MOBILNA TV KAO NOVA TEHNOLOGIJA I MOGUĆNOST ZA OPTIMALNIJE UČENJE I DOBIJANJE POTREBNIH INFORMACIJA Predrag Danilović, dipl. Ing.

RTS – TV Beograd Uporedo sa ubrzanim nastajanjem, razvojem i propagiranjem globalnog društva znanja i učenja, u kome bi svi, svugde i uvek trebali da imaju lak pristup i korišćenje kvalitetnih informacija, došlo je do izuzetne ekspanzije i razvoja raznih mnogobrojnih digitalnih tehnologija koje upravo to i omogućavaju i podstiču brz i kvalitetan razvoj ovakvog društva. Te digitalne tehnologije odnose se pored ostalih i na oblasti raznovrsnih prenosa i dopremanja odnosno distribucije signala i multimedijalnih informacija do korisnika, kao i u oblastima koje se bave produkcijom odnosno proizvodnjom, obradom, skladištenjem i prezentovanjem tih informacija. Mobilna televizija je jedna od ovih novih digitalnih tehnologija koja još više upotpunjuje mogućnosti za optimalnije učenje i dobijanje potrebnih, kvalitetnih i pravovremenih audio i vizuelnih informacija. Ona će uveliko izmeniti, unaprediti i upotpuniti poslovni svet i komunikaciju, informisanje, obrazovanje, pored ostalog i kroz slobodno vreme ljudi, omogućavajući im da, u ovom veoma dinamičnom vremenu, optimalno iskoriste i svoje vreme, i svoju energiju i potrebne informacije. Upravo i većina zahteva za mobilnom televizijom dolazi od strane poslovnih ljudi, naučnih radnika i studenata koji bi voleli da optimalno iskoriste svoje slobodno vreme dok na primer putuju, čekaju na stanici i slično, gledajući naučne, obrazovne, informativne, zabavne, muzičke, i druge programe na svojim priručnim (handheld) uređajima. Mobilna televizija (Mobile TV ili Mobile Broadcasting) predstavlja nove digitalne tehnologije za emitovanje i optimalan prijem digitalnih audio-video signala odnosno televizijskih programa namenjenih korisnicima mobilnih uređaja i telefona i priručnih (handheld) uređaja, nastale konvergencijom tzv. broadcast i mobilnih usluga.

Za razliku od tzv. streaming-a koji zahteva dovoljno širok propusni opseg 3G mreže (3. generacije), odnosno mrežu koja obezbeđuje dovoljno kapaciteta, i koji ustvari predstavlja 1-na-1 metod isporučivanja TV sadržaja mobilnim uređajima, prava mobilna „broadcast“ televizija (1-na-više) ne zahteva od mobilnog operatera ogromne mrežne resurse za distribuiranje sadržaja. Kao što je to najčešće slučaj i kod uvođenja i potpune eksploatacije nekih drugih tehnologija, tako je i u slučaju mobilne TV trenutno „borba“ za donošenje jedinstvenog standarda odnosno jedne tehnologije koja će se koristiti u tu svrhu. Glavne konkurentske tehnologije su DVB-H (Digital Video Broadcasting-Handheld) i DMB (Digital Multimedia Broadcasting), ISDB-T (Integrated Services Digital Broadcast-Terrestrial), Qualcomm MediaFLO i njihove varijante (DVB-H u UHF-u, DVB-H u S-u, T-DMB (Terrestrial-DMB), S-DMB (Satellite-DMB), DVB-SSP (DVB-Satellite Service for Portables),...) DVB-H standard je razvijen u okviru projekta „DVB za priručne uređaje“ (DVB to the Handsets), koji predstavlja jedan od novijih projekata za globalni digitalni prenos audio i video sadržaja, koji se razvija u okviru DVB konzorcijuma sastavljenog od preko 260 broadcaster-a, proizvođača, mrežnih operatora, softverskih kompanija, regulatornih tela i drugih, u preko 35 zemalja na svim kontinentima. Odobren je od strane Evropskog Instituta za Telekomunikacije (ETSI-European Telecommunications Institute) i testira se i koristi u pilot projektima mobilne TV u mnogim zemljama kao što su Australija, Finska, Nemačka, Italija, Malezija, Južna Afrika, Tajvan, Velika Britanija,

Sjedinjene Američke Države, i mnogim drugim. DVB-H je baziran na tehnologiji koja se koristi za zemaljsko prenošenje digitalne televizije DVB-T (DVB-Terrestrial). DMB se bazira na standardu koji se koristi za digitalni radio DAB (Digital Audio Broadcasting), i on može koristiti već dodeljene DAB frekvencije u VHF i L opsegu, u zavisnosti od preciznih uslova koje reguliše nacionalno regulatorno telo. Moguće je lako realizovati i velike mreže koristeći S-DMB za distribuciju i T-DMB unutar urbanih naselja. DMB je za sada najrazvijeniji u Koreji, a u toku su i pilot projekti u Nemačkoj, Francuskoj, Indoneziji, Norveškoj, Italiji i Kini. ISDB-T standard se koristi u Japanu za satelitsko i zemaljsko digitalno emitovanje SD (Standard Definition) i HD (High Definition) TV već nekoliko godina, a nedavno je vlada dodelila i jedan deo (1/13) zemaljskog digitalnog TV multipleksa za usluge mobilne televizije za besplatne (freeto-air) programe. MediaFLO je sistem koji je razvio Qualcomm u SAD-u, sličan DVB-H, i nudi se kao kompletno rešenje za mobilnu TV. Ove tehnologije se neprestano i ubrzano razvijaju. U toku su stalna testiranja i pilot projekti emitovanja TV programa namenjenih ovakvim kompatibilnim uređajima, najčešće u velikim gradovima i naseljenim oblastima, kao i u toku značajnih sportskih i naučno-sajamskih manifestacija (na primer, CeBIT–Hanover, IBC-Amsterdam, NAB-Las Vegas, 3GSM Svetski Telekomunikacioni Kongres–Barselona, Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006–Nemačka,...), a sa ciljem da se provere trenutna dostignuća i kvalitet usluga, i da se dobije odziv od velikog broja korisnika koliko su oni zadovoljni i kakva su im očekivanja. Koliki je predviđeni značaj ovih tehnologija, a nadamo se da ćemo se uskoro i sami uveriti, govori i to da su tu uključene skoro sve najvažnije svetske kompanije i konzorcijumi koji se bave mobilnom telefonijom, radio i televizijskim emitovanjem (Broadcasting-om), produkcijom i distribucijom AV sadržaja i slično (na primer, samo u Evropi to su organizacije DVB, DVB-H, itd., zatim Nokia, Siemens Communications, Alcatel, Eutelsat,..., u Aziji Samsung, LG, itd.) Na osnovu istraživanja potencijalnih tržišta mobilne televizije koje su sprovele vodeće organizacije i kompanije iz ove oblasti, procenjuje se relativno brza isplativost investicija u mobilnu TV, kao i to da će do 2010. godine u Evropi biti oko 10% korisnika mobilne televizije od ukupnog broja populacije koja će imati mogućnost prijema mobilne televizije. To će predstavljati veliko novo potencijalno tržište. Prodor na masovno tržište očekuje se najkasnije do letnje olimpijade 2008. godine. Očekivanja ljudi odnosno korisnika raznovrsnih multimedijalnih AV informacija i televizijskih programa su velika, ali već sada u većoj ili manjoj meri ostvariva. Trenutni rezultati su još daleko od krajnjih planiranih ciljeva, ali se sve brže ide ka njihovom ostvarivanju. Neki od mnogih razloga koji usporavaju razvitak su, na primer, borbe oko standardizacije, neke uočene mane i ograničenja trenutnih tehnologija, cene realizacija zamišljenih projekata, problemi korišćenja frekvencija zbog kašnjenja prelaska sa analogne na digitalnu televiziju, itd. CILJEVI MOBILNE TELEVIZIJE Ciljevi mobilne televizije su sledeći: • Kvalitetan prijem TV programa i drugih multimedijalnih informacija na mobilnim telefonima i priručnim (handheld) uređajima, po mogućstvu bilo gde, bilo kome i bilo kada, i u pokretu, i na otvorenom prostoru, unutar zgrada, u podzemnoj železnici, u vozilima, itd. Želja je da se omogući svim korisnicima da neometano i bez prekidanja u prijemu mogu da prate televizijske programe i dobiju korisne multimedijalne informacije bilo gde u tzv. mobilnom okruženju, da ne gube vreme i da mogu korisno da popune, na primer, vreme dok nešto čekaju, putuju, i slično, da ne propuste praćenje nekog važnog programa za njih ukoliko su van svojih domova ili kancelarija, da se malo razonode ili odmore, itd. • Ukazati ljudima na korisnost mobilne TV i na sve njene mogućnosti, na stvarnu potrebu posedovanja mobilne TV odnosno „Televizije u pokretu“ za razne grupacije ljudi, a ne da im to bude još jedna mobilna igračka ili modni deo. • Što više televizijskih kanala dostupnih svima. DMB tehnologija omogućava 4 do 8 programa, a DVB-H i do 50 kanala. • Upotreba jednog aparata (uređaja) širom veće oblasti, više država, regiona, na primer širom cele Evrope. Teži se da kao što mobilni telefon može da radi u uslovima rominga (roaming) (između dve različite mobilne mreže), i da uređaj za mobilnu TV može to isto ili slično.

• Koristiti što kvalitetnije ekrane (displeje) na ovim uređajima, dijagonala većih od 3 ili 4 inča odnosno oko 10 cm, da bi korisnici mogli da uživaju u programima, a ne samo da nagađaju šta se dešava. Ovi ekrani podržavaju do 16 miliona boja. • Primena jednostavnih, lakih i intuitivnih usluga odnosno servisa za korišćenje, kao i intuitivnog Vodiča elektronskih servisa (usluga) (ESG-Electronic Service Guide), koji u sebe uključuje informacije o svim dostupnim TV programima i ostalim interaktivnim uslugama. • Omogućiti snimanje i skladištenje ovih živih TV programa na mobilnim priručnim uređajima, kao i mogućnost razmene sadržaja sa kompatibilnim kompjuterom. • Maksimalno iskoristiti mogućnosti implementacije interaktivnih usluga (odn. servisa) koji mogu da obezbede dodatnu funkcionalnost emitovanja, na primer interakcijom gledalaca sa živim TV programom kroz razna tele-glasanja, zabavno-obrazovnim tele-kvizovima, tele-klađenjima, interaktivnim reklamama ili TV prodajama, interaktivnim pretraživanjima dodatnih informacija, itd., a sve to pomoću povratnog kanala putem jednostavne konekcije preko mobilnog telefona. Mobilni mrežni operater obezbeđuje ovaj povratni kanal koji dalje pruža mogućnost interaktivnosti i daje gledaocima mogućnost da imaju interakciju sa mobilnim TV programima, za čiju distribuciju do korisnika je zadužen tzv. „broadcaster“ koristeći neku od navedenih digitalnih tehnologija mobilne televizije. • Omogućiti korisnicima da pored besplatnih (free-to-air) TV programa, mogu da primaju pod određenim uslovima i tzv. „pay-TV“ i „pay-per-view-TV“ TV programe koji se plaćaju unapred ili posle gledanja, odnosno da koriste usluge videa na zahtev (video-ondemand). • Obezbediti dobru tehničku funkcionalnost i pouzdanost mobilnih priručnih (handheld) uređaja kompatibilnih sa navedenim tehnologijama mobilne TV. • Obezbediti programe i sadržaje pogodne i prilagođene i za kratkotrajno gledanje (kratke forme), zatim za nova tzv. „udarna vremena“ (prime times) u toku dana s obzirom da korisnici nisu vezani samo za svoje domove već svugde gde se kreću i nalaze (na primer u vremenima kada ljudi odlaze ili dolaze na poslove ili fakultet, zatim za vreme pauza i slično). Neke moguće teškoće pri korišćenju mobilne televizije bi mogle biti: • zloupotreba medijskih pravila ponašanja i sličnih pravila koje se koriste u komunikacijama putem Interneta od strane kreatora određenih TV kanala, ali bi se to moglo lako rešiti neprestanom kontrolom određenih tela iz radiodifuzne agencije i eventualnim rigoroznim kažnjavanjem; • preterano i besciljno korišćenje ovih uređaja i ove tehnologije. Iako su već sada, a u budućnosti još više, ovi uređaji veoma izazovni („zarazni“) za korišćenje, ljudi ipak moraju biti sami svesni šta su im prioriteti i koliko će i kada koristiti određene uređaje za posao, za zabavu, i slično, ili će biti sankcionisani onemogućavanjem ili ograničavanjem da ih koriste od strane roditelja, nastavnika, poslodavaca, itd. ZAKLJUČAK Ovom tehnologijom je otvoren još jedan novi svet mogućnosti, ne samo za krajnje korisnike već i za one koji pružaju usluge radio i TV emitovanja (broadcastere), mobilne mrežne operatere, ali i za sve one koji stvaraju, razvijaju i skupljaju odgovarajuće sadržaje (na primer specijalizovane kompanije, razne izdavačke kuće, post-produkcioni centri, univerziteti, fakulteti ili neke druge naučne institucije). Svi oni u mobilnoj televiziji vide dodatni potencijal za prenošenje odgovarajućih (mobilnih) sadržaja korisnicima, ali i za ostvarivanje prihoda, na taj način što nude kompletno multimedijalno iskustvo za korisnike, od živog emitovanja i prijema TV programa, pa do svih multimedijalnih usluga mobilne mreže, a naročito interaktivnosti koja ih spaja i najviše doprinosi korišćenju i jednih i drugih usluga, a time i povećanju protoka podataka kroz mobilnu mrežu. Nudeći im ovakvo kompletno multimedijalno okruženje, ljudi se sve više privlače i opredeljuju za korišćenje ovih novih digitalnih mobilnih i TV tehnologija, uviđajući vrlo brzo koje sve koristi mogu izvući iz njih, uz normalno i pravilno korišćenje. Smatramo da je potreba, želja i cilj da se ljudima još više približi i da im se „guraju“ kvalitetne informacije i sadržaji, a ova tehnologija će to još više omogućiti, dok ljudima ostaje da pravilno i pažljivo biraju one informacije i sadržaje koje su im potrebni za određeni posao, učenje, informisanje i slično. Univerziteti ili određene grupacije fakulteta i naučnih institucija bi mogle tražiti i dobiti, na osnovu značaja koji bi trebali da imaju u društvu i za društvo, ili zakupiti jedan ili više kanala i

emitovati naučno-obrazovni program i informacije vezane za univerzitet, fakultete, naučne institucije i slično. Prethodno bi bilo potrebno da se program dobro osmisli i dizajnira posebno za mobilnu TV, da bude atraktivan i zanimljiv, interaktivan, sa tačnim, preciznim i pravovremenim informacijama i sadržajima da bi mogao da privlači potencijalne korisnike, one koji imaju veze sa naukom i obrazovanjem, ali i druge koji žele da saznaju nešto novo iz ovih oblasti. Oni koji budu na vreme shvatili mogućnosti ove tehnologije, kako edukativne, zabavne, informativne, ali i finansijske, imaće ogromnu korist od nje. LITERATURA: 1. www.ebu.ch Zvanični sajt, izveštaji i stručne publikacije EBU (European Broadcasting Union) organizacije 2. www.dvb.org i www.dvb-h.org Zvanični sajtovi DVB i DVB-H organizacija 3. www.mediaflo.com MediaFLO 4. www.worlddab.org DAB i DMB 5. http://eng.t-dmb.org Zvanični sajt za T-DMB u Koreji 6. Zvanični sajtovi kompanija koje se bave mobilnom televizijom (Nokia, Siemens, Communications, Alcatel, Eutelsat, Samsung, LG, itd.)

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful