MODERNIZACIJA NASTAVE I UČENJA PRIMENOM RAČUNARA Miladinović Milena Osnovna škola „Vojvoda Stepa“, Beograd MESTO NASTAVNIKA U NOVOJ

ŠKOLI Novi, savremeni informatički tokovi izmenili su koncepciju rada u gotovo svim područjima rada. Promene koje su nastale kao posledica delovanja i upotrebe istih su eminentne i izazvale su kako pohvale tako i pokude. Međutim, bilo kako bilo, svi učesnici u ovim dešavanjima, dakle svi mi moramo se, hteli mi to ili ne, uključiti u kolotečinu koju su trasirale nove tehnologije, svuda pa i u školi. Škola, nastavnici i učenici nalaze se u sasvim drugačijem okruženju rada nego pre samo desetak godina. Te promene su značajne i traže adaptaciju kako učesnika tako i prostora gde se radi, dakle škole kao ustanove. Stvoreni su drugačiji uslovi rada u školi u kojima se tradicionalna nastava ne može izvoditi u smislu da nastavnik i udžbenik budu jedini izvori saznanja. Vidici su prošireni. Uloga novog, većeg, informacionog okruženja je postala sve bitnija i značajnija, a sama škola će biti modernija i uspešnija ukoliko nastavnici, kao direktni izvođači nastavnog procesa, budu spremniji i odlučniji u sprovođenju informatizacije nastave. Najbolja će biti ona škola koja ne liči na tradicionalnu školu. Obim posla koji je obavljao nastavnik se sužava u smislu redukcije količine posla jer ga odmenjuju savremena tehničko-informatička sredstva koja postaju sve prisutnija u nastavi. Učenicima kao i nastavnicima je dostupan veliki broj baza podataka koji su posredstvom telekomunikacijskih sistema u interakciji iako su udaljeni od njihove učionice ili radne sobe. Da bi došao do određene informacije, učenik je slobodan da preko računara, dospe do bilo kojeg podatka sedeći u svojoj sobi i istražujući po udaljenim bazama podataka iz svih oblasti. Učenička mašta ga može odvesti do dalekih kutaka svetske banke podataka do kojih ga niko nikad ne bi mogao uputiti niti preporukom dovesti. Dakle, nastavnik štedi ogromnu energiju koju bi morao da utroši na skupljanju mnogih podataka i materijala a da se oni ipak ne svide učenicima. Sama energija učenika je daleko racionalnije iskorišćena jer je rasterećen slušanja njemu manje interesantnih oblasti a posvećen je onome što ga zanima. Nastavniku je omogućeno da učenje podigne na viši misaoni nivo, da se bavi više analizom nego prostom reprodukcijom gradiva, jer je utrošak vremena daleko manji na neke nebitne stvari. Umesto ponavljanja, drila (vežbanja) i reprodukcije, nastava se usmerava na otkrivanje i rešavanje problema. Nastavnik više vremena posvećuje interakciji u odeljenju, odnosima u nastavnom procesu, individualnom pristupu učenicima. MODERNIZACIJA NASTAVE I UČENJA PRIMENOM RAČUNARA Modernizacija nastave i učenja, podrazumeva unapređenje rada u obrazovanju, zasnovane na uklapanju u tehnološko okruženje informatičkog društva. Normalno je tražiti rešenja za promene u obrazovanju koja su rezultat naučno–tehnološkog procesa. Programirana nastava je jedan od najsavremenijih i vrlo specifičnih oblika nastave. To je, u stvari, takva nastava u kojoj učenici samostalno obrađuju programe kojim su podrobno utvrđeni i sadržaji i način učenja, uključujući i postupke obaveštavanja o postignutim rezultatima. Ovo nam sve govori o suštinskim obeležjima programirane nastave, na ono čime se ona razlikuje od drugih nastavnih oblika. Za razliku od tradicionalnih nastavnih programa, svedenih na popis nastavnih tema, o čijim detaljima odlučuju sami nastavnici, programi pomoću kojih se realizuje programirana nastava sadrže sve što učenici treba da nauče (tj. ne prepuštaju nastavnicima odluku o tome šta će se kojom nastavnom temom obuhvatiti). U tim programima se utvrđuju i postupci učenja (i kako će se, a ne samo šta će se učiti). Podrobnijim programiranjem nastavnog gradiva i proširivanjem programiranja i na načine njegovog obrađivanja omogućuje se potpunije i uspešnije pedagoško upravljanje nastavnim procesom. Programe na kojima se zasniva programirana nastava učenici koriste (u vidu specijalnih programiranih udžbenika ili posredstvom mašina za učenje, uključujući i one kompjuterskog tipa) uglavnom samostalno. U tradicionalnoj nastavi između programera i učenika obavezno posreduju nastavnici, koji su i najodgovorniji za ishode nastave, dok u programiranoj nastavi uspeh zavisi prvenstveno od programera koji svojim programima neposredno utiče na nastavni proces. Naravno, to ne znači da nastavnici nemaju važnu ulogu u programiranoj nastavi koja se ostvaruje u školi i da nisu odgovorni za njene rezultate. Programi programirane nastave obezbeđuju i stalnu samokontrolu uspešnosti učenja, tj. permanentno učenikovo obaveštavanje o sopstvenim radnim rezultatima. Informaciona tehnologija je omogućila uvođenje efikasnijih metoda za upravljanje procesima prenošenja i usvajanja znanja. Elektronska komunikacija dala je obeležje informatičkoj epohi, pa je normalno razmatrati promene u nastavi i učenju pod uticajem te nove kulture komunikacija. Kompjuter 1.

simbolizuje informatičku eru i elektronsku kulturu komunikacija. Danas se može govoriti o svestranoj primeni kompjutera u obrazovanju u svim njegovim delovima. SAVREMENE OBRAZOVNE INFORMACINE TEHNOLOGIJE KAO DIDAKTIČKI MEDIJI U NASTAVI Pod informacionim tehnologijama se podrazumevaju skupovi znakova i kodiranje informacija, programski jezici, razvoj softvera i dokumentacije sistema, međusobno povezivanje otvorenih sistema, umrežavanje, računarska grafika, mikroprocesorski sistemi, terminalska i druga oprema, uređaji za međusobno povezivanje i interfejs, uređaji za skladištenje podataka, kao i primene svih navedenih segmenata. Navedena klasifikacija izvedena je iz međunarodne organizacije standarda ISO/IEC po kojoj se mogu jasno videti i pojedini domeni ove delatnosti kao na primer, njen obim, sadržaj neki ciljevi, tako i namena, primene,... Ako se pod informacionim tehnologijama-IT podrazumeva jedinstvo sredstava, postupaka i metoda, koje se to IT označavaju savremenim za celokupan proces obrazovanja? U delu sredstava to su u prvom redu: • Računarski i multimedijski hardver npr. Pentium 4 procesor sa 512 MB RAM-a, HDD od 1-2 GB, CD-RW-DVD jedinicom, brzinama iznad 333 MHz, kvalitetnim multimedijalnim adapterima, video i audio karticama više rezolucije i jačine,... • U delu računarskih sredstava, savremene LAN, MAN i WAN komunikacione i računarske mreže sve više integrisane na osnovama ISDN tehnologije ili bežične, koje postepeno zamenjuju modemsku komunikaciju i obezbeđuju znatno brži transfer podataka od postojeće modemske tehnologije; • Telekomunikacione tehnologije u funkciji povezivanja računara kroz Internet i njegovi servisi: ARCHINE, GOPHER, WWW sa EMAIL, FTP i TELNET. Sva sredstva podležu međunarodnoj standardizaciji podržanoj od tehničkog komiteta osnovanog u Ženevi 1990. godine i odnosi se na oblast informacionih tehnologija. U delu postupaka i tehnika to je: • Softver multiprogramskog i virtuelnog koncepta u delu operativnih sistema savremenih računara, kao i multimedijalnog koncepta tipa Windows 98, 2000 ili XP. Pomenuti softveri omogućavaju povećanje kvaliteta auditivne sposobnosti mikroračunara (izvođenje tona), vizuelne (slike, grafikoni, reljefi,... ) i audiovizuelne (film, TV i drugi sistemi). • Koncepti, postupci i tehnike veštačke inteligencije (VI) i ekspertskih sistema (ES) se uspešno koriste u obrazovanju. • Treba napomenuti da napred navedene tehnike i koncepti se već primenjuju kao CAI (Computer Assisled Instruction) od 1970. godine i da su potisnuli tradicionalne metode učenja a od 1990. godine sistem ICAI (Inteligent CAI) kao sistem učenja uz pomoć računarskih programa na bazi VI i ES. Kombinovanjem napred navedenih metoda i tehnika omogućeno je daljinsko obrazova nje (Long Distance Learning), tj. primena novih obrazovnih metoda kao rad u multimedijalnoj učionici. U delu metode obeležavaju klase informacionih sistema (Information Science). U ovaj okvir uključene su veliki broj različitih metoda analiza, projektovanja, izgradnje i primene IS kao i alata kojima se postiže konstruisanje IS. ULOGA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE (IT) NA PODRUČJU OBRAZOVANJA I VASPITANJA OSNOVNOŠKOLSKOG NIVOA Kompjuteri se u našem sistemu obrazovanja počinju primenjivati od sedmog razreda osnovne škole kao izborni predmet Osnove informatike i računarstva. Računar obogaćuje dečju životnu sredinu čineći je izuzetno podsticajnom, što omogućava otkrivanje novih iskustava, ubrzava intelektualno sazrevanje i podstiče razvoj kreativnosti. Kod deteta se stvaraju osećaji kontrole i razumevanja usmereni ka svojoj sredini, što mu može pomoći da se u nju uspešnije uklopi. U njoj će, a to je već izvesno, kompjuterska pismenost biti neminovna. Međutim, ulaskom u novu civilizacijsku eru-informatičko društvo, sve više se ističe zahtev za modernizaciju nastave i učenja. Traže se rešenja iz domena informatike i informacione tehnologije. Kompjuteri bi trebalo da budu neposredna i posredna pomoć nastavniku u omogućavanju modernizacije nastave. Treba pristupiti kreiranja škole savremenog doba! Modernizacija nastave u svetlu IT je važna oblast znanja koju moraju da poseduju nastavnici u nastavi. Oni moraju da poznaju način rada i korišćenje personalnih računara. Sem toga i programske pakete, operativne sisteme, alate za rad sa 3. 2.

tekstom, tabelama, bazom podataka, grafikom,... Nastavnici treba da znaju specifičnosti različitih tipova obrazovnog računarskog, nosioca savremene nastave. Metodika nastave sa ORS-om je metodika budućnosti, metodika nove škole. Tradicionalna nastava i frontalni oblik rada su pokazali da interakcija između nastavnika i učenika nije dovoljno izražena. Takav vid nastave ne ostavlja dovoljno vremena za samostalne aktivnosti učenika u funkciji kvalitetnog ovladavanja nastavnim sadržajem. Nastava je često formalizovana, verbalizovana i nedovoljno očigledna, što smanjuje trajnost znanja i mogućnost povezivanja teorije sa stvarnim životom. ORS predstavlja jednu vrstu elektronskog udžbenika sa tekstom, slikom, zvukom i animacijom, omogućava otvoreno-istraživačko učenje, tako da učenici mogu samostalno da uče u skladu sa svojim željama i mogućnostima. Osnovni cilj primene računara u obrazovnom procesu je formulisanje novih metoda za unapređivanje procesa usvajanja znanja iz različitih naučnih područja. Rezultati savremenih istraživanja pokazuju da se u procesu obrazovanja čulom sluha usvoji do 20% izloženih činjenica, čulom vida 30-50%, a govorom i radom i do 90%. Smatra se da najmanje 80% ljudi pripada tzv. vizuelnom tipu. Procentualni prikaz udela pojedinih čula u procesu spoznaje spoljašnjeg sveta je sledeći: čulo vida 83%, čulo sluha 11%, čulo dodira 5% i čulo ukusa 1%. Sve ovo govori u prilog korišćenju vizuelnih sredstava za predstavljanje znanja koje učenici treba da usvoje u obrazovnom procesu, kao i njihovog aktivnog učestvovanja u tome direktnom primenom u praksi onoga što se uči u toku nastavnog procesa. Cilj ovoga rada je utvrđivanje opravdanosti svih medija u procesa nastave i obrazovanja radi postizanja krajnjih ciljeva kako za učenike tako i za nastavnike. Ciljevi učenika su lako i kvalitetno usvajanje znanja i veština kao i omogućavanje da se do toga dođe na način koji je najlakši za njega. Ciljevi nastavnika su svakako da na najlakše metodičke načine dopru do učenika i postignu postavljene ciljeve, da nauče učenika kako da uči. Modernizacija obrazovnog procesa zasnovana na primenama računara bitno menja uslove sticanja znanja, pre svega u pogledu programiranja obrazovnog sadržaja i metodama realizacije tih sadržaja. Međutim, takav vid nastave u mnogim naučnim oblastima nije dovoljno primenjen u praksi. Primena programirane nastave podržane računarom dovodi do korenitih promena u nastavnom procesu sa ciljem da se postigne viši nivo znanja i veća mogućnost praktične primene istog. Jedan od oblika takve nastave je manipulativno učenje. Ovom metodom nastavnik rukovodi procesom učenja u skladu sa interesovanjem učenika i njihovim nivom znanja samim tim kombinujući svoju spretnost i pripremljeni materijal koji prezentuje putem računara, kao nastavnim sredstvom. Ne treba se vezati ni za predmet niti za tip časa niti za vremensku artikulaciju organizacije časa. Ovakav vid nastave moguće je primeniti kod učenika svih nivoa i u svim predmetima što je i cilj primene jer računare ne treba specijalno vezivati ni po oblastima ni sa uzrastima učenika. Svaki predmet uz korišćenje svoje metodike može povezati kako temu tako i sadržaj i to koristeći se računarom. Jedini problem je spretnost nastavnika. Ali njegovi strahovi mogu biti prevaziđeni jedino i samo uviđanjem da sve druge tehnike i sredstva su već sada prevaziđene i zastarele a od učenika skoro odbačene i nezanimljive. Sama takva situacija treba biti jasan putokaz kuda i kojim tokom mora ići savremena škola. Cilj primene računara u obrazovanju je omogućavanje učenicima da na svoj način usvajaju znanja, onim tempom koji im najviše odgovara i kako ih to najviše motiviše. Pri tome nastavnik dominira kao vodič i instruktor. On i dalje vodi čas i nije dobro da ga ispustiti kontroli jer tada može doći do gubljenja koncepcije časa. Od samog nastavnika zavisi da li će se računar koristiti u uvodnom delu časa, u razradi teme ili za obnavljanje, ili za sve to zajedno. Kako će i u kojoj situaciji demonstrirati svoje planove sam nastavnik odlučuje. NEKI PRIMERI ZA KORIŠĆENJE RAČUNARA U NASTAVI Postoji niz tipova sistema za predstavljanje znanja koji se dele u nekoliko većih grupa, kao što su hypertext sistemi, authoring sistemi, inteligentni sistemi za obučavanje, sistemi za automatsku prezentaciju, a u poslednje vreme su popularni sistemi koji omogućavaju učenje na daljinu, na taj način ostvarujući koncept virtuelnog učenja. Strategija vođenja se zasniva na interaktivnom radu učenika na računaru koji mu pruža informacije ili postavlja zadatke. Zavisno od odgovora računar reaguje upoznajući učenika sa vrednostima njegovog odgovora, prelazi na nov problem ili daje nove informacije. Ovakva nastava može da se primenjuje u nekoliko faza obrazovno-nastavnog procesa: u fazi usvajanja novog gradiva, uvežbavanja prethodno naučenog i proveravanja i ocenjivanja stepena usvojenosti znanja i veština. Koliko je dobro izveden čas zavisi od dobre pripreme koju je nastavnik uradio, dakle od njegove veštine rada na računaru ili kreativnosti komponovanja sadržaja i medija koje 4.

koristi. Koristeći najjednostavnije medijume i programe u početku se treba ograničiti tehnikom njihovog kombinovanja i komponovanja u jednu dobru priču. Koliko je takva priča dobra toliko je i sam čas uspešan. U takvoj jednoj meri je i dobra priprema časa koja nije pisana rukom već je urađena u elektronskom obliku a daleko je zanimljivija kako učenicima tako i nastavniku. Takvu jednu pripremu moguće je čuvati, dorađivati i višestruko koristiti kombinujući je sa drugim časovima i kolegama. Multimedija predstavlja sintezu teksta, slika, zvuka, video sekvenci, animacija. Prilikom kreiranja jedne prezentacije nastavnik mora voditi računa o sledećim detaljima: • ekran ne sme da sadrži previše informacija i novih pojmova, ne sme da se javi preterano šarenilo i pretrpanost ekrana slikama, tekstom, animacijama, koje mogu da odvlače bespotrebno pažnju učenika, a istovremeno treba da ga zainteresuje, • prezentacija ne sme da bude linerano organizovana, jer bi tada podsećala na udžbenik već treba biti hipermedijalna, • izlaganje materije i skup podataka treba da je prilagođen datom krugu korisnika kome je softver namenjen, • podaci i sadržaji moraju biti prilagođeni računarskoj pismenosti učenika. U osnovnoj školi „Vojvoda Stepa”, u cilju korišćenja računara u celom toku vaspitanja i obrazovanja, organizovana su dva računarska kabineta. Učitelji i nastavnici svih predmeta su obučeni da koriste računare i kreiraju samostalno svoje prezentacije koje mogu koristiti u svom radu. Škola poseduje i edukativne programe koje su izradile medijske kuće ali najveći akcenat je na samostalnom pripremanju nastavnih sadržaja putem korišćenja računarske opreme, Interneta, baze podataka koje nastavnici sami kreiraju ili koriste iz ranijeg perioda sa drugih medijuma koje prerađuju u skladu sa savremenim zahtevima. Na taj način škola štedi i novac jer ne mora da kupuje gotove mnogobrojne diskove koji su globalni i skupi a nisu dovoljno prilagođeni nastavi. Jedna samostalno urađena prezentacija se može prikazivati na više računara i urađena ja po meri nastavnika i učenika kojim je i namenjena i u onoj meri i po metodi koja tačno odgovara svim učesnicima u obrazovnom procesu. Neki od radova učitelja i nastavnika mogu potvrditi samo tvrđenje da su ideje nepresušne kao i njihova primena. Sve prezentacije su rađene u MS PowerPoint-u, sa crtanjem u Paint-u i obrađivanim skeniranim slikama. ZAKLJUČAK Sve što je napred preporučeno i predstavljeno je samo jedan deo jedne velike priče koja ima početak ali nema kraj. Jedino je sigurno i može se i izmeriti i videti a to su velike mogućnosti nauke koja nam je nadohvat ruke i gotovo nam se sama nudi. Bili bi smo nepravedni i prema sebi i prema našim učenicima kad ne bi prihvatili to što je pred nama i što je jedino korisno a treba nam tako malo: malo snage i volje da prihvatimo ono što je lako i dobro. Da prihvatimo druga – i kažemo: MOJ DRUG RAČUNAR! 6. LITERATURA 1. Mandić, Danimir: Informaciona tehnologija u obrazovanju, S. Sarajevo, 2001. 2. Micić, Živadin: Informacione tehnologije, Univerzitet u Kragujevcu, Tehnički fakultet u Čačku, Čačak-Kragujevac, 2001. 3. Miladinović, Milena: Diplomski rad, Tehnički fakultet, Zrenjanin, 2002. 4. Miladinović, Milena: Integracija informacione tehnologije sa predmetima u osnovnoj školi, XIX Specijalizovani republički seminar za nastavnike računarstva i informatike u osnovnim i srednjim školama, Beograd, 2003. 5. Miladinović, Milena: Informacione tehnologije u obrazovanju, Seminarski rad, Tehnički fakultet, Čačak, 2003. 6. Miladinović, Milena: Medijski izvori za obrazovanje, III Međunarodni simpozijum, Tehnologija i informatika u obrazovanju izazov 21 veka, Učiteljski fakultet, Beograd, 2005. 7. Radosav, Dragica: Informatičko obrazovanje u funkciji kreativno-stvaralačkog rada u osnovno-školskom obrazovanju, VI Međunarodna konferencija u obrazovanju i nove informacione tehnologije, Tehnički fakultet, Zrenjanin, 1996. 8. Sotirović, Velimir: Informatičko obrazovanje u teoriji i praksi, VI Međunarodna konferencija u obrazovanju i nove informacione tehnologije, Tehnički fakultet, Zrenjanin, 1996. 5.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful