You are on page 1of 13

TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
SLOBODAN PAD, VERTIKALAN HITAC
I UMETNI^KE ZANATE

Који су то специјални случајеви
праволинијског кретања тачке?
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
SLOBODAN PAD, VERTIKALAN HITAC
I UMETNI^KE ZANATE

Слободан пад 0
m
Материјална тачка масе m спушта се
S

вертикално наниже са висине H без v
почетне брзине.
брзине
H
За координатни почетак узимамо произвољну mg
тачку (нпр. почетак кретања).
n
m  a   Fi
i1
Једина сила која делује је гравитациона сила (G=mg) са
предзнаком + јер има исти смер као брзина
брзина.

ma  m g 1 2
s  s0  v0  t  a  t
2
ag
Једначине кретања су:
v  v0  a  t
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
SLOBODAN PAD, VERTIKALAN HITAC
I UMETNI^KE ZANATE

1 2 ag
s  s0  v0  t  a  t П
Почетни услови: m
0

2 S
s0  0 v0  0 v
v  v0  a  t
H
mg
1 2
s  g t Једначине кретања
2
за слободан
б пад
v  g t
У сваком тренутку можемо да израчунамо брзину
б и пут.
Да би нашли брзину и време пада, потребно је прво да
елиминишемо време.
време

v
t У тренутку пада пређени пут је H (крајњи услов s=H).
s=H)
g
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
SLOBODAN PAD, VERTIKALAN HITAC
I UMETNI^KE ZANATE

1 2 v
s  g t t m
0

2 g S
v
v  g t sH H
mg
2 2 брзина
1 v v
H  g    v  2 g  H
2 g 2 2g
g
слободног пада

време

v 2 g  H 2 H
t t t
g g g
слободног
б пада
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
SLOBODAN PAD, VERTIKALAN HITAC
I UMETNI^KE ZANATE

ЗАКЉУЧАК:

 Код слободног пада у безваздушном
у простору,
р ру убрзање
у р
материјалне тачке је гравитационо, а почетна брзина једнака
је нули.
 Од 3 параметра (брзина, пут, време) довољно је да
познајемо вредност једне од њих, да би остале две могли да
израчунамо.
израчунамо
 Као полазне формуле увек користимо 2. Њутнов закон и
Законе кретања тачке,
тачке а касније нам помажу почетни,
почетни
тренутни и крајњи услови.

TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
SLOBODAN PAD, VERTIKALAN HITAC
I UMETNI^KE ZANATE

Вертикалан хитац наниже
Материјална тачка масе m креће се 0
m 
вертикално наниже почетном брзином v0 S v0
усмереном вертикално наниже.
За координатни почетак узимамо произвољну H
тачку (нпр
(нпр. почетак кретања).
кретања) mg
n
m  a   Fi
i1

Једина сила која делује је гравитациона сила (G=mg) са
предзнаком + јер има исти смер као брзина.
ma  m g 1 2
ag s  s0  v0  t  a  t
2
Једначине кретања су: v  v0  a  t
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
SLOBODAN PAD, VERTIKALAN HITAC
I UMETNI^KE ZANATE

1 2 ag
s  s0  v0  t  a  t 0
2 Почетни услов: m 
v  v0  a  t s0  0 S v0
H
1 2
mg
s  v0  t  g  t
2 Једначине кретања
v  v0  g  t
У сваком тренутку можемо да израчунамо брзину
б и пут.
Да би нашли брзину и време пада, потребно је прво да
елиминишемо време.
време

v  v0
t У тренутку пада пређени пут је H (крајњи услов s=H).
s=H)
g
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
SLOBODAN PAD, VERTIKALAN HITAC
I UMETNI^KE ZANATE

1 2 v  v0
s  v0  t  g  t t 0
2 g
m 
v  v0  g  t
S v0
sH
H
2 mg
v  v0 1  v  v0 
H  v0   g    ...... 
g 2  g 

Брзина пада

2
v  v0 v0  2 gH  v0 2
t t v  пада
време v0  2 gH
g g
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
SLOBODAN PAD, VERTIKALAN HITAC
I UMETNI^KE ZANATE

ЗАКЉУЧАК:

 Код вертикалног хица наниже у безваздушном простору,
имамо убрзање материјалне тачке величине g, а брзина
тачке је већа него код слободног пада због постојања
почетне брзине,
брзине тј.
тј време пада је краће
краће.
 Од 4 параметра (почетна брзина, брзина, пут, време)
довољно је да познајемо вредности било која 2 2, да би
остала два могли да израчунамо.
 Као полазне формуле увек користимо 2 2. Њутнов закон и
Законе кретања тачке, а касније нам помажу почетни,
тренутни и крајњи услови.

TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
SLOBODAN PAD, VERTIKALAN HITAC
I UMETNI^KE ZANATE

Вертикалан хитац навише
Материјална
М ј тачка масе m креће
ћ се вертикално
навише почетном брзином v0 усмереном
вертикално навише.
За координатни почетак узимамо произвољну H mg
тачку (нпр. почетак кретања).
S 
n 0 v0
m  a   Fi m
i1
Једина сила која делује је гравитациона сила (G=mg) са
предзнаком (-)
( ) јер
ј нема исти смер као ббрзина.
Једначине кретања су:
m  a  m  g
1 2
a  g s  s0  v0  t  a  t
2
v  v0  a  t
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
SLOBODAN PAD, VERTIKALAN HITAC
I UMETNI^KE ZANATE

a  g 1 2
s  s0  v0  t  a  t
Почетни услов је: 2
s0  0 v  v0  a  t
H mg
1 2 
s  v0  t  g  t 0
S
v0
2 Једначине кретања m

v  v0  g  t
У сваком тренутку можемо да израчунамо брзину и пут.
Да би нашли пређени пут, висину и време пењања, потребно је
прво да елиминишемо време.
2
v0  v v0  v 1  v0  v 
t s  v0   g    ...... 
g g 2  g 
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
SLOBODAN PAD, VERTIKALAN HITAC
I UMETNI^KE ZANATE

После сређивања израза пређени пут је:
2 2
v0 v
s
2
2g H mg
Сада можемо да нађемо висину пењања ако
уврстимо крајње услове s  H ; v  0 S 
m
0 v0
2
v0
H v0  2 g  H
2g
v0  v
Време пењања једноставно одређујемо из формуле t
g
v0 2g  H 2H
t односно t t
g g g
TEHNOART BEOGRAD

[KOLA ZA MA[INSTVO
SLOBODAN PAD, VERTIKALAN HITAC
I UMETNI^KE ZANATE

ЗАКЉУЧАК:

 Код вертикалног хица навише у безваздушном простору,
имамо у
успорење
р материјалне
р ј тачке величине g
g, а крајња
р ј
брзина једнака је нули.
 Од 4 параметра (почетна брзина, брзина, пут, време)
довољно је да познајемо вредности било која 2, да би
остала два могли да израчунамо.
 Као полазне формуле увек користимо 2. Њутнов закон и
Законе кретања тачке, а касније нам помажу почетни,
тренутни и крајњи услови.
услови
 Време пењања тачке једнако је времену слободног пада за
исту висину.
 Почетна брзина вертикалног хица навише једнака је крајњој
р
брзини слободног
д пада
д за истуу висину.
у