You are on page 1of 359

Dejvid Morel

DVOSTRUKA SLIKA
Naslov originala
David Morrell
DOUBLE IMAGE
2006
Preveo sa engleskog
Dragan Stijelja Jovanovi

Stirlingu Silifantu (19181996)


Zahvaljujem ti za knjige Put 66, Goli grad i sve one divne stvari koje si napisao, a koje su me
naterale da postanem pisac. Dragi prijatelju, postigao si ono emu tee pravi pisci promenio
si neiji ivot.

Pojmovi uhvatiti i uzeti nisu sluajni; predstavljaju oblik savladavanja i oduzimanja. Samo
onda kada fotograf pone da opaa i stvori stvaralaki impuls, tek onda pojam napraviti
oznaava stanje empatije izmeu spoljanjih i unutranjih dogaanja. Stiglic mi je rekao:
Kada snimam fotografiju, onda vodim ljubav!
Ansel Adams

PRVI DEO

1.

Rov se oseao na ilovau, bu i mokrau. Bio je irok manje od jednog metra, dug oko dva i dubok
oko jednog metra, poput plitkog groba. Koltrejn je leao u njemu ve trideset est sati. Ispod njega je
bilo gumirano platno, a iznad njega najlon boje zemlje privren granama. Dodatno su ga sakrivale
opale iglice jela. Nekih dve stotine metara niz poumljeni proplanak, na kojem se krio, ila su vozila.
est velikih kamiona, otvorenih na zadnjoj strani, sporo se kretalo uzanim putem ka istini u
naputenoj dolini. Uz zagluujuu buku, buldoer i bager trudili su se da ih sustignu. Nekoliko pahulja
je palo na zemlju tvrdu od mraza u trenutku kada se konvoj zaustavio u oblasti pravougaonog oblika,
veliine petnaest sa trideset metara, gde je zemlja bila razrovana.
Poto je zaista dugo ekao, Koltrejn se mrtio na tamne oblake koji su dolazili i sputali se u
dolinu, i molio se da mu vremenske prilike ne okrenu lea. Podigao je jedan od etiri foto-aparata
postavljenih ispred njega, podesio je soivo za uveliavanje i poeo da snima fotografije. Iz kamiona
su iskoili mukarci u poderanoj zimskoj odei, s automatskim pukama u rukama. Razgledali su
padine oko sebe. Uprkos tome to se dobro sakrio, Koltrejn je bio napet u trenutku kada su se
okrenuli ka mestu gde se nalazio. Poto se uplaio da e ga primetiti, spustio je glavu i jo vie se
priljubio uz tlo u rovu. Kada su mukarci usmerili svoju panju na drugi deo doline, Koltrejn je
glasno izdahnuo i napravio jo nekoliko snimaka. Krivonog mukarac, irokih plea i miiavog lica,
guste crne kose i brkova, mahao je ka buldoeru i bageru.
Uhvatio sam te, prokletnie. Koltrejn je pritisnuo okida budui da nije mogao da se pribere od
sree koja ga je zadesila. Tamo u Tuzli, osoba za kontakt iz tima UN za inspekciju rairila je ispred
njega kartu i pokazala mu desetak oblasti koje su imali nameru da istrae. Naravno, nisu nameravali
da krenu u te oblasti dok ne ispitaju desetak drugih oblasti gde su ve vodili istragu. Raspored je
zavisio od vremena koje je poelo da se pogorava sada kada je prolo skoro pola novembra. Do
trenutka kada inspektori dou u sve sumnjive oblasti, ljudi protiv kojih su eleli da podignu optunicu
ve e unititi sve dokaze protiv sebe.
Koltrejn je izabrao najizolovanije mesto, a kompas i karta terena su mu pomagali da se ne izgubi
dok je, natovaren s dva ranca, iao preko potoka i grebena ka proplanku. Dok je prikriven u grmlju
ekao dva sata, ispitivao je divlji teren i tragao za znacima koje je primetio. Tek kada je pao mrak,
napravio je primitivan zaklon i uvukao se u njega, iscrpljen. udeo je za snom, ali znao je da prvo
mora da jede. A poneo je sendvie sa sirom i suvim kobasicama. Meutim, znao je da postoji neto
to obavezno mora da uradi pre nego to pone da jede: da proveri svoje foto-aparate.
Tokom narednog dana i noi, Koltrejn je ostao u svom hladnom skrovitu i dozvolio bi sebi da se
pomeri samo kada bi pojeo previe kobasice, pio je na slamicu ubaenu u uturu, a okrenuo bi se na
stranu i mokrio u plastinu bocu. Sve vreme se preispitivao, govorio je sebi da samo gubi vreme, da
je izabrao pogreno mesto ili da se nigde nita nee dogoditi i da bi, tavie, mogao da ode odavde.
Prljavi bar u Tuzli u koji su odlazile njegove kolege foto-reporteri privlaio ga je sve vie i vie.
Nije voleo da se predaje nestrpljenju. Odustajanje mu nije bilo u krvi. Sada je bio presrean to je
bilo tako. Ne samo da je snimao prve fotografije onoga za ta je tim inspektora UN sumnjao da se
dogaa na razliitim mestima, nego je time dokazivao i uee oveka kojeg su eleli da optue.
Dragan Ilkovi. Savreno ime za monstruma.
Prokletnik je naslonio puku na kamion, stavio ruke na snane kukove i posmatrao sa

zadovoljstvom buldoer koji se dao na posao i poeo da kopa zemlju. Bager se zaustavio iza
buldoera. Poto je osetio kako mu srce snano lupa o podlogu od gumiranog platna, Koltrejn je
nastavio brzo da slika. Bilo mu je drago to je poneo etiri foto-aparata od kojih je svaki imao
drugaije soivo i brzinu premotavanja filma. U nekim foto-aparatima bio je crno-beli film, u nekima
je bio film u boji, tako da nije morao da gubi vreme na promenu filmova.
Dole je ovek s pukom povikao i besno pokazivao na ono to je otkrio buldoer. ovek
miiavog lica je urio tamo i dovikivao vozau bagera ta da radi. U jednom trenutku zbrke,
komeanje je prikrilo ono to ih je uzrujalo, a grupa se brzo podelila. Neki od njih su pourili da
pomognu pri istovaru velikog komada opreme iz kamiona. Koltrejn je reagovao od straha. Mala slika
u njegovom viziru bila je jasnija jer ju je soivo uvealo.
Zurio je u leeve, u nepreglednu gomilu od koje je bolela dua. Tela su baena u masovnu
grobnicu tako nemarno, nagurana su jedna kraj drugih, da je bilo nemogue razaznati kojem telu
pripada koja noga, koja ruka kojem ramenu, a koji vrat pripada kojoj glavi. Zbunjenost je postala
uoljivija kada je teina buldoera poela da lomi kime i rebra. Odea se raspala, meso je istrulilo,
stvorivi jednolinu gnjilu crnu smesu iz koje su se probijale sive kosti, a usta bez usana su bezglasno
zjapila u venoj patnji.
Tokom rata, ovaj deo istone Bosne trebalo je da bude bezbedna zona za Muslimane pod
kontrolom UN. Iz oblasti na stotine kilometara unaokolo, skoro petnaest hiljada Muslimana je urilo
ovamo, u potrazi za zatitom. Meta je bila preveliko iskuenje za Srbe koji su opkolili oblast i
bombardovali je, nateravi trupe UN da se predaju. Neoekivano, Srbi su pustili muslimansku decu.
Ali su silovali ene kako bi istrebili Muslimane nateravi Muslimanke da rode decu Srba. A to se
tie odnosa prema mukarcima... Koltrejnu je u ustima bilo gorko dok je snimao, pravei sve vie
fotografija o onome to je ostalo nakon to su Srbi natovarili Muslimane u kamione i odvezli ih do
udaljenih dolina, kakva je bila i ova, gde su iskopali rovove buldoerima i bagerima, a potom
postrojili Muslimane du ivice rovova i pucali u njih.
U nekim rovovima, ba kao to je ovaj koji je Koltrejn fotografisao, nalazilo se, kako mu je
reeno, preko etiri stotine tela. Bilo je potrebno mnogo mrnje i odlunosti da se obavi ovaj posao,
a Srbi su dorasli izazovu. Kada su naposletku pucali poslednjem Muslimanu u potiljak, upotrebili su
buldoere da tela pokriju zemljom. I to je bilo to reen problem, sve je bilo isto i uredno. Osim to
su, kada se rat zavrio i Bosna bila podeljena na srpski, hrvatski i muslimanski deo, UN poele da
govore o zloinima protiv ovenosti. U Holandiji je osnovan sud za ratne zloine. Iznenada je za
mnogim srpskim zapovednicima, kakav je bio i Dragan Ilkovi, raspisana poternica. Trebalo je da
budu uredniji.
Buka maine usmerila je Koltrejnovu panju na nezgrapni deo opreme koji su mukarci istovarili
iz jednog kamiona. Na jednoj strani je imao veliki levak, a leb na drugoj. Liio je na mainu koju je
gradska istoa koristila da ukloni sruena stabla. U ovom sluaju, radilo se o maini za mrvljenje
kamenja, koju je Dragan Ilkovi doneo iz jednog od oblinjih rudnika. Bager je ubacivao kosti u
levak. Na drugoj strani, iz leba su, u kamion, izletali zastraujui obluci. Oblutaka e se osloboditi u
oknima jednog od rudnika, pretpostavio je jedan od Koltrejnovih dounika. Nevolja je bila u tome to
niko nije mogao da dokae da se ova vrsta ienja dogaa.
Sve do sada, Koltrejn je razmiljao u besu. Iznenada je primetio kako oblaci brzo tamne i postaju
sve gui. Nekoliko pahulja snega se pretvorilo u oluju. Morao je brzo da radi. Snimio je izbliza
Dragana Ilkovia, a onda je prebacio foto-aparat na irokougaoni kadar. Osetio je da mu je srce stalo
kada je neko uklonio prekriva koji mu je sluio kao zaklon.

2.

Ruke su ga epale za ruke i ramena. uli su se grleni glasovi. Koltrejn jedva da je imao vremena da
zgrabi kaieve svojih foto-aparata pre nego to su ga izvukli iz rova. Ruke su ga okrenule i on se
naao licem u lice s dvojicom snanih mukaraca, odevenih u obinu, zimsku odeu. Kipteli su od
besa. Mora da ih je privuklo neprekidno kljocanje njegovih foto-aparata, dok su tragali za uljezima.
Nasuprot tome, kljocanje koje je odjekivalo u njegovom skuenom skrovitu nije mu omoguilo da
uje njihove korake dok su mu se prikradali.
U redu je, momci, smirite se. Koltrejn nije oekivao da e ga razumeti. Ali, mada je glasom
iskazivao nameru, ova dvojica uopte nisu nameravala da se smire. Umesto toga, odgurnuli su ga.
Koltrejn je uzalud nainio pokret kojim je pokuao da smiri situaciju. Samo sam logorovao. Bez
loih namera. to me ne biste samo pustili da uzmem svoje stvari i da odem?
Mukarci su skinuli puke s ramena.
Nekoliko puta, u Nikaragvi na poetku Koltrejnove karijere, a kasnije u Libanu i Iranu, suoio se s
naoruanim ljudima zbog snimljenih fotografija. Njihovu panju su uvek privlaili njegovi fotoaparati. Meutim, ovi mukarci skoro da i nisu gledali njegove foto-aparate. Dok su podizali oruje,
inilo mu se da im je stalo samo do toga da naciljaju u njegove grudi.
Isuse! Koltrejn je reagovao ne razmiljajui. Pretvarajui se da posre unazad, okrenuo se kao da
pokuava da povrati ravnoteu. Nastavio je da se okree, potraio svoje napadae, pustio najtei
foto-aparat da se ljulja na kraju remena. Ogromno soivo za uveavanje udarilo je u bradu mukarca
s Koltrejnove desne strane, zdrobivi mu kost. Uz jauk, on se iznenada zateturao levo od Koltrejna i
udario u drugog oveka. Zatresao mu je ruku i puka drugog mukarca je opalila, pogodivi nekoliko
klada.
Koltrejn je nasrnuo na njih im su upali u rov. Poto je ponovo zamahnuo foto-aparatom, tresnuo je
njime drugog oveka po elu. Krv je iknula, ovek se sruio.
Iz doline su se uli preneraeni glasovi. Koltrejn je skrenuo pogled u tom pravcu. Male siluete u
dolini su ule pucnje. Gledali su ka proplanku, neki od njih su pokazivali prstom, a neki su vikali.
ovek irokih prsa dograbio je svoju puku i, teturajui se, krenuo ka proplanku.
Koltrejn je potrao ka vrhu grebena i uao u gustu jelovu umu sa druge strane. Bio je okruen
senkama. Foto-aparati su udarali o njega. Onaj koji je upotrebio kao oruje bio je umrljan krvlju.
Soivo je bilo razbijeno. Samo da foto-aparat nije razbijen, molio se. Samo da film nije bio izloen
svetlosti. Uprkos tome to je brzo iao niz brdo, pritisnuo je dugme za premotavanje i uo zujanje.
Laknulo mu je jer motor nije bio oteen. U tom trenutku je izgubio ravnoteu, prostirka od jelovih
iglica je iskliznula ispod njega. Udario je leima o tlo tako snano da su mu zubi udarili jedni o
druge. Borio se da pete zarije u sneg kako ne bi prebrzo klizio niz proplanak, meutim, iglice ispod
njega su ga samo ubrzavale. Pao je, udario o drvo i zaustavio se, a lice mu se iskrivilo od otrog bola
koji je osetio sa desne strane, gde ga je foto-aparat udario.
Moram da uzmem film, da ga zatitim... Iako su mu se ruke tresle, oslobodio je dra na fotoaparatu, otvorivi zadnji deo. Izvukao je premotan film. Njegovo ushienje je potrajalo jedva jednu
sekundu jer su se s vrha grebena iza njega uli povici. Osetio je kako strah struji kroz njega. Borei
se za vazduh, strpao je film u dep, bacio oteen foto-aparat i pojurio niz preostali deo padine.
ak i tokom sunanih dana, velika jelova uma u ovoj oblasti bila je toliko gusta da je slabo

proputala svetlost. Ali dan nije bio sunan, tamni oblaci su se navlaili i pretvarili poslepodne u
sumrak. Vazduh je postajao hladniji. Ponovo je poeo da pada sneg, prvo na mahove, potom
neprestano, stvarajui meki pokriva koji je aputao dok se on probijao izmeu grana jela.
Iza njega, povici su postali ljutiti. Isprekidani rafal iz puke lomio je grane drvea.
Koltrejn je stigao do potoka oivienog ledom. Skoro da je pokuao da ga preskoi, ali shvatio je
da je i suvie irok, pa je skrenuo levo. Naravno, nije mogao tek tako da uskoi u potok i pregazi ga.
Voda je bila tako hladna da bi od nje dobio promrzline ili hipotermiju. Morao je da pronae malo,
oboreno stablo i njime premosti potok. Ali, potok se irio dok je on trao pored njega, a stabla nigde
nije bilo. Boju svoje odee braon vunenih pantalona, zelene jakne za skijanje, odgovarajue pletene
kape, koju je navukao preko uiju izabrao je da bi mu pomogla da se stopi sa zimzelenom umom.
Pokuao je da se ohrabri, govorei sebi da bar ima prednost. Ova pomisao mu nije ulila
samopouzdanje kada je jo jedan isprekidani rafal izreetao drvee. Uprkos nepoznatom jeziku, ton
povika, koji su se uli iza njega, ukazivao je, bez sumnje, da ljudi psuju.
Poto ga je usporila klizava gomila snega, Koltrejn je u blizini potoka ugledao jelu i primetio da
jedna njena osuena grana koja je bila na oko tri metra od zemlje, ide preko potoka. Skoio je na nju.
Rukama u konim rukavicama borio se da se uhvati za granu. Kora drveta je bila klizava zbog snega.
S naporom je napregao prste, zaljuljao se i osetio neugodnu teinu foto-aparata koji su mu visili na
desnom ramenu, a potom se polako prebacio preko grane.
Iza njega, u blizini, zaulo se krckanje grana. Koraci su odjekivali. Skoio je na zemlju s druge
strane potoka, uspravio se i potrao jo dublje u umu. Odluan da izvadi filmove iz svojih fotoaparata, pritisnuo je dugme za premotavanje na svakom. Bez upozorenja, neto ga je snano povuklo
nazad. Trzaj je bio tako snaan da je pomislio da su ga pogodili. Ali, umesto da padne, visio je na
neemu, izme su mu bile na zemlji, a telo mu je visilo iznad gomile snega. Trenutak zbunjenosti je
proao i on je u oajanju shvatio da se remen jednog foto-aparata zakaio za jednu veliku granu.
Grana mu je pocepala jaknu na desnom ramenu. Zarila mu se u kou. Uz bol se oslobodio remena, a
potom je uo kako mehanizam za premotavanje u foto-aparatu zavrava posao. Otvorio je zadnji deo,
spustio rolnu s filmom u dep, ostavio upetljan foto-aparat i produio.
Kada bih samo mogao da se i dalje kreem. Sneg sve jae pada. Sakrie mi tragove, razmiljao
je. Iza njega, glasno pljuskanje reklo mu je da su neki od njegovih progonitelja uskoili u potok, jer
su bili i suvie nestrpljivi da bi ekali u redu da, jedan po jedan, preu preko grane. Zatim su usledili
krici jer ih je ledena voda presekla. Bar e neki zaostati, Koltrejn je pokuao da ohrabri sebe.
Ali i on je poeo da usporava. uma se koso sputala. Borei se da doe do daha, iao je ka vrhu.
Rebra su ga sve vie bolela. Iako je odbacio dva foto-aparata, jo je imao druga dva. I dalje se
plaio da e se neto dogoditi filmovima koji su se nalazili u njima. Dok je trao, zgrabio je jedan
foto-aparat, nespretno je otvorio zadnju stranu i istrgao premotani film. Jauknuo je u oajanju kada je
ispustio cilindar u sneg. U urbi se sagnuo i rukama ga traio po snegu. Naao ga je i stavio u dep
jakne, gde su se nalazili i ostali filmovi.
Foto-aparat koji je upravo ispraznio razbio se u paramparad. Snaga eksplozije ga je odbacila na
sneg. Osetio je neverovatnu toplinu, a onda hladnou na levoj strani. Bilo mu je muka kada je shvatio
da je metak, namenjen njegovim leima, pogodio foto-aparat, odbio se od njega i proao kroz
njegovu levu stranu. Otkotrljao se do jele u potrazi za skrovitem u trenutku kada je pucanj iz puke
odjeknuo umom. Morao je da otkrije gde se nalazi strelac kako bi pobegao s vatrene linije. Borei
se da ostane na nogama, rizikovao je i pogledom tragao izmeu drvea, u pravcu odakle je doao.
Sneg ga je zaslepio, usled ega je neprekidno treptao. Vetar je prestao. Sneg je samo nakratko prestao
da pada, a on je uzdrhtao kada je na grebenu, naspram sebe, ugledao krivonogog mukarca, irokih

ramena. Pogled na krupnu pojavu Dragana Ilkovia dopunjavao je pogled na njegovu puku.
Ilkovi je ponovo opalio. Metak je prozujao pored Koltrejna, rasprivi sneg i zemlju. Gnevan,
Ilkovi je prebacio puku sa pojedinane na rafalnu paljbu. Ispalio je rafal koji je izmakao kontroli
dok se sneg sve ee kovitlao. Ilkovi je nestao u oluji, a Koltrejn je osetio zimu koja mu se uvukla u
kosti. Drei se za stranu koja je krvarila, doteturao se uz proplanak i pobegao od svojih progonitelja
koji su glasno uzvikivali.

3.

Kada je Koltrejn doao do vrha, vetar je postao oluja. Da nije bio povreen, mogao je pouriti preko
vrha, a tada bi poginuo, jer je suprotna strana proplanka bila litica. Dno joj se nije videlo od estokih
snenih naleta. Kuda dalje? Desno ili levo? Ali koliko mu je ograniena vidljivost dozvoljavala,
mogao je primetiti da se litica nastavlja u oba pravca. Bez obzira na to koji put izabere, moglo se
predvideti kako e izgledati njegov hod po ivici. Sve to njegovi progonitelji treba da urade jeste da
se podele i obiu ga s krila.
Ne mogu da se vratim putem kojim sam doao, razmiljao je. Ugledao je izboinu u steni, na oko
tri metra ispod sebe. Nagnuo se preko ivice, ne obazirui se na bol koji je oseao, i protegao ruke
koliko god je mogao. Kada je odvojio ruke od oslonca i spustio se na izboinu, pao je na kolena,
potom na grudi, i zagrlio je stenu. Uplaio se da e se onesvestiti.
Meutim, nije smeo dopustiti sebi da se preda. Morao je da se spusti niz liticu to je dalje mogue
kako ga progonitelji ne bi mogli videti u oluji. Ubrzanog pulsa, nagnuo se preko ivice i ugledao novu
izboinu, ali ona je bila mnogo dalje nego to je to bio sluaj s prvom. ak i ako bi pokuao da je
dosegne visei o rukama, i dalje bi morao da pada nekoliko metara, a sila pada bi ga sigurno izbacila
iz ravnotee i gurnula preko ivice. Dok su se gnevni glasovi pribliavali vrhu, zamiljao je ta bi se
moglo dogoditi kada njegovi progonitelji stignu ovamo. Dok budu gledali nadole, na njihovim
mrzovoljnim licima pojavie se osmeh kada budu videli kako bespomono ui na tri metra ispod
njih. Osmesi bi im postali jo iri kada budu otvorili vatru. Morao je da...
Sneg je estoko padao po predmetu koji je visio na Koltrejnovom povreenom ramenu: jedinom
foto-aparatu koji mu je preostao. Mrko je pogledao njegov najlonski remen. Ako ne napusti ovu
izboinu u narednih trideset sekundi, vie nikada nikuda nee otii. Mahnit, istegao je remen to je
vie mogao, oko metar i dvadeset, i ponadao se da e izdrati njegovu teinu. Tako je teko disao da
se uplaio da bi se mogao onesvestiti kada je obavio remen oko izboine i sagnuo se, pretvarajui se
da se hvata za konopac. Pretvaranje ga nee dovesti do naredne izboine, ali ga je bar dovelo malo
blie njoj. Sneg je padao po njemu. Drhtei, spustio se, izboina mu jo nije bila dovoljno blizu da bi
mogao skoiti na nju. Bila je udaljena skoro za duinu tela. Telo mu se grilo jer nije pokretao ruke
da bi se jo spustio. To je umesto njega uinio remen. Remen se razvukao. Remen je stenjao. Svaki
impuls u telu mu je govorio da pouri, ali nije se usuivao. Svaki jai pokret bi mogao prekinuti
remen. Sve blie.
Remen je pukao. Puzei po ivici litice, osetio je da ga je vetar bacio negde. Pao je, uhvatio se
rukama za stenu i spustio se, jedna polovina tela mu je visila, a druga je bila na izboini. Vetar ga je
sve jae ibao. Rukavice su mu izgubile oslonac. Klizei preko ivice, zgrio se uspanien, osetio je
da mu se stomak podie u grlo dok je procenjivao kako e protei njegov udarac o stene, duboko
ispod. Iznenaujue brzo, zaustavio se mnogo pre nego to je oekivao, noge su mu klecale, a telo mu
se opustilo. Bio mu je potreban trenutak da bi shvatio da se spustio na narednu izboinu. Moda se
onesvestio. Nije bio siguran. Ono to je znao, dok je leao na leima i treptao kroz gusti sneg, bilo je
da ne moe da vidi vrh litice, to je znailo da ni njega ne mogu primetiti.
Ali nije se usudio da se odmori. Sneg je mogao prestati da pada u bilo kom trenutku i to je moglo
otkriti gde se nalazi. Morao je da nastavi da se kree. Dok se prisiljavao da ustane, telom mu je
proao jo jedan oseaj munine. Kada se nagnuo preko ivice, pogled mu je bio dovoljno bistar da

uoi narednu izboinu na neto vie od jednog metra ispod sebe. Jauknuvi, spustio se na nju. Kada je
sledei put pogledao dole, zakljuio je da se nalazi na padini koja vodi ka dnu.
Sneg mu je bio u visini zglobova. Teko se kreui kroz njega, noge su neprekidno pretile da e ga
izdati, ali on je odbio da im dozvoli da se predaju. Odavde moram izneti jedan film, pourivao je
sam sebe. Vazduh je postao teak, sneg je postajao siv, vidik mu se suavao, a misli mutile. Kada je
naleteo na jelu i kada su mu se njene ledene iglice zarile u lice, shvatio je da je verovatno hodao
napola spavajui. Jedva da je ispred nosa mogao da vidi svoju ruku. Ukoliko ne nae zaklon,
smrznue se. Spustivi se na ruke i kolena, jedva je dopuzao do klonulih grana snegom optereene
jele. U prostoru ispod grana doao je do mesta gde, osim iglica, nije bilo snega. Imao je dovoljno
prostora da se leima osloni o stablo. Kora je jako mirisala na smolu. Osim toga, dok je mrak padao
i dok je vetar napolju duvao, imao je oseaj da se nalazi u atoru.
Onesvestio se.

4.

Okruila ga je zaguljiva tama koja je bila toliko gusta da se uplaio da je oslepeo ili da je dospeo u
pakao. Iznenada, bol ga je u potpunosti razbudio. Poto je bio umotan, zvidanje vetra mu se inilo
veoma dalekim. Bila je no. Gusti pokriva snega na granama uinio je da vazduh oko njega bude
teak, zgusnut. Olizao je suve, ispucale usne. Potpuno dezorijentisan, izmuen bolom, uplaio se da e
ovde umreti.
Skinuo je desnu rukavicu i skupio snagu da gurne ruku ispod jakne, s leve strane. Demper i donji
ve koji ga je titio od hladnoe bili su natopljeni toplom, lepljivom tenou. ak i lagani dodir ga
je naterao da se strese. inilo se da je rana duine dlana, a iroka kao prst. Odbijeni metak je
napravio brazdu na ovoj strani. I nastavio je da se kree? Zapitao se. Ili se i dalje nalazi u njemu? Je
li pogodio masne naslage ili je probio abdominalni zid?
Nikada se nije oseao tako bespomono i usamljeno. Njegov oseaj izolovanosti se poveao kada
je posegao da u foto-aparatu pronae utehu i setio se da je krenuo sa etiri foto-aparata i da mu
nijedan nije ostao. Ali na litici sam imao etvrti foto-aparat. Zar ga nisam skinuo s remena i
gurnuo ga u dep? U strahu je opipavao jaknu, ali nije osetio foto-aparat. Ono to je napipao bila su
tri cilindra s filmovima. etvrti foto-aparat i, to je jo vanije, film koji se u njemu nalazio bili su
izgubljeni.
Borio se da se ohrabri. Hej, sauvao sam preostale tri rolne. To je i dalje mnogo. Ako bih mogao
da ih iznesem odavde...
Nije eleo da dovri reenicu.
Da? Upitao je sada sebe. Ako bih mogao da ih iznesem odavde?
Jesu li te fotografije vredne umiranja?
Ovoga puta nije oklevao. Je l ti to mene zeza? Tim inspektora UN oajniki eli da se doepa
ovakvih dokaza. Film e dokazati da su zloini koji su ovde poinjeni bili gori nego to se to
moglo zamisliti. Onaj prokletnik Ilkovi e napokon morati da plati za ono to je uradio.
Moda.
Koltrejn se osetio nelagodno. Ne shvatam.
Oh, fotografije koje si snimio dovoljno su okantne da optue Ilkovia, to je u redu. Ali ta ako
se upetljaju politiari i objave amnestiju u ime mira u regionu? ta ako se nita ne promeni? Jesu
li tvoje fotografije vredne da bude ubijen zbog njih?
Koltrejn nije imao odgovor. Ponovo je pipao ne bi li pronaao foto-aparat. Njegov prijatelj,
detektiv u Odeljenju za ubistva, jednom se naalio rekavi da se Koltrejn bez foto-aparata osea kao
policajci bez oruja kao go. Kada razmislim o tome, nastavio je detektiv, i foto-aparatima i
orujem se mogu uhvatiti1 ljudi, zar ne?
Koltrejn je tvrdio da to uopte nije isto. Njegov nain hvatanja nije ubijao ljude. Trebalo je da ih
naini besmrtnima. Zato je postao fotograf. Kada je imao dvanaest godina, naao je gomilu fotografija
svoje pokojne majke i matao je o tome kako je, zahvaljujui slikama, ostala iva.
Te slike njegove majke bile su divne.
Dok ga je tresla groznica, a svest ila ka mestu koje je bilo jo mranije, uspeo je da u glavi
sauva jo jednu, lucidnu misao.
Zato sam onda snimao rune slike tako dugo?

5.

Probudio se uplaen, zauvi tutnjavu. Prva, panina misao upozoravala ga je da e ga zatrpati


lavina. Ali, u trenutku kada je podigao glavu, pokuavajui da se pomeri, skoro se onesvestio od bola
koji je oseao s leve strane. Tutnjava se pojaavala. Dok mu se svest borila da se razbistri, shvatio je
da verovatno nije u pravu i da grebeni ovde nisu dovoljno strmi za lavine. Osim toga, inilo se da
tutnjava dopire ispod, a ne iznad njega. Nije bilo smisla. ta je pravilo buku?
Otkrij! U trenutku kada je spustio ruke na tlo, pred oima mu se zamutilo. Jedva da je bio svestan
jelovih iglica ispod kolena. Ispuzao je ispod snegom pokrivenih grana. Odsjaj suneve svetlosti na
snegu skoro ga je zaslepio. Vazduh je bio veoma hladan i tipao ga je za nosnice.
Kada je kiljei pogledao preko snene ivice, pomislio je da halucinira. Nije mogao da poveruje
da se nalazi na brdu iznad puta, a da buku pravi konvoj tenkova s oznakama NATO-a. Teturao se kao
hoda po ici, borei se da odri ravnoteu dok je mahao rukama i to je bre mogao gazio kroz sneg,
to uopte nije bilo brzo, ali to mu nije bilo vano, jer ga je ugledao voza prvog tenka i zaustavio se.
Vojnici su iskoili kada je pao i skotrljao se u podnoje. Vojnici su brbljali na nemakom dok su
pritravali da mu pomognu.
Tri dana kasnije, protivno nareenjima lekara UN, nalazio se u avionu, iao je kui. Iz pakla u
grad anela.

DRUGI DEO

1.

Koltrejn se trgao iz none more koja se nije mogla razlikovati od traume jo prisutnih uspomena od
kojih mu se inilo da veito bei. Sruio se od udara metka koji mu je smsrkao foto-aparat, oajniki
se kotrljao ne bi li izbegao Ilkovieve pucnje, i ogrebao se kada su ga neije ruke zgrabile za ramena
i gurale ga.
Zajeao je. Oi su mu se irom otvorile od straha, neije ruke su ga i dalje gurale nadole, ali mu je
neiji nean glas aputao: , to sam samo ja. Denifer.
Uh. Bio je obliven znojem. Grudi su mu se nadimale.
Kod kue si. Na sigurnom si.
... Uh.
Imao si nonu moru. Morala sam da te uhvatim pre nego to padne s kreveta.
Koltrejnu je srce lupalo tako brzo da se plaio da e mu se rasprsnuti o rebra. Jezik mu je bio suv
i odebljao. ...Denifer? Zagledao se u nju, nazirui u senkama svoju spavau sobu. I dalje je bio
zbunjen, inilo mu se da je vidi kroz zamiljenu lupu koja je uokvirivala njeno lepo, okruglo lice,
njene svetloplave oi i brigu koja je izvirala iz njih. Posmatrao ju je, zadravi pogled na njenim
primamljivo oblikovanim usnama, njenim glatkim, preplanulim obrazima i kratkoj, plavoj kosi koja je
liila na svilu kukuruzovine.
Grudi mu se vie nisu nadimale od brzine otkucaja srca. Naposletku, inilo mu se da ima dovoljno
vazduha. Polako je privukao jastuk ka sebi.
Evo. Denifer je posegla za aom vode na nonom stoiu. Stavivi slamicu u au, prinela ju
je njegovim osuenim ustima. Povukao je nekoliko velikih gutljaja, naslaujui se njenom hladnoom
i ne obazirui se na kapi koje su mu se skotrljale niz bradu.
Pretpostavljam da sam poslednja osoba koju si oekivao da e videti, ha?, upitala ga je
Denifer.
Koltrejn nije znao ta da kae. Poslednji put ju je video pre est meseci kada su raskinuli.
Danijel me je pozvao, rekla je.
Koltrejn je klimnuo glavom, to je pogoralo glavobolju.
Kada si se jutros pojavio kod njega, zaista si ga preplaio. Brinuo se za tebe tokom dana, a poto
nou radi u bolnici, bio mu je potreban neko ko e paziti na tebe. Denifer se udno nasmeila.
Zvao me je u redakciju. Oklevala je, a onda mu je salutirala podrugljivo. Izvetaj sestre Najtingel.
Ukoliko ne naete nekog boljeg, mislim da ste zaglavili sa mnom.
Niko bolji mi ne pada na pamet.
Denifer se sada zadovoljno smeila. Hoe da ti donesem neto? Danijel mi je rekao da bi
trebalo da ti dam tilenol protiv temperature. I ovaj antibiotik. Rana ti se malo inficirala.
ta god da je lekar naredio. Koltrejn je progutao pilule, a onda je uzeo jo nekoliko gutljaja
vode. inilo mu se da mu je telo istog asa upilo tenost.
Kako se osea?, upitala ga je Denifer.
Koltrejn je odmahnuo desnom rukom, kao da je eleo da kae ne ba dobro.
Danijel mi je ispriao ta si mu rekao. Ima nekoliko praznina koje moe dopuniti kasnije, kada
povrati snagu. elim da se na to usredsredi na oporavak.
Moram u...

Reci.
Kupatilo.
Stavi mi ruku na rame. Pomoi u ti da ustane.
Kada je Denifer pomerila prekrivae, Koltrejn je shvatio da je odeven samo u bokserice i majicu
kratkih rukava. Majica mu se podigla i postao je svestan da mu je s leve strane, preko konaca kojima
je zaio ranu, Danijel privrstio povei zavoj. Ispod zavoja su se videli osuena krv, ogrebotine na
stomaku i modrice na nogama.
Koltrejn se naslonio na nju.
Hoe li moi sam?, upitala ga je Denifer kada su uli u kupatilo. Da li bi trebalo da ostanem
ovde, sa tobom?
Dobro sam. Meutim, Koltrejn je izgubio oslonac tako da je Denifer morala da ga uhvati.
Spustio se na dasku toaletne olje. Bojim se da ovo nije moje najbolje izdanje.
Samo uradi ono to mora.
Dobro sam. Moe da saeka napolju.
Siguran si?, upitala ga je Denifer.
Hvala.
Sve dok si siguran da nee pasti na pod.
Koltrejn je klimnuo glavom i posmatrao je dok je izlazila iz kupatila. Proaptao je njeno ime.
Okrenula se.
Zaista sam tako mislio, rekao je. Hvala ti.

2.

Donela sam ti dva poklona, rekla je Denifer naredne veeri, ali prvi se ne rauna.
Radoznao, Koltrejn je posmatrao kako pomera levu ruku iza lea i prua je ka njemu. Spustila je
primerak asopisa Juna Kalifornija, na ijoj su se naslovnoj strani nalazile vetrenjae za
proizvodnju elektrine struje, smetene izvan Palm Springsa. Poslednje izdanje. Unela sam mnogo
novina. Ne znam da li ti je poznato od...
Nisam propustio nijedno izdanje.
Njene svetloplave oi su zablistale.
ak i kada sam bio izvan zemlje, dostavljali su mi ga. Grejao mi je uspomene u hladnim noima.
Ako je ovo poklon koji nije bitan, ne mogu ni da zamislim ta ti se nalazi u drugoj ruci, iza lea.
Denifer mu je pruila ravan, tvrd predmet, dimenzija dvadeset sa dvadeset i pet centimetara,
umotan u ukrasni papir. Paljivo je posmatrala dok ga je tresao.
Ne zvei. ini mi se da je od stakla. Pitam se ta je...
Posmatrala ga je dok je skidao papir. Kada je primetila nemir na Koltrejnovom licu kada je video
poklon, njena radoznalost je prela u zbunjenost. Tvoja trea naslovna strana u Njuzviku rekla je.
Jue je izaao. Mislila sam da e ti se svideti ako je uramim.
Koltrejn je namrgoeno prouavao crno-belu fotografiju bagera koji baca kosti u mainu za
drobljenje, dok Dragan Ilkovi posmatra sa zadovoljstvom.
... Hvala.
Zvui kao da ne misli tako.
Lepo je to si se setila.
Zato onda nisam sigurna da tako misli?
U prostoriji je zavladala tiina.
Sta si rekao Danijelu o tome kako si ranjen?, upitala ga je Denifer. Ve znam neto o tome iz
intervjua koji si dao CNN-u dok si tamo bio u bolnici.
Zato sam zbrisao iz bolnice i doao prvim avionom ovamo. Kada me je snimio CNN, znao sam
da nee proi mnogo vremena pre nego to me okrue i ostali novinari. Nisam imao pojma da e UN
tako brzo objaviti fotografije. Ne bih mogao da podnesem da priam o njima.
Iskljuio si telefon.
Neprekidno je zvonio. Nisam mogao da spavam. Pozvan sam da gostujem u est televizijskih
emisija.
Ljudi misle da si junak.
Molim te. Sa gaenjem, Koltrejn je odloio uramljenu naslovnu stranu Njuzvika na stranu.
Srean sam to sam preiveo.
Dobie jo jednu Pulicerovu nagradu.
Nadam se da neu. Ne za ovakve fotografije. Nije mi bio potreban talenat da bih snimio te
fotografije. Bila je potrebna samo budala koja je bila spremna da dan i po lei u rupi u zemlji.
Denifer je delovala zbunjeno. Nikada ranije nisam ula da govori tako.
Jesu li fotografije neto promenile? Je li Ilkovi optuen za ratne zloine i je li uhapen?
Nestao je. Niko ne zna gde se nalazi.
Odlino. Izgovorena re je bila kao psovka.

Uhvatie ga.
Naravno.
Ne razumem ta ti se dogodilo, rekla je Denifer. Uvek si se borio da ode na krizna mesta.
Imao sam mnogo vremena za razmiljanje dok sam pokuavao da beim kroz no, a da se pri tom
ne smrznem. Poeo sam da se pitam da li sam ikada snimio bar jednu fotografiju zbog koje je ljudima
bilo drago to su ivi, samo zato to su videli moj rad. Moda je vreme da postanem pravi fotograf.
Ali nema boljeg.
Ja nisam fotograf. Stiglic, Stajhen, Strand, Veston, Adams, Berenajsi, Abot, Randolf Pakard oni
su bili fotografi. Oni su znali emu slui foto-aparat.
Neprijatni trenutak je trajao.
Prekinula ga je Denifer. Donela sam kinesku hranu. Misli li da e moi da jede ako odem
dole i donesem ti tanjir?
Umesto da joj odgovori, Koltrejn ju je iznenadio. Kako si ti, Denifer?
Dobro. Mnogo radim. asopis dobro radi.
Ali, ta je sa tobom? Da li je tebi dobro?
Usamljena sam.
Da
inilo joj se da je zadrala dah.
Isto je sa mnom. Nedostajala si mi, Denifer.
Pogled joj se zamaglio. Polako je krenula ka njemu i klekla, i spustivi lice u ravan s njegovim,
milovala ga je po obrazu zaraslom u bradu. ao mi je. Previe sam zahtevala od tebe. Mislim da
sam te uguila. Nikada se vie neu tako ponaati.
Bila je to moja greka koliko i tvoja.
Ne. Promenila sam se. Obeavam.
Oboje smo se promenili. Ne obazirui se na zatezanje, Koltrejn se nagnuo napred i poljubio je.

3.

DOGAAJI
uveni fotograf Randolf Pakard imae neobinu izlobu svojih snimaka u galeriji Sanset u
Laguna Biu, od 17.00 do 19.00 asova u petak, 21. novembra. Pakard, ije delo dokumentuje
promene u junoj Kaliforniji, smatra se jednim od velikih inovatora u savremenoj fotografiji.
Roen je u...

4.

Koltrejn nikako nije mogao da se pomiri sa injenicom da nije otvorio primerak June Kalifornije
koji mu je dala Denifer i da sluajno nije pogledao u pregled dogaanja, ne bi znao za otvaranje
Pakardove izlobe. Ali bilo je prekasno. ak i tada jedva da je imao dovoljno vremena, jer je
iznenada shvatio da je danas dvadeset prvi i da je skoro tri sata. Na sreu, do tada je imao dovoljno
snage da ustane iz kreveta i da se istuira. Njegove patike, farmerice i karirana koulja svakako nisu
bili ono to bi izabrao za neto to je zvualo kao formalni prijem, ali nije imao vremena da se
presvue. Samo je zgrabio sportsku jaknu, foto-aparat i primerak jedne od Pakardovih zbirki, a onda
je otiao do svojih kola.
Taj napor ga je iscrpeo, ali nije se premiljao u pogledu vanosti dogaaja. Dok je odlazio iz Los
Anelesa, vozei se ka jugu to je bre mogao usled smogom pokrivenog saobraaja na autoputu za
San Dijego, oseao se kao da mu je neko rekao da je neko ustao iz mrtvih. Blagi boe, koliko bi
godina mogao da ima Pakard? Devedeset? Vei deo svog posla je obavio tokom dvadesetih i
tridesetih godina. Od tada se njegov stvaralaki opus smanjivao, sve dok, do poetka pedesetih
godina, nije nestao iz javnosti. Kako je navedeno u lanku u Junoj Kaliforniji, slobodno tumaei
citat F. Skota Ficderalda: Za Randolfa Pakarda nije bilo drugog dela. Ali njegovo prvo delo je
svakako bilo jedinstveno. Glasine o drogama i orgijama, o njegovim estim neobjanjivim
putovanjima u Meksiko, uzburkale su umetniku zajednicu Kalifornije i napravile reklamu njegovom
delu.
Koltrejnu nije bio potreban lanak da bi to saznao. Kada je prvi put uio o fotografiji, Randolf
Pakard je bio jedan od njegovih idola. Imao je svaku Pakardovu objavljenu zbirku. Njegov rad je bio
pod dubokim uticajem Pakardove teorije da svaki koristan fotograf mora posmatrau da kae neto
to obino gledanje u predmet prikazan na fotografiji u prirodnom okruenju ne bi uinilo.
uveni su Pakardovi portreti filmskih zvezda nemog filma, na primer, Rudolfa Valentina, Klare
Bou, Ramona Novara i mnogih drugih kojih se niko ne bi setio da ih Pakard nije uinio besmrtnim.
Svaki portret predstavljao je glumca u raskoi svetlosti. Ali glumci nisu odisali svetlou. Umesto
toga, oni su je upijali. Slike su bile tako dobro uraene da se inilo da Pakard o njima i bukvalno
misli da su zvezde, ali zvezde posebne vrste, koje isisavaju energiju, sve dok, zbog svog ega i
neobuzdanog naina ivota, ne bi ili planule ili propale i potroile se.
Idui ka gradovima koji su se nalazili jedni pored drugih i od kojih se sastojala oblast Oran,
Koltrejn je osetio kako mu oekivanja rastu. To ga je podsetilo na period kada je oblast bukvalno bila
pokrivena stablima pomorandi, plantaa je bila pored plantae. Setio se da je jedna od Pakardovih
fotografija prikazivala suncem obasjanu oblast. Fotografija je postala klasik, a na njoj se videlo da na
zemlji ima vie pomorandi nego na stablima i prikazivala je mnotvo zrelih plodova na ivici
truljenja.
Pakard je slikao i Laguna Bi, ne sam grad (koji se sastojao od svega nekoliko kolibica tokom
dvadesetih i tridesetih godina), nego zavoj peane obale pored okeana. Na tom delu autoputa Pacifik
Koust bilo je vetrovito kao i u Pakardovo vreme, ali sada je tu bilo izgraeno previe graevina, kao
uostalom i u celoj junoj Kaliforniji mnogo benzinskih pumpi, prodavnica poklona i restorana koji
su se nagurali jedan pored drugog. inilo se da je zakreni put sa etiri trake zamenio uzani put sa
dve trake. U sumrak, u drugoj polovini novembra, plaa je bila skoro pusta, dok su hladni talasi

udarali o pesak. Kada je Pakard fotografisao ovu oblast, liila je na neosvojeni raj. Ali, kada bi se
posmatra malo bolje zagledao u Pakardov prikaz plae Horizont, iz 1929, koji je najee
reprodukovan, na kojem se videla nesavrenost fotografa, jasno se, u vidu dima koji kulja iz dimnjaka
teretnog broda, to je tipino za Pakardov rad, uoava bolan al za vremenom koje prolazi.
Koltrejn je uspeo da pronae mesto za parkiranje na aveniji Forest, naspram obale. Oko vrata je
okaio foto-aparat Nikon s jednim soivom, duboko udahnuo i bacio pogled na svetla u umetnikim
galerijama du ulice natkriljene kronjama. Kada je otiao do kola kako bi uzeo primerak Pakardovih
Odsjaja grada anela, odjednom je osetio nesvesticu i skoro je pao preko sedita. Osetivi bol na
levoj strani, zgrabio je volan, jo jednom duboko udahnuo i ispravio se. Znoj mu je rashladio lice.
Ovo verovatno nije dobra ideja, rekao je sebi. Pravo je udo da se nisam onesvestio dok sam
vozio ovamo. Trebalo bi da sam u krevetu, a ne da se guram sa nepoznatim ljudima na koktelu.
Ne, pomislio je, oseao se kao da ima vie od trideset i pet godina. Moram da ponem iz poetka.

5.

Prijem se iz rustine galerije Sanset preneo na ulicu. Koltrejn je hodao pored pomodno odevenih
parova sa skupocenim nakitom, savrenom minkom i frizurama. Nije se obazirao na poglede upuene
njegovim patikama. Galerija je bila prepuna ljudi koji su govorili sa pseudoengleskim akcentom.
Mnogima od njih su usne bile tako stisnute da je izgledalo da im se vilica gri. Pijuckali su
ampanjac iz visokih, dugakih aa. Koltrejna nije zanimalo gde se nalazi bar. uo je muziku iz
prikrivenih zvunika, bio je to CD gudakog kvarteta, ali nije bio siguran, jer su ljudi i suvie glasno
razgovarali. Jedino do ega mu je bilo stalo bile su Pakardove fotografije. I pre nego to je uspeo da
se kroz guvu probije do njih, bilo je oigledno da je najvei broj fotografija zapanjujue dobar.
titei levu stranu tela, uspeo je da doe do najblieg zida s fotografijama i osetio je kako u njemu
raste uzbuenje kada je shvatio da nijednu nije ranije video. Svaki put je kartica, koja je stajala
pored fotografija, ukazivala na to da je svaka od njih bila iz Pakardove line zbirke. Datumi na njima
bili su iz pedesetih, pa do devedesetih godina, i stavljali su na znanje da se Pakard nije odrekao
fotografije u poznim godinama. Jednostavno, nije dozvolio javnosti da ima uvid u njegov rad.
Koltrejnovo oduevljenje se pretvorilo u oaj kada ga je pogodila snaga fotografija. Drugi deo
Pakardove karijere isticao je propadanje koje se samo nasluivalo u njegovom ranom radu. Svaka
fotografija bila je posveena propadanju: mrtav galeb zarobljen u izlivenoj nafti, izgladnelo dete koje
jede smee, poar koji unitava viespratnicu vrednu vie miliona dolara, a koja je, to je bilo
smeno, bila smetena na vrhu brda iznad Los Anelesa.
Zgaen onim to je video, Koltrejn se probio do drugog zida, zaboravivi na ljutite poglede koje
su mu ljudi upuivali dok se probijao izmeu njih. Naredne fotografije uznemiravale su jo vie
policajci stoje pored lea ene u jednoj uliici, pitbul u kavezu rei na decu koja ga bockaju
tapovima, ovek napada drugog oveka tokom nemira. Fotografije su bile crno-bele kako bi se
istakle njihove senke i ledena ukoenost. Jedino to je nedostajalo bila je fotografija ispremetanih
skeleta koje sa zemlje podie bager. Kreui se unazad, ne elei nita drugo nego da ode odatle,
Koltrajn je osetio da su mu noge udarile o uspravan metalni krug sa osovinom. Skoro je pao na lea
preko tog kruga, meutim, na vreme je odrao ravnoteu i osetio se posramljeno kada je shvatio da je
udario o invalidska kolica.
Brzo se okrenuo. Veoma mi je ao. Nisam... Izvinjenje mu je zastalo u grlu kada je prepoznao
osobu u kolicima.
Randolf Pakard je bio iscrpljen, ali jo je postojala neverovatna slinost sa fotografijama
snimljenim kada je bio u naponu snage. Iako je bio u invalidskim kolicima, videlo se da je visok.
Visinu mu je isticala mravost. Njegovog prepoznatljivog pramena na elu nije bilo, od njega je ostao
samo sedi uperak, ali je i pored toga bio prepoznatljiv. Oi, kojima je prosto hipnotisao, bile su jo
tamnije, lice mu je bilo ue, nos jo vie nalik na zakrivljenu otricu. Ali uprkos tome to je propao,
to je imao starake pege i uprkos tome to mu je omlitavela koa jedva pokrivala lobanju, bio je to,
bez greke, Pakard.
Zahvaljujem, ova stolica je zauzeta, nakaljao se Pakard, kao da mu je pesak zastao u grlu.
Izvinjavam se. Trebalo je da gledam kuda idem, rekao je Koltrejn. Jesam li vas povredio?
Istina nikada ne boli. Recite mi ta mislite o mojim fotografijama.
Koltrejn je bio iznenaen. One su, uh...

Oigledno, neopisive.
... impresivne.
Kako ste to izgovorili ne zvui mi kao kompliment.
Koltrejn je odluio da bude taktian. Tehniki su savrene.
Tehniki? Pakard se jo snanije nakaljao, ali i dalje nije mogao da se dobro iskalje. Taj
foto-aparat koji vam je oko vrata je li to iz pomodarstva? Nemojte mi rei da ste fotograf.
Jesam. Koltrejn je postao odluniji. Jesam, ja sam fotograf.
O, dobro onda. Znai vi ste fotograf. ta vam se ne dopada na ovim fotografijama?
Koltrejn je osetio gorinu u stomaku. I suvie su mrane za moj ukus.
To je injenica.
U stvari, ako elite da govorite o injenicama, gadne su.
Gadne?
Bilo mi je vano da doem ovamo. Bila mi je potrebna nada, a ne oajanje.
Pakard nije rekao nita na trenutak, samo je zadrao oi uokvirene borama na Koltrejnu, a onda je
klimnuo. Pa, estitam.
Izvinite?
Traio sam istinu. Jedina ste osoba u ovoj prostoriji koja mi ju je pruila. ta to drite?
Jednu od vaih zbirki.
Doneli ste je da biste dobili autogram?
To mi je bila namera.
A sada niste sigurni.
Tako je.
Zaista ste fotograf?
Koltrejn je klimnuo glavom.
Onda mi recite istinu jo jednom. Zato ste postali fotograf?
Koltrejn je krenuo. Vie vam neu dosaivati.
Postavio sam vam pitanje. Brzo. Ne razmiljajte o njemu. Odgovorite mi. Zato ste...
Da bih zaustavio vreme.
Zaista? Pakardove upale oi su ga prouavale. Kako se zovete?
Miel Koltrejn.
Miel... Pakard se usredsredio, a onda ga je bolje pogledao. Da, poznat mi je va rad.
Koltrejn nije mogao da oceni da li je to zvualo isto kao i kada se stane u psee govno.
Recite mi, zato elite da zaustavite vreme? , Pakard je bio uporan.
Sve se raspada.
A sredite ih ne moe zadrati? Nisam znao da ima onih koji itaju Jejtsa.
A ljudi umiru.
Kako istinito. Pakard se ponovo nakaljao, ovoga puta bolno.
Odjednom se srdaan mukarac, u odei jarkih boja, probio kroz gomilu. Tu si, Randolfe. Svuda
sam te traio. Imao je preko etrdeset godina, viak kilograma, zajapureno lice, prosede brie i
odeu vrednu nekoliko hiljada dolara. Mora obavezno da upozna neke ljude koji su upravo doli.
Mukarac je zgrabio Pakardova kolica za zadnji deo. Izvinite. Malo mesta, molim vas.
Samo trenutak. Pakardov neujni apat imao je u sebi neverovatnu snagu. Pokazao je Koltrejnu
da prie. Izvolite moju vizitkartu. eleo bih da sutra doete na ruak. Tano u jedan. Ponesite knjigu.
Potpisau vam je.
Pakard je otiao.

6.

Pa, ta sam oekivao, zapitao se Koltrejn dok se probijao kroz gomilu kako bi otiao sa prijema. Oko
Randolfa Pakarda bilo je mnogo tajni, a u svemu to je Koltrejn o njemu proitao samo je jedno bilo
jasno: njegova linost. ak i prema biografu koji je imao najvie simpatija prema njemu, Pakard je
bio ohola osoba. Njegov arogantan stav se objanjavao na razne naine, izmeu ostalog, kao
posledica toga to su ga razmazili bogati roditelji ije je bogatstvo nasledio u esnaestoj godini,
nakon njihove pogibije na jedrenju. Takoe, njegova oholost se tumaila i kao zapovedniko vladanje
genija iju su osetljivost neprekidno ugroavali ljudi iz njegovog okruenja.
ta god da je bio uzrok, Koltrejn ga je u potpunosti osetio. Ljut, napustio je umetniku galeriju,
oseanja su mu odvratila panju tako da nije primetio da se vreme promenilo, sve dok nije doao do
mesta gde je parkirao svoj evrolet blejzer, u blizini mesta gde su se ukrtali junoobalski autoput i
autoput Forest. U drugoj polovini novembra u est sati posle podne, mrak je bio prirodna pojava. Ali
ne ovakav mrak. Preostala svetlost sunca, koje je zalo, trebalo bi da bude vidljiva na horizontu
okeana; uprkos ulinom osvetljenju, trebalo bi i zvezde da ponu da sjaje. Ali, nebo je sada bilo
potpuno crno, a horizont se nije mogao razlikovati od okeana boje mastila. Vetar ga je ibao po
obrazima, nabacujui pesak sa obale. Prve kapi kie su mu pale na vetrobran i on je pourio da
otkljua auto i ue.
Za oko dvadeset minuta, dok je klizavim, osvetljenim putem br. 405 iao na sever, u Los Aneles,
oluja je dostigla vrhunac. inilo mu se da e ga zbrisati. Iako bi zbog saobraaja koji je usporila kia
obino bio razdraljiv, osetio je udno zadovoljstvo dok je samo gledao kroz staklo, pored ukljuenih
brisaa. Pustio je jednu od svojih omiljenih kaseta i sluao Bobija Darina kako srceparajue peva
Devojku koja je otila. Dok se divio Darinovom savrenom stilu izraavanja, prisetio se da skoro
niko nije lepo govorio o Bobiju Darinu kao ljudskom biu. Zbog problema sa srcem, Darin je znao da
verovatno nee iveti due od trideset godina. Osetivi pritisak ogranienog vremena, posvetio se
karijeri, za koju niko nije mario. Okrenutost sebi nije poela da ga odreuje. Nije ni okrutnost.
Talenat, inilo mu se, nije garantovao velianstvenost. Razmiljajui o tome, Koltrejn je ovo oito
povezao sa Randolfom Pakardom: verovatno nije dobra ideja upoznati svog idola.

7.

Koltrejnovi farovi su, kroz oluju, osvetlili crveni BMW koji je pripadao Denifer, parkiran kod
ograde ispred njegove kue u gradu. To ga je uznemirilo. U kancelariji je ostavio poruku Denifer da
nee biti kod kue. Zato je, i pored toga, svratila? Zabrinut da bi njih dvoje ponovo mogli imati
problema, pritisnuo je dugme na daljinskom upravljau za otvaranje garae, uvezao vozilo i iskljuio
motor. Nakon nekoliko sati sluanja neskladnog zvuka dobovanja kie po krovu auta, nepomino je
sedeo, iscrpljen, i oslukivao tiinu. Onda je ponovo pritisnuo dugme na daljinskom upravljau i
izaao iz vozila. Uprkos buci koju su, dok su se sputala, pravila vrata garae, uo je zvuk jo jednih
vrata, onih na vrhu stepenita. Svetio iz kuhinje doprlo je dole.
Mi?
Kada se Denifer pojavila iznad njega, video ju je kroz zamiljen foto-aparat ije je soivo
uveavalo ovu sliku. inilo se da njena plava kosa, nalik na oreol, isijava svetlost iza nje. Nosila je
sive, iroke pantalone i tamnoplavu rolku. Na usnama joj se video ru bledonarandaste boje.
Jesi li dobro? Krenula je ka njemu i sila niz nekoliko stepenika.
Zar ti pomonik nije dao moju poruku?
Poruku? Denifer je izgledala zbunjeno. Ne. Nisam bila u kancelariji celo poslepodne. Kada
sam najzad imala vremena da se javim u kancelariju, moj pomonik je ve otiao.
Koltrejnu su se opustila ramena. U pitanju je bio obian nesporazum. Nee biti kao ranije. Uhvatio
se za ogradu i krenuo uz stepenice ka njoj.
Zabrinula sam se kada sam videla da te nema, rekla je Denifer. Onda sam, naposletku,
primetila otvoren asopis na tvom kuhinjskom stolu. Kada sam videla lanak u pregledu dogaanja,
vreme i datum Pakardove izlobe, shvatila sam kuda si otiao.
Ako ikada odlui da napusti posao u asopisu, bila bi neverovatno dobar detektiv. Koltrejn je
zatvorio vrata od kuhinje. Pitala si jesam li dobro. Nisam. Pomilovao ju je po kosi i poljubio je,
ru na usnama je imao ukus kajsija. Bio sam budala. Trebalo je da ostanem kod kue. Sa tobom.
Od komplimenta, Deniferine plave oi su bile bistre kao Karipsko more kada se sunce pomoli iza
oblaka. A onda ju je neto drugo, to je rekao, nateralo da se namrti. Zato si sebe nazvao
budalom?
Recimo da susret sa Randolfom Pakardom nije izgledao onako kako sam se nadao da e biti.
Ima neverovatno visoke standarde.
Njena primedba ga je zbunila. Divio sam se njegovom radu od kada sam bio dovoljno star da
razlikujem dobrog od loeg fotografa.
Ne znam onda ta bi vie hteo. Od svega to sam do sada ula, stvari nisu mogle biti bolje.
Od svega to si ula? Koltrejn je podigao obrvu.
Pakard je zvao pre petnaest minuta.
ta? ali se.
Uzeo je tvoj broj iz adresara fotografa koji imamo u redakciji. Mislio je da si se do sada vratio.
Kada sam mu rekla da nisi, priao mi je o tebi. Veoma si ga impresionirao.
Koltrejn je imao nestvaran oseaj od kog mu se zavrtelo u glavi.
Rekao je da odavno nije upoznao nekoga ko je tako iskren kao ti. ta li si mu rekao?
Koltrejn se spustio na kuhinjsku stolicu. U stvari, uvredio sam ga.

Denifer je zinula od uda.


Rekao sam mu da mislim da su mu fotografije na izlobi rune.
Ti oigledno zna kako da stekne prijatelje i utie na ljude.
Veruj mi, nisam preterao kada je re o tim fotografijama. Rune su kao i one koje sam ja snimao.
A one koje si skinuo sa zida?
Koltrejn se okrenuo ka dnevnoj sobi. Tokom dana je skinuo sve svoje uramljene fotografije.
Naslovna strana koju mu je dao asopis Tajms, na kojoj se vidi ameriki vojnik kako kaikom hrani
izgladnelo dete u Somaliji, dve slike koje su se nale na naslovnim stranama Njuzvika (jedna od njih
je prikazivala udovicu kako klei i jednom rukom grli svoju mrtvu erku, a drugom mrtvog mua,
nakon raketnog napada u severnom Izraelu) i fotografiju Asoiejted presa koja je mnogo puta
umnoena, a na kojoj se vidi prvi nalet amerikih helikoptera u invaziji na Panamu. Ovi i ostali
uzbudljivi vrhunci njegove karijere sada su se nalazili na polici u ormaru. Dovoljan je jedan usrani
fotograf da bi prepoznao drugog.
Verovatno zato eli da sa tobom radi na projektu, rekla je Denifer.
Koltrejn nije bio siguran da je dobro uo. Da radi na projektu sa...
Kae da poznaje tvoj rad i misli da je impresivan.
Ovo izmilja.
Uopte ne izmiljam. Ali, rekao je da e ti uloiti najvie napora na tom projektu. On e ti davati
savete i originalne fotografije za foto-esej u asopisu Juna Kalifornija.
O emu mi to govorimo?
O njegovom uvenom serijalu kua u Los Anelesu iz dvadesetih i tridesetih godina.
Koltrejn se ispravio. Taj serijal od dvadeset fotografija bio je pravo remek-delo. Pakardov opis
razliitih stilova gradnje u potpuno odvojenim delovima, graevinski jo nepretrpanog grada, ne
samo da je bio opinjavajue lep, nego se inilo da ali za predstojeim gubitkom nevinosti koju je
slavio.
Pakard misli da bi ih ponovo trebalo uraditi, rekla je Denifer. Idi do mesta gde su se nalazile
te kue. Nai ista mesta gde je on postavio svoj foto-aparat. Izaberi iste uglove. Snimi ono to se
sada tamo nalazi. Kae da je dugo razmiljao o nastavku serijala, ali sada se ne osea dobro da bi
mogao to da uradi.
Sve to trai od mene jeste da budem njegov pomonik?
I vie. ak i kada bi mogao da snimi fotografije, on kae da ne bi eleo. Slae se sa tvojim
miljenjem u pogledu svojih nedavnih dela vie ne moe da vidi lepotu. Nada se da e moda ti,
ako slika ta ista mesta, posle toliko godina, uspeti da pronae lepotu koju on ne moe da pronae.
Neka sam proklet.

8.

U neko doba noi, Koltrejn se probudio i potraio ju je. Njegove usne su dotakle njene, a kada je
poeleo da se okrene na stranu u koju je bio ranjen, trgao se od bola. Lezi mirno, proaptala je.
Pusti mene da sve uradim. Osetio je toplinu njenog tela kada se naslonila na njega i ljubila ga u
vrat. Zadrhtala je kada ju je pomilovao po grudima. Lebdeo je. Plovio. Bol je nestao. Ba kao i
vreme.

9.

Nikada nije trebalo da se rastanemo, rekao je.


Lampa na stoiu kraj kreveta bila je upaljena. Upravo su se vratili iz kupatila. Naga, Denifer je
sela pored njega na krevet, savivi noge ispod sebe.
Nisam ti dala drugi izbor, rekla je.
Njegove smaragdnozelene oi su je prouavale. Nisam dovoljno obraao panju na tebe.
Odmahnula je glavom. Oboje znamo istinu. Optereivala sam te dok se nisi povukao. Gledala je
u svoje rake. Postoji neto to ti nikada nisam rekla.
Koltrejn se namrtio i zapitao se na ta cilja.
Ovo mi je teko da kaem... Ranije sam bila udata.
Iznenaeno je okrenuo glavu.
Pre deset godina. Kasnije sam otkrila da se tucao sa mojom najboljom prijateljicom no pred
nae venanje. To se dogodilo nakon to sam otkrila da je tokom naeg braka, koji nije dugo trajao,
krae od godine, tucao svaku enu koju je mogao.
Zato mi, do vraga, nisi to rekla?
Ne oseam se prijatno kada o tome priam. Cela pria je dokaz da sam bila budala.
Ali zato se oenio tobom ako nije imao nameru da ti bude veran?
Rekao mi je da me voli. Denifer se rugala samoj sebi. Bog sveti zna da sam ga volela. Mislim
da mu je to to je bio oenjen mnome dalo ansu da igra svoju ulogu i ima objanjenje zato nije
mogao da se oeni tim enama. Bila sam sasvim spremna da mu ponudim dom, spremam hranu i ne
dosaujem kada bi rekao da mora do kasno da radi i kada nije bio kod kue.
Ne mogu ti rei koliko mi je ao.
Ne onoliko koliko je meni. Poenta je u tome to posle toga nisam mogla da verujem mukarcima.
I dalje sam sumnjala da svako ko bi se zainteresovao za mene, u stvari, pokuava da me iskoristi.
Denifer se ugrizla za usnu. Pretpostavljam da je to drugaiji nain da kaem da nisam verovala da
bih nekom mukarcu mogla biti dovoljno posebna, a da on ne pogleda drugu enu. I tako... Slegla je
ramenima mirei se sa sudbinom. Preterivala sam. elela sam da me voli na nemogu nain. Ali,
kunem se da se to nee ponovo dogoditi. asna re. Neu ti postavljati zahteve.
Trebalo je da mi za to kae ranije. To mi pomae da razumem mnoge stvari.
Zato ti to kaem sada. Jednom sam te izgubila, Mi. Ne elim da te ponovo izgubim.

10.

Pakardova kua se nalazila u Njuport Biu. Koltrejn je, koristei Tomasov vodi, otiao do velike
gospodske kue, sagraene u panskom stilu, koju je delimino sakrivao visoki zid na kojem su se
nalazili reljefni elementi. I kua i zid su bili svetloljubiaste boje, u dobroj meri izbledeloj od sunca,
iako su se od petka uvee zadrali olujni oblaci i bojili sve u sivo. Vozei se kroz otvorenu, gvozdenu
kapiju, Koltrejn je video barice oko pukotina na asfaltu kojim je bio pokriven prilaz kui. Grmlje je
trebalo potkresati. Plodovi avokada su trulili na zemlji.
Debeli mukarac, u odei jarkih boja, koji je na prijemu odvezao Pakardova kolica, otvorio je
vrata. Izgledao je kao da je imao teku no. Crveni sportski sako odgovarao je boji njegovih debelih
obraza. inilo se da su mu prosedi brkovi gurnuli usta dole. Drao je napola popijenu au neega za
ta je Koltrejn mislio da je Krvava Meri. Uveren sam da ovo nije dobra ideja, promrmljao je
mukarac.
Koltrejn nije mogao da zakljui da li je mislio na to to je popio ruak ili pozvao Koltrejna da
ue.
Teko je podneo prijem, rekao je mukarac.
Nisam mogao pretpostaviti. inilo mi se da je u dobroj formi.
Jer je bio pripit? Tada je najosetljiviji. Mukarac je prebacio pie u levu ruku i pruio mu
desnu. Ruka mu je bila hladna od leda u ai koju je drao. Dankan Rejnolds.
Mi Koltrejn.
Znam. Mudra preporuka. Dobro obratite panju na njega. Nemam nikakvu predstavu ta je ovoga
puta naumio.
Kada se Koltrejn namrtio, Dankan se takoe namrtio. O emu se radi?
Pretpostavljam da nisam navikao da me neiji prijatelj upozorava na drugog prijatelja. Bar ne
tokom prvog razgovora.
Prijatelj? Dankan je spustio bradu, stvorivi bore na podbulom vratu. Mislite da smo Randolf i
ja prijatelji? Blagi boe, ne. Ja sam njegov pomonik. Glavni kuvar i osoba koja ispira boce.
Njegova privatna medicinska sestra.
Negde u kui se ulo zvono.
Ne bih ga pustio da eka, rekao je Dankan.
Tokom ovog razgovora vrata su bila otvorena. Sada, kada ih je Dankan zatvorio, a Koltrejn ga
pratio kroz zvuno izolovani hodnik, shvatio je da je unutra mrano. Guste zavese su prekrivale
prozore u nekoliko zamraenih soba pored kojih je proao. U poreenju sa njima, poslednja soba je
priguivala slabu svetlost, a izgledala je skoro osvetljena. Nametaja je bilo veoma malo, to ga je
iznenadilo nekoliko mekanih stolica, stoi za kafu i sofa na kojima su se videli tragovi vremena.
Na zidovima nije bilo niega. Draperije su bile razdvojene, ali se izmeu njih nisu nalazile ipkane
zavese. Pored zida s prozorima, probijala se siva dnevna svetlost, koja je otkrivala travnjak pokriven
liem. Iza toga se nalazila jahta privezana za dok. I jednom i drugom je bilo potrebno odravanje.
ak je i voda izgledala prljavo.
Koltrejn je uo tih, itav zvuk. Prvo je pomislio da zvuk dolazi od akvarijuma, ali kada je
pogledao po sobi i usredsredio se na Pakarda koji je sedeo u kolicima, kraj kamina, Koltrejn je
primetio plastine cevice u starevim nozdrvama, povezane sa cevi koja je vodila do male boce s

kiseonikom u zadnjem delu kolica. inilo se da se Pakard davi u zelenoj, svilenoj pidami i istom
takvom kunom mantilu. Uzano lice je delovalo jo ue nego prethodne veeri, oi su mu bile mutne,
seda kosa proreena, a koa umrljana braon flekama. Kada se nakaljao, videlo se da su tekoe koje
su mu zadavale probleme na prijemu otklonjene. Njegov trenutni problem bio je lajm.
Koltrejn je diskretno gledao u stranu dok je starac koristio maramicu. Da doem drugi put...
Gluposti, promuklo je odgovorio Pakard. Pozvao sam vas na ruak.
Poto ga je jedva uo, Koltrejn se primakao.
Retko koga pozovem u kuu.
Sada je Koltrejn bio toliko blizu da je mogao da ga dodirne, da je hteo. U Pakardovom prisilnom
aputanju, postojala je neka udna intimnost.
A ja nikada ne menjam odluke koje donesem. Uz tekoe, starac je proistio grlo. Plaim se i
da moj apetit vie nije onakav kakav bi trebalo da bude. Kiseonik je i dalje tiho itao. Ovo je bez
sumnje zbog neega to sam pojeo prole noi, na prijemu. Nadam se da vam nee smetati ako ne
budem jeo sa vama.
Poto se ne oseate dobro, zato ne bismo to obavili drugi put?
Neu ni da ujem za to. Dankane, donesi naem mladiu neto za jelo. elite li neto posebno?
Bie dovoljan sendvi. Bilo ta.
Mislio sam na neto bolje od sendvia. Pakard je podigao smeuranu glavu. Ako je dom
perinjon dovoljno ohlaen, Dankane, hoe li ga doneti sada?
Dankan je nazdravio aom Krvave Meri i otiao.

11.

U sobi je bilo tiho, ulo se samo itanje kiseonika. Razlika izmeu ovog razgovora i onog od
prethodne veeri bila je jo oiglednija. Koltrejn je shvatio da Pakard ne samo da je bio naminkan
na prijemu, nego je bio i pod uticajem neke droge. Droga ga je sigurno i dovela do ivice. To je
objanjavalo zato mu je jaina glasa bila u potpunoj suprotnosti s nainom na koji je govorio na
prijemu.
Vidim da si doneo zbirku da je potpiem. O kojoj zbirci je re?
Odsjaji grada anela.
Pakard je zvuao neobino tuno. Ta mi je oduvek bila omiljena. Kako si, do avola, uspeo da
pronae primerak? Bila je retka. I vrlo skupa.
Proveo sam mnogo vremena pretraujui prodavnice koje prodaju retke knjige.
Sasvim sigurno. Pakard je uzeo ogromnu knjigu i nalivpero koje mu je pruio Koltrejn. Kada je
okrenuo naslovnu stranu, neno je iao tankom rukom du stranice. Ja sam ostario. Ovaj papir,
najfiniji koji sam mogao nai, ostao je isti, kao u vreme kada je knjiga tampana 1931. Pre celog
jednog ivota.
Nostalgino odmahujui glavom, otvorio je nalivpero i skupio snagu da na papiru ostavi potpis
ispisan krasnopisom.
Evo. Izgledao je vragolasto dok je vraao nalivpero i knjigu. Sada je ovaj primerak jo rei i
jo skuplji. Dok drite to nalivpero, pitam se da li biste mi uzvratili uslugu i potpisali mi neto.
Koltrejn nije shvatio. Zbunjen, posmatrao je kako Pakard posee u torbu, koja se nalazila sa
strane, i vadi primerak Kroz nepoznato soivo, jedine Koltrejnove zbirke fotografija, koja je sadrala
slike iz ratnih oblasti.
Vi zaista poznajete moj rad, rekao je zaueno.
Fotograf koji je osvojio Pulicerovu nagradu sigurno ima naina da privue moju panju, rekao
je Pakard. Veoma ste dobri.
Hvala vam. Koltrejnov glas je bio promukao. To to takav kompliment dolazi od vas, znai mi
mnogo. Uspeo je da mu ruka ne zadrhti kada je potpisivao knjigu. Ali eleo bih da sam posvetio
svoj rad neemu drugom, osim ratu i bolu. esto sam se premiljao.
Onoga dana kada budete zadovoljni svojim radom, tada ete prestati da budete dobar fotograf,
rekao je Pakard.
Starac se iznenada zakaljao.
Kaalj se zabrinjavajue pojaavao.
Mogu li neto da...
Ne. Pakard se naprezao da govori kroz maramicu koju je drao na ustima.
Koltrejn se oseao bespomono, eleo je da ga potape po leima, ali se plaio da je starac toliko
slab da bi ga mogao povrediti.
Najzad, Pakard se uspravio. To je zbog vremena. Hladnoe u vazduhu. Nije trebalo da izaem
sino.
Zato ste onda to uradili? Osorni glas je bio Dankanov. Uao je s kofom leda, aama za
ampanjac, belim pekirom i bocom dom perinjona.
Da bih se podsetio kako su ljudi slepi, rekao je Pakard. Jedina osoba koja je priznala da su

moje poslednje fotografije loe jeste ovaj mladi ovde.


Ostali su verovatno bili samo ljubazni. Dankan je otvorio ampanjac i nasuo ga Koltrejnu u
au.
To gospodina Koltrejna i dalje ini jedinom verodostojnom osobom na prijemu.
Osim mene. Ja vam uvek kaem ono to mislim. Dankan je stavio bocu u kofu sa ledom i pekir
oko nje.
A ta sada planira?
Da pripremim ruak. Dankan je izaao, dok su mu usne jedva prikrivale osmeh.
Koltrejn je osetio kako mu mehurii ampanjca dodiruju vrh nosa kada je uzeo gutljaj.
Vidim da ste doneli i... Pakard je pokazao na Nikon koji je visio Koltrejnu na ramenu. Rekli ste
da bih zaustavio vreme.
Promena teme zatekla je Koltrejna.
Pitao sam vas zato ste postali fotograf. To je bio va odgovor. Onda ste dodali Stvari se
raspadaju... A ljudi umiru.
Tako je.
Ko?
Izvinite?
Ko je umro?

12.

Koltrejn je pogledao u pod.


Neprijatno vam je zbog mog pitanja?
... Da.
U mojim godinama, otkrio sam da utedim vreme, Pakard je zastao da bi doao do daha, ako
pitam nove poznanike da mi ispriaju najvanije to treba da znam o njima.
Mnogi ljudi ne vole da ih podseaju na najvanije stvari o njima, rekao je Koltrejn.
Kiseonik je itao.
Je li u pitanju sestra?
ampanjac mu je odjednom bio ljut.
Brat?
Koltrejn je spustio au. Moja majka.
Razumem.
I moj otac.
Dok ste bili mladi? I moji roditelji su umrli kada sam bio veoma mlad. Nedaleko odavde. U
nesrei na jedrenju nedaleko od Santa Kataline.
Da, kada vam je bilo esnaest godina.
Pakard nije bio iznenaen to Koltrejn poznaje svaki detalj iz njegovog ivota.
Moji roditelji su umrli kada mi je bilo jedanaest godina, rekao je Koltrejn, iako su, u
stvarnosti, oboje bili mrtvi mnogo pre toga bilo je potrebno nekoliko godina da sve doe na svoje.
Pakard se namrtio.
Otac mi je pretukao majku.
Pakard se nije pomerio, nije nita rekao. Da je reagovao na bilo koji nain, Koltrejn bi odmah
prestao da pria. inilo se da je Pakard osetio Koltrejnovu podvojenost. Starevo prisustvo je skoro
hipnotisalo. Dok je tiina, u kojoj se samo ulo itanje kiseonika, vladala, Koltrejn je otkrio da eli
da nastavi priu.
Moj otac nije pretukao majku zato to je bio pijanica ili zato to je brinuo zbog svog posla, niti
zbog bilo kog drugog objanjenja koje se ponekad moe uti. Nikada ga nisam video da pije. Uspeno
je vodio posao, imao je lanac radnji za hemijsko ienje, koji se svake godine irio. Verovatno je
bio u pitanju pritisak na poslu o kojem ja nisam nita znao. Ili je moda njegov otac voleo da tue
njegovu majku. Verovatno je zato to uinio. Moda je mislio da je to normalno. Na trenutak, i ja sam
pomislio da je to normalno. Mislio sam da otac svakog deteta tue...
Koltrejn je imao oseaj da se vraa kroz vreme. Trepnuo je, izaao iz zanosa i podigao au
ampanjca. Bez obzira na to koliko su ampanjac uprljale njegove uspomene, ispio je veliki gutljaj.
Osetio je udnu potrebu da nastavi da objanjava, kao da bi Pakard, vie od bilo koga na svetu,
razumeo.
Jedne veeri, nakon to je otac ostavio majci da odradi izuzetno veliki deo posla prekovremeno,
uinio je neto to nikada ranije nije udario je mene. Izbio mi je jedan zub. Narednog jutra, rekao je
da mu je zaista ao, da se to nee ponovo dogoditi i da bi trebalo da kaem uiteljici da sam pao sa
bicikla i tako udesio lice. Zaklinjao se u Boga da e mi nadoknaditi to to me je povredio. Onda se
odvezao na posao. U trenutku kada je njegov auto skrenuo za ugao, majka je pojurila sa mnom na

sprat i pomogla mi da ubacim svoju odeu u dva kofera. Onda je napunila dva kofera svojom
odeom. Seam se kako je sve vreme uplaeno gledala kroz prozor spavae sobe, plaei se da bi se
moj otac mogao vratiti.
Koltrejn je prouavao mehurie u ai ampanjca. inilo se da su vei. Ponovo se vratio u
prolost. Mora da je to dugo planirala. Vrata garae bila su zatvorena dok je ona stavljala kofere u
auto kako susedi ne bi videli. Onda smo se odvezli do banke. Nakon toga, odvezla nas je na
autobusku stanicu i ostavila me da ekam sa stvarima dok ona ne ostavi auto na nekom drugom mestu
na eleznikoj stanici. Kako mi je kasnije rekla, to je uradila kako bi moj otac pomislio da smo
vozom otili iz grada. Vratila se na autobusku stanicu sat kasnije, a naredne tri godine smo bili u
bekstvu, zaustavljali smo se nakratko u gradovima irom zemlje gde je mama radila bilo koji posao
koji je mogla da nae dok ne bi utedela dovoljno novca da nastavimo da beimo. Kasnije sam
pregledao put koji smo preli. Iz Nju Hejvena u Konektikatu otili smo u Trenton u Nju Dersiju,
potom u Harisburg u Pensilvaniji, pa Jangstaun u Ohaju, sledila je Sedalija u Misuriju, pa Bulder u
Koloradu, Flagstaf u Arizoni i najzad Los Aneles.
Poto je oedneo, popio je ampanjac i dosuo sebi jo jednu au, mada je mogao uzeti i vodu.
Nastavili smo da menjamo imena. Majka mi je rekla da je traila samo poslove gde su je isplaivali
u gotovini, kao to je odravanje domainstava, zbog kojih nije morala da plaa porez ili da se u
vladinim kompjuterima pokae broj njenog socijalnog osiguranja. Rekla mi je da, ako ne budemo
ostavili nikakav pisani dokaz, ako ne budemo pokuali da stupimo u kontakt s prijateljima i roacima,
otac nee moi da nas pronae. Jo ne znam kako... Koltrejnu se grlo steglo od emocija. Jednog
popodneva, kada me je majka povezla iz biblioteke gde sam je, prema njenim uputstvima, uvek ekao
posle kole, dok ne zavri posao, otili smo na po kuglu sladoleda. Samo jednu, jer nismo mogli da
priutimo dve. Onda smo uli u autobus kako bismo se dovezli do prikolice u kojoj smo iveli. Kada
smo uli, moj otac je sedeo na stolici za kuhinjskim stolom i slagao pasijans.
Miran, kakvog ga oduvek pamtim, ustao je, uzdahnuo, izvukao pitolj i rekao: Zajednitvo je
blisko pobonosti, a potom pucao mojoj majci u lice. Tek tako. Kada bi moj otac odluio da uradi
neto, bilo ga je teko zaustaviti. Imao sam oseaj da me je neko udario rukama po uima. U glavi mi
je zvonilo, ali nekako mislim da sam uo majku kako stenje kada je pala. Moda sam ja bio taj koji je
stenjao. Osetio sam neto mokro, lepljivo po celom licu. Sledee ega se seam jeste da je moj otac
uperio pitolj u mene. Blago se namrtio, pogledao u majino telo, pa ponovo u mene, odmahnuo
glavom i razneo sebi mozak.
Kada je Koltrejn prineo au usnama, shvatio je da ju je ponovo ispraznio. Rekli su mi da godinu
dana nisam rekao ni rei.

13.

Koltrejn se naprezao da nastavi. Snaga Pakardovog saoseajnog pogleda neverovatno ga je


podsticala na to. Kada su moji baba i deda doli po mene u Los Aneles, spakovali stvari koje smo
majka i ja imali u prikolici, platili raune i uredili da tela budu prebaena u Konektikat i kada su
uklonjene sve pravne prepreke i ja preao da ivim kod njih u Nju Hejvenu, nisam mogao da se setim
kako mi je majka izgledala. Sate sam provodio napreui se, krijui se u podrumu, pokuavajui da
se setim njenog lica, ali sve to mi je dolazilo pred oi bila je krv koja se razliva kada ju je pogodio
metak. Oajniki sam eleo da se prisetim njenog glasa, a sve to sam uo u mislima bio je pucanj. To
je bila moja stvarnost, a ne ono to se deavalo oko mene u kui babe i dede. Verovatno sam jeo i
spavao, oblaio se i gledao televiziju, odlazio u kolu, ali slike i zvuci s kojima sam se susretao bili
su u mome seanju.
Nisam znao koliko je vremena prolo. Na kraju, otkrio sam da je prola godina kada sam uo
neiji pla u sobi iznad mene, dok sam bio u podrumu. inilo mi se da se magla razilazi kada sam
izaao iz pei i krenuo uz stepenice, pratei jecaje kroz kuhinju do dnevne sobe, i otkrio na kraju da
je to moja baka. Sedela je na stolici, nagnuta napred, s licem u akama, i tako snano jecala da su joj
se suze cedile kroz prste i padale na prozirnu plastiku koja je titila fotografije u albumu, otvorenom
na stoiu za kafu.
Doao sam iza njene stolice i pogledao fotografije. Jedna od njih je bila snimljena na jakom suncu,
tako da je sve izgledalo previe osvetljeno i grubo. Prepoznao sam ljuljaku, tobogan i klackalicu
koje je neko postavio u krugu u kojem su se nalazile prikolice gde smo majka i ja iveli. Prepoznao
sam i nau prikolicu u pozadini. Prouavao sam deaka na ljuljaci i enu koja ga je gurala. Nagnuo
sam se blie, kiljei sam prouavao eninu dugu kosu boje peska, koja je leprala na vetru. Gledao
sam njen dugaak, tanak vrat i neno lice, njen topao osmeh. ena je nosila braon-belu koulju
konobarice, podignutih rukava. Donji deo koulje visio je preko farmerica. inilo se da su joj koulja
i farmerice prevelike, a to je isticalo krhkost njenog tela. Dok je gurala nasmejano dete, inilo se da
se provodi kao nikada u ivotu.
Polako, postao sam svestan da je jecanje prestalo. Kada sam se okrenuo, video sam da je moja
baka spustila ruke i da me posmatra, lica nateenog od suza.
To je moja majka, rekao sam, prvi put posle godinu dana. Tako je izgledala. Sada se seam.

14.

Znai, postao si fotograf da bi pokuao da sauva prolost?, upitao ga je Pakard.


Sadanjost. Taj album i ostali albumi koje su imali moji baba i deda prikazivali su moju majku
kako odrasta i udaje se. Potom je odrasla i sa mnom. Onda me je drala, kupala i podizala me. Vreme
je bilo nevano. Postojala je na stranici. Na svu sreu, nisam pronaao nijednu fotografiju moga oca.
Baba mi je rekla da je spalila sve njegove fotografije, sve vreme ga proklinjui. On je bio mrtav. Ali
ne i moja majka. Jo je bila iva na fotografijama.
Na nekim fotografijama je izgledala savrenije nego na drugima. Dok sam ih beskrajno prouavao,
postao sam razoaran. Neke fotografije su bile blago zamuene. Ostale su imale ili previe ili
premalo svetla. Neke su bile i suvie zumirane, druge premalo. Neke nisu naglaavale ono to mi je
bilo potrebno da vidim, sjaj u majinim oima ili njene ruke. Nastavio sam da zamiljam bolje slike.
Nastavio sam da se molim da su mogle biti bolje snimljene.
A naredni korak je podrazumevao da pone da prouava fotografiju?
uli ste prie o fotografima koji odlaze u nerazvijene oblasti gde domorodci ne dozvoljavaju
fotografima da ih slikaju, jer se plae da e im foto-aparat uzeti duu. Ne znam jesu li te prie istinite,
ali ako jesu, domorodci nisu u pravu. Foto-aparat ne krade nita. On daje: besmrtnost. To sam mislio
kada sam bio mladi. eleo sam da uslikam svakoga koga sam upoznao, da ih upamtim sa alou i
ljubavlju jer e jednog dana umreti. Ali ne na mojim fotografijama. Dokle god postoje moje
fotografije, mislio sam, do tada e postojati i ti ljudi.
eleo? Mislio? Neprekidno govorite u prolom vremenu.
Negde sam, tokom ivota, skrenuo. Poeo sam da snimam fotografije koje nisu proslavljale ivot,
nego su bile usmerene na umiranje. Poeo sam da dokumentujem oaj umesto nade. Koltrejn je
odseno odmahnuo glavom. Vie ne. elim da slavim ivot.
Onda, svakako, Pakard se bolno nakaljao, elim da fotografiete mene.

15.

Kada je Dankan doneo posluavnik sa est vrsta kavijara, prozirna jajaca zlatne, crne, sive, braon,
sivo-zelene i zelenkasto-crne boje, Koltrejna je njegov uvek spreman apetit napustio. Emocije noene
ampanjcem su mu stegle stomak. Pakard, u svakom sluaju, (umornih oiju i apata koji je guio
lajm) nije vie imao snage da nastavi razgovor. Kada su se dogovorili o detaljima svog projekta,
Koltrejn se oprostio i otiao.
Popodnevna svetlost je i dalje bila sumorna. Dok se vraao u Los Aneles, Koltrejn se borio s
iscrpljenou koja ga je obuzimala. Stigao je u stan u 16.30 asova i jo nije bio gladan. U stvari,
plaio se da e se razboleti. Legao je na konu sofu i pokuao da analizira ono to mu se upravo
dogodilo i utonuo u nemiran san. U jednom trenutku, zazvonio je telefon, meutim, on se nalazio na i
suvie mranom mestu da bi odgovorio ili uo da li je bilo ko ostavio poruku.

16.

Jesi li me zvala sino?, upitao je Koltrejn.


Bilo je jedanaest sati u nedelju ujutro. Sedeo je sa Denifer na uskom balkonu njenog stana s
pogledom na luku u Marini del Rej. Oblaci su i dalje bili sivi. Vetar je bio prohladan, a iako je nosio
demper, Koltrejn je osetio da pomalo drhti. Ali, nije mogao da se oslobodi oseaja da lebdi. Rekao
je sebi da je sve vazduh sve to mu je potrebno da ga podigne.
Denifer je odmahnula glavom. Dogovorili smo se da e otkriti kako ti ide kada si sam.
Znai, nisi?
Denifer je izgledala zbunjeno. Sea li se, bilo je perioda kada sam te preesto zvala?
Samo sam se pitao. Sino, dok sam spavao, neko mi je telefonirao, ali nije ostavio poruku. Kada
sam jutros proverio telefonsku sekretaricu, lampica na njoj je svetlela. Imao sam mnogo poruka
tokom prepodneva uglavnom reporteri i televizijski novinari koji su eleli intervju u vezi sa
fotografijama iz Bosne. A, onda, na kraju, sve to sam uo bilo je petnaest sekundi klasine muzike,
potom se ulo klik.
To nisam bila ja, rekla je Denifer.
Koltrejn je obrisao elo i ohrabrio se gutljajem kafe, prene na francuski nain, koja se puila.
Reporter ne bi trebalo da se stidi da ostavi poruku.
Pita se da li je to bio Pakard?
To mi je palo na pamet. Uprkos tome to je Koltrejn nosio naoare za sunce, svetlost se inila
izuzetno jakom. kiljei, gledao je jedrilicu iji je motor brektao dok se probijala kroz krcatu luku ka
izlazu iz marine.
Verovatno je u pitanju moja priroda horoskopskog znaka Device, rekla je Denifer.
ta misli pod tim?
Ovo je oigledno dogovoren posao, zar ne? Ti i Pakard ete raditi zajedno za asopis?
Pakard je obeao da e ti preko Fedeksa sutra poslati fotografije i potpisanu dozvolu za
objavljivanje, rekao je Koltrejn.
Ali ako je Pakard taj koji ti je telefonirao sino, misli li da je hteo da ti kae da je promenio
miljenje? Moda bi trebalo da ga pozove danas i potvrdi dogovor.
I da ga nateram da se zabrine da u poeti da mu smetam?
Denifer je grickala donju usnu. Da, ponekad ne znam kada je vreme da nekoga ostavim samog.

17.

Dok je iao uza stepenice iz garae i kada je uao u kuhinju, Koltrejn je uo glas kako ga doziva. Iako
je planirao da nastavi da se penje u mranu komoru na drugom spratu, postao je napet, odmah je
promenio pravac kretanja i pogledao u dnevnu sobu.
Ulazna vrata su bila otvorena, iz dvorita je unutra dopirala svetlost. Riokosi ovek je postavio
dve velike kartonske kutije jednu pored druge. Kao i Koltrejn, i on je imao tridesetak godina. Bleda
koa mu je bila u suprotnosti sa pegama.
Ba na vreme, rekao je mukarac. Potpisao sam prijem ovih kutija i doneo ti ih.
Danijele. Koltrejn se nasmeio. eleo sam da te pozovem, ali znam da u hitnoj pomoi radi
nonu smenu. Nisam hteo da te budim tokom dana.
Zahvaljujem ti na tome. Ova nedelja je bila veoma naporna.
Pretpostavljam da je nisam uinio nita boljom kada sam pokucao na tvoja vrata u sredu ujutro.
Dobro je to si to uradio. Trebalo je pobrinuti se za konce na tvojoj rani. Kako si sada?
Dobro.
Veruj u ono to vidi. Podigni demper i koulju. Koltrejn je uzdahnuo i uradio kako mu je
reeno.
Nije loe. Danijel se sagnuo da pogleda izbliza. Antibiotik koji sam ti prepisao sigurno deluje.
Imao si poetak infekcije, ali crvenilo oko ivica rane je sada skoro nestalo. Ima li temperaturu?
Nemam.
Dobro si graen, prijatelju. Ne verujem da bih preiveo ono kroz ta si ti proao.
Koltrejn je slegao ramenima.
Potrudi se da uzme sve antibiotike. Pij mnogo tenosti. Za dan-dva u skinuti konce.
Danijele, Koltrejn je naroito naglasio narednu re, hvala ti.
Nije to nita.
Ne, to je neto. Uvek si tu kad zatreba.
ta si oekivao da u uraditi da u ti rei da ide, da sam upravo doao kui iz bolnice i da mi
je potrebno da se naspavam?
Pravi si prijatelj.
Nadam se da ti nije smetalo to sam doveo Denifer. Niko drugi na iju bih pomo mogao
raunati nije mi pao na pamet.
Da mi smeta? Nimalo. Stvari se odlino odvijaju.
Priznaj nedostajala ti je. Nas troje smo se zaista sjajno provodili. Ako je Denifer bila malo
naporna, to je bilo zato to joj je stalo.
Ili se ja nisam dovoljno trudio. Koltrejn je promenio temu. Otkud ove kutije?
ovek iz agencije za iznajmljivanje limuzina se parkirao ispred tvoje kue. Primetio sam ga kada
sam krenuo na preko potrebne fizike aktivnosti. Danijel se pljesnuo po neto veem stomaku koji se
nazirao ispod njegove plave trenerke. U kutijama mora da je zlato ili neto slino jer su prilino
teke. Momak koji ih je dostavio oklevao je da mi dozvoli da potpiem njihov prijem. Sloio se samo
kada je primetio da imam klju od tvoje kue.
Isporuka u nedelju?
Voza je rekao da je ovek koji ih je poslao bio veoma uporan.

Na njima nema nalepnice. Je li voza rekao ko...


Randolf Pakard.
Pakard?
Zato bi mi to ime neto znailo?
Koltrejn je brzo objasnio kada je otvorio jednu veliku kutiju. Unutra, na vrhu ogromnog ukavog
zamotuljka nalazio se koverat. Slomio je peat na kovertu i u njemu pronaao rukom ispisanu karticu.
Verujem da zna ta da radi sa ovim.
Zbunjen, Koltrejn je odgurnuo ukavi zamotuljak, a njegova zbunjenost se pretvorila u
zapanjenost kada je unutra pronaao tronoac i crnu kutiju dimenzija trideset sa trideset centimetara
ija su prednja i zadnja strana bile povezane mehom.
ta je to? upitao ga je Danijel.
Foto-aparat.
Nikada nisam video foto-aparat koji izgleda kao minijaturna harmonika.
Zovu ga foto-aparat za posmatranje. Shvativi znaaj onoga to ima u rakama, Koltrejn je osetio
strahopotovanje. Ovih dana, koriste ih samo studijski fotografi, ali ranije, u vreme kada je Pakard
poinjao, bio je to standardni foto-aparat svakog ozbiljnog fotografa. Pakard bi ga svuda nosio sa
sobom.
Zato izgleda tako udno?
Pretpostavljam da ne zna nita o blendi i ekspoziciji, rekao je Koltrejn.
Hvala bogu. Samo mi daj Kodak koji radi na principu ugledaj i snimi i nigde srenijeg kampera
od mene.
Tano. Koltrejn se zadovoljno nasmeio. Ne moe ni da zamisli kako je bilo snimati
fotografije kada foto-aparati nisu imali ugraen svetlomer i automatski fokus i ostalu opremu koja je
radila na zujanje i pitanje.
Napredak.
Moda, ali zar se nekada ne razoara slikama koje naini automatski foto-aparat? esto
izgledaju previe osvetljeno. Slika nema nikakav sastav. Boje su jake.
Dobre su za brzo snimanje.
Ali ako eli prvoklasnu fotografiju, mora primeniti drugaiji nain. Mora da koristi sat da bi
procenio svetlost to je preciznije mogue. Potom mora da podesi otvor na soivu i brzinu
premotavanja kako bi se na negativu nala odgovarajua koliina svetlosti. Ovaj foto-aparat ima
precizne regulatore koji to omoguavaju. Podjednako dobro fokusira. iri ili sabija ove mehove,
kao harmoniku, pribliavajui ili udaljavajui otvore na poleini, sve dok slika ne postane savreno
otra. Fotoaparat ove veliine pravi negative veliine dvadeset sa dvadeset i pet centimetara. Moe
nainiti i sliku te veliine, a da pri tom na slici ne dobije granule kakve dobije kada uvelia sliku
sa malog negativa od trideset pet milimetara. Dobie tako otru i jasnu sliku da nee moi da
tolerie snimke nainjene automatskim foto-aparatom.
Izgleda udno.
Gore nego to misli. Pridri ovo dok izvuem tronoac iz kutije. Koltrejn je rairio noge
tronoca i privrstio ih, a onda je postavio foto-aparat na tronoac. Prebacio je crnu tkaninu preko
zadnjeg dela foto-aparata. Sada se sagni tamo i pogledaj kroz objektiv.
Danijel je uinio tako, a onda je odmah uklonio tkaninu sa glave i protrljao oi od nelagodnosti.
Sve je naopako.

I obrnuto, rekao je Koltrejn. Fotograf mora da zamisli kako e slika izgledati u normalnim
okolnostima. I ne samo to foto-aparat je teak. Koristi negative koje titi dra koji ne proputa
svetlost. U svakom drau se nalaze dva negativa, pa ako eli da snimi stotinu ekspozicija,
potrebno ti je pedeset draa, a oni su teki. A onda su ti, naravno, potrebni razliiti filteri i soiva
koje mora da nosi sa sobom, a koji se, pretpostavljam, nalaze u drugoj kutiji. Kada krene da
fotografie ovim foto-aparatom, onda to moe izgledati kao da ide na safari.
Siguran si da je vredno toga?
Upravo sada ga ne bih nikako koristio. Koltrejn je istraivaki posmatrao foto-aparat. Vidi
ogrebotine na njemu. Star je. Prouavao je ime proizvoaa utisnuto u metalnom krugu, na poleini
foto-aparata. Korona. Nisam siguran da ova kompanija jo postoji.
Ukoeno, Koltrejn se spustio na sofu, pogoen dubljim smislom svega ovoga. Ovo mora da je isti
onaj foto-aparat koji je Pakard koristio kada je napravio uvenu seriju slika kua u Los Anelesu,
pomislio je. Na nain na koji to nikada nije mogao da zamisli, zadatak da ponovo napravi istu seriju
slika, pretvorie se u poduavanje. Znao je da e bukvalno pratiti Pakardove stope: inie sve to
mora da otkrije mesta gde je Pakard postavljao foto-aparat, pokuae da pronae iste uglove iz kojih
je foto-aparat snimao. A Koltrejn je pretpostavio da e koristiti savremene foto-aparate. Sada je
shvatio da bi savremena oprema pokvarila eksperiment i odvukla panju na to koliko se fotografija
promenila, a ne koliko se grad promenio od dvadesetih godina. Dublji smisao je bio da mu je time
to je eleo da koristi isti foto-aparat kao i on, Pakard poruivao da uini sve to moe da pokua da
se identifikuje s njim, da se pretvara da je Pakard. Samo tada bi Koltrejn mogao da bude u stanju da
razume odluke koje je donosio Pakard kada je fotografisao te kue.
Zazvonio je telefon.
Moda je to starac, pomislio je Koltrejn. Halo?
Nikada nee pogoditi ta mi je upravo doneo dostavlja, uzbueno mu je rekla Denifer.
Snimke i potpisano ovlaenje za objavljivanje. Ovo je definitivno gotov posao.
A ni ti nikada nee pogoditi ta je meni upravo doneo dostavlja. Foto-aparat koji je koristio
Pakard.
ta?
Dolazi ovamo. Mora da vidi ovaj foto-aparat.

18.

Halo. Dankanov glas je zvuao promuklo, kao da je pio.


Ovde Mi Koltrejn.
Nije bilo odgovora. Koltrejn je pritisnuo slualicu jae na uvo i zapitao se da veza nije loa.
Dankane?
Zovete zbog foto-aparata?
Ne mogu da doem sebi koliko je bio dareljiv. Zovem li u pravo vreme? eleo bih da mu se
zahvalim i zakunem se da u mu celokupnu opremu vratiti u savrenom stanju.
Ne, bojim se da nije pravo vreme.
Onda u zvati kasnije. Kada mislite da e se oseati...
Randolf je umro pre dva sata.
Koltrejn je oseao jezu od glave do pete. Ne. Kako... Jue...
Stavio je dobru masku. Disanje mu se pogoralo jutros oko tri. I pored toga to je protok
kiseonika iz boce bio na najviem stepenu, morao je da se bori za vazduh.
Isuse!
Pozvao sam njegovog lekara, ali Randolf je ostavio stroga uputstva da ne eli da ide u bolnicu.
Sve to smo mogli da uradimo bilo je da mu olakamo poslednje sate. U ranim popodnevnim satima
se najzad smirio.
Foto-aparat. Koltrejn je imao problema da se natera da govori. Kada je...
Razgovarali smo o tome prole veeri. Tada je potpisao i formulare kojima odobrava
objavljivanje, koje je va izdava zajedno sa snimcima, pretpostavljam, do sada dobio. Projekat
moe napredovati onako kako je planirano. Iz nekog razloga, Randolf je verovao da je vano da neko
ponovo ide njegovim stopama.
Neu ga izneveriti.
Nije ni mislio da hoete. Bili biste iznenaeni koliko je poeo da vas doivljava bliskim.
Drugar siroe, tako vas je opisao. elim da budem siguran da razumete. Randolf skoro da nije
mogao da govori pred kraj, ali je skupio neverovatnu snagu da me natera da mu obeam da u vam
rei.
Da mi kaete?
Foto-aparat je va.
... ta?
Nije vam ga pozajmio. On je poklon. Mislim da ga moete nazvati nasledstvom.

19.

Tako je, skrhan bolom, Koltrejn vratio Pakarda u ivot. Nije mogao da ne misli tako dok je radio u
mranoj komori, obasjan bledim svetlom boje ilibara koje mu je sijalo iznad glave. Denifer je
stajala pored njega i sumorno ga posmatrala dok je koristio fotografske maice da ubaci fotografski
papir u posudu s rastvorom za razvijnje fotografija. Promeao je rastvor. Nakratko, papir je i dalje
bio prazan. Onda je nastupio magini trenutak, na papiru je poela da se ukazuje slika, crno-bela
fotografija starca koji gleda uvis.
Denifer na trenutak nije mogla nita da kae. Neverovatna je.
Tuga je potisnula svaki oseaj zadovoljstva koji je Koltrejn mogao osetiti. Miris hemikalija je bio
neprijatan. Slikao sam ga desetak puta, ali znao sam da je ovo slika koju elim.
Slika je prikazivala Pakarda, skupljenog u pidami i kunom mantilu, kako sedi u kolicima, dok se
u pozadini mogao videti kamin. Ureaj za podeavanje dubine, koji je Koltrejn upotrebio, omoguio
mu je da u sreditu fotografije zadri pozadinu, naroito deo izgorelog drveta u kaminu, to je bio
jedan od simbolinih detalja koje je Pakard voleo da koristi u svojim ranim radovima.
Njegove oi, rekla je Denifer.
Koltrejn je klimnuo glavom. Njihov izraz se stalno menjao od oholosti do nestrpljenja, preko
ironije, do zabavljanja i preraunavanja. Meutim, ja sam hteo upravo ovakav izraz lica. Ranije, dok
je posmatrao zbirku svojih fotografija koju sam doneo da mi potpie, oi su mu postale tune. U
njegovoj reakciji nije bilo ni nagovetaja da je ponosan na ono to je stvorio. Umesto toga, jedino na
ta su ga, izgleda, fotografije podsetile bilo je to da vreme tee.
Jesi li imao problema da ga natera da dri knjigu u krilu?
Ne, uopte. Rekao mi je predajem se.
I tako smo dobili fotografiju krhkog starca, za kog se ispostavilo da je genije, kako prouava
sadraj jedne svoje knjige. Fotografija o fotografu i njegovim fotografijama.
Koltrejnov glas je bio pun melanholije. Njegove fotografije su ostale iste, samo je on ostario.
Ali sada i on ostaje isti na ovoj fotografiji.
Pitam se kako e izgledati kada krenem na mesta na koja je iao Pakard, kada budem radio ono
to je on radio, kada budem pokuavao da budem on.

TREI DEO

1.

Pribliavajui se hotelu Beverli Hils, Koltrejn je skrenuo levo kod Bulevara sumraka i krenuo ka
autoputu Kanjon Benedikt. Bila je sreda ujutro, neto posle osam, dan nakon Pakardove sahrane.
Odluni da zaponu rad na projektu, on i Denifer su rano krenuli. Vozili su se kroz senke visokih
palmi, pored skupih kua, skrivenih iza briljivo orezanih ivih ograda i pored visokih kua, obraslih
puzavicama. Za promenu, nebo je bilo vedro i svetlo, oblaci su se razili.
Ne dri me u neizvesnosti. Koja kua je prva na listi?, upitala ga je Denifer.
Falkon Ler.3 Koltrejn je nosio uobiajenu odeu za rad: kone izme za planinarenje, farmerice
i tamnoplavu majicu kratkih rukava.
Nasuprot njemu, Denifer je nosila narandastu majicu kratkih rukava s logotipom asopisa Juna
Kalifornija. Kratka, plava kosa bila je ispod kaketa kakav nose igrai bejzbola, to je njeno lice
inilo privlanim i deakim. Koltrejna je to podsetilo na filmskog glumca kojeg je ona upravo
pomenula. Rudlof Valentino?
eik lino.
Nikada nisam razumela zato je nazvao ovo mesto Falkon Ler.
Sredinom dvadesetih godina, Valentinova druga ena je pokuavala da natera studio da joj
dozvoli da bude producent jednog njegovog filma. Film se zvao Prekriveni soko. Meutim, ona je
potroila toliko da je studio prekinuo snimanje. Da bi je oraspoloio, Valentino je kuu koju su
gradili nazvao u slavu prekinutog projekta. Ubrzo posle toga su se razveli.
A ta se dogodilo Valentinu?
Kada ga je ena napustila, pretio je da e razneti sebi mozak. Umesto toga, kupio je na tone
starinskog nametaja gluposti kao to su oklopna odela i mavarski sagovi. Kupio je vie nego to
moe da stane u Falkon Ler, ali uspeo je da sve tamo ubaci. Na kraju, potroio je toliko da je skoro
bankrotirao. Brinuo je o svojoj karijeri sve do smrti, u trideset prvoj godini, kada mu je pukao ir.

2.

Pakard je svoju veoma cenjenu fotografiju Falkon Lera snimio s vrha oblinjeg brda. Na slici se
videla kua s trinaest prostorija, koja je izdaleka izgledala mala, okruena visokim, belim zidom,
smetena na zaravnatom grebenu. Poto se inilo da je tako izolovana, neverovatno je podseala na
panski samostan. Ni na jednom od brda oko nje nije bilo kua, ve samo puteva, koji su bili
rasporeeni tako da je izgledalo kao da brda napadaju pipci velike hobotnice. U donjem, levom uglu
fotografije, usred osvetljenog tla na jednom od proplanaka, graditelj je postavio tablu na kojoj je
pisalo Terasa Beverli. Dublji smisao je bio jasan. Oblast e uskoro biti ispunjena slinim
graevinama. Udaljenost, koja je lokaciju inila privlanom, nestae. Kao da je komentarisao
predstojei nalet graditelja, Pakard je uspeo da u prvom planu zadri pticu koja vreba plen, letei
ukrug.

3.

U blizini autoputa Kanjon Benedikt, Koltrejn je izabrao zabaenu ulicu s leve strane i krenuo navie,
ka poumljenim brdima. to su kue skuplje izgledale, to je okolina bila vie nenaseljena.
Otkud zna da je ovo taj put?, upitala ga je Denifer.
Ne znam. U ponedeljak sam kupio kartu i pokuao da se orijentiem na njoj prema Pakardovoj
fotografiji i ulinom vodiu po Beverli Hilsu. Falkon Ler je jedna od ovih strmina sa desne strane.
Znai, moramo da idemo u suprotnom smeru kako bismo pronali mesto odakle je Pakard snimio
fotografiju.
Denifer je odmahnula glavom. Ovih ulica onda nije bilo. Nema anse da saznamo kojim putem
je Pakard iao.
A drvee nam zaklanja vidik tako da ne znamo gde se nalazimo u odnosu na Falkon Ler.
est sati kasnije, nepokolebljiva odlunost bila je jedino to ih je teralo dalje. Za ovaj zadatak,
potreban je istraiva, a ne fotograf, rekao je Koltrejn dok je vozio kroz jo jednu sporednu ulicu.
Denifer se vrpoljila. Boli me zadnjica. Oseam se kao da smo se vozili do Vegasa i nazad.
Prazne oljice od kafe, zajedno sa zguvanim omotima brze hrane, nalazile su se na podu kraj
suvozaevog mesta sve to su kupili dok su pravili pauze za odlazak u toalet u zapadnom Holivudu.
Kladim se da sam dobila pet kilograma.
Moda je moje ukljuivanje u ovaj projekat bila Pakardova dobro zamiljena ala. Koltrejn je
stigao do vrha neega to je nalikovalo na stotu sporednu ulicu i prstom pokazao na graevinu
okruenu zidinama, sa leve strane. Misli li da je odavde snimio tu fotografiju?
Denifer je bacila pogled sa imanja na jedva vidljiv prizor sa desne strane. Hajde da pokuamo.
Dala bih sve samo da izaem i proverim da li me noge jo slue.
Povetarac je imao sladak miris. Uprkos nedavnoj kii, Koltrejn je uo prskalicu za travu.
Moe biti. Prouavao je imanje. Bilo je na uzvienju iznad ulice. U stvari, nalazilo se na
najvioj taki u okruenju. Sa imanja mogli bismo da vidimo preko drvea, na suprotnu stranu
kanjona.
Denifer je pogledala na sat. Sada je 14.10. Svetlo e uskoro biti savreno.
Da, moda neemo u potpunosti protraiti dan. Verovatno jo mogu da napravim nekoliko
snimaka.
Na kraju prilaza, oivienog rododendronima, nalazila se zatvorena metalna kapija. Manja,
zatvorena kapija imala je prilaz za peake koji je vodio na samo imanje. Na zidu, pokrivenim
brljanom, nalazio se interfon.
Koltrejn je pritisnuo dugme.
Halo? Preko interfona se uo hladan enski glas.
Gospoo, izvinite to vam dosaujem, ja sam fotograf za...
Poranili ste.
Koltrejn je zbunjeno pogledao Denifer.
Izvinite, gospoo?, odgovorio je u interfon.
Nije trebalo da doete ovamo pre subote.
Subote?
Na venanje nae erke.

Bojim se da je u pitanju nesporazum.


Boe, nemojte mi rei da ne moete doi na venanje!, rekla je ena.
Ne znam nita o tome. Ja radim za asopis Juna Kalifornija i...
asopis? Ali ne elim nijedan asopis ovde.
Denifer je poela da se kikoe.
Gospoo, ja ne prodajem asopise. Ono to elim jeste da napravim nekoliko snimaka kue koja
se nalazi sa druge...
Da fotografiete nau kuu? Mu e mi poludeti zbog toga. Mrzi svakoga ko zna bilo ta o
naem porodinom ivotu. Poslednji film koji je producirao govorio je o arapskim teroristima. Kae,
ako otkriju gde ivimo, raznee nas bombom na spavanju.
Denifer se nagnula, pokuavajui da prigui smeh.
Gospoo, nemam nameru da snimam vau kuu. elim da slikam kuu Rudolfa Valentina.
Rudolfa Valentina? Nita vas ne razumem! Sve to znam jeste da ste terorista. Mladiu, vidim vas
iz kue. Ako odmah ne odete, pozvau policiju!
Molim vas, dozvolite mi da objasnim!
Preko interfona se ulo blago zujanje. Onda je utihnulo.
Kada se Koltrejn okrenuo ka Denifer, ne bi li dobio moralnu podrku, zatekao ju je kako sedi na
ogradi, dri se za stomak i smeje se. Imamo devetnaest minuta za snimanje, uspela je da kae
izmeu dva napada smeha. Ovim tempom, zavrie posao do narednog leta.
Moda i nee, rekao je neko.

4.

Denifer je prestala da se smeje. Okrenuli su se ka kapiji, odakle ih je posmatrala nena ena u


kasnim dvadesetim godinama. Bila je visoka i mrava, nosila je iroke, uto-smee pantalone i tanki,
pleteni demper braon boje. Ruke su joj bile prekrtene. Na glavi je imala maramu.
Jeste li zaista iz asopisa Juna Kalifornija?
Denifer je ustala i nasmeila joj se najbolje to je mogla, pokazavi logotip na svojoj majici.
Kunem se.
Samo trenutak. ena je proturila ruku kroz reetke na kapiji i pritisnula dugme na interfonu.
ena hladnog glasa je odgovorila. Mladiu, rekla sam vam...
Mama, ne zovi policiju. Ovi ljudi su u redu. Pustiu ih unutra.
Ali...
ena je skinula prst sa interfona i pritisnula nekoliko dugmia na tastaturi sa druge strane kapije, te
otkljuala elektronsku bravu. Ozbiljno elite da fotografiete kuu sa druge strane kanjona,
gospodine...
Mi Koltrejn. Ovo je moj izdava, Denifer Lejn.
Dajana Larami.
Rukovali su se i uli u dvorite.
Zato je vaan Rudolf Valentino?
Dok su ili uz blago nagnutu istinu, Koltrejn joj je objasnio ta je njegov zadatak. Zaustavili su se
okrenuti leima stablu limuna koje se nalazilo na najvioj taki brda.
Eno je. Denifer je zvuala zadivljeno. Pokazala je Dajani Pakardovu sliku, a onda prstom
pokazala na vijugavu ulicu, punu kua, koja se nalazila na suprotnom, manjem brdu. Jedna razvaljena
graevina sa crvenim krovom nalazila se malo dalje od ostalih kua, na izlokanom proplanku, sama, u
slepoj ulici. Zidovi su joj jo bili beli. I dalje je liila na panski samostan. I tu je slinost nestala.
Nakon naleta graevinara, koji je predvidela Pakardova fotografija, inilo se da je Falkon Ler pod
opsadom.
Ve sam poeo da mislim da ovaj projekat nikada nee biti okonan, rekao je Koltrejn.
Strano, rekla je Dajana. Kada pogledam fotografiju, pa onda kuu, imam oseaj da sam u isto
vreme u prolosti i u sadanjosti.
U tome i jeste poenta, rekao je Koltrejn.
On i Denifer su preli brdo uzdu i popreko, naginjui se as na jednu, as na drugu stranu, sve
vreme poredei svoj pogled na Falkon Ler sa Pakardovom fotografijom. Pokuavali su da pronau
tano mesto gde je Pakard postavio svoj foto-aparat.
Koltrejn se nasmejao kada je ogrebao lea o stablo limuna. Pa, postaviu... Da. Ba ovde.
Da vidim. Denifer je pourila i prila Koltrejnu sleva.
Zbunjena, Dajana je stala Koltrejnu sa desne strane. Podigao je fotografiju kako bi mogao da
zakloni pogled, onda ju je spustio. Falkon Ler iz dvadesetih godina zamenio je Falkon Ler iz
sadanjosti.
Kao udna dvostruka izloba, rekla je Dajana. Ovo stablo limuna onda ne bi trebalo da bude
ovde.
Ni travnjak, dodala je Denifer. I oigledno tvoja kua.

I nijedna druga kua. Koltrejn je nastavio da podie i sputa fotografiju, kao da nekoga
hipnotie.
Pre toliko godina. Neko je stajao ba ovde gde ja sada stojim i snimio je tu fotografiju.
Umro je u nedelju, rekao je Koltrejn.
Dajana se odjednom stresla.
Neto nije u redu?, upitao ju je Koltrejn.
Ne. Samo je vazduh hladan.
Ali, Koltrejn nije mogao da prestane da se pita da li se Dajana stresla iz nekog drugog razloga.
Njena nena figura poela je da mu smeta. Koa joj je bila toliko prozirna da je mogao da vidi
tragove vena na njenim obrazima. Oi su joj bile upale, verovatno zato to je izgubila mnogo
kilograma. Pantalone i demper su visili na njoj. Marama joj je u potpunosti pokrivala glavu tako da
nije mogao da joj vidi kosu.
Pa... Koltrejn se oseao neprijatno. Oduzimamo ti vreme.
Nema problema, rekla je Dajana. Uivam u ovome.
Bez obzira... Koltrejn je posmatrao nebo. Nebo je ba onakvo kakvo sam se nadao da e biti.
Bilo bi bolje da ponem.

5.

Kada su on i Denifer ponovo otili do kola da uzmu foto-aparat, tronoac i torbe sa opremom,
Dajana je zahtevala da im pomogne. Jedva je dolazila do daha iako je na vrh brda donela samo malu
torbu sa foto-aparatom. Koltrejn nije imao vremena da razmilja o dubljem smislu toga. Imao je samo
dva sata efektnog svetla i morao je da pouri.
Bilo mu je potrebno skoro petnaest minuta da privrsti teak foto-aparat za tronoac. Nakon toga,
upotrebio je svetlomer, odredio je neophodnu duinu ekspozicije, izabrao soivo, gurnuo glavu ispod
crne tkanine u zadnjem delu foto-aparata, upotrebio mehove na njemu da podesi fokus i uporedio sa
onim to je video na Pakardovoj fotografiji. Bilo je mnogo tee nego to je oekivao da sve podesi
ba onako kako je bilo na fotografiji. Poto se etrdeset i pet minuta usredsreivao na naopako
okrenutu sliku, osetio je nesvesticu, kao da je i on sam bio okrenut naopako.
Napravio je dvanaest snimaka, ali nije bio zadovoljan. Shvatio je da, ako bude eleo da svede
fotografiju u okvire identine onima koji su bili na Pakardovoj fotografiji, nee napraviti dobar
snimak. Sve bi bilo obian, vizuelan trik. Morao je da radi na onome to je Pakard uradio pre njega,
da nae odgovarajuu metaforu ptici koja je lovila u krunom letu iznad Falkon Lera.
Mi?
Koltrejn je obrisao vrat.
Mi?
Huh? Okrenuo se ka Denifer.
Nisi se pomerio poslednjih deset minuta. Jesi li dobro?
Samo razmiljam.
Ostalo ti je jo samo etrdeset i pet minuta svetla, rekla je Denifer.
etrdeset i pet? Koltrejn je zbunjeno pogledao na sat. Izgubio je vie vremena nego to je
mislio.
Ponovo je gurnuo glavu ispod crne tkanine iza foto-aparata. Ranije, kada su se on i Denifer vozili
ka imanju, Koltrejn se, ne ba ozbiljno, pitao nije li se Pakard naalio sa njim kada mu je predloio
ovaj projekat. Sada mu se inilo da je ta ideja veoma ozbiljna. Sa nogom u grobu, je li Pakard bio
odluan da Koltrejnu pokae u meri u kojoj je to Pakard mogao da uini da Koltrejn nije imao
anse da se poredi sa njim? Je li ovaj projekat bio nain na koji je starac eleo da, poslednji put,
pokae koliko je bio superioran?
Mi?
Koltrejn je primetio blagi pokret u objektivu. uo je u daljini zvuk elise, te je podigao pogled sa
foto-aparata da bi pogledao u nebo, video je da se u daljini pokree neto: helikopter. Ubacio je
negativ veliine dvadeset sa dvadeset i pet centimetara i zgrabio okida. Hajde, napeto je aptao.
Zadrao je dah, dok su blistave elise helikoptera prelazile preko horizonta.
Sada. Pritisnuo je okida.
Foto-aparat je kliknuo.
Uzdahnuo je. Pakardova ptica u lovu simoblizovala je Valentinov lo svretak i najavila invaziju
na ovu zemlju. Sada su helikopter i sve ono to je on predstavljao u mehanizaciji dvadesetog veka
zauzeli mesto sokola.
Ako slika ispadne onako kako se nadam da hoe... Koltrejn je posmatrao helikopter kako nestaje

u daljini. Ovo je bila prilika koja se prua jednom u ivotu. ak i da jo jedan helikopter proleti, on
najverovatnije nee biti na istom mestu kao i Pakardov soko.
Denifer je pogledom pretraivala nebo. Gubi svetlost bre nego to smo oekivali.
Moda e je biti za jo dve.
Tihi glas mu se obratio: Mislite li da...
Zbunjen, Koltrejn je pogledao u Dajanu.
Kada vie ne budete slikali kuu..., Dajana je oklevala.
Da?
Moete li mene jednom da slikate?
Naravno. Bie mi zadovoljstvo.
Sigurni ste da vam se ne nameem?
Ni najmanje. Zbog vas se oseamo dobrodolima. Bie mi drago da vam uzvratim uslugu. Ako se
okrenete ovako... da... sa zracima sunca koje zalazi na licu... Koltrejn se nasmeio. Bie divno.

6.

Ona umire, rekao je Koltrejn dok je vozio od kue.


Neto definitivno nije u redu, rekla je Denifer.
U retrovizoru, Koltrejn je posmatrao Dajanu kako stoji na prilazu kui, dok su joj prekrtene ruke
poivale na prevelikom demperu. Beznadeno ih je posmatrala kako odlaze ka autoputu Kanjon
Benedikt. Onda je skrenuo za ugao i ona je nestala.
Postalo je jo oiglednije dok sam je posmatrao kroz fotoaparat, rekao je Koltrejn. Njeni
podonjaci. Mislim da ispod marame uopte nema kose. Mislim da je oelavila od hemoterapije.
Mislim da je venanje u subotu njen pokuaj da zgrabi ivot.
Denifer na trenutak nije nita rekla. Da. Da zgrabi ivot.
Oko est sati, nakon to je pao mrak, dovezli su se do garae ispod Koltrejnove kue u gradu u
Vestvudu. Deniferin BMW je stajao pored ograde.
Hoe da kupi neto za jelo?, upitala ga je.
Ono to bih eleo da uradim jeste da odem u mranu komom i razvijem ove negative.
Ispostavilo se da su fotografije Falkon Lera odline. Veina je imala ugao skoro podudaran onome
koji je Pakard koristio, ali nije bilo ba zadovoljavajue. Da bi proba uspela, podudaranje je moralo
da bude savreno. Slika na kojoj je, umesto sokola bio helikopter, obavila je zadatak. Sve to je
Koltrejn trebalo da uradi bilo je da je malo skrati i blago uvea preostali deo fotografije tako da
Falkon Ler bude iste veliine na obe fotografije. udno je bilo to to se helikopter nalazio tano na
istom mestu gde i soko. Podeavajui vreme razvijanja, Koltrejn je bio u mogunosti da dobije istu
krutost papira na crno-beloj fotografiji, kao i Pakard. Kada je sa Pakardove fotografije bacio pogled
na svoju, imao je udan oseaj da gleda fotografiju koja je ila kroz vreme, da je obe slike snimila
ista osoba, koja je dve treine jednog veka nepokretno stajala na istom mestu. Gledajui u relikviju iz
prolosti, nije mogao a da se ne priseti kako se, posle Valentinove smrti, u ovu oblast doselio Baster
Kiton i sagradio vilu u italijanskom stilu. Don Gilbert je sagradio palatu u mediteranskom stilu.
Ostale filmske zvezde ija imena vie nisu poznata sagradila su sopstvene kue. Sve su s
vremenom nestale. Ostao je samo Falkon Ler. I ostae dokle god Pakardova i njegova fotografija
budu ivele.
Fotografija je uvar. Denifer ga je zagrlila.
Ali, fotografija Falkon Lera nije bila najvee bogatstvo toga dana. ast je pripala slici na kojoj se
nalazila Dajana.
Bila je uraena u boji. Sunev sjaj je rasterao bledilo sa Dajaninih obraza. Na licu joj se videla
enja, tuga u upalim oima, mrava figura izgledala je odluno, krhka ramena bila su napeta dok se
tuno osmehivala sumraku svoga ivota.
Na ovome elim svoje ime, rekao je Koltrejn. Njena hrabrost predstavlja inspiraciju.
Pakard bi bio zadovoljan da je snimio ovakvu fotografiju, rekla je Denifer.
Dok su radili u mranoj komori, u tri navrata su uli telefon kako zvoni. Svakog puta, telefon bi
prestao da zvoni nakon etvrtog zvona, nakon ega se ukljuivala telefonska sekretarica, koju je
Koltrejn podesio da se ukljui kada telefon zazvoni etvrti put. Verovatno su to novinari koji ele
intervju o fotografijama ratnih zloina. Nadam se da e se mojih petnaest minuta ozloglaenosti
uskoro okonati, rekao je.

Ali kada je izradio fotografije i otiao u dnevnu sobu da preslua poruke, namrtio se kada je uo
samo tunu klasinu muziku.
Denifer je stala pored njega. Ista kao u subotu uvee?
Koltrejn je zabrinuto klimnuo glavom. Ovoga puta znamo da to nije bio Pakard.

7.

Potiskujui svoje zle slutnje vezane za telefonske pozive, Koltrejn je narednog jutra, neto posle
sedam sati, izaao iz stana. Bio je pun energije, nikada ranije nije bio tako oduevljen nijednim
projektom. Prvo je, nakon nekoliko blokova, zastao kod jednog potanskog sandueta kako bi u njega
ubacio pismo za Dajanu. Pored njene tri fotografije, u pismu se nalazila i Pakardova slika Falkon
Lera i uporedna slika iste kue koju je snimio Koltrejn. U poruci je napisao: Ovo su neki od
trenutaka nae fotografske avanture. Uivaj na medenom mesecu. elim ti svaku sreu. Posmatrao je
poklopac na potanskom sanduetu. Zgrabiti ivot, pomislio je.
Sa tom misli, otiao je da radi.
U prolosti, znao je, kada su du Bulevara Holivud rasla stabla bibera, Beverli Hils je imao staze
za jahanje, kada su ine po kojima su ili tramvaji zamenili autoputevi, kada su erman Ouks, severni
Holivud, Burbank, Tarzana, Ensino, Van Nujs i ostale zajednice u dolini San Fernanda (kako je
Koltrejn samo voleo niz njihovih imena) bila udaljena sela, izmeu kojih se nalazila obradiva zemlja.
Svaka od njih je imala razliite stilove gradnje, kolibe u engleskom stilu u jednoj, u poreenju sa
bungalovima sagraenim u misionarskom stilu, u drugoj oblasti, viktorijanske kue u ovoj, a
kolonijalne u drugoj zajednici. Razliitosti svake zajednice su nestale kada su smanjene obradive
povrine, a zajednice se spojile. Ponekad, dok je vozio od zajednice do zajednice, ako ne bi obratio
panju na to gde su granice izmeu njih i ako bi se usredsredio na istorijsku sr svake oblasti, jo je
mogao primetiti razliku jedne zajednice u odnosu na drugu.
Randolf Pakard je uspeo da uhvati te razliitosti. Snimio je oseanje ugodnog prostora, razliitosti
okupane suncem. Kako je uvek inio na svojim fotografijama, jedan detalj tu ili tamo bi ukazivao na
slutnju graditeljske najezde, na primer, malene siluete istraivaa na polju, koje su se mogle videti u
pozadini na slici, ili napola dovrena izgraena zgrada na udaljenom brdu. Koltrejn se prepustio
mislima o tim promenama, dok je vozio putem br. 405 u dolinu ispunjenu smogom. Zamiljao je kako
je izgledalo u Pakardovoj mladosti imati jasan pogled na planine Sen Gabrijel koje su sada bile
obavijene izmaglicom. Dok je pratio put kojim je iao Pakard, pokuavao je da gleda Pakardovim
oima, imao je oseaj da se vraa kroz vreme.

8.

Dvorite za kamp-prikolice nalazilo se u Glendejlu jednolini redovi rasklimatanih pokretnih


domova, prepuni kontejneri na kraju svakog reda, ljunak ispred svake prikolice, nigde trave, bez
drvea, samo tu i tamo po nekoliko saksija sa cveem, vretenasti neveni i geranijumi koji su klonuli
preko okruglih ivica saksija. Koltrejn se dovezao do treeg reda i skrenuo levo, proavi pored
starijeg oveka koji je preko majice kratkih rukava nosio tregere i korpu sa veom koji je eleo da
rairi pored svoje prikolice. Kada je bio na pola puta, Koltrejn je doao do malog igralita. Tu je
zaustavio vozilo, izaao i priao zaraloj ogradi, privrenoj lancima, koja mu je dosezala do
struka. Ljuljake i klackalica bile su prljave i neobojene. Dvorite je bilo od betona. Mrava crnkinja
je ljuljala deaka na ljuljaci. enina tamna kosa bila je upletena u pletenice. Nosila je sandale,
zguvani orts i crveni pulover koji je, iako izbledeo, bio jedina svetla taka meu prikolicama. Dok
je deak istezao noge, kako bi snanije uzleteo, mogli su se videti onovi njegovih cipela ba kao i
rupe na njima.
ena je zakiljila kako bi bolje videla Koltrejna, a onda ponovo usredsredila panju na deaka.
Zdravo, rekao je Koltrejn.
Nije mu odgovorila.
Nekada sam iveo ovde, rekao je.
ena je i dalje utala.
Tu i tamo, kad god sam u blizini, svratim.
ena je slegla ramenima.
Majka me je nekada ljuljala na tim ljuljakama, rekao je Koltrejn.
Neto oe?
eleo bih da te slikam.
Zato? ena je zvuala napeto.
Neko je jednom slikao mene i moju majku ba na mestu gde ti sada stoji. Voleo bih da vidim
kako se fotograf oseao. Voleo bih da napravim istovetnu sliku.
ena je bila zbunjena.
Samo radi ono to radi. Ja ti neu dosaivati. Samo u snimiti sliku i otii.
enin pogled je bio neodluan dok se borila sa svojom sumnjom. Naposletku, kada je jo jednom
slegla ramenima, ponovo je usredsredila panju na deaka i poela da ga ljulja.
Koltrejn se odluio za krau ekspoziciju kako bi izbegao zamuenje, a onda je pogledao kroz
objektiv. Znajui da je Pakardov foto-aparat i suvie udan za ovu situaciju, koristio je Nikon. Video
je kroz objektiv da je ena, iako je izgledala umanjeno, nastavila nekako jae da ljulja deaka. Deak
je poleteo u vazduh, a potom se vratio. ena ga je jo jednom zaljuljala, telo joj se nagnulo u pokretu.
Deak je pogledao uvis, kao da mu je cilj bilo samo nebo. Dok se vraao, Koltrejn je podesio fokus.
Prst mu je bio na okidau. Poloaj u kojem su bili ena i deak nije uopte dovodio u pitanje.
Nekoliko hiljada puta je prouavao fotografiju zbog koje je odluio da postane fotograf.
U knjizi Opaanja, koju je Pakard napisao o fotografiji, majstor je posvetio jedno poglavlje
teoriji predvianja.
Kada jednom ugleda elemente slike koju eli, prekasno je da pritisne okida. Dok to uini,

ti elementi e se promeniti. U tom sluaju, oblaci e se pomeriti, osmesi e nestati, povetarac


e zanjihali granje. U prirodi je stvari da budu u pokretu, ak i ako se ne ini tako. Jedini nain
da uhvatite precizan poloaj predmeta koji slikate onako kako vi to elite jeste da prouavate
predmet sve dok ne shvatite njegovu dinamiku a zatim da predvidite ta e va predmet
uiniti. Zadatak fotografa je da se projektuje u budunost kako bi sadanjost uinio besmrtnom.
Uini to sada, pomislio je Koltrejn. Pritisnuo je okida i u narednoj milisekundi, kada je fotoaparat kliknuo, ena i deak su postigli savrenu ravnoteu. Gledano kroz objektiv, vreme je stalo.
Koltrejn je uzdahnuo i spustio foto-aparat. Deak je dosegao najviu taku, lebdeo je, a onda je
poeo da se sputa. Vreme je ponovo poelo da tee.
Hvala, rekao je Koltrejn. Kako se zove i koja ti je adresa? Poslau vam nekoliko fotografija.
Da li misli da sam glupa? Misli da u ti rei ime i aderesu?
Koltrejnovo raspoloenje je splasnulo.
Okrenuo je lea igralitu i posmatrao prikolicu iza sebe. Tri betonska stepenika na ulazu su bila
slomljena. Na iskrivljenim aluminijumskim vratima bila je pocepana mrea za komarce. Na jednom
od prozora se nalazio karton.
Preao je stazu posutu ljunkom. Iskrivljena vrata su zakripala kada ih je otvorio. Metalna vrata
koja su bila iza njih zatresla su se kada je pokucao. ekao je, nije uo nikakav zvuk. Pokucao je i
drugi put, ali jo niko nije otvorio. Kada je pokucao trei put, poeo je da brine, a onda su se vrata
otvorila. Pognuta, izborana crnkinja, kratke, sede kose mrko ga je pogledala.
Ti. ena je navukla poderan kuni mantil na grudi. Gde si bio? Nisam te videla nekoliko
meseci.
Bio sam na nekoliko poslovnih putovanja izvan zemlje.
Pomislila sam da ti se neto dogodilo.
Pa i jeste. Jesam li doao u pravo vreme?
Sve isto ko i pre?
Jeste.
Prevazii to.
Kada je uao, Koltrejn je osetio ustajale kuhinjske mirise. Video je pravougaonu dnevnu sobu,
ispunjenu pocepanim nametajem. Sa leve strane, na stolu za kartanje koji se mogao saviti, nalazila se
slagalica. Malo dalje, mali ank je razdvajao dnevnu sobu od mrane kuhinje.
inilo mu se kao da su jue on i majka stajali tu, gde on sada stoji, iza njega su bila otvorena
vrata, unutra je prodirala suneva svetlost. U tom trenutku je njegov otac prestao da slae pasijans na
anku i podigao je pitolj ka majinom licu.
Koltrejn je u sebi ponovo uo pucanj. irom otvorenih oiju gledao je majku kako pada, krv oko
nje na podu. Nikada mu tako dugo pogled nije bio prikovan za pod.
Naposletku je podigao glavu i okrenuo se ka starici. Hvala ti.
ta ti ima od ovoga?
Nisam siguran. Koltrejn je dao eni trista dolara.
Ovoga puta si stvarno dareljiv.
Pa, doivljavam izvesne promene. Moda se neu vratiti.

9.

Uenici koji su prouavali Pakardov doprinos fotografiji dokumentovali su poloaj svake kue u nizu
fotografija koji je snimio. Koltrejn nikada nije znao ta ga eka kada doe do odreene adrese. Neke
od kua vie nisu postojale, na razne naine bile su zamenjene stambenim zgradama, ulicom sa etiri
trake za vozila i supermarketom. Ostale su bile obnovljene, fasade su im bile tako promenjene da su
bile neprepoznatljive. Samo nekolicina je zadrala stari sjaj. Veina je propala. Ali, ako pronalaenje
kue nije bilo teko, lociranje mesta odakle ih je Pakard fotografisao postalo je skoro muno, kao to
je bilo pronalaenje povoljne take sa koje je fotografisan Falkon Ler.
U naredne dve nedelje, ispostavilo se da svaka lokacija koju je Koltrejn posetio Arkadija, Vajtli
Hajts, Silver Lejk i Venis ima svoju priu. Neke od njih su bile bolne, kao susret sa Dajanom, druge
su bile komine i neugodne ili oplemenjene, a u dva sluaja i nasilne. U Kalver Sitiju je morao da
nosi foto-aparat, tronoac i torbe sa opremom na vrh skladita koje nije postojalo kada je Pakard
nainio svoje fotografije. U Gardeni je, u kui osamdesetogodinje udovice, platio da mu dozvole da
snima sa prozora spavae sobe na spratu. Na drugim mestima je fotografisao iz uliice, kolskog
dvorita, pored autoputa i zadnjeg dela kamioneta. Pobegao je nekolicini razjarenih pasa. Spasao je
ivot narkomanu koji je u kanalizacionom otvoru sebi ubrizgao preveliku dozu. Dogovorom je uspeo
da sprei sukob sa ulinom bandom. Sreo je slepog romanopisca, pisca pesama sa jednom rukom, ali
i starijeg glumca koji je nekada davno igrao policajca u glumakoj trupi na televiziji, a sada je
prodavao osiguranje. Sve to je slikao.
Ponekad bi nou kui doao i suvie kasno da bi mogao da pozove Denifer. Nekih drugih noi bi
imao toliko posla u mranoj komori tako da bi samo skratio razgovor. Ispriau ti sve o tome kada
zavrim. Plaim se da u sve izbaksuzirati ako budem priao o tome ili ako budem prekinuo. Odavno
se nisam ovako primio. Projekat e uskoro biti zavren. Onda emo otii nekuda na nekoliko dana.
Sve do Karmela. U bilo koje mesto koje ti se svia.
Svake noi, kada bi proveravao pozive na telefonskoj sekretarici, postojao je bar jedan poziv koji
bi se okonao sputanjem slualice i tom udnom, tunom muzikom.

ETVRTI DEO

1.

U gradu gde je sve lano ova kua je bila jedinstvena. Sagradio ju je, 1931, Lojd Rajt, sin Frenka
Lojda Rajta, za potrebe filmskog producenta iji filmovi nisu bili originalni, ali koji je znao dovoljno
da dopusti matovitom arhitekti da odradi svoj posao. Kua je bila napravljena od prenapregnutog
betona, u oblasti podlonoj zemljotresima. Njena raskona tri sprata odavala su utisak da se radi o
zamku. Blistavi prozori dominirali su sobama na spratu, oivienim terasama sa grmovima i cveem.
Mali komadi bakra predstavljali su pretkolumbovski oblik, to je ostavljalo utisak da strele lete ka
uglovima i pregradama.
Tako je bilo na Pakardovoj fotografiji. Koltrejn nije znao da li pomenuta kua jo postoji.
Koristei Tomasov vodi i informacije iz jedne od Pakardovih biografija, priao je oblasti gde se
kua nalazila iz uske ulice sa drvoredom, u kojoj su kue bile zbijene jedna pored druge. Ulica je
vijugala uz jedno od mnogih brda u blizini akumulacionog jezera Holivud. Zbog sumnje se oseao
nelagodno, ali im se popeo na vrh brda i kada se zagledao u pretrpanu oblast koja se prostirala
ispred njega, osetio je da mu srce bre kuca kada je prepoznao ono to je traio.
Ostao je bez daha. Ovo je bio sluaj kada Pakardova fotografija nije ispravno svedoila o
uslikanom predmetu. Prvi razlog bio je taj to je kua i dalje postojala, bila je postojana. Bila je to
neposrednost koju fotograf samo nagovetava, ak i kada koristi trikove sa predmetima u prostoru i
senkama. Drugi razlog bio je taj to je Pakardova fotografija bila crno-bela, zbog ega Koltrejn nije
znao za zelenkasto-plave ukrase od bakra koji su ukraavali uglove kue. Nije znao ni za koralnu boju
ornamenata, ni za crveno i uto cvee na terasama.
Poto se mnogo namuio da pronae mesta odakle je Pakard slikao druge kue, ovde je iz prve
prosto nabasao na mesto odakle je trebalo da snimi kuu. Nije ga mogao promaiti. Dok je uzbuenje
raslo u njemu, izaao je iz auta, otvorio gepek i postavio opremu. Dok je ekao da proe kamion,
postavio je fotoaparat na ulici (bio je zadivljen kako veto sada barata njime), podesio ga je kako bi
slika odgovarala Pakardovoj fotografiji, ubacio je negativ veliine 20 sa 25 cm i uslikao kuu.
Ispustio je uzdah olakanja. Da bi bio siguran da se nije pojavila mehanika greka, odluio je da
snimi jo desetak fotografija, ali, u sutini, obavio je posao i nije bilo potrebe da traga za detaljima
koji su se odnosili na razlike izmeu prolosti i sadanjosti, jer u ovom sluaju nije bilo nikakve
razlike. Iako su kue u susedstvu bile i previe izgraene, kua je ostala ista, kao na Pakardovoj
fotografiji. Bila je lepa, kao to je oduvek bila.
uo je zvuk sirene iza sebe. Izmakao se kako bi ga obilo vozilo tipa karavan, a potom je ponovo
usmerio panju na kuu koja se nalazila ispod njega. Kada je izvadio negativ na kojem se nalazila
uslikana kua, odluio je da proveri da se foto-aparat nije malo pomerio. Spustio se ispod crne
tkanine i usredsredio se na naopako okrenut prizor u fokusu.
Panju mu je privukao pokret neko je izaao na prednja vrata kue, krupan mukarac je odneo
veliku kartonsku kutiju u mercedes sedan, a onda se vratio u kuu. Mukarac je nosio zeleni sportski
sako i upadljivo se gegao.
Ne. Koltrejn se namrtio. Ne moe biti.

2.

ekao je kod mercedesa kada se na izlazu ponovo pojavio Dankan Rejnolds, nosei jo jednu
kartonsku kutiju. Bio je isto onako debeo kao i poslednji put kada ga je Koltrejn video, crvenog lica.
Dankan je spustio kutiju pored azaleja, zatvorio vrata za sobom, ponovo podigao kutiju i tek tada
primetio Koltrejna pored ograde.
Dankan je oklevao, prikrivao je svoje iznenaenje, a onda je krenuo niz betonsku stazu ka ulici.
Pretpostavljam da ne treba da te pitam ta trai ovde.
Treba li ti pomo?
to da ne. Kad si ve tu. Zakrvavljenih oiju, Dankan je predao kutiju Koltrejnu i otkljuao
gepek mercedesa.
Kada je Koltrejn ostavio kutiju pored jo tri, bacio je pogled kroz otvor na kutiji. Video je
povezane fotografije i negative, zatiene rukavima.
Koltrejn se odmakao od kola. Dakle, znamo ta u ja ovde...
Ja samo vodim rauna o poslednjim detaljima, rekao je Dankan.
Koltrejn je odmahnuo glavom poto nije razumeo.
Radnici za selidbu su ve bili, odvezli su nametaj. Ali nisam mogao da im dam da odnesu
fotografske materijale.
Koltrejn je i dalje bio zbunjen.
Naravno, Dankan je nainio gest poto je shvatio. Nisi znao...
Znao?
Ova kua je pripadala Randolfu.
Pripadala... Ovo je bilo njegovo?
Kada ju je Randolf slikao, nije mogao da prestane da razmilja o njoj. Bio je toliko opsednut
neobinom graevinom da ju je kupio.
Koltrejn je i dalje bio zapanjen. Nijedan njegov biograf to nikada nije spomenuo.
Kao to si ve shvatio do sada, Randolf je voleo da dri u tajnosti mnoge detalje iz svoga ivota.
Kuu je kupio preko posrednika i na nju stavio naziv jedne od kompanija koje je nasledio od svojih
roditelja. Ponekad bi doao ovamo da se podseti svoje mladosti. Ipak, uglavnom ju je koristio kao
kancelariju, arhivu i mranu komoru. Da li bi voleo da vidi kuu iznutra?

3.

Veliki svetlarnik sa kockama osvetljavao je hodnik. Stepenice su ile gore i dole, zadnji delovi kue
su bili podjednako osvetljeni kao i hodnik na ulazu. Koltrejn nikada nije video kuu koja je imala
toliko svetlosti. Sledei Dankana, popeo se uz stepenice i naao se u beloj sobi sa prozorima na zidu
koji su gledali na vrt. To to u sobi nije bilo nametaja uticalo je na to da jasni obrisi prostorije budu
jo elegantniji.
Spavaa soba i kupatilo su sa desne strane. Dankan je pokazao prstom kroz hodnik jo jedan deo
kue obasjan svetlou. Trpezarija je sa leve strane. Primetie da su zidovi trpezarije ukraeni
zrnima hroma. Originalni dizajn art dekoa. Kuhinja je iza trpezarije.
Dok su stepenice vodile gore, Koltrejnovo kretanje je izazivalo priguene odjeke. I naredni sprat
je bio obasjan suncem. Kupatilo, spavaa soba i radna soba. Jo jedan balkon. Nakon poslednjeg
niza stepenika, Koltrejn je doao do jedne sobe koja je imala etiri zida u staklima i pogled na nebo.
Staklena vrata na sredini svakoga zida vodila su na terase pune cvea.
Glavna spavaa soba.
Koltrejn se okrenuo, oaran.
A jo ti nisam pokazao najvaniji deo, rekao je Dankan. Koltrejn ga je radoznalo pratio niz
stepenice, sve do prilaza, odakle su se spustili na najnii nivo. U zadnjem delu, pored mrane
komore, prozori su gledali na oblinji bazen, a sa vode se svetlost odbijala na ornamente koralne
boje koji su se nalazili na kui. Iza se nalazio cvetni vrt.
Ali Dankan nije obraao panju na pogled. Umesto toga, poveo je Koltrejna na levu stranu, ka
belim vratima, koja su se nalazila na belom zidu. Kada je Dankan povukao rezu u udubljenju, nije se
ukazala nova prostorija, nego jo jedna metalna vrata. Otkljuao ih je. Ova prostorija je nekada bila
spavaa soba. Randolf ju je pretvorio u... Iza vrata se nalazila prostorija mranija i od mrane
komore. ...podrum.
Iz prostorije je izbijao hladan vazduh, to je Koltrejna nateralo da ustukne.
Kada je Dankan pritisnuo prekida za svetio, pri gruboj svetlosti se mogla videti prostorija bez
prozora, ispunjena metalnim policama, kao u biblioteci. Sve police, osim jedne, bile su prazne.
Ovde je Randolf uvao sve svoje vane negative i fotografije koje su bile remek-dela.
Koltrejn nije eleo da ue jer nije mogao da razume.
Poseban klima-ureaj u prostoriji stalno odrava temperaturu od 13 stepeni. Dankanovi koraci
su odjekivali po betonskom podu.
Oklevajui, Koltrejn je krenuo za njim, drhtei od hladnog vazduha.
Prostorija je ojaana elikom, kako bi izdrala zemljotrese, rekao je Dankan. Izolovana je
protiv poara i zatiena od poplava. Kao dodatno sredstvo obezbeenja, na plafonu se nalazi sistem
za gaenje vatre koji radi na principu halona.4
ta se deava sa mnom?, pomislio je Koltrejn. Ovde ima dovoljno prostora. Zato se oseam kao
da se guim?
Kada je uo da je brava na metalnim vratima kliknula, okrenuo se i video tom prilikom da su se
vrata zatvorila. Moe li se brava otvoriti iznutra kao i spolja?
Naravno. Ovde ne moe ostati zarobljen. Randolf je mislio na sve. Dankan je posegao ka
jedinoj polici koja nije bila prazna. Ostalo mi je jo samo nekoliko kutija. Ako bi mogao da mi

pomogne.
Vrlo rado.
Zapravo, Koltrejn je jedva ekao da izau. Disao je normalno tek kada su on i Dankan izneli kutije
na svetlo koje je grejalo duu, a Dankan zakljuao mranu prostoriju za njima. Promena je bila
trenutna. Koltrejn se ponovo oseao kao kod kue.

4.

Napolju, kod ograde, pomogao je Dankanu da stavi kutije u mercedes. Okrenuvi se, pogledao je
kuu i prisetio se skoro tajanstvenog sjaja svetlosti u njoj.
Osim podruma, podsetio se.
Ali, podrum se ne rauna, pomislio je. Nikada nije planirano da bude deo kue.
ta sada?, upitao je Dankana. Kuda nosi te kutije?
Na UCLA.5 Randolf je tamo napravio posebnu zbirku. Poslednjih nekoliko dana sam stalno na
putu tamo i ovamo. Verovatno je trebalo da poverim nekome drugome da to uradi. Ali nekako, ovo mi
je dalo oseaj smirenosti.
A kua?
Ide na prodaju. Dankan je oklevao. Zna, udno je. Randolf nije neto posebno brinuo o kui u
Njuport Biu. Video si da je bila loe odravana. Ali ova, gde je navraao samo povremeno, ova
kua je bila u savrenom stanju.
Oglaeno je da je na prodaju?
Tako su odluili izvrioci testamenta. Randolf je testamentom meni ostavio kuu u Njuport Biu,
ali nije doneo odluku o ovoj kui.
Dankane, da li bi mi uinio uslugu?
Zavisi o emu je re.
Zamoli izvritelje da odloe prodaju kue.

5.

Hoe da kupi kuu?, upitala ga je Denifer u neverici.


Danijel je bio zapanjen. Bila je subota, 14.30. Sedeli su u Koltrejnovom evrolet blejzeru i
prolazili pored boinih ukrasa na Bulevaru Holivud.
I u tome je cela tajna?, upitao je Danijel. Vodi nas da vidimo kuu?
Trebalo bi da se oseate poastvovanima. Ne bih razmiljao da nainim tako drastian korak, a
da pre toga ne ujem va komentar.
Ali esto nisi u gradu nekad mesecima, rekla je Denifer.
Moda vie neu odlaziti.
U to u poverovati tek kada se uverim. Kada e nai vremena za odravanje kue?
Mogu da unajmim ljude da je odravaju. Koltrejn je skrenuo levo, na autoput Bivud, i zaputio
se ka zapletenim ulicama na holivudskim brdima.
Ali sada, ako mora brzo da ode, sve to treba da uradi jeste da zakljua kuu i ode, rekao
je Danijel. Bez buke i nereda. Da ne pominjem da ja ivim odmah pored tebe i da mogu da doem i
proverim da li je sve u redu. A ima i Denifer. Zato, zaboga, eli da komplikuje sebi ivot?
Palo mi je na pamet da ga pojednostavim. Koltrejn je skrenuo desno i iao krivudavim putem
oivienim eukaliptusima. elim da pustim korene.
Onda posadi drvo, rekao je Danijel. Kaem ti ovo bi mogla biti greka.
Koltrejn je doao na vrh brda. Nasmejao se od uzbuenja kada se ispred njega ukazala kua.
Plaio se da, kada se vrati, nee oseati istu aroliju. tavie, jo jae ga je obuzela.
Evo je. Zaustavio se ispred nje.
U kolima je zavladala tiina.
ta mislite?
Ni Denifer ni Danijel nisu rekli ni rei.
Pa?, upitao je Koltrejn.
Sranje, rekao je Danijel.
U emu je problem?
Fantastina je.
A ta ti misli, Denifer?
Ona i dalje nita nije govorila.
Denifer?
To je jedna od kua koje je Pakard fotografisao.
Tano.
Zato mi to nisi rekao?
Nisam eleo da stekne predrasude.
Denifer je podigla ruku kako bi zatitila oi od sunca. Ne mogu da verujem. Koliko god da je
lepa na Pakardovoj fotografiji, nije se poneo lepo prema njoj.
Onda ti je jasno zato sam u iskuenju da je kupim, rekao je Koltrejn.
Pitanje koje mi pada na pamet jeste kako. Ima li izvor nafte ili neto to jo nisi pomenuo?
Upravo sam o tome razmiljao, rekao je Danijel. Ovo je remek-delo meu nekretninama.
Poetna cena mora da je preko milion dolara.

Milion i petsto hiljada, rekao je Koltrejn.


Kako... Zbog ega misli da moe to sebi da priuti...
Otac e mi je kupiti.
Pogledali su ga kao da je poludeo.
Tvoj otac?, upitala ga je Denifer.
Kukin sin je imao dvadeset radnji za hemijsko ienje, rekao je Koltrejn. Kada je ubio moju
majku, pa potom sebe, radnje su prodate. Svi prihodi su stavljeni na raun kojim su upravljali moji
baba i deda dok su me odgajali. Osim to su plaali trokove za hranu i odeu, plaali su mi lekarske
raune i trokove kolovanja, ali taj novac nikada nije iskorien kako treba. Nisam ak ni znao da
raun postoji dok nisam napunio dvadeset i jednu godinu. Mislio sam da su moji baba i deda od
svojih prihoda plaali raune. Da sam znao odakle novac dolazi... nekoliko puta skoro da sam
odustao od njega. Moji baba i deda su me spreili da se odreknem tog novca. Ni oni nisu eleli
novac, ali brinuo sam da, ako im se neto loe dogodi, ako bi dobili veliki raun od lekara... Hteo
sam da budem u mogunosti da im uzvratim za sve godine i ljubav koju su uloili u moje odgajanje.
Pa sam ostavio novac na raunu za svaki sluaj. Poslednje na ta sam pomislio jeste da taj novac
iskoristim za sebe. Koltrejn je osetio gorinu. Ali najzad e glupak koji se nazivao mojim ocem
uiniti neto za mene.
Tiinu nabijenu emocijama razbilo je brektanje motora kosilice koji se teko palio negde dole u
ulici.
U redu, rekla je Denifer. Vidim da si odluio.
Zato ste vas dvoje tako negativni?
Pogledali su se.
Danijel je od stida oborio pogled. Pretpostavljam da zvuimo negativno. Istina je da mi je drago
to te imam za suseda. Poslednje to bih eleo jeste da se odseli.
Ali ne selim se u drugi grad. I dalje emo se viati.
Ipak, nee biti isto.
Nee. Koltrejn je osetio napad melanholije. Ne, nee.
Samo elimo ono to je najbolje za tebe, rekla je Denifer. Zar ne misli da bi bar trebalo da
proveri da kua nije pretrpela oteenja od poslednjeg zemljotresa? Moda e se sruiti. I moda su
vodovodne cevi loe postavljene ili se kua nalazi na movarnom zemljitu.
Koltrejn se zadovoljno smeio. Mislim da sam planirao da je proverim. Izvukao je klju koji mu
je ostavio Dankan. Hoete da pogledate movarno tlo?

6.

Podrum, rekao je Danijel kada su izali.


Znam, rekao je Koltrejn. Ali postoji laki nain da se rei taj problem.
Ne vidim kako.
Da ga unitim. Da vratim kuu u prvobitno stanje.
Zvui kao da...
Odluio sam. Kupiu je.
Da te pitam neto, pa u onda umuknuti, rekla je Denifer.
U redu.
Da se desilo da si se vozio ulicom, da kua nije imala veze sa Pakardom i da si primetio da je na
prodaju, da li bi iznenada doneo odluku da je kupi?
Koltrejn je razmislio na trenutak. Verovatno ne bih.
Znai, kupuje kuu zato to ju je fotografisao Pakard i tako je uinio poznatom?
Koltrejn je oklevao. Mislim da nisi u pravu.
Kupuje je jer je Pakard bio vlasnik kue? Toliko eli da se poistoveti sa njim?
Koltrejn nije odgovorio.

7.

Ima jo neto to hou da vam pokaem, rekao je Koltrejn.


Izgledali su zbunjeno kada su izali iz kola u njegovoj garai. Ali priznajem da sam zbog toga
malo nervozan. Gospode, nadam se da ste malo bolje volje.
U vezi sa ime?, upitala ga je Denifer.
Morate da priekate dok ne pripremim sve.
Bili su zbunjeni jo vie kada se on popeo uz stepenice. Dva minuta kasnije, Koltrejn ih je pozvao.
U redu, sada moete da se popnete.
Pustio je CD Majlsa Dejvisa Kind of Blue. Dok su se Denifer i Danijel popeli uz stepenice,
pripremio je ae rashlaenog ardonea.
O emu se radi?, upitao ga je Danijel.
Mislio sam da u, ako priredim izlobu, uspeti da smirim duhove.
Izlobu? Dok je Denifer pijuckala vino, provirila je u dnevnu sobu i u trenutku se paralisala.
Koltrejn nije morao da objanjava. Bilo je oito ono to je eleo da im pokae svuda na
zidovima, policama za knjige, nametaju, na svakom mestu gde ih je mogao okaiti ili postaviti,
nalazile su se fotografije dimenzija dvadeset sa dvadeset pet centimetara.
Boe, Mi.
Zbog toga nisam hteo sino da idem na veeru, rekao je Koltrejn. Radio sam kao lud da
izradim slike.
Slike su... Ponestalo joj je rei.
Koltrejnova verzija Pakardovih fotografija govorila je mnogo vie od originala. Dok je radio na
njima, nazvao ih je Krivine u vremenu. Dao je sve od sebe da odslika sastav Pakardovih
fotografija, do najmanje senke i traaka svetlosti. Poreane jedne pored drugih, njegove i Pakardove
fotografije izazvale su snane emocije kod posmatraa, stvarajui iluziju da su istovremeno u dva
vremenska okvira.
Denifer i Danijel su bili oarani, ili su od fotografije do fotografije i prouavali ih. Koltrejn nije
rekao ni rei, samo je seo na stolicu na ulazu u dnevnu sobu, pijuckao vino i prouavao Danijela i
Denifer.
Ali projekat nije bio posveen samo kuama koje je Pakard slikao. I druge fotografije su bile
rasute u ovom putovanju kroz vreme, koje su poevi od srceparajue slike Dajane zabeleeni
sluajni susreti nabijeni emocijama koje je Koltrejn osetio dok je iao Pakardovim stopama.
Denifer je odmahivala glavom u udu.
Danijel je posmatrao Koltrejna kao da ga gleda novim oima.
Ovo je neto najbolje to si do sada uradio, rekla je Denifer. Mislim da ti nee smetati da
pria o ovim fotografijama.
Nee, rekao je Koltrejn uz primetno olakanje. Uopte mi nee smetati da o njima priam.
Pogreila sam samo u vezi sa jednom stvari, rekla je Denifer. Mislila sam da e biti pogodne
za objavljivanje u asopisu.
Predomislila si se?
Potpuno. Previe ih je ovde, a ne elim nijednu fotografiju da izbacim. Prvi put emo napraviti
specijalno izdanje.

Ne znam ta da kaem.
Znam ja, rekao je Danijel. Gde si stavio vino?
Koltrejn se nasmejao.
Denifer ga je poljubila. Tako sam ponosna na tebe.
Kada su se ona i Danijel ponovo vratili fotografijama, Koltrejn je primetio da mu na telefonskoj
sekretarici treperi crvena lampica. Pritisnuo je dugme za presluavanje poruka.
Stomak mu se stegao kada je uo hor kako peva tunu klasinu muziku.
Ponovo? Denifer je podigla pogled sa fotografije na kojoj je bila starija crnkinja u dvoritu sa
kamp-prikolicama. Ovo je uznemiravajue.
Ja bih to rekao na mnogo gori nain, rekao je Koltrejn. Voleo bih da imam jedan od onih
telefona koji pokazuju identifikaciju pozivnog broja. Onda bih uzvratio budali poziv i pustio mu
muziku samo to bih imao problema da pronaem ovako udnu muziku.
Verdi nije neko koga bih nazvao udnim, Danijel nije skidao pogled sa fotografije mlade
crnkinje koja je ljuljala deaka na ljuljaci. Koltrejn ju je stavio pored izbledele fotografije na kojoj
je njega majka ljuljala na istoj ljuljaci pre dvadeset i etiri godine.
Verdi?
Trebalo bi da se malo obrazuje. Da si sluao bilo ta drugo, osim deza, da si iao na koncerte
klasine muzike na koje sam te zvao... muzika na tvojoj telefonskoj sekretarici je Verdijeva.
Italijanski jezik. Zato ne mogu da razumem o emu pevaju.
U ovom sluaju, jezik na kojem pevaju nije italijanski u pitanju je latinski. Pusti da jo jednom
ujem.
Koltrejn je pritisnuo dugme za ponavljanje poruka.
Nema sumnje, rekao je Danijel. To je iz Rekvijema.
Muzika koja se puta na misama?, upitala je Denifer.
uje li o emu pevaju? Dies irae Dan gneva. Ovo je sasvim sigurno iz Rekvijema.
Koltrejn je, razoaran, odmahnuo rukom. Ali zato bi mi neko telefonirao svakoga dana i putao
muziku za sahrane?
Obeenjak sa bolesnim smislom za alu.
Dies irae. ta to znai?
Govori o danu, rekao je Danijel. Ako te stvarno zanima, otii u do kue i doneu primerak
Rekvijema na kojem su stihovi prevedeni.
Kada se Danijel vratio, Koltrejn je primetio da je u pitanju vinilna long-plej ploa. Danijel je
oboavao da propoveda kako je vinil imao bogatiji, ivlji zvuk nego CD. Berntajn je dirigovao,
Domingo pevao solo. Ovo je jedna od najboljih...
Samo nam reci ta znai ovo na latinskom, Danijele.
U redu. Danijel je izgledao vragolasto, kao da je znao da su zbog toga nestrpljivi. Trebalo bi
da znai... Otvorio je omot ovog duplog albuma i kaiprstom iao niz prevod stihova koji se nalazio
na unutranjoj strani omota. Evo ga. Dies irae.
Dan gneva, dan srdbe,
Raznee svet u pepeo...
Kako e se strahovito zatresti sve,
Kada se pojavi sudija
I sve se ivo da u beg.

Danijel je spustio album. Pretpostavljam da je malo straha od Boga dobro na sahranama.


Odrava nas na pravom putu.
Ali nema skrivene poruke koju bih shvatio, rekao je Koltrejn. ta ti misli, Denifer?
Jedina poruka koju sam izvukla jeste da bi mi bilo bolje da se ee molim. Bili smo u pravu
prvi put. U pitanju je samo obeenjak sa udnim smislom za...
Telefon je zazvonio.
Halo.
Ponovo je zatretao Verdijev Rekvijem.

8.

Nikada nisi kod kue, oglasio se dubok, piskav glas, sa akcentom.


Koltrejn se najeio. ta? Ko je to?
Sudija.
Mi? Denifer je uznemirio izgled Koltrejnovog lica. ta je bilo?
Sluaj me sada, bolesno kopile, rekao je Koltrejn u slualicu. Prestani da me zove i...
Doi e vreme kada e svim svojim srcem eleti da sam te samo zvao. Glas je odzvanjao kao
kada se ljunak raspe po kartonu. Denifer je u pravu kada kae da bi trebalo da se ee moli.
Koltrejn je osetio da mu lobanja trne. Kako zna da je ona rekla...
Dan gneva e razneti svet u pepeo kada se ja pojavim i kada se sve ivo da u beg.
Koltrejn je imao oseaj da mu je kroz celo telo prola elektrina struja. Okrenuo se i poeo da
gleda po dnevnoj sobi. Zabrinutost na njegovom licu naterala je Denifer i Danijela da se jo vie
zbune. Ozvuio si mi stan?
Glas se zadovoljno smejuljio, njegova grubost je podsetila Koltrejna na izmu koja je gazila po
osuenom blatu. O, da, ima mnogo vie od toga u tvom stanu. Popni se u spavau sobu. Ostavio sam
ti nekoliko suvenira.
Veza se prekinula.

9.

Koltrejn je imao oseaj da je u trenutku umro. Iznenada je ispustio slualicu i potrao ka stepenicama
u kuhinji.
Mi, u emu je problem? Ko je to bio?, pitanja koja je postavljala Denifer meala su se sa
Danijelovim pitanjima, dok su trali uz stepenice za njim.
Koltrejn je doao do hodnika na spratu i protrao pored mrane komore, potom pored vrata od
kupatila, a onda usporio, uplaen onim to bi mogao da nae u spavaoj sobi. Kada je oprezno
pogledao unutra, od prizora je imao oseaj da mu neija ruka pritiska grudi i gura ga unazad.
Spavaa soba je bila nametena kao loa imitacija izlobe koju je priredio za Denifer i Danijela
u dnevnoj sobi. Svuda su bile fotografije, na podu, nonom stoiu, pored stolova, na samom krevetu.
Sve fotografije bile su veliine dvadeset sa dvadeset i pet centimetara, ba kao i fotografije iz
Pakardovog fotoaparata. Ali ak i sa udaljenosti, Koltrejn je mogao rei da su ove fotografije i
suvie mutne da bi mogle biti snimljene takvim foto-aparatom. Radilo se o uveanim fotografijama sa
negativa od 35 mm. Ono to su prikazivale potisnulo je nedostatak detalja u drugi plan.
Denifer i Danijel su se gurali iza njega.
ta se deava?, upitao ga je Danijel. Ko je bio na telefonu?
Koltrejn nije odgovorio. Dok su mu se miii grili, napravio je korak ka fotografijama, prvo je
pogledao dole, a potom svuda naokolo.
Ovo je ludost, rekla je Denifer.
Slika za slikom pokazivala je Koltrejna kako postavlja foto-aparat, snima kue iz Pakardovog
serijala ili ljude i mesta koje je upoznao dok je pratio Pakardov put. Meu njima je ak bila
fotografija njega i Denifer kako se oprataju sa Dajanom na prilazu oivienom rododendronima, na
imanju njenih roditelja. Na drugoj se video Koltrejn u dvoritu sa kamp-prikolicama u Glendejlu, dok
je fotografisao mladu crnkinju kako ljulja deaka. Kud god da je iao u protekle dve nedelje, neko ga
je pratio i slikao ga.
Kada smo se opratali od Dajane, nisam primetila da nas neko slika na ulici, rekla je Denifer.
Ako ima odgovaraju teleobjektiv, foto-aparat moe biti i itav blok udaljen.
Okrenuo se ka krevetu, ka slikama bagera koji je bacao izmeane kosti u mlin za kamen, dok je
krivonogi mukarac, irokih grudi i miiavog lica posmatrao, ruku poloenih na kukove, a obeeni
brkovi su mu se razvlaili u osmeh zadovoljstva.
Ovo su fotografije koje sam video u Njuzviku, rekao je Danijel.
Ne, rekao je Koltrejn. Ove fotografije nisi nikada video. Ovaj serijal nikada nije objavljen.
Osetivi da e povratiti, napravio je korak ka predmetu koji ga je obeshrabrio, a koji je bio
postavljen na uzglavlju kreveta inilo se da su sve fotografije poreane tako da privlae panju na
to mesto. Nisu mogle biti objavljene. Negativi su bili u foto-aparatu koji sam izgubio na litici dok
sam pokuavao da pobegnem od... Ovaj foto-aparat. Neko ga je pronaao i razvio negative.
Ponovo je zurio u fotografije mukarca irokih ramena koji je sa uivanjem posmatrao kako mlin
za kamenje izbacuje ostatke kostiju. Tek zaleena rana na levoj strani mu je zaigrala.
Dragan Ilkovi, rekao je Koltrejn.
ta si rekao?, upitao ga je Danijel.
Koltrejnu se inilo da mu kroz nervni sistem struji vatra. Moramo da pourimo. Denifer, ponesi

sve ove fotografije. Danijele, pokupi one dole. Odmah! Ovde nije bezbedno! Moramo da izaemo!

10.

Grimizni zraci sunca koje je zalazilo okruivali su svetlou est oznojenih mukaraca koji su igrali
koarku. Skakali su, saginjali se i okretali se zapanjujue precizno, utirali na ko, skakali, sputali
loptu, stizali rezultat protivnika. etvorica su bila crnci. Svi su bili otprilike Koltrejnovih godina
srednjih tridesetih. Bili su tako skoncentrisani na igru i tako zaneti igrom da im prolost i budunost
nisu bile vane, samo sadanjost i samo ova igra.
Koltrejn ih je posmatrao sa betonskih tribina kraj ulice, koje su se nalazile na jednom od mnogih
koarkakih terena u Maskel Biu u Venisu. Iza njega su prolazili biciklisti i oni koji su vozili rolere.
Ispred njega, na suncem obojenom okeanu, iscrtavale su se figure igraa. Izgledalo je kao da na sceni
posmatra ekspresionistike plesae. Trenutak kasnije, sunce je zaronilo jo nie, senke su se
produile i igrai su mogli sada da se vide. Naginjali su se napred, ruku naslonjenih na kolena, a
grudi su im se nadimale kada se lopta odbila od koarkaki reket, promaila ko i pala izmeu njih.
Ne mogu da pogodim ko, ne vidim ga.
Nije vaan ko. Ja ne vidim loptu.
Hej, moete sada da odustanete. Jo dva poena i pobediemo vas.
Sledei put, mali. Tvoj je red da asti pivom.
Uvek je moj red.
Dok je grupa ila pored palme, ka peakoj stazi, jedan od crnaca je rekao: Idite bez mene. Eno
jednog momka sa kojim hou da razgovaram.
Videemo se idue nedelje.
Zbijajui meusobno ale, poredei pogotke, grupa je zaobila dvojicu vozaa skejtborda i
krenula ka kafeu koji se nalazio pored peake staze.
Koltrejn je siao sa praznih trbina i priao mukarcu.
Crnac je posegao rukom u svoju sportsku torbu, izvukao pekir i obrisao znoj sa lica.
Greg.
Mi.
Rukovali su se.
Koltrejn je bio visok metar i osamdeset. Momak sa kojim se sreo bio je pet centimetara vii.
Obojica su bila skoro iste teine imala su oko stotinu kilograma. Koltrejnova kosa bila je
kovrdava, boje peska, dovoljno duga da mu je visila preko kragne. Nasuprot njemu, mukarac sa
kojim je razgovarao imao je gustu, crnu kosu, veoma kratko oianu. Obojica su imala izraajne crte
lica, ali crnac je bio iri u ramenima i ostavljao je utisak da je izvajan od abonosovine, dok se za
Koltrejna inilo da je istesan od granita.
Sluajno si prolazio ovuda? Greg je stavio pekir oko vrata i povukao majicu sa grudi.
Hladan decembarski povetarac ibao je sa okeana, zbog ega je Koltrejn drhtao. Misli da ne bih
eleo da je tako? Zvao sam te kui. Tvoja ena mi je rekla gde si.
Imam oseaj da nisi svratio da bi se prisetio starih vremena.
Bojim se da nisam. Koltrejn je podigao kutiju. Imam neto to bih eleo da pogleda.
Greg je mrko pogledao kutiju, usmerio panju na Koltrejna i uzdahnuo. Hajdemo u kuu. Lois e
biti drago da te ponovo vidi. Ostani na veeri.
Mislim da to nije dobra ideja.

Oh?
Zbog nevolje u kojoj sam, ne zna ta ti mogu uneti u kuu.

11.

Gregovo prezime bilo je Bas. Bio je porunik u policiji Los Anelesa. Koltrejn ga je upoznao pre
dve godine kada ga je asopis Los Aneles sandej tajms zamolio da napravi foto-esej o policijskoj
jedinici zaduenoj za reavanje sluajeva pretnji. Bio je to jedini policijski odred u Sjedinjenim
Dravama posveen iskljuivo progoniteljima. Ono to je privuklo Los Aneles tajms bilo je to to
su se progonitelji esto nazivali nevidljivim kriminalcima zbog prikrivene prirode pretnje koju su
upuivali. Ideja je bila da bi fotograf, domiljat i obuen kao Koltrejn, mogao da uini pojedine
progonitelje veoma vidljivim.
Ispostavilo se da je Koltrejnova veza u Jedinici za reavanje pretnji bio Greg. Dok je obavljao
zadatak, sprijateljili su se, a Koltrejn je zadobio Gregovo potovanje jer je bio od velike pomoi
jednoj zaplaenoj eni koju je Jedinica za reavanje pretnji pokuavala da zatiti. Leei u grmlju
ispred enine kue, nekoliko noi uzastopno, Koltrejn je uspeo da uslika do tada nepoznatog oveka
koji je uznemiravao ovu enu bio je to mukarac sa kojim je dva puta izala pre pet godina kako
prosipa benzin na travnjak u tri ujutro. Progonitelj je dobio osamnaest meseci zatvora. Od tada,
Koltrejn je pomogao Gregu u jo tri sluaja.
Seli su jedan naspram drugog u zadnjem delu kafane. Obojica su pijuckala badvajzer. utali su
sve dok Greg nije pogledao i poslednju fotografiju, razmislio o slikama, sloio ih i vratio u kutiju.
Znai, hoe da mi kae da ovaj momak veruje da je sjajno vezati ljudima ruke na leima icom,
poreati ih licem okrenutim ka rovu i pucati im u potiljak, tako da padnu licem u rov. I niko ne mora
da pomera tela i zakopa ih. ini mi se da su Hitler i on bili prijatelji.
Samo to je Hitler bio nacista. Ilkovi je proizaao iz komunistikog sistema dok je Bosna bila
deo Jugoslavije. Verovatno je Staljin blii njegovim idealima.
Politika kao izgovor za masovno ubijanje. Greg je odmahnuo glavom.
Ilkovi se probijao kroz komunistiki sistem, nauio je engleski, obuen je da bude diplomata.
Neko vreme je bio u jugoslovenskom konzulatu u Londonu. Kada je postao ubica, profinio se. Da ne
spominjemo proraunatost. im je pao sovjetski sistem, vratio se u dananju Bosnu i ukljuio se u
graanski rat. Stekao je mo tako to je, ne samo terao Srbe da pobede u ratu, nego i da istrebe
neprijatelja. Pretpostavljam da je zamiljao da e, nakon to Srbi pobiju Muslimane, moi da ih
natera da zbriu drugu nacionalnu grupu u regionu, Hrvate. Onda bi Srbi kontrolisali celu Bosnu, a
poto je on kontrolisao Srbe... U meuvremenu, Bosna mu je postala privatni teren za ubijanje.
Kladim se da je uivao u svakom trenutku. Dragan Ilkovi. Treba to izgovoriti. A taj prokletnik te
proganja zato to si snimio fotografije koje ga povezuju sa ratnim zloinom i upropastio mu priliku da
kontrolie bosansku vladu.
Malo je tee upravljati zemljom ako si u zatvoru zbog zloina protiv ovenosti, rekao je
Koltrejn.
Samo to on nije u zatvoru, rekao je Greg. Ovde je, u Los Anelesu i eka da ti uzvrati.

12.

Medicinsko osoblje je urilo da odgura kolica sa mladiem u prvu pomo. Mladi je na licu imao
masku sa kiseonikom. Grudi koje mu se nisu pomerale bile su prekrivene krvlju.
Koltrejn im se sklonio sa puta, a onda je proao kroz elektronski kontrolisana staklena vrata, koja
su se itei zatvorila za njim. Dve medicinske sestre i lekar su pojurili ka mladiu na kolicima, uveli
ga u pregradak i navukli zavesu. Videle su se samo njihove senke dok su ostale sestre i lekari radili
sa drugim pacijentima u svojim pregracima, dok se mnogo vie pacijenata uurilo na klupama
pored zidova.
Mogu li vam pomoi, gospodine? Koltrejn se okrenuo ka umornoj eni sa naoarima koja je
nosila zelenu bolniku uniformu i podsetnik u rakama.
Jeste li povreeni? Treba li vam... Glas joj bio tii dok ga je posmatrala, jer nije mogla da
utvrdi da li neto nije u redu.
Traim doktora Gibsona.
U tom trenutku je Danijel, kome je riu kosu isticala zelena uniforma koju je nosio, izaao iz svoje
pregrade i krenuo brzo ka raunaru na sredini prostorije.
Eno ga. Treba da se vidim na trenutak sa njim.
Gospodine, moraete da saekate. Ima pacijenata pre vas koji...
Danijele.
Poto je uo svoje ime, Danijel se okrenuo. Mi? Priao mu je, mrtei se. ta e ti ovde?
Moram da razgovaram sa tobom.
Danijel se jo vie namrtio, zbunjen. Upravo sam zavrio sa pacijentom. Pokazao je glavom na
ambulatno vozilo koje se pribliavalo. Tipino naporna subotnja no. Morae da bude brz.
Danijel ga je vodio kroz vrata, do stepenita. Vrata su se, uz odjek, zalupila.
Narednih nekoliko dana neu biti kod kue. Moda nekoliko narednih nedelja, rekao je Koltrejn.
Hteo sam da ti to kaem da ne brine.
Snimanje? Danijel je zvuao oduevljeno.
Ne, nego zbog oveka koji je provalio u moj stan ovog popodneva, kada nismo bili tamo.
Plaio sam se da e to rei.
Upravo sam razgovarao sa prijateljem koji radi u policijskoj jedinici Los Anelesa koja je
zaduena za sluajeve pretnji. Rekao mi je, ako je ovaj ovek mogao postaviti prislukiva u moju
dnevnu sobu, ta e ga onda spreiti da postavi bombu? Ne bi trebalo da idem kui sve dok kretena
ne uhvate.
Ali niko ne zna koliko... Kuda e?
Nisam siguran. Ako budem morao da kontaktiram sa tobom, ostaviu ti poruku ovde, u bolnici.
Ovoga puta ti nisam ostavio poruku, Danijele, zato to moj prijatelj ima savet za tebe. Hteo sam lino
da ti ga saoptim.
Danijel je izgledao kao da mu je neprijatno.
Mislim da ne bi trebalo da se vrati u svoj stan, rekao je Koltrejn. Ovaj ovek lako moe
provaliti u tvoj stan, kao to je provalio u moj. Mogao bi da odlui da te poseti i otkrije kuda sam
otiao.
Ali nisi mi rekao kuda ide.

On to ne zna. Reci bolnici da ti je potrebno nekoliko slobodnih dana. Proi nasumice nekoliko
ulica i obrati panju na sve farove koji bi te mogli pratiti. Kada bude siguran da si bezbedan, bei iz
grada. Moda e ga moj prijatelj uhvatiti za nekoliko dana, pa e moi da se vrati. Ali, Danijele,
sluaj me. Bez obzira na to koliko bude u iskuenju, nemoj da odsedne kod prijatelja.
Danijel je prebledeo kada je shvatio posledice.
Nisam uradio nita loe, rekao je Koltrejn. A ne mogu da ti kaem koliko mi je ao to sam te
izloio riziku.
Vrata na vrhu stepenita otvorila su se uz tresak. Doktore, potrebni ste...
Da. Danijel je pourio u guvu na odeljenju hitne pomoi. Denifer. Okrenuo se. A ona...
Upravo idem da je upozorim.

13.

Kada su svetla farova skrenula sa Bulevara Beverli Glen na autoput Nob Hil, Koltrejn je posmatrao
sa mesta gde je bio parkiran njegov blejzer, meu ostalim automobilima u tami pored puta. U
izolovanom stambenom delu erman Ouksa, skoro da nije bilo saobraaja u 22 asa, ak ni subotom.
Ovo su bili tek trei farovi u proteklih petnaest minuta. Videvi da BMW koji je vozila Denifer
polako usporava na krivini i prolazi pored njega, Koltrejn je usmerio panju na ulaz u ulicu. Jedan
minut je postao dva, pa tri. Nakon pet minuta, Koltrejn je zakljuio da bi se, ako ju je Ilkovi pratio,
drugi farovi ve pojavili. Podigavi telefonsku slualicu u svom automobilu, okrenuo je Deniferin
broj telefona u autu. Telefon je tri puta zazvonio, potom je prekinuo vezu, to je bio znak za Denifer
da nastavi da se sputa u dolinu i da ga eka kod rekreacionog centra erman Ouks. Nije nita rekao
preko telefona jer je Greg pretpostavio da bi neko lako mogao koristiti audio-skener kako bi
prislukivao razgovor preko te vrste telefona.
Luno osvetljen parking rekreacionog centra bio je skoro pust kada je Koltrejn zaustavio vozilo
kraj Deniferinog BMW-a.
Njena plava kosa se pri svetlosti stop-svetla iznenada mogla videti dok je prelazila u njegov
blejzer.
Snano ga je zagrlila. Na smrt si me preplaio. ta se deava? Zato si zvao iz govornice? Zato
si traio da se ovde naemo?
Koltrejn joj je telefonirao kui u Marini del Rej i rekao joj da ode do odreene govornice na
dokovima gde je on ranije bio i zapisao broj. Kada je stigla, pozvao ju je iz druge govornice u blizini
i rekao joj kuda da vozi.
Misli da mi prislukuju telefon?
Pretpostavljam da prislukuju moj, rekao je Koltrejn. Do avola, u stanu mi se nalaze
prislukivai, zato ih ne bi bilo i u telefonu? to ne bi prislukivali i Danijelov broj? Zato ne i
tvoj? Koltrejn joj je ukratko ispriao svoj razgovor sa Gregom. Toliko smo izvan svojih kua da
nikome nije teko da nam provali u kuu i postavi prislukivae u telefon. Logino je da e Ilkovi
pokuati to da uradi, jer bi, znajui od koga zavisim, nastavio da vri pritisak na mene.
Ne elei da kae ono to je morao, Koltrejn je oklevao. Greg mi je rekao da bi Ilkovi mogao da
te upotrebi da bi doao do mene.
Denifer ga je presekla pogledom.
On misli da si u opasnosti. Kae da ne bi trebalo da bude u stanu neko vreme.
ta kae?
Kae da ne bi trebalo da se viamo neko vreme. Ako Ilkovi ne bude mogao da otkrije kuda sam
otiao...
Kuda si otiao?
Nestau na neko vreme, Denifer. Ako Ilkovi ne bude mogao da otkrije gde sam, verovatno e
pratiti tebe, nadajui se da e ga dovesti do mene. Ili moe odluiti da uini jo gora stvar, da te
natera da mu kae sve to zna, ak i ako to nije nita. Nema izbora. I ti mora nestati.
Denifer je stavila ruke na stomak. Mislila sam da sam uplaena dok sam dolazila ovamo, ali to
je nita naspram onoga to oseam sada. Boe, mora da postoji... Gde planira da se sakrije?
Koltrejn nije odgovorio.

Idem sa tobom, rekla je Denifer.


Upravo sam ti objasnio...
Ima vie smisla da oboje zajedno nestanemo. Tako ne moramo da brinemo da li e me on pratiti.
Nee moi da me iskoristi da doe do tebe. Oboje emo biti na sigurnom dok tvoj prijatelj bude
pokuavao da ga uhvati.
Nisam siguran da e...
Mi, ne radi se o tome da te pourujem. Radi se o preivljavanju.

14.

Denifer je urila na aerodrom. Dok je kupovala karte za avion avio-kompanije Amerikan vest u
23.45 za Las Vegas, Koltrejn je ostavio svoj auto u garai. Bez daha, sreli su se na izlaznom
terminalu, dok se ratrkana grupa putnika za ovaj kasni let ukrcavala u avion. Poto je stao na kraj
reda, Koltrejn se postarao da proveri da niko ne ide za njima u avion. Lake je disao tek kada se
avion odvojio od terminala.
Treba mi pie, rekla je Denifer.
I meni. Ali mislim da u morati da se zadovoljim kafom. Moramo da budemo budni neko vreme.
Avion je sleteo u Vegas u 00.45. Pourili su ka alteru kompanije Amerikan vest i kupili karte za
povratak u Los Aneles. Do trenutka kada su stigli do terminala, putnici su se ve ukrcavali u avion
koji je poletao u 1.45.
Gospode, nadam se da e ga ovo sludeti, rekla je Denifer.
Ne shvatam zato ne bi upalilo, odgovorio je Koltrejn. Ako je Ilkovi uspeo da nas prati do
aerodroma, znamo da se nije ukrcao u avion sa nama. Nema anse da ukapira da smo se ukrcali na
povratni let za Los Aneles. to se njega tie, mi smo u Vegasu i tamo e nas traiti.
A ta emo kada se vratimo u L.A.? Deniferine, obino blistave oi, bile su mutne od
iscrpljenosti. Gde emo se kriti? U hotelu?
To je logian izbor.
Ali Koltrejn je imao drugu ideju, iako joj to nije rekao. Njihov avion je sleteo na aerodrom u Los
Anelesu u 2.41. Kombijem su doli do parkinga rentakara gde je umorni slubenik dao Koltrejnu
dokumenta koja je trebalo da potpie.
Auto srednje veliine. Nita upadljivo, rekao je Koltrejn.
Vozilo tipa saturn bie u redu?
Odlino. Pored toliko vozila tipa saturn na ulici, ovaj skoro da niko nee primetiti.
Na komandnoj tabli stajalo je da je 3.31 kada su se izvezli sa parkinga. Ulina svetla smetala su
Koltrejnovim oima. Idui Bulevarom La Sijenega, zaputio se u sredite privremeno utihnulog grada.
Denifer je zevnula. U koji emo hotel?
Greg ne eli da koristimo bilo koje popularno mesto, tamo gde emo privui panju ako se
prijavimo bez prtljaga. Znam nekoliko mirnih mesta u zapadnom Holivudu.
Denifer je ponovo zevnula. Bitno je samo da ima pristojan krevet.
Trebae nam vremena da stignemo tamo. Zato ne bi malo sklopila oi i odspavala?
Poto nije bilo saobraaja, Koltrejn je brzo stigao na svoje odredite, u 3.54. Izaao je iz kola,
otkljuao prednja vrata i pritisnuo dugmie na monitoru na ulaznim vratima, ime je iskljuio
sigurnosni sistem. Sa leve strane je stupio u garau predvienu za samo jedno vozilo i pritisnuo
dugme koje je pokrenulo otvaranje vrata. Dok je motor iznad vrata radio, a vrata se podizala, vratio
se u auto i zaustavio se kada je video da se Denifer probudila.
Pospano je protrljala oi. Jesmo li stigli? Je li ovo hotel?
Jeste, ali nije hotel u pravom smislu rei.
Denifer se skoncentrisala kako bi bolje videla. Kada je shvatila ta je videla kroz vetrobran,
zinula je. Farovi su obasjavali kuu koja je nalikovala na zamak, njeni ornamenti boje korala bili su
predivni, ak i pod grubim svetlom, ivice njenih ograda bile su ukraene zelenim trakama od bakra

koje su sijale oblikom pretkolumbovskih vrhova strela.


Ovde?, upitala je u neverici.
Da, rekao je Koltrejn. U Pakardovoj kui.

PETI DEO

1.

Ovo je ludost, Deniferin glas je odjekivao u praznoj kui. Nemamo pravo da budemo ovde.
Susedi e pomisliti da smo provalili. Pozvae policiju.
Ovako kasno, sumnjam da je bilo ko primetio, ali za svaki sluaj, neemo ukljuivati svetla,
rekao je Koltrejn. Sutra ujutro u otii do suseda i objasniti im da kupujem kuu i da mi je agent za
nekretnine dozvolio da se uselim malo ranije.
Zastao je na prilazu kui i gledao u tamu u prizemlju. Podrum je bio tamo, a on nije imao nameru
da krene u tom pravcu. Na spratu, svetlo je pokazivalo put ka dnevnoj sobi. Uprkos senkama, beli
zidovi i pod od tvrdog drveta videli su se jasno i izgledali su isto, a veliki broj prozora na zadnjem
zidu pojaavao je svetlost uline rasvete i zvezda.
Ali pretpostavi da ti susedi ne poveruju, rekla je Denifer. Pretpostavi da im je agent za
nekretnine dao broj da ga pozovu u sluaju da se neto loe dogodi.
Nee biti problema s agentom za nekretnine.
Kako moe biti siguran u to?
Pre nego to sam te pozvao veeras, pozvao sam Pakardovog pomonika. Dok agent za nekretnine
pripremi dokumenta, nee biti problema da ostanemo ovde. Tako sam dobio ifru alarma. I ne
moramo da brinemo o Ilkoviu. On ne zna za ovo mesto.
Ali pratio te je do svih kua koje si fotografisao.
Nije do ove, rekao je Koltrejn. Kada sam video fotografije koje je snimio, inilo mi se da
neto nedostaje. Kasnije sam shvatio ta je u pitanju. Nije bilo nijedne moje fotografije sa ovom
kuom. Nije me pratio toga dana.
Ne moe biti siguran. Moda mu nije radio foto-aparat.
I dalje nije vano. ak i da me je pratio, moe samo da zakljui da je ovo samo jedna od kua iz
Pakardovog serijala. Nije bilo naina da sazna da planiram da je kupim. Sasvim sigurno, vratio sam
se ovamo jue sa tobom i Danijelom, a pouzdano znamo da nas Ilkovi nije tada pratio jer je, dok
smo bili odsutni, bio u mojoj spavaoj sobi i pripremao iznenaenje. Ne moe da zna da sam
zainteresovan. Nema ni najmanjeg razloga da posumnja da se veeras ovde krijem.
Oblaci mora da su zaklonili zvezde jer je soba postala tamnija.
Siguran si u to to osea, rekla je Denifer.
U suprotnom, ne bih doao.
Jednostavno, ne moe da se dri dalje od ove kue.
Hej, bolje i to nego da budemo u hotelu.
Je li? Kakav to uticaj Pakard ima na tebe?

2.

Iako je sunce ulazilo kroz prozore, spavali su do jedanaest.


Denifer je udno stajala i trljala lea. Uh.
Koltrejn je znao na ta je mislila od spavanja na podu od tvrdog drveta, oseao je kao da ga je
neko karate potezima udarao po vratu.
Ti stvarno zna kako da priredi devojci provod, rekla je Denifer. Bunarei po neseseru koji je
Koltrejn kupio u prodavnici dok su ili sa aerodroma, izvukla je pastu za zube, etkicu za zube i
boicu ampona. Spas.
Ne zaboravi i krofne koje sam kupio.
Da nisam ovako gladna, zaboravila bih. Ovo bi stvarno bio raj samo kada bismo imali ist donji
ve.
Ova sarkastina primedba ga je naterala da se nasmei.
A ne bi bilo zgoreg da imamo i pekire, dodala je.
Hajde da krenemo u nabavku na Bulevaru Holivud. Da je vano, vano je. Bolje da
porazgovaram sa susedima.
U tom sluaju trebae ti ovo, Denifer mu je dodala kremu za brijanje i brija.
Do ranog popodneva, vratili su se sa istom odeom, ureajem za pripremanje kafe, nekoliko
posuda i tiganja i dovoljno hrane da im potraje nekoliko dana. Detaljno su pregledali ulicu, ali nisu
videli nikoga ko bi im pobudio sumnje. Bili su ohrabreni kada su videli da je alarm jo ukljuen. Ali
se nisu smirili dok nisu pretraili kuu sve osim podruma koji je Koltrejn zakljuao nakon to ga je
prethodnog dana pokazao Denifer i Danijelu i koji je, Koltrejn je uveravao sebe, ostao zakljuan.
Tek tada su uneli sve to su nabavili. Koltrejn nikada nije mnogo polagao na boine ukrase, ali
poto je govorio da je od ove kue mogao nainiti sebi dom, kupio je vetaku jelku visoku
ezdesetak centimetara, na koju su bili prikaeni ukrasi. Postavio ju je nasred dnevne sobe i rairio
dve vree za spavanje.
Sve pogodnosti, rekao je.
Istuirali su se, a onda obukli farmerice i dempere koje su kupili. Potom su pripremili kafu i
pojeli evreke sa dimljenim lososom, seckanim paradajzom, krem sirom i kaprima.
Poinjem da se oseam kao ljudsko bie, Denifer se protegla.
Ne mrdaj.
ta nije u redu?
Poloaj je sjajan za... Koltrejn je zadrao foto-aparat Nikon i svoje fotografije kada je ostavio
blejzer na aerodromu. Slikao ju je. Divno.
ao mi je to u ovo rei.
Onda bolje nemoj.
Ne, svidee ti se. Kua poinje da mi se dopada. Prostor i...
Svetlost.
Denifer je klimnula glavom. Zamiljam je sa art deko nametajem.
Takav je bio pravac kada je kua sagraena
Pitam se kako je izgledala kada... Jesi li bio ozbiljan kada si eleo da se oslobodi podruma i
vrati kuu u prvobitno stanje?

To mi je na vrhu liste.
Moda onda...
O emu razmilja?
Odmah u se vratiti, rekla je Denifer.
Kuda ide?
U garau. Dok smo unosili namirnice, primetila sam neto.
Koltrejn je zainteresovano podigao obrve kada se vratila sa velikim, dugakim kartonom, nalik na
cev.
Ovo je stajalo na polici, rekla je Denifer. Ko god da je odavde iznosio stvari, bio je pedantan
nije za sobom ostavio smee, niti bilo ta drugo. Osim ovoga.
Misli da to ne bi moglo biti smee?
Kada su moji roditelji pre pet godina iznad avenije Karol kupili staru kuu u viktorijanskom
stilu, Denifer je mislila na oblast u blizini parka Eho, poznatu po kuama u viktorijanskom stilu, u
garai su pronali karton slinog oblika.
Koltrejn nije razumeo na ta cilja.
U njoj su bili originalni planovi kue, objasnila je Denifer.
Nije valjda da mi ukazuje...
Ovo je logino mesto na kome e ih ostaviti novom vlasniku. Otvorila je tubu i poloila je, te
polako izvlaila ono to se u njoj nalazilo.
Koltrejn je posmatrao nekoliko dobro smotanih listova debelog, plaviastog papira. Usled godina,
bili su izbledeli i oseali su se na bu. Dok joj je pomagao da ih rairi na istom delu stola, divio se
kako su detalji dijagrama i primedaba i dalje vidljivi.
Pobogu. Prst mu je klizio po gornjem listu papira i zaustavio se na zamrljanom delu u donjem,
desnom uglu koji je ukazivao na ime arhitekte i godinu kada je kua sagraena.
Lojd Rajt 1931.

3.

Mogla bih da kaem da je ovde bila spavaa soba, Denifer je prouavala ulaz u podrum, a onda
skrenula pogled ka planovima na plavom papiru.
To mi je rekao i Pakardov pomonik.
Istih je dimenzija kao i garaa iznad nje.
Ne, to ne zvui dobro, odgovorio je Koltrejn.
Zato?
U garai ima prostora samo za jedno vozilo to je tipino za tridesete. Ali podrum mi se ini
veim, skoro da izgleda kao dve garae.
Znai, obnavljanje je bilo vie kao dodavanje, rekla je Denifer.
Verovatno nisam u pravu. Oseao sam se malo nelagodno ovde.
I ja sam se isto oseala, a nikada nisam patila od klaustrofobije. Podrum ne moe biti toliko vei
od garae, ako smo oboje oseali da smo unutra sputani. Denifer je proverila podatak na
planovima. Garaa je dimenzija etiri i po metra puta etiri i po metra. Poto nemamo plan
renoviranja, pretpostavljam da postoji samo jedan nain da saznamo koliko je prostora dodato.
Premeriemo je. Ima li klju? Denifer je otkljuala vrata i otvorila ih.
Kada je hladan vazduh izaao, Koltrejn je zadrhtao od hladnoe. Ah, ako ti ne smeta, ja bih
saekao ovde.
Od kada pati od klaustrofobije?
Samo kada sam u podrumu.
Krenuvi levo, Denifer je pritisnula prekida za svetlo na zidu. Depresivan sjaj sijalice naterao
je Koltrejna da zakilji, inilo se da se odbija od betonski pod, otkrivajui iste sive metalne police.
Jedan, dva... Denifer je ula i premeravala koracima podrum.
Definitivno je vei, rekla je kada se vratila. Garaa je iroka 4,75 metara, a ova prostorija je
iroka osam.
Skoro devet metara, rekao je Koltrejn.
Kako to misli?
Pokazao je na hodnik pored podruma. Premerio sam ga sa spoljne strane.
Devet metara? Jesi li siguran? Mora da smo ga razliito premerili.
Verovatno jesmo. Ali poto su moja stopala vea od tvojih, ja sam taj koji bi trebalo da je dobio
manji broj. Tebi bi trebalo vie koraka i dobila bi vei broj.
Negde greimo. Hajde da pokuamo ponovo. Ovoga puta ti ide unutra.
Zeza me?
Nikada te nisam videla tako uplaenog.
U pravu je, pomislio je Koltrejn. ta mi je? Moram da prevaziem ovo. Ne obazirui se na
pritisak u grudima, skupio je snagu i krenuo. Svetlost je postala jo grublja, temperatura nia, vazduh
se jo vie zgusnuo dok je sam sebe terao da ue u podrum. Jedan, dva...
Obuzdavao se da ne koraa brzo. U pitanju je samo prostorija bez prozora, rekao je sebi. Disao je
sporije kada je ponovo doao do Denifer koja je stajala na prijatnijem svetlu. Manje-vie isto kao i
ti: skoro osam metara.
Onda i dalje neto ne radimo dobro. Denifer se namrtila. Premerila sam hodnik i dobila isto

to i ti: devet metara. Kako prostorija moe biti... Uplaeno se okrenula. Neko je u kui.

4.

Kada su se ulazna vrata zatvorila, Koltrejn je pojurio ka stepenicama. Iznad njega, odmorite na
stepenitu je zakripalo. Pojavila se neija silueta, podignutih ruku.
Nisam eleo da te uplaim, rekao je ovek.
Koltrejn se spotakao, srce mu nije vie onako ubrzano lupalo kada je dohvatio crvenu jaknu koju
je nosio Dankan Rejnolds.
Radi se o tome da nismo oekivali posetioce, rekao je Koltrejn.
Dankan je stavio klju u dep. Bio sam u susedstvu, pa sam pomislio da svratim i vidim kako ste
se smestili. Telefonirao sam, ali...
Ovde nema telefona.
Tano. Ne elim da upadam. Naroito ako je u pogreno vreme.
Ne, uopte, rekao je Koltrejn. Hteo bih da upozna moju prijateljicu Denifer Lejn. Denifer,
ovo je pomonik Randolfa Pakarda, Dankan Rejnolds.
Rukovali su se.
I dalje se smirujui, Denifer se nasmeila. Mora da je bilo fascinirajue raditi za genija.
Fascinirajue je jedna re. Ali bilo je i da ti se digne kosa na glavi. Na kraju sam odluio da
sve to nazovem avanturom.
Hoe li kafu? Koltrejn ga je poveo u dnevnu sobu.
Dankan je pogledao vree za spavanje pored male, vetake boine jelke. Ovo lii na avanturu.
A to se tie kafe ne hvala. Ali neto jae bi mi prijalo.
Bojim se da nismo kupili...
Dankan se snudio.
Ali uzeli smo malo vina, rekla je Denifer.
Dankan se razvedrio. Oprostite na igri reima, ali u oluji je svaka luka dobra.
Belo ili crveno?
Kojeg god imate vie.
Denifer se zaputila levo, ka kuhinji.
Nali smo gomilu planova u garai, rekao je Koltrejn.
Da, ja sam ih ostavio tamo, odgovorio je Dankan. Otkrio sam ih kada sam sreivao Randolfove
stvari u kui u Njuport Biu. Odluio sam da ih donesem ovamo pre nego to se zagube.
Nekim sluajem ih nisi pregledao zbog renoviranja?
Dankan je odmahnuo glavom. Imam jo mnogo stvari da sredim. Zato?
Samo sam radoznao. Postoji jedno odstupanje koje nas zbunjuje.
Doite u kuhinju, pozvala ih je Denifer.
Odlino, rekao je Dankan. Moemo razgovarati dok nam sipate.
Proli su kroz trpezariju iji su zidovi, ukraeni perlama od hroma, reflektovali svetlost. Uli su u
kuhinju koja se kupala u sunevoj svetlosti. Na sredini kuhinje, gde je Denifer otvorila vino, nalazio
se sto za seenje mesa. Moraemo da koristimo ae za jednokratnu upotrebu.
Na njih se jedino moe osloniti kada nema prave ae.
A nadam se da volite i kaberne sovinjon.
Ja sam ono to se zove osoba bez pravog ukusa. Sve mi je dobro, Dankan je gucnuo i klimnuo

glavom. Savreno. Pomenuli ste neko odstupanje?


Pokuavali smo da otkrijemo koliko je prostora dodato kada je nameten podrum, rekao je
Koltrejn. I dalje dobijamo oprene mere. Zna li kada je podrum dodat?
Dankan je uzeo jo jedan gutljaj. Znam samo da je bio tu kada sam poeo da radim za Randolfa,
1973. godine.
Je li on tada iveo ovde?
Ne. Ako je ikada iveo u ovoj kui, nikada ga nisam uo da o tome pria. Ali on ju je prosto
oboavao. Sa izuzetkom podruma, nastavio je da odrava imanje, kako bi ga sauvao, ukljuujui i
okruenje, u istom stanju u kojem je bilo kao i kada ga je snimio 1933. teta to su izneli nametaj pre
nego to ste videli unutranjost kue.
Zato?, upitala ga je Denifer.
U pitanju je bio isti nametaj koji je bio u kui kada ju je on fotografisao.
ali se. Koltrejn se nagnuo napred. Misli na imitacije, je l tako? Originalni nametaj bi se
do sada raspao.
Ne i taj nametaj. Dankan je obrisao ruiastu kapljicu sa ivice svojih brkova. Nametaj je
napravio Voren Mekartur, priznati modernista iz tridesetih godina. Njegov rad su karakterisali sjajni
metal i staklo. Pratei elementi bili su cevastog oblika. Sve je blistalo. Naravno, s vremena na vreme
trebalo je zameniti jastuke, ali Randolf je vodio rauna da to bude crvena tkanina. Tu i tamo,
nabavljao je hromirane stolove koje je izraivao Mis van den Roe. Vi razumete zato je nametaj
uklonjen. Ti stolovi i sofe su imali odreenu vrednost. Bie prodati na aukciji kod Kristija.
Hou da ga vrati, rekao je Koltrejn.
Dankan je skoro ispljunuo vino. Da ga vratim?
Hou da ga kupim.
Ali govorimo o izuzetno visokoj ceni.
Hou da kua bude ba onakva kakva je bila.
Denifer je delovala zabezeknuto.
I mislim da bi bilo sjajno da mi pribavi malo vie podataka o istoriji kue, rekao je Koltrejn.
Rekao si mi da ju je Pakard koristio za kancelariju, mranu komoru i arhivu. Ali ko je ovde iveo
pre nego to ju je on kupio? Njegovi biografi kau da je bila napravljena za filmskog producenta po
imenu Vinston Kejs. Je li to osoba od koje je Pakard kupio kuu ili ju je neko drugi posedovao u
meuvremenu? ta je bilo nakon to ju je kupio? Da li je potom neko drugi iveo u njoj?
Ali to je sve bilo davno. Zato bi to bilo vano?
Koltrejn nije imao odgovor.

5.

Poslednji zraci sunca koje je zalazilo ponovo su ocrtavali figure estorice koarkaa na terenu plae
Maski u Venisu: bio je to isti teren gde se Koltrejn prethodnog dana sreo sa Gregom. Pre skoro tano
dvadeset i etiri asa, pomislio je Koltrejn. Dok je sedeo sa Denifer u istom redu, na istim
betonskim tribinama, izbledelim sa strane, obuzeo ga je jeziv oseaj da se sve ponavlja.
Greg je do sada trebalo da doe, rekao je Koltrejn.
Denifer je drhtala od povetarca koji je dolazio sa okeana. Iznenaena sam to nije traio da se
naete u policijskoj stanici.
ivi nekoliko blokova odavde. Pretpostavljam da bi bilo mnogo prikladnije da se naemo ovde.
Sunce je zaronilo u okean. Njegova grimizna boja bila je sada toliko bleda da su igrai prestali da
igraju. Koltrejn nije obraao panju na njihov razgovor: podrugivali su se jedan drugom, planirali da
odu na pivo, obeavali da e se nai naredne nedelje. Previjao se od ovog dea vua.
Igrai su ili stazom. Sunce je zalo za horizont. Dok se temperatura vazduha sputala, bilo je sve
manje i vozaa skejtborda. Ulina svetla su se borila da rasteraju tamu.
Kasni petnaest minuta, rekao je Koltrejn.
Verovatno se zadrao zbog telefonskog poziva.
Greg uvek dolazi na vreme. Nikada ga nisam ekao.
Prolo je jo petnaest minuta.
Mora da je re o veoma dugaakom telefonskom razgovoru, rekla je Denifer. ta misli, ta bi
trebalo da uradimo?
Pretpostavljam da nemamo drugog izbora nego da ostanemo ovde dok...
Je li ono on?
Koltrejn je pogledao tamo gde je Denifer pokazala prstom. Krupan mukarac u patikama,
farmericama i konoj jakni izaao je iz senke zida pored terena i priao im.
Ne. Osetivi nelagodnost, Koltrejn je ustao.
Izgleda li on kao Ilkovi?
Ne mogu rei sa ove udaljenosti u tami. Nema brkove. Ali Ilkovi je mogao da obrije svoje.
Sili su sa tribina.
I dalje ide u ovom pravcu, rekla je Denifer.
Zato onda i mi ne krenemo u tom pravcu?
Proli su pored palmi i zaputili se ka plai.
Mukarac ih je pratio.
Sranje, rekao je Koltrejn.
Poeli su da tre.
ekajte!, povikao je ovek.
Trali su jo bre.
Gospodine Koltrejn, stanite! Poslao me je porunik Bas!
Oklevali su.
Dok je ovek urio da ih stigne, Koltrejn se osvrnuo, naprezao se da vidi kroz senke i pitao se da
ne pravi greku. Prestao je da strepi kada je ulino svetio otkrilo policijsku znaku koju je ovek
izvukao.

Radim sa porunikom Basom u Jedinici za reavanje pretnji, rekao je mukarac. Bio je visok,
snanog tela, a njegove grudi, ramena i nadlaktice bile su razvijene kao u dizaa tegova. Smea kosa
mu je bila kratko oiana kao da je pripadnik vojske. Njegove smee oi bile su mirne. Narednik
Nolan.
Koltrejn se rukovao sa njim nije ga iznenadilo to je Nolanov stisak bio snaan potom je
predstavio Denifer.
Greg nije mogao da doe?, upitao je Koltrejn.
Sloeno je. Mislio je da neete biti bezbedni.
Denifer je bila vidno napeta.
Posmatrao sam vas da bih video da li vas jo neko posmatra, rekao je Nolan.
I? Koltrejn je pogledao oko sebe sa zebnjom. Obala je izgledala naputeno, iako je to bilo teko
rei u tami.
Po prvi put, Nolanov pogled nije bio miran. Zato se ne bismo sklonili sa otvorenog prostora?
Treba nam mesto gde emo popriati.

6.

U restoranu se osealo veselo, boino raspoloenje jelka u uglu prekrivena ukrasima, nizovi
trepuih lampica na zidovima, venii oko svea na stolovima. Sve to se izgubilo kada su Koltrejn i
Denifer seli naspram Nolana.
Ponovo je Koltrejn imao snaan utisak vremenskog preklapanja, kao da je prethodne veeri sedeo
nasuprot Gregu.
U redu, prvo dobre vesti, rekao je Nolan. Pukovnik Bas je kontaktirao sa FBI-om, koji je
stupio u kontakt sa sudom UN za ratne zloine. Ukljuen je i Interpol. Pokuavaju da saznaju kako je
Ilkovi napustio Evropu. FBI isto radi sa ove strane okeana utvruje kako je uao u zemlju.
Proverili su liste putnika na svim letovima koji su doli iz Evrope od nedelje kada si doao iz Bosne,
pa sve do dana kada si poeo da dobija poruke na telefonskoj sekretarici. Sud UN zamolio je
nekoliko evropskih zemalja da uporede imena na listama svojih avio-prevoznika sa listom osoba
prema kojima se primenjuju sankcije na putovanja. FBI isto radi sa pasoima izdatim u SAD. Ako ne
budemo mogli da otkrijemo lano ime koje koristi Dragan Ilkovi, trebae nam mnogo vremena da mu
uemo u trag.
Pod uslovom da koristi ime pod kojim je doputovao, rekao je Koltrejn.
Pod tim uslovom. Nolan je izgledao kao da mu je neprijatno. U meuvremenu, Odred za
demontiranje bombi policije Los Anelesa bio je u tvojoj kui. Ispod pei su pronali dovoljno
plastinog eksploziva da se raznese pola ulice.
To su dobre vesti?, promrmljala je Denifer.
Kada je bomba razmontirana, kroz kuu ti je prola ekipa specijalista za elektronski nadzor.
Ilkovi je postavio mikrofone u svakoj sobi. Nadam se da tamo nisi govorio ni o emu poverljivom.
Koltrejn se oseao kao da mu se komad stakla zaglavio u grlu.
Pronali su i mikrofone kod tvog prijatelja koji ivi pored tebe, kao i u vaem stanu, gospoice
Lejn, rekao je Nolan.
Isuse!, oglasila se ona.
Ne znam ta tu podrazumevate pod dobrim vestima, rekao je Koltrejn. Do sada ih nisam uo.
To su veoma dobre vesti. Gde je Ilkovi nabavio plastini eksploziv? A mikrofoni odakle su
oni? Raznorazne agencije su poele da prate ove tragove. Mnogo toga smo uradili da bismo ti
pomogli.
Onda, ako je sve tako dobro, zato izgleda kao da ti treba trag odakle da krene?
Nolan je spustio pogled na svoje ruke, a onda uperio pogled u Koltrejna i borio se da nastavi.
Pukovnik Bas nije eleo da se danas vidi sa tobom, kao to ste planirali, zato to su te jue pratili.
ta?
Kada ste ti i on zavrili razgovor i razili se, osoba koja te je pratila moramo da pretpostavimo
da je to bio Ilkovi preusmerila je panju na pukovnika Basa.
Hoe da mi kae da se neto dogodilo Gregu?
Nije. Pukovnik Bas...
Prestani tako da ga zove. Molim te. On mi je prijatelj. Zovi ga...
Greg nije povreen. Nije ni njegova porodica.
Koltrejn je uzdahnuo.

Ali prole noi je neko provalio u njegovu kuu.


ta?
Ne znai da je to bio Ilkovi. Denifer je pokuala da zvui optimistiki. Verovatno je provalio
neki narkoman koji je traio neto to bi mogao da proda za drogu.
Naalost, pouzdano znamo da je to bio Ilkovi, rekao je Nolan. Zbog ostavljene poruke nema
traga sumnji.
Poruka? Koltrejn je osetio pritisak iza uiju.
Nolan je oklevao. Pre nego to objasnim, elim da ti kaem koliko mi je ao zbog svega ovoga.
Kao i pukovniku Basu. Gregu. eli da ti kaem da bi on lino doao da razgovara sa tobom o tome,
ali da bi onda u pitanje doveo tvoju bezbednost. Sada, kada si nestao, postoji veliki rizik da bi
Ilkovi mogao pratiti Grega, nadajui se da e ga Greg odvesti do tebe.
Narednie Nolan, zato mi ne kaete ono to ne elite da mi kaete.
Koltrejn je retko kada video da je nekome tako nelagodno. Narednik je ponovo pogledao dole,
inilo se da skuplja hrabrost, podigao je pogled, uzdahnuo i izvukao vokmen iz depa jakne. Ilkovi
je ostavio audio-kasetu na stoiu u Gregovoj dnevnoj sobi.
Koltrejn je posegao za vokmenom.
Ali nisam siguran da biste eleli da ujete kopiju kasete koju smo napravili, rekao je Nolan.
Ne shvatam. Zato ne bih eleo?
Sino, malo posle ponoi, Ilkovi je otiao do bolnice u kojoj radi tvoj prijatelj.
O, boe!, proaptala je Denifer.
Medicinske sestre i lekari sa kojima je tvoj prijatelj radio u urgentnom centru rekli su da je
otiao u kafeteriju da uzme neto da jede oko jedan posle ponoi. Vie se nije vratio.
Koltrejn je osetio jako stezanje u grudima i uplaio se da e imati srani udar.
U Gregovu kuu je provaljeno oko etiri ujutro, rekao je Nolan. Znamo po tome to je, kada je
odlazio, bacio lampu kroz prozor, kako bi se Greg probudio. Neto posle etiri tada je Greg
pronaao kasetu.
Od jedan do etiri. U Deniferinom glas se oseala napetost.
inilo se da Nolan eka da sami zakljue.
Denifer je odmahnula glavom. To je previe vremena koje je Ilkovi proveo sa...
Na kaseti je snimljen Danijel? Koltrejnu se zgrio stomak.
Duboko alim to sam morao to da ti kaem. Odred za demontiranje bombi pronaao je telo u
njegovoj dnevnoj sobi kada su jutros eleli da pregledaju njegovu kuu.
Koltrejnu se zavrtelo u glavi. Onesvestiu se, pomislio je.
Denifer je posegla za njegovom rukom i stegla je. Drao ju je za ruku i oseao kako se njene suze
meaju sa njegovim.
Nakon trenutka koji mu se uinio kao venost pustio je njenu ruku, jedva svestan toga da ljudi u
restoranu zure u njega jer je jedina stvar, na koju je usredsredio panju, bio vokmen.
Posegao je za njim.
Ne preporuujem ti, rekao je Nolan. Greg smatra da ima pravo da uje ovo ako tako odlui.
Ali ja stvarno...
Moram da znam.
Vokmen je imao dve male slualice. Dok su mu se ruke tresle, Koltrejn ih je stavio u ui. Osetio je
nelagodnu udaljenost od svoga tela, kao da celu ovu situaciju posmatra sa druge strane teleskopa.
Pritisnuo je dugme play na vokmenu i imao oseaj da prst kojim je to uradio ne pripada njemu.
Trgao se kada je uo krik. Bio je to zvuk bola kakav nikada ranije nije uo. Danijel.

Prestao je.
Reci neto svome prijatelju, priguen glas sa slovenskim naglaskom mu je nareivao. inilo se
da se zabavlja.
Danijelov krik je dostigao nov nivo bola. Utiao se i pretvorio u kripavo disanje.
Govori!
Mi... Danijel je zvuao oajno slabo. Nita mu nisam rekao.
Nisi ga izdao jer ne zna nita!, rekao je prigueni glas. Ali bi trebalo da zna!
Danijel je ponovo kriknuo, jo jednom, pa jo jednom, dok je bol prelazio granicu izdrljivosti.
Ponovo tiina. Koltrejn vie nije sumnjao da je upravo uo Danijela kako umire.
Slikariu, obraao mu se prigueni glas. Imam slike sa ove urke. Poslau ti ih kui potom.
to ne bi svratio i pokupio ih?
U isto vreme kada se zauo um prazne kasete, Koltrejn je prestao da slua.
Dok su mu suze slivale niz lice, Koltrejn je izvukao slualice iz uiju. Denifer ih je uzela i stavila
u ui. Njena, obino prirodna boja lica dobila je sivu nijansu dok je premotavala kasetu, a nakon toga
je pritisnula dugme play.
Koltrejnu se steglo grlo. uje se odjek. Zvui kao, naprezao se da bi mu glas zvuao normalno,
kao da su u podrumu ili neem slinom.
Koji ne postoji u kui tvoga prijatelja, iako se ispod kue nalazi garaa, rekao je Nolan. Ali u
garai nema dokaza da je tvoj prijatelj tamo ubijen.
Govori o krvi.
Nolan je rairio ruke, inilo se da se izvinjava. Trebalo bi da je bude mnogo, Ilkovi je koristio
no.
Denifer je izvadila slualice iz uiju i pritisnula dugme stop. Oi su joj bile razrogaene, zenice
su joj bile tako rairene da se plave duice skoro nisu videle. Nikada nisam ula... kakvo je ovo
udovite...
Nisam siguran da postoji odgovor na to pitanje, rekao je Nolan. Nikada nisam imao ovakav
sluaj. Morate se preseliti na sigurnije mesto gde vas moemo tititi.
Preseliti?
U hotel sa kojim saraujemo. To je mesto gde moemo da kontroliemo okruenje i gde moemo
vas da nadziremo svakog trenutka.
Misli da nas stavi u zamku i pretvori u mete, rekao je Koltrejn.
Uopte ne bi bilo tako. Obezbeenje bi bilo takvo da Ilkovi ne bi mogao da otkrije gde ste.
Kako da ne.
Ozbiljan sam.
I ja sam, rekao je Koltrejn. Denifer i ja neemo dozvoliti da postanemo zatvorenici u hotelu.
Onda moemo da vas titimo tamo gde ste sada odseli. Ako misli da je tako prikladnije...
Bezbednije je, rekao je Koltrejn. Bezbednije je zato to niko ne zna gde se to mesto nalazi,
ukljuujui i policiju. Pretpostavimo da ti kaem gde se nalazimo. ta ako te Ilkovi epa? Sta ako ti
uini ono to je uinio Danijelu? Na osnovu onoga to sam uo sa kasete, mislim da je Ilkovi u
pravu: Danijel mu nita nije rekao samo zato to nije ni znao gde sam.

7.

Nakon velikog bola slede uobiajena oseanja. Koltrejn se prisetio da je to proitao na asu
engleskog jezika kada je bio na koledu USC. Bila je to pesma Emili Dikinson. Pesma je ostavila
utisak na njega jer je savreno opisala oseanje sa kojim se najee poistoveivao: alost. Ovo je
olovni trenutak. Upravo tako se i oseao. Dok se borio da sauva instikt za preivljavanjem, da se
vrati u svetost Pakardove kue, ostalo mu je dovoljno snage da proveri da li su vrata zakljuana i da
li su on i Denifer sami.
U senkama, uronio je u jednu od vrea za spavanje u dnevnoj sobi. Nakon nekog vremena uo je
Denifer kako se umorno sputa pored njega. Mogao je da je uje kako plae, tako je bilo tiho u kui.
Oseao se potpuno praznim. Zurio je u tamni plafon, potpuno emotivno iscrpljen, ali je znao da ga
glavne muke tek oekuju. Bez obzira na to koliko je traio izlaz, znao je da nee moi da spava.
Drhtao je. Kao to se osobe koje se smrzavaju seaju snega Prvo hladnoe potom obamrlosti, a
zatim smrti... Ali on nije mogao da umre. Danijele, proaptao je. Danijele.

8.

Probudio se podjednako iscrpljen kao to je i zaspao, kada ga je san napokon obuzeo. Bledo svetlo
zore ulazilo je kroz prozore. Okrenuvi se na stranu, ka Denifer, pospano je primetio da ona nije tu.
Pretpostavio je da je verovatno otila u kupatilo. Sklopio je oi. Ali kada ih je ponovo otvorio i kada
je svetlost bila sjajnija, a Denifer i dalje nije bila pored njega, seo je, zabrinut.
Na pamet su mu padala razliita objanjenja. Verovatno je odluila da spava u drugoj sobi. Ali
zato onda nije ponela svoju vreu za spavanje? Moda je otila da se istuira? Zato onda nije uo
prigueni zvuk vode?
Kada je ustao, telo ga je bolelo, bol ga je razdirao. Nada da je sve ovo bila nona mora i da je
Danijel jo iv nestajala je sa svakim pokuajem da povrati kontrolu nad svojom sveu. Pogledao je
na sat. Prolo je sedam. Ona verovatno jede neto u kuhinji, pomislio je. Ali kada je proverio, nije je
pronaao ni tamo. Verovatno se ne tuira, ve se kupa u kadi. U tom sluaju, voda je sigurno ve
sipana; a poto je spavao, nije je uo. Ali u kupatilu na ovom spratu nije bilo nikoga.
Na svakom od dva gornja nivoa nalazilo se po jedno kupatilo. Pitao se da li je otila u jedno od
njih kako ne bi pravila buku i probudila ga. U nadi da e je nai tamo, popeo se uz stepenice na
naredni sprat, ali je nije pronaao. Produio je ka poslednjem spratu, ali ona nije bila ni tamo.
Provirio je i na terasu ispunjenu cveem. I ona je bila pusta.
Denifer? Pravei vee korake, pojurio je ka ulazu i zabrinuto pogledao po prizemlju. Do sada
se tiina u kui inila tako dubokom da se opirao da je pozove, jer je smatrao da negde drema i da bi
je mogao probuditi. Denifer?, ponovo ju je pozvao i ponovo nije dobio odgovor.
Kada se spremao da krene u podrum, odluio je da pogleda u garau i proveri da li je iznajmljeni
auto i dalje tamo. Ali kada je podigao ruku da pritisne brojeve na sigurnosnom sistemu i deaktivira
alarm kako bi otvorio vrata garae, ruka mu je zastala jer je svetlea poruka na displeju pokazivala
SPREMAN ZA AKTIVIRANjE. Neko je ve deaktivirao sigurnosni sistem.
Zato? Kuda je otila Denifer? Ubrzano diui, Koltrejn je jednim potezom otvorio vrata garae.
Dok je zvuk otvaranja vrata odjekivao u garai, primetio je da je saturn na istom mestu gde ga je
ostavio. Uzbuen, pogledao je stepenice koje su vodile u podrum, a onda se zaputio dole jer se
uplaio da je Denifer nekako ostala tamo zakljuana. Meutim, kada je doao do poslednjeg
stepenika i kada se spremao da otvori skrivena bela vrata koja su prikrivala ulazna, metalna vrata
podruma, jedna druga vrata su mu privukla panju na suprotnoj strani velike prostorije u dnu
stepenita jedna od dvokrilnih vrata koja su vodila do natkrivenog bazena.
Ta vrata su bila otvorena. Pourio je da izae, dok su mu nosnice bridele na jutarnjoj hladnoi.
Iznad dugakog, uskog bazena, roza boje, lebdela je izmaglica. Pojurio je ka bazenu, u strahu da e je
nai u njemu, lica okrenutog nadole. Nesvestan svetlucanja rose na cveu i grmlju, proverio je padinu
pokrivenu liem brljana u zadnjem delu dvorita, kao i zatitni zid koji je zaklanjao taj deo imanja.
Denifer?
Molim? Pojavila se na drugoj strani dvorita, na uglu, sa njegove leve strane.
Kolena su mu popustila od olakanja.
Da li neto nije u redu?
Koltrejn je odmahnuo glavom. Nisam mogao da te naem. Zabrinuo sam se.
Izvini. Denifer je izgledala onako kako ju je oduvek znao, umorno. Njena plava kosa je bila bez

sjaja. Nisam mogla da spavam. Mislila sam, ako izaem...


Izgleda da si se smrzla. Koltrejn ju je zagrlio.
Naslonila se na njega.
Ne dopusti Ilkoviu da ti to uradi, Denifer. Ne dopusti mu da pobedi.
Slegla je ramenima. Nije da to nije vano reila sam nau malu misteriju.
Koltrejn nije znao na ta je mislila.
Nae razliite mere. Ponovo je slegla ramenima.
Mere?
Sedam i devet metara.
Najzad je shvatio o emu govori. Kada smo premeravali unutranju i spoljanju stranu
podruma?
Postoje vrata sa druge strane. Vode u kotlarnicu.
Nadajui se da e joj na taj nain odvui misli, Koltrejn je rekao: Pokai mi je.

9.

Zaklonjena negovanim grmljem, vrata su se nalazila na sredini ueg dela kue. Levo od vrata nalazio
se prozor i kroz njega se video hodnik pored podruma. Koltrejn je shvatio. Iznutra, kada je
premeravao i doao do ovog prozora, mislio je da se podrum prostire celim hodnikom, a, u stvari,
mala prostorija, u koju se ulazilo spolja, zauzimala je jedan deo tog prostora. Otvorio je vrata i video
senovite obrise bojlera i sistema za grejanje i hlaenje. U pravu si. Misterija je reena. Glas mu je
bio smiren. Hajdemo unutra. Ovde je hladno.

10.

U 10 sati, koristei telefonsku govornicu izvan prodavnice koja se nalazila u Studio Sitiju, Koltrejn je
pozvao Jedinicu za pretnje. Denifer je stajala pored njega u govornici. Ruka joj je bila naslonjena na
njegovu ruku, tako da je mogla da uje ceo razgovor. Sada, kada se istuirala i naterala sebe da neto
pojede, njene plave oi su povratile neto sjaja. Ali ne mnogo, pomislio je Koltrejn. Ne dovoljno.
Pukovnika Basa ili narednika Nolana, molim, rekao je Koltrejn.
U pozadini je uo buku u kancelariji telefoni su zvonili, ljudi su razgovarali a potom je uo
klik i tiinu, dok je njegov poziv bio prebacivan na lokal. Izvan telefonske govornice, buka u
saobraaju ga je naterala da slualicu jae pritisne na uvo.
Ovde pukovnik Bas, oglasio se zvuan, zvanian glas. Poto ga je prepoznao, Koltrejn se skoro
nasmejao. Bilo mu je drago to moe da bude u kontaktu sa nekim kome moe verovati. Greg, ovde
Mi.
Greg je poeo bre da govori, birokratska ukoenost je nestala. Hvala bogu, nadao sam se da si
ti. Jesi li dobro?
Potresen sam.
Ne lupaj. Sluaj, nema rei kojima ti mogu rei koliko mi je ao zbog tvog prijatelja.
Koltrejn je zastao, tuga ga je ponovo obuzimala: Ilkoviu e biti ao jo vie.
Takvog elim da te ujem.
Kako je tvoja porodica? Jesu li oni dobro?
Niko nije povreen, ali da li su dobro? Do avola, nisu. Na smrt su preplaeni. Odveo sam ih iz
kue. Poslao sam ih u...
Stani, rekao je Koltrejn.
Molim?
Nemoj mi rei preko telefona.
O emu govori?
Nemam poverenja. Ovaj momak i suvie dobro barata mikrofonima.
Ne misli valjda ozbiljno da bi Ilkovi mogao da nae nain da upadne u kancelariju moje
jedinice i da...
Nedeljom u tvojoj kancelariji nema mnogo ljudi. Mogao se pretvarati da je vratar. Jesi li
spreman da se kladi u ivot svoje porodice da nije?
Greg nije odgovorio.
Kada je bio u tvojoj kui, u subotu uvee, imao je vremena da i u tvoj telefon stavi prislukiva,
rekao je Koltrejn. Jesi li ga koristio da bi se dogovorio gde da poalje enu i decu?
Za trenutak, Koltrejn je sa druge strane slualice samo uo buku u kancelariji.
Isuse!, rekao je Greg. Ne prekidaj vezu.
Klik. Dok mu je veza bila na ekanju, Koltrejn je sluao mrtvu tiinu koja je trajala i trajala...
Odjednom, Greg se vratio na vezu. Poslao sam ekipu u moju kuu da potrai mikrofone.
Tvoja porodica. Ako je Ilkovi postavio prislukiva, morae da ih upozori, rekao je
Koltrejn.
Ali ne sa ovoga telefona. Kukin... Kako da ti se javim? Ako on moe da nas uje, ne moe mi
rei na koji broj da te pozovem.

Greg, sea li se kada smo se sreli prvi put? Pomogao sam eni da identifikuje ko je
uznemirava.
Da, sakrio si se izvan njene kue i slikao ga kako prosipa benzin po njenom travnjaku usred
noi.
Sea li se gde je ivela?
Mogu da pogledam.
Dva bloka istono od njene kue nalazi se restoran Pica Hat, rekao je Koltrejn. Idi do
govornice pored tog restorana.
Daj mi jedan sat.
Koltrejn je spustio slualicu i otiao iz govornice.
Denifer se namrtila.
Neki problem?
Gde si nauio to o skrivanju mikrofona?, upitala ga je.
Nekoliko puta, kada sam bio na zadatku, meni i agentima CIA ukrstili su se putevi, Koltrejn je
krenuo sa njom niz ulicu iznad koje se dizala magla.
CIA? Denifer je razrogaila oi.
U Bejrutu sam naroito bio u kontaktu sa jednim operativcem. On je naroito pokazao veliko
interesovanje za slike koje sam snimio. Zato sam sa njim napravio dogovor. Obeao sam mu da u od
njega nainiti boljeg fotografa, nego to ga je CIA obuila za agenta, a za uzvrat, on je morao da me
podui nekim vetinama koje je znao.
ekaj. Ovaj put ne vodi ka kolima. Kuda idemo?
U prodavnicu sportske opreme.
Ali ta ti treba u...
Samarica sa mecima od 12 mm.

11.

Koltrejn je nosio samaricu, sakrivenu u koni uloak, sve do mesta gde su parkirali saturn, iza
velike prodavnice. Planirao je da se vrati za pet dana, posle zakonom propisanog perioda, i uzme
beretu od 9 mm, poluautomatski pitolj koji je poruio. Za sada, samarica e obaviti svoje. U
prtljaniku je zakljuao i kutiju krupne same, a onda se uputio ka narednom bloku.
Kuda sada idemo?, upitala ga je Denifer.
Niz ulicu. U onaj Pica Hat.
Hoe da mi kae da je to onaj isti...
Aha. Greg e se pojaviti tamo za otprilike trideset i pet minuta. Treba mi broj telefona njihove
telefonske govornice.
Ispostavilo se da je telefonska govornica na zidu, sa leve strane, pored samih ulaznih vrata. Kroz
veliki izlog se mogao videti parking ispred restorana, zakrena raskrsnica i dijagonalno od nje
restoran Burger King.
Savreno.
Pet minuta kasnije, kada su uli u Burger King u kojem je vazduh bio pun mirisa mesa peenog na
umuru, Koltrejn je otkrio da su uslovi za ovaj dogovor bolji nego to je mogao zamisliti. Dok je
stajao pored telefonske govornice koja se nalazila blizu izloga, pored ulaza, preko raskrsnice mu se
pruao pogled na telefonsku govornicu u Pica Hatu.
Najbolja stvar odmah posle linog upoznavanja, rekao je Koltrejn. Sada dolazi tei deo
ekanje.
Ovako si iveo uvek kada si bio na zadatku?
Ne uvek. Zavisilo je od toga kuda su me poslali.
Poinjem da verujem da te ne poznajem.
Kada doe vreme, osmatraj ulicu. Ako Ilkovi bude pratio Grega, postoji mogunost da ga
ugledamo.
I?
Onda emo moda moi da ga pratimo. Koltrejn je bacio pogled na meni koji se nalazio na zidu,
iza kase. Moraemo da poruimo neto da ne bi izgledalo da dangubimo.
Poruili su po hamburger, prene krompirie i kafu. Dok je nosio posluavnik sa hranom, Koltrejn
je izbegao da sedne pored izloga i, umesto toga, seo za sto u susednom redu bila je to prilika manje
da ih neko uoi sa ulice. Postavio je Denifer tako da je leima bila okrenuta izlogu. Na taj nain,
okrenut ka njoj, izgledalo je da razgovara sa njom, ali je, u stvari, gledao pored nje i usredsredio se
na Pica Hat. Dok su jeli polako, to nije bilo teko s obzirom na to da nisu imali apetita, pokuali su
da razgovorom skrenu misli jedno drugom. Nije im polo za rukom.
Dvadeset minuta je postalo petnaest, pa deset. Kada je trebalo da saekaju jo pet minuta, Koltrejn
se iznenada trgao kada je video klinca sa minuom u nosu kako baca posluavnik sa zguvanim
omotima i praznom papirnom aom u smee, a onda podie slualicu u telefonskoj govornici. Ne!
Pet minuta je isteklo.
Koltejn je stao pored klinca.
Hej, je l nije problem. Imam vaan razgovor, rekao je klinac.
Evo ti pet dolara i razgovaraj na drugom mestu.

Kasnije, rekao je klinac u telefonsku slualicu. Spustio je slualicu, zgrabio novac, klimnuo
glavom, verovatno je pomislio da je Koltrejn lud, i izaao je.
Istog trenutka, Koltrejn je podigao slualicu, ubacio nekoliko novia u aparat i ukucao brojeve
koje je zapisao u notes.
Na drugoj strani, telefon jedva da je zazvonio. Mi?
Delimino zaklonjen, Koltrejn se zagledao preko ulice u Grega koji je bio u telefonskoj govornici
u Pica Hatu. Dok si tu, zato mi ne bi poruio srednju picu sa papriicama i peurkama?
Da, sasvim sigurno si ti. Onaj prokletnik mi je ozvuio kuu. Bio si u pravu: i moj telefon u
kancelariji i moj sto su bili ozvueni. Doepam li ga se...
Misli, kada ga se doepa, zar ne?
Greg nije odgovorio na trenutak. Interpol misli da je koristio falsifikovani paso na ime Haris
Hasanovi da bi izaao iz Bosne. Iz Tuzle je otiao u Hamburg, a odatle u London. Nakon toga je na
scenu stupio MI-66. Oni misle da je promenio ime u Ratko Hodi, ali nema traga da je neko pod tim
imenom podneo zahtev za bosanski paso. Isto je bilo i sa ostalim slovenskim zemljama. FBI je
utvrdio da je Ratko Hodi stigao u Los Aneles dva dana posle tebe. Bila su mu potrebna lina
dokumenta na ime Ratko Hodi da bi iznajmio kola ili sobu u hotelu. FBI upravo proverava i tu
mogunost.
Ili je ponovo promenio ime u Haris Hasanovi.
I o tome smo razmiljali. Proveravamo.
Ili je imao i dokumenta na tree ime, pa je sada neko drugi.
Mi, dajemo sve od sebe.
Ali gde je nabavio opremu za elektronsko nadziranje? Prokletstvo, kakav je eksploziv stavio iza
moje pei? Gde je nabavio...
Rekao sam ti da radimo to je bre mogue.
Prodoran tresak naterao je Koltrejna da se okrene. Teko je kontrolisao disanje ak i kada je video
da je buku izazvao posluavnik koji je ispustila nervozna ena pored koje su bila dva nemirna deteta.
Greg, reci mi kako lepo da provedem dan.
Pokuaemo da otkrijemo gde je nabavio mikrofone i eksploziv. Takoe pokuavamo da
otkrijemo gde je izradio fotografije na kojima si ti. Ne uveavaju se esto fotografije na dimenzije
dvadeset sa dvadeset i pet centimetara. Nadamo se da e se neko priseititi porudbine.
Ponovo imam onaj hladni oseaj da tonem, rekao je Koltrejn.
Takoe istraujemo i iz drugog ugla. Profajler iz FBI-a kae da neko uvrnut kao Ilkovi esto
osea prisilnu potrebu da se vrati na mesto gde je muio svoje rtve. To je nain da ponovo oseti
zadovoljstvo onoga to im je radio. To bi moglo da objasni zato je otiao do masovne grobnice u
Bosni gde si ga slikao.
Koltrejn je upornije zurio u Grega preko ulice zakrene i prekrivene smogom. ta to znai?
Vratie se tamo gde je muio Danijela? Ne znamo gde se to dogodilo.
Ali znamo gde e Danijel biti sahranjen.
Zbog te izjave Koltrejn je imao oseaj da mu je neko zario pesnicu u stomak. Probao je kafu,
prene krompirie i pojeo zalogaj hamburgera i borio se da ne povrati. Danijelova sahrana. Toliko je
bio usredsreen na ono to se dogodilo njegovom prijatelju da je zaboravio da je sahrana ono to
sledi.
Danijelova ena je skrenula sa uma kada je ula da je ubijen, rekao je Greg. Iako su razvedeni,
oigledno je da su bili veoma bliski.
Razgovarali su da ponovo ive zajedno.

Greg nije rekao nita na trenutak. Ona je ta koja organizuje sahranu. Oprotaj od pokojnika je
sutra uvee. Sanduk je zatvoren.
Koltrejn je poeleo da zaplae.
Potom e u sredu posle podne, u jedan, poeti sahrana, a bie pokopan u pola tri. Profajler iz
FBI-a misli da Ilkovi nee moi da se odupre da ne bude u blizini i da ponovo oivi svoj trijumf.
Svi ti oaloeni ljudi. To e Ilkoviu pruiti zadovoljstvo da vidi koliku mo imaju njegove akcije.
Postoji jo neto zbog ega Ilkovi nee moi da se odupre da ne doe na Danijelovu sahranu,
rekao je Koltrejn.
Pitao sam se hoe li se setiti toga.
Takav sociopata e odmah pretpostaviti da neu moi dobro da kontroliem oseanja i da u
doi. elee da bude negde na sahrani jer rauna da u i ja biti tamo. To mu je najbolja prilika da me
prati. Koltrejn je prikupljao snagu da donese odluku koju nije eleo da donese. Onda, dajmo mu
ono to eli.
Govori li ono to mislim da govori?
Niko meni blizak nije bezbedan. Na koga e sledeeg udariti? Na moju babu i dedu? Koltrejn je
odjednom shvatio da mora i njih da upozori. Muka mi je od toga da mu dozvoljavam da me
kontrolie. Vreme je da ja kontroliem njega. Gde je sahrana?
I suvie je rizino da...
Lepo. Nemoj mi rei. Videu u novinama.
Crkva Svetog Jovana u Burbenku. Tamo ivi Danijelova biva ena. Sahrana je na groblju Veni
vrtovi.
Boe, kako mrzim imena grobalja... za dva dana, rekao je Koltrejn. Da li je to dovoljno
vremena za tebe i FBI da pokrijete te oblasti, a da Ilkovi to ne uoi?
Treba pokriti mnogo prostora. Naroito kada se iz crkve bude ilo ka groblju.
Onda zaboravi na crkvu. Pojaviu se samo na groblju. I Ilkoviu e se to initi moguim. Time
to izbegavam crkvu, izgledae da sam na oprezu.
A ta onda? Ne moemo pokrivati svaku zgradu oko groblja. Pretpostavi da odlui da ti prosvira
glavu hicem iz snajperske puke sa udaljenosti od trista metara?
Ne, rekao je Koltrejn. To je jedina stvar za koju sam siguran da je nee uiniti. On voli da
obavlja svoj posao neposredno i lino.
Jo nisi odgovorio na moje pitanje. ta onda?
Dozvoliu mu da me prati.

12.

Koltrejn je spustio slualicu, okrenuo se ka Denifer, koja je sedela za stolom, i zajedno sa njom
nastavio da posmatra raskrsnicu.
Niko mi ne privlai panju, rekla je.
Ni ja ne vidim nikoga.
Sa drage strane, Greg je ostao kraj izloga u Pica Hatu, sa slualicom na uvetu.
Nekoga zove, rekla je Denifer.
Pretvara se. Naposletku sam rekao Gregu da se nalazim na mestu odakle mogu da ga vidim.
Odlino je prikrio iznenaenje i nije gledao u mom pravcu. Predloio je da jo neko vreme ostane
pored telefona kako bismo imali vee anse da uoimo Ilkovia, ako je u blizini.
Dobra ideja.
Ali ini mi se da nije od koristi. Ako je Ilkovi u blizini, dobro se izmeao sa ostalima, rekao je
Koltrejn.
Sve to znamo jeste da je obrijao brkove, oiao se, ofarbao u svetlosmee, kupio pristojno
odelo i da izgleda kao biznismen.
Ili je otiao u drugu krajnost, pa je postao aljkav i izgleda kao beskunik, rekao je Koltrejn. U
tom sluaju, mnogi ljudi ga nee primetiti.
Greg sputa slualicu.
Desetak sekundi kasnije, Greg je izaao iz Pica Hata i krenuo ka parkingu pored restorana.
I dalje ne vidim bilo koga ko izgleda sumnjivo, rekla je Denifer.
Da vidimo da li e neko pratiti Grega dok bude odlazio.
U ovakvom saobraaju? Izgledae da ga svi prate, rekla je Denifer. ak i ako primetimo da
neki auto ide za njim, neemo moi na vreme da stignemo do naih kola i uradimo neto.
Moemo pokuati da zapiemo broj registarskih tablica.
Koltrejn je posmatrao Grega kako vadi kljueve od kola i otkljuava ih.
Automobil je eksplodirao.

13.

Vatrena kugla se rairila po celom parkingu, a udarni talas je slomilo prozore u svim pravcima.
Njegova snaga je odbacila Koltrejna i Denifer sa stolica, oborila ih na pod, a staklo je padalo po
njima. U jednom trenutku, dok mu je u uima zvonilo, ali ne toliko da nije uo pla dece, Koltrejn je
imao oseaj da se u mislima vratio u vreme kada je slikao nasiljem razoreno selo u Severnoj Irskoj i
kada je bomba koju je postavila IRA raznela kolski autobus. Napreui se da razbistri um, osetio je
da se Denifer uvija pored njega. Rukom je posegao ka njoj. Jesi li dobro? Jesi li povreena?
Ne znam. Komadii stakla su isekli Denifer po rukama i elu.
Greg, bolno je jauknuo Koltrejn. Borio se da ustane, a onda je pomogao Denifer. Greg, rekao
je glasnije poto se okrenuo ka izlogu gde vie nije bilo stakla. Raskrsnica je bila u haosu. Kola su se
sudarala. ule su se sirene. Vozai su zgranuto posmatrali. Peaci su leali nepokretno na ivinjaku.
Iza njih, na parkingu restorana, eksplozija koja je raznela Gregov automobil raznela je i ostale
automobile, palila im rezervoare sa gorivom i podizala u vazduh vatrene lopte, uz grmljavinu. Crn,
mastan dim prekrio je celu oblast kao prokletstvo.
Greg, rekao je Koltrejn po trei put. Re je izala iz njega kao jecaj. Borio se da obie sto i
posrnuo dok je pokuavao da izae kroz razbijeni izlog. Moram da doem do parkinga. Moram da
pomognem Gregu.
Neko je zgrabio Koltrejna za ramena i vukao ga nazad. ta to radi?, povikala je Denifer. Ne
sme da se otkrije!
Potreban sam prijatelju...
Dok je drhtao, Koltrejn je video zaprepaenje u Deniferinim oima i shvatio da verovatno zvui
kao da je lud. Da spase Grega? Kako je, do avola, nameravao to da uradi kada mu je prijatelj raznet
u bezbroj komada. O, Isuse!
Neka mi neko pomogne!, povikala je ena.
Koltrejn se okrenuo ka levom uglu Burger Kinga i video uspanienu sedokosu enu kako klei
pored devojice kojoj je iz desne ruke virio komad stakla od oko 15 centimetara. Krv je liptala.
Pomozite mi!
Nije mogao da se seti koliko je puta i na koliko jezika uo taj povik. U severnom Izraelu, nakon
raketnog napada itskih Muslimana. U eeniji, posle ruskog artiljerijskog napada na pobunjeniko
selo. Koliko puta je napravio fotografije rtava dok su lekari i medicinske sestre trali po ulicama
pokrivenim krvlju? POMOZITE MI!
I koliko je puta jurio ka rtvi, nadajui se da e neki lekar razumeti engleski jezik i rei mu ta da
radi?
Ako nije mogao da pomogne Gregu, pomoi e nekome, zaboga.
U urbi, odvezao je maramu sa eninog vrata i obavio je devojici oko ruke, iznad stakla.
Devojica koja je pokuavala da stoji pala je na pod prekriven staklom.
Dri vrsto ovu maramu, Denifer.
Klekao je pored devojice, uhvatio je komad stakla i izvukao ga. Devojica je istog trenutka
prebledela. Krv je i dalje liptala.
Stegni maramu to jae moe.
U daljini su se ule sirene.

Potreban joj je kompresivni zavoj.


Devojici je oko struka bio vezan demper. Koltrejn ga je odvezao, obmotao rukav oko rane i
privrstio ga svojim kaiem. Demper, koji je bio plave boje, postao je ljubiast. Ali nije postao
grimizno crven. Pritisak kaia je delimino zatvorio ranu.
Ovim ete dobiti na vremenu. Morate sa njom u bolnicu, rekao je Koltrejn eni.
Sirene su se ve zaustavile ispred restorana.
Odnesite je u ambulantna kola. Brzo. ak i kada je Koltrejn to rekao, bilo je oigledno da ena
nije u stanju da izvede devojicu. Ali bez obzira na to koliko se trudio da se pobrine da devojica
bude dobro, nije se usudio da rizikuje da je sam iznese. Ilkovi bi ga mogao uoiti.
Uplaen devojicinim bledilom, video je da poinje da drhti i shvatio je da dete poinje da pada u
ok. Ne, ne pomerajte je. Moramo je poloiti na ravno. Podignite joj noge na prevrnutu stolicu.
Drite joj noge iznad glave. Neka je neko pokrije neim.
Posmatrao ih je ovek u jakni.
Ti, rekao je Koltrejn. Skini jaknu. Pokrij je.
Zbunjen, ovek je posluao.
Dok su druga vozila hitne pomoi pristizala, Koltrejn se okrenuo ka mladoj eni u trenerci. Idi do
ambulantnih kola. Dovedi pomo.
Nareenje je prekinulo eninu oduzetost. Oteturala se do ivinjaka prekrivenog staklom.
U trenutku kada je video da ena razgovara sa bolniarem, Koltrejn je odstupio. Moramo da
izaemo odavde, rekao je Denifer. Idemo na zadnja vrata.
Denifer ga je gledala kao da ga nikada ranije nije videla.

14.

Gde si nauio da prua prvu pomo?


Koltrejn je skrenuo za ugao, ugledao benzinsku pumpu i uputio se ka telefonskoj govornici koja se
nalazila sa strane, pored toaleta.
Denifer je bila uporna. Ovo nije prvi put da si...
Pre nego to je stigla da zavri reenicu, Koltrejn je brzo zaustavio kola i izaao. Kada je dojurio
do telefonske govornice, ubacio je novie u aparat i okrenuo broj.
Jedinica za pretnje, javio se odluan glas.
Molim vas narednika Nolana. Hitno je.
Bojim se da nije... Samo trenutak. Upravo je uao. Koltrejn je jae prislonio slualicu na uvo.
Ovde narednik Nolan.
Greg je mrtav.
ta?
Kaem ti...
Ko je to? Koltrejn? Uspori. ta ti...
Dogovorio sam se da razgovaramo telefonom u Pica Hatu u Seneri Sitiju.
Rekao mi je.
Izgleda da ga je Ilkovi pratio. Dok je Greg bio u restoranu, prokletnik mu je postavio bombu
ispod kola. Raznela je pola bloka. On je mrtav.
Isuse, Marijo i Josefe!
Idi u Gregovu kuu. Koltrejn nikako nije mogao da doe do daha.
Iznenadna promena teme iznenadila je Nolana. Zbog ega? O emu govori?
Greg je poslao ekipu da pregleda kuu i pronae mikrofone. Moram da razgovaram sa tobom.
Moemo se pouzdati u taj telefon.
U trenutku kada je prekinuo vezu, Koltrejn je uzeo svoju kreditnu karticu i njome platio
meugradski razgovor sa Nju Hejvenom u Konektikatu tamo su iveli njegovi baba i deda.
Iako je nebo pretilo kiom, a temperatura bila izmeu 10 i 15 stepeni, znojio se dok je sluao kako
sa druge strane zvoni telefon.
Telefon je ponovo zazvonio.
Podigni slualicu, pomislio je Koltrejn.
Zazvonio je trei put.
etvrti.
Hajde, hajde, brzo je razmiljao.
Halo, rekao je glas starijeg oveka.
Deda, Mi je. Ja...
Dobili ste broj Ide i Freda, rekao je neni glas. Trenutno nismo pored telefona. Molimo vas,
ostavite kratku poruku, pa emo vam se javiti.
Bip.
Deda, Mi je, rekao je brzo. im uje ovu poruku, povedi baku i napustite kuu. Idite u
policiju. Zamolite ih da kontaktiraju sa narednikom Nolanom iz Jedinice za pretnje u policiji Los
Anelesa. On e im objasniti ta se dogaa. Ne elim da vas plaim, deda, ali mene juri veoma

opasan ovek i trebae vam zatita. Ne verujte nikome koga ne znate, osim policiji. Postarajte se da
vam pomognu.
Bip.
Na telefonskoj sekretarici je isteklo vreme predvieno za ostavljanje poruke. Koltrejn je spustio
slualicu i, napet, stajao nepomino u telefonskoj govornici, pitajui se da li da ponovo pozove i
ostavi jo jednu poruku. Ali nije znao ta bi postigao, osim to bi jo vie uplaio babu i dedu.
Moda je to dobro, pomislio je. Plaiti se Ilkovia jeste umetnost preivljavanja.
Mi?
Deniferin glas ga je iznenadio. Okrenuo se.
Ve dva minuta zuri u taj telefon. Oekuje li da te neko pozove? Jesi li dobro?
Prvo Danijel. Sada Greg. Koliko njih e umreti samo zato to su mi bliski?

15.

im su se vrata garae uz buku zatvorila, Koltrejn je izaao iz saturna, otkljuao prtljanik i izvadio
samaricu i kutiju krupne same.
Denifer se udaljila od oruja.
Morae da se privikne na ovo, rekao je Koltrejn. Morae da naui da je koristi.
Denifer se i dalje oseala nelagodno.
Bila je sredina popodneva. Dok je vozio, Koltrejn je obiao dolinu, izabravi zaobilazni put, to
bi nateralo Ilkovia da bude u blizini i samim tim bi bio uoljiv. Usred haosa koji je izazvala
eksplozija, dok su ekipe za spaavanje pristizale i odvodile rtve, a posmatrai se motali okolo,
mislio je da nema anse da Ilkovi vidi Denifer i njega kako izlaze na zadnja vrata Burger Kinga i
prati ih do vozila. Ipak, Koltrejn nije mogao nita da prihvati zdravo za gotovo.
Kada je prva dva puta telefonirao Gregu kui, odgovorio mu je neko iz Ekipe za elektronsko
praenje. Tek je iz treeg puta dobio Nolana. Dok su se u njemu naizmenino smenjivali bol i bes,
ogoreno je rekao Nolanu za plan koji su on i Greg napravili. Nita se nije promenilo. Nastaviu da
radim po planu.
Ne mogu da te spreim. I suvie je opasno. Ve smo izgubili Grega. Nemoj i ti da bude na spisku
ubijenih.
Spreio me ili ne, pojaviu se na tom groblju u sredu posle podne. Hoe li se onda postarati da
dobijem podrku ili ne?
...Hou.
To je sve to traim. Prui mi podrku koju bi mi i Greg pruio.
eleo bih da ti dam neto drugo. Zatitu policije do srede.
Hej, da sam prihvatio zatitu policije, bio bih sa Gregom, obojica bismo bili razneti. Za sada je
dobro dok sam sam.
Javi mi se sutra u deset. Pazi se.
Nakon onoga to se dogodilo Gregu, Koltrejna je zabolelo kada je izgovorio Gregovo ime, ti
se pazi.
Oprez je upravo bio ono na ta je Koltrejn sada obratio panju. Kada je otvorio kutiju krupne
same, ubacio je tri aure u otvor na samarici. Rekavi Denifer da stane iza njega, proverio je
svaki deo kue, ukljuujui i podrum, iako alarm nije pokazivao da je bilo ko ulazio. Najzad, vratio
se sa Denifer u dnevnu sobu i ispraznio samaricu, tako da je, bez opasnosti da e puka opaliti,
mogao da joj pokae kako ovo oruje funkcionie.
Podigao je jednu crvenu plastinu auru veliine palca. U njoj se nalazi barut i na stotine zrna
olovne same. U zavisnosti od toga u ta eli da puca...
Ali ja ne elim da pucam ni u ta.
...sama je razliite veliine. Sama koja se nalazi u ovoj auri zove se krupna sama. Velika je,
otprilike veliine kao i BB. Kada se aura ispali, sama izleti iz burenceta i raspri se na prostora
veliine osamdeset centimetara.
Mi, mogao bi i da me potedi toga. Nisam...
I dokle god cilja pravo u Ilkovia, ima prokleto dobre anse da ga pogodi jednom od ovih
aura. Iz blizine, sama bi ga raznela. A sada, dranje samarice...

Denifer je snano odmahnula glavom. Zaista ne elim...


Vidi ovu drku ispod burenceta. Tamo stavi levu ruku. Onda stavi desnu raku ovde, na tanji deo
kundaka, iza samog branika obaraa. Podigni zadnji deo kundaka na rame.
Mi, ne slua me.
Stavi kundak na mesnatiji deo ramena. Podigni puku i ciljaj u...
Hoe li prestati?
Koltrejn ju je iznenaeno pogledao.
Koliko puta moram da ti kaem? Neu da se pribliim toj stvari.
Hoe da kae da se nee braniti ako Ilkovi upadne ovde?
Ne elim da razmiljam o tome.
Ali ta ako...
Smrtno se plaim puaka.
Ni ja nisam lud za njima, rekao je Koltrejn.
Kako onda zna tako mnogo o njima?
Koltrejn je pokuao da se smiri. Kada su Sovjeti napali Avganistan, upoznao sam trgovca
orujem u zapadnom Pakistanu koji je krijumario oruje za Avganistance. Sa njim sam preao
granicu. Ali to nisam uinio pre nego to je zatraio od mene da nauim neto o njegovom oruju kako
bih pomogao u odbrani konvoja, ako doe do nevolje.
Denifer je piljila u njega.
Tri dana kasnije, ubijen je u oruanom napadu Sovjeta. Mi koji smo preiveli sahranili smo ga
ispod kamenja i produili. Fotografiju te gomile kamenja i njegovih sinova kako zure u nju objavio je
Njujork tajms. Bio je to poetak moje karijere.
Jesi li ikada morao da upotrebi to oruje?
Koltrejn je skrenuo pogled.
Jesi li?
Od kakve je to vanosti sada?
Od velike.
Jesam, rekao je Koltrejn. Morao sam da upotrebim to oruje.
Denifer se zgrozila. Oseam se kao da sam u vihoru. Ne elim vie da sluam.
Onda nije trebalo da pita.
Sada je bio red na Denifer da skrene pogled.
Ne zaboravi, imala si prilike da bude sama, ali insistirala si da se krije sa mnom.
Divno, rekla je Denifer. I zbog ovoga moemo da proklinjemo Ilkovia. Naterao nas je da se
svaamo. Oko oruja.

16.

Iako su se njihove vree za spavanje nalazile jedna pored druge, Koltrejn je imao uznemirujui
oseaj da on i Denifer spavaju odvojeno. Zamiljen, leao je budan u tami i zurio u plafon. I dalje je
mislio o onome to mu je Denifer rekla, pre nego to ih je emotivna iscrpljenost naterala da odu na
spavanje. Dok se krijem u ovoj kui sa tobom, skoro da mogu da se pretvaram da smo na tajnom,
arobnom mestu gde nas Ilkovi ne moe nai. Ali kada vidim tu puku na podu, pored tebe, to me
podsea da nema arobnog mesta.
Razmiljajui o bolu i oaju koji je ranije fotografisao, Koltrejn se tiho sloio sa njom. Bio je to
jo jedan razlog da prokune Ilkovia. Trebalo mu je mnogo da okrene lea pravcu u kojem se kretala
njegova karijera, a sada se ponovo naao na vetrometini. Bila mu je dobro poznata filozofija ulice i
umetnost preivljavanja i nadao se da ih vie nikada nee koristiti. Ilkovi ga je vukao nazad. Zbog
toga, zbog Danijela i Grega, zbog napetosti izmeu njega i Denifer, zbog straha za baku i deku,
Ilkovi e morati da plati.
Tiina ga je guila. Obrazi su mu goreli. Nikada nije povezivao alost sa groznicom, ali sada, dok
je razmiljao o tome, alost je bila jedna od najgorih bolesti od kojih se moglo bolovati. Pre nego to
je shvatio ta radi, ustao je, priao mranom stepenitu i siao u prizemlje.
Ne trudei se da pogleda ulaz u podrum, proao je kroz hodnik koji je razdvajao podrum od
mrane komore i doao do dvokrilnih vrata koja su vodila do bazena. Svetlost zvezda i meseca
odslikavala se na mirnoj vodi. Video je nejasne obrise oblinjeg grmlja i cvea.
Dok su mu obrazi jo jae goreli, krenuo je da otvori jedna vrata kako bi dopustio nonom
vazduhu da ga rashladi. Istog trenutka se zaustavio, setivi se da pre nego to izae mora da
deaktivira alarm. Osim toga, ta ako ga je Ilkovi nekako pratio dovde? Bila bi ludost da se otkrije
izlazei iz kue.
A ta je sa Denifer? ta ako se probudi i ako ne bude mogla da ga nae? Slika pred oima mu je
jo bila iva, setio se tog uasavajueg oseaja ovoga jutra, kada je Denifer ustala pre njega, a on
prestraeno pretraivao kuu, da bi naposletku otkrio da je ona napolju u vrtu.
Reila sam nau malu misteriju. Nae razliite mere. Sedam i devet metara, rekla mu je odsutno.
Trebao mu je trenutak da shvati o emu ona govori. Kada smo premeravali unutranjost i
spoljanjost podruma?
Postoje vrata sa druge strane. Vode u kotlarnicu.
Da, misterija je reena. Metar i po, to je falio, lako se uklopio u deo koji je bio namenjen
zagrevanju vode i sistemu za grejanje i hlaenje. Zaprepaujue je kako se ne obaziremo na ono to
je oigledno, pomislio je Koltrejn, gledajui iza lea, ka hodniku koji je iao paraleleno sa
podrumom. Zaprepaivalo je i kako je um, opustoen emocijama, teio da odvue panju na drugu
stranu.
Bilo je neega u vezi sa tom kotlarnicom... Misao se borila da izbije na povrinu, a onda ponovo
potonula u uzburkane dubine njegove podsvesti.
Odmahnuo je glavom, ne mogavi da prui objanjenje. Posmatrajui fluorescentne brojeve na
svome satu, video je da je 2.10. Ima samo jedan dan da smisli ta da radi ako te u sredu Ilkovi
bude pratio sa groblja.
Dok je grevito stezao samaricu, Koltrejn se udaljio od prozora i staklenih vrata. Ba kada je

hteo da se vrati na sprat, kod Denifer, zastao je dok se misao koja se borila da ispliva na povrinu
ponovo vraala.
Bilo je neega u vezi sa tom kotlarnicom.
Da, bila je dovoljno duboka da se uklopi u metar i po razlike izmeu unutranje i spoljne strane
podruma. Ali ta sa...
Koliko je irok...
Misao je isplivala. Kotlarnica se ne protee celom duinom tog dela kue, shvatio je. Kada sam
pogledao unutra, udaljenost od jednog do drugog zida iznosila je oko dva i po metra.
A podrum je irok etiri i po metra. Ako na kotlarnicu otpada oko dva i po metra kue, ta je sa
jo dva metra koja preostaju na toj strani?
Koltrejnovi obrazi su se ohladili, krv je nestala iz njih. Na zidu, sa spoljne strane nisu bila jo
jedna vrata. To je znailo da, ako se tamo nalazi jo jedna prostorija, dimenzija dva metra sa metar i
po, jedini nain da se ue u nju bio je...
Isuse!
Koltrejn je tada prvi put poeleo da ue u podrum.

17.

Izvadivi klju iz farmerica, Koltrejn je priao ulazu u podrum. Dok je otvarao spoljna vrata, otkrivi
tako tamna, metalna vrata, naslonio je samaricu na zid i ubacio klju u kljuaonicu metalnih vrata.
Iako su izgledala veoma teko, vrata su se lako otvorila, skoro da mu nije bio potreban nikakav napor
da ih otvori.
Krenuo je na levu stranu, oeao rukom zid, pronaao prekida za svetlo i ukljuio ga. mirkao je
pod jakim svetlom iznad glave. Ponovo ga je obuzela hladnoa ove prostorije. Redovi metalnih
polica nikada nisu izgledali tako prazno. inilo se da se betonski zidovi i pod skupljaju. Savladavi
oseaj skuenosti, uzeo je samaricu i uao u podrum.
Pogled mu se nije odvajao od levog krila zida na suprotnoj strani. Ali nije mogao direktno da
doe tamo. Morao je da ide pravo dok nije doao do poslednjeg reda polica, potom je skrenuo levo i
doao do dela prostorije koji mu je privukao panju. Police su bile postavljene uza zid. Gledao je u
njih dok je stajao na sredini, a onda je skrenuo pogled desno. Iza tih polica i tog dela zida nalazila se
kotlarnica. Ali ta se nalazilo iza polica i dela zida sa desne strane?
Ponovo je spustio samaricu. Nagnuo se ka polici na levoj strani zida. Metalni ram koji ih je
drao bio je privren za betonski zid iza njega. Povukao je police, ali bez uinka; vrsto su stajale
na mestu.
Preao je rukama preko ivica na poleini polica. Potom je unuo, nakon toga se protegao i
proverio police ispod, iznad i sa strane, gde god su dodirivale beton. Nije re ni o emu tekom,
govorio je sebi. Pakard je bio u kolicima. Starac nije imao snage ni za ta sloeno niti udno. Moralo
bi biti...
Pretvarajui se da je u visini koja odgovara osobi u kolicima, Koltrejn je dodirnuo malu metalnu
izboinu sa desne strane na poleini polica.
Neto lako, pomislio je.
Povukao je metalni klin nadole, ali on se nije pomerio.
Neto jednostavno i...
Povukao je metalni klin nagore. Klin je odmah reagovao.
Pametnjakovi.
uo je kljocanje metala i rezu kako poputa.
Da.
Kada je ovoga puta povukao police, one su se pomerile. Ne mnogo. Nedovoljno da se pomere
napred. Ali dovoljno da se vidi da vie nisu privrene za zid. ta jo moram da...
Preao je na levu stranu polica, unuo do visine osobe u kolicima, posegao ka zadnjoj strani gde
je ivica dodirivala beton i dodirnuo odgovarajui metalni klin. Kada ga je povukao nagore,
oslobodio je jo jednu rezu. Police su se sada lako kretale napred, inilo se da lebde.
Bez obzira na to koliko je ubrzano disao, Koltrejn nije mogao da udahne dovoljno vazduha.
Koraknuo je udesno, sklonio se policama sa puta i nastavio da ih vue. Pomerale su se tako lako da
bi ih ak i starac u kolicima mogao kontrolisati. Kada je bolje pogledao taj deo zida sa strane, uoio
je da je ono to je izgledalo kao beton, u stvari, gipsani malter, slian betonu, privren za komad
hrastovine. Na levoj strani zida, velike, savijene arke na vrhu, dnu i u sredini, omoguavale su da se
ovaj lani zid vue unutra i napolje.

Uao je.

18.

Srce mu je zastalo kada je ugledao enu ozarenog lika kako gleda u njega. Uprkos njenim privlanim
crtama lica, skoro je ustuknuo od iznenaenja kada ju je otkrio. Ali ona nije mogla da ustukne nije
imala snage u nogama. Njen hipnotiki pogled ga je paralisao. Za trenutak, pomislio je da se ona
skrivala iza zida. Ali lice je bilo i suvie smireno i nije pokazivalo nikakvu reakciju zato to je
otkrivena.
Uao je u komoru, dok su mu nervi treperili, bio je tako napet da je prevaziao svoju
klaustrofobiju. Ono u ta je gledao bila je predivna fotografija eninog lica u prirodnoj veliini.
Visila je na krajnjem zidu komore, ba tamo gde bi se enino lice nalazilo da je ona stajala tamo.
Indirektna svetlost iz podruma razbila je veinu, ali ne i sve senke u komori, tako da je deo komore
gde se nalazilo enino telo bilo delimino u mraku, stvorivi iluziju da joj je telo, u stvari, tamo. Iako
je fotografija bila crno-bela, nedostatak boje ju je inio ivopisnom, zbog enine izuzetno crne kose i
tamnih obrisa.
Ili je provodila mnogo vremena na suncu, pomislio je Koltrejn, ili je u pitanju etniko poreklo,
verovatno hispansko. Koltrejna je sigurno beli ipkani al, koji je ona nosila, podsetio na sline
odevne detalje koje je video u Meksiku. Njene tamne oi bile su prikovane za mesto gde se nalazio
foto-aparat, za mesto odakle ju je Koltrejn sada prouavao i imao oseaj da ga ona posmatra. Njena
bujna kosa bila je gusto rairena po njenim ramenima, sa takvim sjajem, da je odbijala svetlost, bez
obzira na boju. Usne su joj bile pune i delimino razvuene u osmeh za koji se inilo da osvaja sa
slike. Njeno lice predstavljalo je tipinu klasinu lepotu krupne oi, visoke jagodice na obrazima,
glatko, iroko elo, iroka vilica, uska brada. Blistala je i treperila.
Bio je opinjen njenom slikom, ali bio je isto tako opinjen i sredstvom kojim je bila
predstavljena. Retko je viao crno-bele portrete koji su pokazivali tako savrenu kontrolu osnovnih
elemenata, podjednaku upotrebu svetlosti i tame. Tehnika je zahtevala mnogo vie od paljivog
postavljanja predmeta i preciznog odreivanja koliine svetlosti. Nakon toga, pravi posao bilo je
razvijanje filma, dranje snimaka u rastvoru, kraem izlaganju nekih delova svetlosti, a nekih due.
Pravi posao bilo je stvaranje, a ne puko snimanje fotografije. Koltrejn je znao samo za jednog
fotografa koji je savreno poznavao ovu tehniku. ak i da nije pronaao ovu fotografiju ba ovde,
Koltrejn bi odmah znao ko ju je snimio: Randolf Pakard.

19.

Okrenuo se zbog buke. Iznenaen, zgrabio je samaricu i podigao je, a onda odmah ukorio sebe kada
je ugledao Denifer na ulazu u podrum.
To je jedan od razloga zato ne volim oruje, rekla je.
Nisi bila u opasnosti. Trebalo je da pogledam pre nego to sam naciljao.
Drago mi je da to ujem, Deniferine oi su jo bile snene od sna. Kada sam se probudila i
nisam te nala, zabrinula sam se. Ovo je poslednje mesto na kojem sam te oekivala.
Veruj mi, i ja sam iznenaen. Ali ne toliko koliko sam iznenaen ovim, Koltrejn je pokazao
prstom. Naa mala misterija nije bila potpuno reena kako smo mislili.
Dok se pribliavala, Denifer je prola rukom kroz svoju kratku kosu, jo raupanu od spavanja.
To na kraju, verovatno, i nije mala misterija, rekao je Koltrejn, a onda je objasnio kako je
pronaao komoru.
Opinjen, posmatrao ju je kako proviruje u komoru.
Boe moj!, proaptala je. Iz ugla, Koltrejn je mogao da primeti da su joj oi irom otvorene.
Ona je najlepa...
Da.
Ko? Zato?
I stotinu drugih pitanja. Jedino to pouzdano znam jeste da je Pakard snimio ovu fotografiju.
Nain je oigledan.
Denifer se pravila da nije ula. Podigla je ruku ka fotografiji, drala ju je na oko dva i po
centimetra od eninog lica, potom ju je spustila. Ovo je predivno. Ne razumem zato ju je skrivao.
Ne samo to, rekao je Koltrejn. Pogledaj ovo. Sa desne strane, metalne police su se uzdizale
do plafona. Pogledaj u sve kutije.
Svaka kutija je bila duboka oko pet centimetara. Kada je uzeo jednu, Koltrejn ju je poneo iz senke
ka svetlosti u podrumu. U urbi, kutiju je stavio na policu, podigao poklopac i glasno uzdahnuo kada
je otkrio da ga enino lice posmatra sa druge fotografije.
Koliko ih je? Koltrejn je bacio pogled na ostale fotografije, dimenzija dvadeset sa dvadeset pet
centimetara, koje su se nalazile u kutiji. Mora da ih ima bar stotinu. Na svakoj slici je ona.
Denifer je donela drugu kutiju. U ovoj kutiji su slike dimenzija etrdeset sa pedeset
centimetara. Spustila je kutiju na policu pored njega, podigla poklopac i prinela ruku grudima,
zadivljena. Mi, doi ovamo. Mora da vidi ovo.
Koltrejn joj se brzo pridruio. Slika na vrhu, dvaput vea od onih koje je pronaao u prvoj kutiji,
prvi put mu je pokazala enu u celini. Bila je na pustoj plai, izlazila je iz okeana tako da joj je voda
bila do kolena, jedna noga ispred druge, a pokret usporen, iako je bio usklaen. Kupai kostim bio
joj je zadivljujue beo u poreenju sa njenom potamnelom koom, jednodelni kostim koji je bio
skroman u poreenju sa dananjim standardima. Donja linija kostima dosezala je do vrha njenih
butina, a gornja linija skoro do kljune kosti. Remeni, iroki vie od dva centimetra, ili su preko
njenih ramena. Ali, uprkos svojoj skromnosti, kupai kostim je imao uzbuujui efekat, jer se pripijao
uz njeno gipko telo. Mokra tkanina naglaavala je liniju njenih bokova, struka i grudi. Te linije su se
inile kao produeni talasi iz kojih je izala. Voda je blistala na njenom raskonom licu, rukama i
nogama. Nije nosila kapu za plivanje. Njena kosa, boje ponoi, natopljena morskom vodom, bila je

zaeljana i u kontrastu sa bujnim prikazom njene kose na drugim fotografijama koje su isticale
klasinu lepotu njenih jagodica. Ali, ono to je u najveoj meri privuklo Koltrejnovu panju, ono to
ga je opinilo na ovoj fotografiji, kao i na drugima, bio je enin pogled koji je opinjavao duu.
Denifer je pregledala ostale fotografije u kutiji i pokazala Koltrejnu preostale enine fotografije
na plai. Prizor se menjao; ena je bila na ivici litice, dok je okean bio ispod nje. Sunce je u
potpunosti obasjalo njeno lice, ali drugi detalji na fotografiji ukazivali su na oluju koja se
pribliavala. Talasi u pozadini bili su visoki. Vetar joj je mrsio kosu, terajui je nazad. Takoe je
pomerao belu pamunu haljinu, koju je nosila, oblikujui je na njenom telu, pripijajui meku, prijatnu
tkaninu uz njene noge, stomak i grudi. Prizor se ponovo promenio; ena je bila u raskonom vrtu,
nesvesna cvea oko sebe, zamiljeno je posmatrala neto sa desne strane, dok je iza nje uborila
fontana.
U udu, Koltrejn je ponovo bacio pogled u komoru, na mnogobrojne kutije. Tamo mora da ima na
hiljade fotografija, proraun ga je ispunio oseanjem koje se moglo izjednaiti sa strahom.
A do sada je svaka bila remek-delo, rekla je Denifer.
Fotografije ovakvog kvaliteta ne prave se tek tako. Zahtevaju punu panju. Ponekad je potreban
ceo jedan dan da bi se napravila ovakva fotografija.
Koltrejn je znao da ne preteruje. Pakard je bio poznat po tome to je uporno tvrdio da su fotografi
koji ne izrauju sami svoje fotografije vredni prezira. Znao je da provede ceo dan izraujui jedan
snimak, a ako bi fotografija bila loa, ili bi imala mali nedostatak koji je samo on video, pocepao bi
sliku na komadie i poeo iz poetka.
Svi misle da je nain na koji je on radio na putu da nestane, rekao je Koltrejn. Ali, ako nita
drugo, doaravao je nezamislivo.
Sve u svemu, jedna zadivljujue lepa ena.
Pakard je sasvim sigurno bio uobraen, rekao je Koltrejn. Na svoj nain je svima stavljao do
znanja kakva je veliina. Kada je imao fotografiju koja je zadovoljavala ak i njegove standarde,
hvalisao se njome. Ovo je jedna od najboljih fotografija koje je ikada napravio. Umesto da ih rairi
po svetu, kog avola je sagradio tajnu prostoriju i sakrio ih?
Da li je ova ena bila Pakardu model za fotografije koje je prikazivao u javnosti?, upitala je
Denifer.
Ne. Nemam pojma ko je ona.
Ko je bila, ispravila ga je Denifer. Pogledaj jo jednom kupai kostim. Taj stil nije u modi
od... Pretpostavljam da je bio moderan etrdesetih godina. Pre e biti tridesetih. Koliko ti se ini da
ima godina?
Oko dvadeset i pet.
Hajde da ostavimo po strani razliku u decenijama i pretpostavimo da je fotografija snimljena
1940. godine. Izraunaj. Sada bi imala oko osamdeset godina. Ako pretpostavimo da je jo iva,
godine govore protiv nje. ak i da je iva, to nee vie biti ona ista ena sa fotografija. Ova ena
postoji samo na ovim slikama.
Besmrtnost, rekao je Koltrejn. Nije izgubio smisao za ironiju. Ne znam da li u biti iv posle
srede, a ovde se pitam ko je ena na fotografijama snimljenim pre ko zna koliko godina. Zadrao je
pogled na eninim oima. Ko god da si, hvala ti. Bar nakratko, zaboravio sam Ilkovia.

ESTI DEO

1.

Moram da zamislim da sam na Ilkovievom mestu, razmiljao je Koltrejn. Ako elim iv da izaem iz
ovoga, moram da zamislim ta bih radio da sam u njegovom poloaju.
U tami, dok je leao pored Denifer, nije mogao da prestane da razmilja o tome. Terao je sebe da
usmeri misli na opinjavajue lepo lice ene, ali ono se pretvaralo u lobanju na kojoj nije bilo mesa i
koja je odmah poprimila crte Ilkovievog miiavog lica. Strah ga je u potpunosti obuzeo. I dalje je
brinuo za babu i dedu. I dalje se pitao kako e preiveti sredu.
Moda je Nolan u pravu. Moda je glupo da sebe ponudim kao mamac.
Odjednom, neto u njemu je reklo ali groblje je jedno od mesta gde e se Ilkovi najverovatnije
pojaviti. Nee moi da odoli da ne posmatra one koji oplakuju Danijela. Nada se da e naroito
videti jednog oaloenog: mene. Policija i FBI e imati priliku da ga uhvate.
Ali ta ako ne uspeju?
Moram da razmiljam kao Ilkovi. Hoe li se tek tako pojaviti u sredu i cunjati okolo?
Naravno da nee. Pretpostavie da je tamo policija. Preruie se ili e se sakriti i posmatrati
izdaleka.
A koji je najsigurniji nain da smisli gde da se sakrije? Odgovor je doao kao udar struje.
Koltrejn je iznenada ustao i seo. Boe, on e doi na groblje dan ranije kako bi mogao da ga pregleda
i pobrine se za svoju bezbednost.
Dan ranije je znailo... Danas.

2.

Jedinica za reavanje pretnji, rekao je strogi glas.


Molim vas narednika Nolana. Hitno je.
Ko ga zove?
Koltrejn je brzo rekao svoje ime. On i Denifer su bili u telefonskoj govornici na Bulevaru
Holivud.
Vidi, vidi. Ba ovek sa kojim hou da razgovaram.
Izvini?
Ovde je specijalni agent FBI-a, Dejms Mekoj. Glas je postao jo stroi. Hou da se ti i tvoja
prijateljica odmah stvorite ovde.
Zato? ta se...
Stavljamo vas pod zatitu.
Ali ja sam ve rekao naredniku Nolanu da mislim da smo bezbedniji kada smo sami.
Kada je on nudio zatitu, on je predlagao. U mom sluaju, nareujem vam.
Podseate me na mog oca. On je voleo da mi nareuje.
Specijalni agent se pretvarao da ga nije uo. Mi emo vas danonono uvati.
Ma kako da ne. A koliko e to trajati?
Dok ne uhvatimo Ilkovia.
Tri meseca? est meseci? Godinu dana?
Iskreno se nadam da je pitanje dana kada emo ga uhvatiti.
Je l tako? A koliko tragova imate?
Specijalni agent mu nije odgovorio.
Imate samo jedan trag nadate se da e se pojaviti na groblju u sredu.
Specijalni agent ponovo nije odgovorio.
A ako ja ne budem tamo, rekao je Koltrejn, nikada se nee pojaviti. Nestae i ekae dok FBI
ne ostane bez novca i strpljenja da nas uva i dok nas ponovo ne ostavi na ulici.
Bojim se da se ne slaem sa tvojom procenom.
Poto nije tvoj ivot u pitanju, ba me briga sa ime se ti slae.
U tom sluaju mi ne ostavljate mnogo izbora. Postoje stvari za koje bi trebalo da znate.
ta se dogodilo?
Bolje da ti lino saoptim, a ne preko telefona.
Reci mi sada.
Bilo bi humanije da o tome lino razgovaramo.
Humanije?
Radi se o tvojoj babi i dedi.

3.

Jedinica za reavanje pretnji se nije mnogo promenila od kada je Koltrejn poslednji put bio tamo pre
dve godine jo jedan sto, nekoliko novih raunara ali mogli su je okreiti u skerletnu, a ne u belu
boju. Unutra je bio i jedan veliki sto za bilijar, umesto ormana za odlaganje dokumentacije. To je bilo
sve to je primetio kada je ujurio u prostoriju. Dva detektiva ije su jakne bile okaene na naslone
stolica skrenula su pogled sa monitora svojih raunara. Trei ovek, kome je plavi sako bio propisno
zakopan, preao je preko prostorije. Gospodin Koltrejn?
elim da vidim narednika Nolana.
Ovaj ovek, ukoenog dranja, bio je vitak, tankih usana i sitnih oiju. Pruio je ruku. Ja sam
specijalni agent Mekoj. Pogledao je Denifer koja je stajala iza Koltrejna.
Koltrejn se nije rukovao sa njim. Rekao sam da elim da vidim narednika Nolana.
Mekoj ga je uhvatio za rame. Zato ne bismo otili do Savezne zgrade i...
Dri se dalje od mene.
Gospodine Koltrejn, shvatam da ste izloeni velikom stresu, ali...
Skini ruku sa mene ili u ti je slomiti.
U kancelariji je zavladala tiina. Dva detektiva su ustala i prekrstila ruke. Mekoj je, iznenaen,
stajao otvorenih usta. Dok je Koltrejn crveneo u licu, Denifer je stala izmeu njih.
U hodniku su se uli koraci. Nolan se pojavio na ulazu u kancelariju. Sako od tavljene koe bio
mu je velik, to je malo ublaavalo njegova snana ramena. Upoznajete se?
Mekoj je stajao uspravno. Vie lii na pretnju upuenu saveznom slubeniku.
Hteo si da kae da se neto dogodilo mojoj babi i dedi. Preko telefona si odbio da mi kae o
emu je re. Naterao si me da rizikujem ivot dolazei ovamo.
Teko da mogu da pomislim da se dolazak u policiju moe okvalifikovati kao rizikovanje ivota,
rekao je Mekoj.
Ako je to bio nain da me dovede ovamo, ako se mojoj dedi i babi nita nije dogodilo...
Tajm-aut, gospodo.
Da li se neto dogodilo mojoj dedi i babi?
Jeste. Nolan je pogledao u pod. I dalje ti donosim loe vesti. ao mi je.
Koltrejn je imao oseaj da mu je hladni no zariven u srce.
Jesi li ti telefonirao policijskoj stanici u Nju Hejvenu sino?, upitao je Mekoj.
Koltrejn je poeo da odgovara Nolanu. Zvao sam babu i dedu nekoliko puta, ali stalno se
ukljuivala njihova telefonska sekretarica. Zabrinuo sam se i zamolio policiju Nju Hejvena da
poalje patrolna kola do njihove kue i proveri da li je sve u redu.
Tvoj poziv je zabeleen posle osam uvee po istonom vremenu, nastavio je Mekoj.
Ne ti. On. Koltrejn je pokazao na Nolana. Ako moram da ujem neto strano o dedi i babi,
elim da to bude od nekoga koga znam.
Nedugo posle tvog poziva, dogodila se velika saobraajna nesrea na autoputu u Nju Hejvenu,
rekao je Nolan. Poslali su veinu patrolnih kola tamo da srede situaciju. Prolo je jedanaest sati
kada su prva slobodna kola krenula ka kui tvog dede i babe.
Prestani da odugovlai i reci mi.
Nali su novine od petka, subote, nedelje i ponedeljka na prednjem tremu. Ni pota nije bila

pokupljena. Nolan je zastao. Bilo mu je neprijatno. Provalili su i pretraili kuu... Nali su ti dedu i
babu u podrumu.
Koltrejn je jedva uspeo da postavi sledee pitanje. Mrtve?
Da.
Kako?
Nolan oigledno nije eleo da kae. Ilkovi ih je obesio.
Koltrejn je poeleo da krikne.
Sigurni smo da je to bio Ilkovi zato to je Fedeks7 pokuao jue da dostavi paket na tvoju kunu
adresu. Kada nisu nali nikoga kome bi ga mogli uruiti, voza ga je isporuio na drugu naznaenu
adresu koju je poiljalac naveo.
Drugu?
Ovde. Doneli su ga u stanicu sredinom popodneva, ali poto si ti bio naznaen kao primalac, ila
je od kancelarije do kancelarije, nakon to ju je pregledala Jedinica za demontiranje bombi, sve dok
neko iz Jedinice za reavanje pretnji nije prepoznao tvoje ime.
Koltrejn je zvuao promuklo. ta je u paketu?
Video-kaseta.

4.

Soba se smanjila. Koltrejn je pogledao prvo Nolana, Mekoja, Denifer, pa ponovo Nolana. Imao je
oseaj da se vrti. Video-kaseta?
Kao audio-kaseta... Deniferin glas se gubio u daljini.
elim da je vidim, rekao je Koltrejn.
Ne, rekla je Denifer. Prihvati ono to su ti rekli.
Moram da je vidim.
ta e time postii?, upitala ga je Denifer. Seti se kako si bio oajan kada si uo Danijelov
glas sa audio-kasete. To je upravo ono to Ilkovi eli. Nemoj da mu prui to zadovoljstvo.
U pravu je, rekao je Mekoj.
Zato ne sedne?, upitao ga je Nolan. Hoe da ti donesem olju kafe ili...
Da se razumemo, rekao je Koltrejn. Hoete da mi kaete da odbijate da mi prikaete kasetu?
Ne, ali...
Gde je onda kaseta?
Svi su razmenili poglede.
Mekoj je slegao ramenima. ovek bi trebalo da vidi ono to eli.
Nolan je gnevno odmahnuo glavom. Otvorio je fioku u svome stolu i izvadio iz nje video-kasetu.
Niz hodnik se nalazi prostorija sa televizorom i video-plejerom.
Koltrejn je saekao da ga odvedu tamo.
Ali elim da naglasim..., rekao je Nolan.
Da misli da to nije dobra ideja, rekao je Koltrejn. Dobro. Hajdemo.
Denifer je ostala.
Ne ide?
Ne.
Razumem te, rekao je Koltrejn. Poloio joj je ruku na rame dok je sedala na stolicu. Stegao ju
je, kao da je uverava. Samo polako. Neu dugo.
Posmatrao ju je jo trenutak, ophrvan emocijama, a onda je krenuo za Nolanom i Mekojem iz
kancelarije.
U hodniku, Nolan mu je rekao: Verovatno grei kada kae da nee dugo.
Ne razumem.
Ilkovi je podesio kasetu da snimanje traje est sati.
Pa?
Svih est sati je snimljeno.

5.

Senovita soba je bila uska. U njoj nije bilo prozora. TV prijemnik je bio zastareo sa ekranom od
pedeset centimetara. Na polici, ispod njega, nalazio se video-plejer. Dok je Nolan ubacivao kasetu u
plejer, Koltrejn je postavio metalnu stolicu ispred ekrana.
Mekoj je usiljeno zatvorio vrata.
Iako je slika, snimljena tehnikom usporenog snimanja, bila nejasna, Koltrejna je pogodila njena
zastraujua ivopisnost. uti odbljesak sijalice sa plafona u podrumu njegove babe i dede Koltrejn
se dobro seao vremena koje je proveo u tom podrumu tokom detinjstva prikazivao je njegovu babu
i dedu kako stoje na vrhovima prstiju na klupi. Ruke su im bile vezane na leima. Usta su im bila
pokrivena lepljivom trakom. Oi su im bile iskolaene od straha i kanapa koji im je bio vezan oko
vrata. Na drugoj strani, kanap je bio privren za gredu na plafonu. Koltrejnov deda je bio odeven u
pidamu, a baka u kuni mantil. Oboje su na nogama imali papue. Gole pete su im bile podignute,
dok su stajali na vrhovima prstiju.
Moja baka ima astmu, Koltrejn je jedva mogao da govori. Lepljiva traka na ustima mora da je
za nju bila agoniju. Pogledajte kako joj se grudi nadimaju.
Iza kamere se uo promukli glas sa slovenskim akcentom. Je li vam udobno? Jesu li kanapi suvie
stegnuti? Nadam se da vam nisam prekinuo cirkulaciju.
Koltrejnov deda se naprezao da kae neto kroz lepljivu traku.
Molim vas, rekao je promukli glas. Moja uputstva su bila jasna. Nemojte da inite nepotrebne
pokrete.
Koltrejnov deda je prestao da se trudi da govori. Sklopio je oi i inilo se da se usredsredio na to
da kontrolie disanje.
Dobro, rekao je glas. Sada u morati da budem grub i da vas na trenutak ostavim same. Nisam
dorukovao. Nadam se da vam nee smetati da odem gore i iz tanjira pojedem vafle koje vi niste
stigli da pojedete. Kolai sa borovnicama su mi omiljeni. Doneo bih vam neki, ali vas dvoje ste
zauzeti.
Drvo je zakripalo, zvuk se gubio, kao da je neko iao uz stepenice.
Koltrejnovi deda i baba razmenili su poglede u oajanju. Ali i oseanja: nameru da preive, alost
zbog toga to ono drugo pati, ljubav, iznad svega.
Slika se zamutila. Osetivi so u ustima, Koltrejn je shvatio da plae. Obrisao je oi rukavom. Bio
je to jedan od najteih pokreta koje je ikada uinio. Ali taj pokret se nije mogao porediti s naporom
koji su njegovi baba i deda inili stojei na vrhovima prstiju. Poloaj u kojem su se nalazili nije bio
preuvelian. Nisu stajali skroz na prstima, kao igrai baleta. Izmeu njihovih peta i klupe bilo je oko
etiri centimetra. Ipak, Koltrejn se nevoljno zgrio pri pomisli na napor koji su morali da uloe da bi
stajali u tom poloaju, naroito zbog injenice da su imali artritis.
Drvo je zakripalo, ali ovoga puta je zvuk bio sve glasniji, neko je silazio niz stepenice.
Koltrejnovi deda i baba su se zgrili.
Tako, rekao je promukli glas. Nadam se da niste bili nevaljali dok me nije bilo.
Koltrejn je prepoznao zvuk kada se tanjir sputa na neto, a onda po njemu grebu viljuka i no.
Neko je sekao hranu.
Ne seam se kada sam jeo ovako ukusne vafle, rekao je glas. Ti si srean ovek to ima enu

koja ovako dobro kuva.


I pored lepljive trake na ustima, Koltrejnova baka je ispustila zvuk koji se mogao protumaiti kao:
Molim te.
est sati ih je ovako muio? Koltrejna su razdirala oseanja.
Bojim se da je tako, rekao je Nolan. Rekao sam ti da e biti grubo. Mislim da e najbolje biti
da prekinemo.
Daj mi daljinski upravlja.
Koltrejn je usmerio daljinski upravlja ka video-plejeru i pritisnuo dugme za brzo premotavanje
unapred, dok je slika i dalje mogla da se vidi na ekranu. Kvalitet slike je postao lo. Pojavile su se
pruge. Ali Koltrejn je i dalje mogao da vidi babu i dedu. Uznemirilo ga je to to, u normalnim
uslovima, kada neko brzo premotava kasetu, pokreti ljudi, koji su snimljeni, postaju bri i greviti. U
ovom sluaju, bukvalno nije bilo ni jednog jedinog pokreta. Njegovi baba i deda su se frenetino
borili da savreno mirno stoje na vrhovima prstiju.
Broja na video-plejeru pokazivao je da je prolo etrdeset est minuta. Koltrejn je skinuo prst sa
dugmeta na daljinskom upravljau. Slika se vratila na normalu, ako se ta re uopte mogla primeniti
na ono to je video. U poetku, inilo se da se nita nije promenilo, ali kada je malo bolje pogledao,
usredsredivi se na stopala babe i dede, mogao je da vidi da im pete nisu bile visoko podignute.
Baba i deda su od napora i bola prouzrokovanog artritisom izgubili snagu dok su stajali u tom
poloaju. Oputali su se, a dok su to inili, konopac oko njihovih vratova zakaen za gredu na plafonu
se zatezao. Nije bio zategnut. Ne jo. Ilkovi se pobrinuo da ga dovoljno olabavi kako bi sve ovo to
due trajalo.
Uasnut, Koltrejn je ponovo premotao traku unapred. Osim mutnije slike i pruga, inilo se da se na
ekranu nita ne deava. Kada je video da je proalo sat i etrdeset osam minuta, ponovo je sklonio
prst sa dugmeta na upravljau.
Baba i deda su u potpunosti stajali na stopalima, kanap je bio zategnut jo vie, a disali su sve
tee. Ali u poreenju sa ubrzanim snimkom, sve se inilo kao usporeno muenje. Koltrejn teko da je
mogao da zamisli kako su proticanje vremena doiveli njegovi baba i deda. Venost. Od snage kojom
ih je kanap stezao, oi su im bile iskolaene. Lica koja su bila siva od straha sada su pocrvenela od
pritiska oko vratova.
Gospodine Koltrejn, stvarno mislim..., Mekoj je zaustio da kae.
Umukni. Koltrejn je ponovo pritisnuo dugme za brzo premotavanje. Kada je na tajmeru video da
su prola dva sata i pedeset jedan minut, pustio je da kaseta ide normalnom brzinom i video je mrlju
od urina na dedinoj pidami.
Mekoj je napustio sobu.
Na traci, ulo se kako promukli glas kae: Pa, nezgode se deavaju.
Kolena su poela da im se savijaju.
Nakon to je jo tri puta ubrzao traku, Koltrejn je primetio da su grudi njegove bake prestale da se
pomeraju posle etiri sata i sedam minuta. Deda je izdrao jo etrdeset dva minuta.
Slikariu, rekao je promukli glas. Ovo je nita u poreenju sa onim to u tebi da uradim.
Na Koltrejnov krik, Mekoj se uurbano vratio u prostoriju.
Ubiu ga!, vikao je Koltrejn. epau ga za vrat i...
I ostali policajci su dojurili u prostoriju. Do tada, Koltrejn je hitnuo daljinski upravlja ka TV
ekranu i pokuavao da podigne TV kako bi ga bacio na drugi kraj prostorije.

6.

On e danas biti na groblju. Koltrejn je drhtao od besa koji ga je obuzeo. Glas mu je bio napet, a
glasne ice zategnute. Morae da proveri podruje pre nego to se usudi da rizikuje i sutra doe
tamo da me potrai.
Nolan i Mekoj su se pogledali.
Onda imamo drugu priliku da ga se doepamo, rekao je Mekoj. U ovom trenutku na groblju
imamo jednu ekipu.
Sada?, upitao je Koltrejn.
Pregledaju teren kako bismo znali gde sutra da postavimo svoje ljude.
Ne! Povucite ih odatle.
ta?
Zar ne shvatate? Ako Ilkovi danas tamo primeti vae ljude, shvatie da oekujete da e se sutra
pojaviti tamo. Povui e se i nestae. Samo bog sveti zna kada e se odluiti na sledei korak.
Ali nemamo drugi nain to da uradimo. Moramo biti u mogunosti da te sutra zatitimo, rekao je
Nolan.
Ne sutra. To e biti danas.
O emu, do avola, ti to govori?
Povuci svoje ljude, rekao je Koltrejn. Koliko je sati? Isuse, jedan je sat. Moda je prekasno.
Kada je sutra Danijelova sahrana?
Ba u ovo vreme, rekao je Nolan.
to znai da e ga pokopati oko pola tri. Uznemiren, Koltrejn se uspravio. Ako pourim, do
tada mogu stii tamo.
I dalje ne razumem o emu govori, rekao je Mekoj.
Ilkovi e eleti da proveri teren danas u isto vreme kada e sutra biti sahrana, rekao je
Koltrejn. Za njega nema nikakvog smisla da proverava teren u deset ujutro, ako e se on izmeniti do
popodneva. Ako stignem tamo do pola tri, onda postoji velika ansa da e me videti.
Dogovor je i dalje isti, rekao je Mekoj. Kada bude pokuao da te prati, uhvatiemo ga. Nita
se nije promenilo, osim to pomeramo na raspored za dvadeset i etiri sata.
Dogovor nije isti, rekao je Koltrejn. Da ste na Ilkovievom mestu, da li biste pokuali da
pratite svoju metu, ako biste videli policiju u blizini?
A kako e Ilkovi znati ko su oni? Nolan je ljutito podigao ruke. Ne nose uniforme. Ne idu
okolo i ne pilje u sve i svakoga. Ti ljudi su obueni da se stope sa okolinom. Izgledaju kao da su
oaloeni. Izgledaju kao uvari groblja. Ilkovi ih nee primetiti.
Nije problem kako izgledaju, rekao je Koltrejn.
ta si time mislio?
Ilkovi je manijak na polju elektronike. Voli da se poigrava mikrofonima. Ne mora da vidi vae
ljude. Sve to mu je potrebno jeste da ih uje.
uje?
Vai ljudi moraju ostati jedni sa drugima u kontaktu, je li tako?, upitao je Koltrejn. Nose
minijaturne slualice. Imaju male mikrofone na rukavima ili kragnama.
Naravno, rekao je Mekoj.

ta onda mislite, koliko e biti teko nekome ko je pametan kao Ilkovi da se doepa jedne takve
stanica, podesi je na istu frekvenciju i uje sve to planirate?
U pravu je, promrmljao je Nolan.
Reci im da iskljue proklete stvarice i da se odmah iste odande, rekao je Koltrejn. Sada.
Kako emo te onda zatititi?, Mekoj je eleo da zna.
ekaete na drugom mestu. Gde u ga ja dovesti.

7.

Mora mi obeati, rekao je Nolan. Otii e odande ako bude posumnjao da Ilkovi zna ta
namerava da uradi.
urili su kroz garau policijske stanice.
Neobeleena kola nalazie se na svim mestima na udaljenosti od dva bloka, rekao je Nolan. To
je najblie to smo ih mogli postaviti u nadi da emo moi da ti pruimo podrku. Zaboga, nemoj
rizikovati. Vozi pravo do mesta gde emo ga ekati.
Ovo mi se i dalje ne svia, rekao je Mekoj. Ugroavanje graanina.
Ja se dobrovoljno prijavljujem, rekao je Koltrejn.
Ali to nije politika FBI-a, rekao je Mekoj. Nemam vremena da ovo raistim sa
pretpostavljenima. elim da zvanino kaem FBI ovo ne odobrava.
Drago mi je da si to rekao, Koltrejn se zaustavio na mestu gde je parkirao svoje vozilo. Na
trenutak sam pomislio da sam te pogreno procenio, prvo sam mislio da si nita drugo nego
samozadovoljni kreten.
Mekoj se izbeio.
Koltrejn se okrenuo ka Denifer. Odvedi narednika Nolana i ekipu Jedinice za specijalne
sluajeve u Pakardovu kuu. Objasni im raspored prostorija. Nee imati vremena da sami sve
provere pre nego to se ja vratim.
Molim se da pre toga Ilkovi ne krene na tebe, rekla je Denifer. Budi oprezan.
Budi sigurna u to, Koltrejn ju je poljubio. Zapamti samo ovo do veeras, sve ovo e biti
gotovo.
Obgrlivi se, Denifer je gledala policijske automobile u garai. Zaboravila sam kako je to kada
si bezbedan.
Nolan mu je dodao voki-toki. Uzmi ovo. Za svaki sluaj. Ako ti je hitno potrebna podrka,
nebitno je da li e te Ilkovi prislukivati.
Koltrejn je krenuo iz centra Los Anelesa. Kada je pogledao na sat na kontrolnoj tabli svoga
saturna, video je da je 13.31. Shvatio je da ima manje od sata da doe u dolinu. Sve to je mogao
bilo je da se nada da autoput Golden Stejt nee biti zakren.
Uznemiren, izaao je na autoput. Laknulo mu je kada je primetio da nema guve u saobraaju.
Sada, kada je bio sam, nije mogao da prevazie nestrpljenje. Umesto da se plai, bio je ispunjen
oekivanjem. To ga je zbunilo, na trenutak.
Zar ti toliko nedostaje izbegavanje metaka na mestima kao to su Bosna ili eenija da ne moe
da doeka da sebe ponovo dovede u opasnost?
Jedva ekam da se ovo zavri. U stvari, potrudiu se da se okona.
Ubiu ga.
Tako, pomislio je Koltrejn. Ponovo sam to rekao.
Kada je podgledao video-kasetu sa snimkom onoga to je Ilkovi uradio njegovoj babi i dedi,
poeleo je da uradi Ilkoviu ba ono to je upravo rekao. inilo se da Nolan i Mekoj misle da
preteruje, da se, u stvari, oslobaa besa. Upozorili su ga na opasnost od gubitka kontrole. Upozorili
su ga da ne uzima zakon u ruke, a on im je rekao da to nee uiniti i da mu je ao to je preterao.
Sve je to bila la. Nije mogao da se priseti kada su ga tako ponela oseanja. Ne strah. Uopte se

nije plaio. Dok je gledao video-kasetu sa onim to je Ilkovi uinio njegovoj babi i dedi, njegov bes
je neutralisao strah. Zbog toga se oseao slobodnim. Besan? Bio je toliko ljut da je drhtao. Zbog
onoga to je uradio Danijelu, Gregu i njegovoj babi i dedi, Ilkovi e platiti. Prevarom e naterati
Ilkovia da ga prati. Naterae Ilkovia da misli da e iznenada uhvatiti Koltrejna. Videe veliki
osmeh na Ilkovievom licu, a onda e se Ilkovi namrtiti kada bude shvatio da je Koltrejn iznenada
uhvatio njega.

8.

Tek kada je uo buku aviona koji sleu i uzleu, Koltrejn je shvatio da se groblje Veni vrtovi nalazi
u blizini guve koja je vladala na aerodromu Berbank.
Kada je provirio kroz ulazna vrata na groblju, postao je svestan da ulazi na Ilkovievu teritoriju.
Dlake na vratu su mu se nakostreile kao antene. U njemu se probudio nagon za preivljavanjem. Da
bi doao do Ilkovia, opominjao je sebe, mora da bude podjednako oprezan kao to je bio u svim
ratnim zonama u kojima je fotografisao. Nita nije mogao da prihvati zdravo za gotovo.
Dok se vozio pored nadgrobnih spomenika, primetio je oaloene okupljene oko jednog
mrtvakog sanduka pored rake, uvare groblja koji su orezivali ivicu i kosili travu. Pitao se da li se
Nolan pridrava svog dela pogodbe. Razmiljao je o policajcima koji su doli ovamo da provere
groblje radi sutranjeg nadzora. ta ako neko od njih nije otiao? ta ako ih je Ilkovi video i
odunjao se, a Koltrejn sada gubi vreme? A ta ako su otili, a Ilkovi se pretvara da je jedan od ovih
oaloenih?
Jedno je bilo sigurno: nije izgledalo da Koltrejn sada razgleda teren. Da je bilo tako, ishod bi bio
isti kao kada bi Ilkovi shvatio da se na groblju nalaze policajci. Posumnjao bi na zamku i otiao.
Koltrejnovo dananje prisustvo na groblju moralo je da izgleda kao najprirodnija stvar na svetu, a
Koltrejn je tano znao zato je doao ovamo. Pratio je stazu koja je ila oko poumljenog groblja da
bi se na kraju vratio na mesto gde je uao. inilo se, a bilo je istina, da pokuava da se orijentie.
Proao je pored zgrade koja je izgledala sveano. Podseala je na crkvu, ali nije na sebi imala
nikakve simbole i mogla bi biti pogodna za versku slubu bilo koje religije. Ili je to, moda,
mauzolej, pomislio je Koltrejn. Kada je osetio da je pokret prirodan, pogledao je oko sebe. inilo se
da procenjuje okruenje i sve vreme je bio na oprezu ne bi li uoio nekoga ko obraa panju na njega.
Niko ga nije pogledao.
Stegnutih miia, Koltrejn se zaustavio kod zgrade koja ga je podsetila na kolibu. Iza kue nalazile
su se upe i garaa za tri vozila. Otvorena vrata su otkrivala velike kosaice za travu i drugu opremu
za odravanje. Zakljuao je kola i ponovo se osvrnuo, oigledno procenjujui okruenje i dalje nije
bilo nieg neobinog. Prskalice su zalivale jedan deo groblja i nosile miris u njegovom pravcu. im
je avion preleteo iznad njegove glave, otvorio je zatitna vrata i pokucao na druga drvena.
Ponovo je pokucao, onda je pogledao na ploicu na kojoj je pisalo: RADNO VREME od 9 do 17.
Pokuao je da otvori vrata. Nisu bila zakljuana. Dok ih je otvarao, provirio je u omanju, dobro
osvetljenu kancelariju i upitao: Ima li koga?
Nikoga, oigledno, nije bilo.
Hej?, pozvao je.
ta radim, zaboga?, pomislio je. Sve to znam jeste da je Ilkovi ovde.
Brzo je izaao na suncem obasjan vazduh, a onda je udario u nekoga.
Prestraeno se okrenuo.
To nije bio Ilkovi. Dostojanstven, sedokosi ovek bio je visok i mrav. Nosio je tamno odelo.
Dodirnuo je Koltrejnovu ruku. Izvinite.
Niste vi krivi. Koltrejn je pokuavao da izgleda kao da mu nije neprijatno. Nisam gledao kuda
idem.
Na trenutak sam izaao iz kancelarije. Mogu li vam nekako pomoi?

Da. Traim jednu parcelu.


ovek u tamnom odelu klimnuo je glavom. Uvek je mudro planirati unapred. Uite u moju
kancelariju i objasniu vam kakve usluge pruamo.
Oprostite? Koltrejn je odjednom shvatio da ga ovek nije dobro razumeo, da ga je ovek, u
stvari, pitao da li je doao da kupi parcelu. Ne, zapravo, jedan moj prijatelj e sutra ovde biti
sahranjen.
Ah. ovek je sada shvatio da on nije razumeo Koltrejna.
Ne mogu da doem na sahranu, rekao je Koltrejn, ali mislio sam da, ako pronaem gde je
sahranjen, mogu da doem kasnije i odam mu potu, a da pri tome ne traim ni od koga od njegove
porodice da doe i pokae mi.
Naravno, rekao je ovek. Molim vas, primite moje sauee povodom smrti vaeg prijatelja.
Hvala vam, rekao je Koltrejn. Verujte mi, prerano je umro.
Ako biste mi rekli ime Vaeg prijatelja... ovek je krenuo ka kancelariji.
Danijel Gibson.
Oh. ovek se zaustavio.
Ima li nekih problema?
Nema. Ali ne moram da traim ime vaeg prijatelja u svojim dokumentima. Ranije jutros, jo
neko se raspitivao gde se nalazi njegova parcela. Dobro se seam mesta.
Jo neko?
Da. Zvao je telefonom. Kao i vi, rekao je da je prijatelj koji ne moe da doe na sahranu, ali
eleo je da zna gde je grob kako bi mu kasnije iskazao potovanje.
Mislim da ga znam. Da nije moda imao istonoevropski akcenat? Slovenski?
ovek je razmiljao na trenutak. Zaista ne mogu da se setim. Bio sam i suvie zauzet
usredsreivanjem na ime preminulog i broj parcele na kojoj e biti sahranjen.
Naravno. Moda u ga kasnije videti ovde.
Mogue. Nikad se ne zna. Grob vaeg prijatelja je... Dugonogi ovek je otiao do staze i
pokazao ka sredini groblja, prema mukarcima koji su radili neto iza dva reda nadgrobnih ploa.
Nai radnici upravo pripremaju taj grob.
Iz daljine, Koltrejn je video kopaicu utog bagera kako se brzo sputa, a potom je uo brundanje
motora.
Moda biste eleli da odete tamo. Ne podstiemo oaloene da vide ovaj deo procesa. Moe se
initi surovim.
Ali to se mora uiniti, rekao je Koltrejn.
Upravo tako.
Razumem praktinost, rekao je Koltrejn. Hvala vam na predusretljivosti.
Ukoliko mogu jo neto da uinim za vas...
Zapamtiu koliko ste mi bili od pomoi.
Dok je ovek ulazio u zgradu nalik na kolibu i zatvarao vrata, Koltrejn je gledao preko razliitih
nadgrobnih spomenika u bager koji je brundao u daljini. Uao je u kola i pokuavao da ne gleda
okolo dok je vozio stazom. U stomaku mu je kuvalo. Dlanovi su mu se oznojili usled ega nije mogao
da vrsto dri volan. Je li im to Ilkovi telefonirao jer je eleo da sazna gde se nalazi Danijelov
grob? Ilkoviu bi trebala takva informacija. Morao bi da otkrije koji deo groblja da nadzire. Sutra,
negde u ovo vreme, doi e odar sa Danijelovim telom. Oaloeni e ii ovom stazom, okupie se
izmeu nadgrobnih spomenika i tuno e gledati koveg koji e stajati na podupiraima iznad rake.
Naravno, oaloeni nee videti raku, pomislio je Koltrejn kada je zaustavio kola u blizini bagera

koji je tektao i brundao. Preko rake e biti pokriva koji e je sakrivati; verovatno e biti zelene
boje, kao to e lana trave pokrivati oblinju gomilu zemlje, koja se sada poveala poto je bager
izvukao jo jednu gomilu.
Kada je Koltrejn izaao i zakljuao kola, oi su ga pekle od suza. Hajde, Ilkoviu, dobro me
pogledaj. Znam da si tu. Ve je pola tri. Vreme je za generalnu probu. eli da otkrije odakle e
sutra imati najbolji pogled. Kladim se da si iznenaen to me vidi ovde. Pomno osmatra okolinu ne
bi li video da li je jo neko sa mnom na primer, policija. Spreman si da pobegne na prvi znak
nevolje, ali okleva jer ne vidi nikoga ko ti je pretnja i ne moe da poveruje da si imao tolike
sree kada sam se pojavio. Pita se ta radim ovde. Ali, za trenutak, postae oigledno, a onda
stvarno nee moi da poveruje koliko si srean.
Radnik na bageru je zbunjeno pogledao Koltrejna dok je upravljao mainom i kada je vratio
hvataljku u rov veliine groba, izvadivi iz njega jo zemlje. Iz maine je izaao ispusni gas oporog
ukusa i nadraio Koltrejnu grlo. Nikada se nije oseao ovako izloenim i ugroenim. Bio je potpuno
siguran da je Ilkovi negde u blizini i da ga posmatra, ali u isto vreme je bio siguran da je bezbedan,
dokle god stoji pored Danijelovog groba. Ilkovi nije eleo da puca u njega. eleo je da ga mui. Za
to je Ilkoviu bilo potrebno skrovito mesto i slobodno vreme.
Sigurno nee pokuati da pojuri, uhvati me i odvue do svojih kola, pomislio je Koltrejn. Ne tamo
gde ga mogu videti. Ne na mestu gde mogu da se odbranim. Posmatrae i pratie me. Napravie korak
kada bude sasvim u prednosti. Ali jo sumnja, pita se da li da bei.
Koltrejn je sklopio ruke kao da se moli, tako je uronio u tugu da mu je trebao trenutak da shvati da
mu je upravo ovaj pokret bio potreban da natera Ilkovia da zakljui zato je, po svoj prilici, doao
ovamo. Ilkovi e zakljuiti da se Koltrejn plai da e biti i suvie rizino da se pojavi na groblju
narednog dana, da osea obavezu da doe dan ranije kako bi odao potu i prisustvovao svojoj linoj
ceremoniji.
Kada je spustio pogled sa neba, hvataljka bagera se ponovo zarila u rov i vadila zemlju.
Obeshrabrenom Koltrejnu se inilo da se ponovo nalazi u rovu, nalik na grob, na proplanku iznad
masovne grobnice u Bosni i da kroz teleobjektiv gleda isti uti bager, osim to taj bager nije vadio
zemlju, nego lobanje i zube, rebra i slomeljene kosti nogu. Preklapanje prolosti sadanjou bilo je
tako upeatljivo da se stresao i uplaio za svoje mentalno zdravlje. Posmatrao je bager kako izbacuje
tovar, izmeane kosti na...
Gomila zemlje. Bila je to samo gomila zemlje. A rov je sada verovatno bio dovljno dubok, jer
voza bagera nije vratio hvataljku u grob. Umesto toga, usmerio ju je na drugo mesto i odvezao se od
groba, dok je motor bagera stvarao buku du staze. Kasnije, Koltrejn je to znao, neko e doi da
ekrkom spusti betonski preliv u raku kako bi osigurao ivice groba i spreio uruavanje zemlje. Dok
su ga oi pekle, Koltrejn se kretao izmeu grobova, iupao nekoliko vlati trave, vratio se, bacio ih u
grob i posmatrao ih kako padaju u grob.
Neu te zaboraviti, Danijele.
Kada je krenuo, dok je iao ka kolima, nije se potrudio da pogleda oko sebe. Ilkovi je ili bio
tamo ili nije bio. Ili e ga pratiti ili nee. Dok je otkljuavao kola, imao je oseaj da su dogaaji
preuzeli kontrolu nad njim, a ne on nad dogaajima. Kada je uao u kola i pokrenuo motor, iznenadio
se kada je na satu na kontrolnoj tabli video da je 15.06. Stajao je tamo, oaloen, mnogo due nego
to je mislio. Ne smem da dopustim da se ovo ponovo dogodi. Ne smem ponovo da dozvolim da mi
vreme ovako proleti. Moram da obratim panju na ono to radim. Ali tada, na odreeni nain, ba to
se i dogodilo usredsredio se na svoj bol.
Sada je bilo vreme da obrati panju na svoj gnev.

9.

Kako su se on i Nolan dogovorili, trebalo je da dovede Ilkovia do Pakardove kue gde e ga ekati
Nolan i tim za specijalne operacije. Kada Koltrejn bude doao, Denifer e izai iz kue. Ilkovi e
ih videti i zakljuiti da Koltrejn nije eleo da Denifer ode sa njim na groblje i da mu je bilo
potrebno da bude sam. Kada sazna zato Denifer nije ila i kada otkrije gde se Koltrejn krije,
Ilkoviu e biti potrebno vreme da pregleda okolinu da bi se uverio da u blizini nema policije
(policija e biti u kui, ali Ilkovi e to saznati kada bude prekasno). Isplanirae kako da ue na
posed, verovatno na zadnji ulaz. Krenue nou, kada se ugase svetla u kui i kada njegove mete budu
imale dovoljno vremena da zaspe. im ue u kuu, policija e postaviti svoju zamku.
To je vrlo izvodljiv plan, pomislio je Koltrejn dok se vozio dolinom. Bio je jednostavan. Imao je
element iznenaenja. I samo jednu manu. Ilkovi bi mogao da ostane u zatvoru umesto da bude ubijen.
Sud za ratne zloine UN mogao bi da ga osudi na doivotnu robiju umesto da ga pogubi.
To nije bilo dovoljno dobro. Znam jo jedan nain, zakljuio je Koltrejn. Izaao je na autoput San
Dijego i vozio na jug, zahvalivi na usporenom saobraaju, jer mu je bio potreban razlog da vozi
polako, kako Ilkovi ne bi imao problema da ga dri na oku. Izaao je sa autoputa na Bulevaru
sumraka gde se saobraaj malo bre odvijao. Krenuo je ka autoputu Pacifik Koust. Odatle je krenuo
na sever. Uvek je uivao da vozi ovuda, du velianstvenih palisada na desnoj strani, zanosnog
okeana sa leve strane, blistavih talasa i jedrilica koje su plovile po njima. Ali ovoga puta nije uivao.
Ono to je zaokupilo njegovu panju bio je plan koji je ve isprobao. Ba kada se uplaio da nee
pronai put koji je traio, ugledao ga je sa desne strane kada je proao Malibu. Put se nalazio pored
sasuenog drvenog znaka na kojem je pisalo RAN MAJNARD. Nije se promenio od kada je, pre tri
meseca, prvi put iao njime. Bio je uzan i neasfaltiran. Vodio ga je ka planinama Santa Monike.
Od kako je bio na groblju, nita mu se vie nije inilo vanim, sve je bilo kao u izmaglici. Ali
sada mu se opaanje izotrilo. Imao je oseaj da sve vidi tako jasno kao da gleda kroz uveliavajue
soivo foto-aparata. inilo mu se da je svaki detalj u njegovom okruenju uvean. Bio je obuzet
neodoljivim prisustvom pasjeg drena8, bunastog rastinja i ostalih estara koji su se prostirali po
brdima kuda se zaputio. Od decembarskih kia su ozeleneli trnoviti estari i bili su u suprotnosti sa
bojom pustinjskog zemljita. Da su okolnosti bile drugaije, zaustavio bi se da fotografie razliitosti
u boji i sastavu predela. Ali, ogoreno se podsetio, tamo gde je trebalo da bude foto-aparat, stajala je
samarica.
U blizini autoputa nalazile su se benzinske pumpe, restorani i moteli. U podnoju, tu i tamo,
nalazile su se oronule kue na ranevima. Ali im je put skrenuo ka brdima, imao je utisak da ulazi u
drugo vreme, da upoznaje lepotu usamljenosti june Kalifornije od pre 150 godina.
Pre nego to je preao greben koji ga je odvajao od padine koju je upravo proao, Koltrejn je
pogledao u retrovizor. Uinilo mu se da vidi prainu koju podiu kola to ga prate. Nije mogao biti
siguran da je tako. Prainu je lako mogao podii i povetarac. A moda su to bili i ostaci praine koju
su podigla njegova kola. A ako su prainu podigla i kola nekog drugog, nije bilo sigurno da kola
pripadaju Ilkoviu. Neko ko ivi u kui na nekom ranu lako se mogao vraati sa posla.
Ali Koltrejn nije tako mislio. Uskoro, rekao je sebi. Ovo e se uskoro okonati. I dalje je u
mislima video sliku svoje babe i dede kako na vrhovima prstiju stoje na klupi, vezanih raku na
leima, sa lepljivom trakom preko usta i omom oko vrata. I dalje se seao dede kako pokuava neto

da kae kroz lepljivu traku i kako se grudi njegove bake, obolele od astme, nadimaju. Nikada nije
toliko eleo da nekome vrati milo za drago.
Put je naglo zavijao udesno, odvodei ga sve vie i dublje u brda obrasla rastinjem. Ali, Koltrejn
je znao da e predeo uskoro iz bledog decembarskog zelenila prei u zastraujue crn. Deo brda kroz
koji je vozio izbegao je veliki umski poar pre tri meseca. Dolina koja vodi na drugu strana brda
nije imala sree. Ovo zemljite prvobitno je bilo u vlasnitvu zvezde Kena Majnarda i korieno je
za snimanje mnogih kaubojskih filmova tokom tridesetih i etrdesetih godina, zatim nekoliko TV
serija, ukljuujui i Sirovu kou, krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina. Podruje je
opustoio poar koji je unitio kopiju grada sa Divljeg zapada, to je nebrojeno puta zamenjivala
Tombston, Dod Siti i Abilen, ijim ulicama su hodali svi, od Randolfa Skota do Garija Kupera.
Koltrejn je znao za ovo mesto, jer ga je, nakon poara, asopis Premijer zamolio da ode tamo i
snimi uniteni grad. Izdava je planirao da ga objavi zajedno sa slikama iz poznatih filmova za koje
je grad korien. S ljubavlju zaluenika za neke od klasika koji su prikazivali dolinu i ovaj grad,
Koltrejn je odbio vaan zadatak na Filipinima. Odetao je do zemlje prekrivene pepelom, popeo se
preko spaljenih obronaka i posmatrao korita potoka ispunjena ruevinama, prepoznajui mnoga mesta
kojih se seao iz scena svojih omiljenih filmova.
Oblast je odgovarala svim njegovim zahtevima. Bila je udaljena. Naputena. A to je bilo
podjednako vano, bila mu je poznata. Kada je fotografisao ovo mesto, ono je postalo deo njega.
Dok se put peo ka grebenu, a dolina ostajala iza njega, vretenasti, crni ostaci estara pokazivali su
odakle je gust, crni pepeo raznet u svim pravcima. Sa spaljenim ostacima drvenog grada u daljini,
oblast je u potpunosti predstavljala pusto, kao i bilo koja druga ratna zona u kojoj je snimao.
Izuzimajui leeve, pomislio je.
Ali ako se on pita, do veeras e ovde sigurno biti jedan le.

10.

Samo se potrudi da to ne bude tvoj le, pomislio je Koltrejn.


U podnoju padine, od pepela je bilo teko videti put. Dao je sve od sebe da se kree putem.
Ponekad se truckao po kamenju koje je bilo kraj puta. Pepeo nije bio sitan. Kia ga je rastopila, a
potom se on stvrdnuo kada se pojavilo sunce. Dok je vozio po pepelu, nalik na osueno crno blato,
uo ga je kako prti. Kada je pogledao u retrovizor, video je tragove koje su njegova kola ostavljala
za sobom. A onda mu je retrovizor pokazao jo neto: uzbrdicu iza njega, na kojoj se pojavio
automobil. Automobil se zaustavio dok je voza razgledao sprenu oblast kroz koju je Koltrejn
proao.
Ogoljenost je bila jedan od razloga zato je Koltrejn izabrao ovu oblast. Samo je jedan trag vozila
vodio ka ugljenisanom gradu, a ti tragovi su pripadali Koltrejnu. Da je bilo drugih ljudi u okolini
ekipe policajaca, na primer oni bi verovatno bili primeeni, jer se nigde nisu mogli sakriti. Njihovo
kretanje bi ostavilo tragove u pepelu i tako bi ih odalo. Ilkovi bi bio prvi koji bi bio na oprezu. Ali
im bi postao svestan da je podruje pusto, pouzdanje bi mu se vratilo.
Automobil je krenuo niz padinu, izgledao je mali u Koltrejnovom retrovizoru.
Koltrejn je pokuao da se stavi na Ilkovievo mesto. O emu bi razmiljao Ilkovi? Sigurno bi se
zapitao ta Koltrejn radi ovde. Ne bi mu trebalo mnogo da posumnja da ga je Koltrejn doveo ovamo.
Ali zbog ega? Da izazove sukob? Oigledno, Ilkovi je tu nameru shvatio kao poziv. U suprotnom,
ne bi silazio u dolinu, pratei tragove Koltrejnovih tokova u pepelu.
Koltrejn je usporio i dopustio da ga auto, tamni sedan, stigne. Ispred njega, put se sputao u
duboku udolinu, potom je iao preko plitkog potoka koji je predstavljao mesto za mnoge filmske
zasede. Iz tih filmova i sa fotografija koje je Koltrejn ovde snimio, znao je da e njegova kola u ovoj
dolini nestati sa vidika. eleo je da Ilkovi pomisli da on lei ovde i eka ga. A on je zapravo
nameravao da uradi neto drugo. im je doao u podnoje nasipa, izjurio je iz kola, otvorio zadnja
vrata, izvukao samaricu ispod vree za spavanje gde ju je sakrio pre nego to je izaao iz Pakardove
kue. Pojurio je ka jaruzi gde se drugi potok ulivao u prvi pod pravim uglom. Taj drugi potok bio je
paralelan sa putem kojim je vozio. Njegovo korito je bilo dovoljno plitko tako da ga niko ne bi
mogao videti ako bi se sagnuo i trao uz njega.
Diui ubrzano, znojei se, isteui noge do granica izdrljivosti, napredovao je potokom i
izbegavao njegovo korito da ne bi pljuskao, jer bi to upozorilo Ilkovia ako su mu prozori bili
otvoreni. Ilkovi bi se zapitao zato se Koltrejnova kola nisu ponovo pojavila. Usporio bi, potom bi
stao i ekao sve dok ne bi shvatio da su Koltrejnova kola nestala. Ne bi ponovo krenuo napred, osim
ako se ne bi uverio da nee upasti u zamku. U meuvremenu, Koltrejn je pritrao, bio je tako blizu da
je sada mogao uti Ilkovieva kola. Motor je ravnomerno zujao. Poplave su sprale pepeo iz jaruge.
Nije bilo ovrslog pepela tako da ga svojim koracima nije mogao slomiti i izazvati buku. Jedini zvuk
koji je dopirao od njega bilo je umereno disanje, koje se trudio da obuzda, kao i krhko i prigueno
utanje njegovih cipela dok se kretao po ljunku i kamenju. Taj zvuk se utiavao onako kako je
usporavao korake, kada je uo Ilkoviev auto na trideset metara levo od sebe.
Motor je prestao da radi. Vrata su se otvorila. Koraci su mrvili pepeo. Ilkovi je oigledno reio
da obie dolinu i vidi gde su nestala Koltrejnova kola. Prilazio mu je pod uglom, to ga je vodilo ka
jaruzi u kojoj je Koltrejn punio samaricu.

Koraci su se pribliavali. Koltrejnov prst se priljubio uz obara. Poravnavi niane, usmerivi


cev ka zvuku Ilkovievih koraka, Koltrejn je imao sramni oseaj da usmerava panju na uvealo fotoaparata, kao da se sprema da pritisne okida. U tom trenutku se iznad njega pojavilo lice, tako ga je
uplailo da je Koltrejn jedva mogao da pomeri cev samarice kada je prepoznao iznenaenu, nagnutu
siluetu tankih usana specijalnog agenta FBI-a Dejmsa Mekoja.

11.

Isuse Hriste! Mekoj je blenuo u cev samarice i trgnuo se unazad. Okliznuo se i svom snagom
tresnuo o tlo prekriveno pepelom. Pao je uz jauk. Do avola, spusti to!
Dok se Koltrejn popeo na vrh jarka, Mekoj se uspravio i seo. Plavo odelo bilo mu je pokriveno
crnim pepelom. udno je ustao i oisto odeu, prekasno shvativi da samo iri prah. Zurio je u svoje
ruke koje su bile potpuno crne. Lice mu je bilo ogaravljeno. Ustuknuo je kada je video da Koltrejn i
dalje dri samaricu. Rekao sam ti da je spusti!
Koltrejn ga je posluao, dok je iznenaenje u njemu raslo.
Pogledaj mi odelo!, rekao je Mekoj. Pogledaj ta si uinio sa...
ta ti radi ovde?
A ta ti radi ovde? Kao da to nije oigledno! Mekoj mu se besno pribliio. Moda si prevario
Nolana i svoju devojku, ali ovaj samozadovoljni kreten, kako si me nazvao, nije poverovao ni na
sekund da e pokuati da natera Ilkovia da te prati do kue u kojoj se krijete.
Koltrejn se nije pomerio.
Ne do kue!, naglasio je Mekoj. Nego negde drugde. Video sam ti pogled. Mogao sam znati da
ima neto drugo na pameti. U sluaju da nisi primetio, malo si skrenuo sa puta oko devedeset
minuta od mesta gde je trebalo da se nae sa Nolanom na holivudskim brdima.
Bio si na groblju?
Naravno da jesam. Bio si tako uveren da e Ilkovi biti tamo, pa sam pomislio da bi bilo veoma
glupo da se ne pojavim ukoliko mogu da ga uoim.
A tim za nadziranje?
Uopte ih nisu povukli. Zar si zaista mislio da emo te pustiti tamo bez podrke?, upitao ga je
Mekoj. E to bi, sasvim sigurno, bilo veoma glupo.
Koltrejnu je bilo dosta svega. Upropastio si mi priliku.
Hej, nije bio tamo, Koltrejne. Nije se ni pojavio. Primetili bismo ga.
Jesi li bar rekao timu za nadziranje da iskljui svoje radio-stanice?
Sluaj me. Obrati panju. Ti si graanin. Ne govori ti snagama reda ta da rade.
Odgovori mi. Jesu li iskljuili radio-stanice?
Jesu! Sve je dobro to...
Onda jo ima nade.
ta da uradi? Ova cela operacija je zavrena. Zahvaljujui tebi! Ako je i postojala prilika da
danas Ilkoviu postavimo zamku, ti si je upropastio kada se nisi vratio u kuu gde su te ekali Nolan i
ekipa.
Ne, ti si je upropastio time to si me pratio ovamo. Ako te Ilkovi vidi, posumnjae na zamku i
povui e se.
Hej, znam ta mi je posao. Gledao sam da li te jo neko prati. Niko. Nita. Obojica smo se dabe
vozili kroz prirodu. Ilkovi nije...
Na Mekojevom plavom odelu, pocrnelom od ai, odjednom se pojavila crvena fleka. Narednog
trenutka, Koltrejn je shvatio da je to krv koja lipti iz Mekojevog desnog ramena. Pucanj im je
odjeknuo iznad glava, u isto vreme kada je Mekojevo lice postalo sivo. Kada je specijalni agent
jauknuo i poeo da pada, Koltrejn ga je zgrabio pre nego to mu je lice udarilo o stenu. Povukao ga je

nazad. Odjednom, drugi metak se odbio nedaleko od Mekoja, prljavtina i pepeo su poleteli u
vazduh, a potom je odjeknuo pucanj. Uplaen, Koltrejn je osetio da mu desna cipela klizi preko ivice
jarka. Pao je na kolena, spustio se u korito potoka i povukao Mekoja za sobom da ne bi bio u dometu.
Od naleta adrenalina, ruke i stopala su mu utrnuli, dok mu je krv nadirala u grudi i miie.
Da li si gadno ranjen?
Ne znam. Mekoj je leao meu stenama pored potoka koji je proticao. Tresao se kao da se
smrzava. Nita ne oseam.
Pada u ok.
Jesi li to sam zakljuio?, Mekoj se sve jae tresao.
Koltrejn je zurio u krv koja je liptala iz duboke izlazne rane na Mekojevom desnom ramenu.
Moram da zaustavim krvarenje.
Jo jedan izvetaj o zdravstvenom stanju.
Ali kako u zaustaviti krvarenje?, pomislio je Koltrejn. Vrhunac svojih sposobnosti u pruanju
prve pomoi dosegao je kada je upotrebio obrtaljku i kompresivni zavoj da zaustavi krvarenje iz
devojicine ruke nakon eksplozije u kojoj je poginuo Greg. Ova rana je bila mnogo gora. Pokuavao
je da se priseti nekog drugog naina koji je video da lekari na bojitima primenjuju na ranjenog
vojnika.
Izbezumljeno je pretraio Mekojeve depove i pronaao maramicu. Naao je takoe i depni no
na privesku za kljueve. No je iskoristio da isee iroke komade tkanine sa donjeg dela Mekojevog
sakoa.
Mekoj je jauknuo kada ga je Koltrejn okrenuo na stranu da bi stavio est privremenih zavoja na
ulazni deo rane, sa lene strane ramena. Potom je stavio jo est zavoja na izlaznu ranu. U urbi,
skinuo je Mekoju kai, pritegao ga i privrstio mu ga oko ramena.
Mekoj je ponovo jauknuo od pritiska.
Moramo da odemo odavde, rekao je Koltrejn.
Evo jo zdravstvenih izvetaja.
Kola su mi udaljena stotinak metara od jarka. Misli li da moe da stoji?
Mekoj se trgao od bola. Postoji samo jedan nain da to otkrijem.
Prvo neto moram da uradim.
Koltrejn se okrenuo ka ivici jarka. Stomak mu se toliko zgrio od straha da je bio siguran da e
povratiti. Umesto toga, to je bre mogao, popeo se uz padinu, izvirio preko vrha, zgrabio samaricu
sa mesta gde ju je spustio i ponovo se spustio u jarak. Kada je nestao sa niana, jo jedan metak se
odbio i rasprio prljavtinu po njegovom vratu. Odjeknuo je pucanj.
Koltrejn se kotrljao niz jarak. Zaustavio se prilino bolno. Udario je desnom stranom o kamen koji
se nalazio pored Mekoja.
Zvui kao puka, promrmljao je specijalni agent.
A uje se sve blie.
Napreui se, Koltrejn je stavio ruku Mekoju oko struka, uhvatio mu nepovreenu, levu ruku i
podigao ga. Borei se za vazduh, Mekoj je spojio noge i ustao, oslonivi se na Koltrejna svom
teinom.
vrsto se uhvati za mene, rekao je Koltrejn. Treba mi slobodna ruka da bih drao samaricu.
Posrtali su dok su ili kroz jarak. Mekoju su klecale noge, ali opsovao je sebe i drao se uspravno
dok se teturao niz potok.
Saturn se pojavio na vidiku. Posrui ka njemu, Koltrejn je osmatrao vrh nasipa niz koji je
dovezao kola. Ilkovi je mogao do sada doi ovamo, srdito je pomislio. Mogao bi se iznenada

pojaviti i nanianiti u nas. Moram da pourim.


Koltrejn je naslonio samaricu na kola, otvorio zadnja vrata i spustio Mekoja unutra.
Hladno mi je, rekao je Mekoj.
Lezi na zadnje sedite. Pokriu te vreom za spavanje. Osloni noge na vrata. Dri ih iznad
glave.
Moja greka.
Koltrejn je zgrabio samaricu i nianio u vrh nasipa.
Moja greka, ponovio je Mekoj. Nije trebalo da...
Ne! Ovo je moja greka. Koltrejn je stavio samaricu na prednje sedite, seo za volan, ubacio
kola u brzinu i izjurio iz doline. Kola su odskoila kada su dola na vrh, zbog ega je Mekoj jauknuo
od bola. Koltrejn je dodao gas dok je jurio jedva vidljivim putem ka spaljenim ruevinama grada sa
Divljeg zapada i podizao za sobom oblak pepela, nadajui se da e ih on zakloniti.
Nije trebalo da pokuavam ovo! Nije ni trebalo da doem ovamo! Gnev koji je doveo Koltrejna
ovamo bio je sada slabiji od uspomena. Opsednutost osvetom sada je potpuno iilela iz njega.
Umesto nje, sada se tu nalazio nadmoni strah koji je prolazio kroz svaki deo njegovog tela. Potpuno
ga je kontrolisao. ta sam ja umislio da sam? Da krenem na Ilkovia o emu sam razmiljao?
Oblak praine koji je saturn ostavljao za sobom nije se pokazao kao dobra zatita, kako se
Koltrejn nadao. Zadnje staklo je eksplodiralo. Dok se ono razbijalo u paramparad, kroz suvozaevo
sedite je proleteo metak i zario se u nii deo kontrolne table. Mekoj je jauknuo.
Znojei se, Koltrejn je ponovo dodao gas. Kola su pojurila ka vrhu uzvienja i vinula se u vazduh
sa puta. Koltrejn je imao oseaj da e mu stomak ispasti, a kada su kola sletela, Mekoj je jauknuo od
udara kada se naao na podu. Automobilska asija je kripala. Dok se Koltrejn borio da kontrolie
volan, jo jedan metak je proleteo kroz ostatke zadnjeg stakla. Zaustavio se nedaleko od Koltrejna,
zarivi se u radio.
Mekoj!, Koltrejn je povikao ka zadnjem seditu.
Ne brini za mene! Vozi!
Saturn je ponovo uzleteo sa puta, ponovo sleteo, promenio pravac, ponovo se vratio na svoju
putanju i pribliio se spaljenim ostacima filmskog grada. Iako je trebalo da se usredsredi na vonju,
Koltrejn je ipak rizikovao i bacio pogled na retrovizor. Mogao je da vidi samo oblak crne praine iza
sebe. Zauo je metalni udar, a potom je metak pogodio prtljanik saturna. Ili rezervoar, pomislio je
Koltrejn.
to vie metaka ispali Ilkovi... Mekojev glas je bio napet. Neko e ga uti. Borio se za
vazduh. Moda e pozvati policiju.
Ne mislim tako, rekao je Koltrejn, a saturn je preao preko izboine na putu i pojurio ka
spaljenoj ruevini. Ovo je nekada bio filmski grad za snimanje vesterna.
Vesterna?
Nekolicina ljudi to ivi u blizini nekada je stalno sluala pucnjavu. Verovatno e pomisliti da se
snima jo jedan film.
Sjebali smo se.
Put je skrenuo levo. Kada je Koltrejn promenio pravac, osetio se izuzetno izloenim, jer oblak
praine vie nije pruao zatitu iz pravca iz kog je pucao Ilkovi. Odjednom, saturn je naglo skrenuo,
kao da je naleteo na jo jednu izboinu. Ali umesto da tresne o zemlju, auto se nagnuo na jednu stranu.
Volan je odjednom bio neupotrebljiv. Potpuno smeten, Koltrejn se borio da odri kola na putu.
Mislim da je pogodio prednju, levu gumu!
Zadnji deo saturna menjao je pravac kretanja, a potom se, kada je naredni tresak prodrmao kola,

jo vie nagnuo na levu stranu. Ovoga puta u pitanju je bila zadnja, leva guma.
Bojim se da emo...
Koltrejn nije mogao da kontrolie auto. Pritisnuo je konicu i dok se borio sa volanom, osetio je
kako se saturn sve vie naginje na levu stranu. Uz nagli okret nalevo, iskrenuo je prednje tokove
pod pravim uglom u odnosu na auto, zadrao je dah dok se zadnji kraj zanosio udesno. Osetio je da je
vreme stalo dok su se kola opasno naginjala, a onda je uzdahnuo kada su se spustila na zemlju.

12.

Kola su se popreko okrenula u odnosu na put. Strana na kojoj je sedeo voza bila je okrenuta u
pravcu iz kog je Ilkovi pucao. Kreni!, pomislio je Koltrejn, dok mu je gomila impulsa jurila
nervima. Zgrabio je samaricu, kliznuo preko suvozaevog sedita, otvorio vrata i spustio se na put
pokriven pepelom. Saturn mu je pruao zatitu. Metak je napravio rupu u prozoru sa vozaeve strane,
a zatitno staklo se rasprslo u paramparad i palo na njega. Dok se pribijao uz kola, niz lice mu se
slivao znoj, prilepivi mu koulju za grudi. Ruke nikako nisu mogle da mu se smire.
Mekoj je jauknuo sa poda. Kaljui od crne praine koja ga je prekrila, Koltrejn je otvorio zadnja
vrata i sa zebnjom provirio unutra. Mekojevo plavo odelo bilo je natopljeno krvlju. Usne su mu bile
tanje, lice ue i zgreno od bola. Lice mu je bilo obliveno znojem vie nego Koltrejnovo. murio je.
Koltrejn je prvo pomislio da je Mekoj mrtav, ali onda se ovaj nespretno okrenuo na levu stranu,
polako otvorio oi i s naporom klimnuo glavom Koltrejnu.
Mislim da si promaio nekoliko izboina, rekao je Mekoj.
Bie ih jo. Moram da te izvuem odavde.
Kroz prozor na zadnjim vratima proleteo je metak i staklo je palo na Mekoja.
Da, izvuci me odavde, rekao je Mekoj.
Koltrejn ga je zgrabio za zdravu ruku i rame i povukao ga, dok se Mekoj koristio stopalima, inei
sve to moe da mu pomogne. to je nenije mogao, Koltrejn ga je spustio na put posut pepelom.
Mekoj je jauknuo.
ao mi je.
...edan.
Najblia voda nam je kod potoka gde su te pogodili.
Verovatno bih je ionako povratio.
Metak je razneo ostatke stakla kod vozaevog sedita.
Probuio je dve gume sa dva metka, rekao je Koltrejn. To je dobar strelac... da je eleo, mogao
te je ubiti kod potoka.
Palo mi je to na pamet.
A mogao je pogoditi i mene umesto guma.
Igra se sa nama, rekao je Mekoj.
uvaj snagu.
Koltrejn nije mogao da zatvori suvozaeva vrata kada je izaao iz kola. Kada je pogledao unutra,
osetio je da mu srce raste kada je ugledao voki-toki koji mu je u policiji dao Nolan.
Zgrabio ga je. Ne znam koliki domet ima ova stvarica. Glas mu je podrhtavao. Skoro se plaio
da se nada. Ali mogli bismo da kontaktiramo pomou njega sa dravnom policijom.
Mekoj je klimnuo, oprezan optimizam se nazirao u njegovom bolu.
Koltrejn je pregledao voki-toki. Bio je crn i bio je veliine mobilnog telefona. Pritisnuo je
prekida na kojem je pisalo ON/OFF, prineo je aparat uhu i uo ohrabrujui um. Mora da je
podeen na frekvenciju koju koriste Nolanovi ljudi. U suprotnom, ne bi mi ga dao.
Mekoj je oteano govorio. Ali to ne znai...
Dok je nervozno razmiljao, Koltrejn je shvatio da se Mekoj trudi da kae do kraja ono to je
zapoeo. Naravno, ne mora da znai da je podeen na frekvenciju koju koristi ovdanja policija.

Puls mu se ubrzao kada je metak razneo ostatke prozora kod zadnjeg sedita. Bio mu je potreban
trenutak da shvati ta to znai. Prozor kod zadnjeg sedita? Dok su kola bila postrance okrenuta na
putu, Ilkovi je gaao bone prozore. Mora da je promenio poloaj. Kruio je.
Ne mogavi da smiri prst, Koltrejn je pritisnuo taster za govor. Da li me neko uje? Molim vas,
ako me ujete, javite se! Policija, hitan sluaj! Pogoen je agent FBI-a! Potrebna nam je pomo!
Drhtei, Koltrejn je sklonio prst sa tastera za govor, to je ureaj odmah podesilo za prijem.
Pritisnuo je ureaj na uvo. Raspoloenje mu je splasnulo kada je uo samo statiki um.
Prokleta..., promrmljao je Mekoj.
ta?
...tehnika... trebalo je da kae da li me ujete, prostenjao je Mekoj. I prijem. Lice mu je
bilo uznemirujue bledo.
A ti bi trebalo da uva snagu. Koltrejn je ponovo pritisnuo taster za govor. Da li me neko
uje? Ovo je hitan sluaj! Pogoen je agent FBI-a! Potrebna nam je pomo! Prijem!
E tako, promrmljao je Mekoj.
Ali niko ne odgovara. Obeshrabren, Koltrejn je sluao nemilosrdni statiki um. Moda smo
predaleko, u brdima. Verovatno brda spreavaju signal da...
Slikariu, jedva te ujem. Promukli glas se jedva uo sa voki-tokija.
Koltrejn je imao oseaj da mu je pesnica stegla srce.
Neto sigurno nije u redu sa tvojom radio-stanicom, obraao mu se ravan, dubok glas sa
slovenskim akcentom. Signal ti je tako slab da ga niko izvan ove doline nee primiti.
Kako je do avola... Koltrejnov glas se izgubio. Odmah je znao odgovor. Sigurno u kolima ima
skener za policijsku frekvenciju.
Upozorio sam te, slikariu. Promukli glas je bio skoro apat. Koltrejn je morao dobro da
prisloni voki-toki na uvo. Ono to sam uradio tvom prijatelju, lekaru... to sam uradio tvojoj babi i
dedi... bilo je brzo u poreenju sa onim to u raditi tebi.
Sluaj me, prokletnie. Ali Koltrejn je zaboravio da pritisne taster za govor. Ilkovi ga nije
mogao uti.
Osim toga, Ilkovi jo nije sklonio prst sa tastera za govor na svome aparatu. Njegov hrapavi glas
je i dalje aputao. Sebi sam odavno obeao ovo zadovoljstvo. Postarau se da napravim
fotografije.
Besan, Koltrejn je pritisnuo dugme za prenos. Moji ti prijatelji nisu nita uinili! Ni moji baba i
deda! Nije bilo potrebe da ih ubije!
Odjednom, glasne ice su mu otkazale poslunost. Na trenutak se inilo da je pogoen, dok se
naprezao da uje Ilkoviev odgovor.
Nita.
Taster, prostenjao je Mekoj. I dalje dri dugme na...
Koltrejn je sklonio prst sa tastera koji kao da je goreo.
Slikariu, nisi rekao prijem, rugao mu se Ilkovi.
Kukin sine, pomislio je Koltrejn.
Ne, tvoji prijatelji mi nisu uinili nita da bi me povredili, rekao je Ilkovi. Nisu mi uinili
nita ni tvoji baba i deda. Ali ti jesi, zar ne? Tvoja je greka to svugde gura nos, mea se u sve i
slika stvari koje te se ne tiu.
Glas mu zvui... Mekoj je bolno uzdahnuo, borei se da dovri zapoetu misao.
Glasnije. Boe, mora da se pribliava. Koltrejn je unezvereno pogledao oko kola. Ne moemo
ostati ovde. Zaklonjeni smo samo sa jedne strane. Moramo da...

Pogled je usmerio na spaljene ruevine koje su se nalazile niz put, iza njega. Nameravao je da
proe kolima pored njih i ode u brda, sa druge strane doline. Put je, iza njih, nastavaljao dalje a
kuda, Koltrejn nije imao pojma, samo se nadao da se sa druge strane nalazi ili grad ili autoput. Sada
je jedini grad koji mu je bio na raspolaganju bila hrpa sruenih, spaljenih debala.
Udaljenih pedeset metara. Udaljenost je mogla biti i osamdeset kilometara.
Mekoj, misli li da moe da stoji?
Nemam izbora.
Uspanien, Koltrejn je primetio lokvu krvi kada je dohvatio Mekojevo zdravo, levo rame i
pokuao da ga podigne. Uprkos tome to je bio u dobroj kondiciji, Mekoj se inio teim, a telo mu je
sve loije reagovalo.
Ovamo. Koltrejn je strpao voki-toki u dep Mekojevog sakoa. Izdri. Koltrejn je zgrabio
samaricu. Nadam se da si dobar u tranju na pedeset metara.
Bilo je to vie puzanje na pedeset metara. Mekoj se saplitao. Koltrejn je izgubio ravnoteu pod
neobinom teinom Mekojevog tela. Obojica su pala na kolena. Bio je to udan trenutak jer je spreio
da jedan od njih bude pogoen, dok je metak prozujao pored njih u nivou ramena. Zvuao je kao
bumbar, a za njim je usledio odjek pucnja. Ali Koltrejn je bio sasvim siguran da metak ne bi ubio
onoga koga bi pogodio. Ilkovi je oito bio odluan da ovo produi.
To moe biti u nau korist, pomislio je Koltrejn.
Ostavi me, rekao mu je Mekoj.
Neu.
Spasi sebe.
Neu bez tebe, rekao je Koltrejn.
Prvi pokuaj ih je odveo deset metara dalje. Teturali su se narednih pet pre nego to je Mekoj
ponovo pao. Koltrejn je dao sve od sebe da ublai Mekojev pad tako to je pao na pepelom posut
put. Iznad njihovih glava je proleteo jo jedan metak.
Slikariu. Promukli glas je dolazio tiho, jezivo sa voki-tokija u Mekojevom depu. Vidim te.
Hajde, Koltrejn je pourivao Mekoja, vukui ga na nogama. Ne moe da naniani ako dri
radio.
Teturajui se, uspeli su da preu deset metara pre nego to je metak pogodio levi lakat na
Koltrejnovoj tekses koulji. Osetio je njegov vreli trzaj, te je odgurnuo Mekoja.
Gaa nie, rekao je Koltrejn.
Slikariu, rekao je promukli glas, imitirajui decu kada se igraju murke. Vidim te. Gaao
sam levo od tebe, ali ti si krenuo u tom pravcu. Nadam se da te nisam pogodio. Jesam li? Je li
ozbiljno? Ne elim da ovo pokvarim.
Koltrejn je opipao levu ruku i osetio rupu na koulji. Uplaio se da e napipati krv. Laknulo mu je
kada je nije osetio. Slabost je trajala jedva sekund sve dok se Ilkoviev duboki glas nije ponovo
uo sa voki-tokija u Mekojevom depu.
Odgovori mi, slikariu! Da li sam te gadno ranio? Opii bol!
Koltrejn je gurnuo Mekoja napred, naterao ga da se uspravi, a zatim, zajedno sa njim, pojurio
napred. Bili su na pola puta od gomile spaljenih debala. Dve treine. Sve blie. Sruene zgrade su se
pomaljale i ispunjavale vidno polje izbezumljenog Koltrejna. Imao je oseaj da se gubi, da ih gleda
kroz fotografsko soivo. Iluzija se prekinula kada se Mekoj spotakao i povukao Koltrejna za sobom.
Dok je padao, Koltrejn je pokuao da zatiti Mekoja dok su padali na isprepletane pocrnele greda i
pali meu spaljene ploe. Plaio se da e se zakaljati od debelog sloja pepela u koji su pali. Kada
je osetio da se gui od pepela, okrenuo se na lea. Sve je jae kaljao. Oi su ga pekle i suzile su.

Uspanien, video je Mekojevo lice u gomili pepela. Zgrabio ga je, obrnuo i okrenuo njegovo lice,
pokriveno garom, ka nebu. Uvek kada bi se Mekoj nakaljao, jauknuo bi i stresao se od bola. Krv mu
je bila ista u poreenju sa crnilom.

13.

Nalazili su se u krateru ispunjenom umurom koji su formirali srueni zidovi zgrade pretvorene u
pepeo. Samarica, pomislio je Koltrejn. Gde je? Ispustio sam je. Pipajui po krtim, spaljenim
ruevinama, video je nagorelo pare drveta kako izviruje iz spaljene gomile. Zgrabio je kundak
samarice i izvadio je. U strahu, zgrio se kraj ivice kratera i oprezno virio preko nje, spreman da
zapuca ako Ilkovi naie. Mekoj se nakaljao iza njega, napreui se da neto kae. ...ev.
ta?
Cev. Pepeo je u njoj.
Kada je shvatio ta Mekoj eli da mu kae, Koltrejnu se zgrio stomak. Meu spaljena debla prvo
je upala cev samarice. Pepeo i ljunak su ispunili cev. Da je Koltrejn povukao obara, ep bi bio
dovoljan da izazove eksploziju na drugom kraju puke. Zamiljajui kako puka eksplodira pored
njegovog lica, brzo ju je okrenuo i postao napet kada je uvideo da je cev zaista zapuena.
Dok su mu se ruke tresle, otvorio je depni no koji je uzeo od Mekoja i zario otricu u zapuenu
cev da bi istog trena ustuknuo i zapitao se ta ja to radim, gledam pravo u cev napunjene puke.
Oajan, namestio je osigura na puci. Ali i dalje je bio nervozan jer je morao da gleda u cev,
potom je repetirao puku i izbacio metke iz nje, a da ih pri tome nije ispalio.
Sada! rekao je sebi. Nakon to je brzo bacio pogled na dolinu da bi se uverio da Ilkovi nije u
vidokrugu, podigao je depni no kako bi izbacio zaglavljeni ljunak iz cevi.
Pred licem mu se ukazala hemijska olovka. Mekoju je leva ruka drhtala dok je pokuavao da mu je
doda.
Koltrejn je shvatio. Plastina olovka e moi da ue dublje u cev.
Dok je iz cevi izvlaio komad ugljena veliine palca, udio se Mekojevoj odlunosti. Ranjeni
ovek je drhtavim rukama izvukao svoj revolver iz futrole koja mu je bila okaena o rame, ispod
odela, i uperio ga u dolinu.
Koltrejn se oseao jednako slabim. Dok je na prekide gledao ka pustoi gde su ostavili automobil,
uspeo je da oisti cev, obrie svaki metak pre nego to ga je ubacio u oruje i privrstio osigura.
Osetivi uzbuenje zbog trijumfa, naciljao je u nevidljivu metu.
Repetiraj je, Mekoj je uspeo da izgovori.
ta?
Mora da...
Koltrejnov oseaj trijumfa je iezao. Umesto trijumfa osetio je poraavajue ponienje.
Zaboravio je da nakon punjenja samarice mora da repetira puku, kako bi ubacio metak u magacin.
U suprotnom, metak je bio beskoristan.
Tako. Povukavi ka sebi drku ispod cevi, Koltrejn je uo kljocanje kada je metak uao u
magacin. Dobro je imati te u blizini.
Ne bih to propustio da uradim.
Koltrejn je nianio u pustaru i podsetio sebe da je samarica oruje za manje razdaljine. Ilkovi bi
morao da mu bude u dometu bar pedeset metara pre nego to bi Koltrejnova puka mogla da ima
efekta. U meuvremenu, Ilkoviu je puka davala prednost.
Gde je on?, pitao se Koltrejn.
Moda... iza nas, Mekoj je dovrio reenicu uz ogroman napor.

Senka se pojavila odnekud, ali kada se Koltrejn okrenuo, video je samo pustaru pred sobom.
Senku su napravili oblaci tamni oblaci. Dok se trudio da doe do oskudnog zaklona koji je pruala
ruevina, Koltrejn nije obratio panju na oblake koji su dolazili sa zapada. Zemlja je bila ono to ga
je brinulo, a ne nebo. Ali, nebo ga je sada brinulo. Spremala se kia.
Poto je uo neko grebanje iza sebe, ponovo se okrenuo. I ponovo nije video nita. Zvuk je stvorio
povetarac dok je strujao izmeu dve spaljene ploe.
Povetarac se pretvorio u vetar. Oblaci su postali jo tamniji.
Neemo ga videti od oluje. Koltrejn je nastavio da nervozno gleda ispred sebe. Ima li snage
da osmatra ovu stranu, dok ja proverim ovde?
Ne. Koltrejn se najeio od jedva ujnog Mekojevog odgovora. Vrti mi se u glavi. Mekoj je
spustio glavu.
udno se oseam. Mekoj je ispustio revolver i pao na grudi.
Uznemiren, Koltrejn je video da je kai spao Mekoju sa ramena. Krvlju natopljeni privremeni
zavoji su popustili. Dohvativi no, presekao je levi rukav Mekojevog sakoa i isekao ga na trake
duine deset centimetara. Nainio je dva jednaka smotuljka kao bandaere i prislonio ih Mekoju na
ulaznu i izlaznu ranu. Naao je kai koji je skliznuo sa Mekojeve desne ruke. Teko diui, ponovo je
privrstio kai oko Mekojevog desnog ramena i pritiskao privremene zavoje na rane u nadi da e
zaustaviti krvarenje.
Mekoj nije odgovorio. Jedini odgovor dolazio je iz njegovih grudi kada bi hrapavo udisao.
Nemoj da mi umre, rekao je Koltrejn. Izvui u te odavde. Obeavam.
Nekoliko kapi kie palo je Koltrejnu na lice.
Da te izvuem odavde?, pomislio je Koltrejn. Kako?
Kiica se pojaavala. Gledajui ka slabo vidljivoj pustari pred sobom, Koltrejn je gledao kapi
kako padaju po pepelu i podiu prainu. Osim toga i uskomeanih oblaka nije primetio nikakav
pokret.
Slikariu, rekao je Ilkovi.
Koltrejn se okrenuo iako je uznemireni deo njega znao da uje samo glas sa voki-tokija.
teta to nisi poneo opremu za kiu, rekao je Ilkovi. Trebalo je jutros da slua vremensku
prognozu, kao to sam ja uinio. Na vojnom buvljaku nabavio sam odlinu kamuflanu kinu
kabanicu. Znam da e to to e pokisnuti biti samo manja smetnja u poreenju sa onim to ja
planiram da uradim. Sve se rauna.
Dubok, hrapav glas bio je glasniji nego to je bio tokom prijema poslednje Ilkovieve poruke.
Pribliavao se.
Ali iz kog pravca?
Kiica je postala pljusak. Koltrejnova odea se zalepila za njega, natopljena kiom, kosa mu se
priljubila uz glavu i vrat. Koltrejn je uzaludno gledao naokolo. Vidno polje mu je bilo tako smanjeno
da mu se inilo da ga siva, lelujava zavesa okruuje. Mogao je da vidi samo est metara ispred sebe.
Ilkovi je mogao biti bilo gde.
Odjednom mu je sinulo. Ali, ako ja ne vidim Ilkovia...
On ne moe videti mene.
Mekojev auto. Dok se Ilkovi prikrada ovim ruevinama, mogu da odem do kola. Mogu da
dovedem pomo.
Dok je toplina nade nadvladavala hladnou kie, Koltrejn je skupio noge i poeo da puzi ka ivici
kratera, a onda je u istom trenutku stao. Ne, ne mogu da ostavim Mekoja.
Ali ne mogu ni da ga povedem sa sobom. Moram se kretati to bre mogu.

Koltrejn je pregledao krater, bacivi letimian pogled na hrpu izgorelih greda koje su bile sa leve
strane, iza njega. Liile su na urueni deo krova. Odvukavi Mekoja do njih, pribliio se dovoljno da
je mogao da vidi udubljenje ispod njih. Plaei se da e Ilkovi pronai Mekoja dok on bude radio,
Koltrejn je povukao jednu gredu i napravio otvor. Iako je pokuao da bude paljiv, bio je uasnut
Mekojevim stenjanjem kada ga je nesvesnog uneo u udubljenje. Ponovo je sloio grede i zatitio
Mekoja od kie i tuih pogleda.
Pre nego to je stavio Mekoja u udubljenje, uradio je dve stvari: uzeo je klju od Mekojevih kola
iz depa i voki-toki iz sakoa, vodei rauna da ga iskljui. Poto je upao u blato koje je napravila
kia, crn od glave do pete, vratio se na ivicu kratera odakle je uzeo Mekojev revolver. Imajui na
umu greku koju je nainio sa samaricom, poveo je rauna da oroz na revolveru ne bude zapet pre
nego to ga je stavio za pojas. Pokuaj da razmilja kao Mekoj, rekao je sebi. Podigao je depni no,
vratio otricu na mesto i stavio ga u farmerke. Drao je samaricu u jednoj raci, voki-toki u drugoj i
usredsredio se na pljusak. Naslage pepela na njemu bile su tako masne da ih kia nije mogla sprati.
Palo mu je na pamet da izgleda kao da je upravo izaao iz pakla. Ne mogavi da uoi nikakav pokret
iza sive vodene zavese, rekao je sebi da bi mogao i umreti pokuavajui da uini neto umesto to se
skriva.
Ispuzao je iz ruevina.

14.

Onda je potrao, ali nije mogao da kae da li drhti od straha ili od hladne kie koja je padala po
njemu. Mokra odea mu se zalepila za kou, osetio se izloenim, nagim. Grudni ko mu se stegao dok
je iekivao metak koji e mu razneti grudi. Ali uspanieni deo njegovog uma pokuao je da ga ubedi
da ga Ilkovi nee pogoditi u vitalni deo tela. Najverovatnije e ga pogoditi u nogu ili ruku, da bi ga
onesposobio, a ne ubio, kako bi Ilkovi mogao da se zabavlja. I to je uteha, rekao je Koltrejn sebi. Ne
razmiljaj o tome. Krei se.
Ali dok je pokuavao da juri kroz veo od kie, nije prestajao da razmilja. I dalje se pitao da li je
dobro uradio kada je od ruevina krenuo tamo odakle je doao. Moda je trebalo da se odunja u
drugom pravcu. Ali zar nije verovatno da e Ilkovi posumnjati da e on pokuati da uradi neto
drugo? Moda bi juri iz ruevina bio tako oigledan da uopte ne bi bio oigledan. Hoe li Ilkovi
zato bar posumnjati da e Koltrejn ostaviti Mekoja i pokuati da se izvue? Mogue pretpostavke i
sumnje su ga izluivale.
Ispred njega se pojavila tamna figura. Koltrejn je ispustio voki-toki i podigao samaricu, ili je bar
to pokuao da uradi. Kia mu je zamutila pogled. Kapci, oteali od kie, neprekidno su se sputali
dok se borio da naniani. Ako njegov prvi metak ne bi pogodio Ilkovia, otkrio bi svoj poloaj i
napravio bi od sebe metu. Imao je samo priliku da...
Figura se nije pomerala. Nije podseala na oveka. To je moj auto, shvatio je Koltrejn.
Ali to nije znailo da se Ilkovi ne krije iza njega. Poto je ponovo uzeo voki-toki, Koltrejn se
povukao, u isto vreme gledao je desno od sebe jer je eleo da iz to veeg ugla osmotri prostor oko
oteenog vozila. Kada je bio dovoljno daleko da ga vie nije video, ubrzao je i ponovo je trao
pognut.
Smrklo se. U ovo doba godine sunce je zalazilo u pet sati. Uskoro e no.
A ako ova oluja nastavi da besni, neu moi nita da vidim, pomislio je Koltrejn. Potrao je bre
budui da je znao da e naposletku naii na jarak koji je delio dolinu. Zvuk glasniji od kie, a to je
bio huk vode u potoku, upozorio ga je da se pribliava. Zaustavio se kada je zvuk iz potoka postao
glasniji.
Dok je gledao dole, video je vodu sa belim talasima kako tee jarkom. Potok se nije izlio. Ali ako
se oluja nastavi, mogao bi se izliti. ak i sa trenutnom snagom, voda je izgledala opasno. Da bi doao
na suprotnu stranu, gde se nalazilo Mekojevo vozilo, Koltrejn bi na kraju morao da pree potok. Ali
ne ovde. Obala je bila i suvie strma, a kanal i suvie uzan. I sama voda je bila i suvie brza.
Uplaivi se da bi se obala mogla uruiti, ustuknuo je, a onda pourio. Iako je bio zabrinut zbog
Ilkovia, nije mogao da se osvre. Morao je da se usredsredi na potok. Morao je da nae plitak deo
gde bi mogao da ga pree. Ali dok je tragao, nije mogao da ne misli na Mekoja koji je ostao u
ruevinama. Hoe li poiveti dok dovedem pomo? Moda nije trebalo da ga ostavim. ta ako
Ilkovi pretrai ruevine i otkrije gde sam ga sakrio? ta ako...?
Koltrejn se spotakao o kamen i pao na rame. Ne! Kotrljajui se kroz guste naslage blata, udario je
o drugi kamen i zadrhtao od hladnoe barice u koju je pao. Ispljunuo je vodu punu ljunka. Uzdravao
se da se ne zakalje i skoro se uguio od tenosti u grlu. Nije znao koliku je buku napravio kada je
pao, ali je bez sumnje znao da nije mogao da rizikuje i ponovo napravi buku, naroito ne buku koju je
lako uti, kao to je duboko iskaljavanje. Uplaivi se da je ispustio samaricu i voki-toki, puzao je

i pipao po blatnjavim baricama kroz koje se kotrljao. ta ako ne uspem da pronaem...?


Leva ruka mu je zadrhtala kada je uhvatio voki-toki. Desnim kolenom je napipao samaricu. Jesu
li se otetili kada je pao? Da li su se napunili blatom? Obrisao ih je na kii koja je sve zamraila.
Prstom je izvadio blato iz cevi samarice. to se tie mehanizma za pucanje, nije postojao nain da
ga proveri.
Nastavi da se kree! Ako voda u potoku naraste...
Spotiui se du ivice jarka, doao je do mesta gde je potok skretao. Ispred njega, u senkama,
nasip se jedva nazirao. Blato je ispunilo ono to je liilo na tragove tokova. Koltrejn je drhtao dok
je govorio sebi da je doao do mesta gde se put sputa u dolinu, a potom ide gore iz potoka.
Poeo je da silazi. Na dnu jarka, uspenuani potok mu je grio listove na nozi. Zagazio je u vodu,
odluan, i osetio kako voda sve bre tee. Izgubio je ravnoteu, ali je uspeo ponovo da je povrati,
prisilivi noge da se bre kreu, imao je oseaj da se blatnjavo tlo podie, a onda je izaao na drugu
stranu.
Morao je da pree stotinu metara pre nego to je doao do Mekojevog auta. Puls mu je bio ubrzan,
te je obuzdavao uzbuenje dok je razmiljao o tome kako e ui u Mekojev auto, pokrenuti motor i
odvesti se na autoput Pacifik Koust po pomo. Kada Ilkovi shvati ta se dogodilo, vie nita nee
moi da uini. Ako uspem dovoljno brzo da naem policijski auto, rekao je Koltrejn sebi, vlasti e
moda moi da pomognu da u dolini uhvatimo Ilkovia u zamku.
Pouri.
Ali pre nego to se popeo na klizavi nasip, osetio se bezvoljno, dok ga je mrana sumnja povukla
nazad. Tamo na ruevinama, dolazak ovamo se inio kao sjajna ideja. Ali sada, kada je Koltrejn bio
tako blizu, obuzele su ga sumnje. Zar Mekojev auto nije bio oigledna meta? Zar Ilkovi nee
pretpostaviti da e Koltrejn, ako mu se ukae prilika, krenuti ka autu, jedinom sredstvu za beg? Zar
Ilkovi ne bi pre ekao u Mekojevom autu, umesto da se prikrade ruevinama, a onda puca na
Koltrejna dok se bude prikradao vozilu?
Osetio se nemonim, nije mogao da odlui ta da radi. Nita nee postii ako se vrati do ruevina.
Ali nije mogao da ostane ni tu gde se nalazio. Ponovo ga je obuzeo oseaj ve vienog. U mislima se
ponovo dovezao u ovu dolinu, sakrio svoja kola u ovom jarku i krenuo ka Mekojevom autu, iako je
tada mislio da je re o Ilkovievim kolima. Pratio je potok koji se pod pravim uglom ulivao u potok
koji je ostavio za sobom. Drugi potok je tekao paralelno sa putem gde je bio parkiran Mekojev auto.
Potok i put bili su udaljeni jedan od drugog oko trideset metara. Povukavi se sa vrha doline i
krenuvi desno, Koltrejn je doao do drugog potoka, kao to je to uinio i ranije jedina razlika bila
je to to se sputao sumrak, a potok je bio nabujao od kie. Ovoga puta nije mogao brzo da ga pree.
Morao je da ide obalom i skrene ka blatnjavom usponu.
Otkopao je koulju natopljenu kiom i ispod nje stavio voki-toki, onda ju je ponovo zakopao.
Slobodnom levom rukom sada je mnogo bolje odravao ravnoteu i drao je samaricu dok je
paljivo iao ivicom jarka.
Nabujali potok je ve doao do njegovih blatom isprljanih patika. Noge su mu bile hladne, vrhovi
prstiju su mu bili ukoeni. Polako se penjui da bi umakao potoku i doavi do granice gde je mogao
da ui, a da ne bude primeen iz Mekojevog auta, poeo je da broji korake kako bi izraunao kada
je preao sto metara. Da bi bio siguran, otiao je malo dalje, ali ga je sve prisutniji oseaj nevolje
naposletku naterao da se zaustavi i pogleda preko ivice jarka.
Nije mogao da vidi auto. Dok se kia pojaavala, a vazduh postajao sve suvlji, obrisao je vodu sa
oiju i bolje pogledao, ali i dalje nije mogao da uoi auto. Da li je dalje nego to sam pretpostavio?
Jesam li otiao predaleko?

Prebacivi se preko ivice jarka, spustio se to je vie mogao i puzao po blatu, koristei laktove
kao oslonac i drei ruke i samaricu izvan vode. Revolver za pojasom i voki-toki ispod koulje
utiskivali su mu se u stomak, ali on nije obraao panju na bol, bio je i suvie zauzet onim to ga je
ekalo.
Kada je puzei preao desetak metara, primetio je nejasan, velik predmet ispred kine zavese.
Mekojev auto. Sa leve strane. Zaista je proao pored njega dok je iao kroz jarak. Odredivi pravac
kretanja, pokuavajui da ne pravi buku dok se kretao kroz blato, puzao je ka automobilu.
Zastao je kada se udaljio od auta. Bio je oko petnaest metara udaljen od zadnjeg levog blatobrana.
Od Ilkovia nije bilo ni traga iza automobila, niti na ovoj strani. Ali to nije znailo da nije sa druge
strane.
Menjajui pravac, Koltrejn je odravao rastojanje i oprezno iao oko zadnjeg dela auta. Sve
vreme je uspevao da nadgleda donju stranu vozila. Ako se Ilkovi krije sa druge strane, noge mu se
moraju videti ispod auta. Ali, Koltrejn zbog pljuska nije mogao da vidi nita to je bilo tako blizu
zemlje. Oprezno je doao do mesta odakle je imao pogled na drugu stranu vozila. I dalje nije bilo ni
traga od Ilkovia.
Koltrejn se usudio da se nada.
Ali, ta ako je Ilkovi bio u kolima? Ne mogu i dalje da leim na zemlji po kii. Mekoju je
potrebna pomo. Kada je unuo, naterao je sebe da potri ka kolima. Kada je doao do zadnjeg
prozora, planirao je da uperi samaricu, puca u zadnje sedite i raznese ga krupnom samom. Ako je
Ilkovi unutra, onda je verovatno to njegovo skrovite. Ako nije u kolima, onda e dojuriti kada uje
pucanj, ali to mu nee poi za rukom pre nego to Koltrejn uleti u kola, pokrene motor i pobegne.
Dok je skupljao hrabrost, Koltrejn nije mogao da ne brine da kola nee moi da izau iz blata.
Nikada nije imao prilike da se uveri u to.
Kola su planula.

15.

Auto nije eksplodirao, plamen je samo izbio iz njega, vatra je pokuljala iz rezervoara, zahvativi ga
celog. Uz neobian huk, Koltrejna je zahvatio talas vreline i odbacio ga nazad. Plamen je bio toliko
jak da ga ni kia nije mogla ugasiti.
Ne!, povikao je Koltrejn u sebi. Dok je, spotiui se, iao unazad, vatri je okrenuo oprljeno lice
poto je oajniki eleo da ga kia rashladi. Plamen je pretvorio sumrak u dan. Vatra ga je odavala.
Morao je da potri i sakrije se, da u jarku pronae zaklon. Sapliui se, uao je u jarak, skoro je pao
u nabujali potok, ali vukao se po blatu i provirio preko ivice jarka.
Do njega je, iz pravca vatre i kine zavese, dopirao Ilkoviev smeh. Slikariu, zar si stvarno
mislio da u te pustiti tek tako da ode? Zar misli da sam glup?
Gde je on?, pomislio je Koltrejn, oajan.
Karoserija automobila poela je da iti kada je kia dotakla zapaljeni metal.
Zar si mislio da e se ovo okonati tako lako?, povikao je Ilkovi. Nema pojma na koliko
naina mogu sve ovo da produim! Kada budem zavrio, molie me da te ubijem! Koltrejn se
usredsredio na to da uje odakle dolaze povici. inilo se da Ilkovi ide udesno iz podruja iza
spaljenog automobila.
Karoserija je jo jae zaitala, dok je kia guila plamen.
Pokuavao sam da te dozovem preko voki-tokija! Zar si ga iskljuio?
Koltrejn je osetio kako mu se voki-toki utiskuje u stomak.
Ukljui ga ponovo, slikariu, da ne moramo da se dovikujemo!
Ali ja se ne dovikujem, pomislio je Koltrejn. ta li smera? Pokuava li da me udalji?
Koltrejn nije uo nita, osim pljuska, huka potoka ispod sebe i priguenog itanja kola, dok se
plamen gasio. Ilkovi se poslednji put oglasio sa desne strane. Pokuava li da me natera da pomislim
da je krenuo tamo? Sada, kada se vie ne oglaava, hoe li promeniti pravac i prii mi sa leve strane?
Plamen se u potpunosti ugasio. Dim iz unitenog vozila je pojaavao sve dublji sumrak. Smrad
benzina, otopljene plastike i spaljenog metala nadraivao je Koltrejnove nosnice.
U kom e pravcu krenuti?, ponavljao je u sebi Koltrejn. Desno ili levo? Od straha se oseao
potpuno bespomono. Shvatio je zato ivotnja, obasjana svetlou farova, ne bei od tokova koji e
je pregaziti.
U kom pravcu?, ponavljao je uporno. Brzo je krenuo u levu stranu, potom u desnu. Ne mogu da
ekam da se on pokrene!
Koltrejn se izvukao iz jarka i krenuo tamo gde je mislio da ga Ilkovi nee oekivati. Uputio se
pravo ka ostacima spaljenog automobila. Ka zaklonu koji je stvarao dim. to je bio blie, to je vie
oseao toplotu koja se zadrala oko unitenog vozila. Kia je ve pomalo rasterala dim, ali dim je i
dalje bio dovoljno jak da mu nadrai nosnice. Dok je ulazio u dim, pokuavao je da spusti glavu i
plitko udie.
Voki-toki mu se i dalje usecao u stomak. Zastavi kraj unitenog vozila, otkopao je koulju,
izvukao voki-toki i ukljuio ga. Slabo pucketanje mu je ukazivalo na to da ga udarci nisu otetili.
Pritisnuo je dugme za prenos. Ilkoviu, hajde da to okonamo licem u lice. Uradimo to odmah!
Podigao je prst sa dugmeta za prenos, postavio voki-toki kraj unitenog vozila i udaljio se.
Slikariu, Ilkoviev promukli glas dolazio je iz voki-tokija. I dalje zaboravlja da kae

prijem.
Koltrejn je, puzei, nastavio da se udaljava.
Hoe da te razbijem pesnicama? Misli li da je to kazna koju zasluuje? Razoaran sam to
nema mate. Imam toliko ideja.
Koltrejn je bio dovoljno daleko da ne moe da vidi voki-toki. U zgusnutoj tami, glas praen
statikim umom koji je dopirao preko voki-tokija zvuao je gotovo sablasno.
Odjednom je zavladala tiina.
Koltrejn je skliznuo ka uvali ispunjenoj vodom. Zemljite je bilo tako suvo od poara koji je
zahvatio iblje da se stvorilo nepropusno udubljenje koje je ispunjavala kia. Dok se sputao u njega,
videle su mu se samo ruke i glava. Kada je spustio samaricu na stenu, naciljao je u pravcu gde je
ostavio voki-toki.
ulo se pucketanje statikog uma.
Ilkovi se moe posluiti ovim zvukom da otkrije gde se krijem. Zato je hteo da ostavim ukljuen
voki-toki.
Koltrejn je popustio pritisak desnog kaiprsta na braniku obaraa.
I dalje se ulo pucketanje statikog uma.
Mora da je pritiskao dugme za prenos stvarajui zvuk kojim nije mogao da oda poloaj odakle je
govorio.
Koltrejn je stavio prst na obara. Dim je skroz nestao od jaine kie. Ali, spaljeno vozilo je ostalo
prikriveno, oluja je bila sve jaa, a i vetar se pojaavao. Dok se udubljenje, gde je bio Koltrejn,
produbljivalo, on nije obraao panju na pritisak nadolazee vode i usmerio je panju na mesto gde
je kraj spaljenog vozila ostavio voki-toki. Svaki mrani detalj, koji bi se pojavio, izgledao je kao
uvean. Uskoro e Ilkovieva tamna figura biti vidljiva i...
ulo se pucketanje statikog uma.
To je to, Ilkoviu. Samo sluaj taj zvuk. Priblii se. Iznenadi me tamo gde misli da sam, pored
kola.
ok od iznenaenja je bio potpun. Snane ruke zgrabile su ga odstraga i izvlaile su ga iz
udubljenja. Koltrejn je bio tako nadjaan da je prstom povukao oroz na samarici, i ispraznio je
poto je ispalio ceo arer u oluju. Ruke koje su ga zgrabile za ramena pustile su ga za trenutak koji je
bio potreban Ilkoviu da uhvati Koltrejna ispod pazuha i preko grudi i obrgli ga. Njegove snane ruke
su mu stezale grudni ko.
Koltrejnova stopala nisu dodirivala zemlju. Borio se da doe do daha. Snaan zvuk pucnja
povredio mu je bubne opne. Jaka zvonjava u uima doprinela je njegovoj zbunjenosti, ali jo je
mogao da uje Ilkovievo teko roptanje dok je sve jae stezao Koltrejnove grudi.
Je si li to imao na umu, slikariu?, mrmljao je Ilkovi Koltrejnu na desno uvo. Bio je tako blizu
da je Koltrejn mogao da oseti njegov dah na koi.
Koltrejn se borio za vazduh. Vid mu se zamaglio, crvene takice su mu igrale pred oima.
Ovo je samo poetak, promrmljao je Ilkovi prisno Koltrejnu u vrat. Doveu te do smrti
stotinu puta, pre nego to mi bude dosadio.
Roptao je sve tee dok je pojaavao pritisak na Koltrejnov grudni ko.
Umreu, pomislio je Koltrejn, uasnut. I dalje je stezao samaricu, meutim, ona je bila
beskorisna, osim ako ne bi uspeo da izbaci upotrebljenu patronu i ubaci novu. Pokuao je. Nije imao
oslonac. U rukama vie nije imao snage. ak i da je uspeo da ubaci novu patronu u magacin, ne bi
mogao da nacilja u Ilkovia koji je bio iza njega.
Poto je ispustio samaricu, Koltrejn je obuhvatio Ilkovieve ruke i napregao se da se oslobodi

stiska, ali Ilkovievi debeli prsti bili su kao zavareni elini opasai. Koltrejn ih nije mogao
pomeriti. Pred oima su mu se pojavile crvene takice dok su ga Ilkovieve nepopustljive ruke
stezale.
Ne!, Koltrejn je zamahnuo glavom unazad to je jae mogao, nadajui se da e zadnjim delom
glave udariti Ilkovia u lice dovoljno snano da ga oamuti i da ovaj popusti stisak. Ali Koltrejn je
bio taj koji se oamutio. Umesto da udari u meso i kost, glava mu je udarila u neto metalno, to je
imalo dve okrugle povrine i ije su ga otre ivice ozledile. Jauknuo je od bola. Maska? Njegov
uspanieni um nije bio u mogunosti da prepozna predmet. Dok mu je snaga nestajala, zamahnuo je
petama ka Ilkovievim nogama, ali one su udarile u klizavu gumenu kabanicu koju je Ilkovi nosio i
koja je primila udarac.
Mekojev pitolj. Izbezumljen, Koltrejn ga je izvukao iz kaia. Osetivi da je pitolj pokriven
blatom, nadao se da se nije zaglavio i da mu nee opaliti u lice. Podigao ga je i naciljao preko levog
ramena. Potom je osetio kako pitolj leti iz ovog udnog poloaja, jer je Ilkovi levom rukom
popustio stisak i bacio oruje u stranu, u blato. Dok je to inio, Ilkovieva desna ruka ga je tako
snano stezala oko grudi da je nastavio da se gui.
Ali ne sasvim. Na trenutak, dok je Ilkovieva leva ruka bila zauzeta revolverom, pritisak je
popustio dovoljno da je Koltrejn uspeo da udahne vazduh. Bio je to jedan od doivljaja koji ga je
proistio, koji je izbrisao halucinacije i razbistrio mu misli dovoljno da se priseti da ima jo jedno
oruje. Dok se Ilkovieva leva ruka vraala na svoje mesto na Koltrejnovim grudima, Koltrejn je
spustio levu ruku, posegao njome u dep farmerica i izvadio Mekojev no. Koristei oslabljenu desnu
ruku da izvue otricu, prikupio je preostalu snagu da je nekoliko puta zahode u gornji deo
Ilkovievih preklopljenih ruku. Otrica je sevnula, rasparala meso i isekla ga. Topla tenost se razlila
po Koltrejnovoj pesnici.
Ilkovi je jauknuo. Poputajui stisak, povukao se, cvilei. Koltrejn je pao u blato. Doekavi se
na kolena, udahnuo je da bi ispunio plua vazduhom. Njegova nagnjeena rebra nisu reagovala. Nije
mogao da udahne dovoljno brzo da bi povratio snagu.
Urlajui, Ilkovi se drao za iseene ruke i psovao. Najzad, Koltrejn je mogao da ga vidi. Ali,
Ilkovievo lice nije bilo prekriveno maskom, nego ureajem koji je liio na oi ogromnog insekta.
Naoare za nono osmatranje. Ilkovi ih je koristio da prati Koltrejna dok je padao mrak. Sa
kapuljaom kabanice na glavi i dva ogromna soiva naoara za nono osmatranje koja su izvirivala
ispod savijenih ivica kabanice, Ilkovi je izgledao kao udovite. Gnevno, ocenio je Koltrejn.
Koltrejn se okrenuo u stranu na trenutak kako ga Ilkovieva teka izma ne bi udarila u prepone.
Kotrljajui se po blatu, Koltrejn je pokuavao da dri otricu noa to dalje od tela. Oruje se
odjednom uinilo slabim naspram ogromnog Ilkovia koji je iao ka njemu. Na Koltrejnovim
fotografijama videlo se da je Ilkovi zadivljujue snaan. Ali, u stvarnosti, imao je u sebi toliko
sirove snage da je to bilo neverovatno.
Kada je Ilkovi ponovo zamahnuo da ga udari, Koltrejn se bacio da bi izbegao udarac i osetio je
da ga je Ilkovieva izma jedva promaila. Skoro da se spotakao o samaricu, zgrabio ju je, okrenuo
i video Ilkovia kako se uspravlja na mestu gde je bacio Mekojev pitolj.
Koltrejn je naciljao samaricom i povukao obara, ali nita se nije dogodilo.
Nisi ubacio patronu u magacin, slikariu. Ilkovi je nianio u Koltrejnovo levo rame.
Koltrejn ga je bespomono posmatrao kako povlai obara.
Ali pitolj je bio pun blata.
Umesto da opali u Koltrejna, pitolj je eksplodirao.
Ilkovi je stajao kao oduzet i gledao kroz udne naoare u svoju ruku, raznetu eksplozijom.

Izgledao je preneraeno, dok su mu usta bila otvorena u nemom jauku.


Koltrejn se odluno pokrenuo, kao da nameta fokus i brzinu ekspozicije na foto-aparatu pre nego
to e nainiti snimak. Ubacio je patronu u magacin, proverio da li je cev zapuena, naciljao je, zatim
je razneo Ilkoviu glavu.

SEDMI DEO

1.

Uzburkane emocije pretile su da razbiju Koltrejna: olakanje, strah, trijumf, uas, pobeda, iznenadni
preokret. Spustivi se na kolena, gledao je u oku u obezglavljen Ilkoviev trup. Imao je neverovatan
oseaj da je to telo njegovog oca. Ali ovoga puta, otac nije razneo sebi glavu Koltrejn je to uinio.
Hvala bogu, promrmljao je. Na obrazima su mu se suze meale sa kiom. Hvala bogu.
Gotovo u istom trenutku, ponovo ga je obuzeo strah. Morao je da dovede pomo Mekoju. Ali sa
unitenim Mekojevim autom nije bilo naina da doe do autoputa Pacifik Koust. Morae da ide
peice. Petnaest kilometara po izlokanom putu. Bie mu potrebni sati. Mekoj e do tada iskrvariti na
smrt.
Uprkos iscrpljenosti, Koltrejn je uspeo da stane na noge, ali pre nego to je poeo da tri ka
brdima zaklonjenim kiom, naglo je stao jer mu je neto iznenada palo na pamet. Postojao je nain da
dovede pomo. Zaboravio je da se tu nalazi jo jedan auto Ilkoviev. Kada bi mogao da pronae
gde...
Koltrejn je piljio u obezglavljeno telo. Neto mu je steglo grlo dok je, oklevajui, koraao ka
njemu. Sagnuo se. Plaio se da e Ilkovieve iseene ruke poleteti uvis i epati ga za grlo. Koltrejn
je zadrhtao i povukao Ilkovievu kinu kabanicu gore. Bio je ubeen da je najgore prolo, da ne
postoji nita tako zastraujue kao to je ono kroz ta je upravo proao, meutim, tek je sada shvatio
da nije bio u pravu. Dok je dodirivao toplo Ilkovievo telo, preturao mu po depovima i oseao
njegovo meko telo ispod svoje vlane odee, Koltrejn je odjednom osetio nesvesticu, zateturao se i
uplaio da e umreti. Njegovi drhtavi prsti napipali su sveanj kljueva. Stegao ih je i izvukao ruku.
Stezao je kljueve u ruci veoma snano jer se plaio da e ih izgubiti kada je pao na bok. Borio se da
ne povrati.
Polako je obrisao usta i ustao. Pronai auto, terao je sam sebe. Gde bi ga Ilkovi ostavio?
Koltrejn je uo kada se Mekoj dovezao u dolinu ali nije uo Ilkoviev auto. Da li to znai da ga je
Ilkovi ostavio na grebenu iznad doline? Putanja njegovih metaka ukazivala je na to da je u poetku
pucao odozgo. Je li ostavio kola i siao ovamo peke?
Kreni!, povikao je u sebi Koltrejn. Mora dovesti pomo Mekoju!
Dok je trao kroz tamnu kiu, davao je sve od sebe da se dri puta. Oseao je kako se blatnjavo
zemljite uspravlja i kree nagore, plua su mu se irila, noge istezale. Napor koji je pred njega
stavilo ovo iskuenje toliko ga je iscrpeo da se klatio kada je doao na vrh. Gde bi Ilkovi ostavio
kola? Ne na ivici, ne tamo gde bi ih Koltrejn mogao videti iz doline. Malo dalje od ivice. U blizini
puta. Ilkovi ne bi eleo da ode predaleko od puta kojim e pobei.
Koltrejn je naleteo na krov automobila pre nego to ga je ugledao. Udarac ga je toliko prepao da
je poskoio. Kolena, butine i donji stomak su ga boleli. Ali nije imao vremena da dozvoli povredama
da ga uspore. Misli su mu bile u potpunosti usmerene na Mekoja. Uhvatio je vrata vozila za koje je
sada video da je tamni kombi. Povukao ih je, opsovao kada je video da vrata nee da se pomere,
nespretno ih je otkljuao i najzad je seo za volan. Desna ruka mu se toliko tresla da je tek iz treeg
puta uspeo da ubaci klju u starter. Kada je pokrenuo motor i ubacio kombi u brzinu, upozorio je sebe
da vozi polako. Nemoj se zaglaviti u blatu. Ukljuio je farove i polako krenuo, molei se da tokovi
ne skliznu u vlanu zemlju. Ali oni su ga sluali i uzdahnuo je kada je uspeno skrenuo. Krenuvi
preko brda ka autoputu Pacifik Koust, preturao je po polugama kod volana i otkrio kako da pokrene

brisae. Dok je to radio, postao je svestan neverovatnog smrada, ali kako su mu misli obuzele druge
stvari, tek kada je dobro odmakao, obuzeo ga je ovaj smrad. Podseao ga je na pokvareno meso.
Odjednom je shvatio, sledivi se do kostiju, da je Ilkovi Danijela iskasapio upravo u zadnjem delu
ovog kombija.

2.

Policijske radio-stanice glasno su odjekivale. Farovi brojnih vozila hitne pomoi razbijali su nonu
tminu u dolini. Njihova ukrtena svetla su izgledala kao lavirint. Oluja se utiala i sada je padala
kiica, njen huk vie nije priguivao monotoni zvuk policijskih vozila. Iako je Koltrejn upozorio
dravnog policajca iji je kruzer skoro izgurao sa autoputa, da e potok biti previe dubok i prebrz da
ga preu ambulantna kola, policajac je ipak pozvao jedno vozilo. Sada je beli obris vozila hitne
pomoi, okruen sjajem farova, stajao pedesetak metara od Mekojevog unitenog vozila, meu
ostalim vozilima hitne pomoi. Sva vozila su se potrudila da ostanu dovoljno daleko kako ne bi
naruila mesto zloina.
Sa druge strane potoka, preko kog je Koltrejn, bez obzira na rizik, ponovo preao, lebdeo je
helikopter prve pomoi iji su propeleri stvarali veliku buku. Helikopter je usmerio svoje reflektore
na spaljene ruevine grada sa Divljeg zapada. Koltrejn je morao da zatiti oi od ovog svetla dok je
sedao u baricu koja se nalazila izmeu razbacanih, spaljenih greda. Iz improvizovanog sklonita, gde
ga je briljivo sakrio, uzeo je u naruje Mekojevo oputeno telo. Mekoj je bio hladan; Koltrejn ga je
obgrlio rukama, oajniki elei da ga zagreje. Bie ti dobro. Oni e se pobrinuti za tebe.
Mekoj nije odgovorio. Jedino su mu se polako podizale i sputale grudi.
Nemoj da mi umre, Mekoj. Stigla je pomo. Bie ti dobro.
Mladi dravni policajac koji je prvo pokuao da sprei Koltrejna da ue u nabujali potok i na
kraju bio primoran da ga prati mahnuo je pilotu u helikopteru, pokazvi mu da se spusti pored
ruevina. Svetlost helikopterovih reflektora odbijala se od crveni krst na boku belog aviona.
Koltrejn je obgrlio Mekoja, trudei se da ga zagreje svojim telom. Bolniar je iskoio iz
helikoptera, sagnuo se kako bi izbegao propelere, a onda potrao ka ruevinama, isprskavi belu
uniformu blatom. Za manje od dva minuta, dok je Koltrejn opisivao pucanjavu, Mekoju su prikljuili
infuziju i stavili masku sa kiseonikom. Koliko god da je Koltrejn eleo da pomogne Mekoju, u njemu
se probudio oseaj odvajanja kada je medicinsko osoblje podiglo Mekoja na nosila i pourilo da ga
odnese u helikopter. Zvuk propelera se pretvorio u urlik dok se helikopter podizao. Koltrejn je
gledao uvis i ekao dok signalna svetla helikoptera nisu nestala i kada je jedva mogao da uje
udaljeno brujanje elise. Tek tada se okrenuo ka policajcu koji mu je ponovio da ga ekaju ljudi koji
imaju da mu postave bezbroj pitanja.
Do tada je policija postavila zatitne trake preko nabujalog potoka, to je istraiteljima omoguilo
da ga preu i dou do ruevina. Pri svetlosti baterija mogla su se videti njihova ukoena, mokra lica,
kao i nelagodnost zbog beskorisnosti njihove opreme za kiu, koja je prerasla u zbunjenost, a potom u
zapanjenost kada im je Koltrejn ispriao ta se dogodilo. Deo njega ga je upozorio da bi trebalo da
eka da dobije savet od advokata, meutim, sam je sebi odgovorio da nema ta da krije. Da je traio
advokata, onda bi to znailo da zaista eli neto da sakrije. Da je prvobitni Koltrejnov plan upalio i
da je uspeo da postavi zasedu Ilkoviu, to bi bilo neto drugo, znao je to. Ali Mekojeva prisutnost je
sve promenila. Koltrejn nije mogao da zamisli bilo kog policajca ili oblasnog tuioca koji bi eleo da
uhapsi ili tui nekoga ko je rizikovao ivot, titei tako ranjenog agenta FBI-a. Dok je zapanjenost
istraitelja rasla, Koltrejn ih je proveo po okolini, pokazao im uniteno vozilo i tokove koje je
Ilkovi probuio. Pokazao im je gde je, meu spaljenim gredama, sakrio Mekoja. Zatim ih je ponovo
odveo do potoka i preveo preko njega, pa poveo ka mestu gde je Mekoj bio pogoen i gde je Ilkovi

kasnije u Mekojev auto postavio ureaj koji je izazvao poar. Sve vreme, istraitelji su pokuavali da
ouvaju mesto zloina, trudei se da ne prilaze ve postojeim tragovima stopala. Dok su blicevi
foto-aparata neprekidno sevali, Koltrejn nije mogao da prestane da misli da je ovde sve naopake
on bi trebalo da snima fotografije, ne bi trebalo da bude razlog zato se iste sada snimaju.
Ko je bio on?, porunik dravne policije pokazao je prstom na telo.
Dragan Ilkovi. Koltrejn mu je ispriao za Bosnu, za Danijela, Grega i babu i dedu.
Ovaj je ubio policajca iz Los Anelesa?
Nadam se da se otisci njegovih prstiju nalaze u nekom od dosijea, rekao je jedan od
medicinskih islednika iz pozadine. Bie teko identifikovati ga bez...
Tada su i fotografi zavrili posao, a neko je postavio daske kako bi istraitelji mogli prii blie
Ilkovievom telu, a da ne naprave nove otiske stopala u blatu. Koltrejn nije bio siguran kada su Nolan
i Denifer stigli. Dok je odgovarao na mnoga pitanja, odjednom ih je video kako se probijaju kroz
svetlost farova i bliceva. Spremio se da pone ponovo da objanjava sve iz poetka, ali Nolan se
prvo predstavio nadlenom inspektoru. Denifer je gledala as u Koltrejna, as u Ilkovievo telo i u
neverici koraknula nazad.
Odjednom, Nolan je zgrabio Koltrejna za ruku i povukao ga u stranu. Nolanova snana ramena bila
su napeta od besa. ini mi se da si se malo izgubio i zaboravio gde je kua. Tamo je trebalo da se
naemo. ta, kog avola, trai ovde?
Dolo je do male promene plana, rekao je Koltrejn.
Doveo si Ilkovia ovamo da bi pokuao da ga ubije.
Stvarno?
Misli da Velika porota nee poverovati da si ovo namestio?
Koltrejn je umorno slegao ramenima. U pravu si. Doao sam ovamo da ga ubijem.
Priznaje?
Ali onda se pojavio Mekoj, razgovarali smo o tome i on me je ubedio da nisam u pravu.
Meutim, nikada mi se nije ukazala prilika da odem odavde jer je tada Ilkovi pogodio Mekoja.
Sve posle toga bila je samoodbrana.
Nolan ga je posmatrao jo neko vreme. To je tvoja pria.
To je moja pria.
Bolje bi ti bilo da se nada da e se Mekoj izvui da potvrdi ovo to si mi rekao.
Nadam se da e se izvui, bez obzira na sve.
Pravi ton iskrenosti. Moda e upaliti. Mislim da e uspeti da se izvue sa ovim.
Ni sa ime se neu izvui, rekao je Koltrejn. Taj kukin sin je pucao u Mekoja. Da nije bilo
mene, Mekoj bi umro ovde.
Da nije bilo tebe, moj prijatelju, Mekoj uopte ne bi bio ovde.
Koltrejn nije imao odgovor na ovo.
Porunik dravne policije ih je prekinuo. Odveemo te u policijsku stanicu da uzmem izjavu od
tebe.
Koltrejn je klimnuo glavom. Mogu li na trenutak da porazgovaram sa... Klimnuo je glavom ka
Denifer koja je, uasnuta, gledala okolo, potpuno dezorijentisana.
Poruniku nije bilo drago zbog toga. Ne elim da razgovarate sa bilo kime ko nije povezan sa
ovom istragom sve dok ne zavrimo. Ako je umeana u ovo, niste jedini koji eli da razgovara sa
njom.
Narednog trenutka, Koltrejn je uao u kruzer, a policajac je poveo Denifer u drugi auto. Nolanov
auto je iao za njima, borei se sa blatnjavom padinom, gumama koje su klizile i kiom koja je

blistala pri svetlosti farova.

3.

U dva ujutro, nakon nekoliko sati ispitivanja, dravna policija je najzad rekla Koltrejnu da moe da
ide kui. Ali nas obavetavajte o promeni mesta boravka i ne naputajte Los Aneles i okolinu.
Koltrejnovu mokru, prljavu i krvlju poprskanu odeu zamenili su suvom.
Vratiu vam je, rekao je.
Imaete prilike. esto emo se viati.
U hodniku, pored sobe za ispitivanje, Koltrejn je naiao na Denifer koja je sedela na drvenoj
klupi. Njena kratka, plava kosa, i dalje mokra od kie, bila je slepljena uz glavu. Obeshrabreni
pogled bio je uperen u pod od sivih ploica. Podigla je pogled i jedva klimnula kada je izaao.
Spremna?, upitao ju je.
Da, rekli su mi da e sve biti u redu. Utuena, Denifer je ustala. Narednik Nolan je negde u
blizini. Rekao je da e nas odvesti u Los Aneles... Mi...
Molim?
Zato si, pobogu...
Nolan je iao niz hodnik.
Sat vremena, koliko je trajao put, uglavnom su utali. Imao si sree. Rekli su mi da e
najverovatnije prihvatiti tvoju priu, rekao je Nolan naposletku.
Nemam ja nikakvu priu.
Dokle god te Mekoj podrava, ima sree. Iz bolnice su javili da e se izvui.
Hvala bogu, pomislio je Koltrejn.
Naravno, i dalje mora da ubedi Veliku porotu, rekao je Nolan. Zasad, dravna policija e te
ostaviti na miru. Ali neu i ja. Jo nismo zavrili. Da nisam ovako umoran, sada bih te odveo u
Jedinicu za reavanje pretnji. Sutra e otii tamo i objasnie zato si toliko bolji od mene da moe
da me zeza.
ao mi je. To mi nije bila namera.
Sauvaj to za sutra.
Neto prvo moram da uradim. Nakon toga u doi kod tebe.
Mora neto da uradi? Odloi. Veruj mi, nema nieg vanijeg od...
Ima. Danijelova sahrana.
U kolima je ponovo zavladala tiina.
Dobro, idi na sahranu, rekao je Nolan. Videemo se tamo. Gregova sahrana je narednog dana.
Videemo se tamo. Nije da za Gregovu sahranu nije nita ostalo.
Sahrana moje babe i dede verovatno e biti dan kasnije.
Moda bi trebalo da te odlikujemo to si ubio kukinog sina.
Narednih kilometar i po vozili su se u tiini.
Gde da vas ostavim? Kod Pakarda?, upitao je Nolan.
Na aerodromu.
Nolan je postao vidno napet. Ne bi trebalo da odlazi odavde.
U garai avio-kompanije Amerikan vest. Tamo sam ostavio kola u subotu uvee.
Usred noi, prilaz aerodromu bio je skoro pust. Nolan se zaustavio ispred parkinga.
Koltrejn je otvorio svoja vrata. Videemo se u tvojoj kancelariji u etiri.

Znam da hoemo.
Koltrejn je ekao da i Denifer poe sa njim.
to ona nije uinila.
Neto nije u redu?, upitao ju je Koltrejn.
Narednie, poto smo u blizini, da li biste me odvezli u moj stan u Marini del Rej?
Nolan je mrko pogledao i nju i Koltrejna.

4.

Koltrejnova ulica je utihnula tek u etiri sata ujutro. Njegova kua u Vestvudu bila je obavijena
mrakom. Farovi njegovog automobila obasjali su barice. Odbivi da bude opkoljen zidovima garae,
parkirao je na ivinjaku i popeo se uz mokre stepenice u betonsko dvorite. Vazduh je bio hladan i
drhtao je. I dalje je govorio sebi da je Ilkovi zaista mrtav, da je policija proverila da li u njegovoj
kui u gradu ima eksploziva, da nema ega da se plai. Ipak, kada je ubacio klju u kljuaonicu,
oseao se nelagodno.
Uvukao je ruku i ukljuio svetio u dnevnoj sobi pre nego to je uao. Nametaj je bio ispomeran
zbog pretrage koju je napravio tim za eksplozive. Ono to ga je brinulo bila je prazna boca ardonea
na stoiu za kafu, a na anku, pored telefona, nalazile su se tri ae za vino od kojih su dve bile
poluprazne. Tu su stajale od subote posle podne, kada je slavio sa Denifer i Danijelom i pokazao im
fotografije pre nego to ih je Ilkoviev poziv primorao da spuste ae. Subota posle podne. inilo
se nemoguim da je Danijel ubijen od tada.
Koltrejn je zakljuao vrata i, oklevajui, krenuo ka jednoj od aa za vino, ka onoj koja je bila
prazna i prisetio se da je Danijel ispraznio svoju au pre nego to su on i Denifer ispraznili svoje.
Na nekada blistavoj ai nalazio se sloj osuene tenosti. Koltrejn ju je podigao sa puno potovanja,
vodei rauna da ne dodirne jedva vidljive Danijelove otiske prstiju. Njih je najdue posmatrao.
Naposletku je spustio au, otiao do sudopere u kuhinji, izvadio bocu Divlje urke9 i iz boce
povukao tri velika gutljaja. Udahnuvi, seo je, iako toplina u njegovom grlu i stomaku nije bila
dovoljna da ga odvoji od emocija.
Popeo se uz stepenice u spavau sobu, koja je takoe bila u neredu zbog pretrage tima za
eksplozive. Kada je skinuo odeu, otiao je u kupatilo i dugo se tuirao, kao nikada u ivotu,
neprekidno sapunajui telo i kosu, ispirajui ih i ponovo ih sapunajui, istei se, kao da je eleo da
se oslobodi zaostalog oseaja smrti. Uprkos modricama na nogama, grudima i rukama, snano se
brisao pekirom sve dok mu koa nije postala ranjava. Doao je ovamo po odeu i druge stvari koje
e mu biti potrebne u Pakardovoj kui. Ali odjednom je osetio da je previe iscrpljen da bi otiao
tamo. Skinuo je prekrivae sa kreveta, pod snanim utiskom da je Ilkovi bio u ovoj sobi i da ih je
dodirivao. Iz ormara u hodniku je izvukao arav i ebe i rairio ih preko praznog dueka. Navio je
sat da zvoni u 9 ujutro, ugasio svetla, umorno se uvukao pod ebe i pokuao da zaspi.

5.

Iz nemirnog, nespokojnog, polusvesnog sna u kojem mu se inilo da mu neije rake steu grudi, dok je
kia imala boju krvi, trgao ga je telefon. Zbunjen, zamueni pogled je uperio u sat kraj kreveta. Tek je
prolo est. Pomislio je da to mora da je Denifer, Nolan ili dravna policija.
Halo?
Gospodin Koltrejn?
Koltrejn nije prepoznao glas. Koga zanima?
Ja sam izveta L.A. tajmsa. Voleo bih...
im je Koltrejn spustio slualicu, telefon je ponovo zazvonio. Sledei izveta bio je iz
Asoijeted presa.
Koltrejn je iskljuio telefon u spavaoj sobi, ali gotovo istog trenutka zazvonio je telefon u
prizemlju. Dok je silazio da iskljui i taj telefon, sa telefonske sekretarice je uo glas mukarca koji
se predstavio kao izveta Njuzvika, koji ga je molio da ispria detalje o...
Koltrejn je izvukao utinicu.
Znao je ta sledi. Borei se sa svojim otealim miiima i iscrpljenou, pourio je na sprat,
obukao tamnoplavi sako i sive, iroke pantalone, u dva kofera je spakovao odeu i prebacio torbu za
foto-aparat preko ramena. Uspeo je da izae i odveze se samo nekoliko sekundi pre nego to je pored
njega projurio televizijski kombi. U retrovizoru je video kombi kako se zaustavlja ispred njegove
kue.
Pre nego to je stigao pred crkvu u Burbenku, ispred nje su se ve nalazile tri televizijske ekipe.
Drei se podalje jedne od drugih, privlane ene, odlunih pogleda i identinog izgleda, odevene u
poslovne komplete, govorile su u mikrofone, okrenute leima crkvi, dok su kamermani snimali
oaloene koji su ulazili u crkvu. Koltrejn nije mogao a da se ne zapita da li se ikada bar jedna
fotografija, koju je snimio, pomeala sa neijim bolom. Sada je znao kako je biti sa druge strane.
Nakon to je parkirao kola na parkingu iza crkve, pitao se da li da rizikuje i ue, a onda je zakljuio
da televizijske ekipe ne znaju kako on izgleda koliko se seao, niko nikada nije objavio nijednu
fotografiju na kojoj je on.
Rizikovao je. Kada je uao, Denifer je ve bila u crkvi. Nosila je crnu haljinu i veo. Veo nije
uspeo da prikrije iscrpljenost njenog tela. Poto ju je oigledno iznenadio kada je seo pored nje,
Koltrejn joj je klimnuo glavom. Ona mu je natmureno uzvratila, uinilo se da je htela neto da mu
kae, ali onda se okrenula ka mukarcima koji su nosili Danijelov koveg ka centralnom delu crkve,
ka oltaru. Danijelova biva ena, koju je pridravao stariji ovek koji joj je mogao biti otac, plakala
je i pratila koveg, nesigurno hodajui. Kada je koveg bio postavljen na odar, a Danijelova biva
ena zauzela svoje mesto u prvom redu, pojavio se svetenik u pratnji deaka i zapoeo misu za
upokojene. Koltrejn nije mogao da se ne seti tune klasine muzike koju je Ilkovi neprekidno
ostavljao na njegovoj telefonskoj sekretarici Verdijev Rekvijem.
Dan gneva, dan srdbe,
Raznee svet u pepeo...
Kako e se strahovito zatresti sve,
Kada se pojavi sudija

I sve se ivo d u beg.


E, pa, Ilkoviu, proklet da si, ti si sada onaj kome se sudi.
Svetenik je izgovorio besedu, u kojoj je mislio na Miltonov Izgubljeni raj i kako je jedno od
najteih dela vere da opravda nain na koji Bog postupa sa ljudskim biima. Kada se desi neto
ovako neshvatljivo, otkrijemo da smo slabi i preputeni talasima. Kakav Bog bi dozvolio ovakvu
surovost? Kakav Svemir predstavlja uslove u kojima se neto ovako strano moe dogoditi? Na
iskuenju smo do krajnjih granica. Svetenik je naglasio: Na iskuenju.
Ako elimo da se sauvamo, ne smemo okrenuti lea Bogu. Ne smemo okrenuti lea svetu. Ono
to moramo mrzeti i emu moramo okrenuti lea jeste zlo kojem je doputeno da preplavi svet.
Da okrenemo lea?, pomislio je Koltrejn. Mislim da nije tako. Danijele, osvetio sam se u tvoje
ime.
Nakon slube, Koltrejn je pratio Denifer iz crkve. Moe li me saekati ovde na trenutak?
Priao je Danijelovoj bivoj eni, zagrlio je i rekao joj koliko mu je ao. Verovatno je uzela neto za
smirenje jer se inilo da ga nije ula. Nolan, koji je oigledno bio u zadnjem delu crkve, posmatrao
je ovu scenu stojei pored stepenita. Kada su razmenili poglede, Koltrejn je proao izmeu
oaloenih, a veinu je upoznao kada je posetio Danijela u bolnici.
Jesi li dobro?, upitao je Denifer.
Nisam.
ao mi je, rekao joj je Koltrejn.
Zbog ega? Nisi ti ubio Danijela.
ao mi je zbog onoga kroz ta si morala da proe.
Meni je ao jer mi nisi rekao ta planira da uradi, rekla je Denifer. Iskljuio si me.
Nisam eleo da te dovedem u opasnost.
Ipak si me iskljuio. Nisi mi dovoljno verovao da bi mi rekao ta planira da uradi. Poneo si se
prema meni kao prema strancu. Ali ti si stranac. Nikada ne bih poverovala da si sposoban za...
Koltrejn je polusvesno skrenuo pogled u stranu.
Ja sam sama sebi stranac, rekla je Denifer.
ta eli da kae?
Razgovor koji smo vodili o pukama. Sada, kada je Ilkovi mrtav, oseam se kao kukavica.
Ne razumem.
Volela bih da sam ja imala priliku da raznesem glavu tom prokletniku.
Koltrejn je bio zapanjen.
Nikada nisam bila ovako zbunjena, rekla je Denifer.
Koltrejn joj je dodirnuo ruku. Kada se zavri sahrana, hoe li da odemo nekud na ruak i
porazgovaramo o tome?
Neu.
Hoe da bude neko vreme sama?
Da. Proteklih nekoliko dana previe smo bili zajedno. Ponekad je mogue prezasititi se neega
to je dobro. Drugaije, a? Ja da elim da budem sama?
Koltrejn je rairio ruke u znak nemoi. Iznenada, panju mu je privuklo komeanje na kraju gomile.
Oigledno ga je neko iz ekipe novinara prepoznao, jer su pojurili ka njemu.
Dok je za njim jurio kamerman, jedva je uspeo da doe do parkinga koji se nalazio ispred njih.

6.

Nakon petnaest minuta vonje od groblja, Koltrejn je skrenuo u jo jednu usku uliicu, pogledao u
retrovizor i ubedio sebe da ga televizijske ekipe vie ne prate.
Odvezao se do mesta gde je bio jutros dok nije dolo vreme da ode na Danijelovu sahranu. Bio je
uveren da televizijske ekipe tu nee moi da ga pronau jer ga tu ni Ilkovi nije mogao pronai. U
vijugavim uliicama Holivud Hilsa, penjui se kosinom, du koje se nalazio drvored, pogledom je
traio svoje svetilite. Nakon svega to je preiveo, osetio se bezbednim kada je ugledao obrise
svoje kue nalik na zamak. Bakarna vrata garae, koja su poprimila zelenu boju, jo vie su ga
podsetila na tvravu, kao i dva sprata sa ogradama.
Poto je daljinski upravlja za otvaranje vrata garae ostao u unitenom, iznajmljenom vozilu koje
je ostavio prethodne noi, parkirao se uz ivinjak. Bio je udan oseaj biti slobodan da parkira svoje
vozilo na otvorenom i da se ne plai da e neko pokuati da ga ubije. Iscrpljen, ukljuio je za sobom
alarmni ureaj, pogledao uz stepenite, ka suncem obasjanom dnevnom boravku, a onda krenuo u
suprotnom smeru, ka podrumu.
Tamo je otiao kada je danas stigao, tu je proveo jutro, ekajui da ode na Danijelovu sahranu.
Posle svega kroz ta je proao, podrum mu vie nije bio odbojan. U stvari, poeo je da se pita zato
je imao takav oseaj. Poto mu je bilo potrebno neto da mu skrene panju, nije nimalo sumnjao ta
e to neto biti. Odluivi da se oslobodi svojih nonih mora, otkljuao je podrum, proao pored
sivih, metalnih polica i doao do udaljenog, levog ugla prostorije. Svetlo iznad glave mu se vie nije
inilo prejakim. Nije vie drhtao na temperaturi od trinaest stepeni. Vie mu se nije inilo da su
betonski zidovi preblizu. Posegao je ka zadnjem delu polica, oslobodio ruice, i gurnuo pokretni deo
ka zidu.
Ponovo ga je gledalo neobino lepo lice. Podrumsko svetlo se razlilo po skrivenoj komori,
bacivi traak svetlosti na sliku. inilo se da je ena na slici iva. Pribliio se, divei se savrenoj
geometriji njenog lica, elegantnoj bradi, punim usnama, istaknutim jagodicama i oima koje su imale
oblik badema. Njena bujna, crna kosa je uokviravala privlano lice. Savreno beli al davao je
magian izgled njenim oima.
Suvih usta, Koltrejn je podigao jednu kutiju i odneo je do polica. Kada je skinuo poklopac,
paljivo je vadio jednu po jednu fotografiju dimenzija dvadeset sa dvadeset pet centimetara,
prouavao ih i slagao po polici, te vadio ostale. Nadvio se nad slikom na kojoj je lice bilo prikazano
izbliza, sa koje su njene oi gledale pravo u njegove, te je stekao utisak da je prisutna u prostoriji.
Nije mogao da kae ta ga je ispunilo veim strahopotovanjem: Pakardovo umee ili lice. Nikada ga
nijedna ena nije tako zasenila. Mi?
Glas je dopirao ispred podruma.
Koltrejn se trgao.
Mi, ovde Dankan Rejnolds.
urei, Koltrejn je pojurio ka otvorenim vratima.
Mi?
uo je Dankana kako silazi niz stepenice. Izaao je iz podruma i zatvorio vrata pre nego to je
Dankan mogao da proviri. To se dogodilo kada je shvatio da nema nameru da Dankanu kae za
fotografije.

7.

Video sam tvoj auto ispred, rekao je Dankan dok je odlagao svoj klju. Iznenadio sam se to sam
te ovde naao. Doneo sam ti ovo, ali mislio sam da u morati da je ostavim ovde i da neu moi lino
da ti je dam.
Pitajui se ta je u kutiji koju je dobio, Koltrejn se trudio da ne izgleda da mu je neprijatno to je
izaao iz podruma. Nije eleo da Dankan posumnja da neto krije. Telefon sa ugraenom
telefonskom sekretaricom?
I dalje radi. Sada neu imati problema da stupim u kontakt sa tobom kada se budemo dogovarali
o detaljima prilikom kupovine kue.
Bio sam malo zauzet, rekao je Koltrejn.
Video sam kada sam ukljuio jutros televizor. Sasvim si dobro prikrio svoju nervozu kada smo se
videli ovde u nedelju. Jesi li povreen?
Imam posekotine i modrice.
Prema vestima na televiziji ini se da si proao kroz pakao, a meni lii na heroja.
Vie liim na budalu. Skoro sam poginuo. Ne elim ni da razmiljam o tome.
Na licu ti se vidi da si napet. ao mi je to sam ovako upao. Doneo sam kupoprodajni ugovor za
kuu i nametaj. Moemo razgovarati o tome neki drugi put. Dankan je otvorio torbu i pruio mu
dokumenta. Zamolio si me da se malo raspitam o istoriji ovog mesta.
Da? Koltrejn se nagnuo napred.
Malo sam prouavao i saznao da je filmski producent koji je prvi posedovao imanje.
Vinston Kejs. Koltrejn se setio imena iz Pakardove biografije, u kojoj se nalazilo objanjenje za
neke od kua koje je fotografisao.
Tako je. On je bio vlasnik imanja od 1931. do 1933, kada je Randolf fotografisao kuu. A onda,
od 1933. do 1935, vlasnik je bila ena po imenu Rebeka ens.
Ko?
Ne znam nita o njoj. Ona se spominje u dokumentu. Ona je kasnije bila jedini vlasnik. U jesen,
1935, Randolf je postao vlasnik kue i kupio je kuu preko korporacije koja je posedovala drugu
korporaciju, a ova posedovala sasvim drugu korporaciju, koju je Randolf nasledio od roditelja.
Tajnovitost mu je oduvek bila uobiajena. Tako je, na primer, kupio posed u Meksiku, i podjednako je
bio zabrinut kako da i tamo ouva svoju privatnost. to se tie ove kue, on, koliko mi je poznato,
nikada ovde nije iveo.
I niko nikada nije u njoj iveo?
Tako je, to objanjava zato je kua u dobrom stanju. Poto nikoga nije bilo da je oteuje, nije
ni zahtevala mnogo popravki. Sa izuzetkom popravki instalacija u podrumu i mranoj komori, kua je
ostala ista kao i kada je sagraena tridesetih godina.
Ba tako. Zato je i kupujem.

8.

Kada se rasuta svetlost odbila od predmet i dotakla negativ, na fotografiji su se pojavile isprepletane
mrlje poznate kao zbunjujui krugovi. Tako se i Koltrejn oseao, uhvaen u kolo zbunjenosti. ta
radi?, zapitao se. Dok se vozio kroz uznemirujue gust saobraaj ka zgradi policije, u centru Los
Anelesa, um mu bez obzira na iscrpljenost nije davao mira. Misli li da e, ako sebe postavi u
vremenski okvir koji see duboko u prolost, moi da se osea kao da niko koga si voleo nije umro?
Razmiljao je o najvanijem predmetu u svom ivotu fotografiji njegove majke kako ga ljulja na
ljuljaci u dvoritu gde su se nalazile kamp-prikolice. Bilo je nemogue izbrojati sate koje je proveo,
i kao dete i kao odrasla osoba, gledajui u tu fotografiju, projektujui se u nju i zamiljajui sebe na
njoj. Taj napor je uvek bio uznemiruju, jer su ena i dete na fotografiji izgledali kao da je vreme
stalo, dok se inilo da on i dalje stari. On nije bio na fotografiji. Bio je posmatra. On i deak sa
slike vie nisu bili isto. A ena je i dalje bila njegova majka.
Zar misli da e, ako bude iveo u Pakardovoj kui koja je ista kao to je bila tridesetih godina,
prevariti sebe i iveti daleko od sadanjosti, i manje istraumiran zbog onoga to je Ilkovi uinio
tvom dedi i babi, Danijelu i Gregu? Tvoji problemi nee nestati. Bie isti i u prolosti i u
sadanjosti. Ali prolost e, meajui se sa sadanjou, pokrenuti nove probleme.

9.

Zna li kako mogu da doem do informacija o eni koja je ivela tridesetih godina u Los
Anelesu?, upitao je Koltrejn.
Nolan nije bio spreman da razgovara o tome.
Bila je vlasnik kue koju kupujem, objasnio je Koltrejn. Pokuavam da saznam istorijat
imanja.
Zar me nisi uo?, upitao ga je Nolan. Jedva e se izvui iz ovoga, a da ne zaglavi u zatvoru.
Da sam na tvom mestu, razmiljao bih o tome ta u rei Velikoj poroti.
Ako nastavim da razmiljam o Ilkoviu, poludeu.
Pa nee moi ba da izbegne to. Dravna policija hoe da ode kod njih. ele jo jedno
suoavanje. U pola sedam. Nolan je pogledao na sat. to znai da ti je ostalo jo devedeset
minuta.
Rade do kasno.
Ti si poznat momak.
Koltrejn je protrljao zakrvavljene oi i ustao.
U biblioteci ima gradski adresar, rekao mu je Nolan.
Molim?
Za tridesete. Koliko dugo je posedovala kuu?
Od 1933. do 1935
Sledi je kroz adresar. Gde se preselila kada je napustila kuu koju kupuje? Pogledaj da li se
nalazi u adresaru za 1936. Isto vai i za telefonski imenik. Na kraju e njeno ime nestati iz adresara
bilo da se preselila u drugi grad ili je umrla. Ako je umrla, onda joj se umrlica najverovatnije nalazi
u L.A. tajmsu. Naravno, bie ti potrebno neko vreme da pregleda sve primerke novina za godinu u
kojoj se njeno ime vie ne spominje u adresaru, ali ako ti je to vano...
Kua ima bogatu prolost. eleo bih da saznam vie o njoj, rekao je Koltrejn.
Uz probleme koje ima...
Bolje i to nego da razmiljam o nekoliko proteklih dana.
Ne mogu da se meam. Potreban ti je privatni detektiv. Nolan je izvadio posetnicu iz fioke.
Pokuaj sa ovim momkom. Bie mu potrebno sve to zna o njoj, ukljuujui i fotografiju.
Nemam nijednu, slagao je Koltrejn.

10.

Kada se oko ponoi vratio u Pakardovu kuu, bio je tako iscrpljen da je jedva drao oi otvorene.
Pogled u retrovizor mu je stavio do znanja da je njegov drugi dui razgovor sa dravnom policijom
na njegovom licu urezao duboke bore od iscrpljenosti. Ba kao i njegova upornost da e, ako imaju
dodatnih pitanja, morati da priekaju: sutra putuje u Konektikat da sahrani babu i dedu.
Ostavio je kola u garai, zakljuao za sobom ulazna vrata, i najzad krenuo tekim, umornim
koracima u dnevnu sobu. Tamo je zavrio veliki posao sklonivi sive, iroke pantalone i tamnoplavi
sako koji je nosio jutros na Danijelovoj sahrani, to se inilo dalekim. Bio je tako umoran da mu se
vrtelo u glavi, te je samo skliznuo u vreu za spavanje.
Meutim, misli mu nisu dale mira. Trzao se zbog nonih mora. inilo se da unakaene ruke na
obezglavljenom Ilkovievom leu idu ka njemu da ga udave. Naglo se probudivi, napregao se da
vidi svetlei brojanik svoga sata, potom je uzdahnuo u oajanju kada je video da je tek 3.25. Samo
nastavi da lei, rekao je sebi. Zatvori oi. Ubrzo e ponovo zaspati. Ali njegov napeti nervni sistem
odbio je da poslua. Pre nego to otputuje u Nju Hejven, morae da rezervie avionsku kartu i
kontaktira sa advokatom zbog dokumenata koje mu je dao Dankan. Morae da sredi da raunovoa
poloi depozit. Morae da...
Ustao je i kroz dnevnu sobu, po mraku, otiao u kuhinju.
Kada je ukljuio svetiljku ispod jednog anka, pronaao je dokumenta tamo gde ih je ostavio,
pored tednjaka. Proitao ih je i zakljuio da je sve jasno. Da nije eleo da bude siguran da se ne
postavlja pitanje prava svojine, istog trenutka bi ih potpisao, ne bi se trudio da uje miljenje
advokata. Pregovori nisu bili cilj. Nameravao je da, po svaku cenu, postane vlasnik kue.
Panju mu je privukla crvena lampica koja je treperila pored friidera: na telefonu sa sekretaricom
koji mu je dao Dankan. Koltrejn se ponadao da ga je Denifer zvala. Bilo mu je krivo to su onako
zavrili razgovor na sahrani.
eleo je da ree nesuglasice. Ali onda je shvatio da Denifer nije mogla da sazna ovaj broj
telefona. On nije u imeniku. Ni on sam ga nije znao dok mu ga Dankan danas nije dao na kraju
razgovora.
Koltrejn je pritisnuo dugme PLAY. Na trenutak se neopravdano uplaio da e uti Verdijev
Rekvijem, da e mu Ilkovi grlenim glasom ponovo zapretiti, to se dogodilo prole noi, da se ova
nona mora nije zavrila. Ali ono to je uo bilo je skoro isto tako uznemirujue.
Nije bilo poruke. ula se samo tiina. Zatim klik.
Bio je to samo pogrean broj, rekao je sebi.
Sigurno.
Sipao je vodu u au, ali umesto da je popije, izaao je iz kuhinje. Tako je shvatio ta radi. On nije
odluio da izae, ve je utvrdio da to radi. Onog trenutka kada je krenuo, znao je kuda se zaputio.
Brzo je otkljuao podrum, pomerio police i uao u tajnu prostoriju. Posle Dankanove posete,
paljivo je vratio fotografije i pomerio zid, pa ipak, Dankan se moda zapitao ta je Koltrejn radio u
podrumu moda se vratio da zadovolji radoznalost. Koltrejn je ponovo skinuo kutiju i izvadio
fotografije, jednu za drugom, poreao ih po policama i divio se eni.
Poto ih je konano sklonio i izaao iz podruma, bio je iznenaen kada je utvrdio da je sunce
izalo pre nekoliko sati.

11.

U Nju Hejvenu je bilo oko trideset centimetara snega, duvao je otar, hladan vetar. Na sahranu skoro
niko nije doao, jer je veina prijatelja Koltrejnove babe i dede umrla pre njih. Nakon to je sasluao
poslednje svetenikove molitve, poloio je ruke u rukavicama na svaki sanduk i proaptao:
Zbogom.
Kada se vratio u kuu babe i dede, zapoeo je dugi, srceparajui postupak uklanjanja svega onoga
to su deda i baba sakupili tokom ivota. Zazvonio je telefon kada je prebirao po kutiji za cipele
punoj rauna.
Kako si?, upitala ga je Denifer.
Onako kako se moe oekivati. Sneg koji je udario o prozor u dnevnoj sobi naterao je Koltrejna
da pogleda u tom pravcu.
Mislila sam da te pozovem i pokuam da te oraspoloim.
Drago mi je to si pozvala. Koltrejn je pomislio da je uo Denifer kako uzdie i uinilo mu se
da taj uzdah zvui kao neprijatno olakanje.
Pretpostavljam da mora da se nosi sa mnogo uspomena, rekla je Denifer.
Koltrejn je zapeo o dedinu stolicu za ljuljanje. iveo sam ovde do osamnaeste godine, dok se
nisam preselio u Los Aneles i otiao na koled. Sino sam spavao na spratu, u svojoj staroj sobi.
Nametaj je i dalje isti. U stvari, jo je sve na svome mestu. Jedino mesto koje nisam... I dalje elim
da odem dole u podrum gde sam se krio kao dete gde sam razmiljao o majci. Ali ne mogu da
nateram sebe da gledam tamo, jedva je mogao da izgovori, gde ih je Ilkovi ubio.
Hoe li prodati kuu?
Neu. Naiao sam na neke starije ljude, prijatelje dede i babe. Jedan stariji par im je podigao
kiriju i ne mogu vie da priute sebi da ive u svom stanu. Dozvoliu im da ovde stanuju besplatno.
Rekli su da ne ele milostinju, meutim, rekao sam im da e mi uiniti uslugu jer trebam nekog ko
e voditi rauna o kui.
Lepo.
Pa... Koltrejn je pogledao veliku boinu jelku u uglu dnevne sobe, stiu praznici.
Vraa li se za praznike?
Mislim da neu uspeti da sve sredim do tada.
Oh, Deniferin glas se utiao. Nadala sam se... jo imam problema sa... ne elim da meu nama
bude nereenih stvari. ao mi je zbog onoga to sam rekla nakon Danijelove sahrane.
Nema niega loeg u elji da neko vreme bude sama.
Ali mogla sam izabrati bolje vreme da ti to kaem. Jo sam zbunjena, ali...
Nisi jedina.
Moda sam sada spremna da o tome razgovaram.
Razgovaraemo kada se vratim, rekao je Koltrejn.
Tako je. Neemo preko telefona.
Neemo preko telefona. Lepo provedi praznike.
I ti. Onako kako najbolje moe. Mi, nisam zaboravila na specijalno izdanje asopisa.
Fotografije su i dalje u Pakardovoj kui. Kada se vrati...
Postarau se da ih dobije.

Sneg je jo jae udarao o prozor kada je Koltrejn spustio slualicu. Otiao je do prozora i gledao
kako pada mrak. Kola su se borila da se probiju kroz sve vee nanose snega.
Njegove fotografije potpuno ih je smetnuo s uma. Bila je to mera surovog smenjivanja stvari.
Pre nedelju dana, bio je ushien zbog novog pravca u kojem je krenuo njegov ivot. Oseao se kao
ponovo roen. A sada jedva da je mogao da se seti oseanja novog poetka zbog ega se oseao
uzbuenim. Po navici, poneo je foto-aparat sa sobom, ali on je ostao u jednom koferu, zajedno sa
kouljama koje nije raspakovao.
Otiao je u prednje predvorje, i poto je osetio potrebu, poeo je da se penje uz stepenice od
hrastovine. Ograda na stepenitu delovala je rasklimano. Ili sam ja raskliman, pomislio je. U svojoj
spavaoj sobi je otvorio kofer, izvadio foto-aparat, odloio ga na stranu i sklonio veliki koverat koji
je uvrstio vrstim kartonom kako se ne bi savijao.
U koverti se nalazilo na desetine fotografija iz komore u Pakardovom podrumu. Rairio ih je po
krevetu i gledao ih, posmatrajui ih sleva nadesno. Vrtoglavo se vrativi na prvu fotografiju, ponovo
ih je gledao.
Pa jo jednom. Opinjavajue lepa ena mu je uzvraala pogled.

12.

Bila je glumica.
To se dogodilo etiri dana posle Boia. Koltrejn se vratio u Los Aneles i sedeo je u sreenoj
kancelariji privatnog detektiva kojeg je unajmio pre nego to je otiao u Nju Hejven.
Zvao se Roberto Rodrigez. Nizak i vitak, sede kose na krajevima, sa naoarima i konzervativnim
odelom, vie je liio na advokata nego na privatnog detektiva.
Ovo je kopija njenog policijskog dosijea. Moe ga zadrati.
Policijskog dosijea? Koltrejn se trudio da smiri desnu ruku dok je otvarao dosije. Posmatrala ga
je bleda, umrljana fotografija iskopirana na fotokopir-aparatu i on je zatrepereo. Iako je bila bleda,
nije bilo sumnje. Ta gusta, crna kosa. Te impresivne usne i oi nalik na bademe. Gledao je u enu sa
Pakardovih fotografija.
Okrenuo je stranu i mrko pogledao kucani tekst koji je bilo teko proitati jer je izbledeo tokom
godina, a slova koja su nedostajala ukazivala su na i suvie korienu traku za pisau mainu.
Odeljenje za nestala lica?
Tubu je podneo njen agent 1934. godine, rekao je Rodrigez. Imala je petogodinji ugovor sa
Univerzalom. Nita veliko. Sigurno nije bila zvezda, iako je, sudei po kopiji slike koju sam
napravio, to sigurno mogla biti. Kada se nije pojavila na poetku snimanja, studio se obruio na
njenog agenta, a on je shvatio da mu se nije javila due od tri meseca. To ti samo govori koliko su bili
bliski.
I?
Nema i. Nikada je nisu pronali.
Koltrejn je imao oseaj da tone. Ali kako je Randolf Pakard mogao da kupi kuu od nje ako je
nikada nisu pronali?
Ko zna? Moda su je posle godinu dana smatrali mrtvom, pa su njeni roditelji dobili dozvolu da
prodaju kuu. Negde u dosijeu se nalazi zapisnik telefonskog razgovora sa njima. Detektiv zaduen za
istragu eleo je da zna da li se ona ikada pojavila u kui svojih roditelja koji su iveli u Teksasu.
Tvrdili su da je nisu videli etiri godine. to ti kae koliko su bili bliska porodica.
Koltrejn je okrenuo jo nekoliko strana i odmahnuo glavom, zbunjen.
Detektiv je zabeleio da njena porodica nije imala telefon. Razgovor se vodio u lokalnoj
policijskoj stanici, rekao je Rodrigez. Dodaj mnogo izraza jok10 i dvostrukih negacija11 i
zakljuie da se radi o farmeru koji, pored toga to nije imao sree, nije bio ni obrazovan. Ali on se
nije prezivao ens. Preivao se avez. Njegova erka se nije zvala Rebeka. Ve Huanita.
Promenila je ime da bi sakrila svoje hispansko poreklo?
Ja volim stare filmove. Volim da itam o njima, rekao je Rodrigez. Dvadesetih i tridesetih
godina pojavile su se muke zvezde sa etno imenima. Na pamet mi padaju Rudolf Valentino i Ramon
Navaro. Studio je igrao na njihovu sumornu pojavu. Ali mogu da se setim samo nekoliko enskih
zvezda mislim na one glavne koje nisu imale ime i nisu izgledale kao bele ene. To ne znai da su
bile bele. Nekoliko njih je imalo drugaije etniko poreklo, ali su to krile. Morale su. Rita Hejvort je
dobar primer. Postala je slavna tek etrdesetih godina, iako njena karijera poinje tridesetih godina.
Bila je hispanskog porekla. Pravo ime joj je bilo Margarita Kansino. Imala je crnu kosu i razdeljak,
zbog ega je izgledala kao panjolka, u vreme kada je bilo sve vie predrasuda u vezi sa

Meksikancima. Stoga se ofarbala u kestenjastu boju i promenila frizuru kako bi joj elo izgledalo
simetrinije. Osim toga, uzimala je asove dikcije da bi se reila akcenta, promenila je ime i uspela
da se prilagodi. ini mi se da je Rebeka ens uinila isto.

13.

Ovamo. Bibliotekarka, niska, mlada ena sa pletenicama, ispratila je Koltrejna u Spartansku sobu
gde su se nalazile maine za gledanje mikrofilmova. Kada zavrite, molim vas, vratite mikrofilm na
moj sto.
Hvala, rekao je Koltrejn.
Prole su godine od kada je poslednji put koristio ovu vrstu maine, ali brzo se setio kako da
rukuje njome. Kada je prikaio rolnu na kalem na donjem desnom kraju, provukao je film kroz mainu
i povezao ga sa kalemom na levoj strani. Kada je pritisnuo dugme, gledao je film kroz osvetljenu
pozadinu koja je na ekranu projektovala i uveavala umanjene delove filma. Rolna se odnosila na sva
izdanja L.A. tajmsa objavljena u poslednja etiri meseca 1934. godine, kada je, sudei po
policijskom izvetaju koji je Koltrejn poneo sa sobom, Rebeka ens, roena kao Huanita avez,
nestala. To se naroito odnosilo na drugu nedelju oktobra. Izvetaj Odeljenja za nestale osobe bio je
zaveden devetog oktobra, dva dana nakon to se nije pojavila na poslu. To znai da je Koltrejn morao
da okrene samo devet izdanja ovih novina, pre nego to je doao do perioda koji ga je zanimao. Ali
da bi tome pridao znaaja i da ne bi propustio nijednu, naizgled, bitnu, ranije navedenu primedbu
koja se odnosila na nju, potrudio se da ne pregleda novine brzo, ve je odvojio vreme i polako ih
razgledao.
Novinski naslov za prvo oktobarsko izdanje govorio je o Frenklinu Ruzveltu i predsednikovom
trudu da se izbori sa Depresijom12 . Pria je govorila o pogoranju ekonomske situacije u Los
Anelesu. Meunarodne vesti o strahu od poetka rata u Evropi bile su pored izvetaj a o lokalnom
poaru u kojem je izgorelo petoro dece i dvoje odraslih. Ako si bio raspoloen kada si ustao, posle
ovakvih vesti sigurno to vie nisi mogao biti, pomislio je Koltrejn.
Dok je ventilator na maini radio, spreavajui toplotu sijalice da spri mikrofilm, Koltrejn je
nastavio da premotava film. Posebno je u svakom izdanju obratio panju na odeljak koji se odnosio
na ou-biznis, ali nije uspeo da pronae nijedno mesto gde je spomenuto ime Rebeke ens. ak i
kada je doao do izdanja od desetog oktobra, dana kada je policiji prijavljen njen nestanak, jo nije
proao mesto gde se ona spominjala. Da li je studio izbegao da spomene njen nestanak da bi izbegao
skandal? Ako jeste, kakav je skandal bio u pitanju.
Na osamnaestoj strani, u izdanju od dvanaestog oktobra, najzad je uspeo da pronae naslov
Nestala glumica. lanak je bio dug svega petnaest centimetara, ali u njemu je uglavnom ukratko
reeno sve ono to je spomenuto u policijskom izvetaju. Odbila je da se pojavi na poslu u
Univerzalu. Studio se obruio na njenog agenta. Agent je pokuao da joj telefonira, a potom je otiao
do njene kue gde mu niko nije otvorio. Sused mu je rekao da bar nedelju dana nije primetio nikakve
znake aktivnosti u kui, ak ni svetla. Kada je policija pretraila kuu, nisu otkrili da je bilo ta
pomereno niti da je nestalo. Pomonik reisera u studiju rekao je da je ona uvek dolazila na vreme i
da je znao njen raspored nije nalikovalo na nju da kasni. U njenom ormara nije nedostajala
garderoba, to bi ukazalo na to da se spakovala i otputovala na neplanirani put. Sumnjalo se na
zloin.
Uz lanak je bila objavljena i fotografija, a Koltrejn je stekao utisak da lanak ne bi ni bio
objavljen da Rebeka ens nije bila tako lepa. Iako fotografija, oigledno napravljena u stilu studija,
nije na pravi nain doarala njenu lepotu, on nije mogao da odvoji oi od nje. Stil kojim je napisan

lanak nije bio pun potovanja. Nije je tretirao kao zvezdu. Na osnovu toga to se lanak nalazio u
sredini novina, sticao se utisak da se ovaj sluaj vie tretirao kao pria o zloinu, nego kao pria iz
ou-biznisa. U naletu i obeavajua bile su rei kojima su je opisali. Kada je proitao lanak,
Koltrejn je zapisao dva naslova. Bili su to filmovi u kojima je nedavno igrala: Vetar sa Jamajke i
Predvodnik.
Poto je proitao lanak od dvanaestog oktobra, preao je na sledei dan, i dan nakon toga. Na
dvadesetoj strani, izdanja od etrnaestog oktobra, bila je objavljena Rebekina fotografija, jo jedna u
stilu studija koja je odmah privukla njegovu panju. Ni ova slika se nije mogla porediti sa slikama
koje je nainio Pakard. Ipak, njen pogled je i dalje bio isti. Kada je najzad proitao lanak, shvatio je
da je jedini napredak koji je postignut u istrazi bila izjava glumiine prijateljice iz Univerzala koja je
rekla policiji za udne telefonske pozive i opsesivna pisma oboavaoca na koga se Rebeka alila.
inilo se da i pozivi i pisma dolaze od iste osobe i svi su se odnosili na isto: zaklinjanje na venu
ljubav. Deo koji se odnosi na veno zvuao je jezivo, rekla je glumiina prijateljica. Rebeka je
oigledno bacila pisma jer ih policajci nisu pronali kada su ponovo otili da pretrae kuu.
Policija je razgovarala sa drugim glumicama koje su mogle dobiti slina pisma. Osim toga, drugih
tragova nije bilo.
Koltrejn se zavalio u neudobnu, drvenu stolicu i protrljao elo. U kopiji policijskog izvetaja koji
mu je dao Rodrigez nije se spominjao uporni oboavalac. Da li je to znailo da je dosije nepotpun ili
da policija nije mnogo verovala u priu koju je ispriala glumiina prijateljica? Moda glumiina
prijateljica i nije bila toliko bliska prijateljica; moda joj je jedini cilj bio da joj ime bude
objavljeno u novinama. Ako bi policija odbacila njene tvrdnje, zar ih onda ne bi spomenula u
izvetaju? Ovo nije bila jedina protivrenost koju je Koltrejn primetio. U prvom lanku su naveli da
je Rebeka imala dvadeset i dve godine, dok je u dosijeu nestalih osoba reeno da ima dvadeset i pet i
to je bio podatak koji su dali njeni roditelji. U isto vreme, niko nije spomenuo pravo ime Rebeke
ens. U izvetaju je navedeno da je drava iz koje je poticala bila Ohajo, a ne Teksas. Sve to je
nagovestilo Koltrejnu da novinari nisu imali uvid u policijski izvetaj, ve su informacije dobili od
posrednika, najverovatnije od nekoga iz studija ko je titio sredstva studija uloena u nju, i trudio se
da sauva sliku o njenom poreklu.
Napor je urodio plodom. Koltrejn je skenirao zatamnjeni naslov na poetku svakog lanka, u
svakom izdanju na mikrofilmu, i nastavio je da ih pregleda sve do kraja godine, a kada je doao do
dvadeset i devetog decembra imao je oseaj da se vreme preklapa, budui da je datum bio isti kao i
dananji, kada je gledao mikrofilm. Vie nije bilo podataka o nestanku Rebeke ens. Protrljao je oi
koje su ga svrbele kao da je u njih upao pesak. Protegnuvi ruke, pogledao je na sat i zatreptao od
iznenaenja. Bilo je nekoliko minuta do est. Proveo je ovde sedam sati.

14.

Vetar sa Jamajke?
Da.
Predvodnik?
Koltrejn je klimnuo glavom.
Nikad uo za njih. Radnik video-kluba, ruiaste kose, imao je oko dvadeset godina. Police iza
njega bile su pune video-kaseta.
Ne udi me. Za njih nikada nisu uli ni u video-klubu Tauer video. Ali rekli su mi da, ako iko zna
kako da doem do kopije tih filmova, onda ste to vi.
Radnik, koji je imao minuu provuenu kroz levu nozdrvu, malo se uspravio, a ponos mu je
porastao. Izvadio je ispod pulta knjigu Vodi kroz film i video, autora Leonarda Maltina i poeo da je
lista.
Imali su primerak Maltinove knjige i u Taueru, rekao je Koltrejn.
Tih filmova nema u njoj?
Koltrejn je odmahnuo glavom.
Ako ih nema kod Maltina, onda je to prilino dobar znak da ti filmovi nikada nisu prikazani na
televiziji.
A moda i jesu, nakon objavljivanja te knjige, rekao je Koltrejn. I sam Maltin priznaje da u
njegovoj knjizi nisu navedeni svi manji filmovi koji su prikazani svega nekoliko puta, pre etrdeset
godina, u pononom terminu.
Radnik, koji je nosio majicu kratkih rukava sa likom Edvarda Makazorukog, izvadio je jo jednu
knjigu ispod pulta. Ova se zvala Filmografija sveta. Bila je prevelika, pohabana i debela. Okretao je
strane. Vetar sa Jamajke. Da, evo ga.
Nisam ni sumnjao u to.
Univerzal, 1934.
Tako je.
Gaj Kibi, Vilijem Gargan, Bojlan Bondi, Volter Ketlet, Rebeka ens.
Koltrejn je osetio da mu je puls ubrzan.
Izgleda da je u pitanju rimejk filma Kia, rekao je radnik.
Molim?
U pitanju je ista postava kao u filmu Kia, ali nema Doan Kroford.
Ti ipak poznaje filmove.
Radnik, koji je imao runi sat sa likom Mikija Mausa, ispravio se ponosno. Trudim se. Ali
moram ti rei nikada nisam uo za glumicu koja se navodi na kraju Rebeku ens.
Imala je kratku karijeru.
U kojem je jo filmu igrala?
U drugom filmu koji pokuavam da pronaem.
U Predvodniku? Hajde da pogledamo. Radnik je doao skoro do samog kraja knjige. Aha. Ista
kompanija. Ista godina. Brus Kabot, Hju Bakler, Heder Ejndel, Tali Maral i... Radnik je pljesnuo
rakama. Rebeka ens. Sad imamo neto. Film je reirao Dord B. Sajc.
Ko?

Nekoliko godina nakon toga Sajc je snimio Poslednjeg Mohikanca. U stvari, neki od tih glumaca
igrali su u tom filmu.
Nastavlja da me iznenauje.
U ovom sluaju, nije toliko iznenaujue.
Radnik je pokazao na niz filmskih plakata iznad polica na kojima su stajale video-kasete, na
dragom kraju dugake prostorije. Na jednom od njih, narandastom, izbledelom, pisalo je
POSLEDNjI MOHIKANAC GLAVNA ULOGA: RANDOLF SMIT. Neverovatno mlad, kot se
video iz profila. Drao je kremenjau13 i nosio jaknu od jelenske koe i kapu od rakunovog krzna. U
pozadini su se borila dva Indijanca. Na dnu, tamnim slovima bilo je napisano: REIRAO: DORD
B. SAJC.
Jedan moj prijatelj je oboavalac filmova Dorda B. Sajca. Dao mi je taj poster, da ga okaim.
Lino, ne znam ta je toliko posebno u Sajcovom radu. On nije Orson Vels. Ali moj prijatelj je
strunjak. Njega treba pitati.

15.

Bio je to slabani, otmeni, stariji gospodin, sede kose, sa bradom poput Van Dajkove i tapom. ekao
je kraj metalne kapije svoga doma u erman Ouksu, uukan u debeli, braon kardigan, dok se Koltrejn
parkirao. Skupa kua u tjudorskom stilu bila je visoko u brdima, dok su se svetla doline irila ispod
nje.
Nisam znao da je ovako kasno, rekao je Koltrejn nakon to su se rukovali i on se predstavio.
Prohladni povetarac mrsio mu je kosu. Da sam razmislio o tome, nikada ne bih dopustio momku iz
video-kluba da vas pozove.
Stariji ovek je nainio gest kojim kao da mu je rekao ne razmiljaj o tome. Glas mu je bio
piskav. Sidni zna da ne idem na spavanje pre dva-tri sata ujutro. Svako ko eli da razgovara o radu
Dorda B. Sajca dobrodoao je u bilo koje vreme.
U stvari, nisam ovde zbog Sajca. Stariji ovek je izgledao zbunjeno.
Mene interesuje glumica koja je glumila u Predvodniku.
Koja glumica?
Rebeka ens.
Starac je klimnuo glavom.
uli ste za nju?, upitao ga je Koltrejn.
Za nju? Odavno ne.
Koltrejn je imao oseaj da je ostao bez vazduha. Bojim se da sam vam dosaivao bez razloga.
ao mi je. Neu vam vie oduzimati vreme.
Ali sam upoznat sa njenim radom. Koltrejn se zaustavio kada se okrenuo ka kolima.
Doli ste da razgovarate sa mnom o Predvodniku. Zar ne mislite da e vam vee zadovoljstvo
biti da pogledate film?
Da ga pogledam?
Nemam sve filmove koje je snimio Sajc. Mnogi nemi filmovi nalazili su se u skladitu i propali
su pre nego to ih je neko mogao sauvati, iako imam kopije mnogih poznatih filmova, kao to je
Polina u opasnosti, koji je napisao pre nego to je postao reiser. Zvuni filmovi, koje je reirao,
druga su stvar. Od Crne magije iz 1929. do Nevolja Endija Hardija sa plavuama iz 1944, kada je
Sajc umro, uspeo sam da uem u trag svakom filmu koji je Sajc snimio.
Dostojanstveni gospodin, koji se predstavio kao Vinsent Toler, otpratio je Koltrejna do svoje
kue. Uli su u dnevnu sobu, u kojoj se, na jednom kraju, nalazilo filmsko platno iza pokretnih ploa
od hrastovine, dok se na drugom kraju nalazila prostorija za projekciju. Dve prostorije bile su
povezane prostorom iza slike Endrua Vajta koja se pomerala u stranu.
Toler je, kako je Koltrejn saznao, bio udovac, penzionisani neurohirurg, i iveo je sam. Mrzeo je
to to je bio neurohirurg. Nikada nisam eleo da upiem medicinu, ali me je moj otac, koji je bio
lekar, naterao to da uradim. Ja sam, u stvari, uvek eleo da radim na filmu. Nisam imao ideju na
kojem bih mestu voleo da radim. Samo sam znao da je to ono to mi se svialo, ali moj otac nije hteo
ni da uje za to. Ja nisam imao hrabrosti da mu se suprotstavim. Nakon to se penzionisao, uspeo je
da vidi film Endrua Hardija na kanalu amerikih filmskih klasika. Dok ga je gledao, setio se
oduevljenja koje je imao kao deak i ponovo ga je osetio. Pri sledeem prikazivanju toga filma na
istom kanalu, primetio je da je autor filma Dord B. Sajc.

To ime mu nije nita znailo, ali kada je zamolio radnika u video-klubu, u koji je esto odlazio
(bio je to isti video-klub u koji je otiao Koltrejn), da nae ostale filmove koje je reirao Sajc, Toler
se oduevio kada je otkrio da je Sajc reirao skoro sve filmove u kojima je Endi Hardi igrao glavnu
ulogu, ali i mnoge druge filmove koji su se sviali Toleru kada je bio mlad. Poeo sam da skupljam
video-kasete, meutim, neki Sajcovi filmovi nisu bili dostupni na video-kasetama, pa je sledei
korak bio... Toler je pokazao rolnu filma koju je stavljao na projektor. Bio je to zanimljiv hobi.
Mogli biste rei da sam sakupljao svoju mladost.
Kada je namestio rolnu, Toler je objasnio da je Sajc bio idejni tvorac filmova u kojima je
opasnost postepeno rasla, da bi se naposletku, 1925, opredelio za igrane filmove, snimao je vesterne,
filmove o tajanstvenim dogaajima, kriminalistike melodrame i komedije. Bio je profesionalac.
Filmovi su mu bili na repertoaru i bili su niskobudetni. to je jo vanije, znao je da se zabavi.
Smestivi se u stolicu postavljenu pliom, Koltrejn je bio iznenaen to se u iekivanju da vidi
film u kojem se Rebeka ens kree i govori osea nelagodno. Kada je Toler ugasio svetla i okrenuo
se ka projektoru, epska muzika, koje je podseala na reke, doline i planine, priguila je zujanje
projektora. U isto vreme je snop svetlosti dotakao platno i prikazao sjajnu crno-belu ruku koja je
otvarala knjigu, na kojoj je bio napisan naslov filma, Predvodnik, sa napomenom da je reiser Sajc.
Kada se pojavio spisak glumaca, Koltrejn se uhvatio za tapacirane naslone stolice u kojoj je sedeo.
Imena se nisu pojavljivala zasebno, umesto toga, imena svih glumaca su se pojavila na istom spisku, s
tim to je ime tumaa glavne uloge bilo na vrhu. Ime Rebeke ens bilo je esto po redu. Kada ga je
video, Koltrejn se nagnuo napred.
Scenaristi. Kamerman. Dok je ruka okretala stranice, muzika je dosegla dramatini vrhunac, a
onda se odjednom Koltrejn prepao kada je video poslednje ime u nizu.
Producent Vinston Kejs?, rekao je Koltrejn iznenaeno.
Poznato vam je ime?, upitao je Toler iz tame iza Koltrejna.
Blagi boe, pomislio je Koltrejn. Rebeka ens ne samo da je kupila Kejsovu kuu, nego je i radila
sa njim. Bili su povezani. Znate li neto o njemu?
Ne mnogo. Ovo je jedini film koji je on producirao za Sajca.
A Rebeka ens? Da li je igrala u jo nekom Sajcovom filmu?
Nije.
Dok su razgovarali, na platnu se video voz koji je prolazio kroz preriju. Mrav, visok ovek,
odeven u jelensku kou, Brus Kabot, predvodio je pionire. Pogled je bio impresivan, ba kao i
vieslojni ton kripa tokova vagona, topot kopita, zveket oruja. Dramatina upotreba zvuka bila je
iznenaujua, ako se u obzir uzmu ograniene mogunosti ureaja za snimanje tog vremena. Ali
Koltrejnu to nije bilo vano. Dok je paljivo gledao film, posmatrajui guvu koju su pravili vojnici,
usredsredio se samo na...
Malo sam se raspitao o Kejsu, Tolerov glas se uo iz daljine. Poeo je da producira 1928,
kada se pojavio zvuni film. Osim Predvodnika i jo jednog filma, nije bio povezan ni sa jednim
drugim filmom.
Taj drugi film bi trebalo da je Vetar sa Jamajke, zar ne?
Kako znate?
To je drugi film za kojim tragam. Rebeka ens je igrala i u njemu.
Koltrejn je i dalje posmatrao scenu sa vozom. Voz je uao u kanjon gde se Kabot namrtio kada je
video kako dim kulja iz doline. Rekao je da se voz zaustavi, dok on i jedan od pionira budu izviali.
A vi je nikada niste videli kako glumi?, upitao je Toler.
Video sam samo njene slike.

Zato ste se zainteresovali za nju?


Izbegavi pitanje, Koltrejn ga je upitao: Kada e se ona pojaviti?
Uskoro.
U dolini, Kabot je odgalopirao do zapaljene dilianse iz Konestoge. Pronaao je mrtvog psa,
pogoenog strelom, sjahao je kraj sredovenog oveka i ene koji su leali na zemlji i priao im da
proveri da li su jo ivi. To to se namrtio kada im je video lica, koja kamera nije prikazala, dalo je
na znanje da su ljudi skalpirani. Pionir koji je krenuo sa njim zauo je buku, izvukao je pitolj i
krenuo ka potoku, a potom doviknuo Kabotu da brzo doe.
Pokret u evaru kraj potoka otkrio je prestraenu figuru koja je izlazila iz skrovita. Bila je to
ena. Koltrejn je postao paljiviji i pokuao je da prepozna siluetu Rebeke ens. Ali uprkos
razbaruenoj kosi i uprljanom licu, bilo je jasno da to nije Rebeka.
Stalno zaboravljam da ona glumi sporednu ulogu.
Ali ona igra veoma vanu ulogu, rekao je Toler.
Kada su pomogli eni da ue u vagon i pobrinuli se za nju, Koltrejn je to shvatio tek kada se ena
predstavila kao Meri Biam. Jo neko je bio sa njima, rekla je Kabotu, jecajui njena sestra, Ejmi.
Indijanci koji su napali njihovu diliansu odveli su je sa sobom.
Poto se napad dogodio samo nekoliko sati ranije, jo je postojala mogunost da se Ejmi izbavi,
ukoliko se odmah formira ekipa za spaavanje, ali zbog toga bi voz ostao bez ljudstva i bio bi
nezatien. Vojnici su morali da naprave moralni izbor da zaborave na Ejmi, da vode rauna samo o
sebi i nastave put, ili da ugroze bezbednost drugih zarad dobra jedne osobe. Kabotovi pitomi pogledi
upueni Meri jasno su pokazali da se istog trenutka zaljubio u nju. Rekao je vojnicima da mogu da
rade ta god ele, ali da e on spasti Merinu sestru. Koltrejn je sumnjao da je Kabot bio toliko
motivisan da spase Ejmi, ve da je eleo da impresionira Meri. U dramatino postavljenoj sceni,
Kabot je odgalopirao sa estoricom ljudi, pratei tragove pljakaa, dok je voz nastavio u suprotnom
smeru.
Koltrejn je osetio laku vrtoglavicu kada se scena promenila i kada je video Rebeku, vezanu
konopcima, kako se tetura pored grupe na konjima koja je vikala na nju. Kosa joj je bila razbaruena,
a lice uprljano, ali nita nije moglo da zaseni njenu trajnu lepotu. Bluza joj je bila pocepana i
otkrivala je vie od desnog ramena, skoro ceo dekolte. Koltrejn je tek tada shvatio da je cenzor to
dozvolio. U isto vreme, suknja joj je bila pocepana do kolena i otkrivala joj je arape, a mueniki
izgled delovao je senzualnije nego to su izgledali ogoljeni delovi tela. Na ivotinjsku privlanost
ukazivala je njena bujna, zamrena kosa, prkos u njenim tamnim oima, izazovnost njenih punih,
senzualnih usana, kakve nikada ranije nije video.
Gospode, proaptao je.
Da, rekao je Toler, mogla je biti zvezda. Ali vie je nikada nisam video ni u jednom filmu.
Ovo joj je bio poslednji. Nestala je.
Koltrejn je, prestraen, gledao kako jedan od jahaa izvlai kanap i saplie je. Taj pokret je izvela
graciozno kao plesaica, iako je izgledalo da se zaista saplela. U stvari, svi njeni pokreti bili su
istovetno graciozni. Telo joj je bilo senzualno elastino zbog ega je bilo nemogue odvojiti oi od
njega, bez obzira na to koliko su joj pokreti bili trivijalani. Kada je progovorila, Koltrejn nije bio
spreman za njen glas divno dubok i zvuan. Kakav god da je hispanski akcenat ponela sa sobom u
Holivud, mnogo je radila na tome da ga eliminie. Stvorila je sebe iznova, a opet, preostao je mali
trag njenih korena koje je pokuavala da sakrije.
Koltrejn je bio toliko zanesen da je imao problema da se usredsredi kada su se preostali glumci
ukljuili u priu. Brus Kabot je jurio jahae, borio se sa poarima, olujama, nabujalim rekama,

krdima bufala, lavinama i zasedama u nameri da spase sestru ene koju je zavoleo (struktura filma je
oigledno bila zasnovana na serijalima u kojima je opasnost postepeno rasla, a kakve je Sajc snimao
u mladosti). U meuvremenu, i voz je nailazio na sline prepreke. Jedan mladi je preuzeo ulogu
Brusa Kabota, kao predvodnika ekspedicije, i dokazivao se kako bi se Meri, koja se molila da se
Kabot vrati sa njenom sestrom, zaljubila u njega. Sajc je ukrstio dve vrste avanture. Da bi stvorio
neizvesnost da li je Rebekin lik i dalje iv, njeno pojavljivanje na platnu je skraeno, nakon scene u
kojoj ju je Indijanac, ljut zbog njene drskosti, zgrabio za kosu i zamahnuo noem da je odsee.
Posmatrajui kako se Kabot penje uz liticu i jae kroz umu, Koltrejn je sa sve veim
nestrpljenjem oekivao ponovno Rebekino pojavljivanje. Kada se konano pojavila, Indijanac ju je
bacio sa litice u reku. Borba izmeu Kabota i Indijanca bila je neizvesna, ali Koltrejn je samo eleo
da ponovno vidi Rebeku. Zbog nje je, kada ju je video kako izlazi iz reke, poeo bre da die. Mokra
odea se zalepila za nju, mokra, crna kosa bila joj je zaeljana i padala joj na lea. Svaka oblina
njenog tela bila je istaknuta. inilo se da je sainjena od vode i da je njeno telo, dok je ona izlazila iz
vode, dobijalo svoj oblik, odravajui gracioznost talasa. Bila je Venera koja izlazi iz vode.
Zabaena glava naglaavala je svaki zadivljujui detalj njenog lica. Ako se ranije dovodilo u pitanje
da li e se Brus Kabot odmah zaljubiti u Meri Biam, uopte nije bilo sumnje da e on, kada pobedi
Indijanca i pouri da joj pomogne, biti opinjen prizorom kada je vidi kako izlazi iz vode.
Na kraju, odveo je Rebeku do voza gde je objavio da e se on i Rebeka venati. Ali i Rebekina
sestra je pripremila iznenaenje ona e se udati za oveka koji je preuzeo mesto Brusa Kabota.
Zagrljaji i poljupci. Oko njih se uje smeh, ni najmanjeg nagovetaja da e seksa biti u prii. Dok se
kamera pomerala ka snegom pokrivenim planinama, muzika je dosegla kreendo. Pojavio se natpis
Kraj. Platno je postalo tamno.
U tami, Koltrejn je uo zujanje projektora. uo je kako kripi stolica kada je Vinsent ustao u
mraku, verovatno je otiao u salu za projekcije da ugasi projektor.
Rekli ste da je Rebeka ens nestala nakon snimanja ovog filma?, upitao je Vinsent iz daljine.
Koltrejn je bio tako oduevljen onim to je video da je morao da natera sebe da progovori. Tako
je.
Kada sam vam rekao da ne znam mnogo o Vinstonu Kejsu, zaboravio sam da kaem ono to
znam, rekao je Vinsent.
Oh?
Ovo je bio i njegov poslednji film. Kada je zavrio produkciju, nestao je.

16.

Koltrejn se vratio u Pakardovu kuu u dva ujutro. Ponovo je bio zbunjen, sada vie nego ikad. U glavi
mu je bila prava zbrka. Policija je sigurno znala da Rebeka ens nije jedina osoba koja je nestala, a
koja je imala veze sa filmom Predvodnik. Zato i nestanak Vinstona Kejsa nije spomenut u novinama?
Dva sluaja bi pojaala jedan drugi i od njih bi se napravila dobra pria. Zar je studio sve zatakao?
Ili je nestanak Vinstona Kejsa bilo zapravo povlaenje iz sveta filma, to bi bilo jednako nestanku
sa lica zemlje, to se Holivuda ticalo.
U kuhinji je treperila lampica na telefonskoj sekretarici.
Oseajui nelagodnost, pritisnuo je dugme za presluavanje poruka.
Mi, jesi li... Poinjem da brinem. Denifer je zvuala kao da je odnekud uetala na brzinu ili je
imala problema da obuzda emocije. Da li postoji neki problem meu nama? Dankan Rejnolds mi je
telefonirao u redakciju da me pita kada moemo oekivati objavljivanje slika nastalih tokom tvoje
saradnje sa Pakardom. Spomenuo je da si jue razgovarao sa njim iz Nju Hejvena i da si se sino
vratio u Los Aneles. To mi je svakako bila novost. Bez njega, ne bih znala ni da ima telefon i
telefonsku sekretaricu u toj kui, a ne bih znala ni koji je broj. Ako ne eli da se viamo, u redu je.
Nemam nameru da te optereujem. Ali, ta god da se dogaa, i dalje moramo da radimo zajedno.
Potrebne su mi te fotografije. Ne mora da ih donose ovamo. Poalji mi ih preko Fedeksa. Ali,
zaboga, uini neto.

17.

Izvinjavam se, rekao je Koltrejn sledeeg jutra.


Denifer mu je pokazala stolicu ispred svoga stola, a onda zatvorila vrata kancelarije.
Bilo je uzbudljivo, nastavio je. Morao sam da se vidim sa Nolanom. Onda sam otiao da vidim
Mekoja u bolnici.
Deniferine stroge plave oi su ga prouavale. Kako mu je?
Jo ga boli, ali je nervozan, kao i uvek. Ako mu se stanje i dalje bude popravljalo, doktor e ga
pustiti iz bolnice za nekoliko dana.
Dobro je, rekla je nezainteresovano.
A izgleda da mi ni dravni tuilac nee praviti veih problema.
Odlino, rekla je Denifer, ne menjajui boju glasa. A nisi li mogao, tokom dana, da nae
vremena da me obavesti o dobrim vestima koje si primio?
Pa...
Verovatno ne gledam na sve to na pravi nain. Verovatno sam luda to mislim da smo oboje
pobegli od Ilkovia, a ne samo ti, i da imam pravo da ujem ovo to si mi upravo rekao. A kako se
stvari odvijaju, ve sam ula za Mekoja jer sam otila da ga obiem. A znam i za dravnog tuioca
jer sam telefonirala Nolanu.
Koltrejn je podigao ruke u znak predaje. Trebalo je ovo bolje da uradim. U Nju Hejvenu sam bio
toliko obuzet uspomenama na dedu i babu da sam bio i suvie depresivan da bih mogao da
razgovaram sa bilo kim. Kada sam se vratio... pokuavao sam da sredim neke stvari i... evo
fotografija. Ostavio je portfolio na stolu.
Hvala.
Oseam se kao da ih je snimio neko drugi.
Ali injenica je da si ti to uradio i da su divne. Desilo se mnogo runih stvari, Mi, ali to ne
znai da treba da okrene lea dobrim stvarima.
Koltrejn je uzdahnuo. Vidi, znam da sam pogreio to se nisam javio. Ne elim da meu nama
bude napetosti. ta kae da odemo veeras na veeru? Razgovaraemo, ba kako smo se i
dogovorili. A moda u ti i pokazati iznenaenje.

18.

Dok je Koltrejn iao senovitom, krivudavom ulicom u erman Ouksu, oivienom drvoredima,
Denifer ga je, zbunjena, posmatrala. Kuda idemo?
Na filmsku projekciju.
Ovamo?
Ovo nije obian bioskop.
I rekao si da e ovo biti iznenaenje. Mogla bih da se zavalim i uivam u vonji.
To se zove raspoloenje.
Veerali su u restoranu po imenu Prirodna hrana tu su sluili nemasnu hranu, uzgajanu bez
pesticida i konzervanasa to je bila dobrodola promena u poreenju sa nedavnim Koltrejnovim
napadima na telo brzom hranom. Peeni losos, divlji pirina i povre pripremano na pari bili su
blagotvorni i umirujui.
I njegov razgovor sa Denifer protekao je mirno, reili su mnoge probleme: njegovu zbunjenost u
pogledu njega samog i njenu zbunjenost zbog njega.
Kada sam te videla te noi pokrivenog blatom i pepelom i neim to je liilo na krv kada sam
videla ta si uradio Ilkoviu, nisam mogla... imala sam oseaj da te vie ne poznajem.
Ni ja sam sebe nisam prepoznao.
Nisam mogla da se pomirim sa time da si me naveo na pogrenu stranu, da mi nisi rekao ta
planira da uradi.
Mislim da nisam shvatio ta planiram da uradim dok to nisam uradio. Postoji mnogo stvari zbog
kojih sam zbunjen. Dodirunuo joj je ruku. Moj najbolji predlog je da podelimo zbunjenost i
pokuamo da nastavimo zajedno.
Denifer ga je dugo posmatrala. U redu.
Zaustavio se ispred kue u tjudorskom stilu, u ulici iznad obasjane doline. Kada je Denifer
izlala iz kola i umotala se u al, zbog hladnog veernjeg povetarca, odmahnula je glavom. ta
radimo ovde?
Vinsent Toler je izaao iz kue, odeven u plavi pulover od kamira. tap mu je odjekivao po
betonskom prilazu.
Denifer je delovala zbunjeno.
Dobro vee, Mi. Starac je zvuao razdragano.
Dobro vee, Vinsente.
A ovo je Denifer? Vinsent joj je pruio naboranu ruku. Dobro doli!
Denifer se rukovala sa njim. Nije bila sigurna ta se deava. Hvala, Vinsente...
Toler. Shvatio sam da ste i vi ljubitelj filmova.
Denifer se okrenula ka Koltrejnu, dok su joj oi sijale od zbunjenosti. Stvarno si mislio da emo
gledati film? Vi idete sa nama, Vinsente?
Ne, vas dvoje idete sa mnom.
Denifer se ponovo zbunila kada ih je Vinsent poveo ka kui.
Ja skupljam stare filmove, objasnio je Vinsent. Sino je Miel gledao sa mnom Predvodnika.
Poinjem da shvatam. Tokom veere sam ula o... Denifer je pogledala Koltrejna. Znai, ovde
si gledao taj film? Zato mi to nisi rekao?

Nisam eleo da budem predvidljiv i dosadan.


Takav sigurno nisi.
Uli su u Vinsentovu dnevnu sobu koja je, kako je objasnio, pretvorena u bioskopsku salu za
potrebe nekada slavnog reisera koji je bio vlasnik kue pedesetih godina.
Kako se zvao?, upitala je Denifer. Kada joj je Vinsent rekao ime, odmahnula je glavom.
Mislim da nikada nisam ula za njega.
Uglavnom je snimao komedije. Njegov smisao za humor izaao je iz mode. Sic transit gloria.
Vinsentov glas bio je pun melanholije. Bar je Dord B. Sajc umro pre nego to je izaao iz mode.
Mi mi je rekao da je uivao gledajui Predvodnika. Naterao me je da poelim da sam mogla da
ga gledam sa njim. Sada kada znam koji film emo gledati, jedva ekam.
Oh, rekao je Vinsent. Njegova brada u stilu Van Dajka naglaavala mu je linije brade. Bojim se
da u vas razoarati.
Razoaraete me?
Neete gledati Predvodnika.
Koltrejn se namrtio. Neemo? Ali mislio sam...
Znam mnogo kolekcionara starih filmova. Telefonirao sam nekima jutros i uspeo sam da uem u
trag drugom filmu za koji si se interesovao.
alite se. Koltrejn se pomerio napred. Hoete da mi kaete da ste pronali primerak filma...
Vetar sa Jamajke.

19.

Projektor je poeo da zuji, na ekranu su se pojavili crno-beli crtei palmi, ula se muzika junih
mora. Ispod naslova filma pojavilo se ime reisera.
Ni za ovog oveka nisam ula, rekla je Denifer.
Iz dobrog razloga, ja jesam. U tami, Vinsent se vratio iz prostorije za projekcije. Prijatelj koji
je kolekcionar i koji mi je pozajmio ovaj film kae da ovaj reiser nije imao ni etvrtinu Sajcovog
umea.
Oigledno nije, rekla je Denifer. Havajska muzika na Jamajci. Boe sauvaj.
Koltrejn je zgrabio svoju stolicu kada se pojavilo ime Rebeke ens.
Kamerman.
Scenaristi.
Producent.
Vinston Kejs? Denifer je zvuala iznenaeno. Zar on nije bio prvi vlasnik...
Pakardove kue. Koltrejn i dalje nije skidao oi sa platna. Rebeka ju je kupila od njega. A
Pakard ju je kupio od nje.
I snimio na hiljade njenih slika, rekla je Denifer. ta se, do vraga, deava?
Nadam se da e ti ovaj film pomoi da otkrije.
Kada je Koltrejn razvio fotografije kua u Los Anelesu, onih iz Pakardovog serijala, pregledao
je svaku od njih lupom, traei i najmanju nesavrenost koja bi mogla nastati u mranoj komori:
mehuri u emulziji, mrlju od vode. Intenzivno se koncentrisao. Ali ta koncentracija nije bila jednaka
ovoj s kojom je gledao scene ispred sebe. Vinsent je bio u pravu: reiranje filma Vetar sa Jamajke
bilo je nita u poreenju sa Sajcovim delom Predvodnik. Koltrejnu to nije bilo vano. Greke u filmu
nisu bile vane. Rebeka ens je glumila u ovom filmu. To je bilo vano.
Zaplet se odnosio na engleske gusare koji su se borili da svrgnu korumpiranog britanskog
guvernera i generala. Mravi, sposobni, brkati junak zamenio je borbu maevima ljubljenjem glavne
junakinje, erke guvernerovog autanta.
Ovo je grozno, rekla je Denifer.
Koltrejn se jo vie usredsredio na platno.
Pogledaj plau, rekla je Denifer. Oigledno je da ovo nije Jamajka. Vie lii na Santa Moniku.
Mislim da vidim obrise Malibua u pozadini.
Projektor je i dalje zujao, scene su se smenjivale.
ekaj malo, rekla je Denifer. Ovo je sada druga plaa. Tropsko lie nije samo gomila paprati
i palmi koje su postavili na zemlju. Stvarni su. ta misli gde su... Kladim se da su otili u Meksiko.
Evo je, Koltrejn se uspravio.
Rebeka ens se pojavila iz vinove loze i u potpunosti je dominirala scenom. Pretvorila je glupost
u umetniko delo. Uinila je da reiserova nesposobnost postane nebitna.
Koltrejn je imao oseaj da mu neko rukama pritiska grudi, ali oseaj nije bio pretei bio je
stimulativan. Rebeka ens je nosila sarong sa cvetnim dezenom koji je otkrivao isto onoliko koliko i
kod glavne junakinje, ali junakinja je, u poreenju sa njom, liila na deaka. Rebekina gusta, crna
kosa sputala se do golih ramena. Leva noga joj se videla do savreno oblikovanog kolena. Stopala
su joj bila sjajno ogoljena. Ispostavilo se da je i ona bila zaljubljena u junaka i da je pijunirala za

njega. Jurnjava kroz tropsku umu dosegla je vrhunac kada se Rebeka nala zarobljena na litici iznad
mora i pobegla spektakularno skoivi u okean. Kasnije, kada je isplivala iz okeana, Koltrejn je
prigueno uzdahnuo i uporedio ovu scenu sa scenom iz Predvodnika gde su je bacili sa litice, a
potom je ona izala iz reke. Obe scene su podseale na neke njene fotografije koje je Pakard snimio,
dok je izlazila iz okeana i pravila istovetnu erotsku asocijaciju sa vodom i talasima. Na kraju je
poginula, kada je pokazala glavnom junaku i njegovim ljudima podvodni prolaz u tvravu. Glavni
junak i njegovi ljudi su iskazali odgovarajui bol i gnev, nastavili napad, pobedili guvernera i
oslobodili njegove zarobljenike od kojih je jedan bila glavna junakinja. Zagrljaji i poljupci. Tune
rei o Rebekinoj smrti. Propoved o slobodi. Muzika. Kraj.
Kakva glupost, rekla je Denifer.
Kakva divna ena, proaptao je Koltrejn.
Izvini, Mi, nisam te ula.
Kaem, ona neverovatno vlada scenom.
Bez sumnje. Mogla je biti zvezda.
Dok je Koltrejn i dalje gledao u belo platno, Vinsent je upalio svetio, a onda se izvinio. Idem da
napravim kafu.
U trenutku kada ih vie nije mogao uti, Denifer je rekla Koltrejnu: Ali nismo saznali nita to bi
nam pomoglo da shvatimo zato je Pakard snimio toliko njenih fotografija, a onda ih sakrio.
Nismo saznali to, ali smo ipak neto otkrili. Jesi li prepoznala liticu sa koje je skoila?
Da lije trebalo?
To je ista litica na kojoj je stajala kada ju je Pakard fotografisao, rekao je Koltrejn.
Litica kao i svaka...
Ne, ova na ivici ima specifine stene. Podsea me na maku koja protee lea.
Nisam primetila nikakve stene ni na jednoj njenoj fotografiji snimljenoj na litici.
Pretpostavljam da sam ja imao vie vremena da ih prouavam.
Denifer se namrtila. Video si sline stene na ovom filmu? Tako si ga pomno gledao?
Da bih bio siguran, zamoliu Vinsenta da ponovo pusti tu scenu.
Da, rekla je Denifer bez oduevljenja. Pitaj ga, svakako, da je ponovo pusti.

20.

Odlino sam se proveo, rekao je Koltrejn. Da bi otiao na veeru, prvo je otiao po Denifer u
redakciju lista Juna Kalifornija u Melrouzu. Sada se zaustavio pored Deniferinog BMW-a, na
skoro pustom parkingu iza zgrade. Drago mi je da smo najzad imali priliku da porazgovaramo.
Trebalo bi vie da razgovara, rekla je.
Znam na ta misli. Mislim da nikada neemo prevazii ono to nam je priredio Ilkovi.
Na umu sam imala Rebeku ens. Moramo da porazgovaramo o tome zato se toliko zanima za
nju.
ta misli da to uradimo sutra uvee?, upitao ju je Koltrejn. Nova godina je.
Pitala sam se hoe li ita predloiti.
Prava no. Kraj stare godine. Poetak budunosti.
Ali ta je sa sadanjou?
Prouavali su jedno drugo.
Koltrejn se nagnuo, poljubio joj neno usne i osetio njenu kou na svojoj. Kada se naslonio,
zagledao se u njene oi i procenjivao njenu reakciju, pitajui se da li je uradio pravu stvar. To je
neto to dugo nismo radili, rekla je Denifer. Kada ju je poljubio po drugi put, ona je prihvatila
poljubac. Njen jezik je dodirnuo njegov. Dok je bila oslonjena telom o njegovo telo, osetio je kako
treperi.
Postoji li neto posebno to bi elela da radi sutra uvee?, upitao ju je.
Vie od onoga to radimo sada.
To se moe srediti.
Moda u te udaljiti od Rebeke ens.
Ljubomorna si na nju?
Veeras si ba mnogo priao o njoj, rekla je Denifer.
Zar te njene fotografije ne ine radoznalom?
Jedino me ti ini radoznalom.
Ponovo su se strasno poljubili.
Denifer je prekinula taj poljubac, jer je ostala bez daha. U koliko sati sutra?
Odjednom razmiljam da to bude sada.
Ne mogu. Denifer je uzdahnula. Bio kraj godine ili ne, u osam sati imam doruak sa
najvanijim oglaivaem. Moram da izgledam odmorno.
Sutra u est uvee?, upitao ju je Koltrejn. Doi kod mene. Pripremiu svoj uveni marinara
sos.
Na koje si mesto mislio?
Ne shvatam.
Na tvoju kuu u gradu ili...
Oh, Koltrejn je shvatio na ta je ciljala. U Pakardovu kuu. Sutra e isporuiti nametaj. Mislio
sam da bi elela da ga vidi.
I da i ne. Pakardova kua mi budi neprijatne uspomene.
To je jo jedan razlog zato moramo da iskoristimo novogodinju no i ostavimo prolost za
sobom.

21.

Koltrejn je ekao dok Denifer nije ula u svoj auto i odvezla se i dok crvena boja njenih zadnjih
svetala nije nestala iza ugla. Razmiljao je na trenutak, a onda je podigao slualicu u autu i okrenuo
broj.
Vinsente, ao mi je to vas zovem ovako kasno, ali setio sam se da ste mi rekli da ne idete u
krevet pre dva-tri sata ujutro. Pitao sam se da li biste mi uinili uslugu. Bie mi drago da platim sve
trokove koje ta usluga bude podrazumevala. Cena nije bitna. Pre nego to vratite Vetar sa Jamajke
svom prijatelju, da li biste ga zamolili da napravi kopiju i prebaci je na video-kasetu? To bi bio
nain da se zatiti film. Takoe, da li biste ga zamolili da uradi isto i sa Predvodnikom? Veoma bih
voleo da imam kopije ovih filmova.

OSMI DEO

1.

Stiglic.
Kada se Koltrejn vratio u Pakardovu kuu, otiao je pravo u podrum i po prvi put nije obratio
panju na lice Rebeke ens u prirodnoj veliini koje ga je gledalo iz tame njenog svetilita. Bio je
suvie pod njenim uticajem. Skrenuvi ka policama na desnoj strani, podizao je kutije sa slikama
jednu za drugom i nosio ih do polica u podrumu.
Stiglic, ponovo je pomislio.
Dok je vozio kui, nije mogao da prestane da se udi to je talentovani fotograf, kakav je bio
Pakard, posvetio toliko vremena samo jednoj osobi. U stvari, mogao je da se seti samo jednog
fotografa koji je slino postupio: najuticajniji u svetu fotografije, Alfred Stiglic, koji je tokom 1918. i
1919. opsesivno slikao svoju ljubavnicu, slikarku Dordiju OKifi, kojom se na kraju oenio. Tih
fotografija i onih snimljenih kasnije bilo je vie od tri stotine, iako je bilo glasina da je nakon
Stiglicove smrti, OKifijeva zabranila objavljivanje mnogih, a verovatno ih je i sama unitila.
Randolf Pakard je bio ozloglaen po svojoj aroganciji, ali bio je skroman u potovanju svoje
genijalnosti i, kao i svaki veliki fotograf, tokom Stiglicovog ivota, otiao je u Njujork kako bi uio
od majstora. Pakardov prvi susret sa Stiglicom bio je u proslavljenoj Stiglicovoj galeriji Ameriki
prostor, 1931. godine, dve godine pre nego to je slikao kuu Rebeke ens i dvanaest godina nakon
to je Stiglic snimio gomilu strastvenih fotografija Dordije OKifi. Da li je Stiglic pokazao Pakardu
portrete OKifijeve? Da li se ideja o svojevrsnom spomeniku fotografija Rebeke ens javila Pakardu
pod uticajem Stiglica? Ako je bilo tako, neke od fotografija bi trebalo da su...
Napravivi tek toliku pauzu da bi se uverio da su isturene stene na Rebekinim slikama na litici iste
kao i stene na litici sa koje je pala u Vetru sa Jamajke, Koltrejn je brzo odloio u stranu kutije koje je
ranije pregledao. Svake noi, kada se bespomono suprotstavljao potrebi da sie ovamo, udeo je da
pregleda celu kolekciju, ali nikada nije video poslednje tri kutije. Pregledati na brzinu takvo obilje
lepote bila bi prava prodrljivost.
Ali upravo je pregledanje na brzinu bilo ono to je Koltrejn sada inio, otvarajui kutiju za
kutijom, pregledajui njihov sadraj to je bre mogao, a da pri tome nije rizikovao da ih oteti. Bilo
je kasno, a sjaj svetlosti iznad njegove glave uinio je da mu glava postane teka. Ruke su mu drhtale
od ubeenja da nije bio u pravu, ali i od oekivanja da je bio u pravu. Oseanja su mu se borila i
smenjivala. Pet kutija. Osam. Dvanaest. Njihovi sadraji su zauzimali sve vie polica. Fotografije
Rebeke ens na konju, na jedrilici, na skakaonici na bazenu, na umskoj stazi, batenskoj terasi,
kamenom stepenitu, suncem okupanom balkonu. Petnaest. Osamnaest. Slike Rebeke ens u veernjoj
haljini, u irokim pantalonama i bluzi, izmama za jahanje, u kupaem kostimu, odei za batu, u
suknji sa cvetnim dezenom, u belim izmama i sa jo beljim alom.
Ukupan uticaj fotografija Rebeke ens koje je snimio Pakard bio je zaprepauju. Zbog ovoliko
fotografija nije ni udo to Pakard nije nainio mnogo novih fotografija. Nije ni imao mogunosti.
Za razvijanje filmova sa ovoliko fotografija (a Pakard je uvek razvijao filmove na kojima je radio)
bio bi potreban ceo ivot.
Iako je Koltrejn bio potpuno uveren da je logino i ispravno razmiljao, ruke su mu se tresle od
potitenosti kada je uzeo poslednju kutiju i nespretno podigao poklopac, oekujui razoaranje.
Posledica toga bila je da nije bio spreman. Prva fotografija na kojoj je bila naga, uinila ga je

bespomonim. Noge su mu se ukoile. Telo mu se pretvorilo u kamen. Prestao je da die.


Fotografija koja ga je potpuno prodrmala prikazivala je Rebeku ens nagu, a opet pokrivenu,
umotanu u perlice od hroma, koje su visile po zidovima u dnevnoj sobi, na spratu. Nagnula se, sa
uobiajenom prirodnom gracioznou, na tamni zid iza perlica. Bila je blago nagnuta na levu stranu,
glava i telo su joj skoro bili snimljeni iz profila, ali ne u potpunosti, videla su joj se oba oka kojima
je, bez stida, gledala u foto-aparat. Svetlo je dopiralo sa leve strane, doprinosei da joj bujna, crna
kosa bude sjajnija i uinivi da joj mrka koa postane blistava. inilo se da joj u oima neto gori. U
isto vreme, svetlo se odbijalo od niske perlica od hroma, pa se tako inilo da perlice gore,
naizmenino stvarajui utisak leda i vatre. Fotografija je sadrala tako opipljivu iluziju, da je
Koltrejn mogao da oseti hladnou i vrelinu perlica na sopstvenoj koi. inilo mu se da ga miluju, kao
da su nagovetavale pokret i otkrivanje tela Rebeke ens. Blistave perlice bile su u suprotnosti sa
velikim, tamnim bradavicama koje su se nazirale iza njih, kao i sa tamnijim, svilenkastim stidnim
maljama ispred kojih su se njihale.
Koltrejn je osetio erekciju. Ovaj nevoljni pokret je okonao njegovu paralizovanost, snaga mu se
ponovo vratila u noge. Ruke koje su se zaledile kada su sklonile poklopac u stranu, ponovo su postale
pokretne. Drhtale su dok je odlagao poklopac na policu. Vratio mu se dah, vazduh je pojurio u njega,
ispunio mu je plua i ublaio blagu vrtoglavicu koja ga je iznenada obuzela, dok je gledao sliku. Ali,
vrtoglavica je samo delimino nestala poto je osetio da se stapa sa fotografijom.
Erekcija mu je postala jo jaa. Svestan svoga i njenog tela, pomislio je imao sam pravo. Stiglic
je to iskazao na svoj nain. Od stotina fotografija Dordije OKifi, koje je snimio Stiglic,
zapanjujue veliki broj je bio izuzetno precizan, divne fotografije nage ene koje bi mukarac mogao
nainiti. Ponekad se inilo da je Stiglic slavio svaki deo tela OKifijeve, njene izraajne ruke, njene
grudi i oi, ali i laktove i kolena, njene kukove i njena stopala, liniju njenih ramena, ali i delova
njenog tela koji, prema Koltrejnovom saznanju, nikada nisu bili tema portreta, ali koje su Stiglicove
zapanjujue intimne fotografije naglaavale.
Jednog kritiara skoro je uplaila snaga portreta OKifijeve koje je nainio Stiglic, te ih je opisao
kao iskonske, ukazujui na to da je Stiglic o OKifijevoj razmiljao kao o velikoj majci Zemlji.
Ali u Pakardovom prikazu nage Rebeke ens, ona nije bila majka, nego svaija ljubavnica,
pomislio je Koltrejn. Obuzet, okrenuo se ka ostalim fotografijama u kutiji, i pronaao jo nagih
portreta od kojih je svaki bio otvoreniji i lepi od prethodnog. Nijedna nije bila tako umetniki
postavljena kao prva koju je video, ali svaka je bila umetniko delo, jer je Rebeka ens bila
umetniko delo. Njeno otkriveno telo, glatke obline, ispupenja i udubljenja, bili su tajanstveni, a u
isto vreme i zastraujui, toliko snani u iskrenom prikazivanju seksualne enstvenosti koja je dovela
do toga da Koltrejn reaguje ne samo udnjom, nego i strahom. Rebeka ens nije pozirala da bi se
pokazala pred foto-aparatom, ve je dozvoljavala da bude fotografisana. Gledajui bestidno u fotoaparat, bila je tako uverena u svoju enstvenost da je Koltrejn morao da se bori protiv stida koji je
oseao zbog telesne reakcije na nju.
Pogledao je jo nekoliko fotografija i doao do izuzetnog dela gde je Pakard uinio ono to je
Stiglic samo nagovestio sa Dordijom OKifi, slikajui bukvalno svaki deli tela Rebeke ens,
njene ui, teme, zadnji deo vrata, pazuh, unutranju stranu butina, zadnji deo kolena. Nije bilo
nijednog otkrivenog niti skrivenog mesta koje Pakard nije slikao izbliza. Ono to je sliku inilo ivom
bila je posveenost koju je Pakard iskazao u odvojenim slikama predmeta svoje opsesije, kao da je u
temeljnosti delova njenog tela mogao da umnoi njenu lepotu.
Koltrejn je uzeo poslednju fotografiju na kojoj je bila naga i osetio se emotivno iscrpljenim.
Naslonivi se na policu, sklopio je oi, duboko udahnuo i usmerio energiju na to da vrati sve

fotografije u kutije. Ruke su mu se ukoile. Srce mu je lupalo. Urpkos sklopljenim oima i dalje je
video kako ga gleda naga Rebeka ens. Podigavi kapke, jo jednom je pogledao poslednju
fotografiju koja je bila ispred njega, a onda je uspeo da ih sve skloni.
Na spratu, u vrei za spavanje, pored izuzetno jadne boine jelke u dnevnom boravku, Koltrejn je
skoro odmah utonuo u tamu. Prethodnih noi, Ilkovi mu se javljao u snovima i pretvarao ih u none
more, meutim, veeras su ruke Rebeke ens posegle za njim, njeno nago telo se priljubilo uz njega.

2.

Paljivo, rekao je nadzornik sa velikim stomakom dvojici mlaih mukaraca koji su radili sa njim.
Svi su nosili plave koulje sa istim logoom, kakav se nalazio i na njihovom kombiju: PACIFIK
SELIDBE. Otvorili su zadnji deo kombija, a levo i desno krilo vrata je tresnulo o njega. Kada su ih
privrstili, izvukli su rampu iz udubljenja ispod kombija, a rampa je pravila zvuk koji je strugao po
Koltrejnovim nervima. Dok su radnici privrivali rampu, Koltrejn je krenuo ka otvorenom zadnjem
delu kombija i video naslagani nametaj, skriven iza gomile zatitnog platna.
Paljivo, ponovio je nadzornik sa velikim stomakom. Koltrejn je sada shvatio da se ovek
obraa njemu, a ne svojim mladim saradnicima. Bolje se sklonite. Ponekad stvari ispadnu, a mogao
bi se saplesti i jedan od ovih momaka.
Nadam se da nee.
Poslednje to bismo eleli jeste da povredimo klijenta.
Ne brinem ja za sebe. Neka se nita ne dogodi nametaju.
S tim nema problema. Radim ovaj posao ve dvadeset godina.
Ali dvojica mladia oigledno nisu radila taj posao toliko dugo jedva da su imali vie od
dvadeset godina. Zabrinuto, Koltrejn se izmakao i posmatrao ih kako postavljaju rampu i poinju da
skidaju platna sa prve ture nametaja.
U grudima je osetio toplinu kada je video sjaj metala. Odjednom je gledao u stolicu. Ali nikada
ranije nije video takav nametaj tako jednostavan, a opet, tako estetski zadovoljavaju. Noge i
nasloni za stolice bili su napravljeni od elinih cevi iji je sivi premaz bio uglaan do sjaja. Sedite
i naslon imali su jasne, prave linije, crnu jelensku kou navuenu preko ispunjenog, ojaanog
materijala. Jednostavno je pozivao da ga dodirnu, to je Koltrejn skoro i uinio kada je, siavi sa
rampe, jedan od mladia proao pored njega, nosei stolicu. Drugi mladi je iao za njim sa jo
jednom stolicom.
Gde elite da ih stavimo?, upitao je nadzornik, gledajui ga sa prikolice.
U trpezariju.
Koltrejn ih je odveo do kue. U dnevnoj sobi vie nije bilo male boine jelke i vrea za
spavanje. Trpezarija je s leve strane.
Lepa kua.
Hvala.
Nisam video nita slino. Nadzornik se okrenuo ka mladiima. U redu, spustite stolice pored
zida u trpezariji tako da vam ne smetaju. Pazite. Zidovi su...
Pokriveni niskama perli od hroma, rekao je Koltrejn.
Nikada nisam video nita slino.
I tako se nastavilo, mladii su istovarali nametaj, dok nadzornik nije radio nita, ve je samo
tiklirao stavke u svojoj belenici, a potom pratio svoje pomonike do kue da bi bio siguran da nita
nije oteeno.
Jo etiri stolice za trpezariju. A potom i sam trpezarijski sto: pokriven staklom, pravougaonog
oblika, zaobljenih ivica, imao je elini okvir za koji je bilo privreno staklo i eline noge.
Nadzornik je upotrebio meku krpu da obrie mrlje od praine sa stakla. Ni ogrebotine. Pogledao
je Koltrejna da bi mu to potvrdio.

Nametaj za dnevnu sobu bio je oivien aluminijumskim cevima koje su bile premazane crnim
sjajem. Cevi su bile postavljene horizontalno, bile su odvojene dvadeset centimetara i formirale su
niske kaveze sa visokom pozadinom. Ovaj efekat su uglavnom nainili proizvoai. Veliali su
mehanizaciju koja je prevladala krajem dvadestih i poetkom tridesetih godina, ali dizajn je bio tako
skladan da je delovao oslobaajue. Na ramove su bili postavljeni debeli, iroki jastuci, a oni su bili
postavljeni na naslone. Bili su od crvenog satena. Tri stolice i ugaona sofa ispunile su dnevnu sobu.
Stoii prekriveni staklom, stoii za kafu i police ispunili su dnevni boravak, ba kao i ormari od
hroma. Od toliko stakla i ispoliranog metala dnevna soba je zablistala.
Dok je stajao u uglu i govorio mladiima gde da stave nametaj, Koltrejn je poeo da se osea kao
da ga je neto povuklo u prolost. Ipak, udno je bilo to to je prolost nalikovala na sadanjost. Iako
je nametaj bio davno napravljen, inilo se da je nov i netaknut.
Gospodine, isporuujem nametaj skoro pola ivota, rekao je nadzornik. Moram da vam kaem
ovaj nametaj je potpuno drugaiji od svega to sam video.
Svia li vam se?
Nema tu ta da mi se svia. Kakvo ja ponekad smee moram da isporuim... Ali ovo je vrst
nametaj. Pogledajte znoj na licima ovih klinaca dok podiu ovaj metal. Tu nema niega labavog.
Nema opasnosti da e se nametaj raspasti. Stil. Podsea me na pravi stari film koji sam gledao na
kablovskoj televiziji sino. U njemu je bio ovakav nametaj. Ja nisam od onih to se lepo oblae, ali
to to sam ovde navodi me da pomislim da bi trebalo da nosimo odela i pijemo martini. Hej.
Okrenuo se ka pomonicima. Mi bi trebalo da smo radnici za selidbe. Pokret.
Koltrejn se okrenuo da ih gleda kako idu po ostali nametaj. Nije oekivao da e se Dankan
Rejnolds pojaviti na prednjim vratima.
Dankan je bio iznenaen vie od Koltrejna. U stvari, izgledao je zbunjeno. Njegovo inae crveno
lice sada je bilo bledo i isticalo je mnoge boje na njegovoj sportskoj jakni. Usta su mu bila otvorena.
Dankane? U emu je problem? Jesi li dobro?
Doao sam da vidim tvoju reakciju kada nametaj bude... Razrogaenih oiju, Dankan je gledao
po dnevnoj sobi. Da vidim da li si zadovoljan... Iznenaeno, pokazao je prstom na sofu, pa stolice i
na kraju na stolove. Kako...
ta nije u redu?
Nita. U tome je problem. Sve je u redu. Sve je ba onako kako se seam da je bilo. Upravo
onako kako se seam. Ali to ne moe... Kako si uopte mogao...
O emu govori?
Nametaj je ba tamo gde je i Randolf eleo da bude. Pre dvadeset i pet godina, nekoliko meseci
pre nego to u poeti da radim za njega, dana kada mi je prvi put pokazao kuu, nametaj je bio
upravo ovako postavljen. Randolf mi je rekao da je sve onako kako je bilo kada je kupio kuu, da
nikada nije pomerao nametaj, da nikada nije eleo da bilo ta promeni. I nije. Osim kada su ga
odneli na aukcijsku prodaju. A sada si ga ti postavio tako da sve izgleda upravo onako kako je bilo
kada sam ga ja video prvi put. Skoro da oekujem Randolfa da iz mrane komore ode uz stepenice.
Kako... Kako si mogao da zna gde da...
Pomogle su mi neke fotografije.
Dankan je bio zbunjen jo vie.
Istraivao sam, rekao je Koltrejn.
Dankan je priao blie poto je oekivao objanjenje. Pretpostavio sam da bi kua, koju je
projektovao Lojd Rajt, privukla panju kada je sagraena. Jue sam otiao do biblioteke da vidim ta
mogu da saznam o njoj. Bibliotekar mi je pokazao godinji indeks u kojem se nalazio svaki lanak

objavljen u svakom vanom asopisu. Tako sam poeo od 1931, kada je kua sagraena. Potraio
sam ime Lojda Rajta u indeksu i odmah dobio podatak o njemu. Bio je to lanak o njemu u asopisu
posveenom arhitekturi koji se vie nije tampao, jedva da je bio u trendu i tridesetih godina
Arhitektonski pogledi. U sjajnoj biblioteci, kakvu imamo u Los Anelesu, u istorijskom odeljenju,
imaju svaki primerak asopisa na mikrofilmu. I tako sam pogledao. Izgleda da je ova kua privukla
mnogo panje kada je sagraena. U lanku je napravljena analiza dizajna Lojda Rajta. U njemu su
bile i fotografije: i enterijera i eksterijera. Svaka soba. Ukljuujui i nametaj. Koltrejn je pokazao
na dnevnu sobu. Ja sam samo razmestio nametaj onako kako je bilo prikazano na fotografijama.
Ne pretpostavlja da ih je Randolf nainio?
Pitao sam se, rekao je Koltrejn. Ali nisam morao da gledam svaku fotografiju due od jednog
sekunda da bih shvatio da slike nisu sreene i da su loe osvetljene, te da to ne bi mogao biti njegov
rad. irio sam oi da bih mogao da proitam ono to pie na mikrofilmu. Zasluge za snimljene
fotografije pripisane su nekome ije ime nisam mogao da proitam.
Dankan se smirio. Na trenutak sam pomislio da si pronaao neke slike Randolfa Pakarda za koje
niko ne zna.
Zar to ne bi trebalo da budu neke fotografije koje imam?
Prolaz. Debeli nadzornik je vodio dvojicu mladih pomonika koji su nosili ostale tamne,
metalne cevi. Ne znam ta je ovo, ali pretpostavljam da je okvir lo.
Uobiajena veliina ili kraljevska veliina?
Kada budemo sastavili ove delove, pretpostavljam da e biti kraljevska.
Glavna spavaa soba. Poslednji sprat.
uli ste ga, rekao je nadzornik svojim pomonicima.
Ekipa se izgubila, odvukla se na sprat.
Dankan je zbunjeno posmatrao.
Dankane?
Uh, ta? Dankan se okrenuo, trepui.
Pre neki dan si spomenuo da je Randolf imao imanje u Meksiku.
Dankan nije promenio izraz lica, ali se promenilo neto u njegovim oima, postao je oprezan.
Rekao si da je Randolf koristio razne korporacije kada je kupovao imanje, kako niko ne bi
saznao ko je pravi kupac. Rekao si da je Randolf kupio ovu kuu na taj nain i imanje u Meksiku.
Sada kada razmislim o tome, pretpostavljam da je spomenuo tako neto.
Pitao sam se gde se to imanje nalazi.
Dankanov pogled je i dalje bio oprezan. Zato to pita?
Samo me zanima. Randolf je na jedinstven nain gledao na stvari, mislio sam da bi hacijenda
mogla biti zanimljiva kao i ova kua. Bilo bi dobro otii do Meksika i videti je.
Dankan je prebrzo uzvratio: Ne znam.
Sa sprata, Koltrejn je uo blagi zveket metalnih cevi koje su radnici povezivali.
Paljivo, uo je nadzornika.
Ne zna kako bi mi bilo zanimljivo da posetim to imanje?, upitao je Koltrejn.
Ne znam gde se nalazi. Nikada nisam bio tamo. Dankan je pogledao ka spratu, odakle se ulo
zveckanje metala. Randolf mi nikada nije rekao. Neko mesto u Baha Kaliforniji, mislim da je
spomenuo tako neto.
teta.
Izvini to ti ne mogu vie pomoi.
Verovatno nije vano. Koliko znam, ta kua nije jedinstvena kao ova, ili nije bila ouvana kao

ova. Da li je Randolf i dalje bio njen vlasnik kada je umro?


Dankan je skrenuo pogled. Pre nekoliko godina, spomenuo je da prodaje imanje u Meksiku.
Pa, rekao je Koltrejn, bila je to samo ideja.
Paljivo, ponovio je nadzornik.

3.

eleo bih da razgovaram sa gospodinom Blejnom, rekao je Koltrejn u slualicu.


Mogu li mu rei ko ga zove?, odgovorio je sekretar. Koltrejn je rekao svoje ime. eleo bih da
razgovaram o imanju jednog njegovog preminulog klijenata, Randolfa Pakarda. Glas sekretara je
postao ozbiljan. Randolfa Pakarda?
Kupujem kuu koju je posedovao i potrebne su mi dodatne informacije. Znam da je popodne i da
je danas Nova godina. Koltrejn je pokuao da zvui smireno. Prigueno se nasmejao. Ili kako god
da se zove dananji dan.
Sekretar je zvuao zbunjeno. Da, i ja imam isti problem.
U svakom sluaju, gospodin Blejn sigurno ima jo mnogo posla koji mora da obavi, ali nadao
sam se da bi mogao da odvoji nekoliko minuta za mene.
Kako u ivotu, tako i u smrti, Pakardovo ime je dovelo do rezultata. Dvadeset sekundi kasnije, sa
druge strane se javio prijatan bariton. Gospodine Koltrejn, nadam se da se svi dogovori odvijaju na
zadovoljavaju nain.
Potpuno. U stvari, tako sam zadovoljan da sam se pitao da li je i drugo imanje gospodina Pakarda
na prodaju.
Ako mislite na imanje u Njuport Biu, dobio ga je njegov pomonik. O tome ete morati da
porazgovarate sa njim.
Ne, mislio sam na imanje u Meksiku.
U Meksiku?
Mislim da je u Baha Kalifomiji.
Bariton je zvuao zbunjeno. Ne, nisam upoznat sa time.
Koltrejn je pogledao dole, razoaran. Njegove sumnje su se pokazale neosnovanim.
Pretpostavljam da je prodato pre nekoliko godina.
Jedini posed za koji znam da je Randolf Pakard imao u Meksiku nije u Bahi.
Izvinite?
Nalazi se na glavnoj zapadnoj obali Meksika, mnogo junije od Bahe. U stvari, nalazi se ispod
Akapulka. U blizini mesta koje se zove... Ne mogu da se setim imena na panskom, ali nema velike
razlike ni kada se prevede na engleski. Maja kima.
Molim?
To je ime mesta.
Espalda de Gato?, upitao je Koltrejn.
Zadivljen sam. Dobro znate panski.
Mnogo vremena sam proveo u zemljama panskog govornog podruja. Ako postoji mogunost da
pogledam pomenuto mesto, ako se jo vodi na gospodina Pakarda, moda bih se zainteresovao i da ga
kupim, rekao je Koltrejn.
Ne mogu vam pomoi u vezi sa tim. To je van mojih mogunosti. Hacijendu je gospodin Pakard
ostavio nekome u nasledstvo. Vlasnitvo je preneseno pre nedelju dana.
Koltrejn nije mogao da sakrije svoju uznemirenost. Kome? Moete li mi rei?
Protivno mome savetu, gospodin Pakard nije poverio meni svu svoju imovinu. Jedna od kua
koju je odbio da mi poveri jeste i hacijenda u Meksiku. Ako ju je i dao nekome, nasledstvo je

preuzeto u tajnosti, bez uplitanja kalifornijskog suda. Ali poto je hacijenda bila ukljuena u
testament, njega e morati da potvrdi sud. I bie dat javnosti na uvid. Mogao bih da vas potedim
neprijatnosti odlaska u sud. tavie, ne vidim zato bi to bilo neophodno. Gospodin Pakard je imanje
u Meksiku ostavio osobi po imenu Nataa Adler.
Nataa Adler?
Nemam veze sa ovom enom. Ne mogu vam nita rei o njoj.
Imate li njenu adresu i broj telefona?
Te informacije nema u testamentu. Morao sam da unajmim privatnog detektiva da je pronae.
Bojim se da bih ugrozio njenu privatnost ako bih vam rekao gde ivi.
Prokletstvo, pomislio je Koltrejn.
Postoji li jo neto oko ega vam mogu pomoi?, upitao ga je Blejn.
Moda oko jedne stvari.
Bariton je skrivao blago nestrpljenje. Da?
Moete li mi rei ime detektiva kojeg ste unajmili?

4.

iveli!
iveli!
Koltrejn i Denifer su se kucnuli aama votke absolut i tonika.
Denifer je otpila gutljaj i protrljala nos. Isto kao i sa ampanjcem mehurii me golicaju.
Moda ti treba vie votke, a manje tonika, rekao joj je Koltrejn.
Onda bi mi ostali delovi tela bili golicljivi. Denifer je nosila crnu Armanijevu haljinu iji joj
je porub bio malo iznad kolena. Gornji deo haljine dopirao je iznad grudi. Biserne minue i
istovetna ogrlica nisu mogle da se porede sa njenim osmehom.
Poto je uzela jo jedan gutljaj, pogledala je po dnevnoj sobi. Oekivala sam da e nametaj
ostaviti utisak, ali ne ovakav. Stvarno je ne znam koju drugu re da upotrebim fantastian. Oseam
se kao da se nalazim u jednom od krila Muzeja savremene umetnosti, tamo gde se nalazi nametaj koji
se smatra umetnou.
Znai li to da osea da se kua dovoljno promenila da bi mogla da joj prui drugu priliku? Ne
povezuje je vie sa Ilkoviem?
Sada izgleda drugaije.
Dobro.
Kao da sam u tridesetim.
To je iluzija koju elim da stvorim. elim da ovo bude utoite od sadanjosti.
Meni se, pak, ini da je sadanjost jo prisutna. Pre nego to je Koltrejn mogao da je pita na ta
je mislila, dodala je: Da li je bezbedno sesti na ovo?
Naravno, Koltrejn se nasmeio.
Denifer se ispitivaki spustila na jastuk od crvenog somota koji se nalazio na stolici od tamnog
metala. Zasada je dobro. Nije se sruila.
ovek iz tima koji mi je dostavio nametaj uverio me je da je ovaj nametaj napravljen da traje.
Svakako jeste. Nakon svih ovih godina izgleda blistavo i novo. Denifer je otpila veliki gutljaj
votke i tonika. Siguran si da te je Dankan lagao u vezi sa imanjem u Meksiku?
Nije ba onako kako je rekao. Rekao mi je da se ne sea da je imanje prodato pre izvesnog
vremena, te da se moda nalazi u Bahi. Nita strano. Ali pogled mu je bio nervozan.
Moda mu je samo bilo potrebno pie. Nije sve tajna.
Telefonirao sam privatnom detektivu sa kojim sarauje Pakardov advokat. Imao sam sree i
naao sam ga. Za pet stotina dolara pogledao je u svoje dosijee i rekao mi da Nataa Adler, ena koja
je nasledila imanje, ivi u Malibuu. Njen broj se ne nalazi u imeniku, ali on mi ga je dao.
Denifer je prinela au usnama. Pie nije uspelo da je opusti. Ne vidim ta misli da e time
postii.
Zanima me zato je Pakard dao to imanje ostavio njoj.
Moda mu je bila prijateljica ili poslovna poznanica.
Dobro. Ali ako poznaje imanje, moda mi moe rei neto o njemu.
Kao?
Da li su delovi Vetra sa Jamajke snimljeni tamo i da li je ikada ula za Rebeku ens.
Denifer je odmahnula glavom.

Zar tebe ne zanima?, upitao ju je Koltrejn.


Profesionalno, da. Te slike su veliko otkrie. Vano je saznati kada su snimljene, ko je osoba na
njima, kakvu je Pakard imao vezu sa njom. Od tih informacija slike nee biti bolje nego to ve jesu,
ali kao osoba koja se bavi izdavatvom, mogu ti rei da interesovanje ljudi neverovatno podie
novanu vrednost. Postavlja se pitanje kada e rei Pakardovoj naslednici za te fotografije.
Raspitala sam se izokola kod tuioca. Kako sam shvatila, ti ima pravo da poseduje fotografije, ali
pravo na njihovu reprodukciju pripada Pakardovim poverenicima. Morae da se dogovori sa
njima.
Kada budem spreman. Koltrejn se ugrizao za donju usnu. Rekla si profesionalno.
Izvini?
Rekla si mi da si profesionalno zainteresovana za fotografije. Naglasila si tu re, nagovestivi,
pretpostavljam, da nisi lino zainteresovana.
Ne na nain na koji si ti zainteresovan. Ti govori o Rebeki ens kao da je iva, kao da je
prisutna. Sino si me pitao da li sam ljubomorna na nju. Verovatno jesam malo. To je skoro kao da...
ta?
Kao da se zaljubljuje u nju.
Koltrejn to nije prokomentarisao.
Denifer je otpila pie.
Da ti dopunim au?
Mogao bi. Naposletku, Nova godina je.
Ako ne mislimo da gladujemo, bolje da ponem da spremam marinara sos. Koltrejn je iao sa
njom u kuhinju, kroz trpezariju.
Nasuprot zidu stajala je manja verzija trpezarijskog stola, uokvirenog elikom, sa staklenom
ploom na vrhu.
Pretpostavljam da ne bi trebalo da budem grub prema Dankanu zato to me je moda lagao. A ni
ja nisam bio ba iskren prema njemu.
Oh?
Koltrejn je dopunio Denifer au i dodao komad limete i kockice leda. Rekao sam mu da sam
znao kako bi nametaj trebalo da bude rasporeen jer sam video snimke u asopisu posveenom
arhitekturi. To nije tano.
Onda ako nisi otkrio iz asopisa...
Sa fotografija koje smo pronali u podrumu. Do sada sam imao priliku da ih sve pogledam.
Ispostavilo se da je nekoliko fotografija Rebeke ens snimljeno u ovoj kui. Kao to si mogla da
pretpostavi na osnovu svega to je Pakard radio, te fotografije su vrlo jasne. Nisam imao problema
da ih upotrebim kao vodi i namestim stolove, stolice i ostale stvari.
Denifer ga je prouavala pogledom.
Pronaao sam neke zanimljive fotografije koje su malo drugaije, rekao je Koltrejn.
Denifer ga je jo pomnije prouavala pogledom.
Obnaene.
U trenutku kada joj je to rekao, Koltrejn je poeleo da to nije uinio.
Obnaene, rekla je Denifer bezizraajno.
Zna, sline Stiglicovim fotografijama Dordije OKifi.
Da, znam na koju vrstu misli. Pokai mi ih.

5.

Dok je ila kroz podrum, Denifer je rekla: Vie ne drhti?


Zbunjen, Koltrejn je podigao obrvu.
Jeio si se od ovog podruma, rekla je Denifer. Imao si napade klaustrofobije.
A, to. Pretpostavljam da sam dovoljno puta siao ovamo, pa sam se navikao na to.
Da, sigurno si se navikao na to. Ovde je dovoljno hladno da i ja zadrhtim. Denifer je protrljala
svoje gole ruke.
Evo. Koltrejn je skinuo sportsku jaknu i prebacio je preko njenih ramena.
Hvala.
Bolje ti je? Ruke su mu ostale na njenim ramenima.
Mnogo.
Denifer se okrenula ka njemu i stavila dlanove na njegovu koulju. Njegove bradavice su
reagovale. Neni poljubac se pretvorio u snaan, strastan poljubac.
Zagrlili su se.
Pa gde su te obnaene fotografije?, upitala je Denifer.
Nisi promenila miljenje?
Verovatno imam perverzne misli.
Odvojivi se od nje, Koltrejn je pomerio drke koje su drale zid na mestu.
Kada je otvorio vrata, Denifer je gledala lice Rebeke ens u prirodnoj veliini. Grubo svetlo iz
podruma razbilo je tamu u komori. Oi sa fotografije odbijale su svetlost.
Ovde je mnogo lepa nego u filmu koji sam videla, rekla je Denifer.
Koltrejn je ostavio kutiju sa obnaenim fotografijama na vrhu. Stavio ju je na jednu policu i skinuo
poklopac.
Denifer je napravila korak napred i zagledala se u sliku Rebeke ens u trpezariji na spratu, dok
su niske perlica od hroma padale po njenom nagom telu.
Polako, okrenula se ka drugoj fotografiji, pa narednoj. U prostoriji je bilo tiho tako da je Koltrejn
uo zvuk jedva primetnog okretanja fotografija i Deniferino disanje. I dalje je gledala slike.
Naposletku je zavrila.
Pa?
Njene bradavice, rekla je Denifer.
Koltrejn nije imao pojma kakvu reakciju da oekuje od nje, a ovo sigurno nije bila reakcija kakvu
je oekivao.
Bradavice i krugovi oko njih, rekla je Denifer.
Ne razumem.
Moje se razlikuju od njenih.
Koltrejn je shvatio da crveni. Nisam pokuavao da nagovestim da...
Da su njene privlanije od mojih? Jesu. Rebeka ens je bila zadivljujue lepa ena. Priroda ju je
blagoslovila. Ali to isto nisam dobila i ja. Moje bradavice su male, iroke su kao vrh mog malog
prsta. Bradavice Rebeke ens su veliine mog kaiprsta. Krugovi oko mojih bradavica nisu naglaeni
kao njeni.
I?

Mogla bih da sredim da moje bradavice i krugovi oko njih izgledaju kao njene.
Govori mi o hirurkoj intervenciji?
Ako zatrudnim.
Koltrejnu je srce bre lupalo. Misli da je bila trudna?
Mislim da joj je to bila prva trudnoa. Ne vidim znake strija, to bi ukazalo na to da je pre toga
bila u drugom stanju. Rekla bih da je bila trudna tri meseca i jo joj je stomak bio ravan. Ali, kako je
fotografisanje odmicalo, nije mogla da sprei da joj grudi postanu bujnije, a bradavice vee. Sjaj na
njenom licu i blistavost njene koe navode me da pomislim da su neki od jaih hormona ve poeli
da deluju.
Trudna, rekao je Koltrejn u udu, a onda je fotografije posmatrao na drugi nain.
Onda su oekivana pitanja: Ko je bio otac? Je li to bio Pakard? A ako pretpostavimo da se dete
rodilo, ta se dogodilo sa njim?

6.

Koltrejn je savio lea i podigao glavu, dok mu je kroz telo strujalo zadovoljstvo. Kreui se polako,
pokuavao je da ne narui delikatnu ravnoteu izmeu trenutne potrebe i savrenog odlaganja.
Denifer ga je poljubila, priljubivi se uz njega: Ne odstupaj. Kreui se bre, osetio je da ubrzani
ritam kretanja njenog tela odgovara njegovom. Kada je bio na vrhuncu, imao je oseaj da se
sadanjost produila u venost. Uskoro, vreme je prelo u odvojene trenutke, i on je legao pored
Denifer. Nisu se ni pomerili. Ulino svetlo dopiralo je kroz otvorene prozore spavae sobe. Grane
su se savijale na povetarcu, bacajui drhtave senke po zamraenoj sobi.
Okrenula se ka njemu. Odavno nismo.
Predugo.
Moraemo da nadoknadimo.
Duh je voljan, ali telo bi moglo biti slabo.
Videu ta mogu da uradim da ga ojaam.
Malo hrane bi pomoglo. Ako uskoro ne ponem da pravim taj marinara sos...
Ne. Denifer mu je dodirnula obraz. Lezi tu jo malo.
Ovo je odlian nain da se okona ono to bi se moglo nazvati loom godinom, rekao je
Koltrejn.
Sa jedne strane, to i nije bila ba loa godina. Snimio si nekoliko divnih fotografija. Otkrio si
novi pravac u svom radu.
Koltrejn je slegao ramenima.
Tvoj rad ti i dalje nije vaan?
Ne, ako se uporedi sa svime to se dogodilo.
Uutali su.
Denifer je prva progovorila. Kada smo vodili ljubav, da li si pomislio da su Rebeka Cens i
Randolf Pakard moda vodili ljubav u ovoj sobi?
...Ne.
Ja jesam. Zamislila sam da smo ona i ja zamenili mesta. Da li te njene obnaene fotografije
uzbuuju?
Malo.
Da li su te naterale da poeli seks?
Pretpostavljam.
Denifer je sklonila ruku sa njegovog lica i ila njome preko njegovog tela, milujui ga.
Kao to te ovo uzbuuje?
Da.
Dobro.
Kada ga je Denifer poljubila, osetio je slane suze na njenom obrazu.
Jer ja ne mogu da se poredim sa njom, Mi. Ja nisam boginja. Ja sam samo ena.

7.

Iako je jutro bilo sunano, a nebo vedro, hladan povetarac, bar prema standardima june Kalifornije,
naterao je Koltrejna da ode iz dvorita u koje je vodila njegova spavaa soba. Brrr, rekao je i
pritegao jae bademantil, a potom se okrenuo ka Denifer, koja je i dalje leala u krevetu. Mislio
sam da bismo mogli da popijemo kafu ovde, ali bojim se da bi to bila ledena kafa.
Ovde je svakako bolje, rekla je Denifer. Podigla je pokrivae, pokazala mu svoje grudi,
izvijeni stomak i stidne dlaice svetle boje i dala mu znak da se dovue i pridrui joj se.
To je najbolja ponuda koju sam mogao dobiti.
A dan je tek poeo, rekla je Denifer.
Istroie me.
Kad nisam istroila ovog momka, neu ni tebe. Pokazivala je na njegov penis u erekciji koji se
ukazao kada je Koltrejn skinuo bademantil.
Od kada ti voli nepristojne rei? Uvukao se pod pokrivae i osetio toplinu njenog tela.
Ti ovakve rei naziva nepristojnim?
U krajnjem sluaju, nazvao bih ih sugestivnim.
A kako zove ovo?
Trenutno sam malo odsutan. Moda e mi se javiti ako to ponovo uradi.
Stie neto bolje.
A dan je tek poeo, rekla je Denifer. Ali nije bila u pravu ako je mislila da e im se ukazati
prilika da toga dana ponovo vode ljubav, jer kada su uronili jedno drugom u zagrljaj, kada su se
ugnezdili jedno pored drugog, ustali da se istuiraju i napokon obukli, Denifer mu je rekla da je
oekuju u kui njenih roditelja oko jedan. Sea se od prole godine, rekla je Denifer, to je
tradicija. Uvek odem tamo i pomognem tati da prati maraton fudbalskih utakmica tokom Nove godine.
Hoe da poe sa mnom? Njemu i mami e biti drago da te vide, a tamo e biti vie nego dovoljno
hrane. Izgleda da u poslednje vreme i suvie uiva u samoi.
Jeste. Zabavno je. Ali bojim se da u morati da odbijem.
Oh? Deniferin glas je postao tii od razoaranja.
Da. Obeao sam Gregovoj udovici da u svratiti i provesti malo vremena sa njom i decom.
Oh. Glas joj je sada zvuao kao da razume. Nisam znala da si razgovarao sa njom.
ini mi se da sam zaboravio da ti spomenem.
Nikada je nisam upoznala, ali, molim te, reci joj da mi je veoma ao zbog njenog mua.
Hou.
Kafa koju si pomenuo sada bi mi dobrodola.
Kuhinja je bila u neredu od marinara sosa i ufti koje je Koltrejn spremio za veeru. Posue je
ostavio na sudoperi dok su ispijali bocu ampanjca i gledali kako slavne linosti odbrajaju poslednje
sekunde stare godine na Tajms skveru. Koltrejn se nejasno seao kako su njih dvoje otili u krevet.
Uh, rekla je Denifer dok je gledala nered. Treba mi ta kafa da bih naterala sebe da ti
pomognem oko ovoga.
Zaboravi na to, rekao je Koltrejn. Hajde. Izai emo na doruak.
Kada su se vratili oko pola jedan, ostali su ispred kue.
Ako ranije zavri posetu Gregovoj udovici, svrati do mojih roditelja, rekla je Denifer.

Hou, rekao je Koltrejn. Poeli im srenu Novu godinu u moje ime.


Denifer je zbog neega delovala nesigurno. Hoe li da mi uini uslugu?
ta?
Hoe li da uzme foto-aparat i slika me?
Da te slikam?
Nova godina je, rekla je Denifer. Novi poetak. Usreilo bi me da te ponovo vidim kako
pravi fotografije.
Ako e usreiti tebe, usreie i mene.
Minut kasnije, vratio se sa foto-aparatom Nikon i namestio Denifer ispred zelenkasto-plave
ograde od bakra, nalik na brljan, koja se nalazila na uglu.
Od ove pozadine kosa ti izgleda jo svetlije, rekao je Koltrejn. U stvari, izgleda kao da
zrai.
Dok su joj oi blistale na nain za koji je on mislio da je odgovor na njegov kompliment, Koltrejn
je nainio snimak.

DEVETI DEO

1.

Ispostavilo se da je Gregova udovica imala punu kuu: tu su bili njeni roditelji, sestra, prijatelji iz
osiguravajue kompanije u kojoj je radila, prijatelji iz policijske stanice, da ne spominjemo susede.
Iskazivali su potovanje, dolazili su i odlazili. Iako je Gregova udovica izgledala umorno, trudila se
da pripremi uretinu za praznike, meutim, bilo je jasno da nee biti dovoljno hrane za sve tako da je
Koltrejn ostao samo jedan sat. Otiao je mnogo pre veere.
tavie, odluio je da se ne vraa u Pakardovu kuu, nego da prihvati Deniferinu ponudu i ode do
kue njenih roditelja, sagraene u viktorijanskom stilu, u blizini Eko parka. Najbri nain da doe do
njih bio je da krene iz Venisa, istonim autoputem Santa Monika, da vozi do mesta gde se on ukrtao
sa autoputem Golden Stejt, gde bi doao do istonog kraja Bulevara sumraka koji nije bio daleko od
Eko parka. Stoga se iznenadio kada je krenuo u suprotnom pravcu i zaputio se zapadnim autoputem
Santa Monika ka autoputu Pacifik Koust. Naposletku je priznao sebi da mu je odredite Malibu.

2.

Kada je Koltrejn pre sedamnaest godina doao u Los Aneles, osetio je potrebu da naui o samom
gradu to je vie mogue. Privlailo ga je to to se Malibu ije je ime, prema njegovom tumaenju,
imalo mitski prizvuk sastojao od vie mesta: od Komune, u kojoj su, u kuama pod zatitom, ivele
linosti iz viih slojeva ou-biznisa; preko priobalja gde su se uske, dvospratne gradske kue
naslanjale jedna na drugu u duini od nekoliko kilometara. Ispred njih se nalazio uzan put, a iza njih
okean, sa dugakim nizom benzinskih pumpi, motela i restorana brze hrane du autoputa Pacifik
Koust. Dalje, na severu, gde su se okean i put razilazili, krivudavim putevima, nalik na lavirint,
dolazilo se do rustinog podruja sa skupim kuama na ogromnim umovitim povrinama koje nisu
imale pogled na okean. Koltrejn je mogao da oseti povetarac koji je mirisao na so. Imao je utisak da
se nalazi blizu vode. Osim toga, mogao se nalaziti i u ekskluzivnom delu u dolini San Fernando.
Koltrejn je sada vozio jednim od tih krivudavih puteva. Povremeno bi se zaustavio da pogleda na
kartu koju je kupio na benzinskoj pumpi na autoputu Pacifik Koust, pre nego to je siao sa njega.
Potom je nastavio na zapad, ili bar onoliko koliko je mogao da ide u tom pravcu. Ponekad je morao
da se vrati jer je uao u pogrene ulice koje nisu bile obeleene, u drugim prilikama ulazio je u slepe
ulice, iako se na karti inilo da su na tom mestu ulice povezane. Iznerviran, naposletku se zaustavio
na mestu gde mu je zid od brljana blokirao put. Kroz brljan je vodila staza. Znao je samo da se put
kojim je eleo da ide nalazi iza brljana.
Kada je pogledao na sat, video je da je skoro tri sata i da je skoro protraio dan. Izraunao je da
bi mu trebalo jo dvadesetak minuta da se vrati i doe do eljenog puta. Pretpostavljao je da je put
obeleen i da nee imati problema da ga pronae. Zato da se zamara kada je odredite praktino
bilo ispred njega? Deniferina elja da je slika izazvala je efekat koji je i nameravala da izazove.
Drei se starih navika, poneo je foto-aparat sa sobom. Sada ga je okaio oko vrata. Kada je izaao
iz kola i zakljuao vrata za sobom, zakopao je jaknu jer je bilo hladnije, te je prokrio sebi put kroz
brljan koji je pucketao.
uo je obruavanje talasa pre nego to je video okean ispod sebe. Nalazio se na strmoj litici koja
je gledala na put do kojeg je eleo da doe, gde je red zadivljujuih kua prosto grlio obalu i gde nije
bilo ive due. U suprotnosti sa poznatim plaama Malibua, ovde je obala bila skoro u potpunosti od
sivih stena. Privuen penom na vrhovima talasa koji su udarali o to stenje, ali i crvenim krovovima
na nekim kuama, Koltrejn je podigao foto-aparat, podesio ekspoziciju kako bi uslikao talase i
nainio nekoliko fotografija.
Potom je paljivo poeo da silazi stazom koja se cikcak sputala niz strminu. Neki delovi litice
odronili su se usled nedavnih pljuskova. Zgrabio je koren oblinjeg drveta kako bi se lake spustio,
uhvatio se za busenje trave, snano je zabo pete u meko tlo i naposletku je siao u podnoje gde su
postavljene zatitne ograde kako bi spreile blato da se odroni.
Talasi su se jae uli, iako je Koltrejn bio svestan da ubrzano die. To je samo od naprezanja
prilikom silaenja, rekao je sebi. Naravno. Kada je doao do kue, sagraene u misionarskom stilu,
video je da je na potanskom sanduetu broj 38, a on je tragao za brojem 24. Stoga je produio dalje,
isuvie zauzet da bi obratio panju na kliktanje galebova iznad glave.
Jue, nakon to je od privatnog detektiva kojeg je angaovao Pakardov advokat saznao adresu i
broj telefona Natae Adler, okrenuo je taj broj i iznervirao se kada mu je kompjuterizovani glas rekao

da broj vie nije u upotrebi. Da li mu je detektiv dao pogrenu informaciju ili se Nataa Adler
preselila? Moda sada ivi na imanju u Meksiku, pomislio je Koltrejn.
Idui putem, proao je pored jo jedne kue u misionarskom stilu, a potom pored jedne u
panskom, kolonijalnom stilu. Ali njegov pogled bio je uperen u kuu koja se nalazila daleko ispred,
za koju je, na osnovu prebrojavanja preostalih potanskih sanduia, zakljuio da je adresa koju trai.
Bila je to skupa, izduena, moderna dvospratnica od belih blokova, koja se izdizala naspram vedrog,
plavog neba, a njega je obojilo sunce koje je zalazilo.
Zadivljen geometrijskim oblikom kue, ponovo je podigao foto-aparat. Kontrast svetlosti i senke
bilo bi teko snimiti, znao je, pa je podesio ekspoziciju kako bi istakao srednje senke, a potom je
napravio snimak. Iz predostronosti je nainio jo dva snimka, prvi je isticao tamnije elemente slike,
a drugi svetlije. Tehnika poznata pod imenom spajanje dae mu priliku da izabere kontraste koje
eli.
Kada je poslednji put pritisnuo okida, spustio je foto-aparat i uinilo mu se da je na trenutak bio
odsutan. Nije imao takav oseaj od dana kada je ugledao Pakardovu kuu i snimio poslednje
fotografije iz Pakardovog serijala. Poeo je da shvata koliko je zaista utrnuo od strahota u koje je bio
umean. Nova godina, novi poetak, pomislio je, setivi se ohrabrenja koje mu je uputila Denifer
pre nego to su se, tokom dana, razdvojili.
ta onda radim ovde?

3.

Kao i veina kua u priobalju, u Malibuu, i ova kua je bila blizu puta. Sa desne strane, visoka,
metalna ograda zaklanjala je mali vrt. Sa leve strane, na kratkom prilazu, ispred garae napravljene
za dva automobila, bio je parkiran pore. Inae, na vidiku nije bilo nijednog automobila. Bar je
neko kod kue, pomislio je Koltrejn. Jo jednom se uverio da broj na potanskom sanduetu odgovara
broju koji je traio: 24.
I ta sad?, zapitao se. Hoe li pokucati na vrata usred popodneva na Novu godinu? To e sigurno
ostaviti utisak.
Bacio je pogled kroz metalnu ogradu na prednje prozore i tragao za bilo kakvim pokretom u kui,
nekim pokazateljem da je u toku okupljanje porodice. Na prozorima nita nije video. U prostorijama
je bilo mirno. Verovatno ne prekidam nita, pomislio je. Moda i ne bi bilo tako neuljudno da
pokucam na vrata, kao to sam prvo pomislio. Ako se vratim i pokucam na vrata sutra ili prekosutra, i
dalje u biti provalnik.
Jedva svestan prisustva ukrasnog iblja u vrtu, priao je vratima. Umesto da pokuca, pozvonio je i
uo kako zvuk zvonca jedva ujno odjekuje u kui. Posle nekoliko trenutaka, ponovo je pozvonio.
Odjekivanje zvonca u kui ostavilo je utisak da je kua prazna. Pozvonio je i trei put, zadravi prst
na zvoncu malo due. Neko mora da je kod kue, pomislio je. U suprotnom, zato bi pore bio
parkiran na prilazu? Ko god da ivi ovde ne bi otputovao i ostavio skupa sportska kola na otvorenom.
Umesto da ponovo pozvoni, pokucao je na vrata, meutim, i dalje niko nije otvorio.
Moda unutra vode ljubav, pomislio je. Moda e mi, ako nastavim da zvonim i oni naposletku
otvore vrata, jasno staviti do znanja koliko im dosaujem. Doao sam ovamo da bih dobio odgovore
na neka pitanja, a ne da bih se sukobio sa osobom koja treba da mi d odgovore na ta pitanja.
Polusvestan, oklevao je, dok mu je prst bio na dva centimetra od zvona. Da, bolje da doem sutra.
Samo to ni tada moda niko nee otvoriti vrata. Kada bi samo telefon radio.
Vrativi se na put, Koltrejn je pogledao prozore do ulice da vidi da li e iko proviriti kroz njih.
Naposletku je odustao. Trebalo je da odem sa Denifer, pomislio je. Ali dok se spremao da se vrati
putem kojim je doao, odjednom je shvatio da postoji savreno objanjenje za prisustvo kola i zato
niko nije otvorio vrata kada je pozvonio.
Ko god da ivi ovde sada je napolju i eta se obalom.
Krenuo je ka levoj strani kue, nameravajui da iskoristi prostor izmeu te i susedne kue kako bi
doao do obale. Put mu je zaklonio zid. Sa desne strane put mu je prepreio slian zid. Kada je
oduevljenje prelo u razoaranje, primetio je da i ostale kue imaju prepreke koje spreavaju
posetioce da dou do obale.
Kada je proao pored ostalih kua, otkrio je ogradu koja je vodila do obale. Galebovi su kriali
glasnije. Udaranje talasa ulo se glasnije kako se pribliavao ivici ograde. Cipele su mu se
nakvasile. Jedno je zvoniti nekome na vrata i ometati ga za Novu godinu, ali sasvim je druga stvar
naii na nekoga ko se eta, pomislio je. Bilo bi normalno da kaemo jedno drugome zdravo. Ne bi
bilo tako napadno da kaem ko sam i postavim nekoliko pitanja.
Dok se pribliavao zadnjem delu kue, video je kako iza dombastog sivog grebena koji vodi do
okeana izviruje beli dok. irei se na obe strane, greben je blistao dok su se talasi razbijali o njega.
Ali niko se nije etao po grebenu. Na obali nije bilo nikoga.

Koltrejn je odmahnuo glavom. Prisiljen da prizna da je danas, u najmanju ruku, zaista protraio
vreme, poeo je da se vraa na put. Onda se zaustavio kada mu je pokret meu stenama privukao
panju. Poeo je da kilji zbog zaslepljujue svetlosti sunca koje je zalazilo (kako je sunce moglo biti
tako sjajno, a vazduh tako hladan da je drhtao?); pomislio je da halucinira, jer se niko nije kretao
meu stenama, sam greben se kretao. Jedan se izdizao iz drugog.
Najeio se. Sve je snanije drhtao, ali vie ne od hladnoe. Siva hrpa se izdizala sve vie iz
grebena. ta ja to vidim?, zapitao se Koltrejn i prisilio se da krene napred. Odjednom se dogodilo
neto podjednako iznenaujue, jer se deo stene izdigao toliko da je mogao da se odvoji od nje.
Koltrejn je primetio da je usred tog sivila ta stena imala beli deo lice. Sive ruke su se razdvojile,
jedna od njih krenula je ka onome to su postali glava i vrat. Siva ruka je epala neto sivo na glavi
i, na Koltrejnovo zaprepaenje, skinula ga kao da je u pitanju koa, otkrivi gustu, crnu kosu koja je
bila mokra i priljubljena uz glavu izuzetno lepe ene. Ono to je video, shvatio je Koltrejn, bila je
ena u mokrom ronilakom odelu i ona je izlazila iz okeana. Siva boja odela bila je ista kao i boja
grebena. Dok je izlazila iz talasa, inilo se da se raa iz njih.
Istog trenutka je podigao foto-aparat, otvorio otvor za svetlost kako bi na fotografijama bila
identina sa talasima i pritisnuo okida kada je ena izala iz okeana. Telo joj je bilo u tako poznatom
poloaju da je pomislio da halucinira. Napravio je jo jednu fotografiju, pa jo jednu, svaki put se
pribliivi za korak. Kada ga je primetila, ena je zastala, stavila je jednu nogu ispred druge, neno je
savila nogu u kolenu, ba se spremala da prebaci teinu na nogu kojom je zakoraila napred. Nije
nosila bocu sa kiseonikom niti masku. Nije ronila, samo je plivala, koristei ronilako odelo kao
zatitu od hladne vode. Ruke su joj bile pokrivene sivim, gumenim rukavicama, jednu od njih je
upotrebila da skine kapuljau. Drugom rukom koja je jo bila u rukavici protrljala je kosu. Koltrejn
je i ovaj poloaj ranije video. Jo jednom je pritisnuo okida na foto-aparatu i snimio je u
meupokretu. Da nije bilo ronilakog odela, Koltrejna bi do sada zadesio najsnaniji dea vu. ak i
sa ronilakim odelom, slinost je bila tako uoljiva da Koltrejn nije mogao da smiri ruke dok je
snimao. Ronilako odelo je prianjalo uz enu kao koa. Glatkoa odela isticala je izvijeni pokret
njenih nogu, nestalni pokret njenog tela, osetljive obrise njenih kukova, struka, grudi, njenih...
Spustio je foto-aparat, njegov zbunjeni um je eleo da zna kako je mogue da gleda u Rebeku
ens.

4.

Kada je napravio jo jedan korak, na eninom licu se video strah. Ustuknula je, izgubila ravnoteu i
pala na kolena u talase.
Ne!, rekao joj je. Ne morate se plaiti! Nisam ovde da bih vas povredio!
Podigao je rake usled ega je i ona podigla rake u rukavicama, kao da je elela da se odbrani.
Molim vas!, rekao je. Nisam eleo da vas prepadnem! Samo elim da vam postavim nekoliko
pitanja! Neu vas povrediti! Zvuk razbijanja talasa o stene nije bio dovoljno jak da prigui
iznenadnu buku iza njega: vrata su se otvarila uz tresak, uli su se povici i cipele kako kripe po
stenju. Osvrnuvi se da bi video ta se deava iza njega, Koltrejn se zaprepastio kada je ugledao
estoricu mukaraca kako tre ka njemu, dvojica iz kue, dvojica iz skrovita ispod doka i po jedan iz
grmlja sa obe strane kue.
Odmah da si stao!, povikao je jedan od njih, lica iskrivljenog od besa. Da se nisi makao!
to je bre mogao, Koltrejn se okrenuo i potrao.
Kukin sine! Odmah da si stao ili u...
Koltrejn nije uo ostatak, jer ga je zagluila buka udara talasa o stenje i njegovo ubrzano disanje.
Okliznuo se na mokro kamenje, ali je uspeo da odri ravnoteu dok se borio da ubrza. Sve vreme je
uo psovke iza sebe. Bez upozorenja, ispred njega se, iz pravca druge kue, pojavio jo jedan
mukarac koji je podigao ruku i povikao Koltrejnu da stane. Ba kada se inilo da e se sudariti sa
tim mukarcem, Koltrejn je promenio pravac, zaobiao ga i udaljio se od obale, meutim, dvojica
mukaraca koja su trala iza njega oekivala su da e to uiniti i trala su paralelno sa njim, sa
namerom da ga uhvate.
Ponovo je promenio pravac kretanja i pojurio ka obali. ovek koji je izaao iz kue shvatio je da
e Koltrejn potrati ka kopnu. Stoga je napustio svoju strateku poziciju i potrao tamo. Koltrejn ga
je izbegao i nastavio da tri obalom.
Prokletstvo!, povikao je neko.
Koltrejn je izbegao veliku stenu i osetio kako mu se gri stomak kada je primetio da se obala
savija ka kopnu. Da bi izbegao da ga talasi zapljusnu, morao je ponovo da krene ka kopnu. Dok su mu
se progonitelji pribliavali, on je pretrao pola obale.
Kada je jedan mukarac potrao ka njemu, Koltrejn se prisetio kako je koristio svoje foto-aparate
da bi se odbranio u Bosni. Skinuo je foto-aparat sa vrata, zgrabio kaieve, okrenuo se i zamahnuo
njime ka glavi napadaa.
Hej!, ovek je ustuknuo.
U isto vreme, ustkunuo je i Koltrejn, jer je zbog ovog pokreta izgubio ravnoteu. Izgubio je tlo pod
nogama. Sve to je video narednog trenutka, kada se izvio, bilo je nebo. ok od hladne vode izbio mu
je preostali vazduh iz plua.
I nije bilo tako vano. Ionako nije mogao da die. Potonuo je meu stene, nagonski se borei da se
domogne povrine. Poneo ga je talas. Maui rukama, zgrenim od hladnoe, uo je zujanje u uima.
Kada je isplivao na povrinu, sunce je bilo skoro zaslepljujue. Kada ga ja uhvatio naredni talas,
borio se da udahne.
Progutao je vodu, zakaljao se i okusio so, a potom se odupro teini svojih cipela i odee,
natopljenih vodom, i zaplivao ka steni.

Neka se udavi, rekao je jedan mukarac.


Gledajui oima zamuenim vodom, video je svoje progonitelje kako stoje na obali, izvan samog
dometa talasa. Lica su im bila surova ba kao i stene. Nosili su patike, farmerice i vindjakne.
Izgledali su kao da je jedini poklon koji su eleli za Boi bilo obnovljeno lanstvo u teretani.
Da, hajde da svetu uinimo uslugu, rekao je drugi.
Naravno, rekao je trei. Beao je. Pao je. Nismo mogli da ga oteramo pre nego to se udavio.
Ali pomislite samo na birokratiju.
Koltrejn se desnom rukom uhvatio za stenu. Na nju ga je naneo talas, ali ga je jo bre odvukao.
Njegova ukoena ruka je izgubila oslonac.
Vredan je birokratije, ponovio je prvi ovek. Moe li zamisliti bolji nain da provede Novu
godinu od gledanja ovog kretena kako se davi?
Ja ne mogu, rekao je etvrti.
Grei se od hladnoe, Koltrejn se ponovo uhvatio za stene i uspeo da se izvue. Talas ga je bacio
na greben. Jauknuo je. Ali, uprkos morskoj struji, skupio je snagu da se jo bolje uhvati i izvue se.
Stani! Prvi mukarac je krenuo ka njemu i stao nogom na Koltrejnovu desnu ruku.
Koltrejn se trgao.
Nisi pitao Smem li?, rekao je mukarac.
ta misli, Karl? Drugi ovek se okrenuo ka nekome ko im se pribliavao. Da pustimo ovog
kretena da se udavi ili da mu izvuemo guzicu?
Koltrejn se borio poto ga je jo jedan talas preplavio, a njegova utrnulost se pojaavala.
Zakaljao se i borio se za vazduh. Uprkos pogledu zamuenom od soli, bespomono je gledao uvis i
uspeo da vidi osobu koja im se pridruila. Bio je to mukarac u patikama, farmericama i vindjakni
koja je liila na one kakve su nosili ostali mukarci. Bio je to ovek kome je kosa bila kratko oiana
i kome su braon oi bile nepokolebljive. Nije pokazivao nikakve emocije dok je gledao Koltrejna.
Izvucite ga.
Kakva je to zezancija? Daj da ga bar gledamo jo malo kako se praaka.
Ne, izvucite ga. On nije ovek kojeg traimo.
Otkud zna?
Poznajem ga.
ta?
On je fotograf. Zove se Mi Koltrejn. ivi u Los Anelesu i verujte mi, bio je zaokupljen neim
drugim kada je sve ovo poelo. Uhvatili smo pogrenog oveka.
ovek koji je stajao na Koltrejnovoj ruci brzo je ustuknuo.
Koltrejn se borio da izae iz vode. Pridolica ga je brzo zgrabila i izvukla ga, mokrog, iz talasa.
Jesi li dobro?, upitao ga je ovek koji ga je izbavio.
Smrzo sam se, Koltrejn je cvokotao. Nisam znao da se zove Karl.
To je zato to sam hteo da misli da se zovem narednik.
ta ti radi ovde?
To sam ja hteo tebe da pitam, rekao je Nolan. I jedva ekam da ujem tvoj odgovor.

5.

Vidi odakle smo dobili lou ideju. Prvi mukarac se pravdao.


Ogrnut ebetom, Koltrejn nije odgovorio. Kada je seo na drvenu stolicu u dnevnoj sobi koja je
bila sva u belom, i dalje je drhtao. Zadnji zid u prostoriji u potpunosti je bio napravljen od stakla
usled ega se pruao panoramski pogled na okean. Kasno popodnevno sunce je sijalo, ali ga nije
ugrejalo.
Virio si joj kroz prozore, rekao je drugi mukarac.
Oladite. Gledao sam u kuu sa puta. Pokuavao sam da vidim da li ima nekoga unutra.
Snimao si kuu, rekao je trei ovek.
Ja sam profesionalni fotograf. Ja to i radim, snimam.
Ukljuujui i enu za koju tvrdi da je nikada nisi video dok si se bez dozvole etao po imanju?,
upitao je etvrti.
Da, kako si se priunjao kui?
Priunjao?, upitao je Koltrejn.
Pretpostavljam da e nam rei da si peaio od Los Anelesa. Gde ti je auto?
Koltrejn se zagrejao od besa dok im je priao gde je ostavio auto.
U redu, u redu, to objanjava zato si doao peke ovamo. Ali nisi samo razgledao okolinu. Nisi
tek tako izabrao ovu kuu. ta radi ovde?
Mogao sam povrediti glavu i poginuti. Pretili ste da ete me pustiti da se udavim. Neu
odgovoriti ni na jedno pitanje dok ne saznam ko ste vi i ta se ovde, do avola, dogaa.
Grupa je utonula u neprijatnu tiinu.
Po prvi put, od kada su uli u kuu, oglasio se Nolan. Stajao je u pozadini i odmahivao glavom,
nezadovoljan. Mislim da ve dobro zna ko su ostali ljudi.
Isto su to i ti policajci.
Nisu ba isto. Da bi se uklopili u beli dekor, Nolan i ostali su se izuli. Noge su mu utonule u
beli, debeli tepih koji je iao od zida do zida. Malibu nema policijsku stanicu. Volt i Lajl su iz
kancelarije lokalnog erifa. Pit i Sem su iz dravne policije. Ostali su iz policije Los Anelesa.
A kako ste se vi umeali u sve ovo?, upitao je Koltrejn. Otkad to policajci Los Anelesa rade u
Malibuu?
Ne rade, rekao je Nolan. Osim ako nemaju slobodan dan, ovde su nezvanino i ine uslugu.
Meni, rekao je prvi ovek. Nolan ga je predstavio kao Volta. Ja sam onaj kome on ini uslugu.
Radi se o postavljanju klopke. Nolan je umorno odmahnuo rukom jer je u prolosti previe
radio na zloinima ove vrste. enu koja ivi ovde ve tri nedelje uznemirava neko ko zna ime se
ona bavi. Sve donedavno, neprekidno joj je telefonirao. Iako je promenila broj telefona pet puta, i
iako nijedan broj nije objavljen u imeniku, uspeo je da sazna nove brojeve, te ju je i dalje zvao. Na
kraju je iskljuila telefon.
To objanjava automatizovani odgovor koji sam dobio kada sam jue pokuao da je pozovem.
Znai, ipak si pokuao da je pozove, rekao je drugi mukarac, Lajl. Hteo sam da te pitam
zato nisi telefonirao, umesto to si je neoekivano posetio za Novu godinu.
I dalje mislite da laem?
Samo sam te iskuavao.

U meuvemenu, prekinuo ga je Nolan, poela je da dobija fotografije.


Koltrejn je ustao.
Prisutni su ga prouavali nikada niko nije tako direktno gledao u njega.
Fotografije, rekao je Koltrejn. Znai, kada sam se pojavio sa foto-aparatom i poeo da je
slikam, pretpostavili ste...
Fotografije koje dobija ima ih na stotine snimljene su na svim mestima gde je bila, rekao je
Nolan. Bez obzira na to ta radi, neko uspeva da je slika.
Koltrejn je ponovo osetio hladnou u kostima kakvu je osetio dok je bio u vodi, samo to se ovoga
puta smrzao kada se prisetio koliko se osetio ugroenim kada je shvatio da ga prati Ilkovi i da ga
fotografie.
To ne ukljuuje bukete cvea koje joj isporuuju est puta na dan. I to ne uvek kada je kod kue.
Dobija ih u restoranima, kod zubara, jednom je ak dobila jedan kod ginekologa. Na poruci pie
Mislim na tebe..., rekao je Nolan. Ljubavna pisma na vetrobranu njenog automobila. Predlozi za
brak koji dolaze posebnom dostavom.
Stoga se, to je prirodno, obratila erifovoj kancelariji, rekao je Volt. Bio je kratko oian,
etvrtastog lica i svetlosmeih brkova. Imao je i mali oiljak iznad desne obrve. Ja sam se javio i
razgovarao sam sa njom. Naa kancelarija nije velika. Nemamo mnogo osoblja i sredstava, a to e
nam trebati, jer je sada ve jasno da je osobi koja je prijavila ovaj sluaj potreban nadzor, ne samo u
Malibuu. Trebalo bi da brinemo i o pravnoj zatiti, ali momak kojeg jurimo slobodan je kao ptica.
Osoba koja je prijavila sluaj radi u Los Anelesu. Tamo esto putuje. Zato sam odluio da pozovem
Jedinicu za reavanje pretnji iz policijske stanice u Los Anelesu i vidim da li bih mogao da dobijem
savet od njih.
A ja sam odatle, rekao je Nolan. Volt i ja smo zajedno ili na Policijsku akademiju. Neko
vreme je radio u Jedinici za pljake u policiji Los Anelesa, ali je na kraju preao u erifovu
kancelariju.
Zbog mira i tiine, rekao je Volt, ali tako kao da nije pronaao mir i tiinu.
Traio je mene, rekao je Nolan, pa smo razgovarali o problemu koji je takav da je, strogo
reeno, ovaj vatreni oboavalac prekrio zakon.
Koltrejn je odmahnuo glavom, zbunjen.
Problem je u tome to, i pored uznemiravanja, postoji i element pretnje, rekao je Nolan. Meni i
tebi moda je zajedniko oseanje da onaj ko dosauje eni danju i nou izjavama ljubavi pokuava
da je zaplai. Ali kancelarija dravnog tuioca to ne vidi na isti nain. Oni brinu da bi porota mogla
smatrati momka vie smetnjom nego pretnjom. Jednom sam imao sluaj gde je ovek koji je bio
pretnja slao eni okoladne bombone sve vreme. Neprekidno joj je telefonirao. Napisao joj je na
stotine pisama. Osetila se ugroenom i elela je da on prestane. Zabrana prilaenja nije vredela. Zato
sam ga uhapsio i sluaj je dospeo na sud. Ali porota nije mogla da utvrdi da li je kriv po bilo kojoj
osnovi. Ovo se dogaalo oko Svetog Valentina. Jedna ena iz porote je kasnije rekla da je slanje
kutija okoladnih bombona dopadljivo. Klela se Bogom. U svakom sluaju, kada ga je porota
oslobodila, ovek se pojavio jedne noi u eninoj kui i pucao joj je u glavu. Rekao je da se umorio
od ekanja da se ona uda za njega. Rekao je da je niko drugi nee imati ako on nije mogao da je ima.
ta misli o takvoj pravoj ljubavi?
Ali u ovom sluaju nam se posreilo, rekao je Lajl.
Ako eli da pretnju nazove sreom, dodao je Volt. Vatreni oboavalac je poslao naoj
tienici venac za sahrane sa trakom na kojoj je pisalo Dok nas smrt ne razdvoji. To nije najbolji
sluaj pretnje za koji sam uo, ali srce od pet kilograma koje je stiglo uz venac svakako jeste.

Ispostavilo se da je u pitanju srce bika. Kroz njega je bila provuena strela, a na nju je bila zakaena
poruka. Budi moja. Ranjava mi srce. Ne teraj me da ranim tvoje. Neno, zar ne?
I dovoljno da ga porota zatvori, rekao je Koltrejn.
Moda ne na due vreme. Ali, hej, tienica e neko vreme lake disati. Do avola, moda e taj
kreten iskoristiti vreme da razmisli o tome kako da iskae oseanja.
Nemate pojma o kome je re?
Ne, a ne zna ni naa tienica. Oigledno je da sumnjamo na nekoga ko je poznaje. Ali stvari
obino tako ne funkcioniu. Mogao bi biti neko od pre pet godina, a da ga se ona ne sea. Moda je
re o slubeniku banke ije usluge ona koristi. Ponekad je takvom kretenu potreban samo jedan
pogled da bi se nakaio. Znamo da cvee poruuje tako to alje pismo sa uputstvima, uz gotovinu, na
adrese razliitih cveara. Venac i srce bika dostavila je agencija za isporuivanje paketa. Povratna
adresa na paketu bila je lana. Dok je jo radio telefon, momak je esto ostavljao poruke na
telefonskoj sekretarici, meutim, ona ga ne prepoznaje.
Najbolja taktika koju smo mogli da smislimo jeste da ga uhvatimo u klopku, rekao je Volt.
Lajl mu je pojasnio. Pre nego to je naa tienica iskljuila telefon, rekli smo joj da kae tom
momku, kada je pozove, da je vreme da je ostavi na miru i da uuti, te da e ga ekati ovde, danas
posle podne. Potrudila se da mu stavi do znanja koliko je ljuta na njega i da eli da ga vidi licem u
lice da bi se uverila da je shvatio da ona ne eli da ima nita sa njim.
Bio je to ultimatum i nadali smo se da ga on nee odbiti, rekao je Nolan. Naroito zato to,
kada je telefon jue iskljuen, kreten nije imao nikakvog naina da stupi u kontakt sa njom, niti da
ponovo pregovara o uslovima susreta.
Onda smo poslali po konjicu, rekao je Volt. Lajl i ja smo zvanino na dunosti. Ostali su
prijatelji koji nam pomau.
Za Novu godinu. Zadivljen sam, rekao je Koltrejn. Prijatelji obino ne bi odustali od Nove
godine da bi...
Naa tienica je velikoduna, rekao je jedan od mukaraca.
Ostatak grupe ga je gledao kao da je i suvie rekao.
Nema nieg loeg u tome, rekao je Volt. Kada nismo na dunosti, unajmljuje nas kao zatitu.
Jedan od nas ide sa njom u Los Aneles.
Kada govorimo o... Jedan od dravnih policajaca je gledao nervozno okolo. Gde je Ta?
Grupa je bila nervozna.
Isuse! Volt im je skrenuo panju. ta joj se dogodilo? Poslednji put kada sam je video, izlazila
je iz vode, a mi smo jurili...

6.

Morala sam da obuem neto suvo, uo se glas sa sprata, sa Koltrejnove desne strane.
Okrenuo se ka stepenitu i video golo stopalo kako se pojavljuje na odmoritu. Bio je to dubok
glas koji je Koltrejna naterao da pomisli na glumice iste boje glasa koje su glumile u filmovima
tridesetih i etrdesetih godina. U njegovom seanju, one su uvek nosile svetlucave veernje haljine,
stajale su pored klavira u nonom klubu, i razgovarale sa zgodnim junakom u belom veernjem sakou.
Meutim, ena koja je silazila niz beli tepih na stepenitu nije nosila veernju haljinu. Nosila je
pamunu trenerku boje maline koja je istakla njeno preplanulo lice, tamne oi i jo tamniju kosu. Iako
joj je trenerka bila velika i u velikoj suprotnosti sa tesnim ronilakim odelom koje je donedavno
nosila, njen sadanji izgled takoe je otkrivao. Oputeni sedalni deo trenerke nagovetavao je vrste
kukove koje je skrivao. irok gornji deo se kretao gore dole ukazujui na to da ena ne nosi
brushalter.
Dok je silazila, svi su je posmatrali. Koltrejn je imao oseaj da ovi mukarci vole da posmatraju
njena bosa stopala kako dodiruju skupi tepih, ali njegova panja bila je usmerena na njeno lice:
iroko elo, visoke jagodice, oi kao bademe, tanak nos, pune usne, iljata brada i uska vilica,
elemente klasine lepote kojima je bila blagoslovena Rebeka ens. Ali sveukupnost te pojave nije
odgovarala silueti ispred njih. ak i u trenerci, ova ena je sila niz stepenice istom pokretljivou,
kakvu je Rebeka ens pokazivala dok je silazila niz stepenice, nosei sarong u Vetar sa Jamajke.
Njena kosa, i dalje mokra od plivanja u okeanu, bila je zaeljana, priljubljena uz glavu, isto onako
kako ju je Rebeka ens zabacila kada je izala iz reke u Predvodniku. Nain na koji je izlazila iz
reke bio je isti kao i na fotografijama Rebeke ens koje je snimio Randolf Pakard, dok je izlazila iz
okeana. Bio je to isti nain na koji je ova ena ne tako davno izala iz okeana.
Koltrejnu se zavrtelo u glavi.
Zdravo. Prila je Koltrejnu, a on se oduzeo od njenog pogleda kada mu je pruila raku. Ja sam
Ta Adler i ao mi je zbog ovog nesporazuma.
Koltrejn je osetio varnicu kada su im se ruke dodirnule. To je samo statiki elektricitet sa tepiha,
rekao je sebi. A opet...
Nadam se da nisi povreen.
Nisam, dobro sam. Koltrejn je iznenada osetio da izgleda budalasto umotan u ebe. Malo sam
nazebao, to je sve. Skinuo je ebe sa sebe. Nita ozbiljno. Suzbio je jo jedan nalet drhtavice, dok
mu je mokra odea prianjala uz telo. Ta?
Skraeno od Nataa. Trebalo bi da obue neto suvo pre nego to dobije zapaljenje plua.
Zabrinutost u njenom glasu naterala ga je da mu se u tom trenutku uini da je on njoj najvanija osoba
na svetu. A gde da naem suvu odeu? Mislim da ti nee odgovarati moj bademantil.
U stvari, ona je bila samo osam centimetara nia od njega. Koltrejn je bio visok metar i osamdeset
i mogao je obui njen bademantil.
Znam, rekla je Ta. Zato ne ode u kupatilo, dole, niz hodnik, skine mokru odeu i da mi je.
Staviu je u mainu za suenje vea.
Ja...
Bie mi potrebno samo petnaest minuta, rekla je Ta. Odkrinuemo vrata kako bi mogao da
uestvuje u razgovoru, a da ne misli da si u paklu. Pripremiu jaku kafu za sve i dodau ti olju.

Koltrejn je osetio toplinu na licu, samo delimino, jer su mu obrazi bili utrnuli od hladne vode.
Naravno.
Ovuda.
Ta ga je uhvatila za ruku, kao da je nagovetavala neto, i povela ga pored belih stepenica, niz
beli hodnik, ka otvorenom kupatilu koje je takoe bilo belo. Jo nie niz hodnik nalazila se kuhinja,
takoe bela.
Saekau, rekla je Ta.
Zbunjen, Koltrejn je uao u kupatilo i zatvorio vrata. U trenutku, automatski je krenuo da ga
zakljua, ali se zaustavio, zamiljajui kako bi smeno zvualo kljocanje brave, kao da se plaio da
e ona ui dok se on bude skidao. Skinuo je mokru jaknu, koulju, cipele i arape, skinuo je kai,
izvadio novanik, kljueve i ealj iz pantalona. Oklevao je, a onda je reio da ne treba da joj da
svoj donji ve. Iako su se stvari tako odvijale, nije mu bilo prijatno to e ona doi u dodir sa
njegovom mokrom odeom. Taj problem je reio tako to ju je umotao u pekir. Uprkos tome to je
ostavio donji ve, pomislio je da se nikada nije osetio tako obnaenim kao kada je otvorio delimino
vrata i pogledao je.
ao mi je zbog ove neprijatnosti, rekao je.
Gluposti. Taine oi su zasijale od zabave. Nadam se da se dobro odnosim prema tebi i da me
nee tuiti.
Koltrejn nije mogao, a da se ne nasmeje.
Vratiu se brzo. Odnela je niz hodnik njegovu odeu umotanu u pekir.
Koltrejn je uzeo drugi pekir sa gomile, obrisao se, a onda privezao pekir oko struka. Kada je to
uinio, poeljao se, rairio je mokru jaknu preko toaletne olje, protrljao ruke ne bi li ih malo
ugrejao, a onda se iznenadio kada je uo Tain glas iza sebe.
Moda e ti ipak ovo odgovarati.
Kada se okrenuo, video je njenu ruku proturenu kroz vrata. Ta mu je nudila beli, pliani
bademantil.
Hvala, ali mislim da e mi ovako biti dobro, rekao je Koltrejn.
Umesto odgovora, Ta se nagnula dovoljno da bi stavila bademantil na kadu. Dok je to inila,
okrenula je glavu na drugu stranu. Narednog trenutka je izvukla ruku, a koraci su joj se izgubili u
hodniku.
Koltrejn je dugo gledao u bademantil pre nego to ga je uzeo i obukao. Ta je bila u pravu, iako je
bio malo krai, odgovarao mu je. Na njemu se oseao miris parfema, a ne praka za pranje.

7.

ak i sa pritvorenim vratima, Koltrejn nije mogao da uje o emu su, u dnevnoj sobi, razgovarali Ta
i policajci. Glasovi su im se meali. Odjek ih je izobliio. Nervirao se i ekao. Bio je u gru kada su
u hodniku odjeknuli teki koraci.
Na ta e liiti kada jedan od onih momaka ue i vidi me umotanog u bademantil?, upitao se.
Hoe li pivo umesto kafe?, upitao ga je Nolan.
Da, sa slamicom.
Nolan se zacerekao. Kada se vratio i uneo badvajzer u kupatilo, Koltrejn je ve skinuo
bademantil i okaio ga na iviluk. Nolan je zaista stavio slamicu u otvorenu konzervu piva. Koltrejn
je zbunjeno odmahnuo glavom, izvadio slamicu, prineo konzervu ustima i popio pola.
Glasovi iz dnevne sobe, koje nije mogao da razume, sve vie su ga nervirali. inilo mu se da se
kazaljke na njegovom satu uopte ne pomeraju. Da bi sebi skrenuo panju, potraio je asopis, ali
nije naao nijedan. Potom je pogledao posude za teni sapun i losion koje su se nalazile na polici. Od
znatielje, krenuo je da otvori ormari sa lekovima.
Sve je gotovo. Tain glas ga je prepao.
Kada se, postien, okrenuo, video je njenu ruku kako mu dodaje osuenu odeu kroz poluotvorena
vrata.
Hvala.
Kada je Koltrejn uzeo odeu, ruke su im se dotakle. Ponovo je osetio pucketanje elektriciteta.
Izvini, rekla je sa druge strane vrata. Mora da je ovde vazduh suv. Nisam imala nameru da te
prodrmam.
Jedva da sam i primetio.
Ja jesam. To mi se u poslednje vreme esto deava. ak sam prestala da nosim arape da ne bih
prikupljala statiki elektricitet. Bez promene. Zbog toga sam zbunjena.
Nema potrebe.
To mi je u prirodi.
Da emitujete statiki elektricitet?
Da budem zbunjena. Videemo se za nekoliko minuta.
U redu. Koltrejn je pogledao mesto na ruci gde je jo oseao uticaj statikog elektriciteta.
to je pre mogao, obukao je pantalone, koulju i arape, uivao je u njihovoj toplini i bio je
zahvalan to je ponovo u odei. Pokuao je da izgleda prirodno kada je uao u dnevnu sobu, jer su ga
sa sofe i stolica posmatrali policajci.
Volt i Lajl, dva policajca koja su bila zvanino na dunosti, pili su kafu. Ostali su pili pivo. Ta se
naslonila na zid, u ruci je imala au belog vina. Grimizna boja sunca, koje je skoro zalo, ispunila je
belu prostoriju. Kombinacija boja bila je tako interesantna da je Koltrejn poeleo da mu je fotoaparat pri ruci.
Predmet na stoiu za kafu privukao mu je panju.
Je li to moj Nikon? Mislio sam da sam ga izgubio u vodi.
Ne, ispustio si ga na stenama, rekao je Volt. Usled cele zbrke, tek sam pre nekoliko trenutaka
mogao da odem da ga pokupim.
Dugujem ti. Ovaj foto-aparat i ja smo proli mnogo toga. Koltrejn je pregledao foto-aparat. Nije

mu bilo drago to vidi da je soivo polomljeno, a foto-aparat izgreban vie nego ranije, ali inilo se
da se sama kutija nije razbila izgleda da negativi sa Tainim slikama nisu bili izloeni svetlosti. I
pored toga, sa slomljenim soivom, foto-aparat je bio privremeno neupotrebljiv.
Ispriali smo ti nau. Sada nam ti ispriaj svoju, rekao je Nolan.
Izvini?
Svoju priu. Nisi se tek tako pojavio ovde. Zato si doao?
Znai, i dalje niste sigurni kada sam ja u pitanju, pomislio je Koltrejn. Nisam doao u pravo
vreme. Nadam se da ovo ne zvui i suvie drsko. Pogledao je Ta. Interesuje me... Nedavno si
nasledila imanje od oveka po imenu Randolf Pakard.
Ta se priljubila uza zid. Tako je.
Osim Nolana, ostali su izgledali zbunjeno. Koltrejn im je rekao ko je Pakard.
Upoznao sam ga krajem novembra, Koltrejn se obratio Ta. U stvari, saraivao sam na jednom
projektu sa njim, iako je on umro pre nego to sam mogao dobiti bilo kakvo uputstvo od njega. To je
bilo od velike vanosti od poetka moje karijere, veoma je uticao na mene. Naroito kasnije,
pretpostavljam da biste mogli rei da mi je promenio ivot. U svakom sluaju, reio sam da kupim
kuu koju je posedovao. Kada sam uo da je imao jo jedno imanje u Meksiku, doao sam u iskuenje
da i njega kupim, ali onda sam otkrio da ste vi dobili imanje, pa sam... Koltrejnova reenica je
visila u vazduhu.
Doli ste ovamo da me pitate da li bih bila zainteresovana da ga prodam? Sa olakanjem, Ta se
odvojila od zida.
Tako neto, rekao je Koltrejn.
Ovde se radi o tome? Volt je zvuao ljutito. Doao si ovamo da kupi nekretninu?
U osnovi, slagao je Koltrejn.
Pobogu, rekao je jedan od dravnih policajaca. ekao sam da bih to uo? Mislio sam da
postoji neko posebno objanjenje za ovu sluajnost.
ao mi je.
Odmahujui glavama, nekoliko mukaraca je ustalo. Morao bih da krenem, rekao je jedan od
njih.
I ja, rekao je Lajl. Moja ena je stavila peenje u rernu. Vie nema potrebe da nas ovde bude
ovoliko. ovek kojeg smo pokuavali da uhvatimo verovatno je prouavao kuu. Kada smo se
prebrzo otkrili zbog..., pokazao je na Koltrejna.
Da. Volt je bio zgroen. Kreten je sigurno ve daleko. Poeli smo da nadziremo usred noi,
verovatno pre nego to je on sam poeo da osmatra. Umor mu je izobliio lice. Ali sada, kada zna
da ga ekamo, teko emo postaviti sledeu klopku. Dobra vest je da e veeras verovatno biti
mirno. Momci krenite. Uivajte u onome to je ostalo od Nove godine. Ja u ostati da pazim.
Ne, u redu je, rekla je Ta. Idi i ti.
Ali...
Kao to si rekao, veeras e verovatno biti mirno. Drau paleve da je, ko god to bio, do sada
ve daleko otiao. erifova kancelarija mora da titi i druge ljude, ne samo mene.
Ali ne treba svima njima zatita, rekao je Volt. Ne oseam se prijatno to te ostavljamo samu.
Drago mi je to brine, rekla je Ta. Ipak, neu biti sama.
Volt je izgledao zbunjeno.
Gospodin Koltrejn e ostati neko vreme. Razgovaraemo o imanju.
Koltrejn mora da je izgledao iznenaeno.
Ako je u redu, rekla mu je Ta. Moda treba da budete na drugom mestu. Pomislila sam da,

poto ste preli toliki put da biste razgovarali sa mnom...


Ne, rekao je Koltrejn. Ne treba da budem ni na jednom drugom mestu.

8.

Tek je prolo pet posle podne, nebo je prelo iz grimizne u sivu boju, vetar se pojaavao i postajao
sve hladniji dok su policajci izlazili i obuvali patike. Ta je otvorila dupla vrata garae iza kojih su
se nalazila dva velika dipa, iksplorer i mauntajner. im su policajci uli u njih, Ta je sela u pore
i izvezla ga sa prilaza i tako omoguila mauntajneru da izae iz garae. Kada je mesto u garai bilo
prazno, uvezla je pore.
Koltrejn nije mogao da ne primeti da su, dok je ona nakratko bila odsutna, policajci koji nisu uli
u dipove prestali da priaju i da su je posmatrali.
Ne zaboravi, ako primeti i najmanji znak opasnosti, ne premiljaj se pozovi nas, rekao joj je
Lajl.
Ne brini. U srcu sam kukavica. Kada sam sama, ne idem nikuda bez telefona.
Koltrejn se namrtio. Telefona? Mislio sam da je iskljuen.
Jeste, rekao je Volt. Govorimo o mobilnom telefonu koji sam kupio Ta i koji je aktiviran na
moje ime. Ko god da je ta budala, uspeva da pronae brojeve telefona koje ona registruje na svoje
ime. Ali do sada nije uspeo da sazna nita o ovom broju.
Dobra ideja, rekao je Koltrejn.
Nadajmo se da e ostati dobra ideja. Ta, ako ti bilo ta zatreba, obavesti me.
Dodirnula mu je ruku u znak zahvalnosti.
Momci, dok ste jo ovde..., rekao je Koltrejn.
Gledali su ga i pitali se emu to vodi.
Moete li da saekate nekoliko minuta dok odem po svoja kola? Ne elim da lutam naokolo i
traim ih kada padne mrak. Ta tako nee biti sama dok me nema.
Dobro, ja mogu da ostanem malo due, rekao je Lajl.
A ja u to ubrzati tako to u te odvesti do kola. Nolan je pokazao Koltrejnu da krene za njim u
garau gde su seli u iksplorer koji je stajao pored Tainog porea.
Jedan od policajaca je sedeo na mestu suvozaa. Drugi policajac i jedan pripadnik dravne
policije sedeli su na zadnjem seditu. Nolan je seo za volan, a Koltrejn je uao pozadi. Dok je Nolan
izvozio dip iz garae, izlazio na put i kretao, Koltrejn je video kako Volt i Lajl razgovaraju sa Ta
ispred kue.
Naa kola su parkirana iza benzinske pumpe na autoputu, objasnio je policajac na prednjem
seditu. Na taj nain, nita ne ukazuje na to da smo se okupili kod Ta dok smo ekali da se onaj tip
pojavi.
Dobro ste to uradili.
teta to se pojavio pogrean ovek.
Poto se oseao nelagodno, Koltrejn je promenio temu. Parkirao sam na ulici, na onoj strmini.
Ti si se stvarno izgubio, rekao je Nolan.
Kada se Koltrejn vratio, ve je pao mrak. U kui su svetla stvarala prijatnu atmosferu. Policajci u
mauntajneru izali su i pridruili se Voltu i Lajlu koji su razgovarali sa Ta na prilazu.
Ta se osmehnula Koltrejnu u znak dobrodolice.
Iz predostronosti, bolje uvezi kola u garau, jer im se tamo nita nee dogoditi, rekao mu je
Lajl.

U redu.
Potom su se Volt, Lajl i ostali oprostili i odvezli. Dok su se svetla zadnjih farova udaljavala, put je
postao mraan, ako izuzmemo svetla u udaljenim kuama.
Najzad, Koltrejn i Ta su ostali sami.

9.

Ona je prekinula tiinu. Hoe li jo jedno pivo?


Moe. Koltrejn je imao spremljena pitanja, ali nije eleo da je optereuje. Polako, pomislio je.
Zakljuala je vrata, otvorila garau sa unutranje strane i pritisnula dugme kojim je zatvorila vrata
garae. Nakon toga ih je i iznutra zakljuala.
Pre nego to ti donesem pivo, hoe li mi pomoi da obiem kuu? Treba da proverim da li je
sve zakljuano.
Policajac Koltrejn se javlja na dunost. Nadao se da e to zvuati kao ala, to i jeste bila, jer
ga je pogledala veselo kada su krenuli niz hodnik.
Karl i momci su ve zakljuali, ali oseam se sigurnije ako proverim sve jo jednom, rekla je.
Proavi pored stepenita, uli su u dnevni boravak i doli do pokretnih staklenih vrata koja su vodila
na dok. Ta je pokuala da otvori vrata. Sasvim sigurno su zakljuana.
Zamislila se i pogledala preko doka, ka tami na stenama i penuavim vrhovima talasa u crnom
okeanu. Nekada sam volela da sedim ovde, ak i kada je ovako hladno, da gledam talase kako
udaraju o obalu i sluam ih. Ponekad, na horizontu mogu da vidim tovarni brod, vidim svetla kako mu
se kreu, kako ide ka nekom tajanstvenom mestu. I tako idemo dalje, kao amci protiv matice...
...bez prestanka noeni u prolost.14
Okrenula se ka njemu, iznenaena. itao si Getsbija?
Koltrejn je slegao ramenima. Kada sam bio na Univerzitetu Juna Kalifornija, jedan od
predavaa fotografije insistirao je da odem na nekoliko predavanja iz knjievnosti. Iz nekog razloga,
Veliki Getsbi je ostao u meni, naroito poslednja slika. Randolf Pakard je imao jednu takvu sliku
meu svojim fotografijama. Svetla tovarnog broda na horizontu.
Kako ide ka tajanstvenim mestima, odgovorila je Ta. Zvuala je melanholino, ali sada je
poela da se ali. Verovatno samo do Long Bia. U svakom sluaju, za neko vreme, te noi su
prolost.
Pritisnula je dugme na zidu, sa desne strane. Koltrejna je zbunjivalo prigueno brujanje sve dok
nije video metalne alone kako se sputaju i zatvaraju zastakljeni zid sa spoljanje strane.
Zbog ovoga imam oseaj da sam u zamku, rekla je Ta, samo to ja sputam alone, a ne diem
pokretni most.
Koltrejn je krenuo za njom u kuhinju gde je ona upalila svetlo koje se odbijalo od bele povrine u
kuhinji, stvarajui prijatan odsjaj. Kada se uverila da su i sporedna vrata zakljuana, nagnula se nad
kuhinjskim radnim delom, pogledala dole, odmahnula glavom, a onda ustala. Skoro sam zaboravila
na pivo.
Bilo je nekoliko konzervi u friideru. Verovatno za mukarce koji joj pomau, pomislio je
Koltrejn.
Ne treba mi aa. Moe i konzerva, rekao je.
Siguran si? Nasula je ablis u au, a potom je au kucnula o konzervu koju mu je dala.
iveli!
iveli!
Ne ini se da je Nova godina, zar ne?
Imam prijatelja koji i dalje naglaava da je sve stvar stava i da bi trebalo da mislimo o tome kao

o ansi za novi poetak, rekao je Koltrejn.


Da. Zabrinuta, Ta je otpila gutljaj vina. Pitanje je, novi poetak ega? Poetak zaista loeg
perioda?
Mislim da moj prijatelj nije imao takv stav na umu.
Naslonivi se na radnu povrinu koja se nalazila nasuprot njoj, Koltrejn je imao vrtoglavi oseaj
nerealnosti. Ta Adler je ak i govorila kao Rebeka ens, njen duboki glas i ritam bili su isti kao
glas i ritam Rebeke ens u Predvodniku i Vetru sa Jamajke. inilo se da je srednjih dvadesetih
godina, ba kao i Rebeka kada je nestala.
Neto nije u redu?, upitala ga je Ta. Gleda me kao... Da l mi se neto zaglavilo izmeu
zuba?
Nasmejao se. Ne, uopte. Izvini. Nisam eleo da piljim. To je navika fotografa. Ne mogu da
prestanem da zamiljam kako bih slikao nekoga.
To eli da radi? Da me fotografie?
Ima neega u tome kako si se naslonila na radnu povrinu.
Oh? Delovala je zbunjeno.
Koltrejn je shvatio da se moe initi da joj se nabacuje jer je pohvalio njen izgled. Poslednje to
je imao na pameti bilo je da je udalji od sebe. Trenerka boje maline je jedina svetla boja u
prostoriji. Inae je sve belo. Pa, ne ba sve. Drke onih noeva tamo su crne. Kao i ruke na tosteru i
termoregulatori na penici.
Namerno sam dodala detalje crne boje, rekla je Ta. Belo nema efekta ako ne postoji kontrast.
To je ono to me je zaintrigiralo. Tvoja odea ini ovu prostoriju crno-belom slikom u koloru.
Ta ga je razumela. Ti si pravi posmatra.
Koltrejn je nainio jedva primetan pokret. To je od prekomernog fotografisanja.
Ne, mislim da te fotografisanje nije nainilo posmatraem. Sasvim suprotno. Ali, pretpostavljam
i da ponekad vidi i vie nego to bi eleo. Nije sve lepo.
Koltrejn se prisetio kako je kroz objektiv gledao Ilkovia kako nareuje svojim ljudima da
samelju kosti koje je bager iskopao iz masovne grobnice u Bosni. Da, nije ba sve lepo.
Moram neto da te pitam...
Koltrejn je bio na oprezu.
Zato sam te zamolila da ostane.
Koltrejn je ekao.
Nisam o ovome htela da govorim pred drugima, rekla je Ta. ini mi se da zna veoma mnogo
o Randolfu Pakardu.
Od mladosti pokuavam da saznam o njemu sve to mogu.
Onda bi moda mogao da mi kae neto. Zna li zato me je ukljuio u testament?
Koltrejnu je bilo potrebno nekoliko sekundi da se pribere. Ne zna?
Bila sam potpuno zbunjena kada je sa mnom kontaktirao njegov advokat. Naravno, znam ko je bio
Randolf Pakard, ali, pobogu, ne mogu da shvatim zato bi mi dao to imanje u Meksiku. Kao da me je
izvukao iz eira. Potpuno neoekivano. Pitala sam njegovog advokata. Kako se zove? Blejn?
Da.
Pitala sam Blejna da li on zna zato me je Pakard izabrao, a Blejn mi je rekao da ne zna.
Na osnovu onoga to mi je Blejn rekao ini mi se da je to istina.
Nisam znala koga da pitam, osim Blejna, rekla je Ta. A tada sam ve imala problema sa ovim,
ko god to bio... Pokazala je na zid i neto to se krilo iza njega. Mnogo toga sam imala na umu.
Kada sam, neoekivano, ula da spominje Pakarda i imanje u Meksiku, kao da me je pogodio grom.

Moram da ti priznam neto.


Taine tamne oi su se suzile, kao da se uplaila onoga to e joj rei.
Nisam u potpunosti bio iskren prema tebi, rekao je Koltrejn.
Bilo joj je sve neprijatnije.
Nisam doao ovamo samo da te pitam da li bi bila zainteresovana da proda imanje u Meksiku.
Nikada ga nisam video. Ko zna kakav u imati utisak o njemu kada ga budem video? Doao sam da ti
postavim isto pitanje koje si ti postavila meni.
Zato mi je Randolf Pakard ostavio imanje u Meksiku?
Da
Ta je odmahnula glavom od iscrpljenosti. Molim te, ve je dovoljno tajni oko mene.
Ali moda e odgovor na moje pitanje reiti neke tvoje tajne. Jesi li ikada ula za glumicu u
usponu iz tridesetih godina, zvala se Rebeka ens?
Zbunjena, Ta je razmiljala o imenu. Ne.
Ne udi me. Nestala je pre nego to je imala priliku da postane zvezda.
Ali kakve ona ima veze sa...
Neko joj je pretio. ablon je isti pisma, pokloni i telefonski pozivi. Jednoga dana je nestala.
Ako pokuava da me zaplai jo vie...
Ne, rekao je Koltrejn. Pokuavam da ti pomognem da shvati zato te je Randolf Pakard
ukljuio u testament. Pakard je bio oajniki zaljubljen u nju.
U Rebeku ens.
Da. Koltrejn je uutao, ponovo opinjen zavodljivom siluetom ene koja je stajala naspram
njega i ozbiljnom situacijom u kojoj se naao. A Rebeka ens mnogo lii na tebe... ti lii mnogo na
nju... mogla bi biti ista osoba.
Pobogu, o emu ti govori?
Koltrejn je oklevao.
Sve joj je rekao.
Fotografije?
I filmovi u kojima se pojavljuje Rebeka ens. Ali sve se lepo vidi na fotografijama. One su
jedine vane. Zato to ih je Pakard snimio. Zato to ih je sakrio.
A Rebeka ens je ista kao ja?
Da, te sam mislio da haluciniram kada sam te prvi put video.
Ovo je... Ne mogu... Gledala ga je. Pokai mi ih.
Koltrejn je iznenaeno trepnuo. ta?
elim da vidim fotografije.
Ali nemam ih sada kod sebe. Mogu da se vratim i donesem ih sutra...
Sada. Hou da ih vidim sada. Vodi me da ih vidim!
Taine emocije su bile tako snane da nekoliko trenutaka Koltrejn nije mogao da se pomeri niti da
govori. Uhvatio je sebe kako neodluno govori: U redu... dobro... ako ti tako...
Treba mi samo sekund da odem na sprat.
Ii emo u Los Aneles.
Ne mora da me vrati. Ii u za tobom.
Ne bi mi smetalo da te vratim. Samo... Obuzela ga je zebnja. To nije imalo nikakve veze sa
pokazivanjem fotografija. Ako je iko imao pravo da ih vidi, inilo mu se da je to ona. Bilo mu je
nelagodno iz drugog razloga, zbog neega to je imalo veze sa pretnjama upuenim Rebeki ens i
pretnjama upuenim Ta Adler i...

Pretnjama upuenim njemu. Stresavi se, shvatio je da, ako hoe da pomogne Ta, mora da bude
oprezan kao kada ga je Ilkovi gonio. Morao je da se stavi na njeno mesto, da zamisli da je on osoba
kojoj preti opasnost.
Bie bolje da ti ne vozi, rekao je Koltrejn.
Ta je zastala dok je izlazila iz kuhinje. Izgledala je zbunjeno.
Ako neko nadgleda tvoju kuu, pratie te dok ti bude vozila iza mene i nee imati mnogo
problema. Pore nije neupadljiv.
To mi je i Volt rekao. Ta je zvuala obeshrabljeno. Rei se porea ili iznajmi neka manje
upadljiva kola dok ne zatvorimo budalu. Ve sam ograniila kretanje, skoro da ivim u kutiji.
Tvrdoglavo je odmahnula glavom. Neu vie prokletniku dozvoliti da mi bilo ta oduzme.
Ali ne mora da vozi pore.
A ta da radim, da trim za tobom i lajem na tvoje gume?
Zvualo je neoekivano smeno, pogledali su se i poeli su da se smeju.
Boe, ba je lepo smejati se, rekla je Ta. Ne seam se kada sam se poslednji put smejala.
Zraila je.
Iskreno govorei, mislim da bi trebalo da te vozim, rekao je Koltrejn.
Ali ako je on tamo negde, videe nas u tvojim kolima. Ipak e nas pratiti.
Nee ako ti ue u moja kola dok su vrata garae zatvorena. Leae pozadi na podu dok se ne
udaljimo. Poto nee znati da si sa mnom, ostae i nadzirae kuu. Ima li tajmere za paljenje i
gaenje svetla?

10.

Dok su se vrata garae sputala, Koltrejn je spustio ruku sa daljinskog upravljaa koji je uzeo sa
porea i nastavio da vozi u rikverc ka mranom putu. Ukljuio je farove tek kada su se vrata garae
dovoljno spustila tako da svetlo nije otkrilo da Ta nije unutra i da ona, u stvari, nije pritisnula dugme
na zidu kako bi spustila vrata.
Zasada je dobro, pomislio je Koltrejn. Ali znao je da mu je potrebno jo nekoliko taktikih poteza
kako bi uspeno izveo ovo lukavstvo. Zastavi kraj puta, upalio je svetlo u vozilu i pogledao na kartu
da bi se stekao utisak da pokuava da otkrije kako da se vrati na autoput. Ko god da je nadzirao kuu,
mogao je da vidi da je sam. Potom je ugasio svetla u kolima i dva puta pritisnuo sirenu, kratko, kao
da se oprata. Dok je nastavio da vozi putem i dok su njegovi farovi razbijali tamu, pogledao je u
retrovizor i video da su se na prozoru ugasila svetla.
Tajmer savreno radi, rekao je.
Izgleda kao da sam ja jo kod kue i da gasim svetla? upitala ga je Ta sa poda kod zadnjeg
sedita gde se sakrila.
Jeste. A evo, ugasilo se i drugo, rekao je Koltrejn dok je gledao u retrovizor.
Zaista si upuen, priguen Tain glas dopro je iz pozadine.
Ne bih da zvuim neskromno, ali slaem se. Ipak, ostani jo neko vreme dole. Hou da vidim da
li u primetiti farove nekoga ko nas prati.
Jesi li ovo...
Koltrejn je ekao, ali Ta nije dovrila pitanje. ta?
Moda ne eli da pria o tome.
Kako mogu da znam ako mi ne kae?
Jesi li morao ovo da radi kada si beao od Dragana Ilkovia?
Poreenje je zateklo Koltrejna nespremnog, nestalo je zadovoljstvo koje je oseao jer je izveo Ta
iz kue. Kako si saznala za mene i Ilkovia?
Karl Nolan mi je rekao dok si bio u kupatilu i ekao da ti se osui odea.
Koltrejnu je bilo udno da razgovara sa nekim koga ne moe da vidi. Trudio se da ne okree glavu
u pravcu Ta i tako raspri iluziju da je sam.
Znam i ta se dogodilo na onom ranu gde su snimani filmovi, Ta je nastavila da se oglaava iz
pozadine. U to vreme, nije bilo mnogo toga u novinama i na televizijskim vestima. Ali kada sam te
upoznala, nisam se setila tvoga imena. Nisam povezala.
To je ohrabrujue. Ne elim da mislim da e me se ljudi seati kao oveka koji je ubio Ilkovia,
svaki put kada se predstavim nekom. elim da budem poznat po svojim fotografijama, a ne po
ubijanju ak i ako je ubijeni to zasluio.
ao mi je to sam traila od tebe da pria o tome.
Ne, u redu je. Ne mogu da se pretvaram da se to nije dogodilo. Tada sam sve vreme gledao u
farove automobila koji je iao iza mene. Vozio sam po bloku i kroz uske i jednosmerne ulice svugde
gde bi nekom bilo udno da me prati. Ali tajmeri za svetio i sve ono to sam uradio kod tebe u garai,
tako neto jo nisam pokuao.
Ohrabruje to to si domiljat.
Ali to me preterano ne raduje. Ostani dole. Koltrejn je skrenuo na autoput Pacifik Koust i

pogledao da li su jo neka kola skrenula. Zasada je dobro.


Nadajmo se, rekla je Ta priguenim glasom.
Kada si otkrila ta sam uradio Ilkoviu, da li je to uticalo da drugaije misli o meni?
Ne.
Zato nije?
Kao to si ve rekao, zasluio je da ga ubiju.
To je tano. Koltrejn je sumorno uzdahnuo. To je tano.
Jesu li ljudi koje zna promenili miljenje o tebi?
Jedna osoba naroito.
Snane emocije znaju da uplae. Dopirui iz tame, Tain glas zvuao je jo nenije, kao deji.
Ima li none more?
Da. Mislio sam da e prestati, ali nisu. I dalje sanjam da Ilkovi nije mrtav, da se i dalje vraa
po mene. I dalje vidim njegove ruke...
I ja imam none more, rekla je Ta. Neko pokuava da me uhvati, ali ne mogu da mu vidim lice.
Poto ne znam kako izgleda, normalno je da e biti bez lica, bar pretpostavljam. Ali zna da bude i
gore. Izgleda kao da nema...
Glavu.
Onda razume.
To se deava i u mojoj nonoj mori, rekao je Koltrejn.
Zvuae udno, ali drago mi je.
ta?
Ti si prva osoba sa kojom sam mogla da razgovaram o onome to oseam i znam da razume.
Volt, Lajl, Karl i ostali pokuavam da im objasnim da se oseam usamljeno i uplaeno, a oni mi
kau da znaju kako se oseam. Ali ne znaju. Kako i mogu? Oni su veliki momci sa znakama i
pitoljima. Njihovi ivoti su pod kontrolom. Njih ne proganjaju.
Mi smo u klubu povlaenih.
Ti nisi. Ne vie. Ali lepo je znati da si preiveo. Sa tobom se oseam bezbedno.
Nadam se da te neu izneveriti. Koltrejn je ponovo pogledao u retrovizor. Nisam video nijedna
kola kako izlaze za nama na autoput. Mislim da sada moe da sedne.
Poto se oseam bezbedno...
Koltrejn se pitao ta je elela time da kae.
Zato ne bih ostala izvan vidika dok ne doemo kod tebe?
Put je dug, rekao je Koltrejn.
Nee biti dug ako nastavimo da priamo. Priaj mi o svojim fotografijama.

11.

Sve je u redu, rekao je Koltrejn kada su se vrata njegove garae buno zatvorila.
Uh, rekla je Ta. Trebae mi nekoliko asova aerobika da posle ovoga vratim lea u preanje
stanje. Ustala je, protrljala kimu i izala iz kola. Ali bilo je oigledno da nije toliko ukoena.
Njeno snano telo se ukazalo kada je protegla ruke i podigla ih uvis. Umesto iroke trenerke, sada je
nosila plave, iroke pantalone, sivu rolku i jaknu boje maline, boja je bila slina boji trenerke koju je
nosila pre toga. To joj je, oigledno, bila omiljena boja; isticala joj je tamne oi i kosu. Kada se
protegla, polako se okrenula u stranu kako pred njim ne bi isticala grudi, pretpostavio je Koltrejn.
Nema veze, gledao ju je s uivanjem kako se istee, a potom polako okree na jednu, pa na drugu
stranu. Telo joj je dobilo gracioznost jedne plesaice koju je pokazala i kada ju je prvi put video,
iako je Koltrejn i dalje imao udan oseaj da ju je video davno pre toga.
Posmatrajui je u udu, odjednom se naao u mraku.
ta se dogodilo?, upitala je Ta, iznenaena.
Svetlo u garai je programirano da ostane upaljeno samo minut nakon to se vrata spuste, ali
ugasi se mnogo ranije. Idem da upalim svetlo.
Dok je bat njegovih koraka odjekivao po betonu, on se polako kretao kroz mrak i priao mestu gde
je pretpostavio da je ulaz u kuu. Pipajui u mraku, dodirnuo je vrata i napipao prekida za svetlo sa
desne strane, i odjednom ustuknuo od iznenaenja jer se u tom trenutku neija ruka oeala o njegovu
i krenula ka istom prekidau.
O, boe!, rekla je Ta. Izvini.
Uh! Ti zaista emituje statiki elektricitet.
Mislila sam da ima problema da nae prekida. Gledala sam u tom pravcu kada se svetlo
ugasilo, pa sam mislila da e biti lake da ja... Stvarno mi je ao.
Kada je Koltrejn upalio svetio, ustanovio je da se nalazi zaprepaujue blizu nje. Ponovo ga je
zadivila njena lepota. Njen fini parfem mu je ispunio nozdrve. Pokuavajui da ne izgleda
usplahireno, otkljuao je vrata kue, otvorio ih i uveo je. Hoe da ti donesem neto? Nadao se da
ona nee primetiti da mu je glas blago uzdrhtao. Jo vina? Kafu? Neto da pojede? Uskoro e
veera. Mogao bih da napravim...
Fotografije. Ta se nije osvrtala na kuu i njen jedinstveni nametaj. Usmerila je pogled na
njega.
Naravno. Naposletku, zbog njih si ovde. Odveo ju je dole, otkljuao podrum i otvorio metalna
vrata. Zapahnuo ih je hladan vazduh.
Ta se obgrlila.
Tako sam se i ja u poetku oseao, rekao je Koltrejn. Navii e se.
Hou li? Ta je pogledala jednostavno izraene police oko sebe i trepnula od svetla koje joj je
sijalo iznad glave.
Dok je iao kroz podrum u njenoj pratnji, nikada nije bio toliko svestan da je sam sa enom.
Dok su ili, objasnio joj je kako je otkrio ovu komoru. Meutim, ona jo nije bila spremna kada je
otpustio ruice, a potom povukao deo zida sa policama. Nije bila spremna da e se, kada ue u
komoru, nai licem u lice sa osobom koja joj je bila slina. Verovatno je svetlo iznad njihovih glava
dovelo do onoga to se dogodilo. A Koltrejn je pomislio da je najverovatnije krv nestala iz Tainog

lica, jer je postala veoma bleda.


Zaljuljala se. Poto se uplaio da e se onesvestiti, Koltrejn je poao da je uhvati i zaustavio se
kada se povratila i uspravila se. Mogao je samo da zamisli nemir koji ju je obuzeo. to se njega tie,
kada je preusmerio pogled sa Ta na sliku Rebeke ens u prirodnoj veliini na zidu, zavrtelo mu se u
glavi. Ta je bila na fotografiji. To je bila Taina fotografija. Ali u isto vreme i nije bila to. Osoba na
fotografiji imala je skoro sedamdeset pet godina.
Ja... Ta je progutala knedlu koja joj je zastala u grlu. U glasu joj se osetila napetost. Kako je,
pobogu, ovo mogue?
Ja sam se nadao da e ti meni to rei.
Uz osetan napor, okrenula je glavu u pravcu fotografije. A ti kae da ima jo fotografija?
Na hiljade. Toliko su me obuzele da ih nikada nisam prebrojao.
Pokai mi ih.
Nemir u njenim oima ga je uplaio. Jesi li sigurna da eli da nastavi dalje sa ovim? Ovo te
uznemirava vie nego to sam oekivao. Moda bi htela...
elim da ih vidim.
Dobro. Koltrejn se osetio nemonim. ta god eli.
Podigao je kutiju koja se nalazila na vrhu i odjednom se setio ta je u njoj, te ju je ostavio sa
strane, potom je uzeo narednu i odneo je do jedne police. Ta ga je pratila. Prila mu je tako blizu da
je mogao da oseti dodir njenog ramena kada je skinuo poklopac.
Rebeka ens je izala na obalu iz okeana, ba kao to je Ta izala iz talasa pre nekoliko sati.
Koltrejn je osetio kako Ta ubrzano die. Da joj se nije sklonio sa puta, verovatno bi ga odgurnula
u stranu u elji da vidi fotografije. Potom je utihnuo odjek njegovog kretanja. Jedino se moglo uti
kako se fotografije brzo okreu, jedna za drugom.
Totalno zaokupljena slikama, Ta je u isto vreme zaboravila na njega. To mu je dalo priliku da
zadovolji potrebu da joj se divi.
ta je u prvoj kutiji?
Izvini?
Ta je dola do poslednje fotografije u kutiji i brzo i neoekivano se okrenula ka njemu i uhvatila
ga je kako zuri u nju.
Ostavio si jednu kutiju sa strane pre nego to si uzeo ovu.
Jesam li? Ne seam se. Ja...
Zato nisi eleo da je pogledam?
Bez posebnog razloga. Fotografije u njoj nisu uopte zanimljive. Ja...
Ta je ponovo ula u podrum. Pre nego to je mogao da naini korak da je sprei, ona se odluno
vratila, nosei drugu kutiju. Koltrejn nije ni sumnjao o kojoj je kutiji re.
Prethodne veeri, nakon to je pokazao goliave fotografije Rebeke ens, stavio je kutiju iznad
ostalih, a ne na dno gde ju je i naao.
Ta je mirkala, kao da je posumnjala da je pokuao da je prevari. Onda je podigla poklopac i
uspravila se kada je videla nago telo Rebeke ens, prekriveno svetlucajuim perlama od hroma.
inilo se da Ta ne moe da se pomeri. Polako, krajnjim naporom, poela je da okree fotografije.
Poto model na slikama nije imao odee koja bi ukazala na to da su fotografije nastale tridesetih
godina, moglo se pretpostaviti da su nastale u sadanjem vremenu. Mogle su biti i Taine, ako je Ta
tako izgledala naga.
Ponovo se uinilo da ne moe da se pomeri. Ali ovoga puta, kada se najzad pokrenula, pogledala
je Koltrejna. Pokuavao si da potedi moju stidljivost?

Tako neto. Nisam bio siguran da li e ti biti prijatno da gleda fotografije nage ene u mom
prisustvu, naroito kada ta ena lii na tebe.
Ta ga je prouavala pogledom.
Mislio sam da bi to izgledalo kao da gleda...
Sebe?, upitala ga je.
To je veoma udan oseaj.
Hvala ti to potuje moja oseanja.
Koltrejn je, zbunjen, klimnuo glavom.
Dodirnula mu je ruku. Pokai mi ta je u drugim kutijama.

12.

Stalno istie ove stene. Zato misli da su vane?, upitala ga je Ta.


Jer me podsea na maku koja izvija lea, rekao je Koltrejn.
Pa?
Imanje koje ti je Pakard zavetao testamentom nalazi se juno od Akapulka u gradu koji se
zove...
Espalda del Gato. Znam. Ime grada se nalazilo u dokumentima koje mi je poslao Pakardov
advokat.
Koliko dobro zna panski?
Vidim na ta cilja. Maja kima. Ali to ne dokazuje da stene koje gledamo imaju bilo kakve
veze sa selom. Verovatno je u pitanju sluajnost, a litica du obale se ne nalazi u blizini imanja koje
sam nasledila. Sve to znamo jeste da se imanje nalazi u Junoj Kaliforniji.
Ali nije, rekao je Koltrejn. Pre neko vee gledao sam film u kojem je glumila Rebeka ens.
Film se zove Vetar sa Jamajke, a neki delovi su snimljeni na prepoznatljivoj plai Santa Monike, a u
pozadini se vidi litica. A onda, iznenada, mesto postaje bujna polutropska oblast okruena liticom
koja se prua pored okeana.
Opis odgovara Akapulku, rekla je Ta.
U filmu je nekoliko scena sa liticom na kojima se vide iste stene: maka koja izvija lea.
Ne preteruje?
Kunem se da su iste. Moj prijatelj koji moe da doe do filma Vetar sa Jamajke sredie da
dobijem video-kasetu sa kopijom filma. Kada bude videla film, razumee zato sam tako siguran.
Ostale fotografije u ovoj kutiji prikazuju Rebeku ens u polutropskim vrtovima, slinim onima na
filmu.
ekaj da vidim da li razumem ovo. Hoe da kae da su ove slike nainjene u istom predelu gde
je sniman film i verovatno u isto vreme.
I vie od toga. Kaem da su film snimali u Espaldi del Gato, na imanju koje ti je poklonio
Pakard.
Ali zato bi... Poetkom tridesetih, nije bilo uobiajeno da se filmovi snimaju na udaljenim
lokacijama, zar ne?
Ne, uopte, rekao je Koltrejn. Produkcijske kompanije volele su da budu u blizini Los
Anelesa. Bilo bi suvie skupo da ekipa ide u Akapulko.
Zato onda...
Pakard je bio izuzetno bogat ovek, zahvaljujui bogatstvu koje je nasledio u esnaestoj godini,
kada su mu umrli roditelji. Ove fotografije samo pokazuju koliko je bio usredsreen na Rebeku ens.
Njegova posveenost njoj ne moe biti greka. Pretpostavimo da ga je iznervirala ograniena
ambicija filma u kojem je glumila.
Vetar sa Jamajke.
Da. Pretpostavimo da je odluio da postane tajni finansijer tog filma. ta ako se nadao da e
skupi film privui vie panje i poveati joj anse da postane zvezda? Hajde da pretpostavimo da je
platio prevoz ekipe do svog imanja u Meksiku.
A dok su on i Rebeka ens bili tamo, Pakard je nainio nekoliko njenih fotografija? Ne znam. To

je mnogo pretpostavki.
Ali to je jedino objanjene koje, po meni, ima smisla, rekao je Koltrejn.
To je samo privlana teorija, to ti priznajem. Osim toga, zvui romantino. Ta je protrljala
potiljak, iscrpljena. Ali mi to jo ne daje odgovore koje elim. Zato Rebeka ens i ja...
Postoji jo jedno ime koje nisam spomenuo. Povezano je sa ovim, ali nisam uspeo da dokuim
kako. Producirao je poslednja dva filma Rebeke ens. A potom je, nedugo posle nje, i on nestao. Jesi
li ikada ula za nekoga ko se zove Vinston Kejs?
Ta je zinula od zaprepaenja.
Poznato ti je to ime?, upitao ju je Koltrejn.
Zenice joj se proirile. Vinston Kejs?
Da.
Bio mi je deda.

13.

Koltrejn je bio tako zaprepaen da je bio siguran da je nije dobro uo. Tvoj deda?
To je ime koje mi je rekla majka. Nikada ga nisam videla, pa sam morala da ime prihvatim
zdravo za gotovo.
Ime?
Kada sam bila mala, primetila sam da mnogo mojih prijatelja ima babu i dedu, ali nisam znala
kakav je njihov znaaj. Pitala sam majku da li i ja imam babu i dedu. Odgovorila mi je da, svako
ima babu i dedu, ali da moji vie nisu sa nama. Prirodno, pitala sam se ta to znai, a ona je, najzad,
pronala nain da mi objasni da su umrli, a da me pri tom ne uznemiri.
Vinston Kejs.
Ta je klimnula glavom. Upamtila sam ime kako bih ga mogla rei svojim prijateljima. Da im
dokaem da sam i ja jednom imala babu i dedu.
Ali moda si pogreno razumela.
Ne, jer kada sam porasla, pitala sam majku kako je izgledao. Ime koje je pominjala uvek je bilo
isto: Vinston Kejs.
A kako ti se zvala baka?
Esmeralda Gutierez.
Je li ti majka spomenula da je Vinston Kejs bio filmski producent?
Kako mi je rekla, bio je stolar. Seala se da se porodica esto selila dok je on menjao poslove,
iako pretpostavljam da je znaenje rei porodica ovde ire nego to je stvarno bilo. Bilo ih je samo
troje.
Gde se to dogodilo?, upitao je Koltrejn.
U Meksiku.
Amerikanac koji radi u Meksiku kao putujui stolar?
Zato da ne?
Za poetak, kao ameriki graanin, mogao je odvesti enu i erku u Sjedinjene Drave bez
ikakvih imigrantskih problema. Uzevi u obzir razliku u ivotnom standardu, tamo je mogao bolje da
se stara o njima.
Za vreme depresije?
U pravu si, rekao je Koltrejn. Ali ako je Vinston Kejs imao novca da producira filmove, mogao
je da ivi od mnogih izvora prihoda tokom depresije. Nije morao da ode u Meksiko i postane
fizikalac.
Moda ne govorimo o istom Vinstonu Kejsu.
Sluajnost je suvie velika da bih to prihvatio. Mora da postoji neka veza izmeu... Da li tvoja
majka ivi u Los Anelesu? Moram da je pitam za...
Moja majka je umrla.
...Oh.
Umrla je pre tri godine od raka plua.
Koltrejn na trenutak nita nije rekao. Stvarno mi je ao. Oseao se kao da su se vrata u njegovim
mislima zalupila. Borio se da otvori druga. Da. Odjednom je posegao za kutijom u kojoj su se
nalazile obnaene fotografije.

ta radi? , upitala ga je Ta.


Brzo je otvorio kutiju i prebirao po obnaenim fotografijama dok nije doao do prve na kojoj je
Rebeka ens bila snimljena do struka. Grudi su joj bile bujne.
Nije mi prijatno zbog ovoga, rekla je Ta.
Da li ti se ini da je trudna? Imam prijateljicu koja je ubeena da... Pogledao je Ta i video stid
i zbunjenost u njenim oima. Znam da je ovo udno. Tek to smo se upoznali, a... Kunem ti se da ovo
inim s razlogom. Ali te molim da mi veruje. Moja prijateljica je istakla da grudi Rebeke ens nisu
iste na svim fotografijama. Sve su punije. Bradavice su joj vee. To je nateralo moju prijateljicu da
pomisli da je Rebeka ens bila trudna kada su nastale neke od tih fotografija. Odlino je izgledala i
vodila je rauna o teini, a hormoni su joj ve proradili, ali nedovoljno da bi se trudnoa videla u
veoj meri. Moda je to tano. Do avola, moja prijateljica je ena, ali nije lekar. ta ja znam o
tome? Ali pretpostavimo da je tano. ta ako... Da li bi razlog to toliko lii na Rebeku ens mogao
biti...
Da sam joj unuka? Tain glas je bio apat.
Pogledaj ponovo fotografije. Da li postoji drugo objanjenje?
Ne znam ta da... Ta je sklopila ruke oko sebe. Vodi me odavde.
Pre nego to je Koltrejn bio svestan onoga to radi, zagrlio ju je. Da, prola si kroz mnogo toga.
Hajdemo gore gde je toplo.

14.

Koltrejnova potreba da joj pomogne bila je tako velika da nije, neuobiajeno za njega, odvojio
vreme da vrati fotografije u komoru i zatvori vrata. Grlei je, osetio je da drhti, a potom je izaao sa
njom iz podruma. im su izali, odmah su se trgli od preglasnog zvuka.
Zvuk je dopirao iz Taine torbe.
Koltrejn ju je uzeo kada su krenuli iz podruma. Ta je bila tako preokupirana da se uinilo da
isprva nije prepoznala neprekidno zvonjenje svog mobilnog telefona.
Nije valjda da je uspeo da otkrije ovaj broj, rekla je Ta. Telefon je ponovo zazvonio.
Hoe da se javim umesto tebe?, upitao ju je Koltrejn. Telefon je zazvonio i trei put.
Ne, rekla je Ta. Ako uje muki glas, to e ga naterati da uini neto gore.
Telefon je i dalje zvonio.
Onda se nemoj uopte javiti, rekao je Koltrejn.
Ali, ta ako je to... Uplaena, Ta je uzela torbu, poela da pretura po njoj, izvadila telefon,
otvorila ga drhtavom rukom i pritisnula dugme za uspostavljanje veze.
Halo? Glas joj je bio napet, ali dok je sluala, vidno se opustila. Volte? Hvala bogu. Uplaila
sam se da je... Ne, dobro sam... Izala sam. Mi je morao da mi pokae neto to ima veze sa
imanjem koje sam nasledila. Odvezli smo se do Los Anelesa... Pokuavao si da me dobije ceo sat?
Ali telefon je bio uz mene sve vreme. Nije nijednom zazvonio. Ne znam zato... Njene tamne oi
usredsredile su se na otvorena vrata podruma. Saekaj trenutak. Bila sam u podrumu koji ima
betonske zidove. Mora da zbog toga nije bilo signala... Lake malo, Volte. ta nije u redu? Zvui kao
da... Isuse! Ponovo je bila napeta i sluala ga je zabrinuto. ta je uradio? Jesi li povreen? Je li
neko... Zurila je u zid naspram sebe, a oi su joj se inile tamnim od oaja. Koltrejn je imao utisak
da ne vidi nita drugo osim zastraujuih slika. Ne znam ta da radim... Hvala ti na ponudi, ali ne
mogu da se vratim veeras tamo. Nisam dola svojim kolima. Mi bi morao da me doveze kui, a
radije u otii u hotel, nego da me vozi... Da, sigurna sam... Naravno da se oseam bezbedno sa
njim.
Daj mi da porazgovaram sa njim, rekao je Koltrejn.
Ne znam adresu ovog mesta. Nisam gledala kada...
Moram neto da ga pitam, Koltrejn je ispruio ruku.
Samo trenutak, Volte. Ta mu je dala telefon.
Koltrejn je na telefonu osetio toplotu njene ruke. Osetio je miris njenog parfema. Mi Koltrejn na
vezi.
Muklu tiinu prekinuo je Voltov promukli glas koji mu se obratio: Kukin sin je prosuo benzin
kroz metalne reetke na Tainoj kui i zapalio vrt.
Koltrejn se unervozio.
Svuda je bilo dima. Da nisam svratio da vidim da li je sve u redu, kua bi bila unitena, rekao
je Volt. Pozvao sam vatrogasce i upotrebio crevo iz vrta da pokvasim kuu dok ne doe pomo.
Skoro da je uspeo.
Benzin?
Govori li ti to neto?, upitao ga je Volt.
Jednom sam pomogao da stave uhodu u zatvor tako to sam ga slikao dok je prosipao benzin na

travnjak jedne ene.


teta to nisi ostao ovde, umesto to ste se odvezli u Los Aneles. Moda bi ga uslikao, rekao je
Volt sarkastino.
Koltrejn nije obratio panju na to.
Gde ivi?, upitao ga je Volt. Doi u po Ta da se postaram da provede no na bezbednom
mestu.
Javlja se sa mobilnog telefona?
Da. Kakve to ima...
Pre dve godine, u Bejrutu, jedan ovek koji se razume u takve stvarice rekao mi je da nikada ne
saoptavam vane informacije preko mobilnog telefona. Veoma je lako prislukivati razgovore
voene preko njih. Sutra ujutro u dovesti Ta. Ali pomisao na Ilkovia podsea me na neto drugo.
Jeste li proverili da li u Tainoj kui ima skrivenih mikrofona?
ta?
Ilkovi je bio specijalista za postavljanje prislukivaa. Tako je procenjivao kuda u ii.
Prislukivao je moje razgovore, rekao je Koltrejn. Pretpostavljate li da ovaj kreten zna kuda se Ta
kree zato to je postavio prislukivae u njenoj kui? To bi bio jedan od naina na koji je mogao da
sazna nove brojeve telefona kada bi joj iz telefonske kompanije rekli brojeve, ona nije bila jedina
koja ih je ula.
Nita se nije ulo. Boe!
Niste proverili da li ima prislukivaa?, upitao je Koltrejn.
Odmah u to uraditi.
Posle toga u vratiti Ta. Vratio joj je telefon.
Ali Ta nije prinela telefon uvu. I dalje je piljila u Koltrejna. Prislukivai? Ti stvarno misli da
bi mogli biti...
Ta? Jesi li tu? Volt se jedva uo sa druge strane ice.
Polako je podigla telefon. Volt, nisam sada raspoloena za razgovor. Ali, hvala ti na svemu.
Stvarno sam zahvalna... Ne, ostani tamo. Bie mi dobro. uemo se sutra. Prekinula je vezu i vratila
telefon u torbu.
Na trenutak, nijedno nije progovorilo.
Prislukivai u mojoj kui?
Mogue je. Moraju da provere.
Ali u kui je alarmni sistem. Kako je mogao da ue i postavi prislukivae?
Pre nego to je ovo poelo, da li si angaovala radnike na odravanju kue?
Nedavno su uneti tepisi. Ne misli valjda...
Koltrejn je rairio ruke.
Isuse, oseam se tako... povreenom.
Znam kako je. Znam na ta misli.
Misli li da je podmetnuo poar da bi mi se osvetio zato to sam danas pokuala da mu postavim
zamku? Ili je zakljuio da sam se odvezla sa tobom, pa je postao ljubomoran?
Siguran sam da nije mogao znati da si u kolima, rekao je Koltrejn. Ali...
ta je to?
Malo sam se kasno setio prislukivaa. Ako se oni nalaze u tvojoj kui, onda nas je uo kako
planiramo da te sakrijemo u kolima. Izvini. Moda sam napravio greku.
Ja ne krivim ljude. Uradio si ta si mogao. Ta je kontrolisala drhtanje. Ono to je dobro jeste
da nije mogao u isto vreme da nas prati i da podmetne poar. Zato znamo da sam sada bezbedna.

Pogledala ga je. Moe li da mi preporui neki hotel u blizini?


Jedan.
ekala je da joj kae ime hotela.
Ovaj, rekao je Koltrejn. Postoji ogromna soba. Imam mnogo rezervnih etkica za zube. Ako ja
mogu da obuem neto od tvoje odee, onda znam da e i ti moi da obue neto moje.
Ne mogu da se nameem.
Zato ne moe? Zato to me jedva poznaje?
Ta je slegla ramenima.
Rekao bih da smo se dobro upoznali u poslednjih nekoliko sati. Koltrejn je zakljuao vrata
podruma.
Kada smo pregledali fotografije? Pretpostavljam da si u pravu.
Krenuli su uz stepenice.
Vidi, napravio sam ubitano dobar marinara sos sino, rekao je Koltrejn. Ostalo je dosta.
Mogao bih da skuvam jo testenine i...
Prekinuo ih je ponovo otar zvuk. Zastali su na vrhu stepenita, ispred dnevne sobe.
Ali ovoga puta zvuk nije dopirao od telefona koji je Ta imala u torbi. Dopirao je sa ulaza.
Koltrejn se namrtio. Ko bi ovo mogao da bude?
Oekuje li nekoga?
Ne. Ponekad svrati pomonik Randolfa Pakarda, ali on ima klju i obino sam ue. Moda je
odluio da postane ljubazan i pozvoni.
Na drugi zvuk zvona, Ta je postalo nelagodno.
Bie sve u redu. Niko ne zna da si ovde, rekao joj je Koltrejn.
Meutim, on sam nije bio siguran. Otiao je do vrata, pogledao kroz pijunku i osetio kako se u
njemu neto stee kada je video ko je sa druge strane vrata.
O, ne, pomislio je.
Bio je u iskuenju da ne otvori, ali nije mogao biti siguran da njegov i Tain glas nisu doprli do
osobe sa druge strane. Dok se pripremao, uhvatio je bravu, okrenuo je, otvorio vrata i pokuao da ne
izgleda samouvereno kada se nasmeio Denifer.

15.

Hej, kakvo iznenaenje, rekao je Koltrejn.


Iznenaenje? Denifer je izgledala zbunjeno. I dalje je bila u crnoj Armanijevoj haljini. Nosila
je iste biserne minue i ogrlicu, koje su se presijavale na spoljnom svetlu. Zar nisi dobio poruku
koju sam ti ostavila na telefonskoj sekretarici?
Stigao sam pre izvesnog vremena. Nisam imao prilike da presluam poruke. Koltrejn je i dalje
stajao pored delimino otvorenih vrata. ta to nosi?
U rukama je drala kartonsku kutiju u kojoj se nalazilo nekoliko posuda marke Taperver i svaka je
na sebi imala plastini poklopac. Novogodinju veeru. U kui mojih roditelja ostalo je mnogo
hrane, a nisam bila sigurna koliko si danas posle podne mogao da jede kod Gregove udovice. Zato
sam pomislila da ti donesem paket panje.
Lepo to si mislila na mene.
A postaje teak. Bolje se skloni da ga unesem.
Ah... naravno. Iznanen sam to... Evo, daj da pomognem.
Koltrejn je krenuo da uzme kutiju od nje. Poto se pomerio, jo vie je otvorio vrata usled ega je
zbunjenost koja se videla na Deniferinom licu prerasla u zabrinutost kada je pogledala pored
Koltrejna.
Oh... izvini. Nisam znala da ima goste.
Ta je i dalje stajala na vrhu stepenita, kod dnevne sobe.
Pa, nekoliko se stvari dogodilo danas i... Koltrejn nije znao kako da dovri reenicu. Denifer,
eleo bih da upozna Ta Adler.
Zdravo. Denifer se jedva pozdravila.
Ta, ovo je moja prijateljica, Denifer Lejn.
Drago mi je da smo se upoznale. Smeei se, Ta je sila niz stepenice.
Do tada je Koltrejn savladao nespretnost i uzeo je kutiju od Denifer. Ruke su joj bile slobodne,
ali oklevala je pre nego to je prihvatila ruku koju joj je pruila Ta.
Izgleda mi veoma poznato, rekla je Denifer, a potom je mrko pogledala Koltrejna. Ne
razumem.
Poznato? Ta je delovala zbunjeno.
Denifer zna za fotografije, objasnio joj je Koltrejn.
Videla si ih?, upitala ju je Ta.
Jesam.
Sve?
Da, rekla je Denifer.
Stid koji joj je obojio obraze bio je vidljiv uprkos Tainom tenu. Oseala se kao da su obnaene
fotografije njene, a ne Rebeke ens.
Ta Adler? Denifer je pokuavala da se priseti. Jesi li ti osoba koja je nasledila imanje
Randolfa Pakarda u Meksiku?
Da. Kako si znala?
Denifer mi je pomagala u istrazi, rekao je Koltrejn. Oseao se udno dok je stajao izmeu dve
ene i drao u rukama kutiju sa posudama Taperver. Denifer, nakon to sam posetio Gregovu

udovicu, savladala me je radoznalost. Otiao sam do Malibua da vidim da li mogu da naem kuu u
kojoj ivi Ta.
Dan ti je oigledno bio ispunjen.
Doveo sam Ta da vidi fotografije i pokua da odgonetne zato toliko lii na Rebeku ens.
Denifer nije mogla da odvoji oi od Ta. I jeste li doli do nekog odgovora?
Poeli smo da sumnjamo da bi mi ona mogla biti baba, rekla je Ta.
Eto, Mi. Zadivljena sam uspehom koji postie. U predvorju, Denifer je izgledala kao da joj
je neprijatno.
Ali, zato stojimo ovde? Koltrejn se pomerio. Hajde da...
Ne, sve je u redu, rekla je Denifer prebrzo. Samo sam htela da svratim i ostavim hranu. Nisam
planirala da ostanem. Imam mnogo toga da uradim sutra u kancelariji. Planirala sam da ponem rano
da radim.
Zar ne moe da ostane samo malo?, upitao ju je Koltrejn. Hteo sam da otvorim bocu vina i...
Da, rekla je Ta. Ostani da porazgovaramo. Ba lepo to si donela hranu. Sigurna sam da je
Miu drago to ne mora da jede ostatke. Podgrejae marinara sos koji je jue napravio.
Oh, ne znam. Deniferin glas je bio priguen. On pravi sjajan marinara sos. Udaljila se.
Morala bih da krenem. Drago mi je da smo se upoznale, Ta. uemo se kasnije, Mi.
Ali...
Srena Nova godina.
Srena Nova godina. Svestan teine posuda koje je drao u rukama, Koltrejn je gledao Denifer
kako odlazi do ivinjaka, ulazi u BMW i odlazi. Nije se osvrnula.

16.

Tek kada su njeni farovi zamakli za brdo, Koltrejn je zatvorio vrata. Molim te, zakljuaj ih, hoe
li?
Naravno, rekla je Ta. Imam neprijatan oseaj da sam neto prekinula. Jeste li vas dvoje...
Sloeno je. Pokuavamo da vidimo da li moemo da izgladimo stvari. Iao je uz stepenice ka
dnevnoj sobi.
Ovaj nesporazum nije bio od pomoi. Ta je krenula za njim. Je li ona ta prijateljica koju si
spomenuo, ona koja je procenila da je ovo doba godine kada se treba usredsrediti na nove poetke?
Bojim se da je tako. Koltrejn se oseao grozno zbog onoga to se dogodilo. Sumnjam da je
imala na umu ovakav poetak. Pozvau je odmah sutra.
Kada su uli u trpezariju, Ta se kolebala. Ovi nizovi perlica na zidu...
Da, neobini su, zar ne?
Ali... Ta je odmahnula glavom, zbunjena. Bili su na jednoj fotografiji koju sam dole videla.
Na jednoj od obnaenih.
Ovo je nekada bila kua Rebeke ens.
ta?
Kada je nestala, Randolf Pakard je kupio ovo mesto i zadrao ga u istom stanju kakvo je bilo
kada je ona ovde ivela.
ta se, zaboga, deava?
Nadao sam se da e ti moi to da mi kae.
Zaboravi na vino, rekla je Ta odjednom. Ima li viski?
Zabrinut zbog njenog ponaanja, Koltrejn joj je sipao viski. Hoe led ili...
Ne. Ta je zgrabila au i brzo uzela dva gutljaja. Sklopila je oi, a onda ih je otvorila. Sada
moe da doda led i vodu.
Jesi li dobro?
Nisam.
Koltrejn je ekao.
Plaim se.
Koltrejn je klimnuo glavom.
Ali ne znam ta me vie plai, ovek koji me proganja ili fotografije koje si mi pokazao. ak me i
ova kua plai.
Zato bi, pobogu...
ini mi se da sam odvuena u vreme kada je Rebeka ens jo bila ovde. Mogu da je osetim.
Oseam takoe i Randolfa Pakarda.
Ali on je nju voleo. Nema ega da se plai.
Zagrli me.
ta?
Nikada se nisam oseala ovako usamljeno i uplaeno. Molim te, zagrli me.
U tom trenutku, Koltrejn je osetio da ne moe da se pomeri. Nadajui se da ga drhtanje nee odati,
pribliio se, pogledao ju je u oi i zagrlio. Uinio je to neno, ne oslanjajui se na nju, jednostavno ju
je zagrlio. Sklopivi oi, osetio je njenu glavu na levom ramenu. Osetio je miris sunca i slane vode u

njenoj kosi. Pokuavao je da kontrolie disanje dok je ona podizala ruke i stavljala ih na njegova
lea. Tada vie nije mogao da savlada drhtanje, ali to vie nije bilo vano, jer je i Ta drhtala i
snano ga je stezala. Bili su pripijeni jedno uz drugo. Osetio je kako joj se grudi podiu i sputaju.
Poeo je da osea erekciju i uplaio se da bi ona to mogla primetiti. Onda su se njena ramena podigla
i ona je odjednom napravila zvuk koji je mogao biti jecaj. Dok je njegova erekcija slabila, ona se
polako odvojila od njega, obrisala suzu sa desnog obraza i osmehnula mu se. Bio je to najtuniji
osmeh koji je video.
Hvala ti.
Ja sam se esto oseao usamljeno i uplaeno, rekao je Koltrejn. Kad god ti zatreba rame za
plakanje.
udno. Upoznala sam te tek ovog popodneva, ali ve oseam da si mi prijatelj.
Isto oseam i ja.
Ta se nagnula da ga poljubi u obraz, ali stomak je poeo da joj kri i ona je oborila pogled,
postiena. Neoekivano, poela je da se smeje.
Ba kao i Koltrejn.
To je drugi put, rekla je Ta.
Drugi put?
Da sam se danas nasmejala. Zahvaljujui tebi.
Stomak je ponovo poeo da joj kri i ona se ponovo nasmejala.
Bolje bi bilo da ti dam da jede, rekao je Koltrejn.
Tain osmeh vie nije bio tuan.
Dok su zagrevali hranu na poretu i u mikrotalasnoj penici, Koltrejn je odluio da sprovede ideju
o kojoj su razgovarali. Ima li Voltov broj telefona?
Ta je podigla pogled sa sosa koji je meala. Dva. U erifovoj kancelariji i kuni broj.
Memorisani su u telefonu u sluaju da mi odmah zatrebaju.
Kasno je, ne bi trebalo da je na poslu. Daj mi njegov kuni broj.
Zato?
Mislim da znam kako da postavimo zamku oveku koji te proganja.
Kada mu je dala broj, a on podigao slualicu, Ta je izgledala zbunjeno. Po prvi put je primetio da
na telefonskoj sekretarici treperi crvena lampica. Pretpostavio je da je to poruka koju je Denifer
ostavila. I dalje se oseao neprijatno zbog nesporazuma. Birao je broj.
Nakon to je telefon tri puta zazvonio, javio se poznat muki glas. Glas mu je bio promukao,
moda zbog alkohola. ta je bilo?
Ponovo Mi Koltrejn.
Sjajno. Iznenada, Volt se trgao zbog onoga to je moglo uslediti. Zato? Da li se Ta neto
dogodilo?
Ona je dobro. Ne zovem zbog toga. Javlja li se sa mobilnog telefona?
Ne.
Dobro. Manje su anse da e nas neko prislukivati. Kada smo ranije razgovarali, rekao si da e
sutra otii do Taine kue da pogleda ima li skrivenih prislukivaa.
Zbunjena jo vie, Ta je stajala pored poreta i posmatrala ga.
Trebalo je da pomene prislukivae kada nije bilo nikoga kraj tebe, rekao je Volt. Naterao si
me da se oseam kao da ne znam svoj posao.
To mi nije bila namera.
A ovo sada?

Ne razumem.
Da li Ta ovo slua?
Ne, u kupatilu je, slagao je Koltrejn.
ta hoe da mi kae o prislukivaima?
Imam ideju na kojoj i dalje radim. U idealnim uslovima, bilo bi bolje da ne trai prislukivae.
Ali u sluaju da je neko koristio skener da prislukuje mobilni telefon koji si ranije koristio, mora
da uradi ono to si rekao da e uraditi. U suprotnom, on e postati sumnjiav.
O emu ti govori?
Ako pronae skrivene prislukivae, nemoj ih uopte iskljuivati, rekao je Koltrejn. Ostavi
nekoliko, kao da ih nisi naao.
Jel ti to meni ponovo govori kako da radim svoj posao?
Sluaj me. Plan koji pokuavam da napravim nee uspeti ako onaj ko prislukuje Ta ne bude uo
njen plan putovanja za narednih nekoliko dana.
Jo jedna klopka.
Ne ba. Jo je nisam dobro osmislio, rekao je Koltrejn. Kada se budemo sutra videli,
razgovaraemo o tome.
Kada se sutra budemo videli?, upitao je Volt. Vau, to e mi sigurno biti razlog da sutra ustanem
radostan.
Koltrejn je spustio slualicu.
Zato si slagao da sam u kupatilu?, upitala ga je Ta.
Voltov muki ponos bio bi povreen da sam mu predloio neto u tvom prisustvu.
On mi eli dobro, rekla je Ta.
Oh, ja i ne sumnjam da eli da pomogne.
Ta ga je prouavala pogledom. Zaintrigirao si me planom koji si spomenuo.
Pre nekoliko godina, Jedinica za reavanje pretnji iz policije Los Anelesa poverila mi je
fotografski zadatak. Sakrio sam se izvan kue jedne ene koju je neko proganjao. Usred noi, uspeo
sam da slikam mukarca koji je prosipao benzin po njenom travnjaku.
Kada je spomenuo benzin, Ta se trgla. Da, spomenuo si to kada si ranije razgovarao sa Voltom.
ena je mogla da prepozna mukarca sa fotografije, rekao je Koltrejn. Sa njim je, nekoliko
godina ranije, izala dva puta. Zbog moje fotografije je dospeo u zatvor.
I?
Pretpostavi da su u tvojoj kui sakriveni prislukivai. Ako je sluajno uo da govori o svom
rasporedu, to objanjava kako je mogao da uvek bude u tvojoj blizini i da te slika gde god se nae.
Zato e sutra pomenuti raspored jo jednom nekome sa kime e razgovarati telefonom ili Voltu u
kui, ili nekom drugom, rekao je Koltrejn. Onda e krenuti na posao i nadajmo se da e ovoga
puta zagristi. Jer, ovoga puta e se, kud god da ode, pojaviti jo jedan fotograf. Koltrejn je pokazao
na sebe. Biu dovoljno daleko da slikam bilo koga u blizini, naroito ljude sa foto-aparatom. Kada
promenim nekoliko lokacija, ako se na fotografijama pojavi ponovo neko lice...
I ako ja prepoznam to lice...
Koltrejn je klimnuo glavom. Policija e prokletnika strpati u zatvor, a ti e, za promenu, mirno
spavati.
Samo ako. Taina ramena su se polako opustila. Tako bih elela da se to dogodi. Dotakla mu
je ruku. Hvala ti. Dao si mi razlog da se nadam.
Cvranje ih je nateralo da se okrenu ka poretu.
Blagi boe, sos.

Napetost je nestala. Dok je napetost uzmicala pred obinim ivotom, Koltrejn se odvojio od
svetskih problema, nosei posude sa tednjaka i stavljajui ih na vatrostalne podloge. Ta je
postavila sto.
Vratiu se za trenutak. Izala je iz kuhinje.
Kada je uo da su se vrata od kupatila zatvorila, Koltrejn nije mogao da skine pogled sa trepueg
crvenog svetla na telefonskoj sekretarici. Spustio je flau crnog vina koju je otvorio i pritisnuo dugme
za presluavanje poruka.
Ja sam, uo je Deniferin glas. Jo sam kod roditelja. Ostalo mi je samo da jo malo poistim.
Uskoro u krenuti. Ako se vrati pre nego to se ponovo ujemo, nemoj da sprema veeru. Mama ti
pakuje gomilu hrane koja je ostala. Pretpostavljam da e biti kod kue, pa u svratiti.
uo je kako u kupatilu tee voda. Kada su se vrata otvorila, Koltrejn je pritisnuo dugme stop.
Jesam li to ula nekoga da govori?, upitala je Ta.
Samo sam presluavao poruke.
Neto to treba da rei?
Ne veeras.
U tom sluaju, jesi li spreman?
Ta je obilno jela, a poto je mislio na Denifer, Koltrejn se oseao potiteno. Jedino je to mogao
da oseti dok je jeo.

17.

Danijel, Greg i njegovi deda i baba stajali su ispred njega dok je Ilkovievo obezglavljeno telo
stajalo iza njih. Pre nego to e vrisnuti, Koltrejn se trgao i probudio. Oznojen, gledao je u senke
drvea koje su ile preko tamnog plafona. Onda se trgao drugi put kada je shvatio da se jedna senka
kree po njegovoj sobi. Ali pre nego to je mogao da se skotrlja sa kreveta i zatiti, njegov um,
zamagljen snom, razjasnio mu je da senka na vrhu stepenita, koje vodi u njegovu spavau sobu,
pripada Ta.
Nosila je beli bademantil koji joj je dao, jedan njegov deo prekrila je njena putena crna kosa
koja joj je dopirala do ramena. Lice joj se nije videlo. Jesam li te prepala?
Nisi. Nisi ti. Koltrejn je rukom obrisao vlano i hladno elo. Imao sam nonu moru.
Znam. Jeao si. ula sam te dole, u gostinskoj sobi. Dola sam da vidim da li si dobro.
Hvala. Koltrejnovo srce, koje je lupalo brzo, polako je poelo da se smiruje. Biu dobro.
Izvini to sam te probudio.
Nisi. Ta je zastala. Ve sam bila budna. Ponovo je zastala. I ja sam imala nonu moru.
Gadnu?
Vrlo gadnu. Neto izmeu straha i uasa.
Da, to je obino doivljaj none more. Gospode, nadam se da ovo nije pokazatelj cele nove
godine.
Zato bi se nova godina razlikovala od stare?
Koltrejn se podigao na laktove. Obeavam ti, moj plan e uspeti. Policija e uhvatiti tog oveka.
Nova godina e biti drugaija.
Lepo je razmiljati tako.
ta misli da skuvam kafu?
Ne, rekla je Ta. Pokuau da zaspim.
Nadam se da e uspeti.
Skoro nikada ne uspem.
Moda e ovog puta biti drugaije.
Plaim se da spavam sama.
U tami, bela odea je krenula ka krevetu.
Koltrejn je osetio kako se pokrivai pomeraju, osetio je pritisak na drugoj strani kreveta, toplinu
Tainog tela. Onda je pokrila oboje i bili su zajedno.
Tako sam umorna, rekla je.
Sklopi oi. Pokuaj da zaspi.
Dodirnuo joj je rame da bi je smirio i ponovo se iznenadio. Iz nje je izbijao statiki elektricitet, sa
njene gole koe. Shvatio je da je skinula odeu. Pre nego to je mogao da se uzdri, neno ju je
poljubio. Nije osetio toliki strah ni kada ga je Ilkovi proganjao po ranu Majnard. Osetio je
vrtoglavicu od brzine pulsa. Jo vie mu se zavrtelo kada je ona otvorila usta, a njen jezik se sreo sa
njegovim. Uskovitlanih misli, poloio je ruke na njene grudi i osetio kako njene bradavice postaju
vre pod njegovom rukom. Uzdahnula je, dok su se njene ruke obavijale oko njega. Njegova
vrtoglavica se pojaala. Nikada nije osetio tako nenu kou, tako svilenkaste stidne malje. Oseanja
su mu se uskovitlala, dodirom je osetio da se ovlaila i uzdahnuo je kada mu je zarila nokte u grudi.

Jezikom je palacao po njenim bradavicama. Sa zastraujuom poudom, stavila je ruke na njegov


penis, izdigla se i sedajui na njega, obavila mu je noge oko struka. Odjednom, njen nagon je oslabio.
Polako je poela da se njie. On je stenjao. Nikada nije osetio neto tako glatko, vlano, zategnuto i
slatko. Nije bilo povratka. Njegovi kratki pokreti postajali su sve dui. Ona je stenjala sjedinjena sa
njim, dok su im bokovi bili spojeni u ludilu. Dok je svravala, vritala je, a njegov svretak je bio
tako snaan da je osetio snaan pritisak u glavi. inilo mu se da e mu glava eksplodirati.

18.

Leali su u tiini.
Video sam iskrice u tami od statikog elektriciteta koji emituje, rekao je Koltrejn.
Ja sam osetila iskrice.
Nikada nisam iskusio neto kao...
Da.
Preao je rukom preko njene glatke butine, preko njenog ravnog stomaka, preko svake dojke.
Mislio je da je oboava. Sada je bio red na njega da kae da.
Rasterao si none more.
Uvek u ih rasterivati, rekao je Koltrejn. Odjednom se setio da su verovatno, davno, Randolf
Pakard i Rebeka ens vodili ljubav ba u ovom krevetu. Tako davno. A sada je on vodio ljubav sa
enom koja je liila na Rebeku ens, verovatno sa njenom unukom.
Nisam sama, promrmljala je Ta.
Tako je, rekao je Koltrejn. Vie nee biti sama.
Ona je uzdahnula, pripila se uz njega, pritisak joj se normalizovao, a telo joj se opustilo. Ubrzo je
utonula u san, disanje joj se usporilo, postalo stabilno i plitko.
Ali Koltrejn jo dugo nije mogao da zaspi. Nije mogao da se privikne na to da je ona pored njega,
na realnost onoga to su uinili, a to mu je stezalo srce.

DESETI DEO

1.

Probudio se, strahujui da je sve to bio samo san i da Ta nee biti pored njega.
Ali bila je, polako je otvorila oi i neno ga pogledala. ao. Osmeh joj je bio prijatan.
ao.
Dodirnula mu je obraz. Dobro si spavao?
Kada sam uspeo da se smirim.
Prigueno se nasmejala.
A ti?, upitao ju je Koltrejn. Kako si ti spavala?
Prvi put, nakon dueg vremena, ne budim se iscrpljenija nego to sam bila kada sam otila u
krevet. Bog sveti zna da bi trebalo da se oseam iscrpljeno posle onoga to smo sino uradili.
Moda nam je potreban maser.
Ta se protegla, grudi su joj se podigle, a nago telo se pribliilo njemu. Oh, mislim da sami
moemo izleiti svoje bolove.
Da, sve e biti dobro, pomislio je Koltrejn. Zabrinuo se da e se ona probuditi sa oseanjem
kajanja, da e mu rei da je sve ovo bila greka, da moraju da se pretvaraju da se ovo nikada nije
dogodilo i da e eleti da budu samo prijatelji. Moda je alila zbog toga to skoro ne bi bilo mogue
da budu prijatelji nakon onoga to se dogodilo, a moda bi bilo bolje da se vie nikada ne vide.
Ali Ta se prijatno oseala dok je leala sa njim u krevetu te je osetio radost.
A ti?, upitala ga je. Da li ti negde osea bol koji treba izleiti?
Da, na jednom mestu.
Pokai mi.
Ovde, rekao je Koltrejn.
O, da, vidim zato te to boli.
ta misli ta bi trebalo da radimo?
Pa, postoji lek koji koriste domoroci na ostrvu Bora Bora.
Bila si tamo?
Ne, ali pohaala sam dopisni kurs o njihovim obiajima. Naravno, nita se ne moe porediti sa
direktnim iskustvom. Nauila sam da postoji odreeno mesto koje treba masirati kada se pojavi takva
vrsta bola.
Pametni domoroci.
Ne tu. ta god da si mislio time.
Ja...
Pored. Iza. Objasniu ti ta su otkrili.
Apsolutno. Dokle god ti... Nemam nita drugo na pameti.
Ispod tvojih testisa.
Da, sluam.
U tvojim preponama postoji ila koja ide iz...
Da, oseam je.
...tvoje prostate u testise. A kada prelazim kaiprstom preko te ile... neno. Jagodicom. Sigurno
ti ne dosaujem?
Ne, sigurno.

Jer, ako ti dosaujem...


Ne, molim te, nastavi...
Kada kaiprstom idem du ove ile, primetie da postaje vea.
... Da.
A da ti se testisi skupljaju.
...Da.
I da, to due masiram tu ilu, tvoj penis postaje sve vri, ila je sve vie nabrekla, a testisi ti
postaju... ta je bilo? Maca ti je pojela jezik?, upitala ga je Ta.
Uradila si mi neto drugo. Ali bol je sve jai.
Onda leenje ne daje rezultate. Bolje da prestanem.
Ne. Leenje e dati rezultate. Siguran sam u to.
I ja to mislim. Ali iznenada sam shvatila da sam zaboravila najvaniji deo. Moram da se
namestim ovako i da se spustim na tebe ovako i...
Da.

2.

Nakon toga, leao je iscrpljen, tako oputen da se nije pokretao nekoliko minuta nakon to je Ta
otila da se istuira. Piskavi zvuk ga je naterao da se okrene ka Tairioj torbi. Ponela ju je iz svoje
sobe u prizemlju i ostavila na stolici ispred vrata od kupatila. Mobilni telefon je ponovo pravio
neprijatnu buku. Halo?
Ko je to?, upitao je promukli glas. Koltrejne? ta se...?
Dobro jutro, Volte.
ta nije u redu sa Tainim telefonom? Sino sam ceo sat pokuavao da je pozovem. I sada sam
zvao ceo sat. Niko se ne javlja. Trebalo bi da telefon bude pored nje, kud god da ide.
I jeste pored nje. Ne znam zato nije... Koltrejn je tek tada shvatio. Sve do sada, njena torba je
bila u drugom delu kue. Pretpostavljam da nije ula telefon.
Kue? Ona je kod tebe?! Mislio sam da e je odvesti u hotel.
Plan je promenjen.
Daj mi je.
Ne mogu.
Zato?
Tuira se.
Volt nije rekao nita na trenutak. Kada je ponovo progovorio, glas mu je bio jo dublji. Imao si
pravo u vezi sa mikrofonima u njenoj kui. Upravo sam se vratio u stanicu, a tehnika sluba je
pregledala kuu. U svakoj sobi su bili prislukivai. Prokletnik je uo svaku re koju je izgovorila.
I sve ono to ste ti i ostali rekli kada ste planirali kako da ga uhvatite.
Izgledamo kao budale, rekao je Volt.
Jesi li uradio ono to sam predloio? Jesi li ostavio nekoliko prislukivaa?
Ne znam ta si mislio da...
Jesi li?
Jedan. U dnevnoj sobi.
Bie dovoljno.
Ali o emu se radi?
Objasniu ti kada doemo tamo. Za dva sata? U erifovoj stanici?
Vrata od kupatila su se otvorila. Ta je izala sa pekirom obmotanim oko sebe, kosa joj je bila
pripijena uz glavu, a obline istaknute. Podigla je obrve. Je l to Volt?
Koltrejn je klimnuo glavom.
Ta je uzela telefon. Dobro jutro, rekla je kada se javila. Glas joj je divno zvuao. Hodala je
oko Koltrejna i naslonila se na njegova gola lea. Ne, ovo je bila mirna no. Otila sam rano na
spavanje. Spavala sam kao zaklana.

3.

Drugog januara, Beverli centar je bio pun kupaca. Zgrada sa mnogo spratova, nalik na peinu,
odjekivala je potmulim zvukom od bezbroj glasova i koraka. Koltrejn je bio iznenaen. Oekivao je
da e centar biti poluprazan, da su svi umorni od boine kupovine. Moda su ljudi vraali poklone
koji im se nisu svideli ili su traili rasprodaje. Koji god da je bio razlog njihovog prisustva, oni su
mu u isto vreme i olakavali i oteavali da uradi ono ta je naumio: olakavali su mu jer je mislio da
e imati problema da se prikrije dok bude slikao Ta kako se kree po centru, a u ovom sluaju,
guva ga je prikrivala; oteavali su mu jer su prikrivali njegovog protivnika, tj. onoga ko je pratio
Ta, pokazivao neskriveno zanimanje za nju i slikao je.
Bio je na treem spratu velikog trnog centra i gledao preko ograde pokretne stepenice na kojima
je bila nepomina gomila kupaca koji su sa prvog i drugog sprata ili na trei. Nesumnjivo, on je
jedini bio kod ograde; u suprotnom, nikada se ne bi usudio da tu stoji. Nasuprot njemu nekoliko ljudi
je pilo kafu u Starbaksu gde su mogli da iskoriste popust. Na desnoj strani, grupa tinejdera se
nagnula preko ivice i neto dobacivala prijateljima. Na levoj strani se sredoveni ovek oslonio
leima na ivicu i pijuckao sok od narande dok je ekao enu da se vrati iz prodavnice haljina, u koju
je ula nekoliko minuta pre nego to je Koltrejn zauzeo mesto. Biljke u saksijama, stubovi i putokazi
stvarali su dodatnu vizuelnu zbrku, kao i neprekidno haotino kretanje kupaca iza Koltrejna. Svakome
ko bi posumnjao da bi ovo mogla biti zamka, bilo bi potrebno veoma mnogo vremena da uoi
Koltrejna, a do tada bi Koltrejn ili bar njegov foto-aparat uoio njega.
Pogledao je na sat. Bila su skoro dva sata. Svakog asa, pomislio je, izvadio foto-aparat iz torbe i
podesio soivo za zumiranje. Kao da joj je dao znak, tog trenutka se na pokretnim stepenicama, koje
su vodile od prvog sprata ka drugom, pojavila Ta. Koltrejn nije oekivao da e imati bilo kakvih
problema da je uoi. Njeno magnetsko prisustvo izdvojilo bi je u bilo kojoj guvi. Ipak, bio je
zadivljen kako ju je brzo primetio. Nasuprot tome, dva mukarca koja su ila sa njom bila su
relativno neupadljiva. Jedan je bio ispred, a drugi iza nje. Bio je to Voltov partner, Lajl, i jedan od
dravnih policajaca kojeg je Koltrejn upoznao prethodnog popodneva. Obojica su imala slobodan
dan i iskoristila su priliku da zarade dodatno kao njeni telohranitelji. Nosili su sportsku odeu i malo
vee vetrovke koje su prikrivale pitolje koje su nosili. Njihovo prisustvo je delovalo smirujue.
Koltrejn je ponovo usmerio panju na Ta. Planirajui dananju strategiju, raspravljali su da li bi
ona trebalo da nosi neto to e privlaiti panju i na osnovu ega e je lake uoiti. Odbacili su tu
ideju jer bi to moglo njenog progonitelja naterati da posumnja. Oigledno, ena koja se plaila da je
progone ne bi elela da bude upadljiva, osim ako nije elela da postavi zamku. Zato su se sloili da
bi trebalo da nosi neto atraktivno, ali da ne bude i suvie raskono: iroke pantalone od kamilje
koe, tamnoplavi blejzer, svetloplavu bluzu i skromne srebrne minue. Ali dok je Koltrejn, stojei
pored ograde na treem spratu, gledao u nju, shvatio je da nije mogue da ona ne privue panju. ak
i iz daljine, njena lepota je bila oigledna. Dok je drala ruku na ogradi pokretnih stepenica, a telo joj
se pomeralo u stranu, izgledala je kao manekenka. A dok su se lica ljudi koji su se nalazili na
pokretnim stepenicama, koje su ile dole, okretala ka njoj, Koltrejn je poeo da snima.
inilo se nemoguim da bi bilo ko od ljudi koji su se nalazili na pokretnim stepenicama koje su
ile dole, mogao biti ovek kojeg je traio, ali Koltrejn nije eleo da rizikuje ko zna ta je mogao
nehotice snimiti u pozadini. Nakon tri snimka, podigao je foto-aparat i slikao ljude sa obe strane gde

su pokretne stepenice ile na drugi sprat. Poto su on i Ta usmeno utvrdili njenu marrutu, Koltrejn je
znao da e ona skrenuti desno. U skladu sa tim, on se kretao uporedo sa njom, ali u suprotnom pravcu,
levo, pored ograde, kako bi mogao da je snima dok prolazi kroz guvu na drugoj strani sprata. Malo
dalje, uslikao ju je kako ulazi u butik odee. Iako je gledao kroz uveavajue soivo, sa ove
udaljenosti je bilo teko rei da li joj se ljudi samo dive pogledima. inilo se da je niko ne
fotografie, ali nije mogao biti siguran, poto je sve vreme gledao kroz objektiv. Uveane fotografije
trebalo bi to da mu kau.
Promenio je poloaj, krenuo je na desnu stranu, ka prodavnici iznad butika u kojem je ona bila.
Odatle je mogao da vidi otvoreni prostor izmeu spratova. Na drugom spratu je mogao da vidi
prodavnice koje su bile nasuprot onoj u koju je ula Ta. Mogao je da vidi svakoga ko je pokazivao
zanimanje za tu prodavnicu. Drei se dalje od ograde, da ga ne bi uoili, trudio se da menja uglove i
snimi to vie slika.
Jo jednom je pogledao na sat. Prolo je pola sata. Kako su on i Ta isplanirali, bilo je vreme da
ona izae, pa je preao na drugu stranu, nasuprot vratima kroz koja je trebalo da prou ona i njeni
telohranitelji. Snimao je ljude sa obe strane, bilo koga ko bi je mogao posmatrati. Svestan da e ona i
telohranitelji krenuti ka pokretnim stepenicama koje vode dole, doao je do mesta odakle je mogao
da snima ljude koji su je mogli posmatrati sa prvog sprata dok ona i njeni pratioci silaze sa drugog
sprata.
U prizemlju su mu nestali sa vidika i zaputili se ka hodniku gde su bile prodavnice. Ili su ka liftu
kojim e otii do parkinga. urei ka pokretnim stepenicama i preskaui po tri stepenika dok je
silazio na drugi sprat, Koltrejn je ponovo imao Ta na vidiku. Slikao je i kupce u hodniku ispod sebe.
Ula je u lift. Vrata su se zatvorila.
Snimio je poslednju sliku. Spustio je foto-aparat dok je motor za premotavanje filma brujao.
Miii na leima su mu se polako oputali. Njegovo uzbuenje bilo je posledica radosti. Rad sa fotoaparatom izazvao ga je posle dueg vremena, kao i tajne fotografije koje je snimao, ali i sama ideja
da pokuava da uhvati u zamku nekoga ko nije znao da e biti fotografisan. Pitao se da li i progonitelj
osea isto uzbuenje, da li ima snagu da posmatra, a da ne bude uoen, da hvata neiju duu, a da pri
tome predmet snimanja ne zna da je pokraden. Iznenada se smirio i setio se kako je patio zbog
ugroenosti i ogoljenosti kada je otkrio svoje fotografije koje je snimio Dragan Ilkovi.

4.

im je motor za premotavanje filma obavio svoj posao, brzo je izvadio film i stavio novu rolnu. Sve
to vreme je raunao. Morao je da ode brzo do svog automobila i na novo odredite gde e se Ta
pojaviti, u naredni butik odee koji se nalazi u Treoj ulici. Bila je to peaka zona u Santa Moniki.
Nakon toga, ona bi trebalo da ode u slinu prodavnicu u Vestvudu i, najzad, u jo jednan butik odee
na Saut Koust Plazi u okrugu Orand. Shvatio je da je ona vlasnik svih tih butika. Posedovala je jo
tri butika u San Dijegu i etiri u San Francisku.
Uloila sam i na drugim mestima, rekla je dok su se tog jutra vozili u erifovu kancelariju u
Malibuu. Pokuavam da se drim dalje od njihovih svakodnevnih aktivnosti, ali s vremena na vreme
svratim, samo da stavim do znanja upravnicima da ih Velika sestra posmatra. U sluaju butika odee,
moje zanimanje je vee i zato ih ee poseujem. Ovo popodne i vee bi bili dobro vreme da ih
obiem.
Da li telefonira upravnicima svojih butika da ih upozori da dolazi?
Uvek. Kada im se javim, dam im priliku da sakriju neto to nije u redu, a tada imam manje
primedaba nego kada bih se pojavila nenajavljena i pokuala da ih uhvatim u neemu. Ne elim da
me se upravnici plae. Hou da naporno rade za mene.
Ovoga jutra, kada se vrati u svoju kuu, zato ne bi telefonirala da zakae posete raznim
prodavnicama za posle podne? Ostavi dovoljno vremena izmeu toga kako bih stigao na svako to
mesto pre tebe.
Ali ono to budem rekla ue se preko skrivenog prislukivaa koji je Volt ostavio u kui.
Progonitelj e znati moj raspored.
Upravo tako, rekao joj je Koltrejn. A mi emo znati njegov.
Zavrivi prvu fazu, Koltrejn je siao sa pokretnih stepenica u prizemlje Beverli centra. Bilo je
14.35. U zavisnosti od toga da li je saobraaj gust ili ne, Ta je trebalo samo pola sata da doe do
radnje u Santa Moniki, ali poto je po planu on trebalo da stigne pre nje, dodala je jo pola sata u
svoj raspored, zakazavi susret sa upravnikom u 15.30. Njen progonitelj, koji bi trebalo da je uo
telefonski razgovor, nee je oekivati ranije. U meuvremenu, Koltrejn e moi da stigne na vreme da
pone da snima guvu iz razliitih uglova. Naravno, onaj ko progoni Ta moda nee eleti da se
pojavi na bilo kojoj...

5.

Neija ruka ga je gurnula tako snano da se Koltrejn zaneo napred na pokretnim stepenicama i skoro
izgubio ravnoteu. Zbunjen, uhvatio se za ogradu da ne bi pao, a onda se okrenuo ka osobi koja ga je
gurnula. Hej, pazi gde... Ponovo se zbunio i naao se licem u lice sa Karlom Nolanom.
Narednik i on su bili otprilike iste visine, imali su metar i osamdeset, ali Nolan se nalazio na
stepeniku iznad Koltrejna i liio je na kulu, dok su mu nabildovana ramena izgledala ira nego
obino. Nolan ga je gurnuo jae i prodrmao Koltrejnovo desno rame. Koltrejn je jae stegao ogradu
pokretnih stepenica, skoro je pao. ta...
Dalje ruke od nje.
Ljudi koji su se nali na pokretnim stepenicama nisu mogli da ne primete ovo. Iako mu je panja
bila usmerena na drugu stranu, osetio je njihovu uznemirenost.
Pobogu, zar si siao sa uma?
Nolan ga je gurnuo i trei put. Dri se dalje od nje.
Ako ne prestane...
Ne shvata. Nolan je uhvatio Koltrejna za desnu ruku tako snano da se Koltrejn trgao. Radi se
o tome da ti treba da prestane.
Koltrejn je odjednom osetio da gubi ravnoteu, pokretne stepenice se vie nisu kretale.
Podjednako neoekivano, shvatio je da je stigao do prizemlja. Ljudi koji su sili sa stepenica pre
njega razilazili su se.
Nolan je jae stegao Koltrejnu ruku. Nee praviti zbrku. Polako emo otii do lifta. Nai emo
lepo, tiho mesto u garai gde emo proaskati. Nolan ga je tako snano stegao da je skoro prekinuo
cirkulaciju u Koltrejnovoj ruci.
ta god hoe.
Tako je. To je dobar poetak. ta god elim.
Kupci koji su bili dalje nisu primetili ta se deava. Nepokolebljivo gurajui Koltrejna kroz
guvu, Nolan je doao do lifta i pritisnuo dugme. Kada su se vrata otvorila, Nolan ga je ugurao. Na
trenutak su se sudarili. Koltrejn je osetio Nolanov pitolj u futroli, okaenenoj oko ramena. Nosio ju
je ispod vetrovke. Vrata su se, uz buku, zatvorila i lift je krenuo dole.
Lake malo, rekao je Koltrejn. Ne znam o emu je re, ali...
Nolanove oi su bile iroko otvorene od besa. Ve sam ti rekao o emu se ovde radi: o tvom
zaustavljanju.
Stariji par u liftu ih je nervozno posmatrao.
Vrata su se otvorila, a Nolan je gurnuo Koltrejna u garau. Stojei izmeu redova automobila,
Nolan se osvrnuo da vidi da li nekoga ima u blizini. Onda je gurao Koltrejna izmeu dva minikombija, sve dok Koltrejn nije leima bio naslonjen na betonski zid. Nisu se mogli videti od minikombija. Nikada vie nee prii Ta.
Karl, razmisli o onome to radi. Rizikuje svoj posao. Ne moe me napadati. Izgubie
znaku.
Ko e ispriati? Ti? Rei e da sam uradio ovo? Nolan je udario Koltrejna u stomak.
Dok je gubio vazduh, Koltrejn se savio i spustio na kolena, rukama se drao za stomak.
Ili da sam moda uradio ovo? Nolan je udario dlanovima Koltrejna sa obe strane glave.

Koltrejn se sruio na tlo. Odgovori mi. Ko e ispriati?


Kada je pao na beton, Koltrejn nije znao ta ga vie boli, stomak ili glava.
Da si nas pustio da uemo i zatitimo te, Greg bi jo bio iv. Da si uradio ta je trebalo, Mekoj
ne bi bio u bolnici. Ponaao si se prema meni kao prema budali i naterao me da te ekam u tvojoj
kui, dok si ti otiao da izigrava heroja. Morao si da mi pokae da si pametniji od mene, da ti zna
bolje od bilo koga kako da rei problem sa Ilkoviem.
Kada je Koltrejn pokuao da ustane, Nolan ga je udario dlanom po elu i ponovo ga oborio.
Uvebani vojniki pokret zatitio je Nolanovu ruku dok je zadavao udarac, i pri tome nije ostavio
trag. O, pokuao sam da budem fer i sakrijem svoja oseanja. Pokuavao sam da kaem sebi da sam
bio i suvie grub, da si ti obavio posao sa Ilkoviem, da si mu vratio za Grega. Do avola, skoro sam
sebe ubedio u to. A onda si se jue pojavio kod Ta i napravio od mene i ostalih momaka budale.
Sledee ega se seam jeste da te ona moli da ostane; posle toga, vodi je kod sebe, a posle toga,
ona provodi no sa tobom. E, sad, ako to nije bilo brzo, onda ne znam ta je.
Karl...
Umukni dok ti govorim. Ovako emo, nikada nikome nee rei za ovaj razgovor i vie nikada
nee videti Ta.
Zamagljenog pogleda, Koltrejn je piljio u njega. Ti i Ta?
Rekao sam ti da umukne!
ta se deava?, upitao je muki glas.
Koltrejn je skrenuo pogled kada se Nolan okrenuo ka mini-kombijima ispred njih.
Uniformisani radnik obezbeenja nervozno ih je posmatrao. Bio je ranih tridesetih godina,
nervoznog izraza lica, bio je mrav u poreenju sa Nolanom i nizak. Izvadio je voki-toki iz futrole na
opasau. Dobio sam albu zbog uznemiravanja. Glas mu je podrhtavao. Prestanite.
Policija Los Anelesa. Nolan je ve izvadio svoju policijsku futrolu iz vindjakne, otvorio je i
pokazao znaku. Upravo sam uhvatio osumnjienog. Pokuao je da pobegne.
Radnik obezbeenja je mirnuo i pogledao znaku. Policija Los Anelesa? Izgledalo je da mu je
laknulo. Nisam bio siguran ta je bilo... Treba li vam pomo?
Sve je pod kontrolom, rekao je Nolan. Moete se vratiti svojim dunostima. Ja u srediti ovo.
U redu. uvar je odstupio. Neu se meati.
Nolan je ekao dok se uvarevi koraci nisu udaljili toliko da su se jedva uli, a potom se zauo
zvuk zatvaranja vrata.
Zapretio je Koltrejnu prstom. Pametno je to mi se nisi usprotivio.
Drei se na razumnoj udaljenosti, Koltrejn se ljuljao na nogama. U glavi mu je tutnjalo. Zato
bih? Ovo se ne tie nikoga drugoga, osim tebe i mene.
Tu grei. Tie se tebe, mene i Ta. Da joj se nisi pribliio ponovo ili u te oterati u bolnicu. Je li
ti to dovoljno jasno?
Apsolutno.
Onda se razumemo. Nolan se okrenuo i otiao.
Kada se naslonio na betonski zid, Koltrejn se uhvatio za stomak. Grudi su mu se nadimale. Borio
se protiv oseaja da e mu pozliti. Sluao je Nolanove teke korake, uo ga je kako staje, kako otvara
vrata, ukljuuje motor i uo je kripu konica.
Polako se odmakao od zida. Grudi su mu se i dalje nadimale, ali ne zato to nije imao vazduha
nadimale su se od besa.

6.

Postoji li neto to mi nisi rekla o Karlu Nolanu?, upitao je Koltrejn.


Bilo je 15.50. Javljao se iz telefonske govornice, kod otvorenog trnog centra, u peakoj zoni, u
Treoj ulici, u Santa Moniki. Uprkos povredama, uspeo je da doe do trnog centra pre nego to je
Ta stigla. Fotografisao je guvu iz to vie uglova, a da pri tome nije privukao panju na sebe. Iz
odreenog poloaja, posmatrao je Ta i njene pratioce kako se pribliavaju butiku i ulaze u njega.
Preao je preko etalita i snimio ljude na drugoj strani ulice. Kada je ispunio sve svoje obaveze,
onda je uradio ono to je planirao od kada ga je Nolan poslednji put upozorio i odjurio pozvao je
Ta u prodavnicu da bi otkrio o emu se radi.
Mi? O emu to govori?, glas joj je bio napet od zbunjenosti.
ini mi se da Nolan misli da ste vas dvoje u vezi. Dao je sve od sebe da me prebije kako bi mi
to i dokazao.
ta je uradio? O, boe!
Koltrejn je paljivo posmatrao ljude koji su prolazili pored njenog butika. Sve to znam jeste da
je on u blizini tvoje kue i prebie me ponovo kako bi bio siguran da sam nauio lekciju. Ako ti ne
predstavlja veliki problem, da li bi ti smetalo da mi kae ta se deava?
To je strano. Nikada nisam zamiljala da bi on... Jesi li povreen?
Ne toliko koliko sam zbunjen. Jesi li ti u vezi sa njim?
Ne... To je zamreno. Ne mogu da govorim o tome preko telefona.
Pa, morae jednom da porazgovara sa njim o tome.
Hou. Uskoro. Obeavam.
Da li bi on mogao da bude tvoj progonitelj?
Karl? Ne. Ne moe biti. Upoznala sam ga tek nedelju dana poto sam poela da dobijam pisma i
telefonske pozive. Do tada ni on nije znao za mene. On nije mogao zapoeti sve ovo.
Onda moda nastavlja, kako bi sebe uinio nezamenljivim. Moda je on postavio prislukivae u
tvojoj kui i podmetnuo sino poar. Ne... Da je Nolan to uradio, ne bi bio toliko lud da mi prie i
tako rizikuje da privue panju. Ali ako on nije tvoj progonitelj i nije postavio prislukivae, kako je
znao da u biti u Beverli centru?
Volt mu je rekao.
Volt?
Kada si me odvezao u erifovu kancelariju, Karl je pozvao telefonom i traio da ga informiemo
o trenutnoj situaciji. Volt mu je objasnio plan koji smo pokuali da primenimo. Nema nieg
tajanstvenog u tome kako je Karl saznao gde e biti. Nema to veze sa prislukivanjem preko
prislukivaa u mojoj dnevnoj sobi.
Bio sam siguran... Dok je razmiljao, Koltrejn nije mogao da se ne vrati na isto pitanje. Zato
on misli da se ja meam u neto izmeu tebe i njega?
Molim te. Ta je zvuala samosvesno. Ovde ima ljudi. Moramo se nai kako bih ti objasnila.
Nije to to misli.
Nisam siguran ta da mislim.
Sve je to nevino. Morae da mi veruje na re dok se ne vidimo.
Kada? Nee zavriti na Saut Koust Plazi do osam sati. To znai da se nee vratiti kui pre

jedanaest. Moram da razvijem fotografije kako bi ih prouila i videla da li prepoznaje nekoga. To e


trajati do... Zato ne bi utedela vreme i dola kod mene kui?
Volela bih.
Tvoji telohranitelji te mogu ostaviti tamo i...
ekaj. Da li Karl zna gde ivi?
Zna. Koltrejn se setio da ga je Nolan dugo ekao u Pakardovoj kui kada je on otiao do rana
Majnard umesto da dovede Ilkovia u zamku koju mu je Nolan pripremio.
Mogao bi da nadgleda tvoju kuu, za sluaj da se ja pojavim, rekla je Ta. Ne elim da ima
zbog mene jo vie problema.
Mogu da se nosim sa...
To je moj problem, Ta je bila uporna. Ja u se pobrinuti za to. Telefonirau mu im veeras
stignem kui. Ja u ovo srediti. Veruj mi, vie te nee uznemiravati.
Kada zavri razgovor sa njim, telefoniraj mi. elim da znam o emu se ovde radi.
Obeavam. Sve e razumeti. Ta je oklevala. Jedva ekam da te vidim.
Iznerviran, Koltrejn je uo klik kada je spustila slualicu. Polako je vratio slualicu na mesto.
Duboko je udahnuo, pokuavajui da razbistri misli. Ta i njeni pratioci uskoro e izai iz radnje.
Morao je biti spreman da fotografie ljude kada se ona pojavi i krene ka parkingu. Nije mogao da
dozvoli sebi da mu neto odvue panju.

7.

I suvie zauzet, radio je u Pakardovoj mranoj komori i ubijao vreme dok ga Ta ne pozove. Poto je
u povratku iz Saut Koust Plaze kupio neophodnu opremu i hemikalije, izraivao je fotografije od
negativa koje je nainio dok je snimao kod butika. Naredni korak, izrada fotografija dimenzija
dvadeset sa dvadeset i pet centimetara, nije bio samo gubljenje vremena, ve je bio naporan. U
pitanju su bili trenutni snimci, a ne prave umetnike slike. Nije bilo nikakvog kreativnog izazova u
njihovom razvijanju, niti stimulacije pri odluivanju kako da ih obradi i opsee, ne bi li dobile
maksimalni estetski izgled. Samo odradi svoj posao, rekao je sebi.
U ovom sluaju, fotografska radnja bi za sat vremena zavrila posao, ali sledei primer Randolfa
Pakarda, Koltrejn nikada u svojoj karijeri nije koristio usluge fotografske radnje. Osim toga, uvek je
postojala mogunost da se film koji preda fotografskoj radnji izgubi ili nekako otetiti. Nije eleo
toliko da rizikuje, jer je bio nestrpljiv da vidi rezultat dananjeg truda. Da ne spominje da bi Ta bila
primorana da prolazi kroz dananju aradu po drugi put.
Pomisao na Pakarda naterala ga je da zamisli kako je Pakard dolazio u ovu mranu komoru
nebrojeno puta i radio ovo to Koltrejn sada radi kako prenosi otiske negativa iz posude za
razvijanje u posudu ispunjenu hemikalijama koje e zaustaviti proces razvijanja. Polako je drmao
posudu sa rastvorom za zaustavljanje procesa razvijanja, vodei rauna da okrene otiske negativa sa
jednog kraja na drugi kako bi bio siguran da ih je hemikalija u potpunosti dodirnula. Onda je
prebacio otiske u posudu sa hemikalijom koja je fiksirala otisak negativa na papiru i ovekoveila ga.
Ponavljao je proces sipanja i okretanja, da bi na kraju stavio otiske negativa u posudu napunjenu
vodom koja je polako tekla i spirala ostatke hemikalija sa slika.
Zamiljao je Pakarda kako stoji na istom mestu i neno razvija fotografije Rebeke ens. Zaista,
skoro da je mogao da oseti Pakarda u sebi dok se predavao neodoljivoj potrebi da naini fotografije
sa potpuno drugaijih negativa, sa filma koji je bio u foto-aparatu koji je prethodnog dana nosio u
Tainu kuu. Da li je Pakard oseao ovo to on osea sada, dok je uveavao slike i stavljao papir
dimenzija dvadeset sa dvadeset pet centimetara u posudu za razvijanje i zadravao dah dok je neno
drmao posudu sa rastvorom? Da li je Pakard uzdahnuo kada se silueta Rebeke ens pojavila ispred
njega, ba kao to su sada identine Taine konture oivele ispred Koltrejna?
Na slici, na kojoj izlaze iz okeana, zavodljivi poloaj tela ove dve ene bio je identian. Istina,
Ta je nosila pripijeno ronilako odelo, dok je Rebeka ens nosila mokri, pripijeni kupai kostim,
koji je vie otkrivao. Ali, osim toga, bile su iste, ba kao to je Koltrejn jezivo oseao da su on i
Pakard isti. Obojica su voleli istu enu. Vodili su ljubav sa istom enom u istom krevetu.
Telefon je zazvonio njegovo zvonjenje ga je prepalo. Uprkos iekivanju, Koltrejn se tako
udubio u Tainu sliku da je prestao da razmilja kada e ga pozvati. Okrenuo je glavu ka telefonu koji
je doneo iz kuhinje i povezao sa prikljukom za telefon u mranoj komori. Koliko god da je eleo da
podigne slualicu, nije mogao da dozvoli da Tain lik bude uniten tako to e predugo ostati u
hemikalijama. Brzo je izvadio sliku iz rastvora za fiksiranje, protresao je da bi skinuo ostatke
tenosti sa nje i stavio je u posudu sa vodom.
Do tada je telefon zazvonio jo dva puta. U urbi, podigao je slualicu.
Oekivao sam tvoj poziv. Kako je prolo?, upitao je.
Osoba sa druge strane nije odgovorila odmah. Glas se jedva uo. Nekako sumnjam da sam ja

osoba iji si poziv oekivao.


...Denifer?
Rekla sam sama sebi da neu raditi ovo.
Koltrejn je osetio teinu u stomaku. Kako si?
Progutala je pljuvaku, kao da je pokuavala da potisne emocije. Kako to misli?
Mislio sam da te pozovem danas.
Ali nisi, rekla je Denifer.
Nisam mogao. Neto me je spreilo.
Mogu misliti.
eleo sam da ti objasnim nesporazum od sino.
Oh? Denifer se steglo grlo. O kakvom se nesporazumu radi?
Zato sam bio sa Ta umesto sa tobom u kui tvojih roditelja.
Nisam sigurna da je u pitanju bio nesporazum. Mislim da sam dobro razumela.
Moramo da razgovaramo.
Ne svia mi se kako si to rekao.
Denifer...
Prestani. Priaj.
Ja...
Ili ovo nije pravo vreme. Moda te prekidam u neemu.
Ne. Sm sam.
Zato me onda ne pusti da uem? Zovem te sa telefona u kolima. Nalazim se ispred tvoje kue.

8.

Denifer je izgledala sitno u mraku. Umesto armani haljine koju je nosila prole noi, sada je nosila
izbledeli dins, narandasti prsluk sa amblemom asopisa Juna Kalifornija i kapu za bejzbol iste
boje nosila je istu odeu kao i kada je prvi put otila da snime Falkon Ler, imanje Rudolfa
Valentina. Zabolelo ga je kada se toga setio.
Zdravo.
...Zdravo.
Siguran si da mogu da uem? Deniferine oi su bile crvene, kao da je plakala.
Vazduh je ist.
Nelagodno je ula. Po tome kako je gledala oko sebe inilo se da joj je unutra sve strano, a kua
nepoznata.
Hoe li da ti donesem neto?
Da, bilo bi dobro da mi da malo arsenika.
Koltrejn nije znao ta da kae na to i iskoristio je da zatvaranjem i zakljuavanjem vrata prikrije
svoju nespretnost.
Viski bi mi dobro doao.
Koltrejn nije mogao a da se ne seti da je upravo Ta traila viski prethodne noi. Kada je doao u
kuhinju, uinilo mu se da je prola venost. Ali i to je bar bio pokret; i to je prikrilo njegovu
nespretnost, kao i sipanje pia.
Nee piti sa mnom?, upitala ga je Denifer.
Ne. Imam mnogo posla u mranoj komori, a ne elim da se uspavam.
Ovo je dovoljno teko. Nisam sigurna da u proi sama kroz sve ovo ako me bude pustio da
pijem sama.
Koltrejn je saoseao sa njom. Naravno. Zato da ne? Hajde da popijemo pie zajedno. Izvadio
je jo jednu au, sipao viski, dodao led i sipao malo vode, to su bili pokreti kojima se prikrivao i
bio je zahvalan zbog toga.
Podigao je au i kucnuo se sa njom. iveli!
Ne bih ila tako daleko. Moda Vidi, ima blato u oima. Ali definitivno ne bih rekla iveli.
Denifer je otpila veliki gutljaj, napravila grimasu, kao da je pie bilo prejako, i pogledala ga.
Stajala je na istom mestu gde je Ta stajala prethodne veeri. Priaj.
Nisam siguran kako da ponem.
Dokle god je u pitanju istina, bie u redu. Olakau ti. Nain na koji si je gledao sino da li si
zaljubljen u nju?
Koltrejn je gledao u ake.
Denifer je, obeshrabrena, odmahnula glavom. Zaljubio si se u fotografije Rebeke ens. A onda
si se zaljubio u nekoga ko lii na Rebeku ens.
Komplikovanije je od toga.
Naravno. Ti si komplikovan ovek. Da li je ona zaista unuka Rebeke ens? Da li ona zato veoma
lii na nju?
To je moja pretpostavka, rekao je Koltrejn. Pokuavam to da otkrijem.
Denifer je otpila jo jedan veliki gutljaj i zadrhtala. Pa, kao to sam ti rekla za Novu godinu, ne

mogu da se nadmeem sa tako lepom enom. Ni sa duhom. Zaista je trebalo da me pozove danas.
Trebalo je da me oslobodi moga jada.
Nikada nisam mislio da... Imao sam dobar razlog zato te nisam zvao.
Nateraj me da ti poverujem da nisi planirao da me odbaci, a da me pre toga ne obavesti.
Ja... Mogu li da ti pokaem neke fotografije?
Mislim da ne bih podnela da opet gledam njene fotografije.
Nije ono to misli, rekao je Koltrejn. Ove su drugaije. Veruj mi. Shvatie na ta sam mislio
kada ih bude videla.
Verujem ti, rekla je Denifer neiskreno.

9.

Koltrejn je uao u mranu komoru pre Denifer. Pre nego to je mogla da vidi sliku na kojoj je Ta u
ronilakom odelu, upotrebio je kleta da okrene naopako snimak koji se nalazio u posudi sa vodom.
Nadao se da nije primetila ta je uradio, da je njena panja usmerena na mesto koje joj je pokazao, na
snimke koji su se suili, privreni tipaljkama o najlonski kanap. Upalio je svetio iznad njihovih
glava.
Slikao si guvu? Denifer je zvuala zbunjeno.
Te fotografije sam snimio u Beverli centru.
Ali... Denifer se okrenula ka njemu, zbunjena jo vie. Zato bi slikao guvu? Toliko slika
guve. Slike nisu upeatljive. Haotine su.
Nisam pokuavao da postignem estetski efekat. Samo sam slikao ono to sam video.
Je li to neki novi pravac? Nadam se da nije. Ove slike se ne mogu porediti sa fotografijama koje
si snimio nakon susreta sa Pakardom, pre nego to su poele sve nevolje.
U pitanju je drugaiji projekat.
Drugaiji? Denifer je ponovo pogledala uveane fotografije, kada je prola pored njih, i
obratila panju. Oh. Najzad je u elom haosu primetila Ta. Ona se istie, ak i u guvi. Denifer
je zvuala zbunjeno. Ali ini mi se da nije svesna da je fotografiu. Skoro kao da...
Namrtivi se, pogledala ga je. Pratio si je?
U stvari, bio sam njena prethodnica.
Ne znam o emu govori.
Bie mi potrebno malo vremena da objasnim.
Kada je zavrio, Denifer je odmahnula glavom od zaprepaenja.
Ilkovi ti nije bio dovoljan? Morao si da se uvali u slian problem?
Nije isto. Ovoga puta, ne proganjaju mene.
Ako ne rauna Nolana. Nain na koji ga opisuje govori da on tako dugo radi sa progoniteljima
da je i sam postao takav.
Nolan e se smiriti kada ga Ta natera da shvati da meu njima nema niega.
Ali zato je on prvo mislio da meu njima ima neega?
Ne znam jo, rekao je Koltrejn. Ta mi je rekla da e mi objasniti.
Denifer je pogledala fotografije jo jednom, a onda je pogledala njega. Odustajem. Neu ti vie
troiti vreme.
Proli smo zajedno toliko toga. elim da budem siguran da je meu nama sve u redu.
To se nee dogoditi, Mi. Samo zato to elim bliskost, ne znai da e meu nama sve biti u redu.
I da se nisi usudio da kae Nadam se da i dalje moemo da budemo prijatelji.
Koltrejn je klimnuo glavom.
Ona poseduje prodavnice u San Francisku i San Dijegu?, rekla je Denifer. A to ne ukljuuje
druga ulaganja koja nije navela? Ona ne samo da je bogata ona je predivna da crkne. Sasvim
sigurno ti se posreilo.
Koltrejn je nespretno slegao ramenima.
Kako je dola do novca?
Ne znam. Majka joj je umrla pre nekoliko godina. Moda je re o nasledstvu.

Kako je njena majka dola do tolikog novca?


Nemam pojma, rekao je Koltrejn. Mislim da se to mene ne tie.
Pa, vas dvoje ete sigurno morati da porazgovarate o mnogo emu. Neu rei da se nadam da e
ti uspeti, jer ne mislim tako. Denifer je oklevala, skupljala je snagu da nastavi. Ali rei u ti ovo
nadam se da te nee povrediti. Neodluno je trepnula.
Denifer...
Bolje da idem kui. Niz obraz joj se skotrljala suza.
Popeli su uz stepenice i doli do izlaznih vrata.
Do vienja.
ao mi je, rekao je Koltrejn.
Ne toliko koliko je meni. Denifer je obrisala jo jednu suzu i izala. Iz drugog pokuaja mu je
rekla: im izae posebno izdanje asopisa, dobie prvi primerak. To su zaista sjajne fotografije,
Mi. Glas joj se slomio. Bez obzira na sve to se dogodilo, ponosna sam to sam bila u tvom ivotu
kada si ih snimio.
Koltrejn je osetio kako mu se grlo stee.
Stajao je na otvorenim vratima i posmatrao je kako odlazi do ivinjaka i seda u kola. Kao i
prethodne noi, nije se osvrnula kada se odvezla. Uao je u kuu tek kada je svetlost njenih farova
poela da se penje uz brdo iznad kue.
Ali, zaledio se, primetio je da su njeni farovi osvetlili kola parkirana u blizini tamnog grebena.

10.

Po mraku i sa udaljenosti, bilo je teko rei, ali kola su mogla biti tipa iksplorer koji je vozio Nolan.
Neko je sedeo za volanom i gledao u Koltrejnovom pravcu. Farovi Deniferinih kola su nestali iza
brda. Kola su se jedva videla.
Nolan? Koltrejna su jo boleli stomani miii tamo gde ga je Nolan udario. Besan, eleo je da
odjuri na brdo i otkrije da li Nolan posmatra kuu. Ali bes mu je zamenila potitenost zbog Denifer i
uinila ga nesposobnim za sukob. Poeleo je da je bilo drugog naina za to. Nikada nije eleo da je
povredi. Kladim se da bi Denifer iznerviralo neto drugo to je ula od mene, pomislio je. Vratio se
u kuu i zakljuao vrata. Ako je ono tamo bio Nolan, provee dugu, dosadnu no.
Suvih usta, Koltrejn je pogledao na sat i shvatio da je skoro pono. Ta je do sada trebalo da doe
kui. Do sada je trebalo da ga pozove.
Osim ako nije ekala da pozove Nolana, a Nolan nije bio kod kue.
Osim, ako ono u kolima nije bio Nolan.
Vrati se na posao, rekao je sebi. To e ti pomoi da ne misli na to.
Dok je silazio u mranu komoru, ugasio je svetlo iznad glave, upalio crvenu sijalicu i poeo da
pravi nove fotografije sa negativa. Onda se setio snimka koji je okrenuo naopako u posudi sa vodom,
izvadio ga je iz vode i iznova se zapanjio Tainom lepotom, dok je u ronilakom odelu izlazila iz
okeana. inilo mu se da njene oi gledaju pravo u njegove.
a mi se to deava?, pomislio je. Kako neko, koga poznajem tek od jue, moe da utie da se
oseam ovako?
Nikada nije verovao da je ljubav na prvi pogled mogua. Ali ovo nije bila ljubav na prvi pogled,
zar ne?, podsetio se. Video je Taino lice mnogo pre nego to ju je upoznao.
Setio se da je itao teorije o srodnim duama da due koje su bile odane jedna drugoj u prolom
ivotu, nikada ne mogu biti ponovo ispunjene dok se ne pronau u narednom ivotu. Moda je to
objanjavalo neodoljivu privlanost koja ga je obuzela. Bilo je to kao da je prepoznao Rebeku ens
im je prvi put video njenu fotografiju. Kao da je u prolosti bio zaljubljen u nju, a sada je ponovo
imao priliku da se zaljubi u nju u Ta.
ta god da osea, to ne treba objanjavati, rekao je sebi. Upropastie to.
Do tada je samo razvio fotografije koje je snimio u prodavnicama u Beverli centru u Santa Moniki
i Vestvudu. Morao je jo da se pozabavi slikama ljudi u blizini prodavnice na Saut Koust Plazi. Poto
se oseao nelagodno, jer ga Ta nije pozvala, poeo je da se brine da joj se neto nije dogodilo.
Prisiljavao je sebe da ode do uveivaa i stavi jedan od negativa u dra. Kada je odredio pravi
fokus, stavio je papir dimenzija dvadeset sa dvadeset i pet centimetara u dra, podesio tajmer i
ukljuio lampu na uveivau koja se nalazila iznad negativa. Propustio je zrak svetla kroz negativ,
projektujui sliku negativa kroz uveliavajue soivo na papir.
Da je pravio slike koje je nameravao da izloi, napravio bi testove kojima bi odredio idealnu
duinu vremena za izlaganje negativa iznad papira osetljivog na svetlost. Tom prilikom bi koristio
papire za testiranje i slike na kojima je napravio greku pri izradi kako bi odredio gustinu detalja i
kontrast svetlosti i tame. Ali ove slike su bile vane samo zbog informacije, ne zbog estetskog
izgleda. Morao je da ih to pre uradi, pa mu savrenost slika nije bila vana. Samo je bilo vano da li
su lica ljudi u guvi dovoljno jasna da bi Ta mogla da prepozna bilo koga od njih.

Iskustvo sa razvijanjem prethodnih snimaka nauilo ga je da je dvadeset sekundi dovoljno


vremena da projektovana slika negativa dodirne papir. U trenutku kada je tajmer kliknuo, lampa za
uveavanje se automatski iskljuila. Sklonio je papir i postavio ga na mesto gde je jedina svetlost
koja je mogla da ga dodirne bila svetlost crvene sijalice. Kada je tako postupio sa est papira, stavio
ih je u posudu sa rastvorom za razvijanje, a potom neno pomerao posudu, okreui papire, kako bi
se slike podjednako razvile.
Dogodilo se udo. Oseajui nalet slutnje, Koltrejn ih je prouavao, kao to je to inio sa
prethodnim snimcima. Tokom petnaestogodinjeg rada kao profesionalni fotograf, obuio je sebe da
ima dobro vizuelno pamenje, kako bi se lake prisetio detalja sa prethodnih snimaka. Ali njegov
nalet slutnje se pretovrio u oseaj razoaranja, jer je primetio da se nijedno lice nije pojavilo na
razliitim lokacijama dva puta. Ponos ga je terao da se nada da nee morati da prizna Ta da njegov
plan nije bio uspean.
Da bi stvari bile jo gore, neto nije bilo u redu sa est snimaka u posudi za razvijanje: lica u
donjem, desnom uglu bila su previe izloena, bila su suvie tamna da bi se mogla razlikovati. Sa
druge strane, lica na drugim mestima dobro su se videla. Taj kontrast mu je rekao da je za donje,
desne uglove bilo potrebno petnaest sekundi izlaganja, dok je za ostale delove fotografije bilo
dovoljno dvadeset.
Snimci nisu bili od koristi. Mrmljajui psovke, bacio ih je u kantu za otpatke i otiao do
uveivaa. Spremao se da ponovo izradi ovih est negativa. Ponovo je, za svaki od njih, podesio
tajmer na dvadeset sekundi. Ali, kada je tajmer doao do petnaeste sekunde, za ovaj set fotografija,
polako je mahnuo rukom izmeu papira i negativa i tako onemoguio lampu za uveavanje da
projektuje svetlost poslednjih pet sekundi u donji desni ugao svake fotografije. Pokret ruke ga je
podsetio na poteze maioniara. Bilo je to prikladno poreenje, jer je i on, naposletku, izvodio
magiju u mranoj komori. Poto je smanjio vreme izlaganja u donjem, desnom uglu, mogao je da
pojaa taj deo slike i pokae detalje.
Kada su snimci najzad bili izloeni, stavio ih je u posudu za razvijanje. Ali, ovoga puta, kada su se
ukazale slike, otvorio je usta od iznenaenja. Prethodno nejasni, donji desni uglovi sada su bili jasni.
Kao i u Beverli centru i ove slike je napravio sa gornjeg nivoa, snimajui ljude u prizemlju. Na
prvom snimku, u jednom delu, snimio je oveka sa podignutim 35-milimetarskim foto-aparatom kako
snima u pravcu odakle su Ta i njeni pratioci doli u prodavnicu. Foto-aparat je bio maska koja je
spreila Koltrejna da vidi obrise ovekovog lica. Proseda kosa je ukazivala na srednje godine. Kosa
i krupna graa bili su jedini pokazatelji.
Poto je imao oseaj da mu se neto otro zaglavilo u grlu, Koltrejn se okrenuo ka narednom
snimku i primetio da se ovek blago okrenuo na desnu stranu. Njegov foto-aparat je i dalje bio u
nivou oiju, a prstom je pritiskao okida. Slikao je Ta dok je prolazila. Novi ugao njegovog,
uglavnom skrivenog lica, otkrio je debeli vrat i nagovestio debele obraze. Koltrejn se okrenuo ka
treem snimku u ovom serijalu, na kojem se ovek okrenuo jo vie u desnu stranu i nastavio da
snima Ta. Iz ovog ugla, Koltrejn je video nagovetaj ovekove vilice. Rekao je sebi da verovatno
grei i da ga mata obmanjuje. Bacio je pogled na poslednja tri snimka u nizu i primetio u kadru
oveka koji je prvo spustio foto-aparat do brade, zatim do vrata, pa do grudi, sve vreme gledajui u
pravcu iz kog je Ta dolazila. Lice ovog oveka, prikazano iz profila, sada je bilo vidljivo. Koltrejn
je osetio gaenje dok je sebe prisiljavao da prizna da je bio u pravu i da ga mata nije prevarila.
ovek je bio Dankan Rejnolds.

11.

Kada je zazvonio telefon, Koltrejn je imao problema da natera miie da se aktiviraju. Tek kada je
telefon zazvonio jo dva puta, uspeo je da odvoji pogled od snimaka i javi se. Poto se zabrinuo da je
Denifer mogla pogaziti re, i ipak odluila da ga pozove, potrudio se da mu glas zvui normalno, ili
je bar to pokuavao. Promukao je od stresa koji je doiveo kada je prepoznao Dankana Rejnoldsa.
Halo.
Nisi ba oduevljen, Ta je zvuala vragolasto. Mislila sam da e ti se svideti to te zovem.
Glas joj je bio zvonak.
Izraz svideti je preskroman.
Jesam li te probudila?
Nisi. Radio sam. Koltrejn se mrtio dok je gledao slike. I dalje se napinjao da prihvati ono to
je otkrio.
ao mi je to se nisam ranije javila. Nisam htela da ti telefoniram dok se ne ujem sa Karlom.
Zvala sam ga ceo sat, a neprekidno mi se javlja njegova telefonska sekretarica.
Verovatno zato to se on nalazi u kolima, dole u mojoj ulici i osmatra moju kuu.
Zeza me.
Neko je u kolima dole u ulici. ini mi se da su to kola koja on vozi.
Isuse!, rekla je Ta. Mislim da smo bili u pravu kada smo se dogovorili da odem kui umesto
da doem kod tebe.
Moda i nismo. Ovoga puta me nee uhvatiti iznenada. Moda bi trebalo da izaem i da...
Ne, nema potrebe za novim nevoljama, rekla je Ta. Mislim da ga mogu naterati da se smiri.
Potrebna mi je prilika da porazgovaram sa njim i nateram ga da shvati da je pogreno razumeo.
I ja bih eleo neto da shvatim, rekao je Koltrejn. O kakvom pogrenom zakljuku govori?
Obeala sam da u ti rei i to u uiniti.
ta misli da to uradi sada?
Ne. Ne ovako. Ne preko telefona. Moram da te vidim. Moram se potruditi da shvati.
Zar je toliko loe?
Nije uopte loe. Ali potrajae, a setila sam se i da si mi rekao da ne koristim mobilni telefon.
Lajl i dravni policajac su i dalje sa mnom. Dovezli su me do telefonske govornice na benzinskoj
pumpi na autoputu Pacifik Koust. Ne znam tano gde mogu da govorim o tome.
Sutra?
Moe. To je jo jedan od razloga zato te zovem. Ima li nekih obaveza koje ne moe izbei
narednih nekoliko dana?
Samo da tebe vidim.
Na trenutak nita nije rekla. Od toga sam uzdrhtala.
Nadam se na pravi nain.
Na pravim mestima. Moemo li se nai sutra na LAX15-u?
Na LAX-u?, upitao je iznenaeno.
Na alteru avio-kompanije Delta. U 9.15? Trebalo bi da imamo dovoljno vremena da kupimo
karte i stignemo na let u 10.10.
Kuda putujemo?

U Akapulko. Na imanje koje sam nasledila. Ne mogu vie da podnesem da se osvrem. Moram
da odem nekud gde niko ne zna ko smo. Gde nam niko ne moe dosaivati ni Karl, ni kreten koji me
proganja, niko. Tamo gde emo biti samo nas dvoje. Gde moemo razgovarati, plivati i leati na
plai.
Zvui odlino.
I da radimo one stvari.
Zvui jo bolje.
Ii e?
asna re.
Ta se nasmejala.
Volim kada se smeje, rekao je Koltrejn.
Smejem se samo kada me ti nasmeje. Moda u se vie smejati u Meksiku.
Delta. 9.15. Poneu fotografije koje sam uradio. Mislim da sam pronao neto.
ta?, upitala je Ta brzo.
Jo nisam siguran ta to znai. Lice. Zanima me da li e ga prepoznati.
Misli da si otkrio ko me proganja?
Moda.
To su najbolje vesti koje sam ula.
Verovatno greim.
Ne grei. Imam dobar oseaj.

12.

Koltrejn je ugasio sva svetla u kui. Vodei rauna da ga niko ne primeti, provirio je kroz alone u
dnevnoj sobi i pogledao u mrak napolju. Na brdu, ulina svetiljka je bacala svetlo i osvetljavala
gornji deo padine. Auto je otiao. Nije mogao da kae da li mu je bilo lake ili tee.

JEDANAESTI DEO

1.

U trenutku kada je avion kompanije Delta erlajnz 757 poleteo, i dok su mu motori brujali, Ta je
rekla: Da vidim fotografije.
Ali kada je Koltrejn pokuao da se nagne napred i uzme torbu ispod sedita, nije mogao zbog
pojasa. Poeo je da ga odvezuje, ali promenio je miljenje, jer se avion jo penjao. Sa sedita kraj
prozora, na desnoj strani aviona, primetio je da idu iznad jahti i jedrilica u Marini del Rej. S bolom
se seao Deniferine kue koja se nalazila tamo dole. Subota ujutru, moda sedi na svom balkonu i
pije kafu, moda ak i gleda u avion koji leti iznad nje. Bolje da saekam dok ne dostignemo
visinu, rekao je.
Nisam mogla da spavam od brige da neu moi da prepoznam lice oveka na koga sumnja.
Prepoznavanje lica nije problem. Ja ve znam ko je on. Pitanje je, da li e tebi biti poznato?
Zna ko je on?
To je bilo pravo iznenaenje. Na fotografijama se vidi ovek koji te fotografie. To je pomonik
Randolfa Pakarda, Dankan Rejnolds. Da li ti to ime neto znai?
Ne. Zbunjena, Ta je prebirala po seanju. Ne razumem. Kakve veze ja imam sa Pakardovim
pomonikom? Zato bi mene izabrao ako ga ja ne poznajem?
Moda e uskoro dobiti odgovor.
Poto je ponovo gledao kroz prozor, Koltrejn je video sjaj jedara na ustalasalom okeanu. Potom je
avion skrenuo ka kopnu i krenuo na jug, preko smogom pokrivenog basena u kojem se nalazio Los
Aneles. Sa desne strane, u daljini, video je nejasne obrise ostrva Santa Katalina i setio se da su
Pakardovi otac i majka poginuli u nesrei na jedrenju nedaleko od tog ostrva. Pakard, koji je tada
imao esnaest godina, bio je jedini preiveli. Ako je suditi po njegovim biografijama, porodica se
upravo vratila iz Meksika. Da li su bili u Akapulku, ba kuda on i Ta idu sada?
Avion sada nije tako visoko, rekla je Ta.
Poto ga je prekinula u razmiljanju, Koltrejn se okrenuo od prozora i pogledao je. Ponovo ga je
pogodila njena lepota. Bila je sportski odevena: patike, smee pantalone, uti pamuni pulover,
lanena jakna, takoe smee boje, savijenih maneta na rukavima. Ogrlica tirkizne boje. Skoro da nije
bila naminkana, samo je ajlajnerom, tirkizne boje, uokvirila oi i stavila karmin boje breskve. Ali i
pored sportske odee izgledala je zapanjujue dobro.
Da. Odvezao je pojas, nagnuo se napred i podigao crnu torbu. Kada ju je otvorio i dao joj neke
fotografije, nikada nije video takav bes na njenom licu.
Ko je on?, upitala je Ta.
Ne elim da ti sugeriem. Poeu sa prvom slikom koju sam snimio. Proi emo sva mesta po
redosledu po kojem si ih posetila. Poeemo sa Beverli centrom.
Dok je Ta prouavala jednu po jednu fotografiju, napuila je usne dok se koncentrisala. Ne
vidim nikoga koga prepoznajem.
Evo narednog seta slika.
Ta se ponovo usredsredila na njih. Ni ovde nikoga ne prepoznajem.
Nema lica koja se ponovo pojavljuju?
Nijednog.
Pregledala je i trei set fotografija i isto reagovala. Ima previe detalja na koje treba obratiti

panju. Brinem se da u neto propustiti.


Nastavi da gleda. Evo i etvrtog seta. Skoro smo zavrili.
Koltrejn je fotografije na koje je sumnjao stavio u sredinu, kako ne bi bile lako upadljive.
Ne. Ni na ovoj nema niega. A ni na ovoj. I... Ta je podigla narednu fotografiju, dok joj je re
zastala u grlu, a onda ponovo pogleda prethodne fotografije. Napeto je pogledala i nekoliko narednih.
On. Ovaj sa foto-aparatom.
Nije trebalo da spomenem foto-aparat. To je uticalo na tebe
Ne. U stvari, nisam ni obratila panju na ovu fotografiju. Ti se u ovome bolje snalazi od mene.
Ali ovaj ovek... Prstom je pokazivala na lice sa slike. Ovog oveka prepoznajem. On je bio sa
advokatom koji je doao u moju kuu i rekao mi da me je Randolf Pakard ukljuio u svoj testament.
Kotrejn je zurio u nju.
Ali nije se predstavio kao Dankan Rejnolds. Rekao je da se zove Vilijem Batler. I rekao je da
radi za advokata. ta se deava? Zato me je lagao?
Moda nije hteo da zna za njegovu povezanost sa Pakardom. Oigledno, da si znala ko je on,
postavila bi mu sva mogua pitanja o tome zato te je Pakard ukljuio u testament.
Pitanja na koja nije eleo da odgovori.
Pretpostavljam da to ima smisla.
Ali zato ne bi eleo da odgovori na moja pitanja? Zbog nespokojstva je tako podigla glas da ju
je par u skupoj odei, koji je sedeo u susednom redu, mrko pogledao. Nagnula se ka Koltrejnu i
spustila glas. Zato mi on ovo radi?
Rekao sam ti da sam imao fotografski zadatak za Jedinicu za sluajeve pretnji u policiji Los
Anelesa, rekao je Koltrejn.
Jesi.
Tu sam mnogo nauio. Ljudi misle da su progonitelji ili naputeni muevi i mladii, ili
oboavatelji opsednuti slavnim linostima i politiarima. Ali ima i drugih kategorija. Otkrio sam da
neki progonitelji imaju samo povrnu vezu sa svojim rtvama. Momak koji radi na izlazu iz
supermarketa postaje opsednut lepom enom koja tamo kupuje. Stoji u njenoj blizini dok ona plaa
ekom i vidi kako se zove i gde ivi. Poinje da vozi pored njene kue. Kada ga to ne zadovolji,
poinje nou da posmatra kuu. Onda mu ni to nije dovoljno i poinje da je prati. Telefonira joj,
nadajui se da e uti njen glas. alje joj cvee i poruke. Poinje da je kriom fotografie. Oajniki
eli da ima vezu sa njom, ali zna da je to nemogue. Kako je sve vie frustriran, postaje gnevan.
Naposletku odlui da je kazni zato to je bila i suvie dobra za njega i zato kupi ili benzin, ili no, ili
pitolj i...
Ta je slegla ramenima. Hoe da kae da Dankan Rejnolds odgovara tom profilu?
Ne mogu da poverujem u to bez dokaza. Da budem iskren, na neki nain mi je drag. Ne ini mi se
da je takav, rekao je Koltrejn. Ali onda, ta odgovara tom profilu? Kada ljudi otkriju da je ovek
koji ivi u kui pored njihove otiao na posao i ubio petoro ljudi, uvek kau Ali bio je tako povuen.
Nikada ne bih oekivao od njega da uradi tako neto. Ko zna za ta smo sposobni?
Ta je ponovo slegla ramenima. Ono to si rekao za no vrlo je ivopisno.
Izvini. Nisam eleo da te uznemirim. Koltrejn joj je dodirnuo ruku da bi je razuverio. Sa njene
ruke je poletela iskrica statikog elektriciteta.
Oboje su pogledali mesto gde se to dogodilo.
Moda, u stvari, emitujem strah. Ta je izvadila telefon koji se nalazio na naslonu sedita ispred
nje.
ta radi?, upitao ju je Koltrejn.

Zovem Volta. Sada, kada najzad znamo ko mi preti, policija ga moe uhapsiti. Mogu naterati
prokletnika da prizna da me je proganjao.
Nemoj. Stani, rekao je Koltrejn.
ta nije u redu?
Volt ne moe nita da uradi bez dokaza. Poelee da vidi fotografije.
Onda emo mu ih pokazati. Potom se setila. Oh.
Vidi na ta ciljam? Morae da objasni zato ne moe da mu pokae fotografije. Nejasno
objanjenje zbog tvog odlaska na krai put samo e ga zbuniti. Ako je tvoj dokaz ubedljiv, zato onda
ne saeka nekoliko dana i odnese mu ih?
Biu tako providna.
Osim ako mu ne ispria celu priu, rekao je Koltrejn. Da nisi videla fotografije do puta u
Akapulko. Ali kada sazna kuda ide, pitae te zato.
A onda e na tajni put postati predmet svaijeg interesa, rekla je Ta obeshrabreno. Ako Karl
otkrije, mogao bi krenuti za nama.
U pravu si.
Dok joj je ruka drhtala, Ta je vratila slualicu na mesto. Ni Dankan Rejnolds ne zna gde sam.
Zasada, znamo samo ti i ja.
Sigurna si da te niko nije pratio do aerodroma?
Dola sam taksijem. Rekla sam taksisti da me odveze do mesta gde se nalazi alter aviokompanije Junajted. Kada sam ula u zgradu, pourila sam ka mestu gde se nalazi Deltin alter. ta je
mogao da uradi bilo ko, ko me je pratio? Nije mogao tek tako da ostavi kola u saobraajnoj guvi
ispred ulaza za odlaske. Pauk bi mu odneo kola dok on bude pokuavao da pronae terminal.
Je li sve u redu?
Koltrejn i Ta su iznenaeno pogledali stjuardesu.
Shvatili smo da nismo zavrili neke poslove pre polaska, rekao je Koltrejn. Pretpostavljam da
nikada nije pravo vreme za odmor.
Pa, film koji emo pustiti je komedija. Moda e vam to pomoi da se razvedrite.
Iskreno se nadam.

2.

Da nisu bili toliko zabrinuti, preostali deo puta, koji je trajao tri i po sata, bio bi pravo zadovoljstvo.
Usluga u avionu bila je prvoklasna, naroito meksiki ruak od lubina16 sa sosom od paradajza,
maslinama i slatkim i ljutim paprikama. Pogled je bio izuzetno privlaan. Kada je bacio pogled kroz
prozor, Koltrejn je, sa desne strane, video plavetnilo Kalifornijskog zaliva sa grebenastim liticama u
priobalnom delu poluostrva Kalifornija. Potom se poluostrvo zavravalo nizom dramatino
razbacanih stena, a pred njim se ukazala irina Tihog okeana koja mu je oduzimala dah dok je avion
nastavio da leti na jugoistok, niz meksiku obalu, ka Akapulku.
Kada su Kortesovi vojnici otkrili ovu oblast 1521. godine, bilo je oigledno da e duboki,
polukruni zaliv dati jednu od najboljih luka u svetu, tako je pisalo u lanku u asopisu koji se
nalazio u seditu Deltinog aviona. Stotinama godina je luka bila jedno od glavnih trgovakih stecita,
ali tek je dvadesetih godina ovo usnulo selo, iskonski lepih plaa i impresivne planinske zaleine,
postalo priznato kao odmaralite. Posle bogatih doljaka iz Meksiko Sitija ubrzo su doli moni i
poznati iz ostalih zemalja. Tu su boravili Bi Trejven, Malkom Louri i ervud Anderson, ba kao i
Tenesi Vilijams ija je No iguane snimana ovde. Nakon zenita koji je doiveo pedesetih i
ezdesetih, popularnost Akapulka je poela da opada zbog pretrpanosti i prenaseljenosti. Gradske
vlasti su tek krajem osamdesetih uloile napor, obnovile odmaralite i vratile mu staru slavu.
Da bi imali dobar pogled, Ta i Koltrejn su morali da napuste svoja sedita i preu na sedita
pored prozora sa leve strane, kada je pilot objavio da e sleteti pored grada.
Nisam ni znao koliko je grad velik, Koltrejn je zurio iznenaeno.
U lanku pie da tamo ivi vie od milion stanovnika, rekla je Ta.
Da, a pretpostavljam da samo nekolicina njih moe da priuti da odsedne u hotelima.
Stotine hotela, velikih i sjajnih na suncu, prualo se du polukrune luke ili se ugnezdilo na
tropskim padinama iznad nje. Koltrejn je zamislio impresivan prizor koji se prostirao ispod, gomile
zelenih palmi koje su se meale sa liticama boje bakra, koralne krovove, pesak zlatne boje i
azurnoplavi zaliv. Brodovi za krstarenje ekali su u blizini ulaza u luku, dok su izletniki brodovi
plovili ka dokovima, prolazei pored glisera, jedrilica i jahti.
Ali ovako nije izgledao 1934, rekao je Koltrejn. Telefoni su im uvedeni tek dve godine kasnije.
Zemlja se mogla kupiti za tri centa po jutru. Ovde je ivelo samo tri hiljade ljudi. S obzirom na to
koliko je bilo teko doi do njega, ovo mesto je moralo biti predvorje raja.
A Pakardov raj, Espalda del Gato, jo je manji, rekla je Ta. Pitam se kako je Rebeka ens
reagovala kada ju je Pakard doveo ovamo.

3.

Imali su samo runi prtljag, te su, poto su dobili turistike vize i proli carinu, mogli, ranije nego to
su oekivali, da izau iz haosa terminala koji je nalikovao na hangar. Taksi ih je sa aerodroma vozio
na sever, pored obale gde su se nalazili tereni za golf, plae i luksuzni hoteli od kojih je jedan
podseao na asteku piramidu. Nakon dvadeset minuta, autoput se zavrio na brdu, odakle se pred
njima ukazao pogled na luku Akapulko.
Kostera Migel Aleman, slikovita avenija, paralelna sa polukrunom linijom zaliva, vodila ih je
pored modernih viespratnica ka starom delu grada u kojem je arhitektura bila tradicionalno
meksika. Tamo su izali kod malog hotela po imenu El Geranio Blanko, Beli geranijum, koji im je
voza preporuio kada je saznao da nemaju gde da odsednu. Rekao im je da ima roaka koji radi
tamo, a iako je januar bio jedan od meseci kada je Akapulko bio pun, bio je siguran da se moe nai
soba po pristupanoj ceni. I napojnica je pristupana, pomislio je Koltrejn, kada se voza vratio u
auto posle razgovora sa svojim roakom i saoptio im da je sve sreeno. Osmeh mu je postao jo iri
kada mu je Koltrejn dao pedeset dolara. Dok se taksi udaljavao, on i Ta su gledali u niz belih
geranijuma na svakom hotelskom balkonu od kovanog gvoa.
Nadajmo se da je na voza rekao istinu o roaku koji radi u hotelu, rekao je Koltrejn.
Upitno su se pogledali i iznenada otkrili da im je nepojmljivo smena ideja da su mogli biti
prevareni. Kako se ispostavilo, zaista su imali rezervisanu sobu koja je bila tako mala da ju je
krevet praktino celu zauzeo. Soba je imala samo jedan prozor, nalazila se na petom, najviem spratu,
u hotelu bez lifta, a dobili su je po ceni po kojoj bi, po Koltrejnovoj proceni, dobili i najluksuzniju
sobu u hotelu.
ta misli? Da odemo na neko drugo mesto?, upitao ju je Koltrejn.
Po onome to je voza rekao, grad je pun. Glasam da ostanemo, rekla je Ta. Gledaj sa vedrije
strane. Bar imamo kupatilo.
Ali moramo da puzimo preko kreveta da bismo stigli do kupatila.
Sitnice, sitnice.
A postoji jo neto to moramo da uradimo.
I dalje misli na krevet?
Na Karla Nolana.

4.

Pogreila sam, rekla je Ta.


Koltrejnu se steglo srce. Kako to?
Seli su za mali, drveni sto u otvorenom kafeu, na prepunom trgu u starom delu Akapulka. Oboje su
naruili margarite. Nisu ih jo ni okusili.
Prvo to mora da shvati jeste da smo proteklih nekoliko nedelja, od kada su poele moje
nevolje, Karl i ja proveli mnogo vremena zajedno, rekla je Ta.
Koltrejn je imao oseaj da propada.
Nita se nije dogodilo, rekla je Ta.
Zna, neprijatno mi je to se raspitujem o tome. Tvoj ivot je tvoja stvar. To me se ne bi ticalo da
mi nije pretio.
Ne, rekla je Ta. Ja bih uticala da te se tie i da ti nije zapretio. Ako emo imati zajedniku
budunost, ima prava da zna sve o mojoj prolosti.
Trg je bio u senci palmi. Na postolju sa nadstrenicom igrala su se deca. Crkva sagraena u
mavarskom stilu, sa utim zavojnicama i plavim tornjem u obliku glavice crnog luka, dominirala je u
daljini.
Koltrejn sve ovo nije primetio. To eli zajedniku budunost sa mnom?
Ta se prijatno nasmeila. Sa tobom se oseam prijatnije nego sa bilo kojim mukarcem kojeg
sam do sada upoznala. Kao da te odavno znam. Ali, naravno, ne znam te, i moram da imam to
zadovoljstvo da te upoznam.
Koltrejn nije mogao da govori od naleta emocija.
Karl i ja smo proveli neko vreme zajedno, rekla je Ta. I Lajl i ja, Volt i ja i ostali. Naposletku,
oni su moji telohranitelji. Sa mnom je obino neko od njih u automobilu, kod kue. Jedemo zajedno.
Razgovaramo.
Koltrejnu je bilo neprijatno dok je ekao.
Kada je u moju kuu dopremljen paket sa srcem bika, bilo je toliko krvi... Preplaila sam se.
Dola je ekipa iz laboratorije i odnela ga. Onda se Karl pojavio da vidi moe li jo neto da uradi.
Volt i Lajl su ve bili tamo, ali nisu mogli da ostanu morali su da istrae provalu. Ali Karl im je
rekao da ne brinu, da je bio u okolini i oni su otili.
Koltrejn se nagnuo napred.
Bila sam tako uzrujana da sam poela da jecam, rekla je Ta. Posegla sam za njim i zagrlila ga.
Ne mogu ti opisati koliko sam bila umorna od oseanja straha. Kada je poeo da me ljubi, nisam se
opirala... Bio je to ljudski kontakt. Bio je... A onda su njegovi poljupci postali strasniji, poeo je da
me dodiruje i...
Stani. Ne mora ponovo da prolazi kroz sve to, rekao je Koltrejn.
Ne, ako ti Karl ikada bude rekao da sam ga zavela, elim da budem sigurna da razume. elim
sada da ti objasnim da ne bih morala to vie nikad da radim.
Na drugoj strani prepunog trga poeli su da sviraju marijai.
Koltrejn ih nije uo.
Odgurnula sam Karla, rekla je Ta. Rekla sam mu da ideja nije dobra, da nisam traila seks i
da mi je bila potrebno samo malo utehe. Rekla sam mu da mi je ivot ionako van kontrole i da mi

dodatne komplikacije nisu potrebne. Rekao mi je da se zaljubio u mene. eleo je da zna ta to nije u
redu sa njim, kada ga ne elim. Odgovorila sam mu da, u trenutnim okolnostima, ne mogu da
razmiljam ni o kome.
Vrpoljei se, Ta je gledala ka luci gde su pristajale izletnike jahte i ribarski brodovi, ali njen
odsutni pogled govorio je da gleda u ono to se dogodilo pre nekoliko nedelja.
Istina je da sam znala da nikada ne bih mogla da imam vezu sa njim. To mi je prolo kroz glavu.
Ne ponosim se time. Ipak, eto, to je to. Mislila sam, neki kreten je tamo, verovatno planira da me
ubije i bila mi je potrebna sva mogua pomo. Nisam bila dovoljno odluna da ga odbijem. Kada me
je Karl pitao Moda ne sada, ali moda kasnije, kada naemo budalu i vie ne bude morala da
brine? nisam imala hrabrosti da budem iskrena. Umesto da mu kaem ne, rekla sam da ne mogu da
razmiljam o bilo emu dok mi je ivot ugroen. Sada shvatam da je sve vreme razmiljao o lanoj
nadi koju je stekao na osnovu tog razgovora. Kada si se pojavio u mojoj kui za Novu godinu, mogla
sam da primetim njegovu ozlojeenost kada sam te zamolila da ostane da porazgovaramo o imanju
koje sam nasledila. Mogla sam da osetim njegovu ljubomoru.
Pa je reio da mi uzvrati posetu u Beverli centru i postara se da shvatim da nisam poeljan, jer je
on u igri, rekao je Koltrejn.
Bojim se da on to tako vidi da je on u igri sa mnom.
Koltrejnu su se stegli miii na obrazima. Kada se vratimo u Los Aneles i kada se postaramo da
Dankan Rejnolds bude uhapen, postarau se da Karl pone normalno da razmilja.
Ne, pusti da to rei policija. Ne elim da bude povreen.
Ovoga puta me nee iznenaditi.
Molim te, rekla je Ta. To je bila moja greka. Ve je bilo dovoljno nevolja. Nemoj da
upadnemo u nove.
Koltrejn nije mogao da se odupre njenom tunom glasu. U redu. Uspeo je da smiri. Pustiu da
to rei policija.
Hvala ti.
Kada joj je dodirnuo raku, bilo mu je drago to nije osetio statiki elektricitet. Najvanije je da
je sve skoro gotovo.
Skoro gotovo. Ta je zvuala tuno. To je neto za ta treba popiti.
Podigli su ae sa margaritama i kucnuli se.
U stvari, da nismo odluili da doletimo ovamo, bilo bi gotovo, rekao je Koltrejn. Hoe da
odemo sutra kui, sredimo stvari i vratimo se na pravi odmor?
Jedan dan vie ne znai nita. Moram da saznam zato me je Randolf Pakard ukljuio u svoj
testament. Ako pronaemo imanje koje sam nasledila, to bi mi moglo dati neke odgovore.
Da. Od trenutka kada sam pronaao Pakardove fotografije sa Rebekom ens, imao sam oseaj da
su prolost i sadanjost povezane. Koltrejn je spustio au i podigao foto-aparat. Ostani u tom
poloaju.
Sada, kada je obratio panju na trg, shvatio je da sada ne vidi prvi put crkvu u mavarskom stilu iza
Ta. Toranj crkve, u obliku glavice crnog luka, bio je na jednoj od fotografija u podrumu. Rebeka
ens je bila na ovom trgu. Ba kao i Randolf Pakard.
Koltrejn je pritisnuo okida.

5.

Tamo gde smo samo ti i ja. Tamo gde moemo razgovarati, plivati i leati na plai, rekla je Ta
kada je navodila neke od razloga zato je elela da ode u Akapulko. Bilo je prekasno za plivanje, ali
bilo je pravo vreme da se proetaju, drei se za ruke. Ili su uz brdo puno prodavnica, doli do litice
iznad luke i posmatrali kako grimiznocrveni zalazak sunca boji okean. Kada je Ta naslonila glavu na
njegovo rame, Koltrejn ju je zagrlio. Gledali su sunce iji je bledonarandasti deli nestao iza
horizonta.
Posmatraj zeleni bljesak.
Zbunjena, ona se okrenula ka njemu.
Ne, ne gledaj u mene, rekao je Koltrejn. Gledaj horizont. Za trenutak e se videti zeleni
bljesak.
O emu to govori?
Pakard je napisao knjigu o fotografiji. Nazvao ju je Opaanja i u njoj je tvrdio da se, neposredno
poto sunce zae za horizont, vidi zeleni bljesak. Tvrdio je da ga je video nekoliko puta i da to ima
neke veze sa promenom spektra svetlosti. Rekao je da je jedan od ciljeva njegove karijere bio da
snimi taj bljesak, iako to nikada nije uspeo, jer ak i kada bi ga ugledao i pritisnuo okida, bljesak bi
proao. Pokuavao je da proceni kada e se pojaviti i da pritisne okida pre nego to e se, po
njegovom miljenju, bljesak pojaviti, ali ni to mu nije polo za rukom. Mnoge veeri sam proveo
gledajui zalazak sunca i pokuavao da vidim taj bljesak, ali nisam uspeo.
Da li je Pakard govorio istinu? Misli li da se bljesak stvarno vidi?
I drugi fotografi su tvrdili da su ga videli. Ansel Adams je vodio svoje goste na trem i pokuavao
da im ga pokae.
Ali tebi je uvek izmicao.
Jes.
Zato onda oekuje da e ga videti veeras?
Jer si ti sa mnom.
Ta nije rekla nita za trenutak. To je neto najnenije to mi je iko ikada rekao.
Hoe li, molim te, prestati da gleda u mene?
Ta se zakikotala.
Gledaj u horizont.
Razumem, gospodine. Ta se ponovo zakikotala.
Skrenula je pogled sa njega i gledala kako poslednji deli bledonarandaste suneve kugle zamie
za horizont. Duboko je udahnula jer, kada je tama prekrila nebeski svod, odjednom se pojavio zeleni
bljesak, kao viebojni bljesak severne svetlosti. Istom brzinom, bljesak je nestao.
Skoro me je strah da pitam.
I ja sam ga video. Koltrejn je osetio kako mu puls snano udara iza uiju.
Dragi boe!
Da.
Oseam se kao da smo jedini ljudi na svetu koji su ga videli, rekla je Ta.
Jesmo.
Predstava samo za nas.

Koltrejn ju je okrenuo ka sebi i prineo usne njenima. Dok se inilo da se litica ljulja, imao je
oseaj da leti i da njihove due, a ne njihova tela, pokuavaju da se spoje. Moda se zato ovaj
poljubac zove poljubac due, pomislio je. A onda vie nije mogao da razmilja ni o emu dok su se
snano grlili i ljubili.

6.

Hotel im je bio udaljen samo desetak minuta hoda, ali Koltrejn se, dok su urili, nije seao restorana
i prodavnica pored kojih su proli. inilo mu se da e se istog trenutka vratiti u hotel, a nije se mogao
setiti prilike kada mu se inilo da isti vremenski period traje mnogo due.
Jedva su stigli da zakljuaju vrata sobe pre nego to su se prepustili jedno drugom, poto nisu
mogli da se zasite jedno drugog. Brzo su zavukli jedno drugom ruke pod odeu, njihova elja je bila
tako velika da bi im skidanje izgledalo kao neizdrivo odlaganje. A onda nije bilo potrebe da se
skinu jer su odjednom bili nagi, odea im je bila razbacana po sobi, dok su im se grudi, stomak i
prepone pripijali. I njihova koa bila je snaan seksualni organ koji ih je doveo do jo vee potrebe.
Leima je pritisnuo prekida za svetlo i upalio ga. Nije ih bilo briga. Svetlo nije bilo vano. Bili su
suvie opijeni jedno drugim da bi ga ugasili. Potom su pali u krevet, Koltrejn je osetio da pada i da
ne moe da se zaustavi. Okretao se i uvijao, dok je, natopljen znojem, klizio preko nje, u nju, i
stenjao. inilo se da naputa svoje telo dok ulazi u nju i vraa se u sebe dok izlazi iz nje. U mozgu je
video samo crno-belo, crno-belo. Onda je sve postalo belo i on je, dezorijentisan, leao pored nje.
Postepeno, srce mu je sporije lupalo, vie nije pretilo da e eksplodirati. Kada je najzad prikupio
snagu, pogledao je Ta. Njoj su oi bile sklopljene od zadovoljstva, a telo joj je blistalo od znoja.
Ne pomeraj se.
Nisam ni planirala, promrmljala je.
elim da te slikam.
Neko vreme mu nije odgovorila. Dobro.
Kada je ustao i pogledao dole, pokuavajui da odlui iz koje pozicije da je slika, bio je opinjen
neoekivanim savrenstvom njene nesvesne nagosti da je skoro zaboravio da uzme foto-aparat.
Leala je na leima, dok su joj ruke bile rairene usled iscrpljenosti tela, grudi su joj mirno poivale,
sila tee joj je uvukla stomak, stidne dlaice su inile savren trougao, desna noga joj je bila
ispruena, a leva je nemarno visila.
Nikada nije bio sa enom koja ga je toliko opinila samom injenicom da je ena. inilo se da ga
je njoj privukao fini hemijski signal koji je bio bioloki programiran da pronae neodoljivo. Iako to
nije bilo objanjenje, ona je, posle seksa, mirisala na mous koji je ispunjavao sobu i koji ga je
opijao. Privlailo ga je vie od toga. Zaljubio se u nju mnogo pre nego to ju je sreo. Znao ju je
odranije i od tada je tragao za njom.
Podigao je foto-aparat, podesio ga, a onda neno pogledao kroz objektiv koji je uveavao utisak
koji je ostavljala. Njena mala, udaljena, a opet bliska slika postala je jaa, idealizovana. Kada je
pritisnuo okida, znao je da e to biti jedna od najdivnijih fotografija koje je ikada napravio. Nainio
je vie od deset snimaka iz razliitih uglova. Na nekim snimcima snimio je celo njeno telo, na nekima
samo polovinu tela, na nekolicini snimaka bile su samo Taine grudi, a jedan snimak je prikazivao
samo njen savreni, tamni trougao.
Klekao je, spustio desnu ruku na njen breuljak i uivao u njegovoj mekoi.
Ta je stavila levu ruku preko njegove ruke. Lepo.
Koltrejn je uo da mu srce snano lupa.
Misli li da e fotografije biti dobre?, upitala ga je Ta.
Hoe, Koltrejn je uspeo da kae.

Iznenaena sam to sam ti dozvolila da ih snimi.


Hvala ti to si mi dozvolila.
Verujem ti. Znam da sa tim fotografijama ne bi uradio nita to bi me obezvredilo.
...Nikada, rekao je neno.

7.

Dok ih je zaslepljivalo sunce koje je zalazilo, jedan od trojice vojnika koji su stajali izmeu dva
dipa i blokirali put podigao je ruku i zaustavio Koltrejna. Koltrejn je vozio Fordov karavan, star
dvadeset pet godina, sa zguvanim branikom i preenih skoro sto trideset hiljada kilometara. Bio je
to jedini auto koji je mogao da iznajmi. U agenciji za iznajmljivanje vozila rekli su mu da e sutra
imati boljih vozila, ali Koltrejn nije eleo da eka. Kada se potrudio da nabavi dobru kartu i kupi
mnogo meksikih osiguranja za vozilo, krenuli su juno od Akapulka. Nakon etrdeset minuta vonje
od aerodroma, proli su mnogo, dok put, oivien tropskim drveem, nije postao put sa dve trake.
Onda su im vojnici blokirali put.
Koltrejn je klimnuo u znak potovanja i upitao na panskom da li je sve u redu.
Umesto da mu odgovori, vojnik se stutio na zadnje sedite karavana u kojem nije bilo niega
osim hladnjaka za led koji je bio na podu. Vojnik je podigao desnu ruku sa automatskog pitolja i
pokazao da otvore hladnjak. Ta se nagnula preko sedita da bi mu udovoljila, dok su se druga dva
vojnika koja su se nalazila na njenoj strani vozila usredsredila na njene kukove, dok im je pokazivala
da u hladnjaku nema niega osim osveavajuih napitaka. Mahnuvi pukom, pivi vojnik je pokazao
Koltrejnu da moe da nastavi.
O emu se ovde radilo?, upitala je Ta.
ovek u agenciji za iznajmljivanje vozila mi je rekao da vojska proverava vozila zbog oruja i
droge.
Ba su izgledali zlovoljno, neka je bog u pomoi ljudima koje budu uhapsili.
Njihov oseaj za humor nije se mogao popraviti na ovoj vruini.
Bila su skoro trideset i dva stepena. Klima-ureaj u kolima nije radio zbog ega su morali da se
voze sa otvorenim prozorima. inilo se da je vlanost vazduha sve vea iako je sa okeana duvao
povetarac. Ali vazduh bar nije bio pun izduvnih gasova.
Ako je ova karta precizna, Espalda del Gato je tree selo na naem putu ima jo pedesetak
kilometara, rekla je Ta.
A ako put bude jo gori, do jutra emo stii tamo, rekao je Koltrejn poto se vozilo truckalo po
nizu dubokih rupa na putu.
Ta mu je dodala konzervu ledene koka-kole.
Stigli su za sat vremena. Prva dva sela bila su oronula, zbog ega su Koltrejn i Ta pomislili na
najgore kada su ugledali krivinu prekrivenu liem i zastali da vide kuda vodi. Izenandili su se kada
su u malom zatonu, sa liticama na junoj i severnoj strani i predivnom plaom, videli kue i
prodavnice pristojnog izgleda, pokrivenih krovova.
Ovo mu doe kao mali Akapulko, rekla je Ta.
Pretpostavljam da je Akapulko nekada ovako izgledao.
Na plai se nalazilo nekoliko malih amaca. Ostali amci su se ljuljali na talasima ispred ulaza u
zaton.
Izgleda kao ribarsko naselje.
Ali nee jo dugo. Koltrejn je pokazao na jahtu u luci. Ve su ga otkrili.
Kada je Koltrejn izaao da napravi nekoliko fotografija, neto to se nalazilo na litici nasuprot
njemu nateralo ga je da preusmeri foto-aparat na tu stranu. Vidi ovo.

Dao je foto-aparat Ta koja je pogledala skupinu belih graevina na litici iznad sela. Lii mi na
imanje.
Usmeri foto-aparat malo vie u desnu stranu, rekao je Koltrejn.
Uinila je tako, a onda ga je iznenada spustila i okrenula se ka njemu. One stene tamo.
Maka koja izvija lea. Isto kao na Pakardovoj fotografiji. Pronali smo ga.
Ushieni, vratili su se u kola, ali uprkos elji da poure u grad, morali su da voze polako uskim,
strmim putem. Sa leve strane, ispod drvea je raslo crveno, ljubiasto i belo cvee. Sa desne strane,
litica se survala u okean. Put se naposletku spustio i iao je izmeu tropskog drvea. Proli su pored
metanina koji je vodio magarca natovarenog drvima. Nekoliko ena je nosilo korpe pune banana.
Saobraaj je postajao gui. Kada su skrenuli za okuku, stigli su u selo. Njegove slikovite kue bile
su sagraene od meusobno povezanih, uspravnih stubova, lie palme na krovovima bilo je uredno i
gusto naslagano. Metani su radoznalo posmatrali nepoznato vozilo i dva stranca u njemu.
Doli su do trga gde su bile postavljene pijane tezge, gde su metani kupovali, a deca skakutala.
Na jednom kraju se nalazila crkva stara nekoliko vekova. U sreditu trga nalazio se kameni bunar i
pojilo za ivotinje. Koltrejn je parkirao ispred taverne koja se zvala La Primorosa, Lepa ena, i
pogledao ta se deava. Na dalekom jugu, veinu stanovnitva inili su Indijanci. Njihova uzana lica
boje bronze, mala ela i iljate brade, koje su izgledale naroito mono iz profila, podsetile su
Koltrejna na upadljive detalje na kovanom novcu. Mukarci su nosili bele, pamune pantalone i
koulje, dok su im se veliki sombrerosi njihali na neemu to je moglo liiti na uad od suenog lia
palme. ene su nosile suknje do lanaka i ivopisno izvezene bluze. Svi su bili ili bosi ili u
sandalama. Nadajui se da ih foto-aparat nee uvrediti, snimio je nekoliko fotografija kroz otvoren
prozor, i to ga je uzbuivalo. Kada bi mogao da snimi tkanine pre nego...
Pod pretpostavkom da je ono gore tvoje imanje, ivi u prilino dobrom susedstvu, rekao je.
Pored njih je prola tinejderka koja je prodavala ute gardenije smetene u liu banane. Pozvao
ju je, kupio jedan cvet i dao ga Ta. Poklon za dolazak kui.
Malo preuranjena, ali lepa pomisao. Ta je pomirisala cvet i uivala u mirisu.
Zbunjen, Koltrejn je primetio da se devojica nije pomerila. ta nije u redu? zapitao se. Da nee
da kupim jo? Jesam li joj platio dovoljno? Ali devojica nije gledala u njega nego u Ta. Ima
oboavateljku.
Ta se nasmeila devojici koja je, zbunjena njenom panjom, ustuknula i pojurila u guvu.
Morae da se umerenije smei, rekao je Koltrejn.
Verovatno nije navikla na neznance.
Izali su iz kola.
Koltrejn je posmatrao znak koka-kole na spoljnom zidu taverne pored koje je parkirao kola.
Pretpostavljam da je ovo podjednako dobro mesto gde mogu da se raspitam o imanju na brdu.
Ali pre nego to je uao, zastao je zbog starije ene sa pletenicama do struka koja se mrtila dok
mu je prilazila. Dok je prolazila pored njega, namrtila se jo vie.
Ali Koltrejn nije.
Prvo prodavaica cvea. Sada ova ena. ta se deava?, upitala je Ta.
Krivonogi, sedokosi ovek, koji je nosio kokoku, izgledao je iznenaeno kada je video Ta.
ta je sad?, upitala je Ta.
Ni ja ne shvatam, rekao je Koltrejn. Ja izgledam kao stranac. Da si obukla dugu suknju, kao to
je nose ove ene, i da si uplela kosu, savreno bi se uklopila. Zurili bi u mene.
Jo jedna ena ih je posmatrala.
Doi. Hajde da se sklonimo sa ulice, rekla je Ta.

Preli su preko utabane zemlje i doli u senku lia palme, a onda su uli u tavernu. Koltrejnovim
oima je trebao trenutak da se prilagode na slabije svetio. Taverna je bila ista. Imala je ljubiasti
pod, jednostavne stolice i stolove sa nogarima. U uglu je jedno dete milovalo psa. Amerikanci,
verovatno sa jahte, radoznalo su ih pogledali. Klimnuli su im glavom pre nego to su usmerili panju
na pivo korona. Metani su, tavie, spustili svoja pia i zbunjeno ih pogledali.
Znai, nije re samo o tome to smo stranci, pomislio je Koltrejn. Pretvarajui se da je nesvestan
njihovih pogleda, dopratio je Ta do dotrajalog anka boje mahagonija. Ali kada je hteo da pita
barmena ta zna o kuama na vrhu litice, panju mu je privukao niz fotografija na izvitoperenoj polici
iza barmena.
U isto vreme, suvonjavi barmen je podigao pogled sa olja koje je prao i primetio Ta. Nije
mogao a da irom ne otvori usta.
Boe, rekao je Koltrejn. Pokazao je na fotografije. Bile su stare i poutele bilo je vie od
deset fotografija dimenzija dvadeset sa dvadeset i pet centimetara. Sve su prikazivale lepu enu po
kojoj je taverna oigledno dobila ime La Primorosa. enino lice bilo je isto na svakoj fotografiji.
Koltrejn je nesvesno radio isto ono to je radila tinejderka koja je prodavala cvee kada joj se Ta
nasmeila, zurio je. Rebeka ens.
Oni misle da sam to ja, promrmljala je Ta.
Un fantasma17, barmen je uspeo da kae.
Nije, brzo je odgovorio Koltrejn na panskom. Nije duh. Moja prijateljica je unuka ene sa
fotografija.
La nieta?18
Si, rekao je Koltrejn. Unuka Rebeke ens.
Seorita!19, pozvao ju je slabani glas.
Pogledali su oveka povijenih ramena, sede kose i brade, koji je stajao na ulazu. Za razliku od
Indijanaca u selu, imao je ire lice panskih potomaka.
Quien es usted? Ko ste vi? inilo se da se starac plai da pita.
Mi nombre es Natasha Adler.
La nieta, rekao je barmen. Unuka.
Starac je nesigurno priao blie. Iza njega su se, pored vrata, okupljali ljudi.
Es verdad? Starac je stao ispred Ta i zagledao se u nju. Je li to istina?
Si.
Despues de tanto tiempo. Nakon toliko vremena. Starac je nastavio na panskom: Morate
razgovarati sa Esmeraldom. Ime je odmah odjeknulo u Koltrejnovom seanju. Esmeralda je bilo ime
ene za koju je Taina majka rekla da joj je baka. Ali ona to nije mogla biti. Rebeka ens je bila
Taina baka. Esmeralda Gutierez?
Si. Mi esposa , rekao je starac. Moja ena.

8.

Mali vrt je odvajao kolibicu od tropske ume. Sedei u stolicama napravljenim od ispletenog prua,
dok su, na stolu ispred njih, bile staklene ae sa sokom od papaje, Koltrejn i Ta su tajanstveno
gledali sedokosu, izboranu enu, koe boje cimeta. ena je neprestano gledala u Ta, odmahivala
glavom i igrala se brojanicom.
Izgleda isto kao ona, rekla je starica, Esmeralda, na panskom, i pokazala izbledele fotografije
Rebeke ens koje je njen mu doneo iz kue.
Moja majka je tvrdila da ste vi moja baka, odgovorila je Ta na panskom.
Nisam, odgovorila je Esmeralda, mada sam se brinula o tvojoj majci.
Koliko bi morala imati godina? pitao se obeshrabreno Koltrejn. Vie od osamdeset?
Naroito posle.
Posle?
Posle smrti tvoje bake. Esmeraldin glas je, od starosti, podrhtavao. Koltrejn se nagnuo napred
da bi uo ta e rei.
Zato me je onda majka lagala?
Zato bilo ko lae? Da bi sakrio istinu.
Znate li vi istinu?
Starica je klimnula glavom. I ao mi je zbog toga.
Pij, rekao je Esmeraldin mu. Oednee od prianja.
Esmeralda je spustila brojanicu u krilo i drhtavim rukama prinela olju sa sokom svojim
izboranim usnama, a onda ju je spustila. Zato si dola ovamo?
Zbog oveka po imenu Randolf Pakard.
Starica je napravila grimasu.
Znala si ga?
I suvie dobro. Ako te on ovamo alje...
Ne alje me. Nedavno je umro.
Esmeralda je sklopila oi. Randolf Pakard je umro?
Pre nekoliko meseci.
Onda je svet postao bolje mesto, ali ao mi je dua u paklu.
Nasledila sam imanje od njega. Mislimo da je u pitanju imanje na vrhu litice, juno od sela.
Spali ga.
ta?
Uniti ga. Samo e ti doneti bol.
O emu govorite?
Starica je tuno odmahnula glavom.
Reci im, rekao je starac. Davno je bilo. Ako je Randolf Pakard zaista umro, vie nema ega
da se plai. Pogledao je Ta i Koltrejna, traei potvrdu za svoje rei.
Video sam kako mu rasipaju pepeo po okeanu, rekao je Koltrejn.
Jo drhtavijih ruku, starica je ponovo prinela olju boje zemlje usnama, otpila, a onda ju je polako
spustila.

9.

Kada je imala sedamnaest godina, priala je starica, selo je bilo tako izolovano da su bila potrebna
tri dana peaenja do Akapulka, putem kroz praumu koja je vrvela od zmija. Stranci nisu ni zalazili
ovamo. Onda je prvi stranac i prvi gringo kojeg je ikada srela uplovio u luku.
Bio je iznenaujue visok. Njegova mravost je isticala njegovu visinu. Ali ono to sam iznad
svega primetila bilo je njegovo veoma lepo lice, razbaruena crna kosa i radoznale oi.
Randolf Pakard, rekao je Koltrejn.
Esmeralda je klimnula glavom. Rekao nam je da planira da ivi u blizini sela, da eli da budemo
dobri susedi, da nam je doneo na poklon odeu, alate i lekove. Rekao je da bi nam platio dobro da
radimo za njega. Tako je poeo da nas potkupljuje. Svake godine bi se vratio nakon kine sezone. U
meuvremenu, tamo smo mu izgradili imanje, negovali mu vrtove, odravali i popravljali sve to je
trebalo, menjali cvee u vazama, menjali posteljinu i ekali da vidimo kada e se ponovo pojaviti
jedra njegovog lakog broda dok se pribliava luci. Naa zavisnost od njega je rasla. Ako bi kasnio,
brinuli bismo se da se uopte nee doi. Bez novca, odee i lekova koje je donosio znali smo da
emo patiti. Jedne godine Pakard nije doao sam. Doao je sa drugim brodovima i vojskom gringosa
koji su istovarili elektrine generatore, foto-aparate, reflektore, ozvuenje, garniture, atore. Bio je to
pravi napad filmske opreme o kojoj lokalno stanovnitvo nije nita znalo, to je izazvalo pravi haos u
selu. Zajedno sa ovim napadom, pristiglo je jo novca i blagodeti koje nikada ranije nisu videli.
Potkupljivanje je postalo gore. Esmeralda je mrzela sve to. Sa jednim izuzetkom nije mrzela mladu
glumicu, najlepu enu koju je ikada videla, a kojoj je bila dodeljena kao pomonica.
Esmeraldine umorne oi zadrale su se na poutelim fotografijama na stolu. Pogledom punim
potovanja gledala je Ta kao da ispred nje sedi Rebeka ens.
Ubrzo je postalo jasno, nastavila je, da je Pakard doveo filmsku ekipu u selo kako bi se dodvorio
Rebeki, kako bi je naterao da pomisli da mu je duna jer se on toliko trudio da njena karijera
napreduje. U isto vreme, postalo je jasno da je Pakardov rival ovek koji je uivao Rebekinu
naklonost filmski producent, Vinston Kejs.
Ovo ime je privuklo jo veu panju Ta i Koltrejna.
Esmeralda je znala u kakvoj se situaciji nalazi Rebeka, jer je glumica, koja je govorila panski,
imala poverenja u nju. Vinston Kejs je producirao prethodna tri Rebekina filma. Bili su bliski i
profesionalno i privatno. Znajui za njenu borbu da napreduje u filmskoj industriji, ak joj je dao i
kuu koju je posedovao u Los Anelesu. Bila mu je veoma zahvalna. Ali u isto vreme ju je privlaio i
Randolf Pakard kojeg je upoznala kada je otkrila da fotografie njenu kuu. Razgovor je vodio ka
veeri, potom drugim veerama, potom su poeli da izlaze vikendom. Njegovoj razmetljivosti i
razboritosti nije mogla da odoli.
Esmeralda se oseala bespomonom dok je posmatrala kako se dvojica mukaraca bore za
Rebekinu naklonost i kako je Rebeka u procepu izmeu njih dvojice. Ali Esmeralda nije bila jedina
koja je to primetila, jer su i filmska ekipa i glumci ubrzo shvatili da je njihov rad u drugom planu u
odnosu na veliku dramu koja se odvijala iza scene. Nekoliko puta su Vinston Kejs i Randolf Pakard
pred svima razmenili otre rei. Pakard je eleo da je fotografie kad god nije radila. Vinston Kejs je
eleo da ona svako vee provede sa njim. Njihova upornost ju je toliko zamarala da je na kraju od
obojice zatraila da je ostave na miru. Na tome je ostalo kada se snimanje zavrilo i oprema i ekipa

se vratili u Los Aneles, ukljuujui i Rebeku koja se pridruila Vinstonu Kejsu. Pakard je iao za
njom.
Nisam oekivala da u ikada vie videti Rebeku, rekla je Esmeralda. Ali nije prola ni godina,
a brod se vratio. U njemu su bili samo Rebeka i Pakard. Na moju radost, ponovo su me zamolili da
budem Rebekina pomonica, ali moja radost je prerasla u brigu kada mi je Rebeka rekla da nije
dola svojom voljom. Rekla je da ju je Pakard pozvao na krstarenje tokom vikenda, te da je onda
nastavio da plovi i da je odbio da je vrati. Beg kroz dunglu punu zmija nije dolazio u obzir. Ali
Rebeka se zaklela da e otii i molila se da neiji brod uplovi u luku.
U meuvremenu se pretvarala da joj prija Randolfova naklonost. Da bi ga spreila da posumnja u
njene planove, dozvolila mu je da je fotografie. Da bi ga zbunila, povinovala se njegovoj elji da se
pojavi ispred foto-aparata bez odee. Ali nakon nekoliko nedelja, tokom kojih nije imala mogunosti
da pobegne, javio se novi izvor nevolja jer su promene na njenom telu oigledno ukazivale na to da
je trudna.
Esmeraldina prva pomisao bila je da ju je Randolf primorao na to, meutim, Rebeka mu je
priznala da se u trenutku slabosti i strasti podala Vinstonu Kejsu. Pakard je sumnjao u njihovu
intimnost i to ga je navelo da je otme. Dokaz koji je rastao u njenom stomaku poveao je Rebekine
strahove za bebinu sigurnost. Bila je to slutnja koja se pokazala opravdanom kada ju je, zbog jedara
koja su pojavila na vidiku, Randolf zakljuao.
Brod koji je uao u luku pripadao je Vinstonu Kejsu, koji je najzad posumnjao gde bi ona mogla
biti. Ali kada je pourio ka imanju, otkrio je da je Pakard unajmio desetinu ljudi iz sela da uvaju
imanje i spree ga da ue. Primoran da ostane u selu, enjivo je gledao ka imanju, a jedina njegova
uteha bile su poruke koje je Esmeralda donosila kad god bi je Rebeka poslala u selo.
Kada je dolo vreme da se Rebeka porodi, stigla je sezona kia. Vinston je ekao da se Rebeka
oporavi i da beba, devojica, postane dovoljno jaka da podnese put. Onda je, uz Esmeraldinu pomo
u prenoenju poruka, Vinston iskoristio plat veernje oluje da se provue pored uvara. Krio se dok
se oluja nije stiala, a imanje uronilo u tamu, a onda je iskoristio tojagu da proe pored uvara koji je
spavao ispred Rebekine sobe.
U istom trenutku, Rebeka je bila na prozoru. Dodala mu je bebu, izala i potrala za njim kroz
tamu ka krivudavoj stazi koja je vodila od litice do luke. Vinston je sakrio reflektor iza stena, ali pre
nego to je mogao da ga upali, beba je poela da plae. Pakard, koji jo nije zaspao, izjurio je iz
kue, dozivao u pomo i potrao u pravcu iz koga je dopirao pla bebe.
Stigao ih je na stenama. Vinston je jo drao bebu, ali, ili Pakard to nije primetio, ili ga nije bila
briga, jer je nastavio da udara Vinstona. Rebeka je vritala, protestujui. Ispreila se izmeu dvojice
mukaraca i posegla za detetom, ali Pakard je nastavio da ga udara. Narednog trenutka, uo se
Rebekin zastraujui vrisak kada je poletela preko ivice i nestala u tami. Njen vrisak je zamro
duboko dole gde su talasi udarali o stenje.
Pakard nije mogao da se pomeri. Ucveljen, dugo je otvorenih usta gledao dole, a onda je poeo da
jadikuje. Kada su stigli uvari, Vinston je strao niz stazu, sa bebom u naruju.

10.

Esmeralda vie nije gledala u jednu taku. Ponovo je pogledala poutele fotografije na stolu u vrtu, a
onda odmahnula glavom i pogledala Ta.
ekala sam dole. Pitala sam gde je Rebeka. Nije mi odgovorio, samo me je pourivao ka
ribarskom amcu koji e nas prevesti do jedrilice. Dok sam drala bebu, on je veslao takvom snagom
kakvu nisam mogla zamisliti da ima ovek kao on. Kada smo doli do njegovog broda, uli smo
Pakarda i njegove uvare na plai. Uskoili su u ribarske amce i krenuli za nama. Ali Vinston je
podigao jedra i nestao u mraku pre nego to su se pribliili.
Esmeraldin slabani glas je podrhtavao.
Mu joj je pomogao da popije jo soka, a onda se obratio Koltrejnu i Ta. Sada morate otii, da
bi se ona odmorila.
Shvatamo, rekao je Koltrejn. Samo jo jedno pitanje. Senjora, ako ste beali od Pakarda,
trebalo bi da ste pobegli u Los Aneles. Ali Taina majka je rekla da ste vi, Vinston i dete lutali od
sela do sela, ovde, u Meksiku, gde je zaraivao tako to je radio kao stolar. Bio je bogat. Zato nije
iskoristio svoje bogatstvo?
Vinston mi je rekao da, ako odemo u Los Aneles, nikada neemo biti bezbedni od oveka koji je
bio tako uticajan, kao Randolf Pakard. Na jedini nain da nestanemo bio je da uinimo neto o emu
Randolf ne bi ni sanjao, tj. da postanemo siromani. Mislio je da se Randolfov bes dovoljno stiao
tek posle nekoliko godina i da bi on i dete mogli da uu u Sjedinjene Drave.
Niste otili sa njim.
Molim vas, Esmeraldin mu se pobunio, za danas je dosta pitanja.
Dala bih sve da sam mogla da nastavim da se brinem o erki Rebeke ens, rekla je Esmeralda.
Ali Vinston je uporno govorio da moram da ivim svoj ivot i naterao me je da se vratim u selo.
im se vratio kui, obeao mi je da e mi platiti za godine koje sam provela u slubi. Odrao je re.
Jednoga dana u selo je stigao potar sa slikama deteta i novcem koji niko nikada u selu nije video.
A sada..., Esmeraldin mu je ustao.
Hvala vam, senjora. Ta ju je uhvatila za ruke.
Ne, hvala tebi. Kada te vidim, isto je kao da vidim Rebeku ens. Niz enino lice se skotrljala
suza.
Moemo li se vratiti kada se odmorite?
Samo izvolite.
Koltrejn i Ta su otpratili starca do kue. U poslednjem trenutku, Koltrejn se okrenuo i video
staricu kako podie jednu fotografiju.
Od koga ste dobili te fotografije, senjora?
Dala mi ih je Rebeka. Dok one postoje i ona e iveti. to ih vie ljudi vidi, ona e due iveti.
Postavila sam ih svuda po selu. Jednom godinje, na dan njene smrti, odrava se misa za pokoj njene
due. Metani se mole nad njenim fotografijama. Esmeralda je tuno odmahnula glavom. Ali u ovim
klimatskim uslovima, slike propadaju.
A Randolf Pakard?
Napustio je selo. Znala sam da e to uraditi.

11.

Put koji je vodio do imanja bio je tako obrastao rastinjem da Koltrejn nije bio siguran da e kola koja
je iznajmio uspeti da dou do vrha brda. Vetrobran mu je prekrilo lie. Po vratima su grebale grane.
Dok su tokovi forda poskakivali po granju oborenog drveta, sunevi zraci se probijali, a leptiri
leteli, ispred njih se ukazalo imanje.
Ispostavilo se da je ono to je iz sela, sa udaljenosti, izgledalo belo, sada bio sivi beton sa kojeg
je otpao malter. Nekoliko preostalih tragova boje otkrivalo je da je prvobitna boja bila koralna. Neke
kue su bile prizemne, druge su bile izgraene na sprat. Sve su imale elegantnu jednostavnost koja je
Koltrejna podseala na pueblo20 arhitekturu. Hrpa sruenih drvenih stubova i trulih krovova, koja se
videla kroz otvorena vrata, pokazivala je mesta na kojima su se sruili krovovi od palminog lia
koje su pridravali drveni stubovi nalik na one u selu.
Zamisli kako je ovo mesto nekada divno izgledalo, rekla je Ta kada su se zaustavili pored
niskog zida, prekrivnog vinovom lozom, koji je okruivao imanje.
I kako je sve krenulo naopako. Dok je Koltrejn izlazio iz kola, divio se vrtovima koji su sada
bili zarasli, a u kojima se inilo da svuda rastu hibiskusi, bugenvilije21 i orhideje. Podigao je fotoaparat i snimio ih.
Ne znam ta sam oekivala da u nai ovde, rekla je Ta. Istina je dole, u selu. Esmeralda je
zna.
Nisam ba siguran. Mue me neke neloginosti.
Ta je izgledala zbunjeno.
Ako je Randolf Pakard ubio Rebeku ens, zato je nastavio da progoni Vinstona Kejsa? Razlog
nije mogla biti osveta. Rebekina smrt je bila Pakardova greka, a ne Kejsova.
Moda nije progonio Vinstona. Moda je eleo dete.
Zato? Ako je dete bilo Vinstonovo, kao to tvrdi Esmeralda, zato bi ga Pakard eleo?, upitao
ju je Koltrejn.
Moda je eleo da ubije dete da bi raistio raune sa Vinstonom.
Zbog ega? Zato to je napravio dete Rebeki ens? Pakard je imao mnogo mogunosti da
povredi dete kada se rodilo.
I rizikuje da izgubi svaku nadu da natera Rebeku da ga zavoli?, rekla je Ta.
U pravu si. Koltrejn je razmiljao o tome. Ali to i dalje ne objanjava zato je Pakard tako
oajniki eleo dete nakon Rebekine pogibije. Osim ako... Da li misli da je verovao da je on otac?
Pokuavao je da vrati svoju erku.
Ta je prinela ruku grlu. Hoe da kae da je Randolf Pakard moj deda?
To objanjava zato te je stavio u svoj testament. Proveo je vei deo ivota pokuavajui da
pronae erku. Ali kada je uspeo, ona je bila mrtva, a on je bio blizu smrti kada je saznao za tebe.
Nije mogao da otkrije na koji nain je povezan sa tobom, a da ne bude okrivljen. Poto je i dalje bio
zaljubljen u enu koju je ubio, jedino je mogao da ti da mesto gde je ona rodila tvoju majku.
Ruevinu.
Odgovara, ako se uzmu u obzir svi ivoti koji su uniteni u ime ljubavi. Na trenutak, Koltrejn
nije mogao a da ne pomisli na rasulo koje je prouzrokovao njegov otac. Ali nije unitio i mene,
pomislio je Koltrejn. Tuno je gledao ono to je ostalo od kua. Pa, poto smo doli ovako

daleko... Iao je po zidu, proao pored ogromne aloa vere i prilazio imanju sa zadnje strane.
Kuda e?
Da vidim mesto gde ti je umrla baka.
Visoki kaktusi stajali su kao straari, dok se Koltrejn pribliavao litici. Ne obraajui panju na
gutera koji je jurnuo pod zemlju, usredsredio se na formaciju stena, nalik na maku, koja se pruala
ispred njega. Ovo su sasvim sigurno stene sa fotografija na kojima je Pakard snimio Rebeku ens.
Zastao je na nekoliko koraka od mesta odakle se litica obruavala u more. Tutnjalo je od udaraca
talasa o stene, zbog ega se oseao neprijatno.
Reflektor se nalazio iza ovih stena, rekla je Ta. Staza koja vodi niz liticu nalazi se... ovde, gde
obala skree ka selu i formira zaliv. Ovde su se borili Randolf Pakard i Vinston Kejs.
I odatle je Pakard grekom gurnuo ljubav svog ivota sa litice. Ostatak ivota proveo je alei to
je ubio enu koju je oboavao. Nije mogao da dopusti da svet sazna ta se dogodilo, pa joj je
sagradio tajni spomenik gde je sa bolom gledao njene fotografije.
Iako je dan bio topao, Ta se obgrlila i poela da drhti.
Ostani tu na trenutak. Ba tako, rekao joj je Koltrejn.
Udaljio se korak od nje, iao po grebenu, ostavio liticu sa leve strane, a Tain profil se ukazao
ispred njega. Dok joj je kosa leprala na povetarcu, podigao je foto-aparat i gledao je kroz objektiv.
Stvarnost i njegova seanja su se podudarila. Pakard je nekada stajao ba na ovom mestu i slikao
tvoju baku na mestu gde si ti sada, u istom poloaju.
Ta je ponovo zadrhtala.
Koltrejn je pritisnuo okida. Da si nosila beli al, slika bi bila praktino identina.
Jeim se od toga.
Ni visina ne pomae mnogo, rekao je Koltrejn.
Zbogom. Ta je gledala dole i kao da se obraala dui svoje bake.
Upozorio sam te, zauo se glas iza njega.
Kada se okrenuo, Koltrejn je imao toliko vremena da vidi pesnicu pre nego to ga je udarac
oborio.

12.

Pruivi se u blizini stena, Koltrejn se borio da podigne glavu. Dok mu je iz usta tekla krv, mutnog
pogleda gledao je uvis, u visokog Karla Nolana.
Dao sam ti priliku, Nolanovo lice bilo je mrtvake boje, iskrivljeno od besa. Lepo sam ti
rekao. Narednikove snane ruke na kojima su se, u koulji kratkih rukava, isticali nabrekli miii,
uhvatile su Koltrejna za noge i protresle ga tako snano da su Koltrejnu zubi udarili jedni o druge.
Ali pametnjakovi kao ti ne zna da slua, je li tako? Uvek si ti pametniji. E, pa moda e sasluati
ovo.
Drugi udarac je bio jai. Dok mu je zvonilo u uima, a vid se mutio, tresnuo je o zemlju i uinilo
mu se da mu je glava pala mnogo dalje. Odjednom mu se svest toliko razbistrila da je shvatio da mu
je glava zaista pala malo dalje. Polovina njegovog tela je visila iznad litice.
Ili ovo. Nolan ga je gurnuo jo nekoliko centimetara sa litice. Rekao sam ti da je ne dira, ali ti
si se usudio i uinio to. Nikada ne prihvata savete.
Ovoga puta, kada ga je Nolan udario, snaga udarca bila je tolika da je gotovo bacila Koltrejna
preko ivice. Dok je stenjao, uhvatio se za kameni zid i pokuao da ustane. Uspravio se s naporom koji
je pretio da e mu dislocirati ruke. Telo mu se ljuljalo, a prsti su mu se uhvatili za obod duine pet
centimetara koji se nalazio tri metra ispod vrha. Trideset metara nie, ekali su ga gladni talasi koji
su se razbijali o stene.
Jo si tu? Nolan se, namrten, nagnuo nad ivicom. ta treba da uradim, da ti bacim stenu na
glavu?
Dok je gledao bespomono uvis i dok su ga na mestima na kojima je pretrpeo udarac bolela rebra,
Koltrejn je otvorio usta da kae neto... ali nije znao ta. ta god da je to bilo, izalo je iz njega kao
promukli, neljudski krik.
Iznad njega, Nolan se osvrtao, oigledno je traio stenu koju je hteo da baci, a onda se smrknuto
okrenuo. Hej, kuda si, do avola, ti krenula? Udaljio se od litice.
Ta, pomislio je Koltrejn. Mora da je otrala po pomo. Pokuava da je zaustavi.
Uprkos bolu koji mu je razdirao telo, Koltrejn je izgrebao cipele o liticu. Dok ga je grmljavina
talasa ispod njega obeshrabrivala, drhtao je, i osetio nalet nade kada je desnom cipelom uspeo da
nae oslonac u pukotini.
Uini to!, povikao je u sebi. Podigao je levo stopalo. Tek iz treeg puta je uspeo da nae oslonac
u steni. Zavrtelo mu se u glavi. Ne! Duboko je udahnuo dok je opasno visio iznad litice. Srce mu je
bre kucalo. Svest mu se razbistrila, a vrtoglavica nestala. Kreni!
Ali telo nije htelo da ga poslua.
Kada je uo Ta kako vie, ponovo je ovladao refleksima. Podigao je desnu ruku, zario prste u
napuklinu u steni, podigao desno stopalo, oslonio ga o liticu, stavio na vrsto tlo i povukao se. Fotoaparat, okaen oko njegovog vrata, zakaio se za neto. Skupio se poto se uplaio se da e ga
kretanje izbaciti iz ravnotee i zamislio kako se razbija o stene.
Ta je ponovo vrisnula. Oslobodio je foto-aparat, protegao se, podizao se, mlatarao nogama i
tapkao. U tom trenutku nije mogao da nae oslonac. Dok mu je snaga ilela, mlatio je rukama u
vazduhu, a onda uo Ta trei put i shvatio da ne moe da nae drugi oslonac zato to oslonca nije ni
bilo. Prsti su mu bili na vrhu. Trebalo je samo da se uhvati za ivicu, odgurne se i...

13.

Spazio je grupu stena. Skupivi se na ivici, legao je na lea, ali nije mogao sebi da dozvoli da se
odmara. Ponovo se zakotrljao, oslonivi se na ruke i kolena. Naredni Tain povik naterao ga je da se
uspravi. Krenuo je u njenom pravcu.
Njen povik je doao odnekud iz ruevina. Dok mu je adrenalin davao snagu, nije gubio vreme da
pronae kapiju koja vodi kroz zid koji mu je bio u visini struka. Potrao je, a jo nekoliko gutera je
pobeglo kada je preskoio zid. Skoivi u paprat i cvee, uo je Ta kako vie iz lavirinta koji su
inile kue. Dok mu je foto-aparat udarao o grudi, proao je pored ostataka neega to je nekada bila
gostinska kua i odeljak za poslugu. Puzavice su ga udarale po lancima i pretile da e ga oboriti.
Provirio je iza ugla i video Nolana kako gura Ta ka zidu i pokuava da je poljubi.
Ovoga puta Nolan se iznenadio. Pre nego to je mogao da uje buku iza sebe, Koltrejn ga je
dohvatio za lea, snano ga gurnuo pored Ta i tresnuo ga o zid. Stenjui, Nolan se izvio, pa se
okrenuo i presamitio kada mu Koltrejn zabio pesnicu u stomak.
Ali pre nego to je Koltrejn mogao ponovo da ga udari, Nolan je zamahnuo glavom napred. Poto
je udario Koltrejna u grudi, obojica su poletela preko dvorita punog cvea. Tresnuo je Koltrejna o
zid.
Koltrejn je roptao, nije mogao da doe do daha. Dao je sve od sebe da udari Nolana, ali ruke su
mu izgubile snagu dok se penjao uz liticu. Njegov udarac nije imao nikakvog uticaja na Nolanovo
snano telo. Nolanove ruke su ga zgrabile za vrat, obmotale foto-aparat oko njega i stegle ga. Ponovo
u ropcu, Koltrejn se borio za vazduh, lice mu se nadimalo, dok mu je Nolan stezao kai od fotoaparata koji mu se usecao u vrat.
Koltrejn je gubio snagu. Vid mu se mutio, nespretno se borio dok je pokuavao da skine Nolanove
ruke sa sebe. Preao je prstom preko okidaa na foto-aparatu i sluajno ga pritisnuo. uo je tiho
zujanje foto-aparata. Bio je to moda poslednji zvuk koji e uti. Ne! Svestan prisustva uplaene Ta,
rekao je sebi da mora da je izbavi. Zario je koleno Nolanu u prepone. Jo jednom. Pa jo jednom.
Nolan se savio od bola.
Bio je to najslai udisaj u Koltrejnovom ivotu. Dok mu je vazduh ispunjavao plua, Nolan se i
dalje teturao i pokuavao da dobije to je vie mogue vremena da se oporavi od bola. Potom je
Nolan napravio korak vie, sapleo se o puzavice i pao na lea u ostatke sruene kue. Koltrejn je
otvorio usta. Mora da mu se privialo, pomislio je, jer je trulo lie sa sruenog krova odjednom
oivelo kada je Nolan pao. Stubovi, grane i uad od fibera odjednom su se sudarali, ujedali Nolana,
uvijajli se i obavijali ga, i... O, boe, pomislio je Koltrejn, ovo nisu stubovi, grane i uad od fibera.
Ovo su zmije.
Nolan jedva da je uspeo da ispusti krik pre nego to mu se telo opustilo i zadrhtalo, dok je umirao.
Zmije koje su sebi nainile gnezdo u ruevini gmizale su kroz ulaz.
Ta!
Iako je tog trenutka bila paralisana, pokrenula se i potrala ka Koltrejnu. Dok su zmije siktale i
uvijale se, Ta i Koltrejn su potrali iz haosa ruevina, osvrui se uplaeno kako bi bili sigurni da
nee natrati na druge zmije. Svaki grm je predstavljao opasnost, svaki bun je bio zamka. Sklupali
su se na zidu i oklevali, jer su se plaili ta bi se moglo kriti u iblju ispod njih.
Guter koji se dao u beg naterao je Ta da vrisne, skoi pored paprati i potri ka kolima. Koltrejn

je bio tik iza nje. Uskoili su u kola i zalupili vrata, ubrzano diui.
Dragi boe!, uspeo je da kae. Grudi nisu prestajale da mu se nadimaju. Dok mu se znoj meao
sa krvlju iz nateene usne, okrenuo se ka Ta koja je, iscrpljena, naslonila glavu na naslon sedita.
Oima razrogaenim od straha zurila je u tavanicu.
Jesi li... Koltrejn je napunio kiseonikom plua koja su vapila za njim.
Mislim da sam... Grudi su joj se podizale i sputale velikom brzinom. Mislim da sam sasvim
dobro. Uhvatio me je u zamku. Da se nisi popeo na vrh...
Kako je, do avola, znao gde emo biti?
Nije trebalo da zna. Bili smo obazrivi.
Ne shvatam. Gde smo pogreili?
Nekako nas je pratio.
Ne mogu da verujem da sam jo iv.
Ta ga je zagrlila, drhtei.
Bio sam siguran da u pasti, rekao je Koltrejn.
iv si. Ta ga jo snanije zagrlila. Boe, tako sam se uplaila. Uplaena sam. Njene usne su
odjednom bile na njegovima, a bol koji je osetio kada je oslonila svoje usne na njegove, povreene,
nije bio nita u poreenju sa snagom koju je imao njihov zagrljaj. iv sam, pomislio je Koltrejn.

14.

Ali nikako nije mogao da prestane da se osea obamrlo i prazno.


Razgovaraj sa mnom, rekla je Ta.
I dalje je odmahivao glavom i gledao kroz prozor.
O emu razmilja?
inilo se da su kola ispunjena mirisom straha i smrti. Izbaci to iz sebe, rekla je Ta.
Ne moemo ga ovako ostaviti.
Ne moemo ga povesti sa nama.
Koltrejn je popreko pogledao ruevine.
Tolike zmije. Ne predlae valjda da se vratimo i izvuemo njegovo telo.
Naravno da ne predlaem, rekao je Koltrejn. Ali ne moemo se samo odvesti. Moramo nekome
rei.
Policiji? Nema anse.
Nemamo izbora.
I te kako imamo, rekla je Ta. Moemo se to pre vratiti u Sjedinjene Drave. Veoma se plaim
meksike policije. Ovde imaju drugaije zakone. Zasnovane na Napoleonovom kodeksu. Nisi nevin
dok se ne dokae suprotno, to je suprotno od onoga na ta smo mi navikli. Kriv si dok ne dokae da
si nevin, a njima ovo ne bi moglo liiti na samoodbranu. Mogli bi da kau da je ubistvo. ta ako neko
pomisli da si ga gurnuo na zmije? Ovde ne veruju u pravo na ubrzano suenje.
Ali u selu znaju da smo doli ovamo, rekao je Koltrejn. Kladim se da znaju da je jo jedan
stranac u blizini i da je Nolan doao ovamo. ta e pomisliti kada ti i ja siemo, a Nolan ostane?
Neki e postati dovoljno radoznali da se popnu i pogledaju. im nau Nolanovo telo, policija e
traiti dva stranca u kolima kojima odgovara ovaj opis. ekae nas na aerodromu. Poto smo
pokuali da pobegnemo, izgledae da smo zaista krivi. Zar ne shvata da moramo otii u policiju pre
nego to policija doe po nas?

15.

Crveni pontijak, sa nalepnicom agencije za iznajmljivanje automobila, bio je parkiran u paprati na


kraju obraslog puta. Nolan mora da ga je ostavio ovde i popeo se, pomislio je Koltrejn. Zato ga
nismo uli. Grmljavina talasa priguila je njegove korake dok mi se pribliavao odstraga.
Ba kada je hteo da skrene levo i izae na put pored dungle koji je vodio u selo morao je da
saeka da proe uti autobus koji je klopotao i izbacivao izduvne gasove. Krajikom oka video je
Ta kako se vrpolji. Lea su mu se od znoja zalepila za sedite.
Stani ispred tog autobusa i nateraj ga da stane, rekla je Ta.
Zato?
Ako voza bude rekao da ide na sever, ka Akapulku, idem sa njim.
Ide sa njim? Koltrejn ju je gledao zapanjeno.
ena koja izgleda kao ja nee se lepo provesti u meksikom zatvoru.
Niko ne garantuje da e biti u meksikom zatvoru.
Neu da rizikujem. Ta se obgrlila. Videla sam kako su me oni vojnici gledali kada su
proveravali da li imamo drogu ili oruje.
Ta, nita se nee dogoditi.
Moe se kladiti da nee, jer e meksika i amerika policija ovo reiti kada se vratim kui.
Ali lokalna policija e otkriti da smo bili zajedno.
Nee, ako im bude rekao da si se ovamo popeo sam, da se nisam oseala dobro i da sam se
autobusom vratila u Akapulko.
Ta...
Molim te. Molim te. Stani ispred tog autobusa i nateraj ga da stane.

16.

Sapleo se o ovu puzavicu, rekao je Koltrejn. Na mestu gde je dobio udarac usta su mu pulsirala.
Budite paljivi. U toj kui bilo je zmija kada sam bio ovde poslednji put.
Da, vidim jednu u uglu.
ta?
Ovo je veoma opasna vrsta.
Koltrejn je osetio da mu se koa hladi. Bila mu je potrebna sva snaga volje da policajce kroz
paprat i cvee dovede do ovog mesta. Sada mu je bila potrebna jo jaa snaga volje da se ne nasloni
na kola.
Ekipa medicinskih strunjaka morae da doe ovamo iz Akapulka i pregleda telo pre nego to ga
pomeri. Policajac, jedini u selu, bio je srednjih godina i debeo, debelih, tamnih brkova i
dostojanstvenog pogleda. Kae da ste se tukli.
Da.
Koltrejn je razmiljao o tome da izmisli priu o tome kako je sluajno pronaao Nolana mrtvog,
ali nije mogao da smisli kako je isekao usnu, a da ne spominje modrice koje e medicinski islednik
pronai na Nolanovim preponama.
Zbog ene, rekao je policajac.
Da.
A ta ena...
Nije ovde. Kako sam objasnio, nije se oseala dobro. Vratila se autobusom u Akapulko, a ja sam
doao ovamo.
A u meuvremenu, ovaj ovek...
I on je doao ovamo.
Pratio vas je od Los Anelesa.
Jeste. Bio je veoma besan zbog ene. On i ja smo se zbog iste ene ve posvaali u Los
Anelesu.
Ali ovoga puta, dok si ti pokuavao da se odbrani, on se zateturao unazad i... Policajac je
pokazao ka neemu to se kretalo u zgradi.
Nisam ni pomislio da e se to dogoditi.
Naravno.
Ima jo neto to treba da kaem.
Da.
Mrtvi ovek je policajac Sjedinjenih Drava.

17.

Bila je potrebna cela nedelja da se stvari raiste. Koltrejn je vei deo tog vremena proveo u
pretrpanoj, izuzetno smrdljivoj eliji, ali ne u selu koje je bilo i suvie malo da bi imalo zatvor, nego
u Akapulku. Tamo su mu doneli stvari iz hotela. Tu je saznao da je Ta odletela u Sjedinjene Drave
istog dana kada je Nolan umro. U Los Anelesu je unajmila advokata koji je doleteo u Akapulko i
posavetovao se sa meksikim tuiocem o tome da Koltrejna puste na slobodu. Policija u Los
Anelesu bila je uznemirena to je jo jedan njihov policajac poginuo, ali ih je isto tako uznemirilo i
Nolanovo ponaanje. Zbog odnosa s javnou i morala, odluili su da kau da je Nolan bio na
odmoru i umro nesrenim sluajem: od ujeda zmije. Nezvanino, policajac sa kojim je Koltrejn prvo
razgovarao iskazao je ozbiljne sumnje zbog Tainog iznenadnog odlaksa iz Meksika, na dan Nolanove
smrti, a Koltrejn je rekao da je ona bila veoma bolesna. Pa ipak, meksiki advokat je dobio dobar
honorar i Koltrejn je naposletku bio u avionu za Los Aneles. Sumnjao je da e brzo izai.
Definitivno je patio zbog oskudice koja vlada u meksikom zatvoru. Ali tokom svega toga sauvao je
emotivnu snagu.
Zato to Ta nije otila u zatvor.

DVANAESTI DEO

1.

Broj koji ste okrenuli vie nije u funkciji, izgovorio je kompjuterizovani glas.
U kuhinji, Koltrejn je spustio slualicu i namrtio se. Putna torba mu je bila pored nogu. Mora da
sam pourio i ukucao pogrean broj, pomislio je. Podigao je slualicu i ponovo pokuao. Broj koji
ste okrenuli vie nije u funkciji. Ovoga puta je znao da nije pogreio. ta se... im su ga pustili iz
zatvora u Akapulku, pozvao je Ta na mobilni telefon, ali ona mu nije odgovorila. Pozvao ju je
ponovo sa aerodroma u Los Anelesu, a ona mu ponovo nije odgovorila. A sada, za etrdeset minuta,
koliko je trebalo taksiju da ga doveze do kue kroz nonu saobraajnu guvu, njen broj vie nije bio u
funkciji. ta se, pobogu, deava?
Odjednom, shvatio je da postoji i drugi nain da stupi u kontakt sa Ta: Volt.
Broj koji ste pozvali vie nije u funkciji. Ovo je ludost, pomislio je.
Pokuao je da pozove erifovu stanicu u Malibuu. eleo bih da stupim u kontakt sa Voltom
Halidejom. Da li je na dunosti veeras?
Ne, gospodine, a nee biti na dunosti ni sutra. Vie ne radi kod nas.
Ne radi kod...
Dao je otkaz pre nekolko dana. Koltrejn je spustio slualicu bez rei.

2.

Osim upaljenog svetla ispred kue i garae, Taina kua bila je u mraku. Njen moderni, kockasti
izgled ocrtavao se na nebu, obasjanom meseinom. Ni na jednom prozom nije bilo upaljeno svetlo.
To bi bilo uobiajeno usred noi, ali tek je bilo 20.50, a ak i da je Ta izala, Koltrejn bi oekivao
od nje da uini isto to i veina ljudi da ostavi upaljeno poneko svetio. Nije bilo nagovetaja da u
kui ima nekoga. Ali tu je bio drugaiji znak. Poto je ostavio ukljuene farove, Koltrejn je izaao iz
kola da ga bolje pogleda: NA PRODAJU, IMANjE PORED OKEANA.
Ovo se ne deava, pomislio je. Brzo je otiao do ulaza, pozvonio, oslunuo ne bi li uo kretnje u
kui, a onda je pokucao na vrata. Ta!, povikao je. Prednji deo kue pocrneo je od poara
podmetnutog za Novu godinu. Virei kroz metalnu ogradu koja je okruivala vrt prekriven pepelom,
istegao se da bi provirio kroz prozor. Dok su mu se oi privikavale na tamu, video je da je soba
potpuno prazna i da nema nametaja. Ta! Uasnut, otrao je do kraja ulice i proao pored ograde
koja je vodila do mora, urei da doe do ulaza sa zadnje strane kue. Ni tamo nije bilo upaljeno
svetio. Jedina svetlost je dopirala od zvezda i meseca. Spotakao se o stepenice, ali se nije obazirao
na bol. Uspuzao se preko ostalih stepenica. Koraci su mu odjekivali dok je trao ka prozoru. Metalni
aloni nisu bili sputeni. Dok je virio unutra, isteui se da bi mogao da vidi kroz tamu, shvatio je da
ni u ovoj sobi nema nametaja. Ta! Uprkos hladnoi povetarca sa okeana, oblio ga je znoj i
natopio mu odeu.

3.

Nije mi prijatno to moram da vam saoptim tu informaciju, rekla je ena strogog izraza lica. Imala
je oko etrdeset godina, sreenu kosu i duge, crvene nokte. Nosila je crno odelo, krojeno po meri, i
plavi, svileni al.
Ali ja sam njen prijatelj. Nisam znao da se odselila. Pokuavam da stupim u kontakt sa njom.
Bilo je devet ujutro. Koltrejn je stajao ispred jedne od kua kvadratnog oblika koja je pripadala
agenciji za nekretnine Ouen Rijalti. Napolju su kamioni tutnjali po autoputu Pacifik Koust. Ona
vam je sigurno dala broj telefona i adresu na koju se preselila.
Dala mi je i stroga uputstva da ih ne dajem nikome. Sedei za stolom, ena se zavalila u stolicu,
kao da je elela da se to vie udalji od Koltrejna. Rekla mi je da je jedan od razloga zato se seli i
taj to joj je pretio neko koju je progonio.
Znam. Pomogao sam joj da prepozna oveka koji ju je progonio.
Onda sam sigurna da razumete problem koji imam.
Ne razumem.
to se mene tie, vi ste ovek koji je progoni. Dala mi je uputstva da nikome ne dam njenu novu
adresu i broj telefona.
Pobogu.
ena je ustuknula.
U redu, rekao je Koltrejn. Shvatam vau obavezu prema klijentu. Ali da li biste naruili
poverenje ako biste telefonirali Ta, rekli joj moje ime i rekli joj da elim da razgovaram sa njom? Ja
sam zaista jedan od njenih bliskih prijatelja.
Sluajno znam da danas nee biti dostupna. Pozvau je sutra i rei joj da elite da stupite sa njom
u kontakt.
Sutra!, povikao je Koltrejn u sebi.

4.

Ba na vreme, Koltrejn je skrenuo sa autoputa Pacifik Koust i video Lajla kako izlazi iz kafeterije i
prilazi svom kruzeru. Kada je zakoio, kripa njegovih konica privukla je Lajlovu panju. Koltrejn
je brzo izaao iz kola i priao krupnom policajcu kojeg nikada pre nije video u uniformi. inio se jo
krupniji sa svom opremom koju je nosio oko pojasa.
Lajl je bio kratko oian, u vojnikom stilu. Izgledao je podjednako oprezno kao i ena u agenciji
za nekretnine.
Dispeer u stanici mi je rekao da u ovo vreme obino ovde pije kafu, rekao je Koltrejn.
Drago mi je to sam te naao.
Lajlu nije bilo drago. Samo je klimnuo glavom i ekao.
Sluaj, mui me nekoliko stvari, rekao je Koltrejn. Nadam se da mi moe pomoi.
Lajl je slegao ramenima, ali i dalje je bio ozbiljan.
Koltrejn je zbog buke u saobraaju morao da podigne glas da bi ga Lajl uo. Pokuavam da
pronaem Ta Adler.
Preselila se.
Znam. Zna li gde?
Ne znam.
Zato je Volt Halidej dao otkaz u erifovoj kancelariji?
Nije mi rekao. Nismo bili toliko bliski. Pretpostavljam zbog stresa na poslu.
Moda on zna gde se Ta preselila. Pokuavao sam da ga pozovem telefonom, ali broj vie nije u
funkciji. Zna li gde on ivi, da odem da popriam sa njim?
Gde je iveo.
Izvini?
Istog dana kada je dao otkaz, Volt je napustio grad.
ta?
Rekao mi je da mora da promeni sredinu.
inilo se da se asfalt na parkingu ljulja i preti da proguta Koltrejna. Ne shvatam. ta se, do
avola, dogaa?
Meni se ini da je oigledno, rekao je Lajl.
Kako?
Prevelika je podudarnost to to su oboje u istom trenutku odluili da se presele. Sumnjao sam da
se neto deava izmeu njih dvoje.
Molim?
ak i da nije tako, nije nikakva tajna zato se ona preselila: zbog stresa to je proganjaju.
Ali sa tim je gotovo. Sada kada znate da je to radio Dankan Rejnolds.
Izvini?
Dankan Rejnolds. Zar ti Ta nije objasnila?
Ko je, do avola, Dankan Rejnolds?
Zar ti nije pokazala fotografije?
Kakve fotografije?
Zaprepaen, Koltrejn je dao sve od sebe da sredi misli i objasni mu.

I ti si otkrio neto na tim fotografijama?, upitao ga je Lajl.


oveka koji ju je slikao. Dankana Rejnoldsa. Poznajem ga. Ta ga je jednom srela, ali predstavio
se drugaije.
A gde su te fotografije?
Kod Ta. Torba u kojoj su se nalazile slike nije bila pored Koltrejnove putne torbe kada mu je
policija Akapulka donela stvari iz hotela. Pretpostavio je da je Ta otila u hotel da uzme svoje stvari
pre nego to je otila na aerodrom i da je odnela torbu sa sobom da bi slike pokazala policiji i
postarala se da joj Dankan Rejnolds vie ne predstavlja pretnju. Ili moda...
ta?
Moda nisu kod nje. Moda su se izgubile kada je meksika policija donela moje stvari iz hotela.
To bi moglo da objasni zato ti nije rekla. Zaboravila je da ih ponese sa sobom, pa je odluila da
saeka dok se ne vratim sa dokazom. U meuvremenu, Dankan Rejnolds je nastavio da je uznemirava,
pa se preselila.
A da nam ne nagovesti uopte da zna ko je proganja? Ima li to smisla?
Nema. Ne kada stvari tako sagleda.
A ni ti nema fotografije?
Uinilo mu se da se asfalt pod njim jo vie zaljuljao. Istog trenutka, osetio je da ima oslonac.
Imam negative kod kue. Mogu da izradim druge slike.
Onda ih izradi i donesi mi ih. Ali moram ti rei, mislim da je u pitanju glupost.
Koltrejn je trepnuo kao da ga je Lajl oamario.
uo sam tvoju izjavu o tome ta se dogodilo Karlu Nolanu u Meksiku. On je bio veoma dobar
policajac. Ako oekuje da u poverovati da je bio ljubomoran na tebe i da je doleteo u Meksiko da
se razrauna sa tobom...
Ali to je istina.
Naravno. Samo to je Ta meni ispriala drugu verziju. Rekla je da je Karl doputovao da je
spase. Od tebe.
Koltrejnu se mutilo u glavi.
Rekla je da se seli jer je toliko smara da mora da pobegne od tebe.
Nije mogue.
Hoe da kae da laem?
inilo mu se da se parking okree oko njega. Isuse Hriste, mislim da gubim razum.

5.

Koltrejnova potreba da se sjuri u podrum bila je tolika da skoro nije zatvorio ulazna vrata. Hteo je da
se doepa negativa koje je tamo ostavio i pouri u mranu komoru kako bi napravio nove slike na
kojima Dankan Rejnolds snima Ta.
Ali kada je otkljuao i otvorio podrum, Koltrejn je stao u mestu, otvorenih usta. Koverat sa
negativima koji je trebalo da stoji na najblioj polici nije bio tamo. Govorei sebi da je verovatno
zaboravio na kojoj polici je ostavio negative, pretraio je podrum i pregledao svaku, ali nije ih
pronaao. U mranoj komori su, pomislio je. Mora da sam ih ostavio u... Pojurio je da ih pronae,
meutim, njih nije bilo.

6.

Izvinite to vam dosaujem. Nadajui se da mu pogled ne deluje unezvereno, kao to se oseao,


Koltrejn je pokazao na Tainu kuu. Vaa susetka se nedavno preselila.
Sedokosa ena sa naoarima drala je etkicu za slikanje i nosila je koulju kakvu nose slikari.
Izgledala je nervozno zbog toga to je Koltrejn pozvonio na njena vrata. Prekjue. Videla sam
kombi.
Da li vam je moda dala novu adresu? Trebalo bi da joj isporuim neka pravna dokumenta, i...
ivela je pored mene est meseci i nikada mi se nije obratila. Ne mogu da zamislim zato bi se
potrudila da mi ostavi novu adresu.
Videli ste kombi? Pretpostavljam da niste uspeli da vidite broj na...

7.

Da, seam te se, rekao je debeli ovek u radnoj koulji kompanije Pacifik selidbe. Dopremili smo
ti onaj neobini nametaj. Cevaste stvari. Metal.
Tako je.
Samo trenutak. Nadzornik se okrenuo ka dvojici svojih mladih pomonika dok su izlazili iz
stambene zgrade u Santa Moniki. Potrudite se da sve te jastuie stavite u zadnji deo kamiona.
Ponovo je pogledao Koltrejna. Kae da si me traio?
Tvoj dispeer mi je rekao gde se nalazi. Dau ti pet stotina dolara ako mi uini uslugu.
Mora da je avolski dobra usluga.
U stvari, nije. Samo treba da ode u centralu i potrai u kompjuterskom dosijeu korisnika po
imenu Nataa Adler.
I?
Ona mi je biva devojka.
Pa?
Treba mi njena nova adresa.
ovek je zavereniki klimnuo glavom.

8.

Dok je put sve vie krivudao uz planine San Bernardino, padine su postajale sve krevitije. Borovi su
se borili za prostor meu granitnim stenama. Temperatura je padala, to je Koltrejna nateralo da
ukljui grejanje u kolima i bude zahvalan to se setio da ponese jaknu za skijanje, kapu, al i
rukavice. Iako je svanulo pre pola sata, gustih, sivih oblaka bilo je svugde, kao u sumrak. Pahulje su
mu padale na vetrobran i poveavale ve nakupljeni sneg kraj puta. Drei volan jednom rukom, pio
je vruu, crnu kafu iz termosa i gledao u retrovizor. Na trenutak, kada je skrenuo sa meudravnog
puta na put koji je vodio ka planinama, mogao je da vidi sjaj San Bernardina iza sebe, ali sada je
video samo snegom pokrivene stene i stabla smreke. Vie nije video ni farove kamioneta koji je iao
iza njega petnaestak minuta, a onda promenio pravac. Nema jo mnogo, rekao je sebi.
Ono to je dobio, u stvari, i nije bila adresa, samo broj potanskog faha. Ta je, oigledno dala
uputstva vozau kombija, a ne dispeeru. Nije bilo ni broja telefona. Ali dobro e doi i broj
potanskog faha, ogoreno je pomislio Koltrejn. Na putokazu je pisalo, JEZERO BIG BER, 40 KM.
Uskoro, zarekao se. Uskoro. U meuvremenu, imao je o mnogo emu da razmilja: o pitanjima koja
su ga muila, a koja nisu prestajala da ga izluuju. Ta!

9.

Hladan vazduh mu je tipao nozdrve usled ega se vazduh koji je izdisao pretvorio u paru. Kada je
parkirao kola u sporednoj ulici, odakle ga nisu mogli videti sa glavnog puta, Koltrejn je proao pored
prodavnica rustinog izgleda, ne obazirui se na njihovu spoljanjost u alpskom stilu. Na nekim
izlozima su se jo nalazili boini ukrasi, ali ni na njih nije obraao panju, a njegove cipele za
planinarenje sa metalnim onom kripale su po tek palom snegu kada je krupnim koracima zamakao
za ugao i video potu na drugoj strani ulice. Nasuprot izgledu mnogih kua u gradu, koje su bile u
planinskom stilu, ovo je bila uobiajena institucionalna zgrada, neutralnog izgleda, sa spoljanjou
od lanog sekvojinog drveta i kamena, nisko postavljenog krova, potanskim sanduiima i
osvetljenim parkingom ispred zgrade.
Pogledao je na sat, bilo je 8.25. Iako potansko osoblje nee doi na posao pre devet, nekolicina
ljudi koja je ulazila i izlazila na ulazna vrata stavila mu je na znanje da se zgrada otvara ranije kako
oni koji imaju potanski fah ne bi morali da ekaju da preuzmu svoju potu. To je znailo da postoje
male anse da je Ta ve bila ovde da proveri da li ima pote. Ali sumnjam, pomislio je Koltrejn.
Bie umorna nakon selidbe nametaja od pre dva dana i jueranjeg pokuaja da sredi haos sa
kutijama. Ovog jutra e se odmarati. Neko vreme nee uriti.
Uao je u palainkarnicu nalik na planinsku baiju i upitao konobaricu da li je slobodan sto pored
prozora.
Da li elite kafu?, upitala ga je.
Da. Ali nisam siguran ta bih eleo da pojedem. Trebae mi malo vremena da poruim.
Koliko god vam vremena treba.
Veraj mi, to i nameravam, pomislio je Koltrejn. Pretvarajui se da gleda meni, obratio je panju na
potu na drugoj strani ulice.

10.

Dva sata kasnije, nakon to je pojeo palainke, koje nikada u ivotu nije tako sporo jeo, jaja i
kobasice i pretvarao se da ita novine i posle jo jedne olje kafe, shvatio je da vie ne moe da se
mota okolo, a da ne privue panju. Napolju je i dalje bilo sivo i hladno. Pretvarao se da razgleda
robu u izlozima odakle se mogla videti pota. Izmislio je da slika okolinu, isprobavajui na poti
objektiv za uveliavanje.
Do 12.30, parking kod palainkarnice bio je skoro pun. Jedno vozilo vie se ne bi moglo primetiti.
Pomerio je svoje vozilo iz sporedne ulice, pronaao neupadljivo mesto odakle je imao dobar pogled
na potu Big Bera, seo unutra i ekao. S vremena na vreme bi ukljuio motor da se ugreje. Neto
posle dva otiao je na ruak. Ponovo je poeo da pada sneg. Dok se zanimao hamburgerom,
pomfritom i salatom od kupusa, molio se da se vreme ne pogora, jer onda nee moi da vidi parking.
Poto nije mogao da odloi odlazak u toalet, obavio je to to je pre mogao, plaei se da e Ta
pokupiti potu dok on bude u toaletu. Kada se vratio za sto, muila ga je strepnja da je propustio
priliku da je vidi. U 16.10, dok je ekao da plati raun, morao je u potpunosti da se obuzda i ne
otkrije oduevljenje kada je video Volta kako izlazi iz mauntajnera.
Ovo bi bilo dovoljno, rekao je konobarici. Zadrite kusur.
Vrlo ljubazno od vas.
ini mi se da sam i dalje u boinom raspoloenju. Kada je izaao i video Volta kako ide u
potu, Koltrejn je pojurio kroz meavu da bi uao u kola pre nego to Volt izae i ode. Okliznuo se na
led i, borei se da odri ravnoteu, jedva je izbegao kamionet koji je iao iz pravca restorana.
Ubrzano je disao, a dok mu je hladan vazduh palio grlo, otkljuao je kola, uleteo u njih i pokrenuo
motor. Brinulo ga je to to mu se ruke tresu. Onda se usredsredio na Volta koji je izlazio iz pote dok
mu se na etvrtastom, brkatom licu videla mrzovolja. Na rukama je imao rukavice, ali u njima nije
imao nita. Put mu oigledno nije bio uspean.
Ali to ne vai i za mene, pomislio je Koltrejn. Pustio je Volta da odmakne pola bloka. Propustio je
tri vozila pre nego to je poeo da ga prati. Zna li Volt koja kola vozim? Video ih je prve noi kada
sam upoznao Ta, ali u tami nije mogao dobro da ih pogleda, a u svakom sluaju, sada izgledaju
drugaije pokrivena su snegom.
Dva automobila skrenula su u sporedne ulice. Onda se predgrae Big Bera pretvorilo u sliku sa
razglednice, dok su Voltov auto, auto u sredini i Koltrejnov nastavili da idu delimino oienim
putem. Put je iao paralelno sa jezerom okruenim borovima koje se prostiralo sa leve strane i bilo
oivieno ledom. Vetar je jae duvao, to je Koltrejna inilo nervoznim. Tamni oblaci koji su bili sve
nie zaklanjali su planinske vrhove. Ispred je Volt ukljuio farove. Ba kao i voza u sredini. elei
da ostane nevidljiv, Koltrejn ih nije ukljuio. A onda je, usporivi i ukljuivi migavac, vozilo u
sredini skrenulo desno, na izorani puteljak koji je vodio ka kolibi. Koltrejn se naao na pedeset
metara od Voltovog mauntajnera.
Jo je malo zaostao, nadajui se da e u sve teim uslovima vonje, njegova spora vonja biti
odgovarajua. Ali i Volt je usporio. Nemoj mi rei da je shvatio ko je iza njega, uplaeno je pomislio
Koltrejn. Volt je jo usporio. Isuse! Onda je zatreperio Voltov desni migavac i mauntajner je krenuo
uz brdo. Na poetku su bile samo kolibe, a onda samo snegom pokriveni borovi. Dok je Koltrejn
stigao do mesta gde je mogao da skrene, mautitajner je ve nestao.

Usporio je i stao, a onda je gledao kroz prozor tragove tokova koji su ili uz put ka zavesi
pahulja od kojih nije mogao da vidi drvee. Da li se Volt uputio u ovom pravcu ili me je primetio i
pokuava da me odvede nekud gde emo biti samo on i ja?
Sneg koji je padao stvarao je utav zvuk i poeo je da prekriva tragove tokova. ta e sada
biti?, razmiljao je Koltrejn. Ako predugo budem ekao, vie nee biti tragova tokova koje u moi
da pratim. Zatvorio je kola, stavio kapu, rukavice i al, podesio kai foto-arata, tako da mu je aparat
bio ispod jakne, a onda zakopao jaknu i izaao iz kola.
Bilo je sve hladnije. Nije mu bilo vano. Bilo je vano da pronae Ta. Bilo je vano da dobije
odgovore. Pratio je tragove tokova po putu koji je krivudao izmeu drvea. Sneg mu je bio do
lanaka, samo dva centimetra nie od gornje ivice njegovih debelih, konih izama za planinarenje.
Neverovatno teke pahulje padale su mu na kapke, zbog ega je neprekidno treptao. Oprezno je
gledao iblje pokriveno nanosima snega sa obe strane puta, u sluaju da se Volt sakrio tu negde. A
onda je put poeo da se rava; tragovi tokova ili su na desnu stranu. Koltrejn ih je nervozno pratio.
Osim utanja snega i priguenog bata njegovih koraka, kasno popodne je bilo potpuno tiho.
Sputao se mrak. Preao je jo pedeset koraka pre nego to je naglo skrenuo i zaustavio se, a ispred
njega je lebdela velika senka, koju su svetlost naglaavala. Ovo nije put, odmah je shvatio. Ja sam na
prilazu. Doao sam do kue.

11.

Koliba, ispravio se, iako je bila velika kao kua: imala je sprat, nadstrenicu iznad trema i veliki
dimnjak. Jedva da je primetio te detalje pre nego to je skrenuo sa prilaza i sklonio se ispod borova.
Nestrpljivo je ekao da vidi da li su ga primetili. Posle jednog minuta, jedini zvuk koji je uo bilo je
jo jae utanje snega koji je padao. Polako se uspravio i bolje se zagledao u kolibu, onoliko koliko
mu je sneg doputao. Temelj je bio napravljen od velikih stena povezanih betonom. Drvo, povezano
malterom, inilo je ostatak strukture, osim velikog dimnjaka i dva manja koja je tek sada video, koji
su bili nainjeni od istih velikih stena kao i temelj. vrsti, izdrljivi.
Dok je stajao pored stabala, olakao se u blizini proplanka, sve vreme gledajui u kolibu. Trem se
nalazio sa desne strane.
Na spratu se nalazio mali balkon. Krov je imao iljate ivice. Ka maloj graevini, pored kue,
vodili su tragovi tokova.
I dalje me mogu primetiti, pomislio je. I pored toga to pada sneg, ako mogu da vidim unutranjost
kolibe, neko unutra moe videti mene.
Pa ta? Sad, kada si naao Ta, kakve veze ima ako te primete? Idi na trem i pokucaj na vrata.
Trai da ti objasni ta se deava.
Ali nije sigurno da je Ta tamo. To to sam video Volta da ide u potu, ne znai da on ima isti
potanski fah kao i ona. Moda je ona u gradu ili u drugoj kolibi. Ako naletim tamo na Volta, a on je
sam, na ta e to liiti?
Senka se pomerila pored prozora, to je nateralo Koltrejna da bude pripravan. Povukao se jo
dublje u umu i opustio se tek kada od snega koji je padao nije mogao da vidi kolibu. Bilo je neto
malo pre 17 asova. Sumrak, usled vremenskih prilika, bio je jo mraniji. Uskoro e se pasti mrak.
Moram pronai mesto gde u se ukopati i ekati, pomislio je. Kao da nikada ranije nisam bio u snegu
u planinama.
Naravno, u Bosni.
Od te pomisli se trgao. Odakle mu je dola ta misao? Odbacivi je, pogledao je okolo i video iza
sebe poumljenu padinu. Sa njenog vrha, imao bi povoljan pogled na kolibu, im se vreme prolepa.
Vetar mu je nanosio sneg na izme za planinarenje, ali vunene arape su spreavale da mu lanci
nazebu. Diui ubrzano zbog visine na koju nije bio pripremljen, stigao je do strmine i pretpostavio
da je u istoj ravni sa kolibom, koju sada nije mogao da vidi. Sakrio se ispod snegom pokrivenih
grana smreke. Grane su se nadvile nad njim kao krila atora.
Ponovo je imao utisak da je bio u ovakvoj situaciji.
U Bosni.
Nisam daleko odmakao, tuno je pomislio.

12.

U 18 asova, vreme se prolepalo. Zablistale su zvezde. Meseina je obasjala smetove, ba kao i


svetla iz kolibe, koju je sada video ispod sebe. Nozdrve, nadraene hladnoom, sada su bile
nadraene jo vie od dima koji je izlazio iz najveeg dimnjaka. Od svega to je do sada video bila
je to jedina loa stvar u kunoj atmosferi Normana Rokvela.
Zgrenih miia, primetio je da se dole neko kree pored lampe u prozoru. Iako je bio uveren da
e zbog svetlosti u kui prozori biti kao ogledala i da ga tako niko nee videti u mranoj umi, unuo
je iza grane smreke i gledao oprezno preko njenih, snegom pokrivenih iglica. Sa udaljenosti od oko
stotinu metara, kako se njemu inilo, nije mogao da odredi ko je bio pored prozora, pa je brzo
otkopao jaknu, izvukao foto-aparat i ponovo zakopao jaknu da bi se zatitio od hladnoe koja mu je
napala grudi. Rukom u rukavici nespretno je pokuao da skloni pokriva sa soiva aparata i stavi ga u
dep. Gledao je kroz objektiv i u isto vreme zadrao dah kako mu vazduh iz usta ne bi otiao uvis i
zamaglio mu pogled. Onda je zumirao prozor, podeavajui fokus. Osetio je da su mu se grudi
ponovo zaledile kada je video Volta, okrenutog ka prozoru, kako gleda u neto i doziva nekoga
pokretom.
Volt je nosio crvenu kariranu koulju. Uveanje na aparatu nije bilo dovoljno dobro da pokae
mali oiljak iznad njegove desne obrve, ali smea boja njegovih brkova dobro se videla. Volt se
okrenuo na desnu stranu, to je bila Koltrejnova leva, i obratio se nekome. Podesivi objektiv na
maksimum, Koltrejn se usredsredio na Voltove usne, ali nije mogao da proita nita sa njih.
Neko je, malo dalje, sa leve strane, uao u vidokrug kod kliznih, staklenih vrata. Koltrejn je
usmerio aparat u tom pravcu. Da ve nije zadrao dah, kako bi izbegao zamagljivanje objektiva, to bi
uradio sada, jer ga je, od onoga to je video, zabolela dua.
Odevena u dins i sivi, stari vuneni demper, koji je isticao njenu bujnu, putenu kosu i predivnu
siluetu od koje se slamalo srce, stajala je Ta i obema rukama drala olju kafe. Koltrejn je u tolikoj
meri projektovao sebe na nju, da je u rukama mogao da oseti toplotu olje. Pogledala je napolje, trem
pokriven snegom, a onda se okrenula i neto rekla Voltu koji je krenuo ka njoj. Njegovo zadivljujue
telo bilo je blizu njenog. Bila je visoka, ali on je bio vii. Stavio je svoje velike ruke na njena
ramena, pokretom kojim je stavio do znanja da je dominantan. Pogledala ga je.
Poljubio ju je.
Koltrejn se trgao, skoro da je hteo da izae iz skrovita i potri ka tremu. Ali iznenaenje ga je
obuzelo. uo je klik i premotavanje filma. Otkrio je da je snimio fotografiju. ta ja to gledam?,
pomislio je. Voltove ruke su i dalje bile na njenim ramenima. Nije uinila ni najmanji pokret da
ostavi olju i zagrli ga. Nije odmakla glavu da bi izbegla njegov poljubac, ali nije ga ni prihvatila.
Volt ju je gledao. Neto ju je pitao. Koltrejn nije mogao da kae da li je Tain odgovor bilo
odbijanje ili uzbuenje.
Moram da se pribliim. Ne vodei rauna da li e se njegovi tragovi videti ujutru u snegu,
Koltrejn je odgovorio na oseanje hitnosti i krenuo niz padinu. Odbijajui da pogleda dole, sapleo se
o snegom pokriveno drvo i jedva uspeo da ne padne. Oseajui uznemirenost, siao je u podnoje,
delimino trei i isteui se da bi izbegao grane o koje se oeao. Izbezumljen od besa, koraao je
sporije i na kraju se zaustavio, zastraen svojim ubrzanim disanjem i snanim lupanjem srca.
U umi, na kraju istine, bio je udaljen samo trideset metara od kolibe. Nije mu bio potreban

objektiv da bi video Ta i Volta iza kliznih, staklenih vrata. Volt ju je i dalje drao za ramena. Ta ga
je i dalje posmatrala.
Onda ju je Volt ponovo poljubio, ali ovoga puta Ta je ostavila olju na sto, podigla obe ruke i
uzvratila mu poljubac. Priljubila se uz njega, davala i primala poljupce. Kada je snimio jo jednu
fotografiju, Koltrejn je uo jo jednom klik i kako se film premotava. A onda je uo jo neto
nevoljni zvuk koji je doao iz njegovog grla, kao da se guio.

13.

Zbunjen, sklonio se iza nanosa snega. Naslonivi se na grubu koru bora, obgrlio se, ali nije mogao da
potisne greve koji su ga tresli. Ovo se ne deava, pomislio je. Neprekidno je odmahivao glavom. Sa
mesta gde se stropotao i dalje je mogao da vidi klizna, staklena vrata i njih dvoje kako se ljube.
Voltove ruke su bile ispod Tainog dempera. Njene usne su bile na njegovim. Nespretno je petljala
oko njegovog kaia. Koltrejn je vrisnuo.
Pre nego to je bio svestan toga, bio je na nogama, udaljio se od drvea. Potrao je preko istine i
pojurio ka drvenom tremu koji je kripao. Video je zbunjenost na njihovim licima kada je naglo
otvorio klizna, staklena vrata. Osetio je jak bol u ramenu kada se vrata nisu pomerila.
elim da razgovaram sa tobom!
Ta je ustuknula.
Volt je posegao za neim sa desne strane.
Rekla si mi da ti neto znaim!, povikao je Koltrejn. Volt kome je kai jo visio ponovo se
pojavio i gurnuo ga je ka bravi i otvorenim vratima.
Koltrejn je pokuao da proe pored njega. Zato si me lagala?
Volt ga je udario.
Koltrejn se zateturao unazad. Ne obazirui se na usnu koja mu je krvarila, sa istog mesta gde ga je
Nolan udario u Meksiku, ponovo je pokuao da doe do Ta. Zato si me naterala da pomislim da
me voli?
Volt ga je gurnuo sa trema. Ali u trenutku kada je Koltrejn pao u smet, brzo je pokuao da ustane,
ali ostao je nepomian kada je video revolver na petnaest centimetara od lica, uperen meu oi.
Mogao bih da ti raznesem glavu. Volt je glasno disao.
Zato si me navela da poverujem?, Koltrejn je doviknuo Ta.
Zbog tvoje prolosti. Zbog dva oveka koja si do sada ubio, rekao je Volt.
ta?
Viri kroz prozore, slika. Progoni policajca, pokuava da provali u moju kuu. Nema te
Velike porote koja me ne bi opravdala to sam se branio.
Ta se uplaeno povukla nazad.
Naroito ako ti stavim neregistrovan pitolj u ruke, rekao je Volt, a onda ispalim hitac kroz ona
staklena vrata. Tako e se na tvojoj rukavici nai tragovi baruta i onda nee biti nikakve sumnje u
tvoje namere. Samo napred. Pokuaj da proe pored mene. Daj mi razlog da povuem obara.
Zato si me lagala?
Samo ne obraaj panju, rekao je Volt.
Pucanj je bio zagluuju. Metak je proleteo pored Koltrejnove glave, sa leve strane, i oprljio mu
kosu. Nije uo udar metka iza sebe. Nije ni mogao. Jedva da je uo Volta kako mu vie u lice: Gubi
se odavde! Gubi se pre nego to jo jednom razmislim i naciljam gde je trebalo! Ako te ponovo
vidim u blizini, ako te vidim bilo gde...
Volt je ponovo opalio, ovoga puta pored desne strane Koltrejnove glave. Bol u uima naterao je
Koltrejna da ih pokrije, padne na lea i uvija se po snegu. Volt je odmakao Koltrejnove ruke i zgrabio
kai njegovog aparata, otrgnuo ga i tresnuo o zid kolibe, razbivi ga. Povukao je Koltrejna za noge i
bacio ga na put preko istine i prilaza. Koltrejn je osetio vrtoglavicu, ponovo je pokrio ui poto nije

mogao da zaustavi tutnjanje koje ga je muilo.

14.

Potrebna mi je soba.
Recepcioner se uspravio. Boe, ta vam se dogodilo?
Koltrejn jedva da je mogao da ga uje. Imao sam nezgodu na skijanju.
ovee, izgledate kao da ste udarili o drvo.
U drugog skijaa.
Je l i on izgleda tako kao i vi?
Nema ni ogrebotine.

15.

Soba je bila skromna, ali ista sa malim krevetom, televizorom sa ekranom od pedeset centimetara
i plastinom kofom za led. Koltrejn jedva da je to i primetio. Stalo mu je bilo samo da zakljua vrata
za sobom, ode do prozora, razmakne zavese i zadovolji se time to je put veoma blizu. Motel se
nalazio u predgrau Big Bera, u blizini puta koji bi Volt morao da koristi kada se ide u grad. Od sjaja
farova znao je da ima male anse da prepozna Voltov mauntajner, ako bi proao te veeri, ali ujutro
ne bi bilo nikakvih problema.
Podigao je slualicu i pozvao telefonske informacije za Big Ber. Ui su ga jo veoma bolele da je
jedva uo operatera. Imate li broj Natae Adler?... A Volta Halideja?
Uzeo je olovku i blok, koji su se nalazili pored kreveta, da bi zapisao broj.
Telefon sa druge strane je zazvonio pet puta. Moda su izali, pomislio je.
Halo? Koltrejn je osetio pritisak u grudima kada je uo Tain duboki glas.
Samo mi pomozi da shvatim! Reci mi zato...
Klik.
Koltrejn je gnevno ponovo okrenuo broj.
Neko je podigao slualicu kada je telefon prvi put zazvonio. Zaalie zbog ovoga, rekao je
Volt.
Veza se prekinula.
Koltrejn je ponovo pozvao, ali ovoga puta je uo signal kao da je veza zauzeta. Zvao je svakih
deset minuta i uvek uo isto.

16.

Dan je bio vedar i sunan. Sedei na stolici, Koltrejn je gledao kroz prozor. Vozila su prolazila tako
blizu da je mogao da im vidi brojeve tablica. Papiri od sendvia koje je uzeo prethodne noi bili su
pobacani po podu, oko njega. Koristei televizor kao radio, sluao je poruke CNN-a koje su govorile
o gladi u Africi, eksploziji u koli u Severnoj Irskoj, masovnom ubistvu u Nemakoj i naftnoj mrlji u
Meksikom zalivu, ali i o tajanstvenim deformitetima na abama u celom svetu. Da, stvari su zeznute,
pomislio je, ne skidajui pogled sa prozora.
Mauntajner je proao pored Koltrejnovog prozora neto posle etiri posle podne. Video je
Voltovo koato, ozbiljno lice za volanom. Ta je sedela pored njega. Koltrejn je skoio i uzeo jaknu.
Kola su mu bila odmah ispred vrata motelske sobe. Trideset sekundi kasnije, drei se dovoljno
daleko da bi ga sakrila druga kola, ponovo je imao mauntajner na vidiku.
Bio je parkiran kod pote, samo ovoga puta su i Ta i Volt uli u zgradu tako da je Koltrejn
propustio priliku da razgovara nasamo sa Ta. Izali su i odvezli se do gvoare u koju su uli oboje.
Jo jedna proputena prilika. Odvezli su se do parkinga bioskopa sa dve sale, kupili karte i uli.
Nakon vremena koje im je ostavio da sednu na svoja mesta, Koltrejn je kupio kartu za novi film Meg
Rajan, ali kada je seo u poslednji red, nije video nijednu osobu koja je liila na Ta ili Volta. Izaao
je, pretvarajui se da hoe da ode u toalet, a onda uao na projekciju poslednjeg filma Toma Kruza i
skoro ih istog trenutka ugledao.
Bili su pored prolaza, desno, nie od njega. U ovo doba, radnim danom, bilo je mnogo slobodnih
mesta. Kada je seo na mesto u poslednjem redu, u sredini, Koltrejn ih je posmatrao kako gledaju film.
Jeli su kokice i pili sok na cevicu iz papirnatih aa. Nagnuli su se jedno ka drugome i aputali.
Potpuno usredsreen na njihove siluete, Koltrej nije imao pojma ta se deava na platnu.
Ali uprkos usredsreenosti na Ta, skoro ga je iznenadila kada je ustala i izala iz reda. Skliznuo
je na vreme da ga ne primeti. Kada je otvorila vrata i izala u hodnik, obasjalo ju je svetio. U istom
trenutku, Koltrejn je izaao na druga vrata, ali ne na vreme da je presretne dok je ila niz hodnik i
prola kroz vrata na kojima je pisalo DAME.
Koltrejn je stao tako da izgleda da kupuje kokice. Jo due se pretvarao da pije vodu na esmi, u
hodniku, pored mukog toaleta. Pretvarao se da ga interesuju plakati filmova koji e se nai na
repertoaru. Okrenuo se kada su se vrata enskog toaleta otvorila, a Ta izala.
Sledila se.
Samo mi objasni, rekao je Koltrejn.
Koraknula je nazad, pokuavajui da pobegne u enski toalet, ali Koltrejn ju je zgrabio za ruku.
ta se promenilo? Zato si...
Pusti me.
Kako sve odjednom moe biti drugaije?
Boli me ruka.
Samo mi reci zato...
uli ste damu, rekao mu je ozbiljan glas. Povreujete je. Pustite je.
Koltrejn se okrenuo na desnu stranu gde je, na ulazu u muki toalet, stajao krupni mukarac u
unifomii erifa okruga San Bernardino. Njegovo lice je liilo na istroenu dasku iz ambara. Ruka mu
je bila na pendreku.

Ja...
Ponavljam pustite joj ruku.
Koltrejn je uinio kako mu je reeno. Pokret u hodniku privukao mu je panju, vrata su se otvorila
i pojavio se Volt. Zastao je i prekrstio ruke, nimalo iznenaen scenom koju je video.
Ovo je nametaljka? Koltrejn se okrenuo ka Ta i podigao glas. Boe, sve to je trebalo da
uradi bilo je da mi objasni i...
Gospodine Koltrejn, rekao je erif. Svaka sumnja da je erif ovde bio sluajno pala je u vodu
kada mu se obratio po imenu. Zakon Kalifornije protiv proganjanja...
Zakon protiv proganjanja? O emu govorite? Imam pravo da razgovaram sa ovom enom. Imam
pravo da znam zato...
...kae da rtva mora biti uporno, zlonamemo i neprekidno ugroavana da bi zloin bio poinjen.
Nakon to ste prole noi upali kod gospoice Adler, nakon brojnih nedobronamernih telefonskih
poziva i ponaanja kojem sam upravo prisustvovao, rekao bih da ste opasno blizu hapenja.
Blagajnik i prodava kokica su nervozno provirili iza ugla.
Ali gospoica Adler ne eli da podigne optube na vii nivo. Rekla mi je da eli da izbegne
nevolje. Nee uloiti formalnu albu. Mislim da grei. Mislim da ve ima problema. Mislim da ste vi
problem koji je imala kada je ivela u Malibuu. Mislim da je jedini nain da se rei tog problema da
vas uhapsim. Ako se drava Kalifornija ustremi na vas, verujte mi da ete poeleti da se nikada niste
ustremili na ovu enu.
Ali... Koltrejn je osetio blagu vrtoglavicu od zbunjenosti. Ja nisam progonitelj.
Nisi li?, pomislio je deo njega. Kako bi drugaije opisao ovo to radi? Isti si otac.
Osetio je muninu.
Zato u vam ponuditi sledee, rekao je erif. Idite iz Big Bera i nemojte se vraati. Ako vas
ponovo vidim ovde, uhapsiu vas zbog napada kojem sam bio svedok. Bar zbog toga. Jer sam
spreman da se kladim da gospoica Adler sledei put nee biti tako velikoduna i da e vas tuiti.
Napustite grad. Odmah.
Koltrejn je pogledao Ta. U redu, prokletstvo, ako ne eli da imam ita sa tobom, odlazim.
Zaboravi da si me naterala da pomislim da meu nama postoji neto posebno. Zaboravi ta si lagala.
Gospodine Koltrejn.
Reci mi samo jedno. ta se desilo sa fotografijama? Kako su iz moje kue nestali negativi?
Koje fotografije? Koji negativi? Ta je odmahnula glavom. Ne znam na ta misli.
Slike Dankana Rejnoldsa.
Koga?
Isuse!, rekao je Koltrejn, stvarno si pokvarena. Ne znam kakvu igru igra, ali ja ne elim vie
da budem deo te igre.
Gospodine Koltrejn. U erifovom glasu se moglo primetiti upozorenje.
Ne brinite. Odlazim. Najzad mi je sve jasno. Idi do avola, Ta. Nisi vredna.
Grei, rekao je Volt kada je Koltrejn proao pored njega. Ona je neto najlepe to mi se
ikada dogodilo.

17.

Negativi na kojima je Dankan Rejnolds. Kako su nestali iz podruma? To pitanje je i dalje muilo
Koltrejna dok je, besan, vozio niz planinu. Tama je zaklonila planinske vrhove, ali on ne bi obratio
panju na njih, ak i da je mogao da ih vidi. Previe toga mu je bilo na pameti. Kada je otkrio da su
negativi nestali, nije dobro razmislio o tome. Uzeo je zdravo za gotovo da mu je neko provalio u kuu
i ukrao ih, te da njihov nestanak ima veze sa Tainim nestankom. Mislio je da bi otkrio ta se
dogodilo sa negativima kada bi otkrio ta se dogodilo sa Ta. I jedno i drugo je povezano, jer je Ta,
osim njega, bila jedina osoba koja je znala da je slikao Dankana Rejnoldsa kako je pijunira. Logian
zakljuak je, onda, da je Ta odgovorna za njihovu krau, ali to objanjenje nije imalo smisla. Zato
bi Ta elela da ukrade dokaz koji bi pomogao da u zatvor ode ovek koji ju je proganjao?
Proganjao. Seanje na ono za ta je bio optuen prolo mu je kao ok kroz glavu. erif je ak
otiao tako daleko da je tvrdio da je Koltrejn osoba koja je proganjala Ta u Malibuu. Dragi boe, u
ta sam se to uvalio? Imao je oseaj da je usisan u vrtlog, bez ravnotee i pravca.
Oseaj aljenja pojaala je otra krivina na planinskom putu, koju njegovi farovi nisu na vreme
osvetlili kako bi smanjio brzinu. Skoro je izgubio kontrolu nad vozilom i jedva izbegao da se prevrne
i zabije u drvee kraj puta. Znojavih dlanova, borio se sa volanom, ispravio vozilo, dodao gas i
nestao u noi.
Ta. Poto se inilo neverovatnim da ukrade dokaz koji bi joj pomogao, Koltrejn je automatski
odbacio tu ideju. Bez drugog objanjenja, ova misterija mu je pritiskala misli, jo jedna na listi
Koltrejnovih pitanja koja su ga zbunjivala, a koje je eleo da joj postavi. Ali ne vie. Sada kada je
Ta porekla bilo kakvu vezu sa negativima i Dankanom Rejnoldsom, Koltrejnove misli vie nisu bile
blokirane. Bez naklonosti prema Ta, video je problem onako kako je trebalo da ga vidi od poetka.
U njegovu kuu niko nije provalio; nije bilo znaka nasilnog ulaska. Kako je Ta onda mogla proi
pored brava i detektora? Nije mogla. Ali neko drugi jeste jedina osoba koja bi profitirala od krae
negativa: Dankan Rejnolds.
Koltrejn nije imao vremena da promeni brave Dankan je jo imao kljueve. Iako je Koltrejn
promenio numeriki kod na detektoru, veina brojanih alarma mogla se programirati pomou
nekoliko kodova. Dankan je sigurno znao jedan od kodova za koji Koltrejn nije znao. Motiv i
sredstvo. Jedino se tako mogla objasniti tako ista pljaka. Koltrejn nije sumnjao u Dankana zato to
Dankan nije znao da postoje njegove inkriminiue fotografije koje je snimio Koltrejn. Dankan ne bi
imao razloga da provali u Koltrejnovu kuu i ukrade negative za koje nije ni znao da postoje.
Osim ako ga Ta nije upozorila.
Zato?
Koltrejn je skrenuo na jo jednoj krivini i video sjaj Riversajda ispred sebe. Ali umesto da skrene
na severozapadni autoput br. 10 i krene ka Holivud Hilsu i kui, zaputio se na zapad, u Njuport Bi.

18.

Crveno-plava treperava svetla vozila hitne pomoi zaprepastila su ga dok je skretao za ugao.
Policijska kola blokirala su deo ekskluzivne ulice ispred imanja koje je Dankan nasledio od Pakarda.
Ambulantna kola stajala su na prilazu kui. Pored njih su stajala neobeleena kola sa treperavim
svetlom. ule su se radio-stanice. Policajci su doli i otili niz prilaz. Oseajui istu hladnou kao
kada je hodao kroz sneg da bi doao do Voltove kolibe u Big Beru, Koltrejn se parkirao dovoljno
daleko da njegova kola ne bi smetala. Onda je izaao, zbunjen, i polako prilazio gomili. Susedi su
izali iz kua i okupili se na trotoaru, u grupama, zabrinuti.
ta se dogodilo?, Koltrejn je upitao uzbueno dok je prilazio najblioj grupi.
Dobro odeveni susedi sumnjiavo su gledali njegove prebijene usne.
ivite li u blizini?, upitao ga je policajac.
Ne. Svetlost baterije se inila surovom, dok je Koltrejn posmatrao uvara kako otvara zadnja
vrata ambulatnih kola na Dankanovom prilazu.
Onda vas molim da se vratite u svoj auto, gospodine, i...
Doao sam da posetim oveka koji ivi u toj kui. Koltrejnov glas je i njemu zvuao slabo,
udaljeno.
Dankana Rejnoldsa?
Da. Koltrejn je osetio da mu je hladno. Neko vreme nisam razgovarao sa njim. Bio sam u
blizini. Hteo sam da vidim da li je kod kue.
Kada ste poslednji put razgovarali sa njim?
Pre nekoliko nedelja. ta se dogodilo ovde?
Da li je bio depresivan zbog neega? Da li je imao problema sa novcem? Problema u vezi?
Problema sa...
Nije imao problema sa novcem. Poslodavac mu je umro u novembru. Bio je velikoduan u svom
testamentu.
Da li ga je smrt poslodavca veoma pogodila?
Na ta ciljate?
Policajac je oklevao. Vrtlar je osetio smrad. Nekoliko dana nije video vaeg prijatelja. Sva vrata
su bila zakljuana. Provirio je kroz prozor sa zadnje strane kue i video nogu iza stolice.
Dragi boe! Koltrejnu su usta bila tako suva da je imao problema da izgovara rei.
Kada smo otvorili vrata na silu ao mi je to moram ovo da vam kaem nali smo telo vaeg
prijatelja.
ta je uzrok...
Nisam medicinski strunjak, ali kako izgleda, ubio se.

19.

Koltrejnove misli bile su tako nepovezane da je, vozei niz brdo, ka kui, jedva primetio kola
parkirana ispred: BMW. Minut ranije, zakleo bi se da njegov emotivni ivot nije mogao biti
komplikovaniji. Ne bi bio u pravu. Kada je pritsnuo dugme za otvaranje garae, skrenuo je na prilaz,
stao u garai i izaao. Na ulici, vrata BMW-a su se otvorila i zatvorila. Po betonu se uo zvuk visokih
potpetica koje su se pribliavale.
Denifer, obuena u plavo, poslovno odelo i plave, kratke kose koja se sijala od svetla u garai,
stala je ispred njega. Oseao se udno, posramljeno nije znao ta da kae.
Ona je prekinula tiinu. Obeala sam da ti neu vie dosaivati.
U stvari, drago mi je to te vidim.
Nastavila je kao da ga nije ni ula. Pripremila sam govor. Ne elim da ga zaboravim.
Onda bolje nemoj da stane.
Zaklela sam se da ti neu telefonirati. Da se neu pojaviti pred tvojim vratima. Da mi se vie
nee dogoditi da mi se putevi ukrste sa tvojim kao kada smo poslednji put raskinuli. Ali evo me. U
stvari, ostavljala sam ti poruke na telefonskoj sekretarici poslednja dva dana. Kada mi se nisi javio,
shvatila sam da si odluio da me izbegava.
Nisam znao za poruke. Bio sam odsutan.
Zato sam morala da pogazim re, doem ovamo i saekam te.
Verovatno si dugo ekala, rekao je Koltrejn.
Skoro da jesam. im sam zavrila sa poslom, dovezla sam se ovamo. Pre tri sata.
Nekako imam oseaj da to nije zbog mog neodoljivog arma.
Denifer je klimnula glavom. Nisi ba bio armantan kada smo razgovarali poslednji put.
Onda...
Samo zato to sam ljuta na tebe, ne znai da se ne bih loe oseala ako bi ti se neto loe
dogodilo. Njeno pravo ime nije Nataa Adler.
ta?
A mukarci koji su u njenoj blizini obino umru.

20.

Seli su na stolice u Koltrejnovoj dnevnoj sobi, otvorili dve konzerve pepsija, sipali ga u ae, ali
nijedno od njih nije pilo.
Kada si mi poslednji put rekao da se gubim..., rekla je Denifer.
Nadam se da nisam bio tako neosetljiv.
Zavisi iz kojeg se ugla gleda. Iz mog ugla... Duboko je uzdahnula. Dobro, recimo da sam se
osetila povreenom. Osetila sam se iskorienom. Ja...
Koltrejn je spustio pogled na svoje ruke.
Ne pokuavam da ti se osvetim, rekla je Denifer. Spominjem sve ovo zato to elim da te
nateram da shvati zato sam uinila ono to sledi.
Posle svega kroz ta sam proao proteklih nekoliko dana, veruj mi, razumem kako se osea.
Vrati mi. Zasluujem.
Bila sam besna. I zbunjena. I veoma, veoma nesrena. Ne samo zbog naeg raskida, nego zbog
Ta Adler. Moda je tebi bilo normalno da se odmah u nju zaljubi. Ali imajui u vidu tvoje
uobiajeno odbijanje da se emotivno vee, smatrala sam da tvoje vezivanje za nju u velikoj meri
predstavlja smetnju.
Koltrejn je imao oseaj da ga je neto ubolo.
One fotografije Rebeke ens, rekla je Denifer. Neverovatna slinost Ta Adler sa njom. Sve
to me je, ne samo zbunilo, pogodilo me je kao neto neprirodno. Zato sam pokuala da to uinim
razumnim. Ne zato to sam mislila da u otkriti neto prljavo to bi pomoglo da nas dvoje ponovo
budemo zajedno. Nisam se tome nadala. I dalje je tako. Nisam ovde zbog toga. Znam da e mi rei
da izmiljam da bih napravila problem izmeu tebe i Ta. Ali moram da pokuam. Jer, ako ti se neto
dogodi, nikada neu sebi oprostiti to te nisam upozorila.
Ne brini. Ne moe napraviti izmeu Ta i mene vie problema nego to ih ve ima, rekao je
Koltrejn. Dok je ulazila u kuu, Denifer ga je pitala za posekotine na usnama. Ispriao joj je ta se
dogodilo u Meksiku i Big Beru.
Ako sam u pravu, moglo bi biti jo vie nevolja, rekla je Denifer. Mislim da si u pravoj
opasnosti.
Priaj.
Htela sam da otkrijem ko je ena koja je mogla da ti tako zavrti pamet.
I? Rekla si da njeno pravo ime nije...
Roena je kao Melinda ens.
Otkud zna?
Unajmila sam istog privatnog detektiva kao i ti kada si eleo da sazna gde Nataa Adler ivi.
Nije morao mnogo da se trudi, pomenuo mi je isto to i ti, o prodavnicama koje poseduje i o njenoj
povezanosti sa Rebekom ens. A to je bilo dovoljno. Prodavnice nisu registrovane na njeno ime.
Kontrolie ih korporacija kojom ona upravlja, njeno ime je Oportuniti Inc. Privatni detektiv je pratio
tragove te korporacije u prolost. Ali ja u ti objasniti sve od poetka i krenuu napred. Denifer je
otvorila torbu koju je ponela sa sobom. Ovo je kopija izvoda iz matine knjige roenih. Melinda
ens. Roena 29. aprila 1972. u Fresnu, u Kaliforniji. Otac nepoznat. Majka Stefani ens.
To samo dokazuje da je neka ena imala isto prezime.

Evo ti i kopija stranice iz godinjaka njene srednje kole.


Dok mu je stomak drhtao, Koltrejn je gledao u fotokopiju koju je stavila ispred njega. Kopija
fotografije dobro se videla. Gledao je nizove slika uenika i odjednom se zaustavio na crtama
devojke ije su mu oi sa slike uzvraale pogled. Crna kosa joj je bila kraa, a silueta vie kao u
devojke, nego kao u ene. Ali i dalje je imala istu vatru u oima. Ta. Samo to je ime ispod
fotografije bilo Melinda ens.
Kada je izdat ovaj godinjak?
Kada je imala sedamnaest godina. Pre nego to je napustila Fresno.
ta to pie ispod njenog imena? Sudbinski predodreena da pokrene hiljadu brodova.
Kompliment zbog njenog izgleda. U poetku je i mene zbunilo, ali me je podsetilo na citat
odnekud, pa sam zamolila bibliotekara da ga pronae. Da li je ovo bilo lice koje je pokrenulo
hiljadu brodova...? Iz renesansnog komada koji je napisao Kristofer Marlou. Lice na koje se
odnosilo jeste Jelena Trojanska. Mislila sam da je aluzija previe moderna za kolski godinjak, ali
tada sam, ispod teksta primetila da pie Omiljena aktivnost: dramska sekcija. Evo kopije jo jedne
strane iz godinjaka. Ovo su lanovi dramske sekcije. Lako je uoiti Melindu ens. Kao to tekst
kae, izmeu ostalog, klub je imao obiaj da ita scene iz klasinih dela. Mora da su imali napornog
nastavnika. Delovi iz ekspirovog Hamleta i Marlouovog Doktora Fausta. To je tekst u kojem se
citira hiljadu brodova. Moe videti naslov na koricama knjige koju dri na fotografiji. Radi se o
oveku koji prodaje duu avolu.
Koltrejnu je bilo hladno. Na ta cilja?
Nikada nije zavrila srednju kolu u Fresnu. Ona i majka su napustile grad. Otile su zato to je
Melinda ens uivala da bude navijaica fudbalskog tima. Dvojici igraa je pruila dodatnu podrku.
Vezni igra je ubio napadaa zbog nje.
Koltrejnu je bilo jo hladnije.
Izbo ga je na parkingu nakon prolene igranke.
Boe!
Ubica je imao osamnaest godina, dovoljno da bude tretiran kao odrasla osoba, rekla je Denifer.
Njegova porodica nije bila ugledna. Ali mladi kojeg je izbo imao je esnaest godina, a njegov otac
je bio predsednik banke. Porota je utvrdila da je stariji mladi kriv. Osuen je na deset godina.
A Melinda ens se preselila.
U Sakramento. Tamo je zavrila srednju kolu i otila na koled. Tada se zvala Vivijen Brojer. Br-o-j-e-r. Drugaije se izgovara. Kasnije u ti rei zato je to vano. Na koledu joj je glavni predmet
bila gluma, ali drame u kojima je uestvovala nisu se igrale samo na sceni. Mladi sa kojim je
izlazila pao je sa visine od deset spratova, sa balkona njenog stana. Policija je ispitivala njenog
drugog deka koji je bio u njenom stanu u vreme pada. Taj drugi mladi je, naposletku, uhapen zato
to ju je uznemiravao. U meuvremenu, predsedavajui Grupe za glumu, ovek od etrdeset i est
godina, sa enom i dvoje dece, ubio se nakon zavrnog izvoenja prolene produkcije dramske
sekcije. Komad koji su izvodili bio je Maka na usijanom limenom krovu, Tenesi Vilijamsa. Ne
moe da pretpostavi ko je igrao Megi, lik koji je u filmu igrala Elizabet Tejlor, a nee moi da
pretpostavi za koga se sumnjalo da je bio u ljubavnoj vezi sa profesorom.
Moe da dokae sve ovo?
Evo fotokopije lanaka iz novina iz Sakramenta. Podvukla sam ime Vivijen Brojer. Zasada,
uspela je da dozvoli sebi da se ne fotografie za godinjak, ali privatni detektiv kojeg sam unajmila
uspeo je da ue u trag glumcima iz predstave Maka na usijanom limenom krovu, a oni su prepoznali
Vivijen Brojer sa slika Melinde ens u godinjaku srednje kole u Fresnu. Oni su, takoe, sumnjali

da je bila u vezi sa profesorom koji se ubio. Ovo su beleke privatnog detektiva koje je on napravio
tokom razgovora sa glumcima, a ovo su zvuni zapisi istih razgovora.
Koltrejn je sa strahom gledao u prikupljeni materijal.
Prela je na dravni univerzitet Flumbolt u Arkati, u Kaliforniji. I dalje joj je gluma bila glavni
predmet, ali sada je promenda ime u Linda Erikson. I ovo prezime je vano. Malo kasnije u ti
objasniti. U Arkati je glavni glumac u Izletu, Vilijema Ingea, na smrt prebio drugog glumca u svai
nakon generalne probe. Sea li se filma koji je snimljen na osnovu toga komada?
Vilijem Holden je glumio glavnu ulogu.
Da, a Klif Riardson je bio drugi glumac, a u komadu Holden, igrajui lutalicu, dolazi u mali
grad u Kanzasu i otima Robertsonu devojku. Devojku je igrala Kim Novak.
Ta je igrala ulogu Kim Novak? Hoe da kae da se ono to se dogaalo u komadu dogaalo i u
stvarnom ivotu?
Samo to u komadu jedan od mukaraca ne pretue onog drugog na smrt. Ovo su kopije novinskih
lanaka iz Arkate posveenih ubistvu. Linda Erikson izbegla je da bude fotografisana. Student je
priznao da je ubio drugog glumca jer je bio ljubomoran na njega zbog Linde. Linda je, kao i svi drugi,
uspela da odglumi da je okirana. Rekla je da je i suvie potresena zbog onoga to se dogodilo da bi
mogla da nastavi svoje studije. Preselila se odmah nakon svedoenja na sudu. Student je dobio osam
godina. Ovo su transkripti i snimci razgovora koje je moj privatni detektiv obavio sa lanovima ekipe
Izleta kojima je uspeo da ue u trag. Pokazao im je fotografije iz godinjaka Melinde ens iz srednje
kole. Prepoznali su je kao Lindu Erikson.
Koltrejnu su noge i ruke utrnule.
U meuvremenu, mladi koji je uhapen zato to ju je uznemiravao u Sakramentu, poao je da je
trai im je izaao iz zatvora. Potraga ga je odvela pogodi gde u Arkatu, gde je njegovo telo
jednog jutra isplivalo na plai. Medicinski izvetaj ukazuje na to da je previe popio, otiao na nono
kupanje i udavio se. Ovde je kopija izvetaja. Spreman si za jo vesti?
Nisam, ali mislim da je bolje da ih ujem.
Zatim se pojavila u San Francisku, ali vie nije bila zainteresovana za koled. Odjednom je imala
novac da otvori na desetine butika, a zvala se Evelin Jang.
Pretpostavljam da je i to prezime vano, rekao je Koltrejn.
Jeste, ali ovoga puta se alila.
Ne razumem.
Razumee.
Novac za butike. Odakle je...
Od Preduzetne grupe Akapulko.
Ime je imalo neprijatan prizvuk i ispunilo je Koltrejna strepnjom.
Pomona Firma Orand Koust Investmenta koja predstavlja odeljenje Sivju Enterprajza tu je
zastala koju je posedovao Randolf Pakard.
Koltrejn je pogledao na sto i na trenutak je sve video duplo. Znai, lagala me je kada je rekla da
nije znala za Pakarda.
Jedna od stvari koju moj privatni istraitelj nije mogao da otkrije bila je zato joj je Pakard
davao novac.
Zato to je Pakard verovao da joj je deda. Koltrejn je objasnio ono to je saznao u Meksiku.
Moda Pakard jeste bio njen deda, rekla je Denifer.
Koltrejn je odmahnuo glavom i zaalio, jer je bol koji ga je razdirao postao jai. Nije. Rebeka
ens je rekla svojoj slukinji da je to bio Vinston Kejs.

Pod uslovom da je Rebeka ens rekla istinu.


Koltrejnu se razbistrilo pred oima u trenutku kada mu je na um pala neverovatna misao. Obojicu
je naterala da misle da su oevi? Pokuavala je da natera Randolfa Pakarda i Vinstona Kejsa da se
bore jedan protiv drugog? Htela je da se bore za nju?
Kakva baba, takva i unuka.
Mnogo kasnije, Pakard je najzad pronaao erku i unuku, za koju nije ni znao, i dao im je novac.
Ili je moda to bilo ranije. injenica da su u Fresnu ona i njena majka koristile prezime ens
ukazuje na to da su verovatno elele da ih pronae. Moda ih jeste pronaao u Fresnu. Na osnovu
onoga to je privatni detektiv uspeo da sazna imale su mnogo novca.
ta se dogodilo kada se pojavila u San Francisku?
Denifer je fatalistiki slegla ramenima. Promenila je nain rada i prikljuila se jedriliarskom
klubu. Dva istaknuta mlada lana su se nadmetala za nju. Sve troje je isplovilo za vikend. Vratila se
samo ona i jo jedan mladi. Istraga nije dovela u sumnju njihovu priu da je drugi mladi otiao na
palubu tokom noi, izgubio ravnoteu i pao u more. Telo nikada nisu pronali.
Mladii su se borili za nju zbog neega to je uradila na brodu.
Naravno. Dva meseca kasnije, mladi koji je preiveo uhapen je zato to ju je uznemiravao.
Ba kao i student iz Sakramenta, rekao je Koltrejn.
I ba kao i taj student, i on se udavio ubrzo poto je puten iz zatvora. U ovom sluaju, sam je bio
u brodu koji se prevrnuo.
Ili je moda namestila da doivi nesreu kako bi bila jo jedna osoba manje koja je znala kako
ona postie rezultate, rekao je Koltrejn. Oni koji preive ljubavne veze sa njom nemaju mnogo
sree.
Ti si preiveo. Razmiljaj malo o tome dok ti budem priala o San Dijegu, rekla je Denifer.
Tu je promenila ime u Dona Miler.
I to prezime je vano?
Nego ta. Za minut e shvatiti zato. Otvorila je jo nekoliko butika, vodila ih neko vreme, a
onda ih prepustila menaderu i otila na godinu dana na put oko sveta. To je bilo pre est meseci.
Pre est meseci? Broj je podstakao neto u Koltrejnovom seanju. Taina susetka mi je rekla
da se Ta tada pojavila u Malibuu.
Kako je istraitelj mogao da zakljui, u San Dijegu se nije nita dogodilo. Misli da planira da ga
ne uprlja. Da joj to bude baza. Ali Malibu je bio druga pria. Melinda ens ili Ta Adler, ili kako
god eli da je nazove, primenila je svoje stare trikove sa novom varijacijom u koju je ubacila
dodatno uzbuenje. Pretvarala se da je proganjaju kako bi oko nje bili policajci, krupni momci sa
velikim pitoljima kojima bi mogla da manipulie da se bore oko nje.
Pretvarala se?, rekao je Koltrejn. Ne, ne shvata. Dankan Rejnolds ju je, u stvari, proganjao.
On... Istog trenutka jo jedan deo slagalice je zastraujue doao na svoje mesto. Isuse, on je nije
proganjao. Bio je njen sauesnik. Radio je ono to bi mu Ta rekla da radi kako bi joj policija
poverovala da joj prete i kako bi manipulisala svojim telohraniteljima dok se oni ne okrenu jedan
protiv drugoga. To objanjava kako je Dankan saznao za fotografije koje sam snimio. Ta je jedina
koja mu je to mogla rei. Mora da mu je naredila da uzme dokaze i prikrije njene tragove. A onda...
ta nije u redu?
ta je jo ukradeno? Koltrejn je skoio na noge.

21.

Dok je Koltrejn jurio niz stepenice, uo je Denifer kako tri za njim. Besan, stigao je do podruma,
otkljuao ga i pretraio. Ne zaustavivi se, udario je po prekidau za svetlo, protrao pored polica i
doao do lanog zida. Zadrhtao je kada se sagnuo da otkai ruice i pomeri zid, ali ne od hladnoe u
podrumu.
Iza njega, Deniferine potpetice su uurbano odjekivale po betonskom podu, meutim, njegova
panja je u potpunosti bila usmerena na skrivenu komoru. Od svetla u podrumu kiljei je gledao
senke u komori.
Nestala je. Glas mu je drhtao.
Lice Rebeke ens vie nije gledalo u njega. Fotografija u prirodnoj veliini, sa koje je osvajala,
vie nije bila na zidu komore. Koraknuo je unazad, kao da ga je neko gurnuo, a onda je zastenjao i
ujurio u komoru jer je znao da nee pronai ono za ime je tragao. Napor je bio beskoristan. Komora
je bila prazna. Kutije sa slikama su odnete.
Koltrejn se okrenuo ka Denifer. Dankan nije znao za ovu komoru. Ta mora da mu je rekla.
Isuse! Poto je osetio da gubi ravnoteu, uhvatio se za policu. Kada sam se suoio sa njom u Big
Beru, porekla je da zna bilo ta o negativima ili Dankanu. Nije imalo smisla. Zato bi lagala? Zato
sam se odvezao do Dankanove kue u Njuport Biu da se suoim sa njim. Prekasno. Pre nekoliko
dana se ubio.
Dankan? Denifer je prebledela. Zato bi...
Moda mu je Ta pomogla onako kako pretpostavljamo da je pomogla obojici svojih mladia.
Jedan dokaz manje, jedna osoba manje koja zna istinu.
Zbog razvoja dogaaja uutali su.
Kakve veze imaju prezimena koja je uzimala? Reci mi, zato su ona znaajna?, rekao je
Koltrejn.
Brojer. Erikson. Jang. Miler. Adler. Na koledu, pre nego to sam krenula na grafiku umetnost,
razmiljala sam o karijeri iz oblasti psihologije. Pohaala sam predavanja iz psihologije. Imena
Erikson i Adler imala su veze kada sam ih videla zajedno. Ona su me naterala da razmislim o drugim
imenima. Sva se uklapaju. Svi oni su bili poznati psihoterapeuti. Brojer i Adler bili su Frojdove
kolege. Adler je bio jedan od njegovih pristalica.
Nikada nisam uo za pozatog psihoterapeuta po imenu Jang.
Izgovara se drugaije. J-u-n-g. alila se. Moda je birala imena, a da nije bila svesna veze
izmeu njih, po podsvesnoj matrici. Privatni istraitelj je otkrio da je, pod svim ovim imenima, ila
kod psihoterapeuta u gradovima u kojima je ivela.
A prezime Miler?
Alis Miler. Podnaslov jedne od njenih knjiga je Praenje trauma iz detinjstva kroz kreativnost
i unitavanje.
Koltrejnov glas je bio nesigurni apat. Traume iz detinjstva?
Postoji jo neto to ti moram rei.
Misli, neto jo gore?
Rekla ti je da joj je majka mrtva. Pa, lupeta, jer ni to nije tano.

22.

Foto-aparat za jednokratnu upotrebu, objektiv i soivo imaju razliita otvaranja. Posledica toga je da
slika koju vidite kroz objektiv nije u potpunosti ista kada se propusti kroz soivo i snimi na film, to
oteava precizno stvaranje slike. Razlika izmeu onoga to se vidi kroz objektiv i soivo poznata je
kao efekat paralakse, a to je ono od ega je sada patio Koltrejn. Ono to je mislio da se dogaa toliko
se razlikovalo od onoga to se stvarno dogodilo da je paralaksa pretila da ga izludi.
Narednog jutra, u deset sati, nakon to su on i Denifer stigli na let u 7.00 za Ouklend, sa zebnjom
je iao hodnikom u domu Redvud Rest. U nizovima soba, stari mukarci i ene leali su u krevetima.
U sobi za rekreaciju videlo se nekoliko korisnika usluga ovoga doma kako u invalidskim kolicima
gleda utakmicu na televiziji. U hodniku, nekoliko korisnika je uspevalo da hoda pomou hodalice.
Koltrejn im je sa potovanjem klimnuo, a onda zastao kod sobe ispred koje je stajao pomonik u
beloj uniformi.
Pomonik je imao dvadesetak godina. Nosio je naoare, a kosa mu je na temenu bila vezana u
konjski rep. Bolje se pripremite. Nemojte se zauditi ako vas ne prepozna.
To i ne oekujem, rekao je Koltrejn. Prolo je nekoliko godina od kada smo se videli poslednji
put, slagao je. Poslednji put smo se videli kada smo stanovali u istoj ulici u Sakramentu. Ali poneo
sam slike njene erke. Koltrejn je drao paket u rukama. Kada je njena erka saznala da imam fotosesiju u Ouklendu, zamolila me je da posetim njenu majku i odnesem joj ove slike. Foto-aparat koji
mu je visio oko vrata samo je potvrivao njegovu priu.
Ponekad pria prostote.
Nema problema. Divim se starijim enama koje kau ono to misle, rekla je Denifer.
Moda prostote i nisu prava re, rekao je pomonik.
Koltrejn je klimnuo glavom, zbunjen.
Iznenaujue bi bilo ispravnije, rekao je pomonik. Ali ko zna, moda vam se posrei i naete
je u njenim estim, pristojnim raspoloenjima, kakva dolikuju jednoj dami. Lekar je rekao da bi
fotografije koje nosite mogle poboljati njeno mentalno stanje. Nemam vie ta da vam kaem, samo
se nadajmo. Pomonik je uhvatio kvaku na vratima. Dajte mi samo trenutak da uem i vidim da li je
prisebna.
Koliko god ti treba, rekao je Koltrejn. Dok je pomonik bio u sobi, njegova zebnja je narastala.
Zasada je dobro. Pria sa fotografijama je upalila, rekla je Denifer.
Voleo bih da nije. Ne elim da uem tamo.
Taine fotografije, koje je Koltrejn poneo, bile su one koje je snimio u Akapulku. Izradio je
snimke prethodne noi, vodei rauna da Denifer ne vidi obnaene fotografije. Omakom je izradio i
sliku za koju nije ni znao da postoji. Kada je Karl Nolan pokuao da ga zadavi kaiem foto-aparata,
Koltrejn se borio da oslobodi ruke i sluajno pritisnuo okida na aparatu. Rezultat je bila slika,
iskrivljena pod uglom od etrdeset i pet stepeni, koja je pokazivala mrlju sa desne strane, to je
mogao biti jedan deo ruke, i mrlju sa leve strane, to je moglo biti rame. Izmeu toga, jasno se videlo
Taino lice. Koltrejn nikada nije video izraz takve ivotinjske ostraenosti. Bilo ga je skoro sramota
da pogleda tu sliku, tako je bilo oigledno seksualno zadovoljstvo koje je imala dok je gledala Karla
i njega kako se tuku zbog nje.
Vrata su se otvorila uz kripu i pomonik je izaao. Ne mogu rei kako je raspoloena, ali

spremna je da vas vidi.


Jesam li, pak, ja spreman?, zapitao se Koltrejn.
Nakon to je pogled pun nesigurnosti uputio Denifer, ohrabrio ga je dodir njene ruke. Uao je u
sobu.
Upravnik doma za stara lica dao je Koltrejnu pravu sliku onoga to moe oekivati. ak i tada, bio
je iznenaen, i kolebao se dok je Denifer zatvarala vrata.
Ovo je verovatno greka. Nismo u pravoj sobi.
Nije greka, rekla je Denifer.
Ali... Koltrejn je zurio u staricu koja je, inilo se, spavala u krevetu. Taina majka roena je
1934. godine. U zavisnosti od toga kada joj je roendan, trebalo bi da ima ezdeset tri ili ezdeset
etiri godine. Ova ena ima...
ta to apuete?, poalila se ena iz kreveta. Zvuala je kao da joj se slomljeno staklo zaglavilo
u grlu.
Oprostite, rekao je Koltrejn. Mislili smo da spavate. Pokuavali smo da odluimo da li da vas
probudimo.
Misli, mislili ste da li spavam, pa da moete da me napalite.
Uh... Koltrejn nije mogao da govori. ena koja je bila u krevetu, i koja je trebalo da bude ranih
ezdesetih godina, izgledala je kao da ima vie od devedeset: suvonjava, proreene, sede kose, oiju
crvenih od reume, smeurane koe, prevremeno zgrenog i propalog tela. Na svakom obrazu video se
ruan oiljak. Ali najstranije od svega bilo je to to se uprkos svim razornim delovanjima koje je
njeno telo pretrpelo alkoholu i drogi, kako je objasnio upravnik moglo razaznati da je ona erka
Rebeke ens i Taina majka. Kao da bi i Rebeka ens ovako izgledala da je poivela i vodila
raspustan ivot, ili kao da je Ta bila osuena da ovako izgleda.
Napred. Napalite me. Pomonici mi to uvek rade. Prerano ostarela ena je rukama prola kroz
svoju kosu, tanku kao pauina, kao da je elja.
Koltrejn je pogledao Denifer. Bio je iznenaen i zgaen.
Stefani? Denifer je prila krevetu.
Ko si, do avola, sad ti?
Zovem se Denifer. Htela bih da vam postavim nekoliko pitanja.
enama nije dozvoljeno.
Doneli smo vam nekoliko slika vae erke.
enama nije dozvoljeno.
Ako odem, da li obeavate da ete razgovarati sa mojim prijateljem?
Da li je doao da me...
Od pokreta koji je nainila Koltrejnu se okrenuo stomak.
Bojim se da pomonici ne bi eleli da to uradi, rekla je Denifer. Mogli bi se naljutiti.
Odlino.
Mogli bi da ponu da se tuku.
Tako je.
Vi uivate u tome?
Neka se bore. Zasluuju da budu kanjeni.
Zato?
Zato to me ele.
Voli li i vaa erka kada se mukarci bore?
Mala... Sledea re je bila okantna.

Zato je tako zovete?


Mislila je da je bolja od mene. Rasterala je sve moje mukarce.
Kada je ila na koled?
Hah.
U srednjoj koli?
Hah. Kada sam spavala, uzela je brija, priunjala se i uradila mi ovo. Nije mogla da podnese da
njena mama ima svu panju. Mislila je da moe da uniti konkurenciju. Nije joj uspelo. I dalje sam
lepa kao nekada. Uputila je Koltrejnu najstrastveniji pogled koji je ikada video. Nisam li?
Jeste.
Onda...
Zbog njenih narednih rei Koltrejn je skrenuo pogled.
Za ta si ti dobar? Nai sebi novog deka, mala. Ovaj nema pojma. Slike? Da li si rekao da si
doneo slike moje erke?
Jesam, Koltrejn je uspeo da izgovori.
Spali ih. Poalji je u pakao. I gubi se odavde. Prestani da mi troi vreme. Kod mene mukarci
ekaju u redu da me...
U pravu ste, rekao je Koltrejn. Troimo vam vreme. ao mi je to smo vam dosaivali.

23.

Koltrejn je seo na stepenice doma za stara lica i spustio glavu izmeu kolena. Bilo mu je potrebno da
nekoliko puta duboko udahne pre nego to je vrtoglavica prola, a stomak mu se smirio. Iz zaliva je
duvao povetarac koji je donosio miris soli. Koltrejn mu se prepustio jer mu je suio znoj na obrvama.
Najzad je mogao da podigne pogled i pogleda Denifer. Ti si ila na sve asove psihologije.
To se zove seksualni unititelj, rekla je Denifer. Vrlo retko se javlja kod ena.
Ali kako je...
Naslee ili okruenje. Izaberi.
Ili i jedno i drugo. Drugim reima, ko zna, rekao je Koltrejn.
Moj udni profesor psihologije rekao je da se emotivne bolesti mogu naslediti. Denifer je sela
pored njega i prekrstila ruke na kolenima, preko sivih, irokih pantalona. Ne znamo nita o
Rebekinoj majci, ali ona, njena erka i unuka su veoma lepe ene koje su tako opsednute svojom
lepotom, tako samosvesne i neprijatne zbog toga, da oseaju da vrede tek kada se mukarci bore zbog
njih.
Ili su bile napastvovane kao deca, pa istovremeno privlae i odbijaju mukarce. Tako su
ogorene da ele da kazne mukarce koji misle da su privlane, rekao je Koltrejn.
to nas vodi sa naslea na okruenje. Ne znamo kako je ova jadna ena odrasla. Moe biti da je
Vinston Kejs bio udovite. Ali na osnovu onoga to je rekla o tome kako je Ta, Melinda, ili kako
god da se zove, odrasla, jasno je da je Ta jo kao mala bila ljubomorna zbog mukaraca koje je
njena majka imala pored sebe. Bila joj je potrebna panja, a poto je nije mogla dobiti od majke,
dobijala ju je od majinih mladia. Nevolja je to je privukla vie panje nego to je mogla da
podnese. Ako je Ta bila zlostavljana, ne udi me to je tako gnevna na mukarce, sada, kada je
odrasla. Sa druge strane, osea se prisiljenom da ih iskuava. Osea potrebu da ih kazni zato to je
ele. Seks sa njom je nezaboravan.
Koltrejn je osetio da su mu se obrazi zagrejali.
Imam lo oseaj da si ti sledei na njenoj listi za osvetu, rekla je Denifer. Ali i da nisi spavao
sa njom, lagala je zbog negativa i Dankana Rejnoldsa. Prozre njenu igru i to je ono to te tera da
upadne u nevolju zbog nje. Ako samo sledi svoj obrazac, zatitie se tako to e pronai nain da te
se rei.
Ba kao to se reila Dankana i bivih momaka. To isto radi sa Voltom. Obrauje ga tako da moe
da ga upotrebi protiv mene.
Moramo da ga upozorimo.

24.

Gospodine Koltrejn, ovde Eliot Blejn, uo se zabrinuti glas sa zvunika Koltrejnovog telefona u
automobilu. im su se on i Denifer vratili na losaneleski aerodrom, pozvao je kuu da vidi da li
ima poruka na telefonskoj sekretarici. Niz poziva u kojima je neko sputao slualicu zabrinuo ga je
jer ga je podsetio na Ilkovia. Pitao se da li je to Volt. Onda je Blejn rekao. Ja sam advokat zaduen
za imanje Randolfa Pakarda. Ne znam da li ste uli ovo od nekog drugog. Ako niste, oprostite mi to
vam javljam loe vesti. Znam da ste se neko vreme druili sa Randolfovim pomonikom, Dankanom
Rejnoldsom. Poverio mi se da su mu prijali razgovori sa vama. Meni je... Nije mi lako da ovo kaem.
Rastuiete se, kao to sam i ja, kada sam saznao da je prole noi Dankanovo telo pronaeno u
njegovoj kui. Izgleda daje bio mrtav nekoliko dana. ini se da policija misli da je poinio... bilo bi
bolje da o ovome razgovaramo licem u lice. Molim vas, pozovite me u kancelariju. Pre otprilike
nedelju dana, Dankan je doao u moju kancelariju sa udnim zahtevom. Potovao sam njegovu
privatnost i nisam ga ispitivao o tome, ali sada se ini da se postarao za line stvari pre nego... Imam
paketi koji je eleo da vam dam u sluaju njegove smrti.

25.

Audio-kaseta? Kotlrejn je zbunjeno gledao predmet koji je izvadio iz koverte.


Poto se zavalio u mekanu, braon, konu stolicu iza velikog, staklenog stola, Blejn je pruio
Koltrejnu preko stola potpisano pismo. Njegovi manikirani nokti su se sijali. Tada sam mislio da je
to udna elja, ali u mojoj profesiji, udni zahtevi nisu neobini. Po uputstvu, koje mi je Dankan dao,
trebalo bi da presluate kasetu u mom prisustvu. Kada ste me pozvali da mi kaete da dolazite, dao
sam uputstva sekretarici da izmeni moj raspored kako bismo to mogli da uradimo sada.
Hvala vam.
Uvek sam imao vremena za Dankana. Bio mi je vie od poslovnog saradnika.
Da, i ja sam o njemu razmiljao kao o prijatelju.
Blejn je bio pedesetih godina, srednje visine i teine, opreznog pogleda. Kosa mu je bila savreno
oiana, nosio je skupo odelo, cipele su mu bile tako sjajne da se inilo da ih je sada izvadio iz
kutije.
Ustao je i stavio kasetu u plejer koji se nalazio u gomili stereo komponenti pored njegovih knjiga
iz oblasti prava. Dok je iz zvunika, sa obe police, dopiralo tiho utanje, okrenuo se na svojoj
stolici, prekrstio prste na stolu i dok se koncentrisao, stegao svoju vilicu, plemikog izgleda.
Kaseta je i dalje utala. ulo se kako neto potmulo udara, kao da je neko pokretao mikrofon.
Zveckanje neega to je nalikovalo na zvuk kockica leda u ai pratio je veliki gutljaj tenosti, a
zatim se ulo gutanje.
Ovo je poruka za Mia Koltrejna, izgovorio je Dankan nerazgovetno. Ako slua ovu kasetu,
znai da sam mrtav. Jo jedan napet uzdah. udno je to ja to kaem.
Ponovo se ulo zveckanje kockica leda. Ponovo je otpio. Dankan nije govorio nekih petnaestak
sekundi.
Disanje mu je bilo ubrzano. Razmiljao sam da pobegnem, ali ona bi zakljuila da sam labilniji
nego to je mislila da sam. Osim toga, ne mogu da podnesem da ne budem u njenoj blizini. Ono to mi
je dozvoljavala da joj radim... ovek moga izgleda, obinog izgleda, mojih fizikih ogranienja.
Nikada nisam ni sanjao da u upoznati tako... Da e mi povlaivati... Moda ne misli da sam labilan.
Moda nemam razloga da se plaim. Moda e sve biti kako je sada, a ona e mi ponovo dozvoliti
da...
O emu, do avola, on pria?, upitao je Blejn.
Koltrejn je podigao ruku da bi utiao Blejna.
Da me samo nisi fotografisao, rekao je Dankan. Nije trebalo da se pojavi u Saut Koust Plazi.
Melinda je rekla Karlu da e biti na prvom spratu Beverli centra, da e fotografisati ljude i
pokuati da otkrije ko je progonitelj. Naterala je Karla da radi do mere u kojoj je znala da e
upotrebiti silu da bi te naterao da je vie ne via. Bili smo sigurni da e te dovoljno onesposobiti da
ne ide u druge prodavnice. Kada su njene fotografije koje sam snimio u Saut Koust Plazi stigle na
njenu kunu adresu, pretpostavili smo da bi trebalo da shvati koliko si blizu bio da snimi
progonitelja. Postao si odluniji. Zbog toga je Karl postao odluniji. Naposletku...
Teko je disao. Ali, proklet da si, morao si da nastavi, a sada, ako si jo iv, shvatio si da je
unitila fotografije na kojima sam, da sam ja jedini koji je imao pristup tvojoj kui, te da sam ja ukrao
negative. Ali jo ostajemo ti i ja. Po prvi put neko zna za moju vezu sa njom. Kako e ona unititi taj

dokaz?
Nakon udarca, ula se obeshrabrujua tiina, nije se uo ni pokret, kao da je kasetofon bio
iskljuen. Ponovo se ulo utanje sa kasete.
Mislio sam da sam je uo, rekao je Dankan. I dalje oekujem da ujem njene korake u hodniku.
Nasmeie se, zagrlie me i rei e mi ko je sledei i kakvu e igra igrati. Ali kada mi da pie, hoe
li staviti neto u njega? Ili e me napiti i odvesti na dok, u etnju po meseini, i gurnuti me u vodu
ba kao to je uinila sa onim klincem koji je uspeo da je sledi od Sakramenta do Arkate?
Hoe li mi neko objasniti... Blejn je zaustio da kae.
Tiho.
Dankan se ogoreno nasmejao. Sigurno je terala tog klinca da skae kroz obrue. Ali, onda je
naterala sve nas da skaemo kroz obrue. Randolf je znao ko je ona. Znao je ko joj je majka. Znao je
ko je bila Rebeka ens. Ali nije imao snage da se odupre, ba kao ni ja. ak i kada se toliko naljutio
na Rebeku i gurnuo je sa litice u Meksiku, nije mogao da pobegne od njene kletve. Morao je da
provede godine pokuavajui da pronae erku, za koju nije bio siguran da je njegova. Kada je,
naposletku, pronaao i nju i svoju unuku, upao je u istu zamku. U ime ljubavi, izvinio se za sve rune
stvari koje je uinio. Melinda je bila srena to uzima novac od njega, ali nikada nije dola da ga
obie, nikada nije nainila ni najmanji napor da ga zavara da pomisli da ga voli. Siroti Randolf. Bio
je tako usamljen ovek. eleo je udobnost porodinog ivota, ali ja sam bio jedini koji je mogao to
da mu prui. Naposletku je sainio testament i ispravio ga tako da ona nasledi imanje koje je on
najvie mrzeo, gde je ubio enu koju nikada nije prestao da voli, iako ju je mrzeo to je manipulisala
njime.
Dankanov glas je podrhtavao. Moram da prestanem. Ne usuujem se da joj dozvolim da me
uhvati dok snimam ovo. Upozorio bih te lino, ali ta ako greim? ta ako se nije okrenula protiv
mene? Ne mogu da je se oslobodim. A ta ako sam u pravu to sumnjam na nju? U tom sluaju sam
mrtav. Nemam ta da izgubim. Potrudi se da te ne uniti onako kako je unitila mene. Osveti se i u
moje ime, iako zasluujem sve ono to bi mi ona mogla uiniti. Nisam joj nimalo odan. Neka mi bog
pomogne, iako mi je ona potrebna.
Kaseta je utala. ulo se kranje, verovatno je Dankan spustio mikrofon. Onda se vie nita nije
ulo, mada je Koltrejn video da se i dalje okree u deku za kasete.
Sada?, upitao ga je Blejn. Hoete li mi sada objasniti o emu se ovde radi?

26.

Kada mu je Denifer ispriala, Blejn se odmakao od dokumenata koje je mu je stavila na sto.


Moramo ovo odneti u policiju, rekao je Koltrejn.
Blejn je odmahnuo glavom. Ne znam emu bi to doprinelo. Ovi materijali nita ne dokazuju.
O emu to govori?
Vet dravni tuilac bi imao sluaj zasnovan na ovim klimavim vezama i sluaj bi bio odbaen
pre nego to bi doao do suda. Popunjava praznine bez zakljuaka. U oima zakona, teorija koju
zastupate fantastino je opirna.
Ali sva imena koja je koristila?
Da bi zatitila privatnost. Odbrana bi rekla da je ona nesrena, mlada ena koju su, ne njenom
grekom, muili mukarci koji su eleli da dominiraju njome. Niz kobnih posledica, za koje ona ne
snosi odgovornost, primorao ju je da menja ime i mesto boravka. Ne moete dokazati da tera
mukarce da se bore za nju. Ne moete dokazati da nameta da onaj ko pobedi u duelu, na kraju bude
rtva nesree. Zakon se bavi injenicama, a ne pretpostavkama.
A Dankanova kaseta?
Bulanjenje oveka koji je bio dovoljno poremeen da poini samoubistvo. Odbrana bi negirala
bilo kakvu seksualnu povezanost izmeu nje i Dankana. Rekli bi da je Dankan umiljao. Po mom
profesionalnom miljenju, ovi materijali su beskorisni.
Ali mogu ubediti policiju da obrati malo vie panje na Dankanovu smrt. Jasno je da nije poinio
samoubistvo. Ubijen je.
To je jasno tebi. Ali ako je Melinda ens proraunata kao to veruje da jeste, mislim da nije
ostavila nikakav trag koji bi je kompromitovao.
Koltrejn je zaustio da kae neto, a onda je gnevno odmahnuo rukom.
Ali moje lino miljenje je druga stvar, rekao je Blejn. Mislim da je ova ena opasna. Mislim
da ovaj materijal treba da predate policiji u nadi da e oni konano sprovesti istragu o njoj. Onda
mislim da bi trebalo da pobegnete to dalje moete.

27.

Ovde sam pre Boia kupio pitolj i samaricu.


Prodavac u prodavnici oruja klimnuo je glavom.
Ali nisam mogao da ponesem pitolj zbog zakonskog roka od pet dana.
Doli ste da ga uzmete?
Da, i da uzmem jo jednu samaricu.

28.

Na Deniferinom licu se videlo zaprepaenje kada je Koltrejn stavio samaricu na zadnje sedite
zajedno sa kutijom, nalik na aktovku, u kojoj se nalazio revolver. Ponovo se deava.
Znam ta osea prema oruju, rekao je. Ali ne vidim drugi izbor. Moja je greka to sam se
uvalio u ovu nepriliku. Da sam se drao podalje od nje... Ne zasluuje da bude izloena riziku. Ve
si mi mnogo pomogla. Odveu te kui i...
Hoe, avola.
Koltrejn je trepnuo.
Kada pomislim na nju, pobesnim, rekla je Denifer. Snaga njenih rei naterala je Koltrejna da je
iznenaeno pogleda.
Besna sam zbog naina na koji te je iskoristila, rekla je Denifer. Zbog naina na koji ti preti.
Zbog onoga to je uinila nama. Zato nemoj da mi prodaje sranja o tome kako e me odvesti kui.
Dau sve od sebe da ti pomognem da je zaustavi. Denifer je pomislila na visinu svoga glasa i
poela da se smeje.
ta je smeno?
Ba kao nekada. Jesi li se ikada prepirao sa...
Njom?
Da.
Odmahnuo je glavom.
Prestali su da se smeju.
Nikada, rekao je.
Denifer nije nita rekla. Smrkla se. Moda ti i ja zaista ne odgovaramo jedno drugom.
Zato to se ne slaemo oko nekih stvari? Hej, lako je slagati se kada neko glumi i neprekidno
lae, kao to to radi Ta.
Moda je to moj problem. Ja uvek kaem istinu, rekla je Denifer.
Ne bih to nazvao problemom... Da znam ta je dobro za mene, rekla si. Rei u ti ta je dobro za
mene. Ti.
Denifer ga je posmatrala. Gledala je u svoje ruke. Ali kakva e ti oseanja biti sutra?
Ista kao i sada, rekao je Koltrejn. Ako sutra budemo jo ivi, nije mogao a da ne pomisli.

29.

Izabrao je revolver jer je zbog neiskustva u baratanju pitoljem reio da uzme neto jednostavno.
Nije morao da puni ili ubacuje magacin, da bilo ta povlai, nije bilo mogunosti da e se neto
zaglaviti, to su karakteristike poluautomatskog pitolja. Sa izabranim orujem, koltom .357 pajton,
sve to je trebalo da uradi bilo je da pritisne oprugu na levoj strani okvira, iskrene cilindar, ubaci
est metaka u komoru i vrati cilindar na mesto. Veoma brzo je bio spreman za upotrebu, to je bilo
vano nekome tako neiskusnom kao to je bio Koltrejn. Zasigurno, poluautomatski pitolj slinog
kalibra imao je dva puta vie metaka nego pajton, ali Koltrejn je zakljuio da je podjednako loe
imati oruje uz koje se osea neprijatno, kao i nemati ga uopte.
Objasnio je to Denifer nakon to je skrenuo u garau, napunio pitolj i stavio ga ispod sportskog
sakoa. uljao ga je.
Nosie to sa sobom?
Ako nam bude trebalo, nee nam biti od koristi ako je u fioci. Koltrejn je napunio samaricu.
Sea se da sam ti pokazao kako se ona koristi?
Zaklela sam se da je nikada neu koristiti.
To je bilo tada. A sada?
Da, seam se kako se koristi.
Koltrejn je zatvorio garau pre nego to je napunio oruje. Sada je drao samaricu u levoj ruci, a
desnom rukom je otkljuao ulaz iz garae u kuu i otvorio vrata. Denifer je ila iza njega. Zatvorila
je vrata dok je on iskljuivao alarm, ali zabrinutost ga je ve upozoravala da neto nije u redu.
Detektor je trebalo da piti trideset sekundi i podseti ga da deaktivira sistem pre nego to u
potpunosti aktivira ceo alarm.
Ali on nije pitao.
Ne, rekao je Koltrejn.
Denifer je zakljuala vrata. ta nije u redu?
Kada je na displeju video svetlucave rei SPREMAN ZA AKTIVIRANjE, podili su ga marci.
Okrenuo se ka mranom stepenitu koje je vodilo gore i dole i uperio samaricu. Kada sam
odlazio, ukljuio sam alarm, a sada je iskljuen. Neko je u kui.
Denifer se leima naslonila na zid koji je bio u senci.
Ovo mora da je Ta, pomislio je Koltrejn. Dankan je znao pomone kodove koji su iskljuili
detektor za detekciju uljeza. Mora da ga je naterala da joj kae ifru.
Koltrejne. Mukarev glas je bio dubok i grub od besa. Dolazio je zdesna, sa stepenita, iz
mrane dnevne sobe.
Volte?
Isuse, ako me vidi sa ovom samaricom, moda mi nee dati priliku da govorim, pomislio je
Koltrejn. Znojei se, ostavio je samaricu na podu, blizu zida na ulazu, gde ne bi trebalo da bude
uoljiva. Otkopao je sportsku jaknu i sakrio revolver ispod kaia. Drago mi je da si ovde.
Oseanje je uzajamno. Promukli glas je bio nestalan od narastajueg besa.
Koltrejn je pritisnuo prekida za svetlo u blizini ulaznih vrata i upalio svetlo u dnevnoj sobi.
Idem gore. Imam neto da ti pokaem.
Kakva sluajnost. I ja imam neto da pokaem tebi.

Koltrejn je duboko uzdahnuo i krenuo uz stepenice. Denifer ga je sledila, drei vrsto svoju
torbu u ruci.
Jedan korak.
Naredni.
Koltrejn se polako popeo u dnevnu sobu i video Volta preko puta. Bio je udaljen od lampe na vrhu
stepenita. Lice mu je bilo u senci. Volt je sedeo na jednoj crnoj, cevastoj stolici, sa rukama na
kolenima.
Ako mi da minut, imam neto da ti kaem, rekao je Koltrejn.
Ponovo mi ita misli.
Oh?
Jer ja sam doao ovamo da tebi kaem neto.
Ovo je Denifer.
Ako je pametna, otii e odavde.
Pusti me da objasnim. U torbi ima...
Ba me briga ta ona ima u torbi. Volt je ustao. Njegovo snano telo se izdiglo kao delovi
maine koja se sklapala. Ono do ega mi je stalo jeste...
Koltrejn se trgao kada je video da je, u trenutku kada je ustao, Volt podigao neto to je bilo ispod
stolice.
Palicu za bejzbol.
Drei je u desnoj ruci, lupkajui debljim krajem o dlan leve ruke, Volt nikada nije izgledao vii i
opasniji.
...da se postaram da ovoga puta dobije moju poruku. Volt je krenuo napred.
Pobogu, sluaj. Ta je ovo inila i ranije.
Upozorio sam te da je se kloni.
I klonim je se.
Hoe da kae da je se kloni tako to si je jue svuda pratio? Volt se pribliio, lupkajui
palicom.
Nisam. Bio sam u Ouklendu!
Naravno.
Pitaj Denifer.
U pravu je, rekla je Denifer brzo. Mi je sa mnom bio u...
Laete! Volt je slomio art deko lampu. Udarac je bio veoma snaan. Staklo i perle su leteli kroz
vazduh.
Koltrejn nikada nije video tako besnog oveka.
Ako ste vas dvoje bili u Ouklendu, kako ste mogli pratiti mene i Ta po buticima koje
poseduje?, upitao je Volt.
Pratili? Ali nisam...
Volt je udario po staklenom stolu i smrskao ga.
Kad god bismo otili u neku radnju, im bismo uli, telefon bi zazvonio i poziv bi bio za nju. Ti
si je zvao!
Ta lae. Koltrejn je nainio umirujui pokret. Zbunio se kada je video da je Volt, kada je
podigao ruke da zamahne, ispod kone vetrovke otkrio poluautomatski pitolj u futroli, privrenoj
za kai.
O, boe, ako shvati da i ja imam revolver, mogao bi da baci palicu i posegne... Iznenada mu se to
to je kupio oruje uinilo kao loa ideja.

Verovatno ima nekoga ko joj pomae, rekao je Koltrejn. Moda je prethodno telefonirala i
rekla nekome u svakoj od radnji da joj kae da ima telefonski poziv kad god se pojavite. Onda se
pretvarala da je ja zovem.
Sranje! Zato bi...
Da te naljuti toliko da krene na mene!
O emu ti govori? Pratio si je u Malibuu. I sada je prati. Ali kunem ti se da to vie nee
raditi!
Volt je zamahnuo. Pokret njegovog tela na vreme je upozorio Koltrejna da se izmakne. Bejzbol
palica mu je proletela pored glave i udarila o zid.
Ona voli kada se mukarci bore zbog nje!, povikao je Koltrejn.
Dok je Volt zamahivao u drugom pravcu, Koltrejn se ponovo sagnuo, a Denifer se spustila na pod.
Palica je promaila Koltrejna za in, a od snaanog naleta vazduha osuio mu se znoj na obrvi.
Sluaj me!, povikao je Koltrejn. Niko je nije progonio u Malibuu! Izmislila je! Imala je
pomonika!
Oekuje da poverujem u to sranje?
Ali to je istina!, povikala je Denifer sa poda. Imam dokaz u torbi. Njeno ime nije Nataa
Adler. Zove se Melinda ens. Imala je est razliitih imena i...
Gospoice, upozorio sam te da se ne mea!
Mukarci ubijaju jedni druge zbog nje! Denifer se pridigla sa aktentanom i pruila mu je dok
je uala. Dozvoli mi samo da je otvorim i pokaem ta...
Sama si to traila!
Volt je uneo svu svoju snagu u zamah, udario po aktentani iz sve snage i izbacio je Denifer iz
ruku. Torba se otvorila i poletela u vazduh. Dok su dokumenta letela, aktentana se odbila od zid i
pala na slomoljeno staklo. U isto vreme, Denifer je vrisnula i pala na lea.
Volt je bio u poloaju da uzvrati novim zamahom palice, ciljao je na Denifer. Ona je podigla ruke
da zatiti glavu. Volt se zaustavio u poslednjem trenutku, kao da je shvatio ta je postao.
Ja...
ta god da je hteo da kae, bilo je kasno. Koltrejn ga je napao. Strah u Deniferinim oima
oslobodio je neopisiv gnev u njemu. Napao je Volta sa strane i poleteo sa njim ka stolu iznad kojeg se
nalazila jedina svetiljka u sobi. Zdruena teina njihovih tela obruila se na sto i napravila ulegnue.
Slomili su lampu, a soba je utonula u mrak. Dok su se kotrljali, Volt je morao da ispusti drku bejzbol
palice kako bi zaustavio Koltrejnove udarce. Otre ivice Koltrejnovog revolvera zaparale su ga po
boku, od ega je jauknuo. Onda je revolver ispao i pao meu slomljene stvari. Koltrejn se borio sa
Voltom da ustane. Usred buke, svog frenetinog disanja i snanog lupanja srca uo je Denifer kako
vie: Ne!
Molila je i preklinjala: Prestani! Ona to i hoe!
Ali do Koltrejna vie nita nije dopiralo. Ne sumnjajui u to da Volt eli da ga ubije, morao je da
uradi Voltu ono to je Volt hteo da uradi njemu. Prevrtali su se sa jedne strane na drugu, udarali jedan
drugog, stenjali. Na njihovim licima krv se meala sa znojem. Dok su ga noge izdavale, Koltrejn ga je
napao iz sve snage. Udario je Volta telom tako snano da je Volt odskoio unazad. Ali Koltrejn ga je
napao tako snano da je i sam poleteo za njim. Proleteli su kroz pokretna vrata. Staklo je puklo kao
da je eksplodirala bomba.
I dalje su se borili.
Stigli su do balkonske ograde.
I preleteli su preko nje.

30.

Na trenutak, Koltrejn je imao oseaj da lebdi u tami. A onda je osetio da mu se stomak penje. Oko
njega je, u oba pravca, strujao vazduh, dok su on i Volt leteli. Padali su, okretali se, zagrljeni. Pad je
bio estok, preplavila ih je hladna, crna voda. Pali su u bazen tako da su istog trenutka stigli na dno i
udarili o njega. Udar mu je izbio vazduh. Koltrejn je udahnuo, uvukao vodu u sebe, uspaniio se i
borio se da izae na povrinu. Uspeo je, udahnuo je vazduh, a onda je ponovo nestao pod vodom, jer
ga je Volt zgrabio za ramena i povukao dole. Poto je imao oseaj da mu plua gore, Koltrejn se izvio
i oslobodio, oslonivi savijene noge o dno bazena. Odgurnuo se, ponovo se pojavio na povrini i
borio se da doe do vazduha.
Svuda oko njega upalila su se svetla, u dnevnoj sobi iz koje su pali, u prizemlju, odakle se izlazilo
na bazen, u bunju u zadnjem dvoritu, u samom bazenu. Privremeno oslepljen, Koltrejn je zamahnuo
unazad, taman na vreme da sprei Volta da ga epa za vrat.
Prestanite! Deniferin glas se pribliavao, odluno traei da prestanu. Mora da je ona upalila
svetla i sjurila se na bazen. Ali Koltrejn nije obraao panju, bio je i suvie zauzet spreavanjem
Volta da ga gurne pod vodu. Kada je Volt izgubio ravnoteu u vodi, koja mu je dosezala do ramena,
Koltrejn je zaronio i isplivao na povrinu iza Volta, zgrabio ga odstraga i gurnuo pod vodu.
Ne!
Koltrejn je dobio u potiljak udarac motkom. Osetivi ekinje na kraju motke, Koltrejn je shvatio
da Denifer koristi jedan od tapova za ienje bazena kako bi pokuala da ih sprei da se bore.
Volt se izmigoljio i oslobodio, udahnuo vazduh, okrenuo i krenuo ka Koltrejnu. U tom trenutku
Denifer je bacila izmeu njih motku i jastuk sa stolice.
Prestanite!
Zgrabili su jedan drugog za vrat. Koltrejn je osetio da mu se lice nadima dok je stezao sve jae i...
Pucanj je odjeknuo tako snano da je odmah popustio stisak. Ustuknuvi, izgubio je oslonac,
potonuo, a onda ponovo isplivao na povrinu i duboko udahnuo. Video je da je Volt reagovao ba kao
i on. Bio je iznenaen kada je video Denifer kako stoji kraj bazena, sa samaricom u rukama.
Negde u ulici je lajao pas. Nekoliko kua nie, ovek je povikao: ta se dogodilo?
Poto nije bila uvebana, Denifer je nespretno ubacila novu patronu u samaricu. Iskoriena
patrona je poletela u vazduh i pala na beton. Pogledajte se! Ona to i hoe! Zar ne shvatate da vas
koristi? Pobogu, ta treba da uradim da bih vas zaustavila?
Denifer je bila tako iznenaena, pogled joj je bio izbezumljen, oigledno nije navikla da dri
samaricu, dala je sve od sebe da je dri uravnoteeno u rukama. Koltrejn je iznenada shvatio u kojoj
je meri izgubio kontrolu.
U pravu je. Pogledao je Volta. Ne elim da...
Prekinuo ga je smeh.
Sa sprata. Dubok, senzualan smeh.
Zbunjen, pogledao je uvis i video Ta kako se nagnula preko balkona na najviem spratu. Iz njene
predivne siluete isijavala je radost. Smeh se uo sve glasnije sve dok nije zabacila glavu i otkrila se.
Ta?, promrmljao je Volt.
Shvata li sada?, upitao ga je Koltrejn.
Dok ih je gledala sa drugog sprata, Ta je brisala suze od smeha.

Ali... Volt je ostao bez rei od smetenosti.


Proitaj dokumenta koje imam u torbi!, rekla je Denifer.
Ta je odmahivala glavom od radosti. Nateraj je da ponovo puca! Nateraj je da skoi u bazen i
pokua da vas zaustavi!
Ta, rekao je Volt, shvativi istog trenutka. Ti... Rei su zvuale kao psovka dok je iao kroz
vodu. Doao je do ivice bazena, izaao, pogledao uvis, a voda se cedila sa njega. Iznenada je potrao
i krenuo ka kui.
Kada je Volt nestao u prizemlju, Koltrejn je izaao iz bazena. Ispuzao je, ne obazirui se na hladan
vazduh na mokroj koi i potrao za njim.
Denifer je urila pored njega. Njih dvoje su proli kroz mranu komoru i podrum, i pojurili uz
stepenice. Negde gore, Volt je neto dovikivao. Ta se i dalje smejala. Koltrejn je doao u dnevnu
sobu i pogledao ostatke neprocenjivo skupih stvari koje je Volt razbio. Spazio je revolver koji je
izgubio u borbi. Podigao ga je, ali nije video Volta, iako je uo svau iznad sebe. Potrao je gore.
Kada su on i Denifer doli na dragi sprat i ujurili u spavau sobu, Koltrejn je bio zaprepaen.
Spavaa soba bila je jedina soba na tom spratu. Balkon, oivien cveem, pruao se sa sve etiri
strane. Kroz prozore, Koltrejn je video Ta kako poskakuje od radosti s kraja na kraj, rugajui se
Voltu koji ju je jurio.
Utisak je bio zastraujui. Koltrejn na sredini svoje spavae sobe, okree se, gleda napolje i vidi
Ta kako tri s jednog kraja balkona na drugi. Volt je usporavao, grudi su mu se nadimale. inilo se
da Ta ima nepresuni izvor energije, jer je skakutala, okretala se i izmicala Voltu. Nosila je belu
pamunu haljinu do lanaka, kakvu je Koltrejn video u Meksiku. Onako oputena, haljina je
provokativno leprala dok je Ta skakutala i okretala se. Preko ramena joj je bio prebaen al,
privezan za otvor na haljini. Gledajui nju i Volta iz drugog ugla, Koltrejn se okrenuo, osetio
vrtoglavicu, zapanjen iznenadnom brzinom kojom je Volt potrao. Ispruivi ruku, Volt je zgrabio kraj
Tainog ala i povukao je, zbog ega je nakratko ostala bez daha, ali pre nego to je Volt mogao da je
privue ka sebi, pognula je glavu i oslobodila se privezanog dela ala. Ispruio je drugu ruku i
zgrabio je za ruku, kada je poela da bei. Kada ju je okrenuo ka sebi, bacio je al i zamahnuo rukom
da je udari.
Gledala ga je prkosno.
Oklevao je.
ta je? Boji se da udari enu?
Ti nisi ena.
Tako nisi mislio pre tri sata kada sam...
To te ne ini enom.
Ta se nasmejala. Ne? A ta me ini?
Volt joj rekao neto, to je bilo krajnje grubo.
Smeh je zamro.
Ne znam ta sam video u tebi, rekao je Volt. Spaliu odeu i poliu se izbeljivaem da bih se
oslobodio prljavtine koju si ostavila na meni.
Ta se smrknulo pred oima.
Ti si klozetska jama. Volt se okrenuo i krenuo ka spavaoj sobi.
Hej, rekla je Ta.
Kada je video Volta kako ulazi, Koltrejna je porazio izraz gaenja na njegovom licu.
Kuda misli da si krenuo?, upitala ga je Ta.
Volt je ve bio u sobi.

Jo nisam zavrila sa tobom, rekla je Ta.


Vano je da sam ja zavrio sa tobom, Volt je i dalje iao kroz spavau sobu, ne trudei se da je
gleda.
Mene niko ne naputa!
Samo me gledaj.
Vraaj se ovamo!
Idi do avola.
Ali ti ide prvi! Ta je zgrabila teku saksiju iz niza, uletela u sobu i zavitla je u Voltov potiljak.
Na trenutak, Koltrejn je pomislio da je zvuk lomljave koji je uo, bilo lomljenje saksije. Ali kada
je saksija pala neoteena na pod, Koltrejn je shvatio da je to bio zvuk lomljenja Voltove lobanje.
Krupni policajac se zateturao ka Koltrejnu, traei oslonac, ali nije ga pronaao. Prevrnuo je oima.
Telo mu je postalo kao vrea koja pada. Kada je glavom udario o pod, na potiljku mu se videla
rasekotma iz koje je tekla krv.
Oh, rekla je Ta.
inilo se da se cela soba skupila.
Vidi ta si me naterao da uinim.

31.

Koltrejn je bio tako zapanjen da nije mogao da se pomeri. Pored njega, Denifer je otvorenih usta
gledala u Voltovo nepomino telo.
Narednog trenutka, Ta je unula pored Volta i poela da mu pretura po depovima. Nije trebalo
da bude ovako. Pogledala je Koltrejna. Platie mi za ovo.
Po prvi put, Koltrejn je primetio da joj se ruke sijaju. Nosila je plastine rukavice.
Iz Voltove kone jakne izvukla je mali, crni elektronski predmet koji je podseao na minijaturni
daljinski upravlja. Podigla je levu Voltovu ruku, obuhvatila ureaj njegovim prstima i upotrebila
njegov palac da pritisne dugme na ureaju. Naterau te da plati.
Idem da zovem policiju, rekao je Koltrejn.
Kada je krenuo ka telefonu pored kreveta, video je Ta kako urno trai neto ispod Voltove jakne.
Shvatio je o emu se radi i povikao Denifer: Bei dole!
Istog trenutka, Ta je izvukla poluautomatski pitolj iz Voltove futrole, stavila ga u njegovu desnu
ruku, stavila kaiprst na obara i povukla. Pucanj je bio zagluuju, nije bio kao pucanj iz samarice,
ali napravio je veliku buku. Neprecizno ispaljen metak promaio je Koltrejna u velikom luku i zabio
se u zid. Koltrejn je imao utisak da e naredni metak biti precizno ispaljen. Pojurio je ka stepenitu,
dok je Ta uzela oruje iz Voltovih raku i struno ga zagledala.
Isuse! Dok je jurio dole, Koltrejn je uo pucanj i osetio metak koji je prozujao pored njega. Stao
je na ivicu stepenita, trgao se i pao niz stepenice. Video je nejasno Deniferinu figura kako nestaje u
drugom delu stepenita.
Prevrnuo se. Od narednog hica mu je zazvonilo u uima, gips na zidu je eksplodirao, sitni delovi
gipsa su ga pogodili u lice. Osetivi bol, dovukao se u dnevnu sobu, i tek onda je shvatio da jo dri
revolver koji je poneo sa sobom pre nego to se popeo u spavau sobu. Refleksivno ga je podigao i
povukao obara. Loe je naciljao i promaio je Ta. Ona se zaklonila na odmoritu iznad njega.
Iznenaenje zbog uzvraene vatre usporilo ju je dovoljno da je Koltrejn imao vremena da se spusti
na odmorite kod ulaznih vrata, pre nego to Ta ponovo zapuca. Sudario se sa Denifer koja je
pokuavala da otkljua ulazna vrata. Nemamo vremena!, povikao je i povukao je ka drugim
stepenicama samo trenutak pre nego to su dva metka napravila dve rupe u vratima.
Sada su bili u prizemlju, ali nisu se mogli sakriti zbog upaljenog svetla. Denifer je ugasila svetla
i celo prizemlje i bazen utonuli su u mrak. Narednog trenutka, Ta se pojavila na odmoritu i ispalila
tri metka u senke, a onda je nestala sa vidika. Pre nego to su joj se oi mogle priviknuti na mrak,
Koltrejn je ispalio hitac u prazno odmorite. Nespretno je drao revolver u rakama, a onda se
obeshrabreno povukao.
Denifer?
Ovde sam. uo je njen drhtavi glas iza sebe.
Jesi li povreena?
Nisam.
Koltrejnovo srce lupalo je tako snano da se plaio da e mu arterije pui. unuo je iza
betonskog stuba i uperio pitolj u odmorite.
Vrt, Deniferin glas je drhtao. Moemo da pobegnemo kroz zadnji deo.
Ne moemo, upali bismo u zamku. Svuda se nalazi zid. Imamo samo bunje kao zaklon. Mogla bi

nas pogoditi sa balkona dnevne sobe. Ta!


Nije bilo odgovora.
Ta! Koltrejn je povikao glasnije.
I dalje nije bilo odgovora.
Melinda!, pozvala ju je Denifer.
ta je?
Susedi su uli pucnjavu! Pozvali su policiju!, rekla je Denifer. Gotovo je!
Nije jo!, rekla je Ta, tojest Melinda. Ali uskoro e biti gotovo!
O emu to ona govori?, zapitao se Koltrejn. Nije valjda toliko luda da se mota okolo dok ne doe
policija. Zato eka?
I zato nosi plastine rukavice?
Da ne bi ostavila otiske, pomislio je.
Zato je onda stavila Voltu poluautomatski pitolj u ruku i koristila njegov prst da povue obara?
Kako bi se na njegovoj ruci zadrali tragovi baruta. Zar to nije rekao Volt u Big Beru? Pretio mi je
da e pucati u mene, da e mi onda staviti pitolj u raku i povui obara. Kako bi na tvojoj ruci
ostali tragovi baruta, rekao je Volt. Tako bi izgledalo da sam ja pucao u Volta, a da je on bio
primoran da se brani.
To ona radi. Hoe da izgleda kao da je Volt pucao, a ne ona.
Ali postoji jo jedan dokaz koji nije mogla da sakrije, pomislio je. Kako planira da...
emu je sluio daljinski upravlja na koji je stavila Voltov palac?
Osea li dim?, promrmljala je Denifer.
Koltrejn se okrenuo. ak i u tami, mogao je videti gust, sivi dim koji se izdizao iza njega.
Iz mrane komore.
Zagolicao mu je nos i naterao ga da se sagne jer je poeo da kalje. Oi su mu zasuzile. Dim je bio
toliko gust da je zaklonio izlaz na bazen.
Volt mora da je meu hemikalijama ostavio zapaljivu napravu. Daljinski upravlja koji je
Voltovim palcem Ta aktivirala posluio je da...
Denifer, skloni se od...
Vrata mrane komore su eksplodirala, plameni jezici su izleteli, osvetlili hodnik i pojurili ka
tavanici. Ali koliko god da je vatra bila snana, nije priguila Deniferin krik dok je trala ka
betonskom stubu iza kojeg je uao Koltrejn.
Ta je zapucala u njenu figuru koja se oitavala ispred plamena.
Koltrejn je uzvratio tako to je ispalio metak.
Isuse, moja kosa. Denifer je rukama dodirivala kosu i gasila iskrice.
Sada je skoro gotovo!, rekla je Ta.
Koltrejn je uspanieno pogledao veliki vatreni zid iza sebe.
Zato u vam dozvolti da izaberete!, rekla je Ta. Moete da izgorite ili da mi dopustite da vas
ubijem.
A onda da dovue Voltovo telo ovamo kako bi izgledalo da nas je on ubio, a onda poginuo u
poaru koji je podmetnuo?
Meni dobro zvui!, rekla je Ta.
Ali, ponestaje ti vremena! ujem sirene!, rekla je Denifer.
Ne ponestaje! Samo jo nekoliko minuta! Ipak, dobar pokuaj!
Koltrejn je na leima, kroz svoju sportsku jaknu, oseao vrelinu plamena. Kosa mu se zagrevala.
Od dima ga je peklo grlo. Bio je savijen, kaljao je i znao je da on i Denifer imaju jo nekoliko

sekundi pre nego to budu morali da potre ka stepenicama. Iako je kua bila sagraena od
prenapregnutog betona, zidovi, podovi i tavanice unutra imali su konvencionalne drvene okvire.
Plameni jezici e, podrani betonom, progutati drvo kao oluja. Moramo da izaemo...
Podrum, pomislio je, ali nije mogao da prestane da kalje. On ima izolaciju od poara. Skoro je
odjurio tamo, a onda se setio da on ima sistem za gaenje poara sa halonom. To nije bilo dovoljno
da se ugasi poar u drugim delovima kue, ali bilo je dovoljno da se oboje pogue ako odlue da
potrae tamo zaklon.
Moramo pojuriti ka stepenicama i nadati se da nas nee upucati pre nego to...
Poto je vrelina koju je oseao na leima postala nepodnoljiva, ba se spremao da potri, kada je
uo krik sa odmorita kod ulaznih vrata. Pucanj. Ali hitac nije bio usmeren u prizemlje. Bio je
usmeren u figuru koja se strmoglavila niz stepenice, ka mestu na odmoritu gde je Ta uala,
skrivena od pogleda. Figura se sudarila sa njom i izloila je u potpunosti Koltrejnu. Ta figura je bio
Volt. Udarac u glavu ga nije ubio. Kada je doao svesti, mora da je pojurio niz stepenice, u prizemlje,
odakle su se uli pucnji. Njegovo oputeno telo prikovalo ju je za zemlju. Njegove ruke su je zgrabile
za vrat. Ona je ponovo vrisnula i povukla okida. Krv je iknula iz njegove, ve slomljene, lobanje.
Uspaniena, izvila se kako bi se izvukla ispod teine Voltovog mrtvog tela.
Denifer je iskoristila priliku i potrala ka Ta kada ova nije gledala. Iznenaen, Koltrejn se
udaljio od vatre samo sekund kasnije.
Ta je odgurnula Voltovo telo sa sebe i gurnula ga niz stepenice. Onda je nanianila u Denifer
koja je izgubila ravnoteu kada se saplela o Voltovo telo koje se prevrtalo. Metak namenjen njoj
pogodio je Koltrejna u rame i odbacio ga na pod. Na trenutak mu se smrailo pred oima. Od vreline
poara koji se irio vratila mu se svest. Bol u desnom ramenu naterao je njegov nervni sistem da brzo
radi. Dok su se plameni jezici pribliavali, borio se da ustane i video je na odmoritu Denifer kako
se uhvatila u kotac sa Ta. Ta je povukla obara pitolja, ali nita se nije dogodilo. Osigura je
ostao povuen. Magacin je ostao bez municije.
Bacila je pitolj i uhvatila Denifer za glavu. Kada je Denifer jauknula i ustuknula, Ta se
okrenula, izmakla se i na sve etiri pojurila niza stepenice. Denifer je posegla za njom i uhvatila je
za porub haljine. Iako ju je Ta odgurnula nogom, Denifer ju je i dalje vrsto drala, a poto se
frenetino borila, Ta je pocepala haljinu i otkrila nogu do kolena. Denifer je ostala sa komadom
haljine u rukama.
Ta je ponovo pokuala da se popne uz stepenice. Denifer ju je ponovo zgrabila za haljinu,
pocepala je jo vie, ali nije mogla da je zadri. Njih dve su pojurile na sprat.
Denifer ne zna da sam pogoen, pomislio je Koltrejn prestravljeno. Desno rame mu je gorelo dok
se penjao uz stepenice. Misli da dolazim da joj pomognem.
Usred urlika plamena iza njega, uo je buku izvan kue: povike, sirene koje su se pribliavale.
Hvala bogu, pomislio je kada je nekako uspeo da otkljua ulazna vrata. Ali tresak neega to se
slomilo na spratu iznad njega i neije jaukanje upozorili su ga da ga Denifer treba.
Borio se da se popne, u glavi mu se zavrtelo kada je po drugi put te noi doao do hrpe slomljenih
stvari u dnevnoj sobi. Ponovo je uo komeanje na spratu. Dok mu je krv tekla, popeo se uz
stepenice.
U spavau sobu.
Sve se vratilo u spavau sobu, pomislio je.
U sobi je bio mrak. Kada je posegao da upali svetio na zidu i nije uspeo u tome, shvatio je da je
lomljava koju je uo, bio zvuk lomljenja lampe.
Tiina u sobi ga je uznemirila.

Gde je ona? Denifer ga je upitala iz desnog ugla.


Ne znam. Oi mi se nisu navikle na mrak. Ja...
Teak predmet ga je pogodio u grudi, izbio mu vazduh i pojaao mu bol u ramenu. Oamuen od
bola, pao je preko pisaeg stola, zgrabio ga da bi se zadrao i dodrinuo foto-aparat koji je tamo
ostavio.
Jesi li dobro? Denifer je proaptala iz mraka, sa njegove desne strane.
Nisam, ja sam...
Jo jedan predmet tresnuo je o zid u blizini mesta odakle mu se obratila Denifer. Odakle nas, do
avola, gaa?
Ne znam, rekao je Koltrejn. U belom je. Trebalo bi da je vidimo ak i u mraku.
Bila je u belom.
Koltrejn nije shvatio primedbu. unuo je i uzeo fotoaparat.
Napolju su se sirene pribliavale i ule su se glasnije.
U sobi je video treperenje nalik na svice. Varnica se pojavila i nestala iznenada, pa se zapitao da
mu se ne privia. Bio je zbunjen dok se nije prisetio Tainog problema sa statikim elektricitetom.
Pripremio je foto-aparat i okrenuo ga ka mestu gde je video varnicu, aktivirao je blic i pritisnuo
okida.
Bljesak svetla ju je uhvatio u polupokretu, kako puzi ka otvorenim vratima balkona. Poto je
bljesak iao u suprotnom pravcu od njega, nije zasmetao njegovim oima, a verovatno ni
Deniferinim, koliko je smetao Tainim. Jauknula je i podigla ruke da zatiti oi. Odjednom je
ponovo bilo mrano. Ta je pourila ka balkonu, a Denifer je ispuzala iz svog skrovita. Deniferina
tajanstvena primedba da je Ta bila u belom sada je dobila smisao ona je skinula belu haljinu. Bila
je naga i njeno glatko, osunano telo jedva se moglo videti u mraku. I Deniferina odea je bila
pocepana. Sa sakoa joj je bio otkinut rukav, dugmad na njenoj svilenoj bluzi bila su pokidana.
Stigla je Ta na balkonu. Njeno savitljivo telo se izvilo tako da je podsetila na divlju maku.
Grebala je, izvijala se, migoljila se, pljuvala, dok se na Deniferinim obrazima iznenada nisu
pojavile krvave ogrebotine.
Kuko!, povikala je Denifer i napala je jo ee.
Plamen iz prizemlja osvetlio je no. Dim se izdizao oko silueta koje su se borile. Stepenite se
ispunilo izmaglicom koja je polako ulazila u spavau sobu.
Dok je Denifer gnevno nasrtala, Ta se sklonila u stranu i udarila Denifer ramenom. Denifer je
tresnula o ogradu. Ta ju je epala za nogu, prevrnula je i bacila preko ograde.

32.

Koltrejnu je stalo srce.


Od oka, ponovo je poelo da kuca i nateralo ga da pojuri ka ogradi. Denifer se uhvatila za
ogradu, nakon to ju je Ta naglo prevrnula. Denifer se ljuljala i borila se da se zadri, dok ju je Ta
udarala po prstima i pokuavala da je skine sa ograde. Ispod je na oba sprata buktao poar, a bazen
se nije nalazio na ovoj strani ispod plamena se nalazilo samo poploano dvorite.
Ne! Poto je odgurnuo Ta u stranu, Koltrejn je posegao zdravom rukom ka Denifer ne bi li je
povukao gore.
Pomislio je da e poludeti od bola koji je osetio kada ga je Ta udarila u ranjenu ruku. Videvi da
Ta pokuava da ga udari po drugi put, uspeo je da odbije udarac, ali rana ga je i dalje bolela.
Ne mogu da izdrim!, povikala je Denifer.
Ali Koltrejn nije mogao da je povue. Morao je da je pusti i brani se od Ta koja je podigla teku
saksiju sa cveem i zamahnula da ga udari, kao to je to uradila i Voltu. Napor da podigne saksiju
iznad glave malo ju je izbacio iz ravnotee. Kada ju je Koltrejn gurnuo to je jae mogao, udarila je o
ogradu tako snano da je i ona odletela preko nje.
Denifer se koprcala. Uhvatila me je! Ne mogu da izdrim!
U urbi, Koltrejn se nagnuo preko ivice, zavukao zdravu ruku ispod Deniferinog grudnog koa i
naprezao se da je podupre. Ispod nje, video je Ta kako se ljulja dok se drala za Deniferine none
lanke. Plameni jezici sa oba sprata urlali su ispod nje. Gubei oslonac, oajan, pokuao je ranjenom
rukom da izvue Denifer. Krv je potekla. Njegov ranjeni mii nije izdrao.
Ne! Jo se jae istegao zdravom rukom i osetio kako Denifer klizi. Sve vreme je gledao dole, u
Ta koja je puzala uz Deniferine noge i dola joj skoro do kolena.
Koltrejn je zajecao od napora dok je pokuavao da zadri Denifer da ne padne.
Ta se popela jo vie.
Denifer je oslobodila desnu nogu i udarila je.
Ta se jo malo popela.
Denifer ju je ponovo udarila.
Zato... ne..., Denifer ju je udarila snanije. Koltrejn nije mogao da prestane da razmilja o
poslednjim Voltovim reima upuenim Ta i o mestu koje je Taina majka rekla da Ta zasluuje,
ode... do... avola.
Dok je oseao kako mu Denifer izmie, ona je jo jednom snano udarila Ta. Ona ju je pustila i,
vritei, kao olovo tresnula u vatru ispod sebe. Urlik poara bio je toliko glasan da Koltrejn nije
mogao da uje kada je njeno telo udarilo o travnjak, dva sprata nie.
Denifer se osetila lakom. Dri me! Ne putaj me!
Trudim se najvie to mogu!
Denifer se pomerala ka njemu. Gore mi cipele!
Borila se da se popne. Koltrejn ju je podizao. Odjednom, oboje su se nali na balkonu. Koltrejn
nije obratio panju na to to ga rana boli, ni na nagorele ruke kada je skinuo Deniferine zapaljene
cipele i bacio ih.
Ali plamen je ispunio stepenite sve do spavae sobe. Bili su suvie slabi da bi mogli da hodaju,
pa su se oteturali do dela balkona koji je bio najdalje od poara. Odatle su imali pogled na treperava

svetla kola za hitne intervencije koja su se nalazila ispred kue. Mogli su da vide i svet koji se
okupio, ali i vatrogasce kako gase poar vodom.
ena iz gomile je povikala: Boe moj, neko je gore!
Dva vatrogasca su pogledala ka gornjem balkonu, okrenula crevo koje su vukli ka kui i potrala
ka merdevinama. Podigli su ih kako bi spasli dve siluete koje su ugledali.

EPILOG

Vatra proiava, ali kako, pitao se Koltrejn. Moe li se um pretvoriti u pepeo? Bio je tako iscrpljen
od velikih trauma u protekla dva meseca da je tek kada je preiveo poslednji uas poeo da shvata
koliko je psihiki popustio. Racionalni deo njegove linosti alio je zbog ubistava dva najblia
prijatelja i dede i babe, ali iracionalni deo, poeo je da shvata, nikada nije prihvatio da su se ta
ubistva dogodila, da je zauvek izgubio one koje je voleo. inilo se da dve suprotstavljene strane
utiu na dva razliita sveta, a u jednom od tih svetova ubistva se jednostavno nisu mogla dogoditi,
ba kao to Koltrejna nije mogao progoniti Dragan Ilkovi. Znai, da se ovi dogaaji nisu mogli
dogoditi, ne bi se dogodili. U suprotnom, sigurno bi poludeo.
Dragan Ilkovi je izgledao kao primer zla, a onda je Koltrejn upoznao Ta Adler. Njeno izopaeno
postojanje na nezamislivo primalnom nivou oduvalo je obamrlost koju je oseao nakon onoga to
mu je uinio Ilkovi. Plakao je bez upozorenja. Nije mogao da spava u strahu od nonih mora. Bila
mu je potrebna sva koncentracija da bi policiji i vatrogascima mogao neprekidno da objanjava ta
se te noi dogodilo u njegovoj kui, ali i da im kae za dogaaje koji su doveli do toga.
Kada dodirne samo dno, rekao je Koltrejn sebi, kada vie ne moe da padne dublje, mora
poeti da se penje. Na taj nain, Ta mu je uinila uslugu. Podmetnuvi poar u kui koja je nekada
pripadala Rebeki ens i Randolfu Pakardu unitila je deo prljave prolosti koja ga je proganjala.
Isto tako, novac kojim je Koltrejn kupio kuu, bio je jedina zaostavtina oca kojeg je mrzeo. Iako
e mu osiguravajua kompanija isplatiti osiguranje zbog unitene imovine, imao je oseaj da je novac
oien i da je i zaostavtina nestala u vatri. Planirao je da deo novca d Gregovoj udovici, a ostatak
humanitarnim drutvima. Odbio je da ponovo izgradi kuu. Postavio je tablu sa znakom da je kua na
prodaju.
Ali postojao je jedan elemenat prolosti sa kojim je morao da se suoi. Jednog prijatnog dana,
mesec dana kasnije, odvezao se do dvorita sa kamp-prikolicama u Glendejlu gde je vozio putem koji
je prolazio pored dotrajalog igralita na kojem ga je nekada majka ljuljala. Pokucao je na vrata
dotrajale prikolice gde su on i majka nekada iveli i gde je njegov otac ubio majku, a potom sebe.
Pokucao je nekoliko puta, ali crnoputa starica nije otvorila.
Gospodine, ona tu vie ne ivi, reklo mu je dete na starom biciklu.
Zna li gde se odselila?
Nije vie iva. Umrla je.
Ah. Rastuio se. A ko sada ivi tu?
Niko.
Kupio je tu prikolicu, odvukao je i, ne kroivi vie nikada u nju, gledao je veliku metalnu presu
kako je mrvi i unitava. Kupio je najbolju moguu prikolicu koju je mogao nai i odvukao je u
dvorite sa prikolicama. Pronaao je najsiromaniju porodicu u okolini i sredio da besplatno ive u
njoj. Onda je platio da se staro igralite sravni i da se na njegovom mestu izgradi novo. To mu je dalo
veliku satisfakciju. istio je kuu, govorio je sebi, izbacujui prolost.
Bilo mu je drago to moe da zadri jedan deo prolosti, iako se oseao udno udaljen od nje. U
pitanju je bilo specijalno izdanje asopisa Juna Kalifornija u kojem su se klasini serijali
fotografija kua u Los Anelesu, koje je snimio Randolf Pakard, ogledali u Koltrejnovim savremenim
snimcima istih. Objavljene su i slike ljudi i mesta sa kojima je doao u kontakt dok je trajala ova

odiseja.
Briljantne su, rekla je Denifer. Tvoja karijera krenue u drugom pravcu.
Imam oseaj da ih je snimio neko drugi, rekao je Koltrejn. Sada sam drugaija osoba.
Odlino. Nisam htela da postane suvie zadovoljan sobom. Zadirkivala ga je.
Jedno znam. Vie neu snimiti nijednu fotografiju koja me nee naterati da cenim to to sam iv i
to sam deo sveta.
Kao ova fotografija?
Naroito ona.
Fotografija koju su gledali prikazivala je zamiljenu, uplaenu, ali odlunu mladu enu, bledih
obraza, upalih oiju, sa alom oko glave koji je skrivao potpuni gubitak kose pruzrokovan
hemoterapijom. Zalazak sunca koji je mlada ena gledala bio je metafora odbrojanih dana njenog
ivota, meutim, pri poslednjim zracima sunca koje je zalazilo njeno lice je blistalo. Zvala se Dajana
Larami. Koltrejn je snimio tu fotografiju onoga dana kada su on i Denifer krenuli u potragu za prvom
kuu u nizu onih koje je fotografisao Pakard. Bila je to kua Rudolfa Valentina (koji je i sam, kada je
prva slika snimljena, bio u sumraku svoga ivota).
Koltrejn i Denifer su sumnjali da se Dajen leila od raka, ali nisu bili sigurni sve dok Koltrejn
nije video njenu sliku u Los Aneles tajmsu. Navodno, niko nije smatrao da objavljivanje fotografije
podlae autorskim pravima i da se moe objaviti i bez Koltrejnove dozvole. U tim okolnostima, nije
ni bilo vano, jer je fotografija objavljena na strani na kojoj se objavljuju itulje. Dajanu su nadiveli
njeni roditelji i suprug za kojeg se udala dva meseca ranije. Zamolili su da se donacije uplate
Amerikom drutvu za borbu protiv raka. Koltrejn je tako uinio.
Seam se neega to smo rekli onoga dana kada smo je upoznali, rekao je Koltrejn Denifer.
Bili su u dnevnoj sobi u njegovoj kui u gradu gde je odluio da nastavi da ivi.
ta?
Rekli smo da se divimo Dajani to, iako gleda smrti u lice, planira da se uda i epa ivot.
Da, Denifer je zvuala enjivo. Da epa ivot.
elim da ti kaem neto to nikada nisam rekao nijednoj eni. To je trebalo da ti odavno kaem.
Mislim da ne mogu podneti da ponovo budem povreena.
Mnogo sam nauio u poslednjih nekoliko nedelja. O razlici izmeu ludinog blaga i pravih stvari.
Mislim da bi trebalo da povede rauna o onome to pria.
Volim te.
uje li ti sebe?
ta misli o tome...
O emu? O vikendu na Havajima?
Ne. Da se uda za mene?
... Nastavlja da me iznenauje.
Ne bi me iznenadila kada bi mi rekla ne. Ne mogu ti rei koliko mi je ao to sam ispao tako
glup, to sam te povredio. eleo bih da dobijem novu priliku i pokuam ponovo.
Brak je vie od pokuaja, rekla je Denifer. Ve sam bila udata, sea se. Moj bivi mu je
imao problema sa obavezivanjem. Moda bi jo neko vreme trebalo da nastavimo ovako i vidimo
kako e se stvari razvijati.
Ali obavezivanje je ono na emu radim, a to elim da ti stavim do znanja.
Kako mogu da znam da me nee ponovo povrediti?
Pre bih umro nego te ponovo povredio, rekao je Koltrejn.
Kada bi umro, to bi bila najvea uvreda.

Nainio sam stranu greku. Koltrejn joj je dodirnuo obraz. Plaim se da u te izgubiti. Znam
da ne mogu da promenim prolost. Ali znai li to da bi trebalo da nas ona vrati nazad? Ceo ivot sam
dozvoljavao prolosti da me vue nazad. Moemo li nauiti neto od nje i krenuti napred?
Netremice su gledali jedno u drugo.
Onda je ovo meu nama stvarno?, upitala ga je Denifer.
Koltrejn ju je zagrlio i tako joj odgovorio.
Njihov poljubac je bio stvaran.
- KRAJ -

1 U originalu je navedeno ...cameras and guns both shoot people.... Izraz shoot znai pucati,
upucati, ali i snimiti, uslikati. Zato je kao srednje reenje upotrebljen izraz uhvatiti.
3 U prevodu: Boravite sokolova.
4 Smea ugljenika, broma i drugih halogenih gasova koja se koristi za gaenje poara.
5 UCLA (University of California) Univerzitet drave Kalifornije.
6 Obavetajna sluba Velike Britanije.
7 FedEks Federal Express agencija koja se bavi dostavljanjem poiljki od vrata do vrata.
8 Vrsta biljke. Lat. Rhamnus
9 Vrsta viskija.
10 U originalnom tekstu je naveden izraz aint koji bi se u argonu srpskog jezika mogao prevesti sa
jok.
11 U engleskom jeziku ne postoji dvostruka negacija kao u srpskom jeziku.
12 Ekonomska kriza krajem dvadesetih i poetkom tridesetih godina dvadesetog veka u SAD je
nazvana Velika depresija.
13 Vrsta puke.
14 Veliki Getsbi", Frensis Skot Ficderald (18961940). Izdanje: Politika i Narodna knjiga, 2004.
15 LAX Meunarodni aerodrom u Los Anelesu.
16 Lubin morska riba slina grgeu (Labrax lupus).
17 Prikaza (pan.)
18 Unuka (pan.)
19 Gospoice (pan.)
20 Pueblo (pan.) selo.
a class="footnote-anchor" href="#footnote-237-21-backlink" id="footnote-237-21">21