ODRŽIVA I ORGANSKA POLJOPRIVREDA

-KORAK KA ZDRAVLJU I OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE

Grupa ekonomista okupljena u Svetskoj komisiji za životnu sredinu i razvoj
(“Brutland komisija”) je 1987. godine uvela u svetsku ekonomiju pojam održivog razvoja.
Ovaj novi koncept razvoja ljudskog društva uveden je zbog potrebe da se preispita dosadašnji
koncept u ekonomiji (posebno u visoko razvijenim zemljama), koji se zasniva na stalnom
povećanju stope rasta i profita. Rast bez granica se pokazao kao veoma nepovoljan za planetu
Zemlju u celini pa i za ljudsko društvo. Posledice su katastrofalne, naročito po neobnovljiva
prirodna bogatstva, kakva su zemljište, voda i vazduh. Mi iscrpljujemo planetu Zemlju u
tolikoj meri, da će malo šta ostati za buduće generacije. Ljudsko društvo, kao deo prirode
mora da se uklapa u njen noseći kapacitet, a čini sve da ga premaši i na taj način direktno
ugrožava zdravlje i opstanak svih živih organizama na Zemlji. Održivi razvoj je nova, opšte
prihvaćena koncepcija razvoja ljudskog društva koja se zasniva na razvoju bez rasta koji će
premašiti sposobnost životne sredine i prirode u celini. Održivost znači život u uslovima
razumnog komfora unutar prirodnih granica, znači živeti sa prirodom ne ostavljajući za
sobom velike tragove.
Mnogo je programa i načina da se postigne princip održivosti u svim segmentima
ljudske delatnosti. Jedan od njih je i u proizvodnji hrane i nazvan je održiva poljoprivreda.
Poljoprivredna proizvodnja je jedna od prvih ljudskih delatnosti koja je postala izvor
zagađivanja i degradacije pre svega zemljišta ali i voda. Gubitak površinskih slojeva
zemljišta je opasnost po proizvodnju hrane u budućnosti i za sledeće generacije. Ogromne
površine u našoj zemlji su zahvaćene erozijom vetrom ili vodom. Zaslanjenost zemljišta i
zabarivanje su osnovni problemi u nekontrolisanoj primeni meliorativnih mera. Preterana
ispaša i iskorišćavanje zemljišta za biljnu proizvodnju vode njegovom sabijanju i
iscrpljivanju, a velike površine zemljišta su zagađene. Ključni problem u intenzivnoj
(konvencionalnoj) poljoprivredi je stalno opadanje plodnosti zemljišta, koje je u bliskoj
korelaciji sa dužinom njegovog iskorišćavanja. Erozija i gubitak organske materije iz
zemljišta je povezano sa konvencionalnim načinima obrade, koje ostavlja ogoljeno i
nezaštićeno zemljište. U modernoj poljoprivredi, najčešće se gaji jedna vrsta useva na većim
površinama, kod svih vrsta useva. To vodi ka smanjenju biološke raznovrsnosti u zajednicama
useva i ima mnoge negativne efekte: povećanje pojave bolesti i štetočina, što rezultira većom
upotrebom pesticida i većom zagađenošću životne sredine.
Izbegavanjem zagađivanja i degradacije životne sredine mi obezbeđujemo uslove za
primenu održivog sistema “Zdravlje za sve”. Uvođenjem ekoloških principa u proizvodnju
hrane vrši se prelaz iz intenzivne (konvencionalne) poljoprivrede u alternativnu ili održivu
koja je mnogo prihvatljivija za životnu sredinu.
U savremenoj biljnoj proizvodnji obradi zemljišta pripada posebno mesto. U
konvencionalnom (klasičnom) sistemu obrade, primenjuju se teške mašine i oruđa, koja
velikim brojem prohoda troše veliku količinu energije, a pored toga negativno deluju na
fizičke i druge osobine zemljišta. Upravo u tome se nalaze razlozi zbog kojih je neophodno
preispitivanje i određene izmene u obradi zemljišta za važnije ratarske useve. Smatra se da će
se konvencionalna obrada postepeno redukovati u cilju iznalaženja racionalne tehnologije.
Buduća rešenja u racionalizaciji klasičnih sistema obrade ići će ka smanjenju potrošnje
energije, odnosno ka srazmerno manjim ulaganjima. U konceptu održive poljoprivrede,
obrada zemljišta će imati konzervacijski karakter, (kod kojih ostaje preko 30% žetvenih
ostataka na površini zemljišta), i imaće značajnu ulogu u očuvanju plodnosti i sprečavanju
degradacije zemljišta kao prirodnog blaga.
 2

U sistemu održive poljoprivrede plodored (smena useva u prostoru i vremenu) ima

najznačajniju ulogu. Uloga plodoreda u smanjenju napada štetočina, bolesti i korova je od
izuzetnog značaja. Delovanje plodoreda kao kompleksne mere je višestruko povoljno na:
strukturu, vodni i vazdušni režim zemljišta, bilans organske materije, sadržaj i pristupačnost
mineralnih materija i biološku aktivnost zemljišta. Primenom organskih đubriva obogaćuje se
zemljište hranljivim materijama, čime se nadoknađuje izostavljanje mineralnih đubriva. Pored
toga, za podsticanje rastenja primenjuju se biostimulatori dobijeni iz prirodnih materijala. Za
suzbijanje biljnih bolesti i štetočina u ovom načinu proizvodnje se primenjuju, pored
plodoreda, agrotehničke i biološke mere borbe i koriste se preparati dobijeni od biljnih
materijala. Prednost imaju genotipovi otporni na bolesti i štetočine i konkurentni u odnosu na
korove.
Posebno je pitanje koje se odnosi na preuređenje strukture useva. U cilju
uspostavljanja ekološke ravnoteže u zajednicama useva potrebno je povećati njihovu biološku
raznovrsnost. U prirodnim zajednicama upravo je ova osobina faktor njihove stabilnosti.
Povećana raznovrsnost u zajednicama gajenih biljaka doprinosi boljoj preraspodeli i
korišćenju prirodnih resursa. Često se u održivim sistemima zemljoradnje koriste sistemi
združenih useva. Ovaj način gajenja biljaka se koristi u prvom redu radi uspostavljanja
stabilnosti i pokušaja oponašanja prirodnih zajednica. Postoji nekoliko prednosti gajenja
biljaka u združenim u odnosu na čiste useve: povećanje produkcije biomase i prinosa, bolje
korišćenje raspoloživih faktora (vode, zemljišta, hraniva, rada i vremena), manje štete od
bolesti, insekata i korova, socio-ekonomske prednosti (veća stabilnost sistema, sigurniji
prihodi, bolji i raznovrsniji način ishrane ljudi i životinja). Mnogobrojne poteškoće u široj
primeni ovog sistema gajenja na velikim površinama leže u činjenici što su sredstva visoke
tehnologije (mehanizacija, sredstva za zaštitu, sorte i hibridi) prilagođena sistemu gajenja
samo jedne vrste biljaka. Postoji potreba za razvojem savremenih sredstava specijalizovanih
za gajenje biljaka u združenim usevima.
Uvođenjem međuuseva postiže se usavršavanje plodoreda i racionalnije korišćenje
zemljišnih resursa. Gajenje useva u postrnoj setvi, uz otklanjanje stresnih uzroka
(navodnjavanje) u toplijem delu godine, može posle žetve strnina, da u velikoj meri utiče na
opštu produktivnost naših njiva sa daleko manjim ulaganjima. U postrnom sistemu gajenja
moguće je potpuno izostavljanje obrade zemljišta, čime je smanjen utrošak rada i energije.
Moguće je smanjiti i upotrebu mineralnih đubriva i samim tim smanjiti troškove proizvodnje i
preterano zagađivanje zemljišta.
Treba istaći da će uspeh u iznalaženju ekološki prihvatljivih rešenja u
tehnologiji biljne proizvodnje u mnogome zavisiti od ekološki obrazovanih kadrova u
poljoprivredi i njihovog angažovanja u prenošenju ekoloških saznanja i tehnologija u
poljoprivrednu praksu. To je naročito značajno, ako imamo u vidu naše velike prednosti zbog,
još uvek očuvanog i manje zagađenog zemljišta u odnosu na razvijenu Evropu. Zbog toga je
daleko veća naša šansa za proizvodnju visoko vredne i zdravstveno bezbedne hrane i njen
izvoz na strana tržišta.

ORGANSKA POLJOPRIVREDA
Sastavni deo sistema održive poljoprivrede je organska poljoprivreda. Cilj organske
poljoprivrede je da unapredi zdravlje i produktivnost uzajamno zavisnih zajednica, života
zemljišta, biljaka, životinja i ljudi. Osnovne komponente sistema organske proizvodnje su
izbegavanje upotrebe veštačkih materija u proizvodnji i promovisanje isključivo prirodnih
materija koje se koriste kao đubriva, pesticidi ili aditivi u proizvodnji i preradi hrane. Ključni
princip je uzajamno delovanje svih komponenata koje učestvuju u ciklusu proizvodnje hrane.
 3

Održavati i uvećati dugoročnu plodnost zemljišta, promovisati pravilnu upotrebu i

brigu o vodi, vodnim izvorima i životu u njoj, raditi koliko je to moguće u zatvorenom
sistemu. Najefikasnija proizvodnja organskih proizvoda je na integralnim organskim
farmama, tj. farmama koje imaju biljnu i stočarsku proizvodnju integrisanu u jednu celinu.
Deo biljne proizvodnje se koristi za ishranu stoke a stoka obezbeđuje organska đubriva za
ishranu biljaka. Organska proizvodnja se zasniva na uspostavljanju harmonije između čoveka
i prirode, koja je upotrebom prljavih tehnologija ozbiljno narušena.

AGROTEHNIČKE MERE U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI

Veliki je uticaj čoveka u agroekosistemima koji su nastali i održavaju se uz njegovo

stalno i raznovrsno delovanje. U kovencionalnoj poljoprivredi pored agroekoloških činilaca u
formiranju prinosa značajno utiču agrotehničke mere. Preko agrotehničkih mera čovek deluje
na klimu, zemljište i biljku. U tom smislu značajna je odgovornost agronoma za rešavanje
problema narušene ravnoteže u ekološkom sistemu: biljka-zemljište-čovek. Agrotehničke
mere koje se danas primenjuju u postojećim tehnologijama gajenja useva imaju brojne
mogućnosti za adekvatne i neophodne promene kojima se omogućavaju nova, racionalnija
rešenja zasnovana na manjim ulaganjima i nižoj ceni proizvoda uz istovremeno očuvanje
prirodnih resursa pre svih zemljišta.

OBRADA ZEMLJIŠTA
Obrada zemljišta je uvek u sistemima zemljoradnje imala posebno mesto. Pri razradi
novih, perspektivnih tehnologija obrade zemljišta mora se voditi računa o uslovima u kojima
će te tehnologije ispoljiti najveću moguću efikasnost. U našim klimatsko-geografskim
uslovima, zavisno od preduseva i useva za koji treba obraditi zemljište, široko su prihvaćene
različite varijante sistema obrade u kojima se koristi raonični plug, te se ovakav sistem naziva
konvencionalni, klasični, ili tradicionalni. Glavna kritika tradicionalnom sistemu obrade je
nedovoljna efikasnost zbog mnogobrojnih prelazaka mašina i agregata preko zemljišta, što
dovodi do promene strukture. Istraživanja pokazuju da je optimalna zbijenost zemljišta u
direktnoj vezi sa obradom. Smanjenjem broja prelazaka znatno se mogu smanjiti troškovi
obrade i zbijenost.
U konceptu organske poljoprivrede obrada zemljišta posmatra se ne samo sa
proizvodno-ekonomskog već i sa ekološkog stanovišta. Sistemi konvencionalne
(tradicionalne) obrade zemljišta sve više trpe kritike zbog mnogobrojnih prelazaka mašina i
oruđa preko zemljišta. Modernim oruđima, velike snage i različitih konstrukcija vrši se obrada
zemljišta, unose žetveni ostaci, đubriva, priprema zemljište za setvu i kontrolišu bolesti i
korovi. Medjutim, veliki broj prohoda traktora do setve, naročito težih, različitih pneumatika
izaziva promene u fizičkim osobinama, izazivajući preveliku zbijenost pojedinih slojeva
zemljišta koja deluje ograničavajuće na neke činioce rasta, širine, pritiska, treba voditi računa
i o broju prohoda odnosno redukovati broj prohoda naročito u zonama stalnog gajenja biljaka.
Smanjenjem broja prohoda naročito teške mehanizacije, znatno se može smanjiti zbijenost
zemljišta, a sa njom i energetska efikasnost obrade.
 4

Centralno pitanje koje stoji u osnovi svih ovih proučavanja o zbijenosti zemljišta je
reakcija kulturnih biljaka na njene promene. Dosadašnji rezultati pokazuju da u zavisnosti od
osobina zemljišta, svakoj pojedinačnoj vrsti odgovara odredjena optimalna zbijenost, pri kojoj
su i ostali uslovi za rast i razviće najbolji.
Poslednjih godina velika je pažnja posvećena redukciji obrade tj. smanjenju dubine
oranja i smanjenju broja prelaza preko površine. Redukovana obrada za razliku od
konvencionalne ima niz prednosti ali i mana. Kao prednosti se navode bolja kontrola
zemljišne erozije, konzervacija vode i zemljišta i veću efikasnost upotrebe fosilnih goriva kao
neobnovljivog resursa. Mane uključuju smanjenje temperature zemljišta u proleće veće
probleme u zaštiti, naročito od korova i smanjenje efikasnosti herbicida. Na povoljnim
zemljišnim tipovima (černozem i aluvijum) u normalnim godinama ako su prethodno duboko
obrađivana za izvesno vreme, moguće je proizvoditi pšenicu, kukuruz i soju bez obrade. U
oblastima koje su izložene eroziji vetrom, sistem obrade se razlikuje od tradicionalnog. Da bi
se povećala plodnost zemljišta loših vodno-fizičkih i hemijskih osobina (pseudoglej, zasoljena
zemljišta) potrebno je razraditi specijalne sisteme za njihovu obradu. Kod nas za minimalnu
obradu postoje još uvek brojna ograničenja za širenje u praksi zbog nedostatka odgovarajuće
mehanizacije i efikasnije zaštite pre svega od korova, ali isto tako mora se naglasiti da ni sva
zemljišta nisu pogodna za minimalnu obradu. Kao najpogodnija se smatraju zemljišta lakšeg
mehaničkog sastava, a teška su izuzetno nepovoljna. Kod nas je rađeno uglavnom na boljim
zemljištima kao što je černozem.
Potreba za snižavanjem cene koštanja glavnog proizvoda nalaže modifikaciju
koncepta i sistema obrade i razvoj novih oruđa. Kod nas se poslednjih decenija teži redukciji
postojećih konvencionalnih sistema i adaptaciji novih sistema obrade zemljišta za pojedine
useve, koji bi najviše odgovarali specifičnim klimatskim i zemljišnim uslovima. Redukovani
sistemi obrade imaju neke prednosti nad konvencionalnim, koje se ogledaju u boljoj kontroli
erozije, čuvanju zemljišne vlage, uštedi u energiji i radnoj snazi. Najčešći problemi u ovakvim
sistemima su slabija kontrola korova, naročito višegodišnjih, problemi u zaštiti useva od
bolesti i štetočina, mineralnoj ishrani. Jedno od rešenja može biti i periodično razoravanje u
cilju optimizacije vodno fizičkih osobina i rešavanja fitosanitarnih problema. Adaptacija i
uvodjenje u praksu redukovanih sistema obrade otežana je i zbog nedostatka adekvatnih
orudja na našem tržištu i njihove visoke cene, kao i drugih problema vezanih za organizaciono
ekonomske momente. Nekada je neophodno u redukovanim sistemima ostaviti veću količinu
žetvenih ostataka preduseva na površini zemljišta i u tom slučaju ovi sistemi imaju karakter
konzervacijskih.
U konzervacijskim sistemimima sa redukcijom obrade zemljišta, ili pak sa njenim
potpunim izostavljanjem, direktan uticaj obrade je minimiziran, a žetveni ostaci prethodnog
useva se nalaze na samoj površini zemljišta, ili neposredno ispod nje. Neobrađeni površinski
sloj zemljišta je manje porozan, nego kod obrađenih zemljišta, što rezultira većim sadržajem
vlage, nižom temperaturom zemljišta, većom količinom organske materije na površini
zemljišta i većim učešćem vodostabilnih agregata, te većom zapreminskom masom od
konvencionalnih i manjom količinom kiseonika. Zahvaljujući žetvenim ostacima na površini
zemljišta, povećani sadržaj vlage usled smanjenja evaporacije i povoljan temperaturni režim
pokreću mikrobiološku aktivnost i mineralizaciju azota, te se na taj način ostvaruje brže
kruženje azota i povećava njegova pristupačnost. Sadržaj hranjivih materija je izmenjen po
dubini orničnog sloja. Kalijum i fosfor su prisutni bliže površini zemljišta, dok se kalcijum i
magnezijum više ispiraju. Tokom zimskih meseci niže temperature zemljišta uslovljavaju
manju mineralizaciju azota i njegovu delimičnu denitrifikaciju, ali ukoliko praktikujemo
gajenje pokrovnih useva, onda su oni u funkciji vezivanja mineralizovanog azota i
sprečavanja ispiranja nitrata u podzemne vode.
 5

Kovačević navodi prednosti konvencionalnog sistema obrade zemljišta u poređenju sa

konzervacijskim sistemima, kako u pogledu smanjenja broja korova, tako i u pogledu
smanjenja njihove biomase uglavnom. Ove prednosti izrazitije su kod jarih useva kukuruza i
soje. Naime, jesenjom obradom uništi se i stavi u nepovoljne uslove dobar deo korovskih
vrsta, naročito višegodišnjih. Kod konzervacijskih sistema za jare useve poseban problem je
taj što zemljište ostaje dugo neobradjeno, praktično od žetve preduseva, pa sve do setve
narednog useva. Zahvaljujući tome nesmetano se javlja veliki broj korova iz prolećnog
spektra, od najranijih do poznih. Upravo ova okolnost nameće potrebu za nalaženjem pravih
rešenja u zaštiti koja vode dodatnom mehaničkom uništavanju u samim usevima, ili
eventualnom gajenju nekih pokrovnih useva kao preduseva, koji bi svojom gustinom to
mogli sprečiti.
Sisteme obrade uključujući sve vidove redukovane naročito konzervacijsku, treba
koristiti povezano sa sistemom biljne proizvodnje tj. plodoredom zbog njegovog
fitosanitarnog dejstva i đubrenjem.

ĐUBRENJE
Intenziviranjem i koncentracijom stočarske proizvodnje, kao i uvodjenjem novih
načina gajenja stoke dobijaju se ogromne količine organskih đubriva (razni oblici stajnjaka)
koji mogu da se racionalno koriste u ratarstvu i povrtarstvu i vinogradarstvu. Organska
đubriva su nezamenjiva kada je u pitanju revitalizacija zemljišta odnosno poboljšanje
njegovih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. U konceptima organske poljoprivrede njima
se pridaje veliki značaj kao i simbiotskim i nesimbiotskim azotofiksatorima (bakterijska
đubriva) budući da se izostavljaju mineralna đubriva.

Organska đubriva

Kao organska đubriva koriste se: stajnjak, kompost, treset, glisnjak, zelenišno
đubrenje, treset, osoka, drveni pepeo, biljni rastvori i druge otpadne organske materije nastale
kao sporedni proizvodi u prehrambenoj tehnologiji i industriji.
U svetu se koristi čitav niz gotovih, deklarisanih vrsta organskih đubriva. Krvno brašno (15%
N, 1,3% fosfora, 0,7% kalijuma) koristi se kao azotno đubrivo (1,5 kg na 10m2) ili se dodaje
pri kompostiranju, razlaže se 3-4 meseca. Koštano brašno (3% N, 20% fosfora, 24-30%
kalijuma) dobro fosfatno đubrivo (2,5 kg na 10 m2), smanjuje kiselost zemljišta, razlaže se 6-
12 meseci. Riblje brašno (10% azota, 4-6% fosfora) koristi se (2,5 kg na 10 m2) u proizvodnji
rasada, efekat traje 6-8 meseci. Granitni prah (3,5% kalijuma, 67% silicijuma i 19 minerala u
tragovima) je sporodelujuće đubrivo, pogodno za popravljanje strukture zemljišta (5 kg na 10
m2). Guano (13% azota, 8% fosfora, 2% kalijuma i 11 minerala u tragovima) posebno je
pogodan za cveće i lukovičasto povrće (2,5 kg na 10 m2). Brašno od kopita i rogova (14%
azota, 2% fosfora) azotno je đubrivo, (2 kg na 10 m2) sporo se razlaže (4-6 nedelja posle
upotrebe), a efekat je dug (12 meseci). Brašno i rastvor morskih algi (1% azota, 12%
kalijuma i 50 mineralnih materija u tragovima) prirodni su hormon rasta, a koristi se I za
folijarno prihranjivanje (0,5 kg na 10 m2). Drveni pepeo (7% fosfora, 6-20% kalijuma 20-35%
kalcijuma) je dobro kalijumovo đubrivo (0,5 kg na 10 m2) sa dugim efektom od 12 meseci.
 6

U našoj zemlji pored treseta i glistenjaka proizvodi se i smeša treseta sa zeolitom kao i
organska đubriva nastala biokonverzijom (korišćenje mikrobioloških kultura) različitih vrsta
organskih materija od stajnjaka do komunalnog mulja. Tako je razgradnjom goveđeg
stajnjaka, dobijeno đubrivo teravita visole biološke vrednosti (veliki broj korisnih bakterija)
sa visokim sadržajem humusa, makro i mikro elemenata. Iz komine i živinskog stajnjaka
dobija se organsko đubrivo kofuna superfin. Pored toga na tržištu se javljaju tečna organska
đubriva teramin, humusin i kombinacije treseta i organskih đubriva sa zeolitom. Bez obzira
koje organsko đubrivo se koristi ono mora da bude bez štetnih ostataka pesticida, hormona I
teških metala, kao i bez semena korova i štetočina. U organskoj poljoprivredi i đubriva mogu
biti iz organske proizvodnje. Nužni su čistoća i kvalitet organskih đubriva jer u suprotnom
mogu da zagade zemljište, vodu i biljke.

Stajsko đubrivo (stajnjak)

Stajnjak je smeša izmeta domaćih životinja i prostirke. Kvalitet stajnjaka zavisi od

vrste domaće životinje, prostirke i starosti đubriva. Konjski i ovčiji stajnjak pogodniji su za
teža i hladna zemljišta, jer su zbog većeg sadržaja suve materije topliji, a sadrže i više azota,
fosfora i kalijuma. Goveđi i svinjski stajnjak sadrže više vode, hladniji su i kiseliji pa se
sporije razlažu. Zato su pogodniji za laka peskovita zemljišta. Svež i poluzgoreli stajnjak
unosi se pred osnovnu obradu u jesen, a zgoreli može i u proleće, odnosno u leto, neposredno
pre setve ili sadnje. U organskoj bašti se zgoreli stajnjak rasprostire po površini zemljišta uz
neznatno rahljenje (vilama) samo delimično unosi u gornji setveni sloj zemljišta. Najveći deo
stajnjaka ostaje kao malč (prostirka) na površini zemlišta (1-4 kg na m2). Đubrenje stajnjakom
se još može vršiti u redove i kućice. To je nešto racionalnije ali se dobija neravnomeran
raspored hraniva u zemljištu. Količina stajnjaka koji se koristi zavisi od plodnosti zemljišta,
vrste i načina gajenja biljaka. Laka zemljišta đubre se 2-3 godine a teža svakih 4-6 godina,
zavisno od plodoreda. Najčešće se đubri sa 3-4 kg i to u skladu se plodoredom, a na zemljištu
sa malo humusa sa 5-8 kg na m2.

Kompost-đubrivo od otpadaka

Kompost se najčešće u bašti koristi kao organsko đubrivo i za spravljanje zemljišnih

smeša za gajenje povrća i cveća u zaštićenom prostoru. Po sastavu je sličan stajnjaku i koristi
se kao osnovno đubrivo u količini 3-6 kg po m2. Priprema se od otpadaka biljnog i
životinjskog porekla, od gradskog smeća. Mesto gde se priprema kompost mora biti
zaklonjeno od vetra i u senci. Na suncu se organski otpaci brzo suše, bakterije koje učestvuju
u kompostiranju brzo uginu i organska masa ostaje dugo nepromenjena. Biljni otpaci koji se
stavljaju u kompostište moraju biti zdravi, jer izazivači bolesti kompostiranjem ne uginu.
Zbog toga kompost može biti izvor širenja bolesti, korova i štetočina. Kompost u proseku
sadrži 0,35-0,5% azota, 0,2% fosfora i 0,25-0,3% kalijuma. Kompostiranje se može obaviti u
humci koja se pravi na površini zemljišta bez okvira i sa okvirom od žice (u obliku korpe),
daske, pruća ili u jami. Postupak kompostiranja je isti. Visina komposta u humci je 150-180
cm, širina pri dnu 150 cm, a dužina proizvoljna. Kod dugačkih humki se na svakih 150 cm
ostavlja otvor za ventilaciju.
Pre kompostiranja skine se površinski sloj zemljišta (8-10 cm), postavi drenažni sloj
od grančica ili stabala suncokreta, a zatim se do željene visine naizmenično ređa sloj svežih i
suvih biljnih otpadaka (15-20 cm) i sloj zemljišta (5 cm). Po potrebi se dodaje negašeni kreč
uz zalivanje vodom ili osokom. Gomila komposta se ne sabija, a poslednji sloj humke je od
zemljišta. Već posle nekoliko dana razvija se visoka temperatura (50-60oC), a potom se
kompost hladi i organska materija mineralizuje.
 7

Svaka 2-3 meseca gomila se izmeša i prekrije zemljištem (sloj oko 10 cm). Kompost je gotov
za 6-12 meseci i tada je jednoličan, mrvičast, lak i tamnosmeđ. Za brže kompostiranje (4-6
nedelja) humke treba da su niže (50 cm) a biljni ostaci iseckani. U biljne ostatke stavlja se
iseckana kopriva, preslica, kameno brašno, bio komposter ili odgovarajući biološki preparati
(na bazi silicijuma, kravlje balege, kamilice, hrastove kore maslačka, valerijane) čiji je cilj
brže i kvalitetnije kompostiranje. U organskoj proizvodnji se u kompost mogu dodati i gliste
koje probavljajući organske materije kompost mešaju i mineralizuju. Danas se za brzo
kompostiranje organskoj masi dodaju smeše mikroorganizama.

Razni načini kompostiranja

Zelenišno đubrenje

Zelenišno đubrenje je zelena biljna masa koja se zaorava. U ovakvom načinu đubrenja
koriste se biljke koje brzo rastu. Gaje se kao prethodne kulture, međuusevi i naknadne kulture,
a ređe cele godine. Zelenišno đubrivo, kao naknadna kultura, seje se u jesen i to: uljana
repica, smeša maljave grahorice, inkarnatske deteline i hibridnog ljulja, smeša maljave
grahorice i ozimog ječma. U proleće kao prethodna kultura, može se sejati smeša obične
grahorice i jarog ječma, zatim kokotac, lucerka, lupina. Kao međukulture mogu se gajiti
facelija, stočni grašak i dr. U zavisnosti od uslova, biljke se posle 4-10 nedelja, najkasnije
pred setvu pokose i zaoru ili ostave kao malč. Zelenišno đubrivo obogaćuje zemljište pre
svega azotom iz zelene mase, a leguminoze azotom iz vazduha zahvaljujući delovanju
kvržičnih bakterija koje žive na njihovom korenu i vrše fiksaciju vazdušnog azota.
 8

Glistenjak

Poznato je da su kišne gliste dobar indikator plodnosti zemljišta. Samo na plodnom i

nezagađenom zemljištu ima košnih glista. To je i osnov da se specifične kompostne gliste
koriste za proizvodnju organskog đubriva glistenjaka. Glistenjak je bogat humusom (i do
25%), siromašan mineralnim azotom (1-1,7%), ali sadrži visoke količine fosfora (do 240 mg
na 100 g) i kalijuma (do 1400 mg na 100 g) kao i značajne mikroelemente (cink, bakar,
mangan, gvožđe). Glistenjak se koristi u smeši sa zemljištem i to za siromašna zemljišta jedan
deo glistenjaka prema 10 delova zemljišta, a za plodna zemljišta u odnosu 1:6. Ove smeše se
koriste za uzgoj rasada i u zaštićenom prostoru, a kao đubrivo koristi se u količini od 0,2-5 kg
na m2.

Biološko đubrenje-simbiontski i asocijativni azotofiksatori

Biljkama neophodan azot mogao bi se nadoknaditi pored simbiotskih jednim delom

uključivanjem nesimbiotskih azotofiksirajućih bakterija, koje koriste azot iz vazduha.
Bakterijalna đubriva proizvode se u laboratorijama. Ona sadrže bakterije koje slobodno žive u
zemljištu ili u kvržicama na korenu graška, boranije, pasulja, boba, detelina, lucerke i sličnih
vrsta. Bakterijalno đubrivo azotobakterin koristi se za sve povrtarske biljke (osim
leguminoza), a za leguminoze se koristi nitragin i slični preparati. Uspešno korišćenje
bakterijalnih đubriva moguće je na stukturnim zemljištima. Đubri se unošenjem bakterijalnog
đubriva u zemljište ili se češće inokulira (seme se kvasi rastvorom đubriva) u senci a seje se u
vlažno zemljište.

SETVA I SADNJA

Biljke se u organskoj proizvodnji mogu gajiti iz semena, rasada ili kalemljenjem i u

novije vreme kulturom tkiva. Seme u ovom načinu gajenja biljaka mora imati vrhunski
kvalitet: treba da bude sveže, u granicama u kojima zadržava klijavost i potpuno čisto od
primesa naročito semena drugih biljaka koje mogu da zakorove usev. Od krupnoće semena
zavisi količina semena i dubina setve. Vrlo krupno i krupno seme (kukuruz, tikve, pasulj,
grašak, lubenica, krastavac i dr.) seje se na dubini od 3-4 cm, Srednje krupno (kupusnjače,
paradajz, paprika) na dubini od 2-3 cm, a sitno i vrlo sitno seme (mrkva, peršun, salate, celer)
na dubini 0,5-1 cm. Na lakšim zemljištima se seje dublje a na težim pliće. U organskoj
proizvodnji koristi se samo seme proizvedeno u organskoj proizvodnji.
Da bi brže i ujednačeno niklo seme se pre setve može podgrevati, kvasiti i naklijavati.
Podgrevanje semena nekih vrsta povrća (krastavca, lubenice, dinje, crnog luka i paradajza) se
vrši na temperaturi od 60oC, uz stalno mešanje, tokom tri časa, omogućuje brze nicanje. Pri
podgrevanju temperatura se postepeno povećava. Kvašenje se primenjuje za seme više vrsta
povrća, toplom vodom (oko 25oC). Seme u vrećicama se potapa u vodu ili rastvor
agrostemina, uz povremeno vađenje dok ne nabubri. Naklijavanje se obavlja između dva sloja
nakvašene tkanine i pri temperaturi oko 25oC. Seme se redovno vlaži i povremeno meša, da bi
se obezbedilo dovoljno kiseonika za klijanje. Seje se kada se na manjem broju semenki pojave
klice (do 5%). Nakvašeno i naklijalo seme seje se samo u vlažno zemljište.
 9

Za maksimalno iskorišćavanje uslova spoljašnje sredine neophodnih za rast i razviće

(svetlosti, vode, hranljivih elemenata) potrebno je biljkama obezbediti povoljan prostorni
raspored. Tako se setva može obaviti na nekoliko načina u zavisnosti od vrste potreba biljke.
Setva se može obaviti u redove, pantljike, kućice i omaške. Setva u redove je najčešći oblik i
omogućuje pravilan razvoj biljaka i njihovo negovanje tokom vegetacionog perioda. Setva u
pantljike je modifikovana setva u redove, gde se između nekoliko redova ostavlja širi prostor
(staza) pa je omogućeno korišćenje mehanizacije.U kućice se često seju neke vrste povrća
(krastavac, lubenica, dinja, tikve, pasulj). Obično posle nicanja vrši se proređivanje useva na
jednu do dve biljke po kućici. Setva omaške se vrši ručno po celoj površini. Nije povoljna za
rast biljaka zbog neujednačene gustine i otežane primene mera nege.
Vreme setve zavisi od vrste i načina proizvodnje. U organskoj proizvodnji često se
vreme setve (posebno u bio-dinamičkoj prozvodnji) određuje prema lunarnom kalendaru po
kojem su se nekada obavljali svi poljoprivredni radovi (pasulj i kupus seju se kada je mesec
mlad, krompir i grašak kada je zadnja četvrt itd.). Pored uticaja meseca, utvrđeni su i
kosmički uticaji na rast i razvoj biljaka. U organskoj bašti gde je u jesen zemljište rastreseno
vilama i pokriveno biljnim ostacima, u proleće se pokupe grubi ostaci i pred setvu zemljište
rastrese. Posle uobičajene setve, seme se odmah pokriva prosejanim kompostom, a zemljište
naseckanim biljnim otpacima, kompostom ili tresetom.

NEGA USEVA

U toku vegetacionog perioda gajenih biljaka primenjuje se više mera nege:

prihranjivanje biljaka, navodnjavanje, međuredna obrada, zaštita biljaka od korova, bolesti i
štetočina. Pored ovih opštih mera, primenjuju se i specijalne mere nege: malčiranje zemljišta i
zaštita od visokih i niskih temperatura.
Prihranjivanje daje bolji porast i veći prinos. Ono se obavlja u zavisnosti od vrste,
sorte, načina i vremena gajenja useva. Prihranjivanje se u organskoj poljorivredi vrši samo
organskim đubrivima o kojima je već bilo reči.
Navodnjavanje je obavezna mera nege, naročito osetljivih vrsta na sušu
(povrće i neke vrste ratarskih biljaka). Količina vode i učestalost navodnjavanja zavise od
potreba biljaka, tipa zemljišta i spoljašnjih uslova. Bolje je navodnjavati obilnije (20-30
mm/m2) a ređe. Za zalivanje useva u proizvodnji organske hrane koristi se samo čista voda,
najbolje kišnica, koja ne treba da sadrži više od 0,1-0,15% rastvorljivih soli, bez primesa
pesticida, mikroelemenata i drugih štetnih organskih i neorganskih materija. Navodnjavanje
može biti: gravitaciono, potapanjem, veštačka kiša i kapanje.
Međuredna obrada zemljišta omogućava održavanje njegove dobre strukture i bolji
rast biljke. Posle navodnjavanja stvara se pokorica na površini zemljišta koja onemogućava
disanje korena biljaka. Zato se vrši prašenje, plitka obrada na dubini 2-3 cm. Kultiviranje je
dublja međuredna obrada (5-8 cm) i vrši se ili ručno ili kultivatorom. Sličan postupak je
okopavanje kojim se postiže obrada oko same biljke u redu. Sve mere nege radi održavanja
zemljišta u rastresitom stanju sprečavaju i razvoj korova. One se obavljaju sve dok je moguće
ući u redove. U organskoj bašti nema međuredne obrade, jer bi zemljište trebalo da bude
prekriveno biljnim ostacima.
 10

Malčiranje i značaj žetvenih ostataka

U scenarijima organske poljoprivrede malču se pridaje važna uloga. Malčiranje, kao

postupak koristi se sve više u ratarstvu, a naročito u povrtarstvu. Za malčiranje se koriste
organska materija odnosno razni žetveni ostaci, PE folije, fotorazgradive folije i malč papir
kao i živi malč. Neposredno pokrivanje biljaka perforiranom folijom ili tzv. vlies folijom
(agril, kovertan, nec folija), i tufbelolom koriste se dosta u povrtarstvu za ranu proizvodnju
povrća. Ovi materijali omogućavaju lako uklanjanje s polja, što je značajno sa stanovišta
obrade zemljišta. U povrtarstvu, malčiranje je značajno jer se njime stvara povoljniji
mikroklimat za biljke. Folije omogućavaju zaštitu od niskih ili visokih temperatura zavisno
od materijala od koga su napravljene. Ova okolnost omogućava raniju proizvodnju 10-30
dana što otvara put novom tipu proizvodnje rano-prolećnom i kasno-jesenjem bez podizanja
skupih objekata. Na pokrivenom zemljištu smanjuje se broj zalivanja jer se čuva vlaga u
zemljištu. Malčiranjem se zemljište čuva od erozije izazvane vetrom i kišnim kapima, kada se
kvari njegova stuktura.
Pored toga, na ovaj način mogu se efikasno eliminisati i korovi. Naime, pod uticajem
sunčane svetlosti (solarizacijom) preko polietilenskih prozračnih folija zagreva se zemljište,
podstiču semena korova na nicanje, potom mladi klijanci stradaju na visokoj temperaturi.
Ovo saznanje pruža mogućnost za borbu protiv korova malčiranjem tamnim folijama u biljnoj
proizvodnji. Tamna folija se može posmatrati kao herbicid ali kao apsolutno netoksičan,
bezopasan po biljke, zemljište i čoveka.

Upotreba malča od biljnih ostataka

Materijal Osnovna korist Kada se primenjuje Kako se primenjuje
Kompost Obogaćuje zemljište, Pri sađenju i tokom Pokriti jednom ili
povećava plodnost, cele godine više puta oko biljke
guši korov, greje
zemljište
Pokošena trava Obogaćuje zemljište Pri sađenju i tokom U sloju od 1-4 cm
azotom i organskom cele godine oko biljke
materijom
Listinac iseckani Obogaćuje zemljište, Pri sađenju i kao U sloju od 3 cm
guši korov, reguliše zimski pokrivač
temperaturu zemljišta
Novinski papir Dobro guši korov, Pri sađenju Položiti list i učvrstiti
zadržava vlagu zemljom ili org.
malčem
Iglice bora Dobro guši korov, Pri sađenju i kao U sloju od 2-4 cm, ne
deluje protiv zimski pokrivač koristiti za biljke koje
gljivičnih bolesti ne vole kiselo
zemljište
Slama Obogaćuje zemljište, Pri sađenju i kao U sloju od 8 cm oko
dobro guši korov, letnji pokrivač biljke, ali da je ne
hladi zemljište dotiče. Najbolja
slama ovsa
Strugotina, iver Dobro guši korov, Pri sađenju i tokom Najbolje da se
drveta i iseckana kora hladi zemljište i cele godine kompostira pre
zadržava vodu upotrebe, koristi se u
sloju od 1-2 cm
 11

PLODORED

Plodored je smena vrsta useva u vremenu i prostoru. U konceptu organske

poljoprivrede, veliku ulogu ima plodored s obzirom da se u njegovom delovanju nalazi
sinteza eko-bioloških i nekih antropogenih faktora. Plodored omogućava da se održi
ravnoteža prirodnih sila i da ne dodje do poremećaja u zemljištu kao posredniku između biljke
i čoveka. Neprekidnim gajenjem useva u velikoj meri iskorišćava se zemljište tako da se mora
voditi računa o njegovoj plodnosti, odnosno obnavljanju. Odgovarajućim plodoredima bi
trebalo obezbediti ne samo održavanje, nego ako je to moguće i povećanje zemljišne
plodnosti na duži rok. Sve ovo može se postići pre svega delovanjem agrotehničkih mera na
fizičke, hemijske, a samim tim i biološke osobine zemljišta.
U našoj zemlji najviše je zastupljen dvopoljni plodored (ozima pšenica - kukuruz).
Dvopoljni, tropoljni i višepoljni plodoredi pokazuju niz prednosti u pogledu fizičkih osobina
zemljišta u odnosu na gajenje u monokulturi.
Promenom fizičko-mehaničkih osobina pod uticajem sistema biljne proizvodnje
menjaju se vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta tj. mikroklima, što se posebno odražava
na karakter i intenzitet mikrobioloških procesa. Neka istraživanja potvrdjuju da je zemljište
mnogo aktivnije i rizosfera useva gajenog u plodoredu je mnogo brojnija mikroorganizmima
(bakterijama, gljivama i aktinomicetama). Brojna istraživanja pokazuju vezu izmedju sadržaja
humusa i mikrobiološke aktivnosti, zemljišnih osobina temperaturnog režima i dr.
Poštovanjem pravih plodoreda dolazi do izražaja njihovo pozitivno dejstvo na
zemljište. Osim toga plodored je mera kojom se racionalnije koristi energija. Prema nekim
podacima u rotaciji plodoreda u kome uključuju leguminoze energija se čuva u odnosu na
monokulturu kukuruza od 25-50%. Plodored je praktično najjeftinija biološka mera sa
fitosanitarnom funkcijom, jer sprečava širenje bolesti i nagomilavanje populacija štetočina.
Glavna razlika izmedju konvencionalnih sistema i organskih sistema gajenja je
upotreba više vrsta biljaka u rotaciji plodoreda. Plodoredi su po mišljenju mnogih stručnjaka
osnovna komponenta održive poljoprivrede. Jedan od puteva povećanja frekvencije biljaka u
plodoredu tj. intenziviranjem ubacivanjem medjuuseva sa različitom namenom.

Združeni usevi

Sa uvodjenjem moderne tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju sistemi gajenja bilja

su prešli sa polikulture na monokulturu. U zemljama sa razvijenijom poljoprivredom
polikultura se uglavnom zadržala na prirodnim i veštačkim livadama i pašnjacima, ređe kod
krmnog bilja. Za razliku od dosadašnjih shvatanja da je budućnost poljoprivrede u
specijalizaciji, pri čemu bi se jedan usev gajio sa još većim intenziviranjem tehnologije višeg
nivoa i gde bi dobijanje visokih prinosa neminovno povlačilo visoka ulaganja, danas se
javljaju mišljenja da združivanje useva nije zastareo pristup biljnoj proizvodnji već naprotiv,
ovo može biti jedan od dobrih alternativnih načina zaštite i očuvanja prirodnih resursa. Ovaj
pristup je iznad svega ekološki, a što je vrlo značajno racionalan, jer pored nešto nižih
prinosa značajno smanjuje ulaganja. Kao prednosti na strani ovakvih sistema navode se:
povećana produkcija biomase i prinosa, bolje korišćenje raspoloživih resursa, manje štete od
korova, bolesti i štetočina, veća stabilnost sistema, bolja i raznovrsnija ishrana ljudi i
životinja, sigurniji prihodi ne samo u ratarstvu već i u povrtarstvu
Združivanje useva ( intercropping ) je praktično gajenje dva ili više useva istovremeno
na jednom polju. Odnos izmedju biljaka koje se nadju na istoj površini u isto vreme je
istovremeno kompetetivan i kooperativan.
 12

Širenje gajenja združenih useva na većim površinama i njihovo uklapanje u postojeće

plodorede za sada je ograničeno zbog brojnih poteškoća, a glavni razlog je u tome što je
postojeća klasična tehnologija za razliku od ove alternativne, sa vrlo razrađenim pratećim
sredstvima počev od mehanizacije, pesticida vezanih za zaštitu bilja, kao i postojanja velikog
broja sorti različitih useva za takvu namenu.
Postoji nekoliko sistema združenih useva, koji se nalaze u ekspanziji u svetu: ozima
pšenica-soja; leguminozni pokrovni usev u sistemu sa kukuruzom, pšenicom i sojom;
združeni usevi kukuruz/soja ili srak i soja sejani u trake; intenzivno korišćenje sistema u kome
se vegetacioni periodi delimično preklapaju. Gajenjem združenih useva može se postići veća
efikasnost nego kada se usevi gaje kao čist usev u korišćenju ograničenih resursa (hraniva,
vode, svetlosti, borbi protiv korova). U gajenju povrća najčešće se koriste intenzivni plodored
sa gajenjem mešanih kultura. U intenzivnom plodoredu razlikuju se predkulture (rana
prolećna ili ozima vrsta: salata, spanać, rotkvica, grašak); glavne kulture, koje imaju najduži
vegetacioni period (paprika, kupus, crni luk) i naknadna kultura (salata, spanać, mladi luk).
Združivanjem različitih biljaka uglavnom niskog rasta kao pokrovnog useva u glavni
usev može se napraviti pokrov od živog malča koji pored ostalog može imati ulogu i u zaštiti
od nekih bolesti i štetočina. Kao takav jedan primer može se ističu gajenje brokolice sa živim
malčem izmedju redova sa biljkama poput bele deteline, crvene deteline ili žutog zvezdana
koje smanjuje napad od kupusne vaši u odnosu na gajenje u čistoj kulturi sa kultiviranjem
izmedju redova. Pravilo združivanja je da su vrste komplementarne (međusobno se podnose),
različite visine, različitih potreba za toplotom, vodom i hranivima. Broj kombinacija zavisi od
bioloških svojstava i uslova gajenja.

Dobre vrste za mešane kulture

VRSTA SA VRSTAMA
Beli luk paradjz, cvekla, mrkva, pasulj
Blitva rotkva, rotkvica, mrkva, boranija
Celer paradajz, pasulj, spanać, krastavac, boranija
Crni luk crni luk, keleraba, beli luk, krastavac,
boranija
Grašak rotkva, rotkvica, salata, kupusnjače, mrkva,
komorač
Krastavac crni luk, niska boranija, pasulj, celer, cvekla,
salata, kupusnjače, komorač
Krompir spanać, keleraba, boranija
Mrkva crni luk, cikorija, paradajz, rotkva, blitva, beli
luk, vlašac
Niska boranija paradajz, celer, cvekla, rotkva, blitva, salata,
krastavac, krompir, rotkvica
Paradajz cikorija, spanać, celer, rotkva, rotkvica,salata,
kupusnjače, mrkva, pasulj
Peršun paradajz, rotkva, rotkvica
Salata crni luk, cikorija, paradajz, boranija, špargla,
rotkvica, krastavac, grašak, pasulj
Spanać paradajz, pasulj, celer, rotkva, rotkvica,
krompir
 13

VRSTA NEMOGUĆI SUSEDI

Visoka boranija, pasulj crni luk, beli luk, grašak, komorač, vlašac
Grašak paradajz, pasulj, beli luk, praziluk, kompir
Krastavac rotkva, rotkvica
Krompir paradajz, celer, cvekla, grašak
Beli luk niska ili visoka boranija, pasulj, grašak
Praziluk pasulj, cvekla, grašak, boranija
Peršun salata, celer
Cvekla praziluk, krompir, vlašac
Celer krompir, mrkva, peršun
Crni luk boranija, pasulj
Niski pasulj crni luk, vlašac, beli luk, grašak, komorač
Paradajz krompir, komorač, grašak

Mešane kulture u povrtnjaku

Pokrovni usevi su usevi koji se gaje u toku zimskog ili drugih perioda godine kada zemljište
ostaje slobodno. Oni imaju ulogu zaštite zemljišta od erozije i uticaja ekstremnih
meteoroloških faktora. Takođe se mogu iskoristiti i kao zelenišno đubrivo.
 14

BIO-ZAŠTITA-ZAŠTITA BILJA BEZ HEMIJE

Svi smo svesni činjenice da živimo u veoma zagađenoj okolini, tako da smo postali
osetljivi i na sam pomen hemijskih preparata za zaštitu biljaka. Vec duži niz godina na ceni je
"neprskana hrana". U organskoj poljoprivredi zabranjeni su svi sintetički peticidi i herbicidi.
Za zaštitu bilja se koriste uglavnom biljni preparati i najčešće se koriste kao preventivna
sredstva. Takođe se koriste alelopatska dejstva drugih biljaka, njihove izlučevine teraju
štetočine od useva.
Evo nekoliko predloga koji mogu biti korisni kod ukrasnog bilja, a još više kod voća i
povrća koje koristimo u svakodnevnoj ishrani. Oni su značajni i zbog činjenice da je sredina u
kojoj gajimo neku kulturu istovremeno i stanište velikog broja drugih organizama, od kojih su
mnogi korisni. Hemijski preparati koji se koriste štetni su podjednako i za njih, koliko i za
štetočine. Još davno su ruski seljaci među žito sejali kamilicu, verujuci da ona pospešuje rast
žita. Danas je potvrđeno da samo jedna biljka kamilice od pojave belog crva štiti površinu od
1 m2. Ona pozitivno utiče na sve biljke, te je treba sejati gde god je to moguće. Za suzbijanje
belog crva može se koristiti i neven, čija isparenja iz korena ova štetočina izbegava. Posebno
je koristan u simbiozi sa šargarepom. Pored ovoga, neven je i lekovit, te se cvet moze sušiti za
čaj.
Posebno treba pomenuti dragoljub. Ima izuzetno veliki procenat antibiotika i moze se
koristiti u ishrani, svež ili kao salata. Dragoljub je jednogodišnja puzavica dužine do 2m. Dve
biljke posejane pored voćke i omotane oko nje u velikoj meri suzbijaju biljne vaši. Biljke
napadnute biljnim vašima dobro je isprskati retkom kašom od zgnječenih listova dragoljuba.
Za zaštitu su korisne i mnoge povrtarske kulture. Tako, na primer, beli luk ne prija belom
crvu, a posađen izmedju redova jagoda pomaže da jagode budu čvršće. Ren posađen po obodu
zasada krompira pomoći će u dobijanju zdravijih krtola, a pored trešnje sprečava pojavu
monolije, izazivaca truljenja. Kim u blizini krompira poboljšaće ukus krtola, a peršun blizu
paradajza ukus plodova. Peršun takodje pozitivno deluje protiv nekih parazita praziluka.
Đurđevak pored ogrozda, maline ili ribizle povećaće otpornost ovih biljaka.
Takođe se mogu spravljati i razni biljni preparati kao, oparak, uvarak, ekstrakt a
postoje i gotovi preparati.

Oparak od nadzemnih delova krompira

Uzme se 1,2 kg zelenih, mladih , nadzemnih delova biljke krompira sitno se iseku,
preliju sa 10 l tople vode i ostave da stoje 3-4 sata. Nakon toga se masa procedi. Koristi se
sveže pripremljeno uz dodatak 40 g rastvorenog sapuna. Deluje protiv pauka.

Oparak od crnog luka

200 g suvih listova lukovice luka prelije se toplom vodom (40o) i drži 4-5 dana, zatim
procedi. Prska se u intervalima od 5 dana. Deluje protiv insekata, plesni, plamenjače.

Oparak od maslačka

300 g iseckanog korena ili 400 g svežeg lista prelije se sa 10 l tople vode (40o) drži 1-2
sata i procedi. Koren maslačka treba čuvati na hladnom mestu. Koristi se za suzbijanje lisnih
vaši.
 15

Oparak od kamilice
Čajna kašika suvog cveta kamilice prelije se sa 1 l kipuće vode, ostavi se da stoji do
30 minuta, procedi i koristi za dezinfekciju semena.

Oparak od belog luka

700 g belog luka prelije se sa 10 l kipuće vode, poklopi ostavi da odstoji i procedi.
Razređen 1:3 koristi se za prskanje krastavca protiv plamenjače, a nerazređenim se tretira
zemljište protiv štetočina i uzročnika pepelnice.

Macerat od koprive
Kopriva je izvrsno sredstvo u borbi protiv biljnih vaši. Da bi se mogla koristiti za
prskanje, isecka se, prelije hladnom vodom i pusti da otstoji 2 dana. Nakon toga biljke se
prskaju 5% rastvorom dobijene tečnosti.

Macerat od duvana

400 g sitno iseckanog suvog lista duvana ili duvanske prašine prelije se sa 10 l vode,
odstoji 2 dana, procedi i razredi u odnosu 1:2 uz dodatak 40 g kalijumovog sapuna. Koristi se
za prskanje protiv sovica, grinja i krvavih vaši.

Standardi IFOAM-a

Međunarodna organizacija za organsku poljoprivredu (IFOAM) ja dala standarde

prema kojima se može vršiti proizvodnja organske hrane. Ovo su samo neki izvodi iz
njihovog pravilnika o dozvoljenim materijama koje se mogu koristiti u organskoj
zemljoradnji.

Proizvodi za korišćenje u đubrenju i popravci osobina zemljišta

• Stajnjak sa farmi, osoka, urin Ograničeno

• Guano Ograničeno
• Izvor izdvojen iz ljudskih ekskremenata koji su bili pod Ograničeno
kontrolom zbog kontaminacije
• Lumbrihumus Ograničeno
• Krvno brašno, brašno od papaka i rogova, meso, mesno Ograničeno
brašno, kosti, koštano brašno, brašno od perja, riba i proizvodi
od ribe, vuna, krzno, dlaka, mlečni proizvodi
• Biorazgradljivi nusprodukti poreklom iz mikroorganizama, Ograničeno
biljaka i životinja, tj. nusprodukti iz proizvodnje hrane, stočne
hrane, proizvodnje ulja, piva, destilerija ili iz tekstilne proizvodnje
• Ostaci ratarskih i povrtarskih useva, malč, zelenišno đubrivo, slama
• Drvo, kora drveta, piljevina, drveni pepeo, drveni ugalj Ograničeno
• Morska trava i proizvodi od morske trave Ograničeno
• Treset (zabranjen za popravke zemljišta)
• Kompost napravljen od sastojaka koji se nalaze na listi u ovom dodatku
utrošeni ostaci gljiva, humus od glista ili insekata, gradski kompost iz
različitih izvora gde je kontaminacija kontrolisana
 16

• Biljni preparati i ekstrakti

• Preparati dobijeni od glista ili mikroorganizama koji se baziraju na
organizmima iz prirode
• Biodinamički preparati
• Šljaka Ograničeno
• Popravka kalcijumom ili magnezijumom Ograničeno
• Kalcificirana morska trava
• Krečnjak, gips, lapor, kreda, lepak od repe, kalcijum hlorid
• Magnezijumski kamen, kieserit, magnezijum sulfat
• Mineralni kalijum (kalijum sulfat, kainit, silvanit, patentkali) Ograničeno
• Prirodni sulfati Ograničeno
• Mleveni kamen Ograničeno
• Glina (bentonit, perlit, vermikulit, zeolit)
• Natrijum hlorid
• Elementi u tragovima Ograničeno
• Sumpor

Proizvodi koji se koriste u kontroli biljnih bolesti, štetočina, korova i regulatori rasta

• Preparati od algi
• Životinjski preparati i ulja Ograničeno
• Bakterijski preparati (Bacillus thuringiensis)
• Pčelinji vosak Ograničeno
• Biodinamički preparati
• Kalcijum hidroksid
• Ugljen dioksid
• Hitinski nematocidi (prirodnog porekla)
• Krečni hlorid Ograničeno
• Glina (bentonit, perlit, vermikulit, zeolit)
• Talog kafe
• Soli bakra (sulfati, hidroksidi, oksihloridi, oktanoati) Ograničeno
Korišćenje bakra će biti smanjeno posle 2002. na maksimum
8 kg/ha godišnje (prosečno), ili manje postupajući po nacionalnim
zakonima ili privato označenim standardima.
• Kukuruzno glutensko brašno (kontrola korova)
• Mlečni proizvodi (mleko, kazein)
• Zemlja od diatomea Ograničeno
• Etil alkohol
• Preparati od gljiva Ograničeno
• Želatin
• Lecitin
• Laka mineralna ulja (parafin) Ograničeno
• Krečni sumpor (kalcijum polisulfid)
• Prirodne kiseline (sirće)
• Neem (Azadirachta indica) Ograničeno
• Feromoni-samo u klopkama i dispenserima
• Fizičke metode (hromatske klopke, mehaničke klopke)
 17

• Plastični malč Ograničeno

• Biljna ulja
• Biljni preparati Ograničeno
• Repelenti na bazi bilja Ograničeno
• Kalijum bikarbonat
• Kalijum permanganat Ograničeno
• Propolis
• Piretrin (Chrysanthemum cinerariaefolium) Ograničeno
• Quassia (Quassia amara) Ograničeno
• Živi kreč Ograničeno
• Materije koje ispuštaju paraziti, predatori Ograničeno
i sterilisani insekti
• Rontenone (Derris elliptica, Lonchocarpus spp. Thephrosia spp.)
• Morska so i slana voda
• Silikati (natrijum silikat, kvarc)
• Natrijum bikarbonat Ograničeno
• Tečni sapun
• Sumpor Ograničeno
• Sumpor dioksid Ograničeno
• Čaj od duvana (čist nikotin je zabranjen) Ograničeno
• Preparati od virusa (virus mozaika) Ograničeno

Životna sredina

Bezbednost životne sredine

Materija koja se koristi u organskoj poljoprivredi ne sme biti štetna ili imati negativan uticaj
na životnu sredinu. Materija ne sme da poveća neprihvatljivo zagađenje površinskih ili
podzemnih voda, vazduha i zemljišta. Sve faze u proizvodnji moraju biti proverene.

Sledeće karakteristike materije koja se koristi moraju biti uzete u obzir:

Razgradljivost

Sve materije koje se koriste moraju biti razgradljivi do CO2, H2O i/ili do njihovih mineralnih
oblika. Materije sa visokom akutnom toksičnošću na druge organizme moraju imati život
polu-raspada pet dana. Prirodne supstance koje nisu označene kao toksične ne moraju biti
razgradljive u ograničenom vremenu.

Akutna toksičnost prema drugim (ne-ciljnim) organizmima

Kada materija ima relativno visoku akutnu toksičnost za ne-ciljne organizme, potrebna je
ograničena upotreba. Mere koje se preduzimaju moraju da obezbede preživljavanje takvih
organizama.Treba da budu određene maksimalno dozvoljene doze za primenu. Ako ne postoji
mogućnost za primenu adekvatnih mera, korišćenje te materije se ne sme dozvoliti.
 18

Dugoročna hronična toksičnost

Materija koji se akumulira u organizmima ili sistemima organizma i ona koja ima ili se
sumnja da ima mutagene ili kancerogene osobine ne sme biti upotrebljena. Ako postoji bilo
koji rizik, potrebne mere se moraju preduzeti da se smanji rizik na prihvatljiv nivo, da bi se
sprečili dugoročni negativni efekti na životnu sredinu.

Hemijski sintetisani produkti i teški metali

Materija ne treba da sadrži štetnu količinu hemikalija koje je napravio čovek (ksenobiotički
proizvodi). Hemijski sintetisani produkti mogu se prihvatiti jedino ako su jednaki prorodnim.

Mineralni produkti treba da sadrže malu količinu teških metala, ako je to moguće.
Zahvaljujući nedostatku alternative i dugotrajne tradicionalne upotrebe u organskoj
poljoprivredi, bakar i soli bakra su bili izuzetak do sada. Upotreba bakra u bilo kojoj formi
organske proizvodnje treba posmatrati kao privremenu i ona mora biti ograničena u smislu
uticaja na životnu sredinu.

Prednosti i mane alternativnih (organskih) sistema zemljoradnje

Osnovna prednost organske poljoprivrede je u proizvodnji visoko vredne i

zdravstveno bezbedne hrane, koja će biti izvor zdravlja ljudi i životinja. Poznato je da mnoge
bolesti savremenog čovečanstva potiču od nepravilne ishrane i upotrebe zagađene i
neispravne hrane. Druga velika prednost je očuvanje i zaštita životne sredine, čime smo
obezbedili čisto zemljište, vode i vazduh i za naše potomke. Osnovni postulat u konceptu
održivog razvoja je ostaviti životnu sredinu nenarušenu i za sledeće generacije.
Nedostaci ovakvog načina proizvodnje hrane su u nedovoljno razrađenim
tehnologijama (nedostaju mašine, sredstva za zaštitu, seme i drugi materijali) i samim tim
manjoj produktivnosti ovakvih sistema gajenja biljaka. Potrebno je mnogo truda i istraživanja
da bi se unapredila organska proizvodnja i otkrili svi složeni mehanizmi u prirodi da bi se
postigla ravnoteža između potreba čoveka za hranom i drugim materijalima i prirode.