SADR AJ

1. 2. 3. 4. 5. 6. Uvod ................................ ................................ ................................ ......................... 2 Prvi period ± u srednjem veku ................................ ................................ ................... 3 Druga faza razvoja ustavnosti ................................ ................................ .................... 4 Tre a faza razvoja ustavnosti................................ ................................ ..................... 6 etvrta faza razvoja ustavnosti ................................ ................................ ................ 15 Literatura................................ ................................ ................................ ................. 18

1

UVOD
Obuhvatnije i temeljnije istra ivanje razvoja srpske ustavnosti je, nakon Drugog svetskog rata (prevashodno iz ideolo kih razloga), prili no zanemareno u na oj pravnoj nauci. Retke studije i nau ni lanci su analizu ustava sme tali u kontekst marksisti ke teorije. Prenebregavala se okolnost da se i pre pojave prvih ustava razvija ideja konstitucionalizma u srpskoj srednjovekovnoj dr avi. Razvoj Srpske ustavnosti mo e se podeliti u vi e perioda (faza).

2

PRVI PERIOD ± U SREDNJEM VEKU
Prvi elementi ustavnosti sadr ani su u dokumentima kojima se ure uju pravila dr avnog i crkvenog ivota u srednjovekovnoj Srbiji. 1220. Konkretno ± radi se o ± Nomokanonu svetog Save (Krm iji) osnovnom pravnom kodeksu srpske crkve, a u isto vreme i vrhovnom zakonu dr ave, kojim se, u est uvodnih glava i 64 osnovne glave, ure uje crkveni i gra anski ivot srednjovekovne Srbije. Nomokanon je sa inio 1220. godine, na doma em jeziku, osniva Srpske pravoslavne crkve - Sava Nemanji , prvi arhiepiskop srpski i sin velikog upana Stefana Nemanje. Nomokanoni su zbornici crkvenog i gra anskog prava, gde su prikupljeni i po izvesnom sistemu izlo eni carski zakoni i crkveni propisi, odnosno pravila. Snabdeveni, uz to, tuma enjem uglednih pravnika, nomokanoni su u Vizantiji dobili svojstvo izvora prava, a ne samo pravnog priru nika. Prvi slovenski prevod vizantijskog nomokanona nastao je, verovatno, u Bugarskoj ve krajem IX veka, (sa uvan u ruskom rukopisu, tzv. "Jefremovskoj krm iji" iz XII veka), a iz istog vremena je i Metodijev prevod Nomokanona u 50 naslova odn. Ekloge iz 726. pod nazivom "Zakon sudni ljudem", ali je Nomokanon svetog Save drugog tipa: to je zbornik zakona i kanona s tuma enjem, u kome su iskori eni drugi izvori nego u staroslovenskom nomokanonu. Poznato je da je motiv za izradu ovog kodeksa le ao u organizovanju samostalne, autokefalne srpske crkve. Na povratku iz Nikeje, gde je 1219. godine izdejstvovao priznanje autokefalnosti i na taj na in obezbedio pretpostavke za organizaciju nove crkve, prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava, sa grupom saradnika, u Svetoj Gori i Solunu sa injava izbor vizantijskih crkvenopravnih propisa, iz postoje ih nomokanona, ali po veoma karakteristi nom konceptu. Umesto da se povede za postoje im nomokanonskim kodeksima, opredeljuje se za na elo simfonije u odnosima izme u crkve i dr ave kao ravnopravnih partnera, protiv svakog oblika prevlasti politi ke vlasti nad crkvom, ali i protiv hegemonije carigradske crkve. Svesno je izbegao sve pravne tekstove koji bi ograni avali slobodu dejstva vladara, kao suverena u svome domenu, ili crkve u okviru njene jurisdikcije. Kako u sa uvanim gr kim i drugim slovenskim rukopisima uop te nema takvog nomokanonskog zbornika, Nomokanon svetog Save se mora smatrati, ne samo za izvornu srpsku redakciju, nego i za samostalnu kodifikaciju vizantijskog prava. U sadr aju, sastavu i pravno-politi koj orijentaciji otkrivaju se motivi izrade srpske Krm ije - takav crkveno-gra anski zbornik mogao je da bude napravljen samo za potrebe konstituisanja jedne nove autokefalne crkve u novoj, nezavisnoj dr avi. Na unutra njem planu, Sava je svojim izborom vizantijskih pravnih tekstova u odnos izme u crkve i dr ave ugradio tezu o suprematiji kanonskog prava kao uslovu za "simfoniju" crkve i dr ave, kao i tezu o pot injenosti vladara zakonima. "Car", tj. vladar uop te, ima strogo uslovljenu upravnu i zakonodavnu vlast. Dr ava nema prava da se me a u bitni delokrug crkvene vlasti (izbor i postavljanje episkopa), dok crkva ima pravo moralnog nadzora nad vladarom. Crkva u iva iroke sudske imunitete, ali ima i aktivan odnos prema dr avi: episkop, na primer, ima pravo intervencije u korist siromaha i nepravedno progonjenih. Sa ovom kodifikacijom vizantijskog prava, Srbija ve na po etku XIII veka dobija kodeks vrstog pravnog poretka i postaje pravna dr ava. U temelje nove dr ave je, preko Nomokanona svetog Save, ugra eno bogato nasle e gr ko-rimskog prava (Prohiron). Sava je, tako, ovakvom kodifikacijom, vi e no bilo im drugim, u inio Srbiju zemljom evropske i mediteranske civilizacije.

3

Po nekim mi ljenjima, u ovom aktu su moderni pravni instituti tematizovani, u ve oj meri nego to je to bio slu aj s Velikom poveljom slobode (Magna Carta libertatum) koja je u isto vreme doneta u Engleskoj, i koja slovi kao jedan od prvih ustavnih dokumenata u svetu. Stoga se ovaj nomokanon u na oj istoriji mo e smatrati prvim pravnim dokumentom koji sadr i ustavnu materiju, a koji predstavlja i osnov za kasnije zakonike srpske dr ave (Du anov zakonik, zakonodavstvo u Kara or evoj Srbiji itd). 1349. Du anov zakonik ili - Zakon blagovernog cara Stefana - kako je nazvan, donet je 1349. godine na dr avnom saboru u Skoplju, tada njoj prestonici i dopunjen je 1354. godine na saboru u Serezu. Pisan je na starosrpskom jeziku. Njime su utvr ena op ta na ela dr avnog ure enja i predstavlja neku vrstu ustava. Obimno su obra eni stale ki odnosi, kroz njega se upoznajemo sa polo ajem crkvenih velikodostojnika, vlastele, vlastelin i a, gra ana... Ovim Zakonikom su se ure ivale javnopravne prilike Carstva, njime su utvr ena op ta na ela dr avnog ure enja. Prisutne su odredbe o organizaciji vlasti, pravima i polo aju stanovni tva i regulisana su druga dr avna pitanja. Na elo nezavisnosti i samostalnosti sudstva, u to vreme nepoznato u mnogim dr avama, dosledno je izvedeno ("Niko da ne sudi u strahu od carstva mi"). Uz ideju nezavisnog sudstva, nalaze se i principi zakonitosti i pravne jednakosti. Tako u lanu 167 stoji da "naredba carska: ako car napi e pismo ili iz srd be, ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo naru ava Zakonik i nije po pravdi i po zakonu, kako pi e Zakon, sudije tom pismu da ne veruju, samo da sude i vr e po pravdi", a u lanu 168 implicitno se nare uje da "sve sudije sude po zakonu, pravo, kako pi e u Zakoniku, i da ne sude po strahu od cara jer zadatak je sudija da idu po zemlji kuda je kome oblast, da nadziravaju i da ine pravdu ubogim i ni tim." ( lan 175). Pored odredaba ustavnog karaktera, sadr i i odredbe iz procesnog, porodi nog, naslednog, krivi nog i drugih grana prava. Du anov Zakonik je vredno delo Srpskog srednjeg veka, koje svedo i o stepenu kulturnog razvoja Srbije u doba cara Du ana, kao i njegov napor da svoju dr avu uredi na pravnim osnovama.

DRUGA FAZA RAZVOJA USTAVNOSTI
- obele ena naporima da se donese ustav, kao akt nezavisne dr ave i ograni ene vlasti. Vreme u kome se odvija ova faza (XIX vek) je vreme velikih previranja. Optere en politi kim te ko ama unutra nje i spolja nje prirode, razvoj ustavnosti u toku XIX veka odvijao se po uzoru na kontinentalnu ustavnost (koju je estim promenama ± opona ao, posebno u formalnom pogledu) streme i ka idejama parlamentarizma i proklamovanja sveobuhvatnije za tite sloboda i prava. - Ideja da se donese ustav, nastala je u toku Prvog srpskog ustanka 1804. U tom periodu doneto je nekoliko ustavnih akata (pojedini autori, neke od njih smatraju pravim ustavima). Pitanje ustava je po nekima i bio uzrok sukoba Kara or a i drugih ustani kih stare ina (vojvoda). Kara or e je u ustavu video ugovor koji bi ozakonio njegovu vlast i osigurao je za njegove naslednike, dok su drugi ustanici u ustavu videli na in da se deo vlasti prenese na predstavni ke skup tine. 1805. ± Prvi poku aj da se donese ustav Srbije, rezultirao je ustavnom skicom ± SLOVO.

4

Slovo je prvi ustavni dokument i predstavlja poku aj ure ivanja "sover avanja najva nijih dela vilajetskih za vremena Kara or ijeva". Pisac Slova je, kako se pretpostavlja Bo a Grujovi , prvi sekretar Praviteljstvuju eg sovjeta Serbskog (prva vlada Srbije). Odredbe skice zasnivaju se na idejama "Deklaracij prava oveka i gra anina" od 1789. e godine. Osnovne odredbe su: "Zakon je volja vilajetska, koja vilajetu celom i svakom dobro zapoveda i zlo zapre ava. Prvi gospodar i sudija u vilajetu jest zakon. Pod zakon moraju i gospodari, poglavari i Sovjet praviteljstvuju i i svje enstvo i voinstvo i sav narod biti: i to pod jednim i tim istim zakonom." U navedenim odredbama dominira princip ± vladavine zakona i odgovornosti svih prema istom zakonu. Odredbe su napisane jednostavnim i prostim re ima, jasnom re enicom i razumljivim stilom. Slovo je ostalo samo kao ustavna skica i poku aj da se donese ustav. 1808. - U Beogradu, skup tina donela Ustavni akt kojim se Kara or e, sa svojim zakonitim potomstvom, priznaje za vrhovnog stare inu. 1811. ± Odluke skup tine, kojim je pravno ustanovljena prva srpska vlada (iako je ona fakti ki postojala ve od 1805), imale su, po mnogim mi ljenjima, ustavni karakter. - Shodno iznetom, ure eni su odnosi izme u vrhovnih organa vlasti i postavljeni su temelji razvoja srpske ustavnosti, ali istorijski doga aji koji slede (slom Prvog srpskog ustanka, posledice, Drugi srpski ustanak), sa svim prate im injenicama i okolnostima (vazalni polo aj, pritisak stranih sila, unutra nja neslaganja, poja ani teror od strane Turaka...) odgodili su dono enje ustava. Ipak, ideja ustavnosti je "uhvatila korene", pa e u narednim periodima esto biti predmet politi kih sukoba i previranja, ogledalo partijskih borbi i stepena demokratizacije dru tva. 1815 ± 1835 - Istorijski doga aji koji slede, po ev od sloma Prvog srpskog ustanka i posledica ustanka (poja ani teror od strane Turaka, odnosno pogor ani polo aj naroda), pa Drugi srpski ustanak (1815) kao i doga aji i akti potom (pregovori i zaklju ivanje usmenog dogovora izme u Mara li Ali-pa e i Milo a Obrenovi a, kojim su dobijene odre ene povlastice i izvojevana izvesna samouprava za Srbiju) i koji su omogu ili dalji ekonomskodru tveni i politi ki razvoj zemlje, nesumnjivo su zna ajni za na narod i zemlju, ali se ovde (u ovom kontekstu) ne emo njima detaljnije baviti. Izne emo samo kratki pregled. Ovaj period obele en je stvaranjem autonomnih srpskih organa po selima, okruzima i nahijama, ija su ovla enja postepeno rasla. No, karakteristi an je i apsolutizam kneza Milo a, koji je prakti no preuzeo turske metode vlasti i uspostavio sopstveni feudalni sistem (sa monopolima na trgovinu od kojih se obogatio), a narod je uzvra ao otporom, hajdu ijom i bunama. akova buna je okon ana 1825. godine, a naredne godine je ustanovljen ± Dr avni savet, kao ustupak protivnicima Milo a Obrenovi a. Zadatak Dr avnog saveta je bio da ograni i njegovu vlast i u unutra njim i u spoljnim poslovima ( to Milo u nije bilo po volji). Ve tim diplomatskim ume em (i drugim sredstvima ± kupovinom turskih namesnika itd), Milo Obrenovi je uspeo (posebnim hati erifima ± od 1830. i 1833.) da potvrdi svoju naslednu knja evsku vlast i pridobije est nahija, ime se Srbija zna ajno pro irila. Naime, posle pobede Rusije nad Turskom, Jedrenskim mirom 1828. godine, re eno je i srpsko pitanje. Izdata su (1830. i 1833. godine) dva naro ita sultanova pisma - hati erifi, kojima su se potvr ivala samoupravna prava kne evine Srbije. Hati erifom iz 1830. godine, Srbija je pre la iz provincijskog - u status vazalne kne evine (dobila je vazalni samoupravni status), kao i druge zna ajne odredbe (u jednom delu na e istoriografije, ovaj hati erif se ozna ava kao "prvi srpski ustav"). Jednom posebnom odredbom iz Hati erifa iz 1833. godine, feudalne 5

obaveze su ura unate u godi nji danak koji je Srbija pla ala Porti i time je i formalno bilo re eno agrarno pitanje i uni teni feudalni odnosi i turska vlast u Srbiji. U narodnim masama ja ao je otpor prema Milo evom apsolutizmu, koji e dovesti do nekoliko ve ih buna, a posle Miletine bune (jedan od osnovnih zahteva bio je ± dono enje "konstitucije") i do dono enja - Sretenjskog ustava.

TRE A FAZA RAZVOJA USTAVNOSTI
- prethodni period okon an je dono enjem ustava i uspostavljanjem ustavne parlamentarne monarhije. 1835. ± Sretenjski ustav (Ustav Knja estva Srbije) je sa injen po uzoru na francuske ustave od 1791. i 1814. godine i sadr ao je odredbe o simbolima knja evstva, o organizaciji vlasti, pravima gra ana, teritorijalnoj organizaciji vlasti, javnoj upravi i promeni ustava. Sretenjskim ustavom progla eno je na elo podele vlasti na - zakonodateljnu, zakonoizvr iteljnu i sudsku. Organi vlasti su - knjaz , Dr avni sovjet i Narodna skup tina, dok "vlasti srpske´ ine samo knjaz i Dr avni sovjet. Knjaz je neprikosnoveni " ef" dr ave, koji "daje" zakone i uredbe, imenuje i smenjuje lanove Dr avnog sovjeta. Njegovo dostojanstvo je nasledno. Zakonodavnu i izvr nu vlast deli sa Dr avnim sovjetom. Knjaz ima pravo da dva puta odbije zakonski predlog. Tre i put ga usvaja ako ne ide na "pogubu´ naroda, ustava ili dr ave. Dr avni sovjet je telo kojim su srpski velika i nastojali ograni iti kne evu vlast. lanovi sovjeta su predsednik, sekretar, neodre en broj savetnika i pope itelji (ministri). Za svoj rad odgovorni su knjazu, koji ih mo e smeniti (ali oni i dalje o staju u Sovjetu kao savetnici). Nisu politi ki odgovorni, ali odgovaraju za kr enje ustava, prava gra ana, povredu sultanove i knja eve li nosti. Narodna skup tina nije imala zakonodavnu vlast, ali je mogla da izrazi elju za dono enjem zakona ili preispitivanjem rada odre enog pope itelja. Glavna funkcija je odre ivanje danka za godinu dana, a njeno u e e je bilo neophodno za promenu ustava. Knjaz saziva i raspu ta skup tinu ukazom. Sudska vlast pripada - okru nim sudovima, Velikom sudu u drugom stepenu kao apelaciji i odeljenju Dr avnog sovjeta. Progla eno je na elo nezavisnosti sudstva. Dakle, iako je ovim ustavom ure ena ustavna monarhija, u kojoj su postojale zakonodavna, izvr na i sudska vlast - parlamentarizam i podela vlasti nisu bili dosledno sprovedeni. U posebnoj glavi Sretenjskog ustava, pod nazivom - Op tenarodna prava gra ana, sadr ani su principi ustavnosti, zakonitosti, pravne jednakosti i neprikosnovenosti li nosti i privatne svojine. Proklamovana je i sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja, pravo na zakonito su enje... Dono enje Sretenjskog ustava nije bilo po volji velikih sila. Ne treba zaboraviti da je Srbija tada bila vazalna kne evina Osmanskog carstva, pa nije udo to se Porta protivila dono enju ustava. Austrija je tako e bila protiv ustava, jer ga ni sama nije imala. Rusija je dono enje ustava prokomentarisala kao "francuski rasad u turskoj umi´ (Buteljev). Pod inostranim pritiskom, knjaz Milo je, ne ale i, ukinuo ustav. Sretenjski ustav je, iako "kratkog veka" (ne to vi e od mesec dana trajanja), predstavljao akt jedne nezavisne dr ave, u kojem se pominje ograni enje vlasti vladara, proklamuju prava gra ana i ukida feudalni sistem, dakle prvi moderni srpski ustav i jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi. Njegov zna aj se ogleda i u tome, to je podstakao 6

te nju da se ustavom utvrdi ideja ustavnosti, parlamentarizma i za tite ljudskih prava i sloboda. Tvorac Sretenjskog ustava je Dimitrije Davidovi , u eni Srbin iz Austrije i knja ev sekretar. 1835 - 1838 ± Unutra nje politi ke borbe u Srbiji, od ukidanja Sretenjskog ustava nisu jenjavale, tako da je bilo razumno da se politi ka kriza razre i dono enjem osnovnog zakona, kojim bi se uredila organizacija vlasti i druga ustavna pitanja. Stoga je, izme u 1835. i 1838. godine, sa injeno nekoliko razli itih ustavnih nacrta, koji su bili ponu eni knjazu Milo u. Napokon, na inicijativu velikih sila, postignuta je saglasnost izme u knjaza Milo a i njegovih politi kih neistomi ljenika (oli enih u Dr avnom savetu) da se u Carigradu sa ini novi ustav. 1838. ± Ustav Knja estva Srbije, drugi srpski ustav (iako po nekima, zbog "kratkotrajnosti" Sretenjskog ustava ± prvi) donet je 1838. godine (poznat i kao - Ustav iz 1838), u formi hati erifa, te je poznat i kao - Turski ustav. Ustav iz 1838. godine sadr i svega 66 lanova i predstavlja najkra i srpski ustav. U tehni kom smislu je osoben jer je pisan arhai nim jezikom, a njegova unutra nja sistematizacija na poglavlja i odeljke nije izvr ena. Centralni organi vlasti su - knjaz (sa njegovim ministrima) i Sovjet. Potvr eno je nasledno kne evsko dostojanstvo porodici Milo a Obrenovi a. Knjaz je na elu uprave, ima zakonodavnu vlast, imenuje inovnike, donosi propise (uredbe, naredbe) kojima se sprovode zakoni, ima pravo "pra tati ili umek avati" kazne osu enima, vrhovni je zapovednik vojske. Ima pravo da imenuje tri ministra, koji e sa injavati vladu: ministra unutra njih poslova, finansija i pravosu a. Na elu kne eve kancelarije je kne ev namesnik u svojstvu ministra spolja njih poslova. Ministri zasedaju u Savetu. Sovjet je sastavljen od 17 najuglednijih srpskih stare ina. To mora biti srpski dr avljanin, stariji od 35 godina, koji poseduje nepokretna dobra. Predsednika i lanove Sovjeta imenuje knjaz. Savetnici ne mogu biti smenjeni, sem ako ne povrede ustav i zakone. Osnovne funkcije Sovjeta su: 1. razmatranje zakona, uredbi i visina da bina 2. odre ivanje plata i uvo enje novih zvanja 3. re avanje dr avnog bud eta 4. pripremanje zakona o vojsci. Sovjet mo e podnositi zakonske predloge knjazu. Svaki knja ev pravni akt mora prvo odobriti Sovjet. Kao to se vidi ± Sovjetu je povereno vi e ovla enja, tako da knjaz nije mogao vr iti zakonodavnu i izvr nu vlast bez njegove podr ke. Samostalniji polo aj po ivao je u normi da knjaz, iako ih je postavljao, nije mogao razre iti lanove Sovjeta bez podr ke Porte ( l. 17). Jedanput izabrani, oni su vr ili svoju funkciju dokle god su bili dobrog zdravlja. Na taj na in, Porta je stekla mogu nost da se me a u odnose Sovjeta i knjaza, ime je zna ajno ugro ena unutra nja autonomija Srbije.Narodna skup tina nije predvi ena. Sudska vlast pripada sudovima. Sudovi su nezavisni ( lan 44.) Postoje tri kategorije sudova ± Sud Primiritelni, u selima - Sud Okru ja, u svakom od 17 okruga i Sud Apelacioni, kao najvi a sudska instanca. Srbija je podeljena na 17 okruga (Okru ja). Okruzi su podeljeni na Srezove, a oni na Sela i Ob testva. Gra anska prava su tako e zagarantovana. Sudski su za ti ena li na i imovinska prava. Ne postoji kazna konfiskacije imanja, niti institucija kolektivne odgovornosti. Feudalni odnosi su kona no ukinuti. Ukida se kuluk. U teoriji su, o ovom ustavu, prisutne protivre ne ocene (po jednima "korak unazad", po drugima "doprinos procesu demokratizacije politi kog ivota" ...), kojima se ovde ne emo baviti. Re i emo jo samo da je to bio - najdugove niji ustav u istoriji srpske ustavnosti. Va io je preko tri decenije (mo da, zahvaljuju i i injenici da se vrhovna vlast nije ba "dr ala" slova Ustava).

7

1839. ± Juna 1839. godine, abdicirao je Milo Obrenovi , a na presto je do ao njegov stariji sin Milan, koji je bio slabog zdravlja i ubrzo umro, nepotpisav i nijedan dokument kao knez Srbije. Nakon njega, na vlast je do ao Milo ev mla i sin Mihailo. 1839. do 1842. ± Prva vladavina Mihaila Obrenovi a. Na kne evski presto stupio je prvi put, 26. juna 1839. (po starom kalendaru) i vladao je do 25. avgusta 1842. godine. Po to je bio maloletan, odre eno mu je Namesni tvo (Jevrem Obrenovi , Toma Vu i Peri i i Avram Petronijevi ). Porta je potvrdila njegov izbor, ali kao - izabranog vladara, a ne kao naslednog. Veoma mlad i neiskusan, Mihailo se nije najbolje snalazio u slo enim prilikama unutra njeg i spolja njeg polo aja Srbije. Svrgnut je 1842. godine, u buni koju je predvodio jedan od najistaknutijih ustavobraniteljskih prvaka, Toma Vu i -Peri i . Ustavobranitelji su na skup tini izabrali novog Kneza Aleksandra Kara or evi a. 1842. ± Smena dinastije ± Na presto je do ao Kara or ev sin ± knez Aleksandar Kara or evi . 1842. do 1858. ± vladavina kneza Aleksandra Kara or evi a. Ovaj period je poznat kao period vlade - Ustavobranitelja, jer su pravu vlast imali lanovi Sovjeta. Naziv ustavobranitelji - poti e od njihovog zalaganja za strogo po tovanje Ustava iz 1838. Ovaj period predstavljao je period razvoja Srbije, jer su ustavobranitelji svoja iroka ovla enja koristili za dono enje brojnih zakona, izgradnju prvih industrijskih postrojenja i ustanovljavanje institucija od zna aja za mladu dr avu. Srbija dobija birokratski aparat, a zapo inje se i politika slanja mladih i perspektivnih studenata na uvene inostrane univerzitete. Ali, oligarhijsko upravljanje zemljom izazvali su nezadovoljstvo naroda. Pojavili su se zahtevi za sazivanje Narodne skup tine, povratak Obrenovi a na vlast i zajem avanje osnovnih prava i sloboda. 1858. do 1860. ± Period ustavobranitelja okon an je sukobom izme u kneza i Sovjeta, to je rezultiralo vra anjem na presto kneza Milo a Obrenovi a i njegovom kratkotrajnom drugom vladavinom. Konkretno, novembra 1858. godine izabrana je Svetoandrejska skup tina, koja je na presto ponovo vratila Milo a Obrenovi a. Milo Obrenovi je nakon preuzimanja vlasti, obe ao da e vladati po Ustavu. Iako se nije pridr avao obe anja, politi ke prilike i institucije koje su stekle autoritet i mo , nisu mu dozvoljavale da vaninstitucionalno koncentri e vlast u svojim rukama. Istorijski zna aj Svetoandrejske skup tine proizlazi iz injenice da je, osim smene dinastije, omogu ila da Narodna skup tina postane ustavni inilac, iako jo nije raspolagala zakonodavnom vla u. Posle smrti Milo a, 1860. godine, na presto po drugi put dolazi knez Mihailo. 1860. do 1868. ± Druga vladavina Mihaila Obrenovi a. Na po etku njegove druge vladavine u injene su zna ajne promene u politici Srbije. Iako je po dolasku na vlast obe ao da e po tovati zakone, on nije bio zagovornik po tovanja Ustava iz 1838. godine, ve njegov ustri protivnik. Po njegovom mi ljenju, trebalo ga je menjati, ali kako bi to izazvalo protivljenje Porte i podozrenje drugih velikih sila, on je pribegao druga ijem re enju, odnosno - doneo je vi e ustavnih zakona (o dr avnom savetu, organizaciji javne uprave, inovnicima, Narodnoj skup tini, op tinama i nasle ivanju knja evskog prestola) kojima je su tinski izmenio (ukinuo) Ustav iz 1838. 1862. godine, u Beogradu, na ukur esmi se odigrao incident u kome je i "pala krv", a Turci su bombardovali Beograd. Knez Mihailo po inje da se priprema za rat sa Turskom (za oslobo enje srpskih gradova) i poziva sve Srbe da se odupru Turskim pretenzijama, ali istovremeno razvija mudru spoljnu politiku. Prvo je na engleski dvor poslao Filipa Hristi a da se kod Engleza protestuje zbog turskih pretenzija, i da se diplomatskim putem izbori nezavisnost Srbije. Ve 23. septembra 1862. knez Mihailo javlja narodu da je

8

uspeo zadobiti zadovoljenje da se Turci isele iz Srbije (osim nekih gradova, u kojima e ostati samo posade vojske). U jesen, 1866. godine, zahteva pismeno - da Porta digne svoje posade, koje dr i u srpskim gradovima. Veliki turski vezir je javio knezu da je sultan spreman da ustupi Srbiji sve gradove u kojima se nalazi turska posada, ali pod uslovom da se u njima, pored srpske razvije i turska zastava. Knez Mihailo dobija pismo od sultana da do e i primi ferman, kojim se Srbiji prepu taju pomenuti gradovi. Knez odlazi u Carigrad, gde ga je do ekao amil bej, ukazao mu dobrodo licu i odveo ga do sultana, gde je (30. marta 1866. godine) imao opro tajnu audijenciju. Pri rastanku sultan je predao knezu Mihailu svojeru no ferman, kojim mu poverava gradove u Srbiji. Knez se vra a u Beograd, gde ga pozdravlja odu evljeni narod (uve e su, ak, u ast kneza Mihaila, beogra ani priredili bakljadu kakvu Beograd nije dotad video). 6. aprila 1867. - na Kalemegdanu je pro itan sultanski ferman i Ali Riza pa a, poslednji beogradski muhafis, predaje knezu Mihailu klju eve od sviju gradova u Srbiji, a na Beogradskoj tvr avi viju se srpska i turska zastava. Zatim je knez, na konju, sve ano u ao u grad, a za njim i jedna strelja ka eta, koja je smenila turske stra e. Knez Mihailo je vladao osam godina kao prosve eni apsolutista, unaprediv i Srbiju, uz promenu samo tri vlade. Svoj anga man na polju unutra nje i spolja nje politike, razvijao je u skladu s devizom: "Zakon je najvi a volja u Srbiji". Osim (pomenutih) zakona, doneo je i naredbe za ure enje narodne vojske, zakone o porezima itd. Srpski narod je, u znak zahvalnosti, u centru prestonice podigao spomenik knezu Mihailu, na kome su sa dve strane zabele ena imena gradova koje je dobio za Srbiju, a na za elju - Knezu Mihailu M. Obrenovi u - Blagodarna Srbija. 1868. ± Ubistvo kneza Mihaila Obrenovi a. 1868. do 1872. ± Budu i da Knez Mihailo nije imao zakonitih potomaka, na prestolu ga je nasledio Milan Obrenovi (unuk Milo evog brata Jevrema), ali kako je Milan imao samo 14 godina, imenovano je - Namesni tvo u sastavu: Milivoje Blaznavac, Jovan Risti i Jovan Gavrilovi , koje e vladati do 1872. g. Namesni tvo je dobilo zadatak i da pripremi novi ustav Srbije. Naredne godine je izabrana Ustavotvorna skup tina, koja je usvojila Ustav za knja evstvo Srbiju. 1869. ± Ustav za knja estvo Srbiju, od 1869. godine, odnosno Namesni ki ustav nastavio je put daljeg razvoja ustavnosti. Njime je uvedena zakonodavna vlast u delokrug Narodne skup tine, proklamovana nova prava i slobode, su ena vlast Dr avnog saveta, ali nije predvi ao principe parlamentarne vlade. Dr avni savet je izgubio zna aj i va nost koju je imao po prethodnom ustavu. On vi e nije imao zakonodavnu vlast, ve je re avao administrativne sporove i vr io druge, manje va ne nadle nosti. Zakonodavnu vlast je vr ila Narodna skup tina, zajedno s knjazom (nijedan zakon ne mo e biti izdat, ukinut, promenjen ili protuma en bez pristanka skup tine), ali nije raspolagala zakonodavnom inicijativom i bud etskim pravom. Knjaz ima pravo zakonske inicijative. On potvr uje i progla ava zakone. Vrhovni je zapovednik vojske i predstavlja zemlju u inostranstvu. U slu aju kne evog maloletstva, vlast obavlja ministarski savet dok narodna skup tina ne odredi namesni tvo. Ustavom je ponovo ustanovljena Narodna skup tina. Zapravo, predvi ene su dve skup tine - obi na i Velika. Obi na Narodna skup tina je bila jednodomna, sastavljena od izabranih i postavljenih poslanika. Izabrani poslanici su birani iz re dova seljaka i trgovaca ( inovnici i advokati nisu mogli biti birani, oni su uglavnom ulazili u sastav kne evih poslanika), a knjaz je imao pravo da na svaka tri neposredno izabrana poslanika od strane gra ana - postavlja jednog svog predstavnika. Aktivno bira ko pravo ima svaki gra anin koji pla a porez na imanje, rad ili prihod. Vojnici nisu imali pravo glasa. Pasivno bira ko pravo

9

ima svaki gra anin stariji od 30 godina koji pla a 6 talira poreza godi nje. Bira se jedan poslanik na 3000 poreskih glava. Velika narodna skup tina imala je etiri puta vi e poslanika od broja narodnih poslanika u obi noj Narodnoj skup tini. Njena nadle nost je bila taksativno odre ena, pa je ona odlu ivala o izboru novog knjaza, promeni ustava, o promeni dr avne teritorije, izboru namesni tva i savetovala je knjaza na njegov zahtev ( l. 89). Sudstvo je ure eno kao samostalna i nezavisna vlast, a uvodi se i "porotno" su enje. Ure eni su i elementi prava na lokalnu samoupravu ("op tine su samostalne u svojoj upravi" ± lan 127). U Drugoj glavi se govori o gra anskim pravima i slobodama. Proklamovani su jednakost gra ana pred zakonom, li na sloboda, nepovredivost prava svojine, sloboda tampe. U vanrednim okolnostima vlada ima pravo da privremeno suspenduje izvesna prava. Reakcije na ovaj ustav su bile razli ite - Konzervativci su tvrdili da je donet na bespravan na in i da je previ e slobodouman. Liberali su bili nezadovoljni zato to Ustav nije proklamovao dovoljno prava i sloboda. Iako je Srbija u tom periodu jo uvek vazalna dr ava, Otomansko carstvo nije reagovalo na dono enje Ustava (koji je, ipak, donet kao osnovni zakon samostalne dr ave i postavio je temelje daljem procesu razvoja ustavnosti i demokratizacije). 1872. do 1882. ± Knez Milan Obrenovi preuzima presto 1872. godine. Ovaj izuzetno zna ajan period za Srbiju, obele en je ratovima protiv Turske (Srpskoturski ratovi 1876-78) i dobijanjem nezavisnosti Srbije - 1878. godine, posle Berlinskog kongresa. Posle srpsko-turskih ratova i Berlinskog kongresa, dotada nja Srbija pro irena je za etiri okruga. Knez Milan je, na spolja njem planu, vodio austrofilsku politiku, koja je u zemlji izazivala nezadovoljstvo, pogotovo posle aneksije Bosne i Hercegovine 1878. godine. S druge strane, oslanjanje na Austriju omogu ilo je da Srbija bude bolje zastupljena na Berlinskom kongresu. U Srbiji se uvode politi ke stranke - 1881. godine, od kojih e najzna ajniju ulogu imati Radikalna stranka. Kne evina Srbija je 1882. godine - uzdignuta na rang kraljevine. 1882. do 1888. ± Kraljevina Srbija (koja je trajala do 1918), a njen prvi novovekovni kralj, postaje - Milan Obrenovi (1882). Na unutra njem planu, kralj Milan je bio primoran na nagodbe sa najja om strankom u zemlji, radikalima, to e dovesti do usvajanja novog ustava. Naime, politi ki i bra ni problemi uverili su kralja Milana da se povu e s vlasti, ali on je odlu io da pre toga obezbedi presto svom sinu, maloletnom Aleksandru Obrenovi u. Ustupak opoziciji i jemstvo sigurnog prestola svom nasledniku, kralj Milan Obrenovi je prona ao u dono enju novog ustava. Ustav je pripremio vi estrana ki odbor, koji je vodio ra una o savremenim tendencijama i praksi razvoja ustavnog prava i ustavnosti, a trebalo je da ga izglasa skup tina, to je i u inila - 21. decembra 1888. godine. 1888. ± Ustav za kraljevinu Srbiju ili Ustav iz 1888, izglasan od Velike narodne skup tine, u kojoj su ve inu imali radikali (otud i naziv ± Radikalski ustav), predstavlja jedan moderni ustav koji uvodi demokratski parlamentarizam, iroke politi ke slobode i druga na ela demokratskog i gra anskog dru tva u Srbiju. Vrhovna dr avna vlast je organizovana na principima parlamentarizma i podele vlasti. Narodna skup tina je zadobila zakonodavnu i bud etsku vlast, uveden je princip odgovornosti vlade pred parlamentom, prava gra ana su pro irena i garantovana, a ure ene su i nove institucije i ustanove. Kralj ima ovla enja svojstvena ustavnoj monarhiji. Za njegove radnje i akte odgovornost preuzimaju ministri ± "premapotpisom" ( lan 56). 10

Brojne odredbe o izborima, koje se obi no reguli u zakonom, ovoga puta na le su mesto u Ustavu. U Narodnoj skup tini, koja je bila jednodomna, izbori za poslanike bili su neposredni, a glasanje tajno. To je bila krupna razlika u odnosu na prethodni ustav koji je predvi ao posredne izbore i javno glasanje. U pogledu aktivnog i pasivnog bira kog prava, predvi en je cenzus koji se sastojao u izmirenju poreske obaveze u odre enom nov anom iznosu. Kori enje bira kog prava je bilo zabranjeno za staja u vojsku, a pasivno bira ko pravo za pripadnike policije. Izborni sistem je bio veoma napredan i demokratski, jer je u izbornim okruzima priznat princip proporcionalnog predstavljanja. Da bi se onemogu ila diskriminacija obrazovanih osoba, predvi ena je i ustanova - kvalifikovanih poslanika, pa su u svakom izbornom okrugu na kandidatskim listama morala biti izabrana po dva lica koja su imala fakultetske diplome ( lan 100). Narodna skup tina je imala potpunu zakonodavnu vlast, bud etsko pravo, a na raspolaganju su joj stajali instrumenti nadzora nad Vladom (poslani ka pitanja, interpelacija i pravo sprovo enja parlamentarnih istraga). Posebno zna ajno je bilo uvo enje institucije Glavne kontrole i Ra unskog suda, koji su nadzorom nad tro enjem bud etskih sredstava vr ili kontrolu rada javne uprave, odnosno izvr ne vlasti. Zadr ana je, po uzoru na Namesni ki ustav, institucija Velike narodne skup tine ( lan 131). Ministri su odgovorni i kralju i Narodnoj skup tini ( lan 136). Opstala je i institucija Dr avnog saveta, iji lanovi su bili nepokretni, a postavljali su ih kralj i Narodna skup tina. Dr avni savet nije imao izvr nih ovla enja, ve se njegova uloga uglavnom sastojala u izradi predloga i nacrta normativnih akata i re avanju sukoba unutar javne uprave. Sudstvo je samostalno i nezavisno, ure eno u skladu s najvi im standardima. Lokalna samouprava je dvostepena (op tine i okruzi), a pravo razrezivanja lokalnih poreza i upravljanja op tinskom imovinom pripalo je gra anima. Na vidnom mestu, u drugom delu Ustava, posle op tih odredbi sledila su "ustavna prava gra ana" ( l. 6-31). Ustav je titio pravo na nepovredivost privatne svojine i stana, a zabranjivao izricanje mere konfiskacije imovine. Priznata je sloboda mi ljenja, savesti i veroispovesti. Tajnost pisama je nepovrediva, osim u slu aju krivi ne istrage i rata, a predvi eno je da se zakonom odredi koji dr avni organi snose odgovornost za povredu ovog prava. Osnovno kolovanje je obavezno i besplatno. Posebna pa nja je posve ena politi kim pravima, pa su ustavom zajem ene sloboda tampe, sloboda udru ivanja i okupljanja, sloboda izbora, ali i pravo na albu protiv nezakonitih postupaka vlasti. Politi ka su enja, to je Milan Obrenovi obilato koristio protiv radikala, deklaratorno su zabranjena ( lan. 31). Ovaj ustav, koji je nastao kao rezultat op teg konsenzusa, kako izme u stranaka, tako i izme u kralja i partija, prihvataju i ideje parlamentarizma, ljudskih sloboda i prava i potrebe decentralizacije vlasti ± "stao je uz rame" najmodernijih ustava tog doba i mo e se smatrati vrhuncem razvoja srpske ustavnosti u XIX veku. Ili, kako ka e Slobodan Jovanovi dono enjem ovog ustava, zapo ela je nova etapa razvoja ustavnosti u Srbiji, odnosno "doba parlamentarizma". 1889. ± Kralj Milan je abdicirao. 1889. do 1893. ± Politi ke prilike, nakon dono enja Ustava, bile su stabilne, ali, na alost ± kratkotrajne, ime je zaustavljen nastavak institucionalnih reformi i dono enje sistemskih zakona. Upra njeno mesto u kraljevskom namesni tvu izazvalo je politi ku i institucionalnu krizu, ostavku radikalske vlade i nove izbore. Nesuglasice izme u radikala i namesni tva - mogle su se otkloniti; postavljanjem koncentracione vlade, to nije u injeno. Nakon odr anih izbora, Srbija nije dobila stranku koja bi mogla da uspostavi uticajnu parlamentarnu ve inu. 11

To je bila ansa za Milana Obrenovi a koju nije eleo da je propusti, jer mu se pru ila prilika da se obra una s radikalima i neposlu nim namesni tvom, ali i da sredi svoje finansijske dugove. 1893. ± Aleksandar Obrenovi se proglasio za kralja. Dr avnim udarom od 1. aprila 1893. godine, Aleksandar Obrenovi (maloletni sin Milana Obrenovi a) se proglasio za kralja, razre io prethodnu i postavio novu vladu i zbacio namesnike. 1893. do 1894. ± Unutra nja previranja se nastavljaju. Na narednim izborima: radikali odnose ubedljivu pobedu. Ipak, njihova vladavina ne e bi dugog veka (posebno, zbog sukoba sa kraljem Aleksandrom). Izlaz iz politi ke krize, kralj Aleksandar Obrenovi nalazi u suspendovanju Ustava od 1888. godine. 1894. ± Ukinut je Ustav iz 1888. ± STUPIO PONOVO Ustav iz 1869. g. 1895. do 1901. ± Ukidanjem Ustava od 1888. godine, Aleksandar je oja ao ustavnu poziciju svoje vlasti i ograni io institucionalni zna aj Narodne skup tine ime je, barem izvesno vreme, politi ki paralizovao radikale. Razdoblje od 1895. do 1901. godine obele eno je nastojanjem kralja Aleksandra Obrenovi a da izgradi uticajnu dinastijsku stranku, to mu nije polazilo za rukom. Koalicione vlade pokazale su se kao privremeno re enje. Napokon, okrenuo se radikalima, koji su pru ili podr ku njegovom braku s Dragom Ma in. Nova vlada koja je formirana od strane radikala i naprednjaka, odobrila je dono enje novog ustava. 1901. ± Ustav kraljevine Srbije - odnosno Oktroisani ustav iz 1901. godine, koji je proglasio (doneo) Aleksandar Obrenovi . Ovaj ustav, pored ubla avanja li nog re ima, ne donosi su tinski povratak demokratiji i parlamentarizmu. Njegove idejne osnove i re enja, bila su sadr ana u Nacrtu ustava koji je nekoliko godina ranije sa inio Stojan Novakovi i prihvatila tada nja vlada, ali ne i kralj Aleksandar. Primetno je da su pojedine odredbe novog ustava, uz izvesna prilago avanja, prenete iz Ustava iz 1888. godine, s tim to je znatno kra i i skromnijeg demokratskog i istorijskog zna aja. Manja vrednost ovog ustava je, pre svega, u su avanju osnovnih prava i sloboda gra ana i pomeranju te i ta vlasti ka egzekutivi. Bitna novina ovog ustava je uvo enje dvodomnog sistema. Pored Narodne skup tine, kao drugi dom je uveden Senat. Bikameralnom strukturom predstavni kog tela kralj Aleksandar Obrenovi je eleo da nadzire Narodnu skup tinu, to mu je i uspevalo. Me utim, naviknut da vanustavno vlada i da te ko podnosi politi ke kompromise, kralju Aleksandru ni ovaj ustav nije odgovarao. 1903. ± Suspenzija Ustava iz 1901. ± marta 1903. godine ± kralj Aleksandar Obrenovi suspendovao je Ustav na manje od jednog sata, izmenio niz zakona, raspustio Skup tinu, promenio sastav Dr avnog saveta i ukinuo sudijsku nezavisnost. 1903. ± Nakon dva meseca odr ani su novi izbori, na kojima nisu u estvovali radikali i samostalci, a vladina lista (lojalna kralju) odnela je ubedljivu pobedu. Nakon izbornog uspeha, kralj Aleksandar Obrenovi je bio uveren da je otvoren put ka uklanjanju njegovih politi kih protivnika i neograni enoj vlasti. U toj nameri, bio je spre en. ± Ubistvo kralja Aleksandra Obrenovi a - usledilo je 29. maja 1903. godine, u zaveri koju je organizovala grupa oficira i politi ara. ± SMENA DINASTIIJA (kraj dinastije Obrenovi i stupanje na presto dinastije Kara or evi ) - Uspostavljena je privremena vlada, koja je na snagu vratila Ustav iz 1888. godine. Narodna skup tina, koja je raspu tena odlukom kralja Aleksandra Obrenovi a, formirala je poseban skup tinski odbor, koji je imao za zadatak da izradi predlog pismena i 12

dopuna Ustava. Taj posao je bio brzo obavljen, tako da je Narodna skup tina usvojila redigovani tekst Ustava, koji je stupio na snagu 5. juna 1903. godine. 1903. ± posle SMENE DINASTIIJE - STUPIO PONOVO Ustav iz 1888. g, sa izmenama Ustavom iz 1903. godine - izvr ene su neznatne izmene u ustavnom tekstu, uglavnom pravnotehni ke prirode. Najva nija ustavna promena sadr ana je u lanu 57, koji je odredio da u Srbiji vlada kralj Petar I, iz dinastije Kara or evi a. Pored toga, izmene i dopune ticale su se i regulisanja prava gra ana (pretres ne mo e biti no u; kod nepoliti kih krivaca nema prekidanja istrage ili su enja u toku), izbornog postupka i sistema (broj okruga je ustavom utvr en; cenzus za kori enje bira kog prava uklju uje i stalni dr avni porez; u sastav bira kih odbora ulaze i osobe s visokim obrazovanjem: sudije, sudski inovnici ili pravnici; raspodela glasova na izborima kandidatske liste koja nije pre la koli nik - pripada izbornoj listi s najvi e osvojenih glasova), polo aja Narodne skup tine ( etvorogodi nji mandat; po etak i trajanje redovnog saziva Narodne skup tine; na in dono enja i usvajanja zakona i bud eta; ure ivanje prava kori enja ankete i istrage), ustanove Dr avnog saveta, Ra unske kontrole i teritorijalne organizacije vlasti. Dono enjem ovog ustava, okon ano je zna ajno razdoblje srpske ustavnosti, koje se uprkos svim nedostacima mo e pozitivno vrednovati. U jednom veku, Srbija je od turske provincije na inila zna ajan uzlet ka evropskoj porodici naroda u kojoj se pisanim aktima ure ivalo da niko nije iznad zakona i da je suverena mo naroda osnova svake vlasti. 1903. do 1914. ± Period koji se obi no se smatra zlatnim periodom srpskog parlamentarizma i uop te politi kog, privrednog i kulturnog ivota. Nesporna je izvesna dru tvena stabilnost tog perioda (mada ne i politi ka), kao i zna ajan razvoj dr ave u razli itim pravcima (vojska, odre ene privredene grane). Srbija e izme u ostalog izdr ati Carinski rat sa Austro-Ugarskom, koji je usledio posle aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine. Bio je to uvod u sudbonosne doga aje 1914. godine. 1912. do 1913. ± Balkanski ratovi - okon ali su tursku dominaciju na Balkanu. Turska je potisnuta sve do moreuza, a od njenih evropskih teritorija - formirane su nacionalne dr ave balkanskih naroda. 1914. do 1918. ± Prvi svetski rat ± Atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. poslu io je kao povod za njen napad na Srbiju, ime je i zapo eo Prvi svetski rat. Srpska vojska je hrabro branila nezavisnost svoje zemlje i odnela velike pobede, ali suprotstavljena nadmo nim neprijateljskim snagama Nema ke, Austrougarske i Bugarske, morala je da se preko Albanije povu e sa nacionalne teritorije i kasnije nastavi borbu na Solunskom frontu, zajedno sa ostalim snagama Antante, koju su inile Francuska, Engleska, Rusija, Italija i Sjedinjene Ameri ke Dr ave. U toku ovog rata Srbija je izgubila 1.264.000 (28%) stanovnika od ukupne populacije od 4.529.000 i to 58% mu kog stanovni tva, od ega se nikada nije oporavila. Ovim ogromnim rtvama Srbija je dala zna ajan doprinos pobedi saveznika i preure enju Evrope i Sveta nakon rata. Herojski podvizi srpske vojske tokom Velikog rata, zadobili su centralno mesto u istoriji Srbije, kao i divljenje Antante, koja je Srbiji garantovala vode u ulogu u Kraljevini SHS, konstituisanoj 1. decembra 1918. godine. 1918. ± Kraj Prvog svetskog rata - done e i kraj samostalne srpske dr avnosti i njeno utapanje u jugoslovensku dr avnu tvorevinu - Kraljevinu SHS (konstituisana 1. decembra 1918. godine). Dalji razvoj srpske ustavnosti mo e se posmatrati u okviru jugoslovenske ustavnosti.

13

1921. ± Ustav Kraljevine SHS donet od Ustavotvorne skup tine, a potvr en od prestolonaslednika Aleksandra Kara or evi a, 28. juna 1921. godine, na Vidovdan, te stoga poznat kao ± Vidovdanski ustav. Po odredbama ovog ustava, dr ava je bila ± unitarna, ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija. Organizacija vlasti bila je postavljena po klasi noj emi, odnosno zasnovana je na na elu podele vlasti, sa Narodnom skup tinom - kao nosiocem zakonodavne vlasti, vladom ± kao nosiocem izvr ne (upravne) i sudovima ± sudske vlasti. Kralj fakti ki u estvuje u sva tri oblika vr enja vlasti ± potvr uju i zakone koje donosi narodna skup tina, vr e i upravnu vlast preko njemu pot injenih ministara i postavljaju i sudije svih sudova. Kraljeva li nost je neprikosnovena i neograni ena. On progla ava rat i zaklju uje mir, komandant je oru ane sile, predstavlja dr avu, ima pravo amnestije i pomilovanja. U odnosima s Narodnom skup tinom ima zna ajna ovla enja (uklju uju i i pravo da raspusti skup tinu), to dovodi u pitanje parlamentarni re im. Narodna skup tina je jednodomna, broj poslanika nije utvr en, ve zavisi od broja bira a u izbornoj jedinici. Ustavom su predvi ena ograni enja i uslovi za u ivanje bira kog prava. U pogledu pojedinih profesija, postoji zabrana kori enja pasivnog bira kog prava ( l. 72, stavovi 2 i 73). Dr avni savet je vrhovni upravni sud, a sudovima pripada sudska vlast. Ocenjuju i karakter Vidovdanskog ustava, Slobodan Jovanovi smatra da se u njemu parlamentarni re im javlja sa svim onim ograni enjima koja je imao u Ustavu od 1903. godine, odnosno da "Vidovdanski ustav daje kopiju starog srpskog parlamentarizma." Vidovdanski ustav sadr i 142 lana, koji su podeljeni u 14 odeljaka. Posle op tih odredbi u kojima su nazna eni osnovna dr avna na ela i simboli, sledi odeljak posve en gra anskim pravima i slobodama i socijalnoekonomske odredbe. Odredbe o slobodama i pravima se nalaze i u drugim odeljcima, pa Ustav sadr i zama nu skalu osnovnih sloboda i prava, kreiranih po uzoru na Vajmarski ustav. 1929. ± Vidovdanski ustav je va io do 6. januara 1929, kada je (u Kraljevini SHS) kralj Aleksandar I Kara or evi uveo diktaturu (poznatu kao - estojanuarska diktatura). Po uvo enju diktature, raspu tena je Narodna skup tina, zabranjen rad svih politi kih stranaka i sindikata, zabranjeni su politi ki skupovi, uvedena je cenzura. 1929. ± Ime dr ave je 3. oktobra 1929. promenjeno - u Kraljevina Jugoslavija. Uveren da e se dr avna kriza trajno re iti tek stvaranjem jugoslovenske nacije, kralj Aleksandar I Kara or evi je poku ao da taj cilj ostvari sprovo enjem politike tzv. "integralnog jugoslovenstva´. Reorganizuje dr avnu upravu i zemlju administrativno deli u devet banovina i grad Beograd. - Nakon dve godine od uvo enja diktature, bez me unarodne podr ke i pod unutra njim pritiscima, a po to je procenio da su se politi ke prilike u zemlji smirile, odustao je od otvorene diktature i 1931. godine, proglasio novi ustav (Oktroisani ustav). 1931. ± Ustav Kraljevine Jugoslavije, poznat kao - Oktroisani ustav kralja Aleksandra Kara or evi a. Ovim ustavom , kako se navodi u na oj istoriografiji, Jugoslavija je postala ustavna ali ne i parlamentarna dr ava. Iako je usvajanje ovog ustava imalo svoje nesumnjivo dobre strane (izlazak iz vanustavnog stanja), ipak je ovaj ustav bio samo bleda kopija Vidovdanskog ustava. Imao je dvadesetak lanova manje, izostavljene su pojedine odredbe o gra anskim pravima i slobodama. Tako e, izostavljena je u osnovnim odredbama i odrednica o Kraljevini Jugoslaviji, kao parlamentarnoj dr avi. To je bilo u skladu sa odsustvom principa politi ke odgovornosti vlade pred parlamentom. Zakonodavna vlast je poverena kralju i Narodnom predstavni tvu, koje je bilo dvodomno. Pored Narodne skup tine, ustanovljen je i Senat koji su inili imenovani i birani lanovi ( lan 50). Senat je u potpunosti ravnopravan s Narodnom skup tinom, to predstavlja 14

zna ajan kanal uticaja kralja na vr enje legislative. Upravna vlast je pripala kralju, koju vr i preko ministara, a sudsku vlast su obavljali sudovi. Na osnovu lana 116, kralj je posedovao i zna ajna ovla enja u slu aju rata, mobilizacije ili ugro avanja javnih interesa. 1934. ± Ubistvo kralja Aleksandra u Marseju. ± Konstituisano je namesni tvo (na osnovu ustavnih odredbi), na ijem je elu bio knez Pavle. 1935. ± Pod regentom Pavlom Kara or evi em, do lo je do popu tanja re ima i raspisivanja izbora - 1935. godine, na kojima je nastupila ujedinjena opozicija, ime je, mo e se re i, parlamentarizam ponovo uspostavljen. 1939. ± Za opstanak dr ave bilo je potrebno re iti srpsko-hrvatske odnose. Uredbom o Banovini Hrvatskoj od 1939. godine - preneta su izvesna ovla enja centralne vlasti na autonomnu jedinicu, ime je zemlja krenula putem federalizacije. 1941. ± Slede a zna ajna (ne)ustavna revizija izvr ena je 27. marta 1941. godine, kada je dr avnim udarom zba eno namesni tvo, a tron preuzeo maloletni kralj Petar II Kara or evi . ± 6. aprila 1941. godine - Nema ka bombarduje Beograd. Otpo inje Drugi svetski rat na ovim prostorima.

ETVRTA FAZA RAZVOJA USTAVNOSTI
± Posle II svetskog rata, za vreme koga se odvijala i unutra nja revolucija, do lo je do radikalnih promena u svim sferama, otvaraju i novu fazu u razvoju srpske ustavnosti. Su tina dru tvenih promena, mo e se, mo da najbolje, pribli iti re ima tada nje "narodne vlasti": "Narodna vlast je jo u toku rata izvr ila niz dru tvenih reformi, mada pravno nije menjala svojinske odnose. Te reforme revolucionarno-demokrataskog karaktera odnosile su se, jednim delom na obezbe enje vlasti radnog naroda i na ukidanje raznih polufeudalnih ostataka i najgrubljih formi eksploatacije, ali, drugim delom, a naro ito doslednom konfiskacijom imovine okupatorskih saradnika, u ijim se redovima na ao najve i deo krupne bur oazije, nova narodna vlast je ve u toku rata prakti ki pristupila i revolucionarnim merama socijalisti kog karaktera. Svim tim merama je ja ana politi ka i ekonomska podloga socijalisti kih snaga u dru tvenom ivotu nove Jugoslavije, koja se ra ala." O ito je da se radi o jakom uticaju marksisti ke teorije. Ovaj period se slobodno mo e nazvati ± periodom socijalisti ke ustavnosti i to ± jugoslovenske federalne socijalisti ke ustavnosti. Srbija je bila federalna jedinica, koja je, dodu e, donosila svoje ustave, ali su oni ideolo ki i su tinski "pratili liniju" saveznog ustava (koji je bio "glavni") i bili potpuno distancirani od svojih tradicionalnih institucija i ustanova. Ovaj period, koji je trajao do skoro (istorijski gledano), ne e biti detaljnije obrazlo en, odnosno, obzirom da su ustavi lako dostupni, samo e se, u nastavku navesti (hronolo kim redom, uz godinu i u kra im crtama) i to savezni i srpski. 1945. ± Ustavotvorna skup tina je na prvim svojim sednicama (29. novembar 1945. g) donela Deklaraciju o progla enju Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Progla enje republike, odnosno ukidanje monarhije zna ilo je i potpuno i formalno prekidanje sa prethodnim re imom, i preuzimanje (od strane naroda) svih prava predstavljanja i dr avnog suvereniteta. Zavr ni akt u procesu stvaranja nove dr ave, predstavljao je Ustav, koji je Ustavotvorna skup tina donela 31. januara 1946. godine.

15

1946. ± Ustav FNRJ, odnosno - Ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije ("Sl. list FNRJ", br. 10/46 od 01.02.1946) 1947. ± Ustav NRS, odnosno - Ustav Narodne Republike Srbije ("Sl. glasnik NRS", br. 3/47) 1946 ± 1948 ± Opse na nacionalizacija privrede. Agrarna reforma. 1950. ± Uvo enje radni kog upravljanja ± donet Zakon o upravljanju privrednim preduze ima. 1952. ± Donet Zakon o narodnim odborima. 1953. ± Ustavni zakon o osnovama dru tvenog i politi kog ure enja FNRJ i saveznim organima vlasti ("Sl. list FNRJ", br. 10/46 od 01.02.1946) Mo e se re i da je to nepotpun ustav, koji je po svojoj koncepciji vi e pru ao okvire za prelazak u novi politi ki sistem, nego to je davao osnove da se on uspostavi i izrazi u celini. ± Ustavni zakon o osnovama dru tvenog i politi kog ure enja i o organima vlasti Narodne Republike Srbije ("Sl. glasnik NRS", br. 5/53, 31/53 i 53/54) 1963. ± Ustav SFRJ, odnosno - Ustav Socijalisti ke Federativne Republike Jugoslavije ("Sl. list SFRJ", br. 14/63 od 10.04.1963) ± Ustav SRS, odnosno - Ustav Socijalisti ke Republike Srbije ("Sl. glasnik SRS", br. od 11.04.1963) 1967. ± Amandmani (I ± VI) na Ustav SFRJ - ("Sl. list SFRJ", br. 18/67 od 26.04.1967) ± Amandmani (I ± III) na Ustav SRS - ("Sl. glasnik SRS", br. 16/67 od 20.04.1967) 1968. ± Amandmani (VII ± XIX) na Ustav SFRJ - ("Sl. list SFRJ", br. 55/68 od 30.12.1968) 1969. ± Amandmani (IV ± VIII) na Ustav SRS - ("Sl. glasnik SRS", br. 5/69 od 01.02.1969) 1971. ± Amandmani (XX ± XXV) na Ustav SFRJ - ("Sl. list SFRJ", br. 29/71 od 08.07.1971) 1972. ± Amandmani (IX ± XVI) na Ustav SRS - ("Sl. glasnik SRS", br. 8/72 od 25.02.1972) 1974. ± Ustav SFRJ, odnosno - Ustav Socijalisti ke Federativne Republike Jugoslavije ("Sl. list SFRJ", br. 9/74 od 21.02.1974) ± Ustav SRS, odnosno - Ustav Socijalisti ke Republike Srbije ("Sl. glasnik SRS", br. 8/74 od 25.02.1974) 1981. ± Amandmani (I ± VIII) na Ustav SFRJ - ("Sl. list SFRJ", br. 38/81 od 10.07.1981) ± Amandmani (I ± VIII) na Ustav SRS - ("Sl.. glasnik SRS", br. 41/81 od 18.07.1981) 1988. ± Amandmani (IX ± XLVIII) na Ustav SFRJ - ("Sl. list SFRJ", br. 70/88 od 26.11.1988) 1989. ± Amandmani (IX ± XLIX) na Ustav SRS - ("Sl. glasnik SRS", br. 11/89 od 28.03.1969) 1990. ± Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik Republike Srbije", br. 1/90 od 28.09.1990) 1992. ± Ustav SRJ, odnosno - Ustav Savezne Republike Jugoslavije ("Sl. list SRJ", br. 1/92 od 27.04.1992) 1992. ± Amandman I na Ustav SRJ - ("Sl. list SRJ", br. 34/92 od 23.09.1992) 2000. ± Amandmani (II ± IX) na Ustav SRJ - ("Sl. list SRJ", br. 29/2000 od 06.07.2000)

16

2000. ± Ustavna povelja dr avne zajednice Srbija i Crna Gora ("Sl. list Srbije i Crne Gore", br. 1/2003 od 04.02.2003) 2005. ± Amandmani (I i II) na Ustavnu povelju ("Sl. list Srbije i Crne Gore", br. 26/2005 od 29.06.2005)

17

LITERATURA
1. Internet: www.wikipedia.org www.znanje.org www.scribd.com

18

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful