S ADR

AJ

1. NAZIV I POJAM UGOVORA U PRIVREDI .......................................... 3

2 . OP TA I POSEBNA PRAVILA UGOVORA U PRIVREDI .................. 5

3. UGOVOR O PEDICIJI ........................................................................ 7

3.1. Bitni elementi i vrste ugovora ..................................................................... 7 3.2. Obaveze peditera ........................................................................................... 8 3.3. Obaveze komintenta .................................................................................... 9

4. LITERATURA ........................................................................................ 9

1

1. NAZIV I POJAM UGOVORA U PRIVREDI

a) Naziv ± ugovori u privredi se ozna avaju razli itim nazivima. U uporednom pravu trgovinski poslovi, trgova ki ugovori, komer ijalni poslovi. U na oj pravnoj teoriji ugovori robnog prometa, privredni ugovori, poslovi robnog prometa. U Zakonu o obliga ionim odnosima za ugovore koje privredni subjekti zaklju uju na tr i tu koristi se izraz ³ugovori u privredi´.

b) Pojam ± Ugovori u privredi su posebna vrsta pravnih poslova obliga iono pravne prirode, kojima se obavlja promet materijalnih dobara i usluga na tr i tu. To su pravni instrumenti putem kojih se obavlja pravni promet na t tr i tu u kome u estvuju privredni subjekti. Prema zakonu o obliga ionim odnosima ugovorima o privredi se smatraju ugovori koje zaklju uju preduze a i druga pravna li a kao i fizi ka, koja obavljaju neku privrednu delatnost (preduzetni i). Zapravo to su oni ugovori koje zaklju uju subjekti koji se bave privrednom delatnos u u ilju sti anja zarade. Pod privrednom delatnos u treba podrazumevati: proizvodnju, promet roba i vr enje usluga na tr i tu.

U uporednom pravu u pojmovnom odredjenju trgovinskog posla po lo se od pojmovnog odredjenja trgov a. U prvo vreme trgov em se smatralo svako li e koje se bavi trgova kim poslovima. Polazilo se od statusa trgov a pa se i poslovi koje on obavlja nazivaju trgova ki poslovi - Subjektivni sistem odredjivanja pojma trgov a. Objektivni sistem odredjivanja trgov a - Priroda trgova kog posla odredjuje trgov a. Prema tome u pojmovnom odredjivanju trgovinskih poslova formirala su se 2 pristupa: 1. Zakonodava odredjuje koji se poslovi smatraju trgovinskim poslovima , a li e koje ih obavlja dobija status trgov a. 2. Li e ima status trgov a, ako to svojstvo priznaje zakon, a poslovi koje on obavlja u vidu redovnog zanimanja su trgovinski.

2

Bitno je odrediti koji se posao smatra trgovinskim poslom zbog primene odgovaraju ih pravnih pravila. U na em pravu na ugovore u privredi prvenstveno se primenjuju odredbe zakon o obliga ionim odnosima, osim ako za ugovore u privredi nije izri ito druga ije odredjeno. To zna i da osim op tih pravila koji va e za obliga ione ugovore u privredi vaze i posebna pravila. Ima slu ajeva kada se neke odredbe Zakona o obliga ionim odnosima ne mogu primeniti na ugovore o privredi kao sto je slu aj sa prekomernim oste enjem. Jer, privredni subjekti svoju delatnost obavljaju u vidu redovnog zanimanja, pa se pretpostvavlja da moraju poznavati prilike na tr i tu i odnose na njemu.

2. OP TA I POSEBNA PRAVILA UGOVORA U PRIVERDI - Regulisanje obliga ionih odnosa u uporednom pravu izvrseno je na dva na ina: putem jedinstvenog rezima za sve subjekte i putem dvojakog rezima - jedan za gradjansko pravne odnose izmedju fizi kih li a i drugi za obliga ione odnose u privredi. - U zakonima o obliga ionim odnosima zakonodava se priklonio kon ep iji jedinstvenog regulisanja obliga ionih odnosa , nezavisno od toga ko su u esni i. Pravila ugovornog prava podjednako vaze i za fizi ka i za pravna li a. Da se iz gradjanskog razvije privredno ± trgovinsko pravo je uslovljno time da se u zakonu u obliga ionim odnosima unesu odredjeni izuze i koji ulaze samo za ugovore u privredi, jer je priroda tih odnosa zahtevala druga ija i posebna re enja.

- Posebna pravila koja treba imati u vidu prilikom zaklju ivanja ugovora u privredi: 1) Pregovori za zaklju ivanje ugovora ± zaklju ivanje ugovora u privredi predstavlja slo en postupak kome prethode brojne pravne radnje: poziv na pregovore, pristupanje pregovaranju, davanje ekskluzivnog prava, sastavljanje pisma o namerama, davanje ponude, prihvatanje ponude, zaklju ivanje predugovora i zaklju enje ugovora. Koje e od navedenih radnji biti preuzete zavisi od konkretnog slu aja. - Pregovori se vode pismeno i usmeno, oni nisu obavezuju i i mogu se prekinuti u svakom trenutku bez pravnih posledi a po pregovara e. To je faza u kojoj se tra i najpovoljniji partner i najpovoljnije re enje. Pregovori se moraju voditi saglasno na elu savesnosti i po tenja. Pregovaranje bez namere da se zaklju i ugovor i bezrazlozan prekid pregovora povla i za sobom odgovornost koja se naziva predugovorna odgovornost. Odgovornosti nema ako su obe strane odustale od pregovora bezrazlozno ili su pregovarale bez namere da zaklju e dogovor. Tro kove

3

oko priprema za zaklju enje ugovora snose svaka strana za sebe , a zajedni ke snose podjednako. 2) Odredjivanje nadleznog suda ili arbitra e ± po okon anju pregovora pristupa se uobli avanju ponude, a prihvatom ponude zakjlu uje se ugovor. Posto ugovori u privredi imaju brojne specifi kosti tako se formiraju trgovinski sudovi. Kod zajedni kih ulaganje kapitala se esto javlja strani ulaga , strane u ugovoru odlu uju za arbitrazu kao posebnu vrstu suda, specijalizovanu institu iju za slu aj spora. Ugovori sa elementima inostranosti podlazu po pravilima medjunarodnog ugovornog prava. - Arbitraze su nedrzavni sudovi. Strane zaklju uju sporazum o arbitrazi ili odredbom u ugovorom ili posebnim sporazumom. Ugovorom je mogu e predivdeti institu ionalnu arbitrazu, unutrasnju arbitrazu ili medjunarodnu ili povremenu ad ho arbitrazu.

3) Uti aj drzave na zaklu ivanje ugovora u privredi ± uti aj drzave u oblasti ugovaranja u privredi moze se izraziti trojako. Prvo propisivanjem obavezne dozvole ili obaveznog odobrenja od strane drzavnog organa kao uslova za punovaznost ugovora. Drugo, drzava moze imperativnom normom da propise obavezan na in zakjlu ivanja ugovora. Tre e, drzava moze da zadrzi za sebe diskre iono pravo da eni ugovor sa stanovista bezbednosti i odbrane zemlje. 4) Memorandum ± to je pravni papir na kome je odstampana ili utisnuta oznaka subjekta tj njegovi zna i za identifika iju. Ugovor se moze zaklju iti na memorandumu od strane pregovara a ili od njega ovlas enog li a. Sa memoranduom na kome je sa injena ponuda ili prihvat ponude moze se pojaviti i neovlas eno li e s toga je vazno da se u poslovanju sa memorandumom postupa sa posebnom paznjom i da se uskrati mogu nost neovlas enim li ima da dodju u kontakt sa memorandumom

5) Poja ana pa nja ± u izvr avanju gradjansko pravnih obligacionih odnosa zahteva se onakvo ponasanje strana kakvo se pokazao svaki dobar doma in, otuda i standard ³ponasanje sa paznjom dobrog doma ina´. U izvrsavanju ugovornih obaveza izmedju privrednih subjekata zahteva se poja ana paznja. Da bi sistem i subjekti valjano funk ionisali strane se moraju ponasati saglasno visem standardu. Ponasanje sa paznjom dobrog privrednika trzisno poslovanje, ponasanje sa paznjom dobrog stru njaka vezano jeza profesionalno ponasanje. 6) Formularni ugovori ± na trzistu je klju no biti brz i azuran zbog toga se ugovori u privredi javljaju u vido formiranih ugovora. Tj u vidu formulara u koji su uneti svi elementi ugovora koji se zeli zaklju iti. Druga strana ima malo mogu nosti da svojom voljom menja uslove. Ovi ugovori su tipizirani. Pojava ekonomskih giganata
4

je uslovila jos jednu vrstu formiranih ugovora, a to su adhezioni ugovori kod kojih je sve unapred sadrzano a na drugoj strani je da odbije ili prihvati.

7) Izvori prava ± osim zakona o obliga ionim odnosima za ugovore u privredi vaze i zakoni koji su lex spe ialis. Tu su pre svega drugi izvori prava kao izvor posebnih pravila za ugovore u privredi osim toga tu spadaju uzanse kako opste i posebne koje vaze za posebne oblasti u privredi. 8) Zatezna kamata ± za ugovore u privredi iju sadrzinu ine nov ane obaveze vaze posebna pravila za slu aj zakasnjenja u izvrsenju obaveze, zbog kasnjenja duznik duguje i zakonsku kamatu- zateznu kamatu

9) Obezbedjenje ugovora ± postoje stvarna i li na sredstva obezbedjenja. Stvarno sredstvo obezbedjenja daje poverio u pravo da stekne neko stavrno pravo na stvari duznika ili nekog tre eg li a (hipoteka, zaloga, kapara, kau ija). Li no sredstvo obezbedjenja je sredstvo koje pruza ve u sigurnost poverio u jer se duznik obezbedjuje putem jemstva, ugovorne kazne. 10) Bezgotovinska pla anja ± privredni subjekti ve inom vrse bezgotovinska pla anja osnosno sredstva preba uju sa ra una jedne strane na rn druge strane. To preba ivanje se vrsi putem naloga koji se daje ban i u ovom odnosu u estvuju: davala naloga, primala naloga i korisnik naloga. Ako susredstva u istoj ban i onda je to interni transfer, ako su sredstva u razli itim bankama onada je to medjubankarski transfer. Prenos se moze vrsiti i virmanom kojim davala nalaze da se za nazna eni iznos zaduzi njegov ra un u korist ra una korisnika naloga.

11) Fiksni ugovori ± prilikom zaklju ivanja ugovora u privredi zbog vrste i ilja posla zbog kojih se zaklju uju esto se ugovara fiksni rok za izvrsavanje obaveza zbog ega se oni nazivaju fiksni ugovori. Rok je bitan element ugovora. Nepostovanje roka dovodi do raskida ugovora po sili zakona. Fiksim ugovorom se smatra i onaj ugovor u kome rok izvrsenja proizilazi iz prirode samog zaklju enog ugovora.

5

3. UGOVOR O PEDICIJI - Pojava ovog ugovora vezani su za prevoz robe na ve oj daljini. Ugovor o spediciji treba razlikovati od ugovora u prevozu. Poslovi spedi ije nisu isto sto i poslovi vozara. - Ugovor je imenovan, dvostrano teretan, neformalan, kauzalan i spe ijalizovan ugovor o uslugama na trzistu, izrasato iz ugovora o prvozu, kao posebnom ugovoru u privredi. Njime se obavlja doma a i medjunarodna spedi ija. - Zakon o obliga ionim odnosima, ugovor o spediji naziva ugovorom o otpremanju. Ovim ugovorom otpremnik se obavezuje da radi prevoza odredjenih stvari zaklju i ugovor o prevozu u svoje ime a za ra un nalogodav a, kao i druge ugovore potrebne za izvrsenje prevoza i da obavi ostale uobi ajene poslove i radnje, a nalogodava se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu. Ugovorne strane su spediter (otpremnik) i korisnik usluge (nalogodava ili komitent). Na strani komitenta moze biti doma e i strano li e, kao i fizi ko i pravno li e. - Poslovi speditera su raznovrsni. Osnovna obaveza speditera je otprema stvari a to zna i da stvari pripremi za prevoz, da stvari sortira, pakuje, obelezi, zaklju i ugovore o prevozu ili sam izvrsi prevoz, da obavi poslove arinjenja, osiguranja, skladistenja, odnosno brojne radnje, poslove, pravne i fakti ke koje sluze otpremanju stvari za prevoz. - Iz ugovora u spedi iji nastaju dve vrste pravnih odnosa: 1. Pravni odnos izmedju speditera i komitenta i 2. pravni odnos izmedju speditera i tre eg li a. 3.1 Bitni elementi i vrste ugovora - Ono o emu se strane moraju dogovoriti da bi ugovor bio zaklju en je vrsta usluge speditera, tj. organizovanje otpreme i prevoza stvari. Naknada ne mora biti ugovorena, jer se ona moze odrediti i na drugi na in. Ugovor se zaklju uje izdavanjem spediterske potvrde koja ima karakter dokaznog sredstva. - Posebne vrste spedi ije su: Del redere spedi ija - je kad se spediter ugovorom obaveze da e odgovarati za rad tre ih li a koja u estvuju u realiza iji poslova spedi ije; Fiksna (pausalna) spedi ija - je ona kod koje je ugovorena fiksna naknada, s tim sto spediter preuzima obavezu da obavi spediterske usluge ali i skladistenje, kontrolu roba, osiguranje. Sve ove usluge ura unate su u fiksnu enu; i Zbirna spedi ija - podrazumeva obavljanje spediterskih usluga istovremeno za vise komitenata, tako sto otpremu vrsi jednim prevoznim sredstvom, zaklju uje jedan ugovor o prevozu, izdaje jednu prevoznu
6

ispravu, uslugu vrsi uz proviziju i posebnu naknadu, jer ovakvim poslovanjem vrsi ustede svojim komitentima.

3.2 Obaveze speditera Obaveza prijema i organizovanja prevoza stvari ± po prijemu stvari spediter ima obavezu da organizuje prevoz stvari. Spediter vrsi prijem robe od komitenta ili od tre eg li a. Kad vrsi prijem od komitenta spediter je duzan da ih pregleda spolja da ih izbroji, izvaga. U osnovi spediter nema obavezu da pakuje stvari osim ako ugovorom nije druga ije odredjeno. Kad vrsi prijem od tre eg li a on je obavezan da preduzme sve mere i radnje koje su neophodne da bi zastitio interes svog komitenta. Ako uo i neodstatke, manjkavosti duzan je da prikupi dokaze i da ih prosledi komitentu. - Spediter je duzan da osigura stvari ako je tako dogovoreno i u slu aju ako je za tu vrstu stvari osiguranje obavezno. Ugovorom se odredjuje prava prevoza, prevozno sredstvo i na in prevoza. Ako spediter ima izri ito ili pre utno ovlas enje svog nalogodav a da deo svojih poslova moze poveriti drugom spediteru, tada on samo odgovara za izbor ovog li a ali i ne za njegov rad - ovo li e se naziva medjuspediter. Prilikom prijema stvari spediter je duzan da izda speditersku potvrdu. Obaveza postupanja po nalozima ± spediter je duzan da postupa po nalozima svog komitenta. Ako smatra da su nalozi sa nedostatkom ili da je nemogu e po njima postupati, duzan je da odmah o tome obavesti nalogodav ai da od njega trazi dodatna objasnjenja i uputstva. Obaveza zastite interesa komitenta ± spediter je duzan da prilikom obavljanja svih pravnih i fakti kih radnji postupa u skladu sa intersima svog komitenta. On je duzan da blagovremeno upozori o nedosta ima naloga. Duzan je da obavesti o povoljnijem resenju u pogledu prevoznog sredstva, prevoznog prav a« Obaveza polaganja ra una ± spediter ima obavezu da polozi ra un komitentu o svom radu, prezentrira izvestaj o radu, obra un troskova, iznos provozije i ostalo. 3.3 Obaveze komitenta Obaveza predaje stvari na otpremu ± osnovna obaveza komitenta se sastoji u blagovremenoj i urednoj predaji stvari spediteru na prevoz. Uredna predaja podrazumeva ne samo predaju stvari ve i predaju prate ih dokumenata neophodnih za prevoz, arinjenje, skladistenje« Obaveza pla anja provizije ± provizija se ugovara ili se odredjuje na bazi tarife speditera ili na bazi nekog opsteg akta speditera u kojem su dati osnivi za izra unavanje visine provizije. Visina provizije je srazmerna vrednosti izvrsenih

7

usluga. Ako se spediterskoe usluge izvrsavaju suk estivno spediter ima pravo da zahteva naknadu za svaku izvrsenu uslugu. Obaveza komitenta za naknadu tro kova ± pored toga sto ima obavezu da plati proviziju komitent ima obavezu da plati spediteru sve troskove koje je ovaj imao u vezi obavljanja spediterskih usluga.

4. LITERATURA

[1] Prof.dr.Slavoljub J Vuki evi , ,´PRAVO ZA MENAD ERE µ, Valjevo ,2008. .god

[2]´SKRIPTA ZA TRGOVINSKO PRAVO µ, Ekonomski fakultet Beograd, 2004. god.

8

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful