MEGATREND Fakultet za menadzment Valjevo

Seminarski rad iz predmeta:

Me unarodno poslovno pravo
Prof. dr Slavoljub Vuki evi

Tema:

Op ti sporazum o carinama i trgovini - GATT

student:

ALMA AHMEDSPAHIC F072/07
VALJEVO

Mart 2010.

Sadr aj :

Sadr aj ..................................................................... UVOD - Svetski trgovinski sistem ................................ 1. Op ti sporazum o carinama i trgovini ........................ 1.1. Definicija ........................................................ 1.2. Principi GATT-a ............................................... 2. Runde pregovora .................................................... 2.1. Kenedijeva runda ............................................. 2.2. Tokijska runda ................................................ 2.3. Urugvajska runda ............................................ 3. Organizaciona struktura STO (WTO) .......................... 4. Sporazumi STO (WTO) ............................................ 4.1. Sporazum o trgovini poljoprivrednim proizvodima.. 4.2. Sporazum o tekstilnim proizvodima .................... 4.3. Op ti sporazum o trgovini uslugama (GATS) ........ 4.4. Sporazum o trgovinskim aspektima prava na intelektualno vlasni tvo (TRIPS) ................................... 4.5. Re avanje sporova i kontrola provo enja pravila WTO ........................................................................ 5. Rezime i zaklju ak .................................................. Literatura ................................................................

2 3 3 4 4 5 5 5 6 7 8 8 9 9 9 10 11 12

2

UVOD ± Svetski trgovinski sistem
Svetska trgovinska organizacija (WTO) je me unarodna organizacija koja predstavlja institucionalni i pravni okvir multilateralnog trgovinskog sistema u podru jima carine i trgovine robama, uslugama i intelektualnim svojinama. 1 Stvaranjem ove institucije zaokru en je proces institucionalizacije me unarodnih ekonomskih odnosa, zapo et nakon Drugog svetskog rata, te stvorena integralna institucionalna celina na relaciji: me unarodni nov ani tokovi ± me unarodne investicije ± me unarodna trgovina. Cilj delovanja Svetske trgovinske organizacije jeste da se obezbedi liberalnija me unarodna trgovina, uz eliminisanje svih necarinskih barijera i restrikcija. Sve dr ave lanice imaju svoja prava i obaveze, uprotivnom trpe sankcije od strane WTO.

1. Op ti sporazum o carinama i trgovini
U periodu nakon Drugog svetskog rata, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija vo eni su brojni procesi iji je cilj bila ekspanzija svetske privrede i trgovine, te ostvarivanje ve eg stepena ekonomske povezanosti i saradnje me u zemljama. Prvi korak u realizaciji ideje o stvaranju svetske institucije, koja bi regulisala oblast me unarodne trgovine, ostvaren je kada je Ekonomsko-socijalni savet UN-a (ECOSOC) sazvao Konferenciju o trgovini i zaposlenosti 2 u Havani (Kuba). Paralelno sa odr avanjem ove konferencije, u enevi ( vajcarska) su vo eni pregovori o sni enju carinskih stopa izme u zemalja pregovara a u me usobnoj robnoj trgovini. Ovi pregovori rezultirali su multilateralnim sporazumom, nazvanim Op ti sporazum o carinama i trgovini (GATT), koji je stupio na snagu 1.januara 1948. godine. Sporazum su tada potpisali predstavnici 23 dr ave, ali je broj potpisnika vremenom rastao.

1

P.Pani , Spoljnotrgovinsko poslovanje u uslovima globalizacije svjetske ekonomije, Bijeljina 2006, str. 250. 2 Isto ; str. 251

3

Prvobitna namera je bila da GATT bude samo privremeno, prelazno re enje do formiranja Svetske trgovinske organizacije (odnosno Me unarodne trgovinske organizacije, kako je tada nazvana). Me utim, ovaj Sporazum je vremenom, od privremenog prerastao u trajni sporazum. Do iveo je osam rundi pregovora, da bi, po okon anju osme, Urugvajske runde, kona no bio ugra en u Svetsku trgovinsku organizaciju.

1.1.

Definicija

GATT predstavlja skup pravila prema kojima dr ave potpisnice trebaju da vode svoju spoljnotrgovinsku politiku. Tako e, GATT je i forum za uskla ivanje nesuglasica u spoljnotrgovinskoj politici pojedinih dr ava lanica. Podru ja koja pokriva GATT su:

y y y y y y y y y y y

poljoprivreda, zdravstvena regulativa za prehrambene proizvode, tekstil i ode a, standardi proizvoda, mere investiranja, anti-damping mere, metode vrednovanja carina, pravila o poreklu, pregled prie isporuke, dozvola uvoza, subvencije i za tita carine.

1.2.

Principi GATT-a

Tri su osnovna principa, na kojima se zasniva GATT: 1. Princip NEDISKRIMINACIJE (najpovla tenije nacije) ± ako jedna zemlja odobri bilo kakve povlastice na uvoz iz druge zemlje, iste povlastice je du na odobriti na uvoz i iz drugih zemalja potpisnica GATT-a;

4

2. Princip ZA TITE DOMA E PRIVREDE CARINAMA ± kvalitativna i kvantitativna ograni enja se trebaju ukinuti, osim za poljoprivredne proizvode, gde je dopu teno uvo enje koli inskih ograni enja;

3. Princip DALJEG SMANJIVANJA CARINA multilateralnim pregovorima ± carinske tarife dr ava potpisnica Sporazuma, trebaju se uskla ivati i smanjivati daljim multilateralnim pregovorima. Takav vidim pregovora kasnije e se nazvati ''runde'' pregovora.

2. Runde pregovora
Tokom vi e od 45 godina postojanja GATT-a kao foruma, od osniva kog zasijedanja u enevi do njegovog prerastanja u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO), provedeno je ukupno osam rundi pregovora. Sve ove runde pregovora zasnovane su na provo enju tri osnovna principa GATT-a. U periodu od 1947. do 1962. godine odr ano je pet rundi pregovora ± u vajcarskoj, Meksiku, Velikoj Britaniji, te ponovo u vajcarskoj. Tokom ovih pregovora ostvareno je prose no smanjenje carina od 73% na industrijske proizvode. Zna ajni rezultati ostvareni su u poslednje tri runde pregovora: Kenedijeva, Tokijska i Urugvajska.

2.1.

Kenedijeva runda

Kenedijeva runda pregovora odr ana je u periodu od 1964. do 1967. godine, a rezultirala je smanjenjem carina od 35% na 60.000 industrijskih proizvoda. Pored toga, vo eni su i pregovori o koli inskim ograni enjima i carinama na uvoz poljoprivrednih proizvoda.

2.2.

Tokijska runda

Tokijska runda pregovora, vo ena je u periodu od 1973. do 1979. godine i dovela je do smanjenja carina u industrijskim zemljama za prose no 33% u periodu od osam godina, ista stopa industrijskih zemalja je sa 6,2% smanjena na 4,2%.

5

Rezultat ove runde je i GATT-ov Kodeks pona anja u me unarodnoj razmeni, ija je svrha, izme u ostalog, bila ukidanje prakse ograni avanja spoljne trgovine necarinskim barijerama, to e kasnije postati jedan od osnovnih ciljeva Svetske trgovinske organizacije. Tako e, Kodeks je predvi ao i jednak tretman doma ih i stranih proizvo a a u spoljnotrgovinskoj razmeni.

2.3.

Urugvajska runda

Urugvajska runda pregovora trajala je od 1986. do 1994. godine, s tim da je pregovara ki proces po eo jo 1982. godine, kroz pripremni rad Ministarske konferencije GATT-a, koja je formirala Komitet za trgovinske pregovore, te odredila program rada i osnovne elemente sadr aja Urugvajske runde. U pregovorima su u estvovali pregovara i iz 125 zemalja, zbog ega se oni smatraju najobimnijim pregovorima iz oblasti me unarodnih ekonomskih odnosa, koji su ikad vo eni. Naro ito, ako se ima u vidu i sveobuhvatnost materije o kojoj se pregovaralo. Ekonomska i politi ka klima u svetu u to vreme bila je takva da se Urugvajska runda nametnula kao nu nost.Naime, u praksi me unarodne trgovine do lo je do velikih odstupanja od pravila propisanih GATT-om, i do te mere da je postojala opasnost da do e do razaranja itavog sistema multilateraralnih trgovinskih odnosa. Princip liberalizacije me unarodne trgovine bio je ozbiljno naru en zbog naglog porasta primene trgovinskih ograni enja, na bazi bilateralnih dogovora, te zbog ja anja tedencije formiranja regionalnih ekonomskih i trgovinskih integracija, to je tre im zemljama ote avalo pristup na ova tr i ta. S obzirom na to da je GATT sporazum, a ne institucija njima je samo delimi no bila re ena regulativa pravila pona anja dr ava u me unarodnoj trgovini, odnosno ± eventualno sankcionisanje u slu aju kr enja pravila GATT-a nije bilo mogu e u okviru Sporazuma. Pored toga, nedostaci GATT-a su bili i to se odnosio samo na me unarodnu trgovinu robama, a dve najva nije grupe proizvoda: poljoprivredni i tekstilni, su izmakli regulisanju u okviru GATT-a, to je vodilo estim nesuglasicama me u zemljama potpisnicama. Tako e, po prvi put su na multilateralnoj osnovi razmatrani trgovina uslugama, investicije vezane za trgovinu i mere za tite prava na osnovu trgovine intelektualnim uslugama.

6

Jedan od nedostataka GATT-a je bio to se radilo o sporazuma, a ne instituciji. Zbog svega navedenog, do lo se do zaklju ka da je potrebno da GATT preraste u globalnu instituciju, koja bi imala status pravnog lica i bila nadle na za sva pitanja iz domena me unarodne trgovine. Formalni predlog za stvaranje Svetske trgovinske organizacije dali su Kanada i Evropska Unija, uz podr ku zemalja u razvoju. Ina e, ve ina zemalja u razvoju je ve na samom po etku pregovara kog procesa izvr ila liberalizaciju svojih nacionalnih politika, ime su prakti no demonstrirale dobru volju za uspe no okon anje Urugvajske runde pregovora. Urugvajska runda je zavr ena potpisivanjem Finalnog akta i Sporazuma o uspostavljanju Svjetske trgovinske organizacije. Sporazum su potpisali predstavnici 104 dr ave, a ve ina njih je sporazum i ratifikovala. Na osnovu ovog sporazuma, 1. januara 1995. godine u enevi sa radom je otpo ela Svetska trgovinska organizacija.

3. Organizaciona struktura STO (WTO)
Najvi i organi WTO je Ministarska konferencija, u ijoj nadle nosti je dono enje odluka po svim pitanjima iz domena WTO. Sastoji se od predstavnika dr ava lanica, carinskih unija i nezavisnih carinskih teritorija. Konferencije se odr avaju najmanje jednom u dve godine, a odluke se donose konsenzusom. Svaka lanica ima jedan glas, a ako nije mogu e posti i konsenzus, primenjuje se dvotre inska ili tro etvrtinska ve ina, zavisno od utvr enih pravila. Ministarska konferencija osniva druge organe WTO i imenuje njene lanove. U periodu izme u dva zasedanja Ministarske konferencije, njenu ulogu preuzima Generalni savet, tako e sastavljen od predstavnika zemalja lanica. Osnovni zadatak Saveta je nadgledanje funkcionisanja multilatelarog sporazuma, kroz tri ve a: y y y Ve e za trgovinu robama, Ve e za trgovinu uslugama i Ve e za trgovinske aspekte prava na intelektualnu svojinu

Nadzor nad provo enjem sporazuma tako e vr i i vi e komiteta, npr. Komitet za poljoprivredu itd. Savet tako e bira i generalnog direktora i sekretara WTO.

7

4. Sporazumi STO (WTO)
Op ti sporazum o carinama i trgovini (GATT) ugra en je u Svetsku trgovinsku organizaciju i zajedno sa Sporazumom o trgovini poljoprivrednim proizvodima i Sporazumom o tekstilnim proizvodima, ini prvu od tri grupe sporazuma WTO, koja se odnosi na sni avanje carinskih i necarinskih barijera u me unarodnoj robnoj trgovini. Drugu grupu sporazuma, koji se odnosi na unifikaciju pravnih normi u dr avama lanicama, sa injavaju: Sporazum o trgovini uslugama (GATS) i Sporazum o trgovini intelektualnim uslugama, odnosno Trgovinski aspekti prava na intelektualno vlasni tvo (TRIPS). Tre a grupa sporazuma reguli e klju ne procedure prilikom realizacije spoljnotrgovinskih poslova, a tu spadaju: Sporazum o carinskoj vrednosti, Sporazum o kontroli pre isporuke, Sporazum o pravilima o poreklu robe, Sporazum o procedurama za izdavanje uvoznih dozvola, Sporazum o za titnom sistemu i Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim mjerama. Svi navedeni sporazumi sadr ani su u Aneksu 1 Sporazuma o osnivanju WTO.

4.1.

Sporazum o proizvodima

trgovini

poljoprivrednim

Me unarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima formalno je bila regulisana GATT-om od njenog nastanka. Me utim, zbog manjkavosti Sporazuma mnoge zemlje su i dalje primenjivale necarinske mere, kao to su kvote i izvozne subvencije3. Osnovni razlozi ovog protekcionizma su te nja da se doma om proizvodnjom zadovolje potrebe na nacionalnom tr i tu, a vi kovi plasiraju na me unarodno tr i te. Sporazumom o trgovini poljoprivrednim proizvodima, jedini vid za tite poljoprivrednog sektora ostaje carina, dok su subvencije, do tada obilno kori tene, sad zabranjene. Time bi proizvo a i iz manje razvijenih zemalja lak e do li na nova tr i ta. Prva faza primjene Sporazuma predvi ala je transformaciju necarinske za tite u carinsku ± tarifikacija. Druga faza predvi a sni enje utvr enih carina, za ta je razvijenim zemljama dat rok od est, a zemljama u razvoju 10 godina.
Wikipedia, the free encyclopedia, Regulation of international trade

3

8

4.2.

Sporazum o tekstilnim proizvodima

Pre osnivanja WTO, me unarodna trgovina tekstilom odvijala se po pravilima GATT-ovih pregovora. Ovi Sporazumi su po mnogo emu bili apsurdni. Sporazum koji je donesen prilikom osnivanja WTO, dr ave lanice su se obavezale da e, u prvoj fazi, u pravila GATT-a iz 1994. godine integrisati trgovinu onih tekstilnih proizvoda iji uvoz iznosi minimalno 16% od ukupno ostvarenog uvoza tekstila na njihova tr i ta u 1990. godini. Dalja primena Sporazuma se odvija u jo tri faze, od kojih bi prema poslednjoj fazi Sporazuma, kompletna trgovina tekstilnim proizvodima bila integrisana u regulativu WTO.

4.3.

Op ti sporazum o trgovini uslugama (GATS)

Ovaj Sporazum pokriva oko 160 uslu nih grana, uklju uju i i podru ja koja je do sada pokrivao samo javni sektor, kao to su osiguranje i bankarstvo, saobra aj i telekomunikacije, energetika i vodoprivreda, zdravstvena za tita, obrazovanje, kultura, gra evinski sektor, turizam itd. Preko GATS-a, sve usluge treba da se podvrgnu principima Svjetske trgovinske organizacije o slobodnom pristupu tr i tu i jednakom tretmanu doma ih i stranih dobavlja a, te privatnih, dr avnih i neprofitnih organizacija koje se bave pru anjem usluga. Prema GATS-u postoje etiri na ina trgovine uslugama:

y y y y

Snadbevanje u inostranstvu (Npr.slanje roba) Kori tenje usluga u inostranstvu (turizam, ino-obrazovanje) Poslovne aktivnosti u inostranstvu (zajedni ka ulaganja...) Migracija privremenih poslova (transakcionalne kompanije)

Osnovni cilj GATS-a je liberalizacija svih uslu nih tr i ta, imaju i pri tome u vidu specifi nost ove oblasti, naro ito u transparentnosti.

4.4.

Sporazum o trgovinskim aspektima prava na intelektualno vlasni tvo (TRIPS)

Za tita intelektualne svojine, u ta spadaju autorska prava, za titni znaci, patenti, industrijski dizajn, geografske oznake i tzv. Neotkrivene informacije (poslovne tajne), spada u najzna ajnije sporazume WTO. Nastao je na osnovu ranije donetih konvencija, a primenjuje se od 1995. godine.

9

Cilj Sporazuma je da ova za tita ne bude prepreka za slobodnu trgovinu. Uz to, svaka zemlja potpisnica se obavezala na jednak tretman svojih i stranih dr avljana po osnovu za tite njihovog prava na intelektualnu svojinu. Polemike i osporavanja ovog Sporazuma naj e transfer tehnologije. e se vezuju za

4.5.

Re avanje sporova i kontrola provo enja pravila WTO

Svetska trgovinska organizacija direktno uti e na pona anje i dr ava lanica i njihovih spoljnotrgovinskih firmi, budu i da nacionalni zakoni moraju biti uskla eni sa sporazumima WTO. 4 Re avanjem sporova bavi se poseban odbor Telo za re avanje spora, iji je zadatak, ukoliko se spor ne re i, da oformi grupu stu njaka koji e dati svoje stru no mi ljenje. Odbor za pra enje trgovinske politike bavi se kontrolom spoljnotrgovinskih politika zemalja lanica WTO i istrumenata kojima se politike sprovode, u smislu usagla enosti sa pravilima i na elima WTO. Sve zemlje lanice obavezne su da Odboru za pra enje trgovinskih politika prezentiraju na in vo enja svojih spoljnotrgovinskih politika i planirane instrumente njenog sprovo enja.

4

Wikipedia, the free encyclopedia, Regulation of international trade

10

5. Rezime i zaklju ak
U periodu nakon Drugog svetskog rata, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija vo eni su brojni procesi iji je cilj bila ekspanzija svetske privrede i trgovine, te ostvarivanje ve eg stepena ekonomske povezanosti i saradnje me u zemljama. Ovi pregovori rezultirali su multilateralnim sporazumom, nazvanim Op ti sporazum o carinama i trgovini (GATT). Prvobitna namera je bila da GATT bude samo privremeno, prelazno re enje do formiranja Svetske trgovinske organizacije. Me utim, ovaj Sporazum je vremenom, od privremenog prerastao u trajni sporazum. Do ivio je osam rundi pregovora, da bi, po okon anju osme, Urugvajske runde, kona no bio ugra en u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO). Op ti sporazum o carinama i trgovini (GATT) ugra en je u Svetsku trgovinsku organizaciju i zajedno sa Sporazumom o trgovini poljoprivrednim proizvodima i Sporazumom o tekstilnim proizvodima, ini prvu od tri grupe sporazuma WTO, koja se odnosi na sni avanje carinskih i necarinskih barijera u me unarodnoj robnoj trgovini. Drugu grupu sporazuma, koji se odnosi na unifikaciju pravnih normi u dr avama lanicama, sa injavaju: Sporazum o trgovini uslugama (GATS) i Sporazum o trgovini intelektualnim uslugama, odnosno Trgovinski aspekti prava na intelektualno vlasni tvo (TRIPS). Tre a grupa sporazuma reguli e klju ne procedure prilikom realizacije spoljnotrgovinskih poslova, a tu spadaju: Sporazum o carinskoj vrednosti, Sporazum o kontroli pre isporuke, Sporazum o pravilima o poreklu robe, Sporazum o procedurama za izdavanje uvoznih dozvola, Sporazum o za titnom sistemu i Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim merama.

11

Literatura :

1. Grupa autora; Mala enciklopedija Prosveta, Beograd 1986. 2. Grupa autora; Wikipedia, the free encyclopedia, Marketing, 2009. 3. Pani doc.dr. Pajo; Spoljnotrgovinsko poslovanje u uslovima globalizacije svjetske ekonomije, Bijeljina 2006. 4. Petrovi dr. Pero, Klincov dr. Radovan; Uvod u Marketing, Liber, Beograd 2008. 5. Prof. Dr Filip Turcinovic± Ekonomske integracije i trgovinske grupacije;,,Megatrend´Univerzitet primenjenih nauka Beograd; 2005. 6. Prof. Dr Miodrag Stankovic, Dr Sanja Stankovic ± Medjunarodno poslovno pravo; Beograd; 2002.

12