18 КРАГУЈЕВАЧКЕ

Четвртак, 29. април 2010.

www.kragujevacke.rs

Kultura
УКРАТКО

RAZGOVOR S POVODOM: ZORAN SPASOJEVI], PISAC

Majstor kratke forme
Uveren sam da qudi danas nemaju vremena da ~itaju - kre}em od sebe. Ne mogu da posvetim vremena „debelom” romanu, zamara me, a kratka forma je odli~na, ka`e na{ sagovornik
Пише Мирослав Чер
Za{to ste se posvetili kratkoj formi? To je vrlo namerno. Uveren sam da qudi danas nemaju vremena da ~itaju - kre}em od sebe. Ne mogu da posvetim vremena „debelom” romanu. Zamara me, a kratka forma je odli~na. Dugo godina sam sara|ivao sa Da~om Kocjanom, koji je u svojoj radio emisiji gotovo redovno ~itao moje kratke pri~e. Kratke forme se uklapaju uz rokenrol i odli~ne su za elektronske medije. Iskreno, vi{e nemam `ivaca ni da sedim u pozori{tu po dvatri sata. Zato sam i po~eo da pi{em kratke drame. Verujem da sve ono {to `elite da ka`ete na dvesta, mo`ete i na dve strane. Samo treba ve{tine. Imam utisak da ste „opsednuti” elektronskim izdawima. Va{e kwige i ostali radovi te`e sti`u do ~itaoca na papiru, ali na internetu ste i te kako aktivni i ~itani. Sti`u one i na papiru, ali slabije u unutra{wosti Srbije. U Beogradu je druga~ije. Mnoge moje kwige su do`ivele i drugo izdawe. Me|utim, da bih zaobi{ao izdava~a, po{to sam imao problema, naro~ito sa svojim dramama, postavio sam svoje radove na internet. Od sada{weg izdava~a, „Alme”, tako|e imam dozvolu da dela objavqujem na internetu – tako je sve krenulo pre sedam godina. Ta~nije, razglednice odnosno mejl-art po~eo sam da radim 94. godine na poziv Pe|e Popovi}a i godinama sam ih ru~no radio i slao po svetu. Na`alost, originale nisam mogao da zadr`im, po{to sam ih slao po{tom. Kada su se pojavili ra~unari odlu~io sam da sve to {aqem mejlovima i tako shvatio najboqu stranu neta. Internet je „demokratski”. Za sve {to napi{ete ili nacrtate, ne treba da ~ekate kriti~are, publika na netu vas

[ine na sceni 303
Na ve~erwoj sceni „303” Pozori{ta za decu, ve~eras (~etvrtak, 29. april), po prvi put pred kragujeva~kom publikom, bi}e izvedene „[ine”, ispitna predstava studenata glume Akademije umetnosti u Pri{tini. Predstava „[ine” prikazuje odrastawe jedne generacije u najru`nijem periodu na{e savremene istorije. Devedesete, agresija svuda, u {koli, na ulici. Prikrivawe svega finog i dobrog u `eqi da budu „`estoki momci”. Zatim dolaze ratovi, jo{ ru`niji doga|aji i sve {to oni nose. Ovu dramu, po tekstu Milene Markovi}, re`irao je Aleksandar \in|i}, a predstava je zakazana za 20 ~asova.

Н

edavno je iz {tampe iza{la nova kwiga Zorana Spasojevi}a. Re~ je o drami „Moj ~ovek”, koju je objavila beogradska „Alma”. Spasojevi} je poznatiji onima koji prate elektronska izdawa satiri~nih i drugih ~asopisa nego ~itala~koj publici koja prati {tampane medije. To se, delimi~no, mo`e objasniti wegovim velikim interesovawem za elektronske medije i stvarala{tvo koje spada u domen mejl-arta. Ipak, wegova dela se mogu prona}i u preko pedeset antologija i zbornika kratkih drama i pri~a. Isto tako jedan je od najpoznatijih mejl-art umetnika. Ukratko, Zoran Spasojevi} je majstor kratke forme. Komedija „Moj ~ovek” odlikuje se neobi~nim stilom - kriti~ari to nazivaju „ra{trkana dramaturgija”. Otkud takav pristup? I dok sam pisao poeziju do pre dvadeset godina, i sada kratke pri~e i drame - volim da ekspe-

Verujem da sve ono {to `elite da ka`ete na dvesta strana, mo`ete i na dve, samo treba ve{tine
rimenti{em. Ne volim da kopiram, ve} da budem originalan. Nadam se da u tome uspevam, da napravim ujedno i zanimqiv i dobar komad. Zanimqivo je da me Mihajlo Panti} u biografskim podacima vodi kao pisca eksperimentalne kratke pri~e. To sam oduvek prihvatao kao kompliment, jer da biste se bavili eksperimentalno ne~im to zna~i da posedujete odli~no osnovno znawe. Volim da istra`ujem - dosadno mi je da radim po {ablonu. Kod vas je primetan satiri~no-politi~ki pristup temama. U{ao sam u dve antologije satire. Pod navodnicima, ja sam ozbiqan pisac, ali bele`im ono {to se de{ava meni, mojim prijateqima i porodici. Pi{em o savremenosti i moram da imam kriti~ki stav. Po prirodi sam {aqivxija, a kroz humor mo`e mnogo vi{e da se ka`e nego kroz patetiku. Tako su me stavili u satiri~are - u Republici Srpskoj progla{en sam za satiri~ara godine. Tako da to nije slu~ajno - zaista u mojim delima ima dosta satire. Takav sam po prirodi, i u `ivotu volim svakom da ka`em sve u lice, ne da uvredim, ve} da budem iskren.

ПРЕПОРУЧУЈЕМО
^etvrtak, 29. april, 20 ~asova

Kwa`evsko-srpski teatar

Opera „Tajni brak”
^etvrtak, 29. april, 20 ~asova

Pozori{te za decu

Predstava „[ine”
Re`ija Aleksandar \in|i}
^etvrtak, 29. april, 20 ~asova

odmah ishvali ili, pak, iskritikuje. Ako ne{to vredi ima}e veliki broj poseta, ili obrnuto. Onda sam po~eo da sara|ujem sa e-~asopisima. Pojedine grafike i razglednice imaju po 100 hiqada poseta. Gde god da sam otvorio samostalnu izlo`bu do{la bi mi rodbina i nekoliko namernika. A ovde ceo svet ima mogu}nost da pogleda moje radove. Pa gde }ete boqu reklamu! Ne postoji izlo`ba u Srbiji koja je imala toliku posetu, a na internetu je to redovna poseta mojih radova. Odmah znam koliko vredim kod publike. Razglednice sa najvi{e pregleda {tampam i ponovo izla`em na mejl-art izlo`bama. Pomenuli ste da ste imali problema sa va{im dramama. Na konkursu RTS pobedili ste sa dramom „Amerika ima rupu”, me|utim nikada nije snimqena. A onda ste dobili i nagradu za najboqu dramu na Danima komedije u Jagodini. Ponovo ista sudbina – drama nikada nije postavqena u pozori{tu. Za{to? Iskreno, ne znam. Mogu jedino da poga|am. Zvani~no obja{wewe je da nema para. Da se razumemo, niko me nije progawao, ve} jednostavno drama dobije nagradu i kada treba da se snimi ili postavi na sceni sve stane - kao da neko zabrani. Zanimqivo je da je RTS otkupio i seriju koja je imala radni naziv „Bez naslova” ne{to izme|u na{ih „Otvorenih vrata” i engleskih „Mu}ki”. I opet ni{ta. Jovan ]irilov moje drame stavqa u svetske antologije, a nikada ni jedna nije izvedena. I ja sam u nedoumici, ali ne bi bilo korektno da naga|am razloge. Ho}emo li uskoro biti u prilici da vidimo neku va{u dramu na sceni? Nadam se. Ponudio sam tekstove i na{em pozori{tu, ali jo{ nisam dobio odgovor. Samo neka obe}awa. Imam taj peh sa dramama i to je tako. Ali, ja sam zadovoqan ~ovek i nemam razloga za nezadovoqstvo. Kwige se lepo prodaju, daunloduju se – ~itan sam, a to je najva`nije.

Kamerata akademika
U okviru programa „Koncertna sezona 2010” u utorak, 4. maja, u sali Prve kragujeva~ke gimnazije nastupi}e kamerni hor „Kamerata akademika” iz Novog Sada. To je profesionalni kamerni ansambl u okviru Akademije umetnosti u Novom Sadu, a ~lanove orkestra uvek su ~inili najboqi mladi muzi~ari ove Akademije. „Kamerata Akademika” sara|ivala je sa mnogim doma}im i stranim solistima visokog renomea, a pod umetni~kim vo|stvom violon~eliste I{tvana Varge nastupala je u svim ve}im gradovima biv{e Jugoslavije, ostvarila uspe{na gostovawa u Nema~koj i Holandiji i u~estvovala i na zna~ajnijim muzi~kim manifestacijama, a tako|e je ostvarila i veliki broj trajnih radijskih i televizijskih snimaka. Na programu ovog hora bi}e dela Baha, Britna, Mocarta i Griga, solista je Dejan Mla|enovi}, a dirigent Aleksandar Koji}. Koncert po~iwe u 20 ~asova.

Pivnica „Gnezdo {pijuna” „Centar slobodarskih delatnosti”

Ciklus filmova Grete Garbo
Petak, 30. april, 18 ~asova

IZLO@BA ELIZABETE [TAJNHAUZER

Narodna biblioteka

Voda kao inspiracija
U prikazanim radovima Elizabete [tajnhauzer zajedni~ki imeniteq jeste voda, a boje uvek reflektuju dug put koje su pro{le kroz wena li~na ose}awa
Izlo`ba slika „Voda kao inspiracija” nema~ke umetnice Elizabete [tajnhauzer bi}e otvorena u galeriji „Mostovi Balkana” u petak, 30. aprila, u 19 ~asova. Na otvarawu }e govoriti slikar i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Milan Blanu{a. U katalogu izlo`be Jahanes [tajnhauzer navodi da su boje u koje su se transformisale emocije ove umetnice prozra~ne ili mutne, od spektra duginih boja do gotovo monoformnih. Bilo da je re~ o wenim reminiscencijama pejza`a na monumentalnim slikama koje prekrivaju gotovo ceo zid, ili o minijaturnim fragmentima wene okoline – boje uvek U prikazanim radovima Elizabete [tajnhauzer zajedni~ki imeniteq jeste voda, najva`niji od ~etiri osnovna elementa. Otuda i naziv izlo`be „Voda kao inspiracija”. Sve je podre|eno energiji koju osnovni element voda daje u prikazanim oblicima, kao i uticaj koji ona ostavqa na umetnicu. Ina~e, ova umetnica iz Ingl{tata studirala je na Akademiji primewenih umetnosti u Nirnbergu. Radila je kao dekorater i {tampar pri „AAFES Europe” u periodu od 1981. do1982. godine, a u slobodno vreme bavi se grafikom, slikarstvom i litografijom - oslikala je mural u prostorijama kapele Generalat u Ingl{tatu. Dela [tajnhauzerove kragujeva~ka likovna publika ve} je imala prilike da vidi - u~estvovala je na drugoj i tre}oj koloniji „Mostovi Balkana”, kao i na Bijenalu minijature u Gorwem Milanovcu. Izlo`ba nema~ke umetnice bi}e otvorena do 17. maja.

Uhvati sa mnom ovaj dan!
Organizatori osme Me|unarodne filmske manifestacije „Uhvati sa mnom ovaj dan!”, koja se realizuje ve} sedmu godinu u Novom Sadu, raspisali su konkurs za filmove na temu „@ivot, aktivnosti i dostignu}a osoba sa invaliditetom”. Da bi u{li u selekciju filmovi moraju odgovoriti na zadatu temu, da budu u formatu DiVX ili DVD i moraju imati titl na srpskom jeziku. Filmovi moraju biti poslati najkasnije do 30. juna, a sve tro{kove, kao i rizik slawa filmova, snosi po{iqalac. Filmovi koji ispune sve tra`ene uslove bi}e prikazani u okviru ove filmske manifestacije u prvoj polovini septembra. Radove je mogu}e poslati po{tom (u tri kopije, na DVD ili CD-u) sa naznakom: „Za konkurs”, a adresa je Partizanska 12, 21400 Ba~ka Palanka.

Predavawe „Mobilna revolucija”
Petak, 30. april, 20 ~asova

Kwa`evsko-srpski teatar

Predstava „Kako se pravi Milka”
Gostovawe BITEF Teatra Re`ija @anko Tomi}
Petak, 30. april, 22 ~asa

Dom omladine

Koncert grupe „Miksd eksperiment”
Subota, 1. april, 12 ~asova

Pozori{te za decu

Predstava „Pepequga”
Subota, 1. maj, 22 ~asa

Dom omladine

GLAS 2, 2008, 60X60 CM

Nastup di-xejeva „Drum en bejs se{n”
Ponedeqak, 3. maj, 20.30 ~asova

Kutija {ibica SKC-a Filmski program

Predavawa na filmske teme: „Mala evropska kinematografija”
Utorak, 4. maj, 20 ~asova

Prva kragujeva~ka gimnazija „Koncertna sezona 2010”

Koncert kamernog orkestra „Kamerata” iz Novog Sada

reflektuju dug put koje su pro{le kroz wena li~na ose}awa. Potpuno u duhu tradicije nekonvencionalnog slikarstva izvor wene kreativnosti je umetni~ka sloboda. Materijal koristi autonomno, a u samom procesu rada ne pridr`ava se ustaqenih pravila. Daqe, ovaj kriti~ar navodi da je wen op{ti koncept prili~no sveden, ali ipak dovoqan da otpo~ne potragu za dubqim smislom.