak

I

(kod onota 19.8), model 13

Model A
t

o^*"- taike

v

enca

2.1

o^*"* taike i elementa spoli.ploie

14.4 / 21.6

Raspodela membranski / savoini napon Raspodela normalni / smicajni napon

84.1

/

oa,,:0

+ 19.

l

kN/cm2 , korak

15.9

43.6 / s6.4

Raspodela normalnih i smicajnih napona ukazuje na veliko prisustvo smicajnih napona. Membranski naponi su dominantni. Analiza pokazuje nedvosmisleno da je do uzroka havarije do5lo zbog nedovoljne debljine spolja3nje plode. Uvotlenje kruZnog prstena poveiane debljine (sa 0.8 na 2

(.lar
I

I

(kod otvora 17.5), model 6

o,w: 0 + I9.l

kN/cm2 , korak

(kod onora 16.5), model 14

cm) na spolja5njoj plodi donosi znatno smanjenje napona u spolja5njoj plodi (napon je smanjen sa21.6 na 13.6 kN/cm') i distantnom cilindru, Sto je i bio cilj. Todak uspe5no radi.

Izuzetno visok nivo napona sa izraLenom njegovom koncentracijom prisutan je kod modela l. Napon i njegova koncentracija su najmanji kod usvojenog i realizovanog mojela 14 (na mestu otvora povedan je napon sa 12 na 16.5 kN/cm').

ROK

\,f
5-1

:
,-

ROTACIONE PECI I MLINOVI
Proradun rotacione Naponsko polje 0-40 kN/cm2, korak 5

: i. Sanacija rotacione pe6i br.3 (FC Beodin)
)Ptepeii br.3 uraden je za rczlitite varijante i prethodni) i razlidite debljine (6, 8 i 2.5 --: i ;'kritidnog" dela omotada peii (pod pojmom kritidan se
roZaja konusa (novi

.:i.

:,,.jrazumeva onaj deo omotada na kome su otkrivene prsline). ::to je u obzir termidko i mehanidko optereienje.

\,

.<{

t:=ru.ffi 'iq*ii.f-F' \' -,rfrLj\4'ffi I U b i ii{"&,-:,iH [,lllM*l / ,g ;; -;r-"#5roL LHBjd\il!,:FF-:
q
-$-F

_i"€+f@ffi

..
,

):o
E

cevi sa eliptiinim otvorima i vezom za poietak satelita Naponsko

pofe kritiine zone 0-40 kN/cm', korak

5

I1

Deo cevi od ulaza peti do eliptiinih otvora

a-.

au
inu
Ine

',j,ii. 'r"fl\. I' i''3-r:"

\

'-l--.
Preostali deo cevi

"':i1}-117; /

': 'i

l__...Ji.-r..

;l;i'

i

,

,l

i-,-.11-'r''.." ,,"

-:-'."

'--t* )t1,i i" ,-,Ir:.:.1
o:35
ke
I i nij

fY\

o:25

kN/cm2

kN/cm2

I/eza satelita i cevi

Konus

e " kr it i ine " z o n e Na osnolu proraduna peii daje se slede6i komentar: maksimalni naponi i inaLena koncentracija napona prisufni su na prirubnici eliptidnih otvora i njihovoj okolini. Kritidna zona ima visoke wednosti napona (do 30 kN/cm2) uz povoljnu okolnost da je membranskog tipa sa malom koncentracijom. Varijante poloLaja konusa i debljine plode su: A-novi poloLaj,6:6 cm; Bstari poloZaj, 6:6 cm; C-novi poloZaj, 6:8 cm; D-stari poloZaj, 6-8 cm; E-novi poloZaj konusa, 5:2.5. Naponi elemenata "kritiine" zone [kN/cm2J VariMembranski napon o,
28.81 B 28.70 25.53
oy
Try

P oj e dinaine iz on ap ons

Savojni napon 6,
<,14
oy
Txy

Elviv. nqpon

jante

o
35.54

-3.87
-5.3 5

-1.60
1
'7<

L64
-2.04

-0.17
0.15

-6.81

37.42 32.26
33.86

-3.66
< Il

-t.56
I -1

-5.62 -6.48 -4.40

t.68
-1.95 -1.32

-0.20
0.19
-0.1

D
E

25.51

40.25

-4.24

-1.63

I

46.26

Rezuitati govore da dominiraju membranski naponi. Zakljudak glasi: novi poloZaj konusa smanjuje napone za 5%o, poveianje debljine plode "kritidne" zone sa 6 cm na 8 cm smanjuje napon za 5o/o i ugradnja dodatnog prstena u "kritidnoj" zoni obezbeduje "rezervnu" nosivost. Ako dodatni prsten preuzme
optereienje po celom obimu napon se poveiava za30o/o. PredloZena sanacija "kritidne" zone uspe5no je realizovana. Pei radi bez popuStanja na mestu sanacije.

Model rotacione peci br.3

5-4

REPROK

5.4. Identifikacrja pona5anja varijanti zupdastog venca mlina cementa (FC Beodin)
Raznatrane su tri varijante zupdastog venca: jednodelni zupdasti venac, dvodelni zupdasti venac "kutijastog" oblika i jednodelni zupdasti venac sa otvorima. Za svaki model izvedeno je variranje debljine venca ispod podnoZja ntbaca:6r : 6.5
cm, 62: 8.0 cm, 63 : 9.5 cm.

Za dobijanje polja deformacije i napona u okolini zupca (lokalni-relativni rezultati) potreban je zapreminski model.

i.5.

Z

-:,1[
--t^ -(ld

- .et

Zapreminski model 5 zubaca modela

Ii2

Model

I

Model2
Varijante modela zupiastog venca

Model 3

Nominalna obimna sila imosi F":500 kN i radijalna sila F,:100 kN u tri sludaja optereienja (IL,Z|3L,1l3L).

1A,}17>
Rezultati

h
inu

:,;.-

Deformacija modela

I i 2 za opteretenje

3

Model

I

Model2

Model3

Uvijanje (upredanje) konture modela pod opteretenjem 3(1/3L)

Maximal Max.napon Max.napon Max.napon u korenu z. na radiusu Deblj deformacija u zupcu Mo-

deli

fmml

\kN/cm2 J
l.

t:l\ +e p il
rli

--

6kmt

l.I
0.1

t.3

r
2 2

t.J
5.8 5.3

1.1

[kN/cm2J t.3
7.5

lkN/cm2J
t.1

I.J
6.0 5.0 5.0

I
2

6.5 9.5

96 1.236
0.27 0.27

7.8 7.6
7.1

0.1 75 0.82

6.5 9.5

0.12

0.t2

6.8

20.9 20.4

3.0 2.5 2.5 2.0

6.5
6. 5.

2.8 2.2 2.3
1.9

)a

-\/

Mt 0-25.2/tkN/c*t M2 0-22.6/t kN/cm2 M3 0-25.2/1
Napon ftN/cm2J
7

kl,{/cm2

Naponska polja u modelima za opteretenie 3 (l/3L)

i deformacija u zupdastom vencu su na korena zupca (bez samog zupca). Model 2 obezbezaobljenju duje deleko najbolje pona5anje. Uticaj debljine venca nez:'alan je samo kod modela 2. Model I ima napone ve(e za oko 30% nego model 2 a deformaciju 3 do 4.5 puta veiu nego model 2. Model 1 ima zrafno vitoperenje zupdastog venca dok model 3 manje a model 2 bemadajno. Model 1 sa debljinom 9.5 cm ima istu wednost napona kao model 2 sa debljinom od 6.5 cm.
Maksimalni napon

6.5 6

J.J
j

J.)

3

Prikaz ndpona po modelima i varijantama

Mod.l, opt.3, debljina 6.5 cm, Mod.2, opt.3, debliina 6.5 cm, Napon 0-25.8 kN/cm2, korak 2 Napon 0-20.9 kN/cm2, korak 2 Naponska polja na jednom zupcu modela I i 2

I.OK M (lo- -;.5. Sanacrja polomljenog zuF\:: -.::.i ::---:-, ::.-i koji u sebi ima prsline r FC 3::.;-:. Za potrebu utvrilivanj a sanac e :.: . : :. -:. ; zur* e u:r oj en ie 3D redukovani model. U pnt:. :;:- 2= r .-- izraci ponaSanje Jela zupca u duZini od 170 mnl s3 zui*;:, :u2ine 650 mm koii
:i
__

5-5

Pripremljen je fini 2D model. Zonat kojoj pukotine nesmeju da postoje jeste dubina oko 25 mm od wha zupca ka podnoZju i oko 15 mm od bokova zupcaka sredini.
Raspodela f/oJ, Zone zupca PodnoZje zupca

Napon Normanit Smicajni
tt

Energiija
deform.
/1)

:

sebi nemaju pukotine.

j\\.

,,,.\.N.
,./i r,i i L ,,''
Modeli 0 and

Prva zona sq strane zupca, Sirina I ivisina 1.5 cm Druga zona, iirina 5 mm i visina I4 mm Treta zona, iirine 5mm i visine 0 mm Sredina zupca-trougao osnove 26 i visine 28 mm
Ukupno

3l
o

1J

49
6

2
3

z

I
J/

I
t00

I
f,

68

Fini 2D modela pet zubaca i naponsko polje poprednog preseka zupdastog venca prikazani su na narednoj slici.

,f i't
-.

:..-=-"t1.. +,i

t:it ,;*:;Jr'"': /t ::1a_-1-:
-

--"

\lodel 0 Opteretenje 2, Napon Model I Opteret. 2, Napon 0-14 kN/cm2 , korak t 0-14 kN/cm2, korak I Modeli, opteretenja i naponska polja

J
'

v
ir,
:l:.'=l:=
,

I
l

Model0/Modell

.

.t

,,

;l tul tl
I

tl
t-t

a
:J

MoZemo primetiti izuzetno dobro poklapanje izonapskih li" 'a (napon kod modela I je veii za oko 20%). To nam ukazuje -" polomljeni zubac moLe obavljati svoju funkciju i da nece do. do njegovog popu5tanja (loma) pod opteredenjem. Fini 3D model zupca: 13869 tadaka i 11352 zapremina. '.apon je isti u polomljenom i celom zupcu bez pukotina.
l"\ l:

Fini 2D model pet zubaca, naponske linije t -7 kN/cm2, korak 0. I, zone gde pukotine nesmeju da postoje 5.6. Utvrdivanje potrebe postavljanja bodne plode preko ftr zupca (FC Beodin)
da li postavljanje bodne plode preko rri ntpcamoLe da pomogne polomljenom zupcu. Potrebno
r..i'..."t1'.1. -.,-:.

je utvrditi

;-l II
,_) na

.' .

..'.. :r.':l
'
...

\,,
an

\... r ''\lir\r

\..
'

--t\\

---

\r ..:.jr-' L

l

% 2.
J

1'todel 0

\:r\.
' .:;1.1'"t;

.i

,i

na

.

:.-,:

.

Opteretenje 2, napon Model I Opteretenje 2, napon 0-37 kN/cm2, korak 3 0-37 kN/cm2, korak 3
Naponska polja

Kontura 3D modela 5 zubaca sa boinom ploiom
.,1.1. '. r - :_.\
.

'

.l$s

,]N
Model 2, opteretenje 2, napon 0-14 kN/cm2, korak

Model 2, opteretenje l, napon 0.6-5.6 kN/cm2, korak

I

I

Fini 2D mode, Izonaponske linije I -7 kN/cm: , korak zone u kojima pukotina ne sme da postoji

0. I

,

Identidna naponska polja sa i bez bodne plode nedvosmisleno govore da bodna ploda nije potrebna.

5-6

5.7. Utvrdivanje uticaja postojanja pukotina u zupcu

i njihova lokacija (FC Beodin)
Raznatrano je postojanje detiri wste pukotina u redukovanom 2D modeli jednog zupca. Dve su unutra5nje a dve spoljaSnje. Prva pukotina je udaljena na 28 mm od wha zupca i simetridno Siroka 20mm, odnosno do boka zupca imamo 12mm.

/- }
i' 1\ t-\
t,

\

Naponske liniie 0-0.5 korak 0.05

kN/cm2, Naponske linije 0.5-7 kN/cm2,
korak
0.

I

Naponska polja ietvrte vrste pukotine

,ZAir
Naponske linije

5.8. Naponsko stanje tela zupdastog venca na mestu

gde nema zupca (FC Beodin)
Naponske linije 0.9-7 kN/cm2,

0-0.9 kN/cm2,

korak 0.05

korak

0.

I

Analiza treba da obuhvati ispitivanje uticaja opteredenja sa susednih zubaca na naponsko stanje u telu venca gde nema zupca i definisanje zona gde ne sme da se pojavi pukotina.

// ,,'i

i

t--"-r, --'r\

\\

\ \
I I
il

-:--

f,

l
pne i druge
Napon 0.8-7kN/cm' korak 0.1 vtste pukotine

Deformacija Model i naponska polje

Druga pukotina udaljena j e na 28 mm od wha zupca i sime-

tridno Siroka 24 mm, odnosno do boka zupca 10 mm. Treia pukotina je powsinska i udaljena je na 28 mm od wha zupcana
zateznoj strani boka zupca dubine 3 mm. Dubina pukotine do 3

Model i deformacija

za

prvi sluiai opterecenia

mm bitno ne naruSava pona5anje zupca. Cehrta pow5inska pukotina udaljena je na 28 mm od vrha ztrpca na zatemoj strani boka zupca dubine 6 mm. Ova dubina pow5inske pukotine je
kritidna, jer tzuzetno naruSava pona5anje zupca. To nam gqvori da sve pow5inske pukotine treba Sto pre sanirati, odnosno ne dozvoliti im da se Sire.

Naponska polja modela za oba sludaja opteredenja nam. takode, govore da na mestu tela gde nema zubca ne sme postojati pukotina u dubini do l5 mm.

-r''",rf
Opteretenje I. Naponske liniie t-7 kN/cm', korqk
0.

\ ,'""t

I

P

a-" t
rit
!=

'"

't
I I

,t.t==iil

l

,)
Opteretenje 2. Naponske liniie I-7 kN/cm2, korak 0.1 Zona gde ne sme da
se

Naponske tinije 0-0.9 kN/cm2, Naponske tiniie 0.9-7 kN/cm2 korak 0. I korak 0.05 pukotine Naponska polja trete vrste

poiavi pukotinq za oba opteretenia

5-7

. Analizapopu5tanja prstena srednjeg oslonca
rotacione pedi FC Beodin
Prostorni model polovine prstena i cevi ima 3364 dvorova. model ima 127 7 0 Evorova, 80 1 6 zapremina i 37 2 *apa.
:-.=:-:-.1

a,-=4..\-i.}
'..1.

:..
tti

'''i
i .\l\

\l]l\
ilirlii

lilt
,a'"\
i--..: '

-:2. -:= :'''

't)')

ew

-

0 + 1.25 kN/cm2, korak I,

a:0

cm ftez prsline)

.1,.-.i 'ii
::
:-:rilno
Model

'"r.rr,::::::::\-i . *tttt,,a=a,a..'.a a.

"t,.

\,,,

preno5enje optereienja teZine sa dela cevi na prs. :ezbedeno je umetanjem elementa Stapa izmedu njih. U -: 'ama proraduna uklanjaju se zategnuti Stapovi.

' 'irilt-' ,...t-,r' ,.,/ ."..,";'1l:|'-- 1.5r/ '"':l':-'

Model 5.5 (t0.5) kN/cm2 Na prvom modelu simulirana je prslina po celoj 5rirni prstena i dubine a:10.7 cm.

Dolje pomeranja

-f^o,:0.5 cm, a-0 cm (bez prsline)

model doneoje 25% poveianje napona. .-iodimenzioni model prstena i dela cevi ima 4164 dvora, r :loda i 92 Stapa. Raspodela napona daje zone pritiska i za-- a konture prstena. MoZemo primetiti dobro slaganje - ,ata proraduna zapreminskog i povr5inskog modela. '.a povSinskom modelu izveden je i termomehanidki prora- Temperatura cevi na unutra5njoj strani prstena i'mosi 24A :.rk na spolja5njoj strani imosi 140"C. Napon zapadtempe-:: od 1000C iznosi 12.5 kN/cm2. To bi moglo eventualno da .'e na uzrok popu5tanja prstena. Vrednost napona od meha...,-rs optereienja (max o"1u:5kN/cm') ie znadajno niZa. Vre: , t napona od nominainog termidkog optereienja (stacionarni . - lerature od +00Ci iznosi maksimalno o.1o-5 kN/cm2.Ove '.jnosti se sabira-iu na srtani zatezanja i pritiska. \a zapreminskom modelu simulirana je prslina dubine 10.7 dok je na povrSinskom modelu simulirana je prslina do 25,8

' ri zapreminski

J,^:0.55

cm

o"n- 04.375 kN/cm2

Duiina prsline a- 10.7 cm MoZemo primetiti neznatnu promenu slike deformacije i napona i njihovih velidina.
,---a,t_.,_,., .\

.\\
\i.

i,i
iil
ii ij
..:'t. ;.':' ,"t'

'1,

i

JI
aj-26.8
cm,

;ri

,...:i

..,'

'

(10 prislina sa korakom 2.68 cm). Siedi proraiun svih ;rebnih velidina za definisanje popuStanja konstrukcije.
agnostika pona5anje konstrukcije sa prslinom obuhvata ima-*enje uticaja pozicije i velidine greSke"

a1-10.72 cm,

a2:15.72

cm,

d'/d -6i6.5

6'/d: /.)/ /.)

d'/d-t

l/11

REPRO-

..1

; r(

s40

*: t< --

!s

r0

-= Ti \ *
a1 ,

SF/U

sa

f:0.544

aj , f:0.65 f-0.571 cm Napon i deformacja ufunciji du-ine prsline

cm

:S>

=

/{,

.^

a2,

cm

r0

15

20

Sledi dijagnostika pona5anje konstrukcije sa prslinom.
7

Duiina prisline [cm]

Ener gij a deformacij e el ementa na vrhu pukotine

6

+

n--o

o 4

o 'r+.--c

-u-"n

a-

M7ksimalna deformqcUa COD deJbrmacija

6r

.o

---+-C'[OD defomacija

.! /.J

s

-.1

a

^u-, I
0

AI

a\

x
DuZino prsline

U

0.5

I

[cm]

La

su \:/
0

P
r o m e n a d efo r m a c ij

t0

15

25

e

(m aks. d efor m a c ij

a,

veIi

i in a m aks im a I n o g
E I ement

Duiirn prisline [cm]

olvaranja

prslinelOD i otvaranje

vrha prsline-{TOD)
]

Proizvod or*CTOD

-tof >,4
l2o' I
loi

i dii agnost ike p opui

t qni

a

i:" S -^ :. ru \-s-"

:r,1

."'
,_.
-f ---

..'
I

i"ol
!
+so

-n-n/
10 15 20
ena

Osnormi zakljudak ove analize glasi: rast prsline do 5 cn je intezivan, rast prsline od 5 do 13 cm je stabilan i ras prsline preko 13 cm je nestabilan. Jedan od tehnidki prihvatljivih re5enja da se zaustavi ras:
dubine

I

prsline jeste ugradnja dva zavrtnja a60 mm i detiri kocke 200x200r00 mm sa obe bodne strane prstena na najYeder
mogu6em predniku i na sva tri mesta postojanja prslina. Sledi zapreminski model ovog re5enja.

0

5

25

tlulina prsline a [cm] P r ir ai t aj p opust lj iv osti pst

*
:> t -{

r'nn

,-p'
'4-

,,-1

--l :, i Ll,
ii=f

Ll

MoZemo konstatovat je zona uticaja vijka dosta mala (oko l/3 Sirine da
prstena). Takode, vidimo

da vijak ima uticaja
otvaranje prsline sa

na

strane

Sto je

boane

veoma

J)U

F20

madajno. '\

,:

i

300

5
P rom

10
a

t5

T
*-1 ../
]
I

*'o'u--

Duiina prisline [cm]
e

.ft

-4-

'r-*5j
-*4

PredlaZe se ugradnja dva vijka 60 mm sa obe bodne strane prstena na
mestu sve

tri

pukotine

sa

silom pritezanja od 400 kN.

n

e

ne

rgu e defor

m ac ij e

izu
R *
-d
.lJ

n'l
* _-o -t. ao -o

I

'R /o
{

l l

Ugradnja vijka nam daje sigurnost spreiavanja Sirenja prsline sa bodne strane Sto je najophodnije, kao i to da smo dubinu nestabilnog rasta prsline poveiali. Naponsko polje prstena je zadovoljavajuie, odnosno wednost napona je niska i bez nra(ajnog prisustva koncentracije napona. Mehanidko i termidko (konstantno za Lt:4}"C)je istog
reda. odnosno ukupno 2x5-10 kN/cm'. Zbog ma(,ajnog prisustva termidkog opteredenja predlaZe se izuzetno velika kontrola rada peii kako bi se izbegao termidki udar. Zaprsline dubine oko 13 cm imamo njen stabilan rast, dok za dubine preko 13 cm imamo njen nestabilan rast. Prikazani dijagrami nam ukazuju na mosuinost rada prstena sa prslinom.

i0

5
P r i raS

t0

15

20

Duiina prisline [cmJ

=
ZJ

taj e nergij e deform

ac ij e

)R -il

5-9

.0. Statidki i dinamidki proradun mlina cementa a2200x12400 (FC Popovac)
Radunski statidki model detvrtine postoje6eg mlina cementa -rrmiran je primenom povr5inskog i linijskog konadnog eleme-:a (prvi model). Za razlku od prvog, drugi model nema ore::enja dela. Optereienje predstavlja teZina konstrukcije, papu":. kugli i materijala. TeZina papuda ravnomerno je rasporeilena : r cilindru mlina. TeZina kugli rasporedena je po donjem delu lindra mlina.
_r:j:€€==:. -!i: )':':: i
l

Izonaponske linije ivornih taiaka - 0 do 20.8 kN/cm2, korak

I

Naponi

Membran,

Snijanje
56.86

Normalni

Smicajni
I 7.83
,

,

.lrifE;i
l-l-l!!l!'=1. .--:ir+.

iiliiit

'.;l]

".:>:-1

rtilli:I,Jl.

t

!.,r,I

#*

t%l

13.t4

82.t7

Sile kontakta

[kN]

53.5 , 29.8 , 37.8 , 32.5

26.6, 33.7, 27.5, 39.5, 47
Sile u zavrtnjima [kl,{J

167.4

i

167.6

=\ed
t1:+:. ,:l

:---:

Polje napona moclela sa novim ielom 0+l 6 kN/cm2, korak Naponi
Membran.
JJ.J

l

Savijanje
66.7

Normalni
82.7

Smicajni
I /.)

t%l

cr
rul.i:

Sile u zavrtnjima [kl,{J
Br.elem
o
7

rzLi
,^t ^N=

Staro
8.9
9.6
t

Novo
0.9 I 1.7
t
t

Br.elem. 9

Staro

Novo

I1.7
26.2
15.3

I4.2
I

ien

2t7
218

9.3

Raiunski statiiki model obe varijante iela
r\.4:. ;:1."

I

0.6

2.9

r).

l-:iunski dinamiiki model celog mlina cementa sa novo-: : rrZenim 6elom formiran je primenom povrSinskog i zapre."re konadnog elementa.
.

Vidimo da su maksimalni naponi znadajno smanjeni uz istovremeno povecanje niZih napona zaoko20%o. Sledi prikaz glavnih oblika oscilovanja mlina.

rhe
imc

n!
|cni

:,

-,:,' i-.l-,4 rlll
'
"a-t

., ;:]:-.*.1..

)m;
lri;

'

i i'. r i-;t ! ,' / ;
. .' '

,'

pni

Prvi glavni oblik oscilovanjafil;8.6 Hz, oblik gubtika stabilnosti cilindra mlina

otn
tlc
SA

Drugi glatni oblik oscilovanjafs2:8.63 Hz, drugi oblik gubitka stabilnosti cilindra mlina
Jl:-

inu

Treti glattni oblik oscilovanjaf1j:13 Hz, oscilovanie oslonca sa ielom
:se

iki
lok
anl
C etv r t i gl cw

Roiunski dinamiiki model

ni ob I ik o s c i I ov anj a .f6 1: I 5. 0 8 H z, savijanje cilindra mlina u vertikalnoj ravni

5-

l0

REPROK
RaspodelefkJ

\.I

5.1

l.Sanacija tre6eg oslonca rotacione pedi 100 t/dan (FC Popovac)

qf,"'/

E;"

Mem /Sov 27.2
6.8 0.7 5.2

o/r
37.9 / 8.3
14.6 0.6
13.7 7.1

Plait
3.prsten

t0.2 / s
49.5 / 23.s 32.8
5.3
2.

/

19

Razmatrano je mehanidko teZinsko (opeka i pla3t) i termidko opteredenje. PlaSt peii modeliranje sa 4952 plode.

/ 9.6

/

1.7
-!tr

Zubi 3.prstena

/ 40.7
/ 4.9

/

0.1

/ 0.2
/ 2.8

Papuie 3.prst.
Zavar 3.prstena
I +2 prsten

t / 25.8

0.1

/

0.1

/ I 1.3 2.6 / 5.8 5.6 / 6.1

/

1.3

9.4 / 2.3 81.6

Zbir

t00

/

100

48.1

/

51.9

/

18.4

6mu 'k'u elementu [kN/cm2J

Podstrukture
3.

prstena

Teiinsko opteretenje
I.JZ
3.

Teiinsko-termiiko
opteretenje
1

Plait
Treti prsten
Zubi

3.21
8.9

I4

t

1.32
2.9

4.6
2

Papuie
Zavari papuia

I

3.69

J.I /

17.88

U nastavku ispitan je uticaj dimenzije preseka zavarivanja (ceo L46y23 mm, L46x23 mm i A30x15 mm). Dobijeni rezultati govore o nematnom uticaju smanjenja preseka zavara. Imudeno tehnidko re5enje sanacije treieg oslonca zahteva zavarivanje papuda zaplalt. Pravo tehnidko re5enje zahteva skidanje prstena, uvodenja dve papude i dva klina za zabravliivanje nezavarene papude za deo koji se zavaruje zaplalt. Sledi kratak paralelni prikaz rezultata jedne od tri varijante pobolj5anog modifikovanog sistema oslanjanja, sistema firme Ituupp-Polysius i postojeieg sistema.
Potje deformacije (f.*: 0.353 cm ) i napona (0 + 3.5 kN/cm2, korak 0.5) peti od teiinskog opteretenja

;-F--rrurlll

ffi

u

I

Polje deformacije (f. : 6.72 cm) i napona (0 + t 5 kN/cm2, korak I ) peti od teiinsko-termiikog (AT: I 00" C) opteretenj a

Naponsko polje or,o,on^'- 0+t

3.I kN/cm2, korakl

ouuuro"b

:

0

+l 2.7 kN/cm2

or,oronkt'

:

0

+l 2. 6 kN/cm2

Pojava membranskog napona na zubima pod teZinsko-termi-

Modifikovan i Krupp-Polysius model Najnepovoljnije pona5anje ima postojedi sistem. Modifikovan sistem oslanjanja ima ne5to bolje ponaSanje od Krupp-Polysius sistema.

dkim optereienjem ukazuje na teZnju da dode do kretanja izmetlu papude, klina i zuba Sto je veoma nepovoljno. Nepovoljna raspodela optereienja prisutnaje u tre6em osloncu.

:OK

'. znryzmira

\,I

vozrLl
Iftaljevo)

6-l

6.3. Obrtno postolje Y25Cst (FV Kraljevo)
Model postolja ima detiri podstrukture.

?

.1. Gredni modeli vagona (FV

Otvorena Ea kola sa visokim stranicama su razvijana u vi5e

::lu i
5

:rijanti. Navode se varijante bez kosnika (Eaos) u prednjem

sa kosnicima (Eas). Model plato kola tipa Rgs i model -:nrs kola su takode rczrnatrani, kao i model zatvorenih kola :a Gabs i model kola Tadns.

-t ;r-=l r!,1{1.+:i+il
L - ,r L t- l,L

r{.i

.'!,I

ti

-ar

1.-

-

Otvorena Ea kola sa visokim stranicama

-_=-r r-,-.;i*#ttr'{==-:-r';:l -J

- . . :,:+: .ti=+
)/ -/-,' ':'

._ .;- .-- -._
---

t'

-I -8.1

,-ti

v7:
1.,,' I

.-;a*;

ittrii' jl-ll

Plato kola tipa

Rgs

Gabs kola .:---aa:.-=_ - ''::-: ::: _._=-::...a '' ;-;:--:'-':'

:' t' I i
,

-1-

i I i L a-l .;-i# r ri r r,i )-)r it ) -t+-).< i _:-r_!_-

''1\#r

i f i' f:i-+ff-\;- ''/.
Tadns kola

,!-'

il

Lgms kola

Vagon cisterna
:dena

je

Ploiasti model donjeg postof a

Y25 Cst

unificirana. Optimizacija konstrukcije

je proradunom i eksperimentom.

iL

i:.--' :
?'

Polje deformacije pri uvijanju postolja
I

F-t

tI

r-L _

l

Varijante donjeg postolja vagon cisterni

-. Obrtno postolje Yl.0 Burma (FV Kraljevo)
)brtno postolje vagona za Sirinu koloseka 1000 mm -:rna) modelirano je sa grednim i plodastim modelom.

Yl.0B
Ispitivan Polje napona pri uvijanju pctstolja je uticaj debljine vertikalnog lima bodnog nosada oscilovanja i fiekvence su u potpunosti

(10, 14

i 16 mm). Oblici

saglasni sa izvedenim eksperimentom.

Obrtno postolje
,.

Yl.0B linijski i ploaiasti model

Rezultati proraduna eksperimentalno su provereni. Bolje
anavanje konstrukcije zahteva dinamidki proradun.
-:'-'===j'-1!

:::-=-e+\-

\/
::::

7^

- -""

fi1;25.7 Hz

.
f11;23 Hz

.i

-:-j='Y+--+ :.-.:--t

_/\
17:

'::-..':

l

f,,.-40 6

fsj-33 Hz
Prve tri glatne oscilacije obrtnog postolja bez uticajavagona

Prve dve oscilacije ploiastog modela YI.0B

6-4

REPROX

nih nepriguSenih oscilacija cele elektrolokomotive grednin
modelom
ftTnF:.==1

i statidki proradun sada5nje konstrukcije plodastin modelom za najnepovoljnije inerciono optereieirje. Raznatrani elementi postolja su: ram obrtnog postolja, ogibljenje, dva jarma, kolevka, rudne motke i prigu5enje.
)trl

[-] i

li

><

Ram obrtnog postolja

i
rr,

gibljenje

motke i priguienja Postolia

Dva jarma, vv6ns Kolevka obtnog

dl
H

1l-l

+

Deformacija rezeryoare u momentu sudara

Hflmlr
l-i r .lt._,rrlii.ii'fq llf lLl I rE
Opt.br. I : poduino inercijalno

iii rLE IrJ LII
| + i , -i r,q \-p
44

Popretni preseci nosaia obrtnog postolja Gredni model obrtnog postof a elektro-lokomotive

|

,\-aponsko polje 0-20 kN/cm2, korak 2

k\

Znaii ekr,ivalentni maksimalni napon pri sudaru imosi 20
cmr 5to ne predstavlja visoku wednost.

opteretenje 5g

(f,,*:

5.8 cm) Opt.br.
32

OpLbr. 2: Osnovno vertikalno opteretenje (f^^: l7 cm)

3: Boino opteretenje kN(f^*: 1.54 cm)

Naponsko polje denjeg postolja 0-20 kl,l/cm2, korqk 2

Opt.br.

(f*:
i+t -i-

5:

Vuina siia 35 kN
1.25 cm)

Opt.

br. 4 : (podizanj e-uvij anj za lcm)

e

.

,,j\

\],,

] l-

fi nl
il
B-7TP

ril

-//t

Opt.br.

I
8.0g cm
cm

nff '- i-LNaponsko polje rezervoara 0-14 kN/cm2, korak 2

l*:l__ir-

-/

C-Koniarf^*:8.15

f^*:

Na osnovu slike deformacije, napona i raspodele optereiei energije deformisanja moZemo zakljuditi da je najveci deo energije udara primio odbojnik vagona kao i to da su pritisnuti elementi (kosa ploda veze i elementi postolja) izgu-

Model postolja sa spuitenim pogonom za 100 mm
Ekviv alentni naponi [kN/cm' J GPNR - glavni popreini nosai rama, VV - vertikalne veialice, GNK - gtavni nosai koleyke, E|.KR - elementi veze kolevke sa ramom, GNJ - glavni nosai jarma, VM - vuina motka, A - postojeta kolevka i pogon. B - postojeta kolevka - kolevka Koniar i
A

nja, napona

bi

li geometrij sku stabilnost.

Rezultati istraZivanja omogudavaju donoSenje odluke o mogudnosti daljeg kori56enja cisterne.
6.

B

C

,

7. Dij agnostika pona5anj a elektro-lokomotive 44 I

optl
GP]VR
2

optl
29.5 62.7

optl
29.6 62.7 27.8
62.0

opt2

A opt3

A opt4
0.4 0.5
0.3

A opt5 4.J 3.4
5.3

(ZTP Beograd)
Dijagnostka pona5anja lokomotive sadrZi: statidki proradun sadaSnje izvedbe grednim modelom postolja sa 5 razliditih sludajeva optereienja, statidki proradun postojeie kolevke i spuStenog pogona za najnepovoljnije inerciono optereienje, statidki proradun Kondar-ovog postolja (razlldita kolevka, spu5ten pogon) najnepovoljnije optereceno, dinamidki proradun slobod_

3.3 9.8

t.3
4.9

u.)
0.9 0.5 0.0 0.7 0.8

VV

t

GNK
EVKR

29.6
41.8 48.2

/ /.o
62.9 49.3 40.6

2.9
8.6

I.l
0.1 1.2

/.v
7.9

GNJ VM

49.4 40.7

5.t
34.5

34.7

6.3

,ROi

r.1

6-5

drir:

Gredni model i Droraeun cele elektro-lokomotive 441.

r-1I

og;-

]H

nl

ql

--

no? obrtnog postolj a elektroJokomotive 44I elektroJ t

Tryq '''r#W[

F
g

Model cele elektro-lokomotive 441

ffi
fl,]
tr

Lt
r-:5r :irF-

w
Dva

@ffiffi
jarma obrtnog postoija elektro-lokomotive
11

l

Prvi glavni oblik oscilovanja -fn1-0.95 Hz
|R

ffiffi
ffin
mn ffi MI .._lJfit_ ffiffi
H+]JiJ

ffi ffiffi

ItT

H]
E 1: |in_ [=flSEP,r'i_

wffiffi
Kolevka obrtnog postolja elektroJokomotive 44 I

-

tt-F:!}-L]];-H]--J

--__ffi==

Drugi glavni oblik oscilovanja -.f62:1.12 Hz

rT

R

il u tr
fl,_.i

Treti glavni oblik oscilovanja -f1j:1.98 Hz

ffi
tffi

t-s-lhllE-lEf

t=EsLts4LJ

CeNrti

glnni oblik oscilovanja -fsa:2.35 Hz

Slika 1.2. Model, kontura, opteretenje i oslonci obrtnog
p ostolj

Proradun plodastim modelom.

a elektr

o-

lokomotiv e 4 4 l

6-6

REPROK

Radunski model obrtnog postolja formiran primenom konadnog elementa grede ima slede podstrukture: uzduZni nosadi, popredni krajnji nosadi, spojna motka, popredni srednji nosadi, nosadi opruga primarnog ogibljenja, elementi prijema optere-

ienja, opruge primarnog ogibljenja, krute klackalice
granidnici.

i

bodni

Raiunski gredni model Raspodela napond istezanja i savijanja, normalnog i smicajnog napona i energije deformisanja po podstrukturama u procentualnom iznosu za vat'ijantu vertikalnog nesimetriinog opteretenja.
Rasoodele l"kl UzduZni nosai Istezqnie

Saviian
49.6 3.2 0.6

o
1t .l 2.7

T

E.def
8.3
0.1

J.I
0.2

12.3

Poor.kr.nosaii
Folje pomeranja pod opt.br.

1.0
0.1 2.5 6.3

I

(poduino inerciono 59)

Sooina motk(t Poor.sred.nos. Nosaii opruga, elem.Drenosa

0.9
1.3

Lt
I 1.3
2

I3.2
24.8

0.0 0.9

3.1

t.7

t.0
89.7

Onruse.sranii.

---fI I r
J61: L77 Hz

urr
fo:

fl1j

:

t3.54 Hz

-

2.57 Hz

,1-. .1.]j.'_

-[:

n--=]LT
',

-I --fl

I

"-.-1-1+-[+
i

f115: 6.41 Hz

l- -ir r.L+ +l fot : 6..32 Hz

t
Naponska linija inteziteta

---.-,.-rt:.

'.]--{}\j,-'. i I\.I. .il=f

i

I5

kN/cm2

{ A'71 rl./n(,- u /z rr'
Jo,

:

hFr l
,.

12.79 Hz

/l:

rrrl ijt

i;:

I tlr
16.77 Hz

. t1 -l

/iD:
I

----a]'- j '
?
f^.- 16ll .l uo
Naponska linija inteziteta 20 kN/cm' I{aponska polja pod opteretenjem
6.

ril

I

,,--,-

l;-1

Hz

Jn
Glavni modovi

-

18.86 Hz

I

(poduino inerciono 5g)

8. Dij agnostka pona5anj a elektro-lokomotiv e

46I

(ZTP Beograd)
Vi5egodi5nje sistematsko praienje eksploatacije elektro-lo-

Raspodela potencijalne i kinetiike energije po podsrukturama na nekim plavnim tblicima Ep / Ek f%J .l 08 J05 ./o t rtt

komotive 461 je ukazalo na odredena nepovoljna pona5anja iztalena u prvom redu kod obrtnih postolja. Sve de5ie pojave
istih nedostataka ukazuju da se radi o manama (propustima) na

Uzduini nosaii

0.3/2.9

t

5.6/3

5. 3/5.

5

59.7/3.5

Popr.krai.nosai
Sooina morka

0/0.7 0/0.s

I.t/t.4
0.1.9 7.2/0.6 2.9/ t .5
7

0.6/1.6
0.2/6.1

0.9/0.8 0.2/1.6
17.6/1.1

konstrukciji koje
statidke
se zasniva na

je

pohebno eliminisati na bazi detaljne

Popr.sred.nosai

0/r.
0.5/1.4 99.2/0
- / 20.7

t.3/t
t.6/2.8

i dinamidke

analize. Prvi korak u realizaciji programa

Nosai opruPq
Opruse

el.

detaljnoj numeridko statidko-dinamidkoj analizi.

3.2/0

Ovakav pristup omogudava veoma efikasnu kompleksnu identifikaciju pona5anja konstrukcije i dobijanje kvalitetnih
parametara za poboljSanje pona5anja konstrukcij e.

Motor-reduk Lokomotiva

-

-/73

/ 19.3 / 72.3

9t.r/.1 - / 12.3 - / 5 /.J

6.2/1.6 t 5. s/0 - / 23.9
-

/ 66.2

Sledi proradun powSinskim modelom obtnog postolja.

\{
''r lL,:-.,i?)-,.. "t t''-'l'

6-7

-

l,

',,J-..,--.,#f, /- .,..
Gredni model, opteretenje i oslananje postolja MoZemo konstatovati da deo uzduZnog nosada rama, nosad primarnog ogibljenja i primarno ogibljenje dine prvu zatvorenu konturu, dok drugu dine deo uzduLnog nosada, potegada i primarno ogibljenje. Kroz potegadu je pro5lo samo poduino opteredenje u malom imosu. Veliki moment savijanja na uzduZrom nosadu rama nije preuzet sa dovoljno jakim presekom pa je na tom mestu dobijen napon u imosu od 28 kN/cm'. Yeza rarna obrtnog postolja i kolevke (stabilizator) je nepovoljno optereiena, odnosno ima napon od 29 kN/cm'. Raspodela membranskog napona u odnosu na savojni je nepovoljna i imosi 22Yo prema 78o/o, pri tome postoje samo norrnalni naponi, dok tangencijalnih napona nema. Energija deformacije po podstrukturama glasi: uzduZni nasad rama 5.9Yo, nosad primarnog ogibljenja \oh, primamo ogibljenje 8.2o/o, popre(ni nosad 0.2%o, nosadi kodnica i prigu5enja 0.6, kolevka 0.1%, dijagonale 0.2o/o. sekundarno ogiblj enje 84.8% i potega& }Yo. Dinamidki proradun pokazuje da se prve detiri oscilacr;e odnose samo na kolevku i sekundarno ogibljenje, dok je kod ostalih ukljuden i ram obrtnog postolja. Nosad primarnog ogibljenja i potegada osciluju tek od Sestog glarnog oblika. Glavni oblici oscilovanja nam, pored ostalog, ukazuju na mogude ponaSanje konstrukcije poredano po prioritetu.
;: =.4__ _ -! 4'
ii1-.-;_

Polje napona

095

kN/cm2,korak I, podizanje kraja

I cm

?olje napona

0J5

kN/cm2, korak I, vert.nesimetriino opt. Model i polja napona

_

Prikazana naponska polja ukazuju na visok nivo napona

::ove koncentracije.
S

ledi dinamidki proradun povr5inskim modelom.

.--rt'-'u1j'" J

./ ./

/'r

L-fs6
-

ffi
l\.<l t r--

f^.:4
IJJ

7R Hz

-

5.41 Hz

)

'
:

,.,i,
//'
.---l

ii '.1.-/ I

y-y-': .r-1.;.,,.:'1

-,

' fffi-l

r

0i=.:

fl;:',-:.:.'=a:

f^-: .lu

IA IQ HZ

fos

- 12 98 Hz

Glavni oblici oscilovanja (peti do osmog) postolja
Parametri pona5anja konstrukcije obrtnog postolja o kojima treba razmiSljati su: smanjenje ude56a napona savijanja, smanjenje vrednosti napona na mestu veze uzduinog i poprednog nosada rama, smanjenje vrednosti napona na mestu veze nosada

primarnog ogibljenja Baino scwijanje oko vertikalne ose - fsa: I 2.5 Hz
.

i i

rama, smanjenje vrednosti napona na

9. Dij agnostika pona5anj a elektro-motornog voza

mestu veze stabilizatora sa ramom i kolevkom, poveianje krutosti slobodnog kraja uzduLnog nosada rama u poprednom pra-

412-416 (ZTP Beograd)
Noseda struktura postolja se sastoji iz slededih podstruktura: -.m obrtnog postolja (uzduZni i popredni nosad i nosadi kodnica rrigu Senj a), nosadi primarnog ogi blj enj a, primarno ogiblj enj e, :,otegada, kolevka, sekundarno ogibljenje i prigu5enje i veza , ieleta i kolevke (stabilizator, dij agonale).

vcu, nosade kodnica
poboljSanje pona5anja

i izbacivanje

prigu5enja treba detaljnije analizirati, elemenata potegada iz kon-

strukcije.
PowSinski modeli kodionog bloka i obrtnog postolja.

.i;

1- l

l

-

_

-

.---

Modela nosete srtukture koiionog bloka

ram, primarno ogibljenje potegaie

i

kolevkq i sekundarno ogibljenje

Povedanje debljine deone plode sa2na 3 cm i bodne (kapoduZnoj osi voza) sa 1 na 2 cm.

7-2

REPROK \ :

,:'{\.!,
f05:31.3 Hz - scnijanje cisterne oko popreine ose
Glavni modovi cisterne Podstruktura vuinog iepa i poluprikolica

.i

_ Ovakvim postupkom bolj5anje ponaianja
7.3.Proradun

smo dobili efikasne parametre za po_ konstrukcije uz njeno smanjenje teZine.

i optimizacija struktura UTVA pandevo

fu:2.14 Hz - savijanje

u horizontalnoi ravni

Proradun konstrukcija

izveden je istim pristupomkao za GOSA konstmkciie.
- rTi rtltllifl f l\

iz

proizvodnog programa UTVA

I I r-+l:l *
"n4]d

-

f02:3.06 Hz - uvijanje oko poduZne ose

fo::3.6 Hz - savijanje

u vertikalnoj ravni

-:=
f6a:1 Hz savijanje
G I cwni

u horizontalnoj rcwni (dva talasa) modov i polupr ikol ice

7

.4. Prora(un poluprikolice (FV Kraljevo)

Raznatran je dinamidki model oscilovanja u vertikalnoj ra_ i kamiona. Model je obuhvatio sistem osla_ njanja i uticaj optereienosti poluprikolice.

vni poluprikolice

Model cisterne i njeno naponsko polje MoZemo zapaziti da ova cisterna imanlLe 1iekvence.

f,2o:l

Hz

1,N-1.6 Hz

"foso:1.9 Hz

, fsiN:4

Hz

7'o:2'8

Hz

,-----T-.rffi
-fotN:4.5 Hz

-t:

Ju:28.8 Hz - boino naginjanje otkton ogibtjenja

- neoptereten Dinamiiki proraiun modela vozila i poluprikoltce

o

- optereten,

N

:i.

ROl, -v i. DEO ENERGETSKE I PROCESNE OPREME

8-1

r.l. Prilog analizipojave prslina na otodnom
cevovodu HE Bajna Ba5ta
Modeliranje strukture otodnog cevovoda izvedeno je kona-rim elementom plode. Model polovine cevovoda ima 2633
. .ornih tadaka i2464 elementa plode.

fu:r

6.22 Hz

-L-

+
foz-28.58 Hz

--'

fo:-54.42 Hz
Prtta tri glavna moda vratila rotora generatora bloka 5 Sledi proradun sa polovinom modela koji ima 7882 dvorne
tadke i 6336 zapreminskih konadnih elemenata.

Model otoinog cevovoda
Vrednost proraiunskog pritiska je 0.1 kN/cm:

Frr:,L'.:..''
i'.'=--i-

l
1

iiii).
q2

=

il
wl
w2
G ener is anj e z apr emins ko g m o de I a
r-' ,ftI

w3

i
a

I

,,.4.

t,,,

Kontura zapreminskog modela vratila rotora generatora
'i

..]

; --l
Polje deformacije (f^* = 0.01
izonaponske tinije 0 + 2

I cm) i
korak 0.2 Enersiie def
Aps. Specd.
2

2

kN,cm2.

fof

18.91 Hz

;;spodele Ventil

[%oJ

Naponi
Mem 26.3 6.8 27.5 22.5
1.6

l,laponi

Elementi

Srn.
7.9

o
31

T

.9 .4

2.1 .2

16.9
7.9

3.2
7.4

-,esno koleno

.5 4.5
2

/.1
31

foz:35.71 Hz

Konus

.6 .7

46.5

37.9 30.3
1.2

-eyo koleno Prirubnice
Suma

23.8
1.8

26 2.7
100

.4
15.3

I
3.8

^i--1 \}'-',_

+i

r

,l_---11:..-.\,
f6j-65.66 Hz

84.7

96.2

t00

Zakljudak: nivo napona je veoma nizak, prisustvo koncen::;iie napona je zadovoljavajuie, dominiraju membranski i -.:,:malni naponi, energija deformisanja je locirana najvi5e u , :{lusu zatim u levom kolenu i ventilu. Prsline koje su pronadene na telu ventila ne potidu od nje-

Prva tri glcwna moda rotorq generatorq

Vidimo da smo dobili veie frekvence za oko 20Yo od grednog modela uz iste oblike oscilovanja. Sledi poseban proradun vratila turbina, pono\mi prikaz proraduna rotora generatora i proradun watila budilice linijskim modelom. Kod watila turbina nepovoljnost predstavlja prisustvo dve liekvence ispod radne uz nepovoljan oblik oscilovanja. One su ve6e neso od vratila rotora seneratora.

,-iog !

naprezanja.

l. Projektnizadatakgrupe 2-watilo

rotora generatorabloka 45 TENT-A (Obrenovac)

-

Radunski model realnog vratila rotora generatora bloka ,A5

'. uzeo u obzir spolja5nje mase, kao i to da postoje prepusti sa ',N strane leZaja. Cilj je da se iznade sopstveno pona5anje rtila generatora i ako je ono u sklopu sa watilom turbine i bu-

fot:34.73 Hz

8-2

REPROK

/: - .\.

/,r"

t\

,r-€^-'-

_-\\

+l=

f62:44.44 Hz Vratilo visokog, srednjeg i niskog pritiska

Prinudne prigu5ene oscilacije u frekvenfnom domenu, odnosno frekventne karakteristike, odredene su za tadke na sredini watila izmedu dva oslonca turbina viskog, srednjeg, niskog pritiska i generatora u verikalnom Y pravcu.

E,.
!(PllL.

I I

l.

,-

.1.

a--. -rfdrrrr:f --,:

l-=i 'rl

4.r

f6;16.22 Hz

:'i
!. -

f62:28.58 Hz

:a

"

ia

1

Vratilo visokog

prit iska -

vr

atilo

vis okog

pr itis ka

fsj:54.42 Hz Vratilo generqtora

.".,'::

I
t
f--,
:o

"[
fs1:47.25 Hz Vratilo budilice
Sledi model i proraduun celog sistema vratila.

.tl\
"

r\n / ''\

ii

../

I

\
l

'II Model

t:

',

;ll.

Vratilo visokog pritiska - vratilo srednieg pritiska ...-1"",.,..

f6;20.59 Hz

i tii
'\
. .i

''''[
t"'i
ia-i ,,, | \

I

'-'-,.
'i

-/"
20.

f*
foz:34.75 Hz

I'''-

:L-r.

T'')
=- i

-'"

\/^--:--/'^ fos-44.45 Hz
Sklop celog vratila turboagregata

Vratilo visokog pritiska - vratilo niskog pritiska
F r e kv entne kar akt er i st ike

Nepovoljne kombinacije pobuda-odziv su sledeie medusobne (ne direktne) korelacije: - tadaka vratila visokog pritiska sa tadkama srednjeg pritiska i generatora, - tataka vratila srednjeg pritiska sa tadkom generatora.

Sledi ispitivanje uticaja uklanjanja oslonca ispred generatora na dinamidke karakteristike watila. Ia.l..!1,

i niskog

8.3. Projektni zadatak grupe 1 - Vratilo mlina dekicara
J61:16.59 Hz

A5 TENT-A (Obrenovac)

Linijski model i prva dva glavna oblika oscilovanja.

"-

fs2:23.18 Hz

fu:29.
f6j:35.15 Hz

19

Hz - Savijanje - pola talasa

foa:44.67 Hz
Celo vratilo bez oslonca na ltraju niskog pritiska Llklanj anj e oslonca nepovlj no utide.

for:1 17.68 Hz - Savijanje - pun talas
Linijski model Prinudne prigu5ene oscilacija proradunate da izabran par pobud-odziv bude sredina vratila u Y pravcu.

RO!

8-3

.t-!--

-

rdi:
5\U:
-

.iir. i .i:l
6
_

I

l

rlL_r I

"(L''
Frekv entne kar akter istike

Sledi grubi zapreminski model vratila.

Modeli i konture elemenata i iekita

r\,[*
\\
l

i1

Zapreminski model: 450 ivorova i 232 zapremine

Lr

E

ll tr

fu:
s

43.9

Hz - Boino

att ij

anj e najv e i eg i eki c a

f1r:

19.99 Hz - Boino savijanje pnog manjeg iekita
53.82

.f0t

-

35.03

Hz - Savijanje - pola talasa

fit::

53.71 Hz - Boinrt savij anje treteg iekita

rtj:

sov ij anj e

Hz - Boina ietvrtog iekiia

Prva ietiri glqvna moda

Bliskost slobodnih flekvenci (pogotovo druga) pobudnoj
ukazuje na nepovoljno pona5anje svih dekiia u bodnom pravcu. Za slulaj pojave rezonanse moZemo pretpostaviti da ie doii do kontakta dva susedna dekiia. Modeliranje polovine vratila i dekica izvedeno je sa 9218 dvorova i 6168 zapreminskih konadnih elemenata. Ovom modelu nedostaje model ventilatora, vratila pogona i element veze koji bi jo5 precizrije definisali pona5anje vratila.

fu :
se da su

140.04

Hz - Savijanje - pun talas

Prva dva glctvna moda oscilovanja

-

." ".idi su liekvence i da
,:ela.

oblici oscilovanja isti kao kod grednog modela veie oko 15 do 20 oh kod zapreminskog

fiskretizovani fini zapreminski model ima 6110 dvornih --,xa i 4632 zapreminska konadna elementa. {od ovog primera za sada vaina je samo prva frekvenca i - \ oscilovanja, tako da i grubi model zadovoljava. Broj obrta ^.:ila iznosi 500 o/min. odnosno 8,3333 sec-'.

Uzimanjem vratila u model dobili smo (ujedno i potvrdili) prvi sopstveni oblik oscilovanja (savijanje vratila) na 30.8 Hz. Dobijene su manje vrednosti llekvence vratila i dekiia.

Kontura modela polovine vratila i iekitq

f0t:

36.82

Hz - Scwijanje - pola talasa

/;r-

97.49

Hz - Poduino naprezanje

rtt :

30.8

Hz - Savijanje vrqtila - polovina talasa

Ji)t:

142.25

Hz - Scwijanje - pun talas

Prva tri glavna oblika oscilovanja

Sledi imalaZenje pona5anja dekiia mlina. Modeliranje je
"edeno na detvfiini modela pri demu je uzet jedan ceo deki6 i - jna polovina drugog (ukupno ih ima Sest) sa 1650 dvornih .:aka i 768 zapreminskih konadnih elemenata.

f02:43.9 Hz - Boino savijanje najveteg iekita Model vratila i iekita, prva dva glwna moda

8-4

REPROK

Model detvrtine vratila i deki6a treba da potvrdi oscilovanje dekiia i da zbog granidnih uslova u dve ravni simetrije ne pr ikale osc ilovanj e vratila (prva fiekvenca).

::

fidirt. Et,lluIl
r

nLlll

lut

f,,: R)

Hz

[ ]lll lffi

Model
f^,

-

2R7 Hz

fat:
f6z:

42.81 Hz - Boino savijanje najveceg ieki1a 48.5 Hz - Boino savijanje prvog manjeg iekita

fos

:

360 Hz

fB: J;t-

Hz - Boino savijanje treteg iekica 52.1 Hz - Boino savijanje ietvrtog iekita
51.94

Prva ietiri glcwna oblika oscilovanja

- drugi sludaj: fl,*:I.78 cm, o.k **: 4 kN/cm2. Prvi sludaj opteredenja izaziva relativno malu deformaciju i visok nivo napona. Drugi sludaj izaziva veliku bodnu deforma-

Centrifugalno optereienje na 114 vratila izaziva sledeie: fi*:0.00943 cm i 0.1,-*:2.2kNlcm2. R.adno optereienje (prvi sludaj: 100 kN i radijalno 20 kN, drugi sludaj: bodno od 40 kN pojednom dekiiu) izaziva: - prvi sludaj: {"*:0.47 cm, o.1u-u:14 kN/cm2

.l tat

f^. : 5Q6 Hz

fot: 734 Hz Zzapreminski model vratila i glavni modovi
Sledi gredni model sa pridodatim vratilima kompresora.
I

ciju dekiia uznizaknivo napona.

8.4. Analiza loma vratila vazdu5nog kompresora 3. 1 k- 1 (Azotara Pandevo)
Vratilo kompresora maksimalnog prednika 400 mm i duZine oko 5000 mm doZivelo je havariju na mestu desnog leZaja.
Potrebnoje odrediti uzrok havarije i pona5anje vratila.
! f61

1:82

Hz

fsa2:293H2

Sopsnene frelcyence [HzJ, modovi

Pt'vi - saviianie vratilq

-l/2 talasa

fos

t:

390 Hz

Ceilrti - saviianie vratila - I talas
Peti - saviianje desne konzole i - saviianie leve konzole

J665:596H2
Nepovoljnost ovog modela Sto

je prva fiekvenca

ispod

Gredni model sa dodatim vratilima i slavni modovi
I

blizu radnog broja obrtaja (6039 o/min).

fo1

1: 8l Hz

;,.f
Jna2:2gl Hz
Gredni model vratila i dva glavna moda

/\
:a :l

ii,\
Frekvetni odziv

ilil

)a

..)a

a (*{) )
\ i"

...\

)f;

.t.a,-3

,.ir-

-\T.{!. .a)a)1u;.-r

r

of'')'t

,.,_*,.-.1
,u--f.=-

8-s

Drugafrekvenca osnovnog modela - foz-8.67 Hz

Fr ekv entne kar akt er

is t i ke

osnovno g mo de I a

+
"\
Polje pomeranja osnovnog modela

/J. I ". =:i{-/

-f-*-1.6

cm

\;

t/Y
N

t\

4

\/,/

v

\.,

Pobofiani model -f^^:0.48 cm, f0F9.35 Hz, f62:l4.l5Hz
:

I

l!F

/ .''/
\',

i\

/\

2.

0i

t

t-

Frekv entne kar akter istike po b olj i anog mo del a

Prvafrekvenca osnoynog modela

-fu:7.36

Hz

Izvedena rekonstrukcija vi5e nije imala problema u radu.

8-6

R.EPROK

termidki

statidki proradun rotora visokog i srednjeg pritiska parnih turbina. Ova analiza je bila osnova za primenu mehanike
loma za procenu preostalog veka.
o @ -5

8.6. Proradun rotora parne turbine (TE Obrenovac) U okviru studije za TENT u Obrenovcu uraclen je detaljan

8.8. Grejad napojne vode (Azotara Pandevo)
Proraduni su izvedeni sa celim, polovinom i detvrtinom modela grejada napojne vode sa uticajem materijala za zavarivattjt cevi i cevne plode kao i uticaj nadina predgrevanja.

i

ffififfiI#:ffijtffiH

ffiS$ -F

ffi

Hi#k{$il

tlfii$+!ffi

iJU_ Il -

il. r-------:r

Rotor parne trubine: model, deformacija i naponska polja

8.7. Popu5tanje naftovoda QIIISP Pandevo)
Sanacije linije naftovoda u krugu NIS Pandevo obuhvatio je odredivanje optereienja pod kojim je do5lo do popu5tanja konstrukcije i moguinost njene sanacije.

@
trtll

{illfi

FI- >r t.

]-"-

:l I
T

^*j
-l

-t=i...-i-i'. i,'i-t-r- l-rf-.f lf i l\.i r .i
1-- 1

_-t<-;l-..

"t-:i'

.l

#ff
Model polovine grejaia

Razrnatrana optereienja predstavljaju nezavisna dnidko optereienja pritiska i temperature.

i

zaje-

for0.22 Hz
Polje pomeranja od opteretenja pritiska

(f**:0.1 l6

cm)

Postojete reSenje

-3.025 cm

Ni'
fot-4.42 Hz
Naponsko polje na celom modelu 2-l

I

klV/cm' , korak

I

Naponsko stanje gre.jada napojne vode 08.E-123 pri normalnim radnim uslovima ne ugroZava sigurnost njegove eksploa-

fin:1.05 Hz
Jedna usputna varijanta novog reienja

tacije. Navarivanje cevne plode austenimom elektrodom ima povoljne efekle na njeno naponsko stanje jer izaziva pritisne
napone, dime smanjuje maksimalni zatezni napon, odnosno prevodi ga u pritisni napon.

EPROK TM
0!l mo-

8-7

8.9. Termomehanidka dijagnostika ponasanja i pobolj Sanja vijdanog kompresorskog agregata
Cev dimenzija axb-41x6 mm i debljine rl mm optereiena je sa p:0.1 kN/cm2. Vrednost napona od 60 kN,cmr ukazuje da na ovakvoj cevi u eksploataciji "mora" doii do pucanja. Proradunska lokacija prskotine cevije identidna sa prskotinom cevi u eksploatatciji. Eliminisanje uzroka moZe se izvesti "samo" usvajanjem cevi sa kruZnim poprednim presekom.

Rezultati ultat Opteretenje

aka

Pritisak
0.006

Temperatura 0.063 8

Prit+Temp
0.065 8

rivalje
7),

f,*

[cm/

',/) .a

o^* [kN/cm2J Mem / Scw [%d

2.7

o/ r [%l

47/53 9t /98

43/57

83/t7

44/56 84/ t6

:-\
7
Model, polje pomeranja(f,*:0.048cm) i napona

Nedostak od optere6enja pritiska moZe se uspesno reSiti promenom oblika vazdu5ne i uljne komore. Minimiziranje napona usled toplotnog optere6enja moZe se uspesno izvesti razdvajanjem uljne (T: 85"C) i vazdu5ne (T:25"C) komore. Novi oblik hladnjaka je poboljSan. Dinamidki proradun treba da potwdi bolje ponaSanje novog modela.

840

kN/cm2

Ovde se radi o kombinovanom uljno-vazduSnom hladnjaku.

Cevi su modelirane konadnim elementom grede, a komore i
os

lanj anj e

h

ladnj aka konadnim

e

lementom

p

lode.

Linearna rasporedela temperatura u hladnjaku uzeta je na osnovu ulamih i izlanth temperatura za uljni i vazdu5ni deo. Model112 hladnjaka ima3493 dvora,2842 plode i 1024 linija.

for31.6

Hz,

foz:43.4H2

foj-49.7 Hz

Mo de I p

o I ov

ine hl adnj aka Temperatura 0.072

Opteretenje
ue-

Pritisak
0.034

Prit+Temp
0.091 14.4

f^* [cm] o,* [klrl/cm2
Mem / Sav [%o]

u
20/80 92/8

I0.7

o/t

40/60 83/17

23/77 90 / r0
Jn;41.1

Hz

fsj-l16.8 Hz

f112:51.7 Hz

Pna tri glavna oblika postojeteg i poboljianog oblika
Polje pomeranja

(f,*:0.091

kN/cm2, korak

I

cm) i naponsko polje 0.4+14 od pritiska i temperature

Novi oblik hladnjaka ima bolje i dinamidko pona5anje. Model nosedeg rama ima 503 dvorne tadke, 308 linijska elementa, 57 ploda i 55 zapremina. Obuhvaieno je kruto i elastidno oslanjanje rama zayoz.

t-

a

Model novog oblika hladnjaka i naponsko pof e 0:3 kN/cn2, korak I od pritiska i temperature

Model noseteg rama

8-8

REPROK

Dosta niske prve

tri

frekvence

i veoma malo rastojanje

iz-

medu njih. Ova analiza ukazuje na lo5e dinamidko pona5anje.

Jh: fy:
7.6

43.48

/ 3l Hz - kruto/elastiino oslanjanje

/ 6.94 Hz - kruto/elastiino oslanjanje

Treti glavni oblik oscilovanja poboljianog rama Poveianjem uzduZne i popredne krutosti rama dobili smo
madajno poveianje sopsvenih ffekvenci.

8.10. Faktor koncentracije napona radvi
Radve sa svojom geometrijom izazivajt pojavu velike koncentracije napona u okolini prodora cilindara ili konusa.

.-.i ; ".t).,r.

f02:

8.04 / 9.19 Hz

-

kruto/elastiino oslanjanje

;, >"'
p:90

-'-_,'

Traiva, KosovoA, blok I,
bar-a,naponsko polj e, faktor koncentracij e napona

o^/ o,-- I0 / 4.5 - 2.22

T

fB:13.8

Hz / 13.16 Hz - kruto/elastiino oslanjanje Prva tri glavna oblika oscilovanja ramq

raiva, Kosovo A, blok 2, p:l l5 bar-a, naponsko polje, faktor koncentracij e napona o. / on - I 2 4 / 2. 84 : 4. 4
"

Y

rqiva, Kosovo A, blok

3,

p:90 bar-a,

naponsko polje, or konc e ntr ac ij e nap ona fakt

o^/ o,:8.5 / 2.1 :4.05

[,r i
f1t

,._.

E
''
l' 'l r. --

:

32.65

/ lB.7 Hz-

lcruto/elastiino oslanjanje

tl-':

f .\rl-r--'. [r

''

"

l-

--'

|

''l -': :'lt'" " _/ ., l

ukrutenja, p:60 bar-a, ukrutenjima, p:60 bar-a, koncentracije napona faktor koncentracije nqponct faktor

Raiyq, Peruiicq

-

model

bez

Raiva, Peruiica

-

model sa

o./o,-

90

/

18.2

-

4.95

6./0,:42 /

18.2

:2.3

f02

:

40.23 / 24.4 Hz

-

kruto/elqstiino oslanjanje

Prikazani primeri ukazuju na veliku vaZnost nagle promene geometrije. Ona izaziva nagli skok napona i njegolu koncentraciju. NeZeljeni efekat moZe se ublaZiti samo promenom geometrije i/ili uvotlenjem novih elemenata oko prodora.

Prva dva glavna oblika oscilovanja poboljianog rqma

TM

9-l 9.3. Pretovarni most uglja (TE Drmno)

q.
9.

MEHANIZACTJA
1

. Utvrdivanj e uzroka havarij e vezno g transportera

VT3-47 -12 (BBP Beograd)
,e

Vemi transporter duZine 120 m doZiveo je havariju tako jedan segment duZine potpuno odvalio od konstrukcije.

Sto

Model

Pretovarni most uglja Deformacija od teiine konstrukcije i ifunka

9.4. Pogonski pomo6ni uredaji

t ,!',..
f\.\/ ,/
D eform ac ij a us
Ie
!

.

__,))-'.,1-

d

te

mp er atur e

.a \
\
P o gons

ki p omo

tni

ur ed aj

i

9.5. Proradun mosnog krana
Deformacija odvetra
Izveden je statidki i dinamidki proradun modela mosnog krana sa velikim broiem dvornih tadaka.

a

Deformacija od dadatih tacni i iljunka na njima Vezni transporter

mtualna

uieita opteretenja na dva najopteretenija

ele-

:enta i njihov napon ft\,{/cm2 J

Opteretenje

I -f,*:

1.22 cm

Uticaj temperature ima primaran ntaEaj zbog nadina vezi-

je izduZenje u po:uZnom i poprednom pravcu). Uticaj vetra je dosta matajan. - ticaj dodatih tacni sa naslagom Sljunka matno poveiava na,

anja transportera za oslonce (onemoguieno

: on naj opteredenij eg elernenta.

Nakon rekonstrukcije transporter uspe5no radi.

1.2. Strela maSine zabeton (Fagram Smederevo)
Ovaj model je pun problema koje je trebalo re5iti, a koji se rdnose na modeliranje veze pokretnih elemenata osovinica, voJica i dr. Proradunje dao kvalitetne parametre o pona5anju kon.mrkcije u reahim eksploatacionim uslovima.
Opt

Optrerecenje 2

-.f,*:0.54

cm

l- o*:

5 kN/cm2, M/S:77/23 %,

o/134/66 %

a:

Opt 2- maksimaln napon 4 kl,t/cm2 Membrana/S avij anj e- 7 3 /2 7, o/ c:4 0/60%

Strela maiine za beton

Statiiki proraiun mosnog krana

9-2

REPROK

Proradun slobodnih neprigu5enih oscilacija ukazeje na korelaciju sa sfatiekim proradunom.

rffil

lffij
fs2:68.8 Hz
lrryil{

Dinamiiki proraiun mosnog krana

foj: I 22.8 Hz

M

3 4

f616.5H2 fapl0.6Hz

J627.6H2

f6a39

Hz

fo:42.5 Hz

Model 4

-

ispuna sa 5 ploCa
f6553.3

9"6. Dinamidki proradun stuba kranske staze
Za stub kranske staze (dva

M

fu6.SHz fs21l.4Hz Ji:38.6H2 J;t42.2 Hz

Hz

"U"

je dinamidki proradun

ciljem da ma na eventualno izvijanje stuba.
sa

se

nepridrZana nosada) uraden odredi uticaj ispune od li-

9.7. Nosedi elementi ma5ina

ivorni element kosog rama

deo stuba rama

M

I

f613.2 Hz f026.7

Hz f6j10 Hz f0al4 Hz

f11520.7

Hz

jtt,
illlill

'.
.:

\

:l :::::'::] '.

/ ''',

.. r .,lr,irG
,:i

]=
Uika za vezu cilindra i stuba strele

iliiiI
riitill Naponsko polje uike tipske cvorne veze

9.8. Mosni kran (Bratsvo Subotica)
rltlli
llii.li
lii;iili

Izvedeni projekat mosnog krana nosivost 10
m. Mehanizmi i noseia struktura.

t i raspona

20

9.9. Ramna dizalica llLR Zeleznik.l
Statidki proradun ramne dizalice nosivost 100 t i raspona 70 m. Izvedeno u brodogradili5tu Sremska Mitrovica.
9. 1 0.

Kontej ner (Zelvoz Smederevo)

112

fs16.7 Hz f627.3 Hz

fsjl5.2Hz fp,2A.6 Hz

f6542.6 Hz

Konteiner izveden u Zelvoz Smederevu.

M

10-l

.0. PARNI KOTLOVI
-0.1. Proradun parnog kotla pkt55 (TIPO Beograd) Model ima sledeie podstmkture: plamena cev sa plivajuiom ,.omoroln, bubanj kotla sa osloncima, kosnici, cevi druge
:romaje, ffe6e promaje i ankeri.

Maksimalno pomeranje je naizlazrom dancu bubnja u iznosu 2.1 cm. Maksimalni napon u plodama iznosi 20 kN/ cm', dok u cevima-ankerima iznosi 22.8 kN/cm'.

Polje pomeranja kotla

33a...--

s.-,i

':f

-

i:

l:

Model kotla

Naponsko pof

e

plamene cevi

Podstrukture kotlq mesta na plamenoj cevi su modelirana grednim Zavarena elementima. Usvojen pritisak u kotlu izrosi 0.13 kN/cm'.

z)a
::::t

zLl ^aa

1t 1 LLI

aA<

-

r-.'- | 'I
195
Lr

28e ., ?97 _ 2sr195

l Temperatursko polje kotla

[T]

Naponsko polje cilindra

10-2

REPROK

modela sa sledeiim izmenama: model lveia debljila ulamog danca plivajuie komore, model 2 - modelu 1 dodati su ankeri u tri koncentridna kruga i model 3 Usvojena su model 2 ojadanje dodavanjem kosnika. Deformacija modela I iznosi fi^*: 1.98 cm, dok modela 2 i 3 izrosi f;*:1.73 cm. Uvedene promene na konstrukciji doprinele smanjenju napona na plamenoj cevi i plivajuioj komori iod 20 do 30%). Kritidan napon u Savu izmedu talasaste i ravne plamene cevi smanjen je sa 20 na 14 kN/cmt. Napon na spoju ravne plamene cevi i plivajuie komore smanjen je sa l6 na 12 kN/cm'. Maksimalni napon na ulaznom delu talasaste plamene cevi smanjen je na svega l0 kN/cm2"
a membranskih i Raspodele Elementi

tri

ploie
Savijanje
43

Elementi grede

Polje pomeranja cevi

fkl
Model

Membrana

Membrana
60
63 63

Savijanje
40 37

I

57

Model2 Model3

6l 6t

39
39

)/
pro-

i0.2. Proradun kotla ptk25 (TIPO Beograd) Za ovaj kotao biie prikazan samo model i rezultati
raduna bez njihovog opisivanja.

Polje pomeranja konture

ploia

t.tt

Model polovine kotla

Naponsko polje

1l-r

I. MASINE I ALATI vratila aglomeratora 1.1 . Rekonstrukcija uleZi5tenja (HIP Bukulja Beograd) sekundame Plastike. Anglomerator je ma5ina za drobljenje eksploatacije vrSena ie zamena leZajeva kratkom vremenu
ratila. Resavanaje posledica
a ne

--...--.
," ...t, ili-',, .1
-......-

i
.

\

tl

=

,__ :- '.-:=:=
,rllrLi

I

i'

uzrok'

l=-t-'

litr
mm,

_\\

\.

f-*:0.1j

G:t I'3

kg,

o^*:16.8

kl'{/cm2

f"':0'04 my,117,t t ,Z *S' o.*:5'8 kN/cm"

:\s
\

Naponska polia postoieteg i novog reienia

je smanjio vrendost naNovi usvojen oblik noZa drastidno omugudava koripona i njegovu koncentraciju' Novo re5enje i promenom smera ie.t1" nozu sa svih strana obrtanj em noLa
obtanja nosada noZeva.
1

Model
Deformacja [mmJ Napon [kN/cm2
0.15

Deformacija

l.3.Rekonstrukcija noZa aglomeratora (HIP Bukulja Beograd)

pojavili su se proU eksploataciji noZa za mlevenje plastike i prsline na ttemi pucanl a-Wzailasediva, vrlo brzo zatupljenje Neuspe.Sno se poku5avamestu vezivanja sa nosadem (zavrtnji)' resi navarivanjem tvrdog metala na selo da se V'tzanle sediva je fazeta koja povedava divo noZa. Na novom sedivu izvedena je oblik veze' njegovu krutost. Promenjen

i--:-:---"'l-\:

'
f62:135.1 Hz f0r125.6 Hz Prva dva glavna oblika oscilovania veliko Na osnovu izvedenog proraduna moZemo zakljuditi: krutost ma3ine' oblik oscil.o-".un;" ukazuje ,tu n*"douolinu je mala ra,"u":u p"otvrduje-nedovoljnu krutost maiine' veoma prva frekvenca govor! o osclulika izmetlu prve dve fiekvence, govori o oscilovanju ouan;o u poduZnol ravni, druga frekvenca

ai-L

3 5"

,

bez

fazete,

tvri metal:

:.=*L

f^*- 0 ";;:% 17 mm kN/cm2 L^":0.1I mm, o^^: 50 kN/cm'

a:400 jednafazeta b=1'6 mm' bez tvrdog metala:
F-

t

!:.4

:"ar,.t Poboljian model i njegova deformiciia

Model, cleformaciia i naponska polia sediva cr:40"' Usvojeno i realizovano re5enje ima ugao metala' Ono uspeSno radi' fui"t" Fl'6 mm i bez tvrdog

11.4. Modeliranje i proradun strukture horizontalnog obradnog centra HBG80 (ILR Zeleznik)
tt\'
su Fizidki model stuba Y ose, postolja X i Z-ose konstrukcije, dok je klizad Z ose livena konstrukctla' zavarene

__a ,rt ,:
=+.

:--.:i-

.\

lut

{-.:116
'Jv."

Hz

-

fs2:161.2 Hz

Prva dva glatna oblika poboljSanog modela uspeSno Novo projektovano re5enje je realizovano' Ma5ina i otklonili uzrok' radi dime smo veoma precizro identifrkovali

noZeva aglo11.2. Rekonstrukcija rotacionog nosada
deb'liine \a mestu plodu dimenzija 700x240 mm promenl.lire Jtr :'r:-ilrni3 ivica izdvojenog pravougaonika dt-riltr -ie
zl l i titL

meratora (HIP Bukulja Beogradt pra\ousaonu Rotacioni nosad noZera predstarlia priblimo

'\'1

l, I
i

I

'.":.:". ,,: i:li,an.id geometrije obradnog centra r-:.:*kc:-1. smanjuje teZinu stuba za20o/o' Najma' \--\ :iar ac) cele maSine iznosi 255 [N/prn]'

1l-2

REPROK

.
, ],
|

'

.,

'..:
i .Jit

i
i:'..1
t'
I

11

1....;t:;,-.ti-l-+l: ]|i-. '""1 ' Ri "': t\1, ri ', ..- t i! lr : :. l,l
.a
i

i

i

--.

j j
l

Frekventni odziv
R

la kineticke Ek i Ep

ijalne energije

Ek, Ep f%J,
Raso
o de I a membr ans ki h t Mem. / Sav. f%J Opterec. Fy

fe;61.2 Hz
L'K

fo2:i t0
EK
7.1

Hz

Moduli
Opterec. Fy 28 Opterec. F2 Reduktor

Ep
6.9 69.1 2 3.8
0.2

Ep 0.7 5 1.9
15.1

J11j:l I6 Hz EK Ep
14.0 74.8 60"0 t 7.9
0.5

Stub Y-ase

Klizai Z-ase
Z-asa X-asa Klizqi X-qse Cela maiina

28/7 20/9 II / I 8/1
10

/

15

t1/6
2t / 14 1t /2

stub+klizai
Z-asa

4.9 93.8
0.2 0.3

2t / t7

89.8 4.3

t.0
0.0 0.0 9.4

7/t

X-asa
R.sto+r.D

/4

78/22

4/1 4/2 64/36

t0/2

il/5
71

Alat

0.0 0.7

0.0
0.1

0.0 0.0

0.7 0.0
I.)

4.0

)2

17.l

/ 29
F7,

Rezultati statidkog

i dinamidkog

proraduna se veoma dobro

Raspodela enersiie deform isania Ed Opter. Fy Cpter. Fy Ploie/Zaprem. f%J

slaZu sa eksperimentom.

Opter.

11.5. Statidki i dinamidki proradun translatorne ose

Stub Y-ase

22/36

KIi:ei Z-ase
Z-asa

X-asa Klizai X-ase Cela maiina
Sest stepeni slobode na

7/8/6 6/3
12

56/ t4 12 / -

22/8

t3/12 / 8

robola (MFB-GOSA)
Izveden je statidki i dinamadki proradun.

6/5

2/t
d/_

/-

t2 /4 )t /

55/45

80/20

80/20

Model obradnog centra omogudava sledeie: redukovanje
translacije, redukovanje broja dvornih tadaka, zamena elementa plode sa membranom i zamena zapreminskog elementa sa plodom ili gredom.

Jttt

{.,-)\'J

ev

\A "Hz

tri

popreino klizanj e oslonaca
.a: #=j#+ir:-=--:-,. r -.-:-.'--i...' I'..: .;.-' -' '*-L ' . l':' r'
_

fxa:39.12 Hz podu;no srvijanje

!r'\-*4:-=E-\S7:
F::-:-Ai _ L-:-:::

f115:40.76

Hz
talcts)
ob

vertikalno scwijanje (1
G

Joa:48.05 Hz vertikalno scniianie (2 talasal

lqvni

lici oscilovanj a

I 1.6. Model proraduna ekscentar prese ARP250 Zeleznikl i robota M FB-GOSA

(lLR

{ u^ ut.1/la t1L /01 -at

f112:110.00 Hz

ltt'

{ -:t Ivv. 7n HKn v"'

foa-206.30 Hz

'll.:':'-'

Pr,-a

ietiri glavna oblikq oscilovanja redukovanog modela

Model elcscentar prese ARP 250

ILR

Dva poloiaja robotq

IM
12.
1

t2-l

CENTRIFUGALNE SILE
Centigufalno optereienje

2. 1

Konstrukcije izloZene obrtanju (rotori, diskovi, ventilatori i
Cr.) optereiene su centrifugalnom silom.

_A
Hl1

I lii ',1 ffi4 tf

TTtr:

--l

C e ntr ifu g al n o opt er e t e nj e

Simetrija geometrije i optereienja omogudava delenje molela na veliki broj "kri5kf' (isedaka). Isedak moZemo modelirati velikim brojem elemenata (veoma fino modeliranje). 'a

Graniini uslovi modela

Yy

tt

Jrl

n
z

T.TP

otrebni graniini usl ovi

12.2. Analiza napona i deformacij e konstrukcij e industrij ske centrifuge (UTVA Pandevo) Telo centrifuge predstavlja disk kod koga su venac i glavdina

spojeni sa sedam paoka (rebra).

,'"t'.,'"# '"',i,,i

"'

Mo de I

s e gm

ent a centr

ifuge

U eksploataciji centrifuge dolazi do stanjenja paoka zbog uticaja agresivne sredine (soli). Potrebno je, pored analize napona

i

deformacije centrifuge, ispitati uticaj debljine paoka na

ponaSanje centrifuge. Zbog velikog broja obrtaja (1400 o/min)

centrifuge, uticaj sopstvene teZine i teZine soli je zanemareno. Proradun je izveden na 1114 modela primenom zapreminskog elementa i sa tri debljine paoka (rebra). Proradun je pokazao da je uticaj rebra na pona5anje centrifuge zanemarljiv. Najve6a deformacija, napon i koncentracija napona nalazi se na vencu diska koji na tom mestu ima izralenu promenu krutosti. Prostorni model centrifuge uraden je od araldita u kome je zamrznut napon od centrifugalnog optereienja. Rezultati dobijeni eksperimentalnom optidkom metodom su saglasni.

Naponsko
1

pofe

2.3. Radunska i eksperimentalna analizanapona gasne turbine Disk gasne turbine ima 2l lopaticu. U eksploataciji dolazi do popu5tanja konstrukcije na mestu veze lopatice i diska. Proradun je uraden samo na disku sa isedkom od l/42 deIa.
Eksperiment

je

urailen prostornom optidkom atalizom napona

I

z-z

REPROK

na modelu od araldita. Uporedni rezultati napona na konturi pokazuju veoma dobro poklapanje na mestu najveieg napona, kao i da na tom mestu dolazi do popu5tanja konstrukcije.

,i
i

i

,o 'Ji_

',,2
_

.
Poj edinaini maksimalni napon u podstrukturama

i.'i

"

Identifikovana su mesta koncentracije napona koja imaju vrlo visoku vrednost napona 120 kN/cm2.;.

12.5. Proradun obrtnos kola

L2.4. Analiza pona5anja ventilatora (FC Beodin) Analiziran je dvostruki ventilator prednika D-2800 rrm
brojem obrraja n-980 0/min.

sa

Model obrtnog kola

j

Deformacija i naponsko polje

Naponsko polje obrtnog kola i njegovih podstruktura

IM
13.
1

13-

I

REZERVOARI I POSUDE
. Promena deblj ine visedeg horizontalnog

13.2. Naponsko polje podzemnog rezewoara

3.1

(FV lkaljevo, Jugopetrol Kotor)
Osnolu procene prognoze eksploatacije podzemnog rezervoara naftnih derivata predstavlja kvalitetno naponsko polje. Cilj proraduna je da se pored dobijanja kvalitetnog naponskog polja odrede i mesta koja imaju visoke vrednosti napona dija ie
se vrednost eksperimentalno

rezervoara (Prva Iskra Barid)

Viseii horizontalni rezervoar je izraden od prohron delika i sllLi za skladi5tenje soka. Karakteristike rezervoara su: D: 2400 mm, Lr:5980 mm, L2:5000 mm, s:3 mm, oslonjen je na tri viseia kai5a Sirine 350 mm i debljine 6 mm, optereien je soptsvenom teZinom i teZinom medija. Proradunom treba ispitati moguinost smanjenja debljine lima.

proveriti.

#
Mo del celog
v is

,')\

Omotai i dance podzemnog rezervoara

eteg

r ez erv

o

ar

a
3

Rezultati proraiuna u zcwisnosti od debf ine lima

Naponsko polje danca

iina [mmJ

I
J. )J

2 1.26

,^ [mm/
o^^ [kN/cm2

0.72
t

/7

I8.2

0.5

Prisustvo koncentracije napona nepovoljno utide na pona'tma90oh prisustvo savijanja. PoSanje rezervoara kao i to da on je vrednosti proradunatih napona. novno merenje potvrdilo

13.3. Modeliranje havarije

i sanacija rezervoara

prednika 20

mi visine 20 m (HIP Pandevo)

Sklop rezervoara iini: unutra5nji rezervoar ankerima vezan za podlogu, slobodan spolja5nji rezervoar na podlozi, izolacioni

materijal staklene vune izmedu zidova rezervoara

i perlita izmedu krovova, protivpoZarne cevi vezane za spolja5nji rezervoar. Za vreme vazdu5ne probe desila se havarija.

)

Polje pomerania i napona Usvojena je debljina lima od 2 mm. Prototip rezervoara je izveden u pravoj velidini. Eksperimentom (merne hake) je proveren proradun. Vrednost napona dobijena radunski i eksperimentalno je ista, Sto nam govori o ispravnosti modeliranja ovako sloZenog primera proraduna.

Model sklopa rezervoara

13-2

REPROK -\

-ffi

P

odst rukt ure

rezetnoera

|ttaponsko polje 0-17.4 kNicm', korak

l

Najvedi deo energije deformisanja prima gornji i donji deo omotada (20.1%+39.20/0-69.3yo), pa gornja (20.1%) i donja kupola (8.6%). Membranski naponi dominiraju sa 90.4o/o. Gomja kupola poseduje 15.8% membranskih napona, gornji deo omotada 24o/o, donii deo 19.2oh i oslonci 2l.7yo, dok je kod
Naponi u trenutku
1

havariie

Polje pomerania pri havariii

3.4. Naponsko stanj e bidona (Kolub.PreradaVreoci)

Bidon je posuda (DxHxt:2000x6000x24mm) koja je optere6ena projektovanim unutraSnjim pritiskom od 30 bar-a i temperaturom oko 200 'C. U eksploataciji doZivljava stalna popuStanja, odnosno pucanja sa prolaznom prslinom.

ostalih zanemarljiv. Spolja5nji cevovodi ne utidu mnogo. Analiza rezuhaLa proraduna pokazuje znatnu nepravilnu (nesimetridnu) deformaciju, visoku vrednost maksimalnog napona i njegovu izraLenu koncentraciju oko revizionog otvora i
oslanj anj a. N
aj

nepovolj

n

ij e

optereienj

ej

e unufra5nj

i priti

sak.

Analiza nedvosmisleno dovodi do sledecih zakljudaka: bidon radi u veoma nepovoljnom polju deformacije i napona.

postojeie debljine bidona nisu dovoljne, nadin oslanjanja
revizioni otvor
su nepovoljni. Postojeia konstrukcija bidona (pla5t 2.4 cm, kupole 2.211.8 cm) ima napone: omotad i otvori o-u* - 17.4 kN/cm2, oslonci o-u*: 14.5 kN/cm2 i omotad bez otvora o-*: 12.83 kN/cm'. Postojeia konstrukcija bidona povecanih debljina (pla5t 3 cm, kupole 2.4 cm): omotai i otvori o-*- l5 kN/cm', oslonci o^u*: 72J kN/cm2 i omotad bez otvora o,n*: 10.58 kN/cm'" Konstrukcija bidona firme SES TVP (proradun Ma5inski fakultet, debljine plaSta 3 cm i kupola 2.612.2 cm): omotad o-o -12.4 kN/cm2, otvori o,,o: 13.2 i oslonci o^u*: 72.2 kN/cm'. Konstrukcija bidona hrme SESTVP (proradun Energ Consult, debljine pla5ta 3 cm i kupola 2.612.2 cm): omotad o'- : 12.5 kN/cm2, otvori o.* - 10.2 kN/cm2 (mala vrednost-?) i oslonci o^^- 12.5 kN/cmr. Rezultati proraduna istog bidona koje su izveli Ma5inski fakultet i EnergConsult su saglasni. Takode vidimo da imamo po-

Modeli bidona sa i bez cevovoda

| -'"1-= iril
l_ Ir -.1

i]ri

veianje napona zbog uvodenia revizionog otvora za oko 20 do 25oh i zbog uvodenja oslanjanja za oko 15 %. Ovi rezultati su povoljni, mada bi bilo bolje

da se revizioni otvor ianesti.
Prisustvo koncentracije napona i dalje postoji. To nam govori
da sva eventualna neZeljena Povecanja opterecenja(statidka, dinamidka i termidka) moramo izbeii. Smatramo da ie ovako

':
l::.:::

- '')l""'
i'l:"*'
-.1

.':

modifikovana konstrukcija bidona imati mnogo povoljnije ponaSanie u eksploataciji nego
:

.:-,..

postoje6i bidoni" Naponsko pofe novog bidonc

Deformacija elemenata grede i iavot:a

--_;e.-

,M

I

3-3

i3.5. Sanacija reaktora DC-303 NIS Pandevo
Realna geometrija reaktora podrazumeva uvodenje otvora sa

Odigledno

je

da

je najpovoljnija varijanta jednake tempera-

rrirubnicama, promenljivu debljinu zida u okolini prirubnica, rjadanje i noseiu ko5uljicu sa osloncima. Model reaktora ima i7l2 dvorova i 5584 ploda.

i cilindra Sto povladi zakljudak o obaveznoj termoizolaciji cilindra i koluljice. Na narednoj slici prikazan je fini zapreminski model osmine reaktora sa kojim je obavljen detaljniji proradun.
ture koSuljice

--+-:'' F-' Fini model - I3005 ivora,
446

ploia i 9340 zapremina

:, -

0
rariti.

il L 1!-t! f--:::--:::,-::l , :t:l ' -@ attt

i ,

_

,r.g i=l -:

,.\

Svi relevantni parametri donoSenja odluke vezane za najposu na narednim dijagramima. Na osnovu izvedene analize moZemo konstatovati sledeie: uniformnu raspodelu napona u svim horizontalnim ravnima (cirkularni pravac) na delu predviilenom za sanaciju, pribliZno

voljnije re3enje sanacije dati

F

uniformnu raspodelu napona

u svim vertikalnim

rawima

(meridijalni pravac) na delu predvidenom za sanaciju, najveci
naponi se ne nalaze na delu predvidenom za sanaciju, vrednosti napona pri radnim uslovima su ispod dozvoljenog, neohodnost toplotne izolacije koSulj ice. Na osnovu izloZenog smatramo da se sanacija moZe izw5iti u predloZenim granicama kao i zamena detvrtine omotada.
15 10

Model reaktora, f^*:0.2I mm, naponsko potje 0.t +1 .6 kN/cm2 od p:10 bar-a

Najve6a vrednost napona nalazi se oko prirutrnice reaktora. --ticaj sopstvene teZine i hidrostatidkog pritiska moZe se zane-

Rezultat proraduna za sludaj radnog optereienja (p=a.a :ar-a) iznosi: f^*-0.72 mm, cilindar o.ku-*: 4.47, reaktor

;,6'*-5.5.

ko3uljica

o.k,'-- 3.78 kN/cm2.

F

Rezultat proraduna za sludaj hidro testa (p-109.4 bar-a) znosi: f.o:2.29 mm, cilindar o"k '*: 14.22, reaktor o"ku'o7.5. koSuljic?

Proradun pod dejstvom polja temperature je najsloZeniji. Jsvojena je linearna promena temperature po visini reaktora od 537uC na vrhu do 517uC na dnu reaktora. Neravnomerna :aspodela temperahre na ko5uljici od oslonaca do ravni vezi';arya uzeta je za razlilite temperafurne razlike kako bi se ovaj rticaj ispitao. Neravnomerna raspodela temperature po debljini zida reaktora izaziva pojavu termidkih momenata savijanja diji .e uticaj takode mora ispitati. Analizirani modeli su: tempera:urno polje ko5uljice od 300 uC na osloncima do 521 'C (a) u -avni vezivanja. T 400+521 0C (b). T:450+52t 0C 1c;. t:11+521 "C (d).

o.*'il:1

2.63 kN/cm2.

:

Pn

-10

I
0 25 50 75 t00 125 t50 t75 200 225 250 mpon "

*
*

Promena membranskih i savojni naponi u cirkularnom i meridijalnom pravcu za gornju polovinu reaktora
t6
14

Rastojanje od nosete ravni reaklora prema vrhu [mm] Membran. meridijarcki napon Membransbi cirhilarni Stnojni meridijanski napon Snojni cirkularni napon

c

12

IO

8

E

$

6

I
2 0

a) 5 -

3l

kN/cm2

b)2-14kN/cm2

0 25 50 75 100 t25 150 175 200 225 *

250

Rastojdnje od nosete ravni reaktora prema vrhu [mm] Ekvivalentni napon na unutrainjoj strani reaktora

D'0
c) 1.5 - 7.5 kN/cm2
Naponska

-

Ekvivalentni napon na spoljainjoj strani reaklora

r

Promena ekvivalentnih napona na unutraSnjoj i spoljainjoj

strani omotaia za gornju polovinu reaktora od ravni noienja
Promena napona za donju polovinu su veoma slidni, Suljica oslanjanja nema velikog uticaja na omotad.

d) 0.2 -1 kN/cm2

tj. ko-

polja od raznih temperaturnih polja

I

-1-3

i4.7. Brodsko kormilo (BBP Beograd)
Ovaj tip kormila (kormilo motomog potiskivada
2x735 kW) u eksploataciji doZivljava popuStanje mestu prirubnice i lista kormila.
'r. i, \!l\ . :- -. -ia-i\i

snage

i havaraju na

Polje pomeranja

-f,*-2.17

cm

i.-: -."-=.-a\.... 'r'.-r--.:.i'.1S,,
\i

rfi!.'..\,,a :.: -:-a'\ \ r. :i\. \:r -.': -.-\ - -\ '.'. 'i. -'-L-l. t\-"L

r.:

i: . ....rI: :-.-:--i. ...-.1'
._

t'
l''

..-,---:

-:\.. -----\':--:-':

-:

Naponsko polje 0-37.1 kN/cm2, korak 1.5

+-!

I

.::.
vratilo, ru1ica, prirubnica i leiaj Modei kormila Povr5inski pritisak

.,.'Y

',

, i.r.. . .:;-::..y'-.fi,

je

usvojen 0.00529 kN/cm2. Rezultati
Naponsko polje 0-37. Raspodele

proraduna potvrduju stvarno de5avanje popustanja i havarije kormila jer maksimalno pomeranje dostiZe vrednost 2.17 cm dok napon dostize vrednost 37. I kN/cm2. Raspodela po elementima kormila pokazuje slede6e: ener-

t

klrl/cm2, korak 2

Kinetiika
f111:24.13 Hz
uk
D

Ep

i Potencijalna En energija

zapremine, popredna rebra nemaju ulogu noseiih elemenata dok uzduZna imaju, odnos savojnih i membranskih napona nije dobar.
Raspodele f/oJ

gija deformisanja je pribliZno ista za plode

i

f/"1

'

f62:177.13 Hz f(B-193.06 Hz
Ll
E1

Elementi

F

Ploie
Zanremine

96.9
3.1

68.0
32

97.6
)1

96.5 3.5

0

0

Energija
48.2
I

Plaie
45.2 22.7
8.2
I 4.3

r00

t00

Naponi
T

Elementi

deformis. membrana savijan 54.8 21.0
J./ 30.

Ploie:
List
Popreina rebra Uzduina rebra ftltn6

JJ

28

).1

2.0

3t.0 5 r.8

I
6

II

Niska prva fiekvenca i poklapanje prvog oblika sa slikom statidkog polja pomeranja ukazuje na slabost tehnidkog resenja. Drugi oblik oscilovanja ukazuje da se na toj fiekvenci eventualna pojava uvijanja lista kormila dinamidki pojadava. Nedostatak je otklonjen provladenjem vratila kroz kromilo.

Modifikovani model kormila

TM

l5-l

15.

ZICARE

Metodologija modeliranja i proraduna nosede strukture ski lifta (TC Kopaonik) Proudavano je statidko i dinamidko pona5anje nosede strukture ski lifta. Razmatrano optereienje je: Ol-vertikalna sila,
t 5. 1. O2-bodna sila, O3-uvijanje oko vertikale.

T\ \\ \
Prtta tri oblika oscilovania (l-savijanje stuba, 2-uviianje stuba, 3-savijanie i uviianje stuba)

Fini model stuba: 384 dvora, 358 KE ploda. Redukovani model stuba: 15 dvorova, 14 greda.

r

Statiiko i dinamiiko ponaiania redukovanog modelq stubq
Opterecenie [kNJ Max imalno deformacii a [cm J

o1:40
1.8 22

02:10
5.9

03:10
0.58
17.2
.8 / 3.2

Krutost [kN/cmJ
Max imqlni napon [kN rcm' J

I./

5/ll
34/66
5.28

t0/11

Raspodela energije Ed
Raspo del a

fkl

99/I
23.79

46/54
32.2 3

Slobodne osc i I ac i i e [HzJ

Fini i redukovani model stuba
Statiiko ponasanie finog modela stuba oI:40 Opteretenje [kN 2 Maximalna deformaciia Krutost [kN/cmJ Maximalni napon [kN/cm" J Raspodela energije Ed f6l
Raspodela napona 20
4.8

p ot ent c ii

al ne-

kinetiike- Ek i Ep ener gij e f/o l

42/0 58 /t00

85/44 15/56

30/3 70/97

02-10
s.84 t.71

03:10
0.6

()znaka='l" razdvaja grupe elemenata (stub,/horizontalni I nosad). Komentar: Mala krutost na optereienje 02. Konstrukcija dobro podnosi osnovno optereienje Ol. Frekvence oscilovanja
su dosta niske.

ploi a,

membranski M i savoini S fl"J Oznaka" l" razdvaja grupe elemenata (stub/horizontalni nosad).

/ 10 43/57 24/50 2/24

9/11.7 94/6 64/ 13 1/20

I6.7 .6 / 3.4

Fini model baterije
elemeneta, 456 ploda.

roki

629 dvorova, 4 grede, 36 granidnih

52/48 27/4 4/35

Komentar: Mala krutost na optereienje
dobro podnosi osnovno optere6enje O1.

02.

Konstrukcija

Fini model bateriie rolki

Deformisani model za opteretenie

OI

, 02 i 03
Polje napona za opterecenje OI, 02 i 03

Stqtiiko ponaianje finog modela bateriie rolki
Opterecenje [kNJ M ar imalna deformacij a fcm J

ot:10
0.0s
1

02-10
0.2t6
46.3
3

03:10
0.278
36.0
t

Krutost [kN/cmJ

t96.1

Maximalni napon

Ploie

I0.0
2.8

3.8

8.6
3.2

zapremlne o [kN/cm2J Ploie Raspodela energiie zapremtne Ed f/ol Raspodela napona membrana

2.6
r

52/47

3/73

85/6
9
)
<

I
2

t4
37/3

5/5

/,,t

Polje napona za opteretenje

Ol, 02 i 03

64/7 8/s2 8/62 savijanje ploia f/oJ O maka " l" r azdv aja grupe elemen ata (b ez L / L profi l).

15-2

REPROK

Komentar: Nedopustivo mala krutost na optereienje

03 i

02. Maksimalni napon izaziva optereienje 02 koje se u eksploataciji desto javlja. Konstrukcija dobro podnosi osnovno optereienje O1. LoSa je veza gornja dva L profila sa donjim delom baterije. LoSe je uleZi5tenje osovine rama baterije rolki kao i veze verikalne-kutije sa gornjim delom baterije.
Redukovani model bateriie rolki: 12 6vorova. 12 steda.

i ]-r .L::'r. \

-.t_

.:'

Poije napona za opteretenje OI, 02 i O3

Stqtiiko )onasanle.lrna

baterije modela rama bateriie rolki

Opteretenje [kNJ M ax im alna defor m ac ij a [e m J Krutost [kN/cn] grede Maximalni napon o [kl,l/cm2 J Prva tri glcnna oblika (l-savijanje, 2-uvijanje, 3-swijanje)
Raspodela energije

o1: I0
0.01 2

020.1

10

03-10
0.277
t

59

4t6.7 t.0
1.6
3
O7

31.4 7.0
2

8.05

ploie
grede

2.8
4

/.() 24.8
95

Statiiko i dinamiiko ponaianja redukovanog modela baterije
Opteretenie [kNJ Max im al na defor m ac ij a [cm J Krutost /klV/cml Maximalni napon [kN/cm' J
Raspodela energij e

deformaciie Ed

f6l

ploie
memb.
SWU.

96

Raspodela napona

o1:10
0.041 244

02-t0
0.2r7
46.

8i
I5

29

26
74

03:10
0.279 I 7.9

ploia fkJ

7l

I

9/2.8
87

37

/ 2.4

t9/2.2
72/28
391 .7

Komentar: Nedopustivo mala krutost na opteredenje 03 i 02. Maksimalni napon izaziva optereienje 03 i 02 (desto se javlja u eksploataciji. Konstrukcija dobro podnosi osnovno optereienje O1. Navedene raspodele ukazuju na slabosti ploda ove strukture na dejstvo optereienja 02 i 03 (dominantno
savijanje).

Edf%l

t3

34/66
190.6

Slobodne oscilacile [HzJ Rasp o dela kinetiike- Ek i
potentc ij alne-Ep energij e f%J

94.7

86/ 14 34/66

92/8
76/21

86/ t4
82

/

18

Statiiko i dinamiiko
Opteretenje [kl,{J Meximalna deformacij a [cmJ

re du kov a

nos m o de I a r ama model

Oznaka "1" razdvaja grupa elemenata (elementi plo(,a I elementi greda L profila).

o1-t0
0.012 417

02:14
0.171 29.24
7.8 /21

o3:l(j
0.278

Komentar: Nedopustivo mala krutost na optereienje 03 i 02. Konstrukcija dobro podnosi osnovno optereienje Ol. Frekvence oscilovanja su dosta visoke.

Krutost lkl'l/cm/ Maximalni napon ftN/cm2 J
Raspodela energije
Rasp

t8

I/5.6
1/96
63.8

Fini model rama baterije rolki: 342 (vora, 20 greda, 272
plode.

Edf

oJ

1/99
7

t7/56 32/68
I t6.5

Slobodne oscilacij e [HzJ o del a kinet ii ke- Ek i

t.7

3/97
77

56/11 /22 (elementi ploda / elementi Oznaka"l" razdvaja grupa elemenata
potentc ii alne-Ep enersii e /o%

3/97 97i3

3/97

[]rl : I
I

t

-t

i

greda rama).

['t']

r,r.ffi?l

*.

-:
.

Komentar: Nedopustivo mala krutost na optereienje 03 i 02. Konstrukcija dobro podnosi osnovno optereienje Ol. Prve dve fiekvence oscilovfija str dosta bliske. Redukovani model rama baterije rolki: 22 dvora, l2 greda.

i, t, ::: : :/. t: ,',,i: t.,/,

Fini i redukovani model rama

Prva tri glavna oblika oscilovanja (i-uvijanje, 2-sovijanle,
3

-uv ij anj e s a s av ij anj

em

).

\,'
Deformisani model za opteretenja Ol, 02 i 03

Primenom razvijene tehnologije prorauna omogudeno je sledeie: veoma efikasno i kompleksno modeliranje i identifikovanje pona5anja konstrukciie, dobijanje kvalitetnih elemenata za zakljuiivanje i optimizacij u konstrukcionih parametara, pouzdanu ocenu odziva konstrukcije u ekspioataciji i primenu tehnologije proraduna na druge slidne konstrukcije. Stubu ski lifta pridodatoje uZe.

TM

r i1- -'

\:.a----\.--=lt:-

.-

tri celine: stubovi (ovde su ukljudeni svi noseii konzolni podsklopovi, nosadi rolki i same rolke), uZad, odgovaraju6i p9dsklopovi za vezu, korpe-sede5nice i uZetnjade (svi bitni sklopovi pogonske
L ! j-i1

Proradunski model ski-Zidare generalno se moZe podeliti na

i zatezne

stanice i uZe).

il B
{.-

-1

\. -\*, t'...,

._,*-t\\..*
\

ii

". ii 'lr'\ ii I

,)--

"

i\
'.,\
'\.
Ol opteretenje
\i.

ll li

,,\

'1',,

+\ ;,.
\ \q" \

\a\ \

,i
1
l1

?
\_

Tr 'i
;1)

i]

Model i deformaciia za osnovno

'1

'i\r,

j
'i.. .)/

\

I
,1/

\ \

\
rt*

I

*

:

'i

\
i:ii

Pna ietiri glattna oblika jedne iiiare Lokacije i oblici oscilovanja odgovaraju radu Zidare'

\

''\1.,

Moclel i prva dva oblika oscilovanja (f11;2.5H2 , fs2--3'5 Hz) I 5.2.

Dinamiiko pona5anje ski-Zidare(TC Brezovica)
uoden

U real-nim uslovima eksploatacije ski-Zidara
i

je nepo-

voljno dinam dko pona3anj e poj edinih konstrukcij a.

ff
w -r
Prvi oblik oscilovania kratke

iiiare

16-

1

TM
1

16. OSTALE KONSTRUKCIJE I ELEMENTI 16.1. Proradun steznog prstena (Kolubara Metal) Stezni prsten prenosi obrtni moment iznedu vratila i glavdine elementa prenosa.

6.3. Proradun lopatice ventilatora Ventilator vazdtha D-1 m obrie se sa 1400 o/min i ima u

eksploataciji problem havarije lopatica.

Povriinski i zapreminski model lopatice

16.4. Modeli strukture trafo stanice Postojeii model trafo stanice ima nedopustivo veliku deformaciju i napon, kao i veliku teZinu. Zakljuhk optimizacije glaModel i rezultati proraiuna segmenta steznog pstena si: pomeranje je smanjeno 7.5 puta, najkritidnija mesta u konstrukciji su rastereiena,teLina je smanjena za20Yo kod drugog i 34V"kod treieg modela. Na izvedenoj rekonstrukciji izmerena deformacija je bila ista kao proradunata.

16.2,Proradun uticaja oblika zavarene veze Nepravilno izabrato ili uradeno zavarivanje izaziva dodatnu deformaciju i lokalnu koncentraciju napona.
llrfl i-# a I

''l

:-

-l-+
' ,.

17I

t'

l

o

,]'''fj
L;'l

,) fl fl
,' ll

-

t.:

,fli l
jr"-i,'t
,i-

l

Modeli zavarene veze

\-I i III Varijanta modela trafo stanice 15.5. Uticaj pojave prsline u korenu zateza na faktor koncentracije napona Osnovni cilj numeridko-eksperimentalnog istraZivanja bio je
ispitivanje uticaja prsline na faktor koncentracije napona i njegova zavisnost od rasta prsline. Rezultati numeridkog i eksperimentalnog (optidka metoda) postupka bili su potpuno isti. s-ir.--7fl-

I'

<:=-.

Model epruvete sa zarezom
-l:rli

-\ (t--:=+ ""\1

'.F-

r.,j

Opteretenje, polje deformacije i napona dva modela zcNarene veze

l,{aponsko pof e

REPROK

l6-2 f) Prira5taj energije deformacije (dEa/da),
I

2.1

I
L a

ur

g) Promenu energije deformacije po zonama, h) Energiju deformacije elementa na whu pukotine i i) Proizvod or*B. 0.06

f t 2.1
?

r -

'l

nt)

0.04

* * I

.

,uoi.aqor^or4o
A deformacija B deformqcia^--o't"

.)'
,.'/

dulina prsline [mm]

:s\

R

s
r-

Promenafaktora koncenfracije napona od duiine prsline
MoZemo zakljuditi da pojava prsline na dnu zareza poveiava faktor koncentracije napona do najvi5e 15%.
I

0.02

i " *-- -* +j"t--a'
tF|'

0

6.6. PopuStanje elementa konstrukcije

I0
a)

15 20

25

30

Ploda dimenzije l00x100xl cm opteredena je na istezanje sa nominalnim naponom od 10 kN/cm'. Na njoj je modelirana sredi5na prslina jednosffuke duZine do 30 mm.

Duiina prsline a [mmJ

i
l I

S
,U

0.03 0.02
0.01

..r'l

I i I

\

ei
R

I

:

\' ai
-N

x

0

tt ^.-.-=

-.=.

t-

0

5

10
o)

15

20 25

30

Duiina prsline a [mmJ

.t

,-r

..4

s lto
s Model I/4 ploie i polje deformacije za duiinu orsline od 25 mm
R

Noo
o tE --t o t

-t'

,-a !_

Rzo R
0 IO

, Sigmax . Sigmay *Tauxl nSekv
c)

Duiina prsline a [mmJ

li

t00
80

Sigma

ooqu

Try

R60
S40
20
e

Naponska polja za duiinu prsline od 25 mm

Na ovom primeru prikazano je imalalenje uticaja velidine
gre5ke (a) na slede6e velidine:

a) Promenu deformacij e (maksim.deformacij a, maks.otvaranj prsline - A i otvaranje wha prsline - B) i njene raspodele,
b) Prira5taj popustlj ivosti elementa (dC/da), c) Promenu oeku, o*, oy, T,y i njihovu raspodelu, d) Promenu procenta prisustva olr i olr "- / o/r '"u e) Promenu energije deformacije Ea,

l0
DuZina

I5

30 a [mm]

prsline

d)

TM
16-3

$tt

8

RF rr '{E .s. { 16
\F\

Fzo
90

aF *s \tr

6

el t
2

i14
t2

8R
510152025
DuZina

0

0
a [mmJ

5

10
DuZina

15
prsline

20
a [mmJ

25

30

prsline

i)

")

Uticai duZine prsline

na

popuitanie konstrukciie

'3S 90s !: ii\.
'Fq,
\F

o

o
4

Ako je elementu konstrukcije odstranjen deo u kome se naili ona nije prolaana kroz celu debljinu elementa onda model proradruta mora biti zapreminski. Uticaj prsline mora se pratiti po dve dimenzije (duZina i dubina). Ako le prslina neprolazna, geometrija modela predstavlja

lazi prslina

\Q

;:F FE

kvadar.

)
n

t'

510152025
Duiina prsline a [mmJ
J)

35
\a

n

I. row
2. row

:-r

u30

S
-R

2r

*' :20
O /i
tq
10

*3row * 4. row * 5. row ,r' ---' /{ ''X * -"'-

$
25
Zapr em inski mo del pr or aiuna

10
c,)

15

20

Duiina prsline a [mmJ

0.3

$ .U U./

cs-t i\!
€.

*'S .i\
.F; \
q)

q,

nr
0

510152025
Duiina prsline a [mm]

h)

Ovom proradunu se dodaje klasidna analiza prsline'

H

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful