You are on page 1of 53

Zavrni rad

PRIMENA SIMULACIONIH
PROGRAMA PRI
PROJEKTOVANJU POSTROJENJA
ZA PREIAVANJE OTPADNIH
VODA

Mirko Jevti
Mentor: Dr Oskar Bera, docent

Novi Sad, 2015.

UNIVERZITET U NOVOM SADU


TEHNOLOKI FAKULTET
KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije:
TD
Tip zapisa:
TZ
Vrsta rada:
VR
Ime i prezime autora:
AU
Mentor:
MN
Naslov rada:
NR
Jezik publikacije:
JP
Jezik izvoda:
JI
Zemlja publikovanja:
ZP
Ue geografsko podruje:
UGP
Godina:
GO
Izdava:
IZ
Mesto i adresa:
MA

Monografska dokumentacija
Tekstualni tampani materijal
Zavrni rad
Mirko Jevti
Dr Oskar Bera, docent
Primena simulacionih programa pri
projektovanju postrojenja za preiavanje
otpadnih voda
Srpski (latinica)
Srpski/Engleski
Republika Srbija
AP Vojvodina
2015
Autorski reprint
Novi Sad, Bulevar cara Lazara 1

Fiziki opis rada:


FO

6 poglavlja;45 stranica;4 tabele;14 slika

Nauna oblast:
NO
Nauna disciplina:
ND
Predmetna odrednica,
kljune rei:
PO
UDK
uva se:
U

Hemijsko inenjerstvo
Hemijsko-inenjerski prorauni
Otpadne vode, preiavanje otpadnih
voda, prehrambena industrija, simulacioni
programi, SuperPro Designer, ChemCAD
Biblioteka Tehnolokog fakulteta u Novom
Sadu,
Bul. cara Lazara 1, 21000 Novi Sad, Srbija
Nema

Vana napomena:
VN
Izvod:
IZ
Simulacioni programi su postali nezaobilazan alat u hemijsko-

procesnom inenjerstvu. Prorauni za koje je nekada bilo potrebno


mnogo sati rada, sada se uz pomo kompjutera vre u roku od nekoliko
minuta. U ovom radu je izvrena simulacija jednog postojeeg
postrojenja za preiavanje otpadnih voda iz proizvodnje krompira u
programima SuperPro Designer i ChemCAD. Cilj rada je poreenje rada i
rezultata ova dva simulaciona programa u smislu funkcionalnosti pri
projektovanju postrojenja za preiavanje otpadnih voda.
Datum prihvatanja teme
od strane vea katedre:
DP
Datum odbrane:
DO
lanovi komisije:
KO
PREDSEDNIK:

LAN/MENTOR:

17. 09. 2014.


08. 10. 2014.

dr Bojana Ikoni, docent,


Tehnoloki fkultet, Univerzitet u Novom
Sdu
dr Oskar Bera, docent,
Tehnoloki fkultet, Univerzitet u Novom
Sdu
4

LAN:

dr Jelena Pavlievi, docent,


Tehnoloki fkultet, Univerzitet u Novom
Sdu

UNIVERSITY OF NOVI SAD


FACULTY OF TECHNOLOGY
KEY WORD DOCUMENTATION
Accession number:
ANO
Identification number:
INO
Document type:
DT
Type of record:
TR
Contents code:
CC
Author:
AU
Mentor:
MN
Title:
TI
Language of text:
LT
Language of abstract:
LA
Country of publication:
CP
Locality of publication:
LP
Publication year:
PY
Publisher:
PU
Publication place:
PP

Monograph documentation
Textual printed material
M.Sc. Thesis
Mirko Jevti
Dr. Oskar Bera, Assistant professor
Designing wastewater treatment plants
using process simulators
Serbian (Latin)
Serbian (Latin)/English
Republic of Serbia
AP Vojvodina
2015
Authors reprint
21000 Novi Sad, Serbia
Bulevar cara Lazara 1

Physical description:
PD
Scientific field
SF
Scientific discipline
SD
Subject, Key words
SKW
UC
Holding data:
HD

6 chapters; 45 pages; 4 tables;14 figures


Chemical engineering
Chemical engineering calculations
Wastewater, wastewater treatment, food
industry, process simulators, SuperPro
Designer, ChemCAD
Library of Faculty of Technology
Bul. Cara Lazara 1, 21000 Novi Sad, Serbia

Note:
No notes
N
Abstract:
AB
Process simulators are very important tool in chemical engineering.
Calculations, that once consumed a lot of hours of work, can now be
done in a metter of minutes, thanks to process simulators. This thesis
includes a simulation of a wastewater treatment plant for potato
manufactoring industry, by using SuperPro Designer and ChemCAD.
The goal of this thesis is to compare these two process simulators in
term of functionality, when it comes to designing a wastewater
treatment plant.
Accepted on Scientific

17. 09. 2014.

Board on:
AS
Defended:
DE
Thesis Defend Board:
DB
PRESIDENT:
MEMBER/MENTOR:

08. 10. 2014.

Dr. Bojana Ikoni, Assistant professor


Faculty of Technology, University of Novi
Sad
Dr. Oskar Bera, Assistant professor
Faculty of Technology, University of Novi
Sad
6

MEMBER:

Dr. Jelena Pavlievi, Assistant professor,


Faculty of Technology, University of Novi
Sad

PRIMENA SIMULACIONIH PROGRAMA PRI PROJEKTOVANJU POSTROJENJA ZA


PREIAVANJE OTPADNIH VODA

Sadraj
1. Uvod............................................................................................................... 7
2. Teorijski deo.................................................................................................... 8
2.1 Otpadne vode prehrambene industrije......................................................8
2.2 Svojstva otpadnih voda nastalih pri proizvodnji i preradi hrane..............10
2.2.1 Karakteristike otpadnih voda prehrambene industrije......................10
2.3 Preiavanje otpadnih voda...................................................................11
2.3.1 Dostupne tehnike za tretman otpadnih voda koje potiu iz
prehrambene industrije...................................................................................... 14
2.4 Zakonska regulativa u RS koja se odnosi na oblast upravljanja otpadnim
vodama................................................................................................................. 16
3. Eksperimentalni deo..................................................................................... 22
3.1 Opis postrojenja za preiavanje otpadnih voda iz procesa prerade
krompira................................................................................................................ 22
3.2 Simulacioni programi.............................................................................. 26
3.2.1 SuperPro Designer............................................................................ 30
3.2.2 ChemCAD.......................................................................................... 31
4. Rezultati i diskusija....................................................................................... 32
4.1 Simulacija postrojenja za preiavanje otpadnih voda iz procesa prerade
krompira u SuperPro Designer-u............................................................................32
4.2 Simulacija postrojenja za preiavanje otpadnih voda iz procesa prerade
krompira u ChemCAD-u......................................................................................... 41
4.3 Poreenje rezultata korienih simulacionih programa...........................43
5. Zakljuak...................................................................................................... 44
6. Literatura...................................................................................................... 45

1. Uvod
Upotreba kompjutera je toliko rairena u svakodnevnom ivotu, da se
koriste za sve, od pravljenja spiskova za kupovinu, do veoma kompleksnih
prorauna na molekularnom nivou (npr. dizajn hemikalija za tretman
kancera). Ovo takoe vai i za oblast inenjerstva, gde se kompjuterski
programi koriste za modelovanje elektronskih kola, mehanikih struktura,
saobraaja, i naravno, hemijskih procesa. Simulacioni programi se uveliko
koriste za projektovanje postrojenja za preiavanje otpadnih voda.
Isputanje nepreienih otpadnih voda je jedan od najveih problema
zagaenja ivotne sredine u Republici Srbiji. Pribliavanje Evropskoj Uniji i
postepeno usklaivanje domae zakonske regulative sa evropskim
standardima imae za posledicu izgradnju postrojenja za preiavanje
otpadnih voda. S obzirom na veoma loe stanje, bie potrebno isprojektovati
i izgraditi mnogo postrojenja za vrlo kratak vremenski period, koji je propisan
Uredbom o graninim vrednostima emisije zagaujuih materija u vode i
rokovima za njihovo dostizanje (Sl.glasnik RS, . 67/11). Ovde e upotreba
procesnih simulatora doi do izraaja, poto e znaajno olakati i ubrzati
proces projektovanja.
Za potrebe ovog rada izvrena je simulacija postojeeg postrojenja za
preiavanje otpadnih voda iz proizvodnje krompira u programima SuperPro
Designer i ChemCAD. Ovi programi su izabrani iz grupe simulatora koji se
najvie koriste u svetu.
Cilj rada je poreenje ova dva simulaciona programa u smislu
funkcionalnosti pri projektovanju postrojenja za preiavanje otpadnih voda.
Potrebno je odrediti koji od ova dva programa daje preciznije podatke i koji je
laki za upotrebu i za savladavanje.

2. Teorijski deo
Industrijske otpadne vode moemo podeliti na etiri kategorije u
zavisnosti od kvaliteta i naina nastajanja:
1) Tehnoloke otpadne vode
Najee zagaenje vode nastaje zbog kontakta vode sa gasovima,
tenostima ili vrstim materijama u proizvodnji. Isputanje moe biti
kontinualno ili diskontinualno. U nekim sluajevima isputanje moe biti
samo tokom nekoliko meseci u godini (sezonska proizvodnja u agroindustriji
npr. dvomesena kampanja eerane). Po pravilu, ako je proizvodnja
ujednaena, zagaenje i protok e biti poznati, no ako je organizovana po
specifinim kampanjama (sinteza hemikalija, farmacija), analize isputanja
postaju problematinije zbog konstantne promene prirode isputanja. Shodno
tome, izgradnja egalizacionih tankova u tim sluajevima je neophodna. Oni
se koriste za kontinualno napajanje postrojenja za preiavanje otpadnih
voda, naroito biolokih, iji rad ne bi trebalo prekidati;
2) Specifine otpadne vode
Neke industrijske otpadne vode je dobro odvojiti bilo zbog potrebe za
specifinim tretmanom, zbog, ako je mogue, reciklae sirovina ili vode, ili
zbog skladitenja u tankove radi postepenog injektiranja u sistem za
preiavanje otpadnih voda (ako je potrebno uz predtretman);
3) Korisna isputanja
Voda iz rezervoara, voda od hlaenja, regeneracioni eluati, voda iz
bojlera (pranjenje itd.);
4) Povremena isputanja
Moraju biti nadgledana i mogu obuhvatati:
-akcidentna prolivanja u proizvodnji, rukovanju ili skladitenju,
-vodu za pranje opreme, alata ili podova,
-zagaenu kinicu koja nastaje spiranjem sa povrina u
preduzeu/pogonu, npr. sa krovova gde se istaloila industrijska praina od
loeg rada ciklona, spiranje sa skladinih povrina itd.

2.1 Otpadne vode prehrambene industrije


Osnovni koraci koji su ukljueni u proizvodnu prehrambenih proizvoda iz
ivotinjskih i biljnih sirovina su: rukovanje materijalom, skladitenje,
sortiranje, ocenjivanje kvaliteta sirovina, transport, seckanje, mlevenje,
meanje, homogenizacija, drobljenje, formiranje ili oblikovanje. To su
operacije koje se koriste za postizanje odreenog oblika proizvoda (npr.
proizvodnja okolade, hleba, keksa), hlaenje, pakovanje i punjenje.
Veliki deo sektora za hranu ne moe proizvoditi bez znaajne koliine
kvalitetne vode. Bez kvalitetne vode nemogue je proizvoditi kvalitetni
prehrambeni proizvod. Sistemski pristup kontroli upotrebe vode i smanjenje
10

potronje vode i zagaenja je uglavnom efikasan. Zahtevi za kvalitet zavise


od toga da li postoji mogunost kontakta izmeu vode i prehrambenih
proizvoda. Voda koja dolazi u kontakt sa proizvodom treba da, uz nekoliko
izuzetaka, odgovara standardima kvaliteta vode za pie. Veoma su vani
hemijski i mikrobioloki aspekti kvaliteta. Preporuljivo je da se u vodi
redovno proveravaju mikrobioloki parametri na najkritinijim mestima,
odnosno na mestu upotrebe vode.
Potronja vode je jedno od kljunih pitanja zatite ivotne sredine. Voda
ima mnogo razliitih primena u prehrambenoj tehnologiji, na primer:
-za hlaenje,
-ienje,
-kao sirovina,
-kao procesne vode (npr. za pranje sirovina i proizvoda, za kuvanje,
rastvaranje i za transport sirovine,
-kao pomone vode (npr. za proizvodnju pare i vakuuma),
-sanitarna voda.
Otpadne vode u sektoru za proizvodnju hrane nastaju tokom pranja
sirovina, njihovog transporta, tokom ienja prostorija, procesne linije i
opreme, tokom ienja kontejnera u kojima se skladite proizvodi,
odmrzavanja zamrzivaa u kojima se uvaju proizvodi itd.
Sektor za proizvodnju hrane je veliki korisnik vode. Moe se koristiti
nekoliko stotina kubnih metara vode dnevno. Veina vode se ne koristi kao
sastojak proizvoda, ve se pojavljuje kao otpadna voda. Znaajno smanjenje
koliine otpadnih voda u ovom sektoru moe se postii kroz tehnike
minimizacije otpada. Koliina otpadnih voda moe biti veoma promenljiva na
dnevnom, nedeljnom ili sezonskom nivou.
U sektoru za proizvodnju hrane moraju biti postignuti higijenski
standardi za bezbednost hrane. To znai da ienje opreme i instalacija troi
veliki deo vode koja se koristi u ovom sektoru. Sistemski pristup upravljanja
vodom moe dovesti do smanjenja potronje vode. Smanjena potronja vode
takoe dovodi do smanjenja koliine otpadnih voda za tretman. Spreavanje
ili, ako to nije izvodljivo, minimiziranje zagaenja vode koja se koristi u
kombinaciji sa drugim tehnikama, moe dovesti do smanjenja zagaenja
voda. Kontrola zagaenja vode moe se postii:
-smanjenjem koliine otpadnih voda,
-eliminisanjem ili smanjenjem koncentracije pojedinih zagaujuih
materija, posebno prioritetnih zagaivaa,
-reciklaom ili ponovnim korienjem vode,
-preiavanjem otpadne vode.
U toku proizvodnje hrane razliite upotrebne vode produkuju razliite
karakteristike otpadne vode. Ipak, njihove zajednike osobine su:
-esencijalna organska materija i lako biodegradabilan organski sadraj
oznaen kao odnos HPK/BPK<2,
-opta tenja acidifikaciji i brzoj fermentaciji.
Stoga je tretman otpadnih voda obino baziran na biolokom tretmanu,
kome najee predhodi predtretman zavisno od industrije.
11

U efluentu postoji mogunost nalaenja pojedinih supstanci koje imaju


negativan efekat na samo postrojenje za tretman:
-velike koliine soli,
-rezidue pesticida koje se ne razgrauju tokom tretmana,
-ostale susptance koje se koriste za ienje.

2.2 Svojstva otpadnih voda nastalih pri proizvodnji i preradi hrane


Otpadne vode prehrambene industrije se veoma razlikuju po svom
sastavu (ovde se misli na zbirnu otpadnu vodu iz neke proizvodnje, a ne na
pojedine otpadne vode koje sainjavaju tu zbirnu otpadnu vodu, na primer:
voda od pranja sirovina, voda od pranja opreme, itd.). Meutim, ono to je
obino zajedniko svim tim otpadnim vodama su visoke vrednosti
parametara HPK i BPK. Na primer povien HPK i BPK imaju otpadne vode iz
proizvodnje eera, skroba, kvasca.
Za otpadne vode iz proizvodnje hrane karakteristian je sadraj
suspendovanih estica, koji, zavisno od proizvodnje, moe da se kree od
veoma niskih, pa do veoma visokh vrednosti. Velike varijacije vrednosti
pokazuje jo jedan parametar otpadnih voda prehrambene industrije, a to je
pH, od niskih vrednosti, na primer pH 3,5 pa sve do visokih, na primer pH 11.
Parametri otpadnih voda o kojima je do sada bila re-HPK, BPK, sadraj
suspendovanih estica, pH su tzv. kumulativni parametri. HPK i BPK ne potiu
od jedne materije u otpadnim vodama, ve od vie njih, na primer, to mogu
biti estice tla iz koga je izvaena sirovina (na primer zaostala zemlja na
eernoj repi, posle vaenja iz zemlje), ali i estice same sirovine. Slino
tome,pH otpadne vode neke proizvodnje je u pravilu rezultanta uticaja pH
pojedinanih tokova koji sainjavaju otpadnu vodu iz proizvodnje.
Pored tih kumulativnih parametara, od znaaja za zatitu ivotne
sredine, otpadne vode iz proizvodnje hrane mogu da sadre neke
pojedinane konstituente koji negativno deluju na vodu prijemnika tih
otpadnih voda i/ili na sam proces preiavanja otpadnih voda, na primer
azot i fosfor koji doprinose eutrofikaciji vode prijemnika.

2.2.1 Karakteristike otpadnih voda prehrambene industrije


Otpadne vode prehrambene industrije i industrije pia se u naoj
strunoj javnosti ne smatraju velikim zagaivaima ivotne sredine. S
obzirom da postoji slinost otpadnih tokova iz procesa proizvodnje - kada su
u pitanju otpadne vode, industrija pia se obino razmatra zajedno sa
prehrambenom industrijom. Problem otpadne vode neke fabrike
prehrambene industrije ne predstavlja samo tehniko-tehnoloki problem
efluenta, tj. otpadnog toka procesa proizvodnje ve taj problem ima vie
aspekata. Jedan od njih je i ekoloki aspekt jer okolina fabrike trpi tete zbog
12

isputanja nepreienih otpadnih voda. Drugi aspekt je ekonomski jer


reavanje problema otpadnih voda ima svoju cenu to je izuzetno vaan
faktor prilikom donoenja odluke da li e se problem otpadnih voda reavati
kako i na koji nain. Nepridavanje znaaja zatiti ivotne sredine i nereen
problem otpadnih voda fabrike mogu biti postavljeni kao jedna od barijera
izvozu. Mnogi veliki kupci tj. multinacionalne kompanije uslovljavaju svoje
dobavljae da moraju posedovati sertifikat za sistem upravljanja ivotnom
sredinom jer ne ele da naruavaju svoj imid tako to e poslovati sa
proizvoaima koji se ponaaju neodgovorno prema ivotnoj sredini.
Problematika otpadnih voda fabrike je usko povezana sa problematikom
procesa proizvodnje hrane, ali ona isto tako zahteva i specifina znanja. U
naoj zemlji se nedovoljno zna o procesu anaerobnog preiavanja otpadnih
voda, pa je i slabo zastupljen, posebno za obradu industrijskih otpadnih voda.
Jedan od naina reavanja problema otpadnih voda koji je sve zastupljeniji u
svetu je proces anaerobnog preiavanja otpadnih voda prehrambene
industrije. Veliki broj postrojenja rasprostranjenih irom sveta anaerobno
preiavanje otpadnih voda koristi ba za obradu otpadnih voda fabrika
prehrambene industrije.
Hemijska industrija, metalurgija i rudarstvo se smatraju najveim
zagaivaima ivotne sredine. Prehrambena industrija se neopravdano ne
svrstava u ozbiljne zagaivae jer se polazi od injenice da ona uglavnom
produkuje otpad organskog porekla koji nije tetan za prirodu ili je
podnoljivo tetan. Meutim, prehrambena industrija bez uvoenja principa
istije proizvodnje predstavlja znaajnog zagaivaa ivotne sredine. U
naoj sredini ne postoji dovoljno razvijena svest o unitavanju ekosistema
nae planete. U mnogim proizvodnim oblastima, sporedni proizvodi, koji u
velikoj meri utiu na zagaenje okoline, se mogu izdvojiti i preraditi u finalne
proizvode koji su veoma cenjeni na tritu. Prvenstveno se misli na industriju
mleka, piva i mesa. Ispitivanje otpadnih voda u mrei ustanova za javno
zdravlje je pokazalo da otpadne vode ne preiava vie od polovine
industrijskih postrojenja u Srbiji, jer ne poseduju sisteme za preiavanje.
Takoe, dolo se do zakljuka da ih prehrambena industrija najvie isputa u
povrinske vode i kanalizacionu mreu. Veliki zagaivai su otpadne vode
sledeih prehrambenih industrija: mesne, prerada voa i povra, eerne
repe i slino. Preko ovih zagaenja u vode dospevaju i koliformne bakterije,
jer svi pomenuti zagaivai sa tehnolokim vodama izbacuju i kanalizacione
otpadne vode. Pored ovih bakterija u otpadnim vodama se mogu nai i drugi
patogeni mikroorganizmi koji mogu biti opasni po ljudsko zdravlje. Teko je
prevideti sastav otpadnih voda prehrambene industrije zbog postojanja
razlike u BPK i pH efluenta koji vode poreklo od povra, voa, mesnih i
mlenih proizvoda. Takoe, struktura otpadnih voda zavisi i od prirode
sezone u procesima proizvodnje.
Prehrambeni proizvodi sadre fosfor i svaki njegov gubitak dovodi do
poveanja njegove koncentracije u otpadnim vodama. Fosfor je takoe i
sastavni deo sredstava za odravanje higijene koja se koriste u prehrambenoj
industriji. Hloridni joni u odreenoj koncentraciji mogu biti toksini za vodeni
13

ivi svet. Izvor hloridnih jona je so, natrijum hlorid, koja se koristi za soljenje
proizvoda (npr. sir se soli tako to se posipa solju ili se potapa u bazene sa
salamurom).

2.3 Preiavanje otpadnih voda


Najee metode za preiavanje otpadnih voda iz prehrambene
industrije su: mehaniki tj. fiziki postupci obrade, bioloki aerobni procesi,
bioloki anaerobni procesi, fiziko - hemijski postupci i kombinacija prethodno
navedenih procesa.
U industrijskim otpadnim vodama se esto nalazi veliki broj supstanci,
koje se moraju u visokom procentu ukloniti pre isputanja u recipijent.
Neophodno je izvriti sveobuhvatno ispitivanje kvaliteta i kvantiteta
industrijskih otpadnih voda kako bi se napravio pravi izbor naina
preiavanja. Takoe, potrebno je voditi rauna o lokaciji industrijskog
objekta i naselja, mogunosti ponovne upotrebe (recirkulacije) preienih
voda, kao i o zakonskoj regulativi, normama i propisima.
Tehnoloki proces preiavanja otpadnih voda se moe sastojati iz
brojnih faza obrade, zavisno od karakteristika sirove otpadne vode i od
zahtevanog kvaliteta preiene otpadne vode, a za svaku od tih faza postoji
po nekoliko opcija. Tipina klasifikacija procesa preiavanja otpadnih voda
prikazana je na slici 1. Ovakva ema procesa preiavanja otpadnih voda
primenljiva je na komunalne otpadne vode i,uz odreene izmene i dopune, za
preiavanje voda prehrambene industrije.

Slika 1. Faze procesa preiavanja otpadnih voda i opcije izvoenja

14

Kada je u pitanju preiavanje otpadnih voda prehrambene industrije,


treba naglasiti da je njihovo preiavanje u osnovi slino preiavanju
komunalnih otpadnih voda, odnosno, da se prakrino sve tehnike koje su
uobiajene u preiavanju komunalnih otpadnih voda primenjuju i u
preiavanju otpadnih voda fabrika prehrambene industrije. Meutim, treba
istai i jednu bitnu razliku u odnosu na preiavanje komunalnih otpadnih
voda, a to je znaajna zastupljenost tehnika anaerobnog preiavanja u
preiavanju dela otpadnih voda (anaerobno preiavanje je pogodno za
obradu jako optereenih otpadnih voda, te se u industriji esto koristi u
kombinaciji sa aerobnim preiavanjem, tako to se jako zagaeni tok prvo
podvrgava anaerobnoj obradi, a zatim vodi na aerobnu obradu) ili zbirne
otpadne vode fabrika prehrambene industrije (u preiavanju komunalnih
otpadnih voda se tehnike anaerobnog preiavanja koriste samo za obradu
muljeva koji nastaju u procesu preiavanja komunalnih otpadnih voda, a
gotovo nikad i za obradu samih otpadnih voda). Korienjem anaerobnoaerobnog preiavanja umesto samo aerobnog preiavanja mogu se
smanjiti trokovi rada postrojenja za preiavanje otpadnih voda i za faktor
osam.S druge strane, iznenaujui je nalaz dobijen iz poreenja emisije
gasova staklene bate (izraene preko ekvivalentne koliine ugljendioksida)
u tri tipa procesa preiavanja otpadnih voda prehrambene industrije:
aerobnog (sa anaerobnom obradom mulja i korienjem biogasa),
anaerobnog,
kombinovanog anaerobnog-aerobnog procesa.
Sa aspekta emisije tih gasova najbolje se pokazao aerobni system
preiavanja sa anaerobnom obradom mulja, a ne kombinovani anaerobnoaerobni process, to bi se oekivalo.
Koja e se od navedenih metoda koristiti zavisi od itavog niza faktora:
karakteristika otpadnih voda, njihovog porekla, koliine, protoka, dinamike
isputanja, kvaliteta. Takoe, na izbor postupka preiavanja utie sastav,
kao i zahtev o kvalitetu preienog izlaznog efluenta i karakteristika
recipijenta u koji e se izlivati preiene otpadne vode. Kako bi se obezbedio
zahtevani kvalitet izlaznog efluenta neophodno je da se navedeni postupci
obrade otpadnih voda integriu u jedinstven tehnoloki proces preiavanja.
Ureaji treba da budu takvi da se kombinacijom navedenih postupaka obrade
u potpunosti obezbedi preiavanje otpadnih voda kako bi bilo omogueno
njihovo isputanje u prirodne vodotokove. U zavisnosti od koncentracije
organskih zagaujuih materija (bioloko optereenje postrojenja) moe se
izabrati aerobni ili anaerobni postupak obrade. Aerobni postupak se koristi za
manje zagaene otpadne vode, a anaerobni za visoko optereene otpadne
vode.
Najee varijante preiavanja su:
direktno isputanje industrijskih otpadnih voda u gradsku
kanalizaciju, meanje sa komunalnim otpadnim vodama i
zajedniko preiavanje na gradskom postrojenju,

15

predtretman - prethodno preiavanje industrijskih otpadnih voda


nakon ega se efluent uputa u gradsku kanalizaciju i mea sa
komunalnim otpadnim vodama. Ovako pomeane otpadne vode se
preiavaju na gradskom postrojenju. Predtretmani industrijskih
otpadnih voda su neophodni radi dovoenja kvaliteta efluenta na
kvalitet komunalnih otpadnih voda,
potpuno preiavanje industrijskih otpadnih voda pre njenog
definitivnog isputanja u recipijent.
Fabrika prehrambene industrije, zavisno od situacije u kojoj se nalazi,
ima na raspolaganju barem dve alternative:
delimino preistiti svoje otpadne vode u sopstvenom postrojenju
za preiavanje otpadnih voda (PPOV), pre isputanja u javnu
kanalizaciju, koja se zavrava komunalnim postrojenjem za
preiavanje otpadnih voda (KPPOV),
u potpunosti preistiti otpadne vode u sopstvenom postrojenju i
direktno ih ispustiti u prijemnik.
U reim sluajevima fabrici stoji na raspolaganju vie alternativa:
isputanje u javnu kanalizaciju bez preiavanja, odnosno
celokupno preiavanje otpadnih voda fabrike odvija se zajedno
sa ostalim komunalnim otpadnim vodama na KPPOV,
isputanje u javnu kanalizaciju nakon deliminog preiavanja, a
zavrno preiavanje otpadne vode fabrike na KPPOV,
isputanje u prijemnik nakon potpunog preiavanja na
sopstvenom PPOV,
korienje nekih od otpadnih voda fabrike (zbirna otpadna voda
fabrike sastoji se od vie pojedinanih otpadnih voda koje nastaju
u razliitim pogonima u fabrici) van samog pogona gde nastaju, na
primer kao materijala za neki drugi proizvodni proces, u nekom
drugom pogonu(primer, poslednja otpadna voda od ispiranja
pivskog tropa i otpadna voda od presovanja tropa mogu se
koristitti za proizvodnju stonog kvasca),
isputanje otpadnih voda fabrike na zemljite, na primer
korienje otpadne vode fabrike za zalivanje.
Ukoliko se fabrika nalazi na udaljenoj lokaciji od naseljenog mesta, i ne
moe da se prikljui na javnu kanalizaciju, i ukoliko su otri uslovi isputanja
njenih otpadnih voda u prijemnik, fabrika i nema alternativu, odnosno mora
da preiava svoje otpadne vode u sopstvenom PPOV.
Danas, poznato je, najvei broj fabrika nae prehrambene industrije
isputa svoje otpadne vode, eventualno uz neku minimalnu prethodnu
obradu, u javnu kanalizaciju (tzv. indirektni zagaivai) ili direktno u neki
vodoprijernnik, najee reku iIi kanal (tzv. direktni zagaivai).
U budunosti, postae obaveza da se otpadne vode moraju preiavati,
i to najverovatnije u razliitoj meri u zavisnosti od mesta isputanja otpadnih
voda i karakteristika prijemnika tih otpadnih voda. Nee biti u istom poloaju
fabrike koje su tzv. direktni zagaivai (isputaju otpadne vode direktno u
16

prijemnik), i fabrike tzv. indirektni zagaivaci (isputaju u javnu kanalizaciju).


Zatim e se meu sobom razlikovati direktni zagaivaci u odnosu na kvalitet
vode i reim vode u prijemniku (kao to je to sluaj i sada, ali uglavnom na
papiru a ne u praksi), i indirektni zagaivai u zavisnosti od karakteristika
kanalizacione mree i uslova isputanja u kanalizaciju.
Fabrike prehrambene industrije, koje svoje otpadne vode isputaju
direktno u recipijente, morae u dogledno vreme da uvedu preiavanje
svojih otpadnih voda. Treba pritom jasno rei da nema univerzalnih reenja
procesa preiavanja otpadnih voda, primenjivih na celu prehrambenu
industriju, pa ni na fabrike jedne vrste proizvodnje; da treba tom poslu prii
ozbiljno i studiozno. U suprotnom, dobija se reenje koje ni u tehnikom ni u
ekonomskom pogledu ne daje oekivane efekte, odnosno preiavanje nije
dovoljno efikasno, a preskupo je.
2.3.1 Dostupne tehnike za tretman otpadnih voda koje potiu iz
prehrambene industrije
Generalno, odabir tehnika za tretman otpadnih voda koje potiu iz
prehrambene industrije podrazumeva u prvom redu one tehnike koje
progresivno vode ka postizanju boljeg kvaliteta efluenta. Uzimajui u obzir
prirodu sirovina i nastalih proizvoda, otpadne vode koje su nastale u toku
proizvodnje i prerade prehrambenih proizvoda imaju po prirodi biorazgradljivi
karakter. Ali, bez obzira na to, pojedine supstance (potiu iz sredstava koji se
koriste za ienje i sanitaciju) mogu da predstavljaju problem ukoliko su
slabo razgradljive.
Faktori koji utiu na tretman otpadnih voda su:
zapremina i sastav otpadnih voda koje se isputaju,
recipijent isputenih otpadnih voda (kanalizacija, jezero, reka, more
itd.),
lokalne situacije u smislu limita koji se moraju postii (npr. sluaj kada
grad dotira tretman otpadnih voda),
cene tretmana, odlaganja, taksi, itd.
Mogunosti finalnog odvoenja efluenta:
isputanje u kanalizaciju bez tretmana ili posle samo preliminarnog
(parcijalnog) tretmana,
odvoenje nakon potpunog tretmana centralizovanim ili
decentralizovanim postrojenjem, spajanjem pojedinanih tokova
otpadnih voda u jedan,
odlaganje na zemlju (prirodan sistem) nakon preliminarnog tretmana.
Sve tri opcije predstavljaju BAT opcije primenjive u skladu sa aktuelnom
situacijom. Za nova postrojenja, BAT se odnosi na odvojene tokove, npr.
procesne vode, sanitarne vode, rashladne vode, u skladu sa vrstom

17

kontaminanta i optereenjem. BAT koji se primenjuje za tretman efluenta


podrazumeva primenu:
Primarnog tretmana:
ujednaenje protoka i optereenja,
pH korekcija/neutralizacija,
odvajanje,
sedimentacija,
flotacija,
centrifugiranje.
Sekundarnog tretmana, samog ili u kombinaciji:
aktivan mulj,
lagune za aeraciju,
gore pomenuti procesi sa produenom aeracijom (da bi se redukovala
produkcija mulja),
biotoranj, biofiltar,
aerobni tretman sa nitrifikacijom (za redukciju amonijaka),
anaerobni procesi kao to su: anaerobni kontaktni proces, anaerobni
filter itd.,
prirodni sistemi, npr. irenje po zemljitu, movare.
Dalji tretman otpadnih voda, nakon gore navedenih, primenjuje se u cilju
ponovne upotrebe vode, da bi se postigli specifini zadati uslovi za isputanja
otpadnih voda u zatiene oblasti. U ovim sluajevima BAT se odnosi na:
bioloko uklanjanje azota,
uklanjanje fosfora precipitacijom/sedimentacijom,
uklanjanje azota i fosfora biolokim putem,
filtraciju,
uklanjanje prioritetnih supstanci,
membransku separacionu tehniku,
dezinfekciju tretiranog efluenta.
Uklanjanje prioritetnih supstanci iz otpadnih voda esto predstavlja
problem jer zahtevaju skupe, esto sloene tehnike. To svakako u evropskim
zemljama ne predstavlja opravdanje za neprimenjivanje adekvatnih tretmana
koji bi ovakve polutante uklonili ili redukovali.
U ovu grupu zagaujuih materija spadaju: organski rastvarai, residue
pesticida, toksine organske i neorganske hemikalije. Direktiva EU koja se
odnosi na opasne supstance koje se isputaju u vodenu sredinu (76/464/EEC)
i njene "erke direktive" postavile su Listu I (sigurno opasne) i Listu II (manje
opasne) grupa supstanci, bazirane na hemijskoj toksinosti, perzistenciji i
bioakumulaciji.
Okvirnom Direktivom o vodama (2000/60/EC) postavljen je okvir za
delovanje zajednice u vodnom zakonodavstvu u smislu eliminacije
prioritetnih hazardnih supstanci. Prema ovoj Direktivi, zagaenje prioritetnim

18

hazardnim materijama koje nastaje isputanjem, emisijom, gubicima mora


biti eliminisano ili regulisano.
U odabiru prioritetnih hazardnih supstanci, u obzir moraju da se uzmu
principi mera opreza, oslanjajui se na, u prvom redu, detekciju bilo kojih
negativnih efekata proizvoda i nauna dostignua u oblasti mogueg rizika
od prisustva prioritetnih hazardnih supstanci.
Uklanjanje velikog broja kompleksnih organskih i neorganskih jedinjenja
moe se postii aeracijom, hemijskom koagulacijom, sedimentacijom i
filtracijom, membranskim tehnikama, adsorpcijom (aktivan ugalj) i
hemijskom oksidacijom.
Pri odreivanju najboljih dostupnih tehnika, mora se imati na umu da
otpadne vode koje potiu iz razliitih sektora mogu da pokau znaajne
varijacije u sastavu i stepenu zagaenja. Samim tim razliiti procesi se
primenjuju za njihovo preiavanje.

2.4 Zakonska regulativa u RS koja se odnosi na oblast upravljanja


otpadnim vodama
Oblast zatite voda od zagaivanja je u pozitivnoj zakonskoj regulativi u
najveoj meri ureena Zakonom o vodama (Sl. glasnik RS, 30/2010). Ovim
zakonom ureuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama,
upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljitem, izvori i nain finansiranja
vodne delatnosti, nadzor nad sprovoenjem ovog zakona, kao i druga pitanja
znaajna za upravljanje vodama.
Odredbe ovog zakona odnose se na sve povrinske i podzemne vode na
teritoriji Republike Srbije, ukljuujui termalne i mineralne vode, osim
podzemnih voda iz kojih se mogu dobiti korisne mineralne sirovine i
geotermanlna energija. Odredbe ovog zakona odnose se i na vodotoke koji
ine ili presecaju dravnu granicu Republike Srbije, kao i njima pripadajue
podzemne vode.
Integralno upravljanje vodama u smislu Zakona o vodama, ini skup
mera i aktivnosti usmerenih na odravanje i unapreenje vodnog reima,
obezbeivanje potrebnih koliina voda zahtevanog kvaliteta za razliite
namene, zatitu voda od zagaivanja i zatitu od tetnog dejstva voda.
Za upravljanje otpadnim vodama, tj. zatitom voda prema Zakonu o
vodama mogu se izdvojiti sledea naela:
Naelo odrivog razvoja upravljanje vodama mora se odvijati tako da
se potrebe sadanjih generacija zadovoljavaju na nain kojim se ne
ugroava mogunost buduih generacija da zadovolje svoje potrebe,
odnosno mora se obezbediti korienje voda zasnovano na dugoronoj
zatiti raspoloivih vodnih resursa, po koliini i kvalitetu;
Naelo celovitosti procesi u prirodi, ija je znaajna komponenta
voda, kao i povezanost i meuzavisnost akvatinih i priobalnih
ekosistema, moraju se potovati;
19

Naelo korisnik plaa svako ko koristi vodno dobro i vodni objekat,


odnosno vodni sistem, kao dobro od opteg interesa, duan je da za
njegovo korienje plati realnu cenu;
Naelo zagaiva plaa svako ko svojim aktivnostima prouzrokuje
zagaenje vode duan je da snosi trokove mera za otklanjanje
zagaenja;
Naelo uea javnosti javnost ima pravo na informacije o stanju
voda i radu nadlenih organa u oblasti voda, kao i na ukljuenje u
procese pripreme i donoenja planova upravljanja vodama i kontrole
njihovog izvrenja;
Naelo uvaavanja najboljih dostupnih tehnika pri upravljanju
vodama moraju se primenjivati najbolje poznate i dostupne tehnike,
koje predstavljaju najnaprednija dostignua u odreenim oblastima.
Prema Zakonu o vodama radi zatite kvaliteta voda, zabranjeno je:
1. Unoenje u povrinske i podzemne vode otpadnih voda koje
sadre hazardne i zagaujue supstance iznad propisanih
graninih vrednosti emisije koje mogu dovesti do pogoranja
trenutnog stanja;
2. isputanje otpadne vode u stajae vode, ako je ta voda u kontaktu
sa podzemnom vodom, koja moe prouzrokovati ugroavanje
dobrog ekolokog ili hemijskog statusa stajae vode;
3. isputanje sa plovnih objekata ili sa obale zagaujuih supstanci
koje direktno ili indirektno dospevaju u vode, a potiu od bilo kog
ureaja sa broda ili ureaja za prebacivanje na brod ili sa broda;
4. isputanje prekomerno termiki zagaene vode;
5. korienje ubriva ili sredstava za zatitu bilja u obalnom pojasu
do 5 m;
6. isputanje u javnu kanalizaciju otpadnih voda koje sadre
hazardne supstance:
iznad propisanih vrednosti,
koje mogu tetno delovati na mogunost preiavanja voda iz
kanalizacije,
koje mogu otetiti kanalizacioni sistem i postrojenje za
preiavanje voda,
koje mogu negativno uticati na zdravlje lica koja odravaju
kanalizacioni sistem;
7. korienje naputenih bunara kao septikih jama;
8. ostavljanje u koritu za veliku vodu prirodnih i vetekih vodotoka i
jezera, kao i na drugom zemljitu, materijala koji mogu zagaditi
vode;
9. pranje vozila, maina, opreme i ureaja u povrinskim vodama i
na vodnom zemljitu.
U daljem tekstu e biti dat kratak osvrt na postojea podzakonska akta.
Prema tome do donoenja novih podzakonskih akata na snazi su Uredba o
klasifikaciji voda i Uredba o kategorizaciji vodotoka iz 1968.godine (Sl.glasnik
20

SRS, 5/68), Pravilnik o opasnim materijama (Sl.glasnik SRS 31/82), Pravilnik o


nainu i broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl.glasnik SRS, 47/83 i
13/84).
U jo uvek vaeoj Uredbi o klasifikaciji voda, izvrena je podela svih
voda u etiri klase, imajui u vidu stepen zagaenosti i namenu pojedinih
voda. U I klasu svrstane su vode koje se mogu posle dezinfekcije koristiti za
pie, u prehrambenoj industriji i za gajenje plemenitih vrsta riba, u II klasu
vode koje su dobre za kupanje, rekreaciju i sportove na vodi, za gajenje
manje plemenitih vrsta riba, a posle normanih metoda obrade (koagulacije,
filtracije i dezinfekcije) i za vodosnabdevanje stanovnitva i u prehrambenoj
industriji. U III klasu svrstane su vode koje se mogu koristiti za navodnjavanje
i u industriji, osim prehrambene, a vode IV klase su vode koje se mogu
koristiti samo posle posebne obrade. Utvrene su i dve podklase u II klasi i to
samo za unutranje vode (IIa i IIb podklasa). IIa podklasa ustvari je voda koja
se koristi, posle normalnih metoda obrade, u svrhu snabdevanja vodom za
pie, za kupanje i u prehrambenoj industriji, a u IIb podklasi su vode koje se
mogu koristiti za sportove na vodi, rekreaciju, za gajenje manje plemenitih
vrsta riba i za pojenje stoke.
Za svaku od napred navedenih klasa vode utvrene su maksimalne
odnosno minimalne vrednosti sledeih parametara: suspendovane materije,
ukupan suvi ostatak, pH vrednost, rastvoreni kiseonik, BPK5, stepen
saprobnosti i bioloke produktivnosti (samo za jezera), najverovatniji broj
koliforma, vidljive otpadne materije i boja i miris.
Na osnovu Uredbe o klasifikaciji voda, doneta je Uredba o kategorizaciji
vodotoka. U ovoj Uredbi je reeno da se stepenom preiavanja zagaenih
(otpadnih) voda kao i reimom isputanja tih voda mora obezbediti
odravanje kategorije vodotoka u koji se iste isputaju. Reeno je, takoe, da
e nadleni organ preduzeti mere predviene Zakonom o vodama protiv onih
koji ne potuju te uslove.
U Pravilniku o opasnim materijama u vodi navedene su maksimalno
dozvoljene koncentracije 223 hemijska elementa i jedinjenja za koje je
reeno da su opasne materije odnosno, da mogu dovesti u opasnost ivot i
zdravlje ljudi, riba i ivotinja. Date su po dve vrednosti za MDK i to za I i II
klasu jedna vrednost, a za III i IV klasu druga. Takoe je definisan lokalitet u
vodotoku gde se vrednosti ovih parametara odreuju.
Pravilnikom o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih
voda ureeno je kako se uzorkuje otpadna voda. Minimalni broj ispitivanja
utvruje se na osnovu koliine otpadne vode na izlivu, kao i na osnovu toga
da li su prisutne opasne materije ili nisu, a kree se od 4 do 24 uzoraka
godinje.
Na osnovu raspoloivih podataka, ne ulazei pojedinano u kvalitet
povrinskih voda utvreno je da su pojedini vodotoci u Vojvodini povremeno
ili stalno izvan klase propisane Uredbom o kategorizaciji vodotoka. Najtea
situacija, gde se javljaju zone iji se kvalitet kategorie kao "van klase",
utvren je na Bosutu, Starom i Plovnom Begeju, kanalu Vrbas-Bezdan,
Nadeli, Aleksandrovakom kanalu, Kudou i pojedinim deonicama Krivaje.
21

Kao primer velike zagaenosti vodotoka u Vojvodini mogu se navesti neke


izmerene vrednosti (Tabela 2., Slika 4.) za BPK5, fenole i amonijani azot na
nekim mernim mestima. Vidi se da njihove vrednosti dostiu nivo koji se
moe detektovati i u otpadnim vodama.

Tabela 1. Vrednosti nekih od parametara koji ekstremno prelaze MD


vrednosti u povrinskim vodama u Vojvodini (Strategija vodosnabdevanja i
zatite voda u AP Vojvodini, Slubeni list APV, br. 1/2010)
Reka
Merna
BPK5
Fenoli
NH3
stanica
(mgO2/l)
(mg/m3)
(mgN/l)
Stari
Hetin
324
651
Begej
Tami
Jaa
108
198
39
Tomi
Kanal
Vrbas II
288
107
DTD
Kanal
Bako
170
DTD
Gradite
Zlatica
Vrbica
231
Sava
Ostrunic
21
a
Krivaja
Srbobran
38

22

Slika 2. Sadraj ukupnih organskih materija izmerenih preko BPK5 u vodi


Dunava, Tise i Begeja na ulaznim graninim profilima
Uredba o graninim vrednostima emisije zagaujuih materija u vode i
rokovima za njihovo dostizanje (Sl.glasnik RS, . 67/11)
Osnovu upravljanja kvalitetom voda u svetskoj praksi ine dva tipa
graninih koncentracija: jedna se odnosi na kvalitet voda u vodoprijemnicima
(stream standards), druga na isputenu-otpadnu vodu (effluent standards).
U sluaju prvog tipa graninih koncentracija, u vodoprijemnik se moe
isputati otpadna voda, bez ogranienja koliine i kvaliteta, sve dok se ne
prekorae propisane granine vrednosti (maksimalno dozvoljene
koncentracije MDK) kvaliteta za vodu vodoprijemnika. Diskutabilno je
meutim, gde treba proveriti uticaj isputene otpadne vode na kvalitet vode
vodoprijemnika, npr. nakon potpunog meanja dve vrste voda, ili u odreenoj
taki, nizvodno od ispusta i sl. Primena se komplikuje u sluaju vie ispustaa
na jednom vodoprijemniku, jer se javlja dilema, koji isputa u kom obimu
ima pravo korienja slobodnog kapaciteta vodoprijemnika, tj. mogunost
optereenja po pojedinim parametrima, uzimajui u obzir i
samopreiavajuu mo vodoprijemnika.
Drugi tip graninih vrednosti odnosi se na kvalitet isputene otpadne
vode (granina vrednost emisije - GVE). Predmetne granine vrednosti mogu
se utvrditi na dva naina.
Po jednoj metodi one se odreuju na osnovu najbolje dostupne
tehnologije preiavanja (BAT). Prednosti ovako utvrenih graninih
vrednosti su njihova jednostavnost, lako se mogu kontrolisati, i na osnovu
njih se lako mogu utvrditi mere za poboljanje stanja.
Po drugoj metodi, utvruju se individualne granine vrednosti, posebno
za svaki isputa, uzimajui u obzir:
23

Propisane granine vrednosti za kvalitet vode vodoprijemnika;


Optereenje vode vodoprijemnika zagaenjem;
Mogunost optereenja vodoprijemnika;
Uslove razblaenja i
Samopreiavajuu mo vodoprijemnika.
Danas se u svetu primenjuje kombinovani pristup u upravljanju vodama
koji je u osnovi Okvirne direktive o vodama (Framework Directive
2000/60/EC) koji podrazumeva kontrolu emisije i uspostavljanje standarda
kvaliteta okoline, primenjujui obe pomenute metodologije, odnosno oba tipa
graninih koncentracija.
U proteklom periodu u Srbiji je primenjivan tip graninih vrednosti za
kvalitet vode vodoprijemnika.
Rukovodei se loim iskustvima primene tipa graninih vrednosti za
kvalitet voda vodoprijemnika, Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije,
predvien je prelazak na tip graninih vrednosti emisije. Ispravnost ovog
stava potvruje i injenica, da Okvirna direktiva o vodama Evropske Unije
isto primenjuje ovaj tip graninih vrednosti.
Znatan napredak u procesu upravljanja i zatite voda na teritoriji Srbije,
nainjen je usvajanjem Uredbe o graninim vrednostima emisije zagaujuih
materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl.glasnik RS, . 67/11).
Usvajanjem ovog dokumenta omoguen je prelazak sa dosadanjeg loeg
pristupa upravljanju vodama, na pristup koji je prihvaen u Evropskoj Uniji, i
koji garantuje bolji odnos prema kvalitetu voda.
Primena graninih vrednosti za otpadne vode podrazumeva definisanje
maksimalnih dozvoljenih koliina zagaujuih materija koje mogu biti
isputene iz odreenih izvora u akvatinu sredinu. Mera kontrole efluenta
fokusirana je na odreene i identifikovane izvore zagaenja. Za odreene
tipove industrija i zagaujuih materija, GVE za vode definisane su kao
numerike vrednosti. Gde je neophodno, granine vrednosti mogu biti
dopunjene ili zamenjene odreenim parametrima ili tehnikim merama. U
uslovima kada standardi kvaliteta ivotne sredine zahtevaju stroije uslove
od onih koji se postiu primenom BAT, dodatne mere se zahtevaju u
dozvolama, bez ugroavanja ostalih mera koje se moraju preduzeti u cilju
usaglaavanja sa standardima kvaliteta ivotne sredine.
Ovom uredbom obuhvaeni su skoro svi industrijski sektori (za
tehnoloke procese koji nisu navedeni u Uredbi koriste se GVE definisane za
procese sa slinim tehnolokim uslovima ili slinim karakteristikama otpadnih
voda) i definisane su granine vrednosti emisije za sve zagaujue materije
koje su karakteristine za otpadnu vodu odreene industrije. Na taj nain je
strogo definisan kvalitet efluenta koji naputa industrijsko postrojenje i time
se omoguava laka i bolja kontrola kvaliteta vodoprijemnika, jer se tano
zna kakva je voda isputena i na kojoj lokaciji.
Prilog 2, Glava I, Odeljak 32 Uredbe se odnosi na granine vrednosti
emisije otpadnih voda iz objekta i postrojenja za preradu krompira. Ovaj

24

odeljak se odnosi na otpadne vode ije zagaujue materije potiu uglavnom


od prerade krompira za ljudsku ishranu:
Tabela 2. Granine vrednosti emisije na mestu isputanja u povrinske
vode (II)
Parametar

Temperatura

Jedinica
mere

pH

Suspendovane materije

Granina vrednost
emisije (I)

30

6,5 - 9

mg/l

35

(V)

Biohemijska potronja kiseonika


(BPK5)

mgO2/l

25

Hemijska potronja kiseonika


(HPK)

mgO2/l

150

Amonijak (kao NH4-N)

mg/l

Ukupni neorganski azot (NH4-N,


NO3-N, NO2-N)

mg/l

18

Ukupni fosfor

mg/l

(V)

10

(III)

(IV)

(I)

Vrednosti se odnose na 2-asovni uzorak


Ne primenjuje se na otpadne vode koje potiu iz prerade krompira u
destilerijama, fabrika skroba, objekata za suenje povra za proizvodnju hrane,
(II)

25

preradu voa i povra, kao ni na otpadne vode koje potiu iz indirektnog


rashladnog sistema i procesne otpadne vode
(III)
Granina vrednost za azot (amonijani azot) i granina vrednost za ukupan
neorganski azot se primenjuje kada je temperatura efluenta iz biolokog
preistaa 12oC i kada je optreenje ukupnog ulaznog azota, koje je dato uvodnoj
dozvoli vee od 100 kg/dan. Efekat preiavanja se rauna u odnosu na ulazni
ukupni azot (organski i neorganski) i izlaznu vrednost ukupnog azota u toku
reprezentativnog vremenskog perioda koji nije dui od 24 asa.
(IV)
Zahtev za ukupni fosfor se primenjuje ako optereenje ukupnim fosforom u
otpadnoj vodi na kome se zasniva dozvola prevazilazi 20 kg/dan.
(V)
U efluentima kanalizacionih laguna, dizajniranih sa vremenom zadravanja od
24 asa ili vie u kojima dnevna zapremina otpadne vode, na kojoj je bazirana
dozvola za isputanje, ne prelazi 500 m3, gde je uzorak oigledno obojen usled
prisustva algi, HPK i BPK5 treba odreivati iz uzorka koji ne sadri alge. U tom
sluaju vrednosti prikazane u tabeli se smanjuju na 15 mgO 2/l za HPK i na 5
mgO2/l za BPK5.

26

3. Eksperimentalni deo
Za potrebe ovog rada kao primer je uzeto jedno postrojenje za
preiavanje otpadnih voda iz procesa prerade krompira (proizvodnja ipsa).
Podaci koji su na raspolaganju obuhvataju vrednosti parametara kvaliteta
vode, nakon svakog stepena tretmana vode. Tu spadaju maksimalni dnevni
protok-Qmax,d; maksimalni asovni protok-Qmax,h; hemijska potronja kiseonikaHPK; bioloka potronja kiseonika-BPK; ukupne suspendovane estice-TSS;
ukupni azot-TN; ulja i masti-FOG; pH; temperatura maksimalna-tmax (Tabela
3.).
Kao to je uglavnom sluaj kod prehrambene industrije, i za ove otpadne
vode je karakteristino visoko organsko optereenje, koje je izraeno preko
BPK i HPK. Takoe, prisutna je velika koliina suspendovanih materija, to je
posledica pranja sirovine (ostaci zemlje, ljuske, itd.), kao i visok sadraj masti
i ulja, to je sasvim normalno, s obzirom da se radi o proizvodnji ipsa
(prenje krompira u ulju).
Tabela 3. Karakteristike otpadne vode koja dolazi na postrojenje za
preiavanje otpadnih voda
Parametar
Vrednosti
Qmax,d
1320 m3/d
Qmax,h
55 m3/h
HPK
5970 mg/l
BPK
2984 mg/l
TSS
2211 mg/l
TN
38 mg/l
FOG
825 mg/l
pH
5,5-8
tmax
25C

3.1 Opis postrojenja za preiavanje otpadnih voda iz procesa


prerade krompira
Otpadna voda nastala u procesu proizvodnje ipsa, nakon jednostavnog
predtretmana na rotacionom situ, dolazi na postrojenje za preiavanje
otpadnih voda.
Otpadna voda se najpre tretira u primarnom taloniku, gde se vri
izdvajanje suspendovanih estica (Slika 3). Materije istaloene u taloniku se
pumpaju u rezervoar mulja. Za izdvajanje vode iz mulja se koristi jedna Hiller
dekanter centrifuga. Muljni kola sa centrifuge se transportuje na deponiju
naselja. Filtrat (centrat) se odvodi dalje u talonik.

27

Slika 3. Blok ema primarnog preiavanja


Radi ravnomernog optereenja ostalog dela ureaja (flotacione jedinice)
predviena je egalizacija sakupljene vode. Egalizovana voda se zatim
potiskuje na flotaciju, gde se vri smanjenje koncentracije suspendovanih
materija i masnoe. S obzirom da je predmet uklanjanja suspendovane
materije, kao i estice masnoa (disformne i emulgovane) prisutne u
otpadnoj vodi, izabrani metod njihovog uklanjanja je flotacija. Deo masnoa
koje se nalaze u slobodnom stanju (disformnom) mogu se ukloniti istom
flotacijom, dok je za uklanjanje emulgovane masnoe potrebno neposredno
pre flotacije dozirati koagulant i/ili flokulant kako bi se dovele u stanje
slobodnih kapljica masnoe.
Princip rada flotacije se zasniva na teno-vrstoj separaciji korienjem
rastvorenog vazduha. Za preiavanje ove vrste otpadnih voda
najefikasnijim tipom flotacije se smatra tzv. dissolved air flotation, koja se
popularno oznaava po svojoj skraenici na engleskom jeziku DAF flotacija.
Pod uticajem mehuria koji se izdvajaju na veim esticama emulgovane
masnoe i suspendovanih vrstih estica, one postaju lake od vode i
isplivavaju na povrinu, odakle se uklanjaju skimerom.
Recirkulaciona pumpa deo preiene vode, zasiene vazduhom, vraa
nazad u glavnu komoru. Efikasnost flotacione jedinice je definisana max.
izlaznom koncentracijom masti i ulja od 20 mg/l. Istovremeno sa uklanjanjem
suspendovanih estica, vri se i uklanjanje dela biorazgradivih organskih
materija koje su sadrane u ovim esticama. Na ovaj nain se postie, pored
uklanjanja masti i ulja i sniavanje vrednosti HPK i BPK.
28

U cilju poveanja efikasnosti separacije predvieno je i doziranje


koagulanta i eventualno flokulanta, ija je uloga u koagulaciji stabilizovanih
estica iz rastvora (a uz eventualnu upotrebu flokulanta i njihova dodatna
aglomeracija) koji treba da omogue lake taloenje ovako ukrupnjenih
estica (u prvom delu flotatora) ili njihovo lake isplivavanje (u glavnoj
komori flotatora), obzirom da vie nisu stabilizovane (emulgovane).
Izdvojeni flotat se nalazi u obliku 5 %-tne meavine masnoa i vode i
potiskuje se u rezervoar mulja, a zatim na dehidrataciju centrifugom. Po
potrebi moe se dozirati i antipenuavac.
Bioloki postupak preiavanja (Slika 4.) sa aktivnim muljem vri se
ciklinom tehnologijom u SBR reaktoru (usvojena su dva reaktora) sa
nitrifikacijom, denitrifikacijom i sa istovremenom aerobnom stabilizacijom
mulja. Obrada vika mulja se odnosi na njegovo mainsko uguavanje i
dehidrataciju. Krajnja dispozicija otpadaka je na deponiju naselja.

Slika 4. Blok ema biolokog preiavanja


Otpadna voda se u ureaju za preiavanje sa aktivnim muljem izlae
istovremenom kontaktu sa mikroorganizmima i kiseonikom (vazduhom).
Mikroorganizmi pretvaraju organske materije iz sirove vode veinom u ugljen
dioksid, vodu, amonijak i novi aktivni mulj. Dobijeni ugljen dioksid se isputa

29

u atmosferu. Organske materije se delimino pretvaraju u nove


mikroorganizme, a viak istih se izdvoji u vidu mulja (viak mulja) (Slika 5.).

Slika 5. Razlaganje organskog zagaenja i stvaranje novih elija


mikroorganizama
Kod ciklinog postupka sirovu vodu nije mogue dovoditi kontinualno.
Ciklini reaktor (SBR reaktor) se sastoji od samo jednog rezervoara. Taj bazen
je opremljen aeracionim sistemom, a kasnije se koristi i za taloenje.
Recirkulacije nema poto se potreban aktivni mulj zadrava u bazenu u toku
same obrade. Svi procesi se odigravaju u istom rezervoaru, ali u
sukscesivnim fazama (vremenski). Viak mulja se odvodi.
Ukoliko je potrebno smanjenje ukupne koliine azota u biolokom
postupku, predvien je proces denitrifikacije. Proces denitrifikacije se odvija u
odsustvu kiseonika (anoksina faza), a ugljenik iz otpadne vode se koristi za
pretvaranje nitrita (NO2-) i nitrata (NO3-) u azot (N2) koji se, potom, isputa u
atmosferu.
Proces na bazi aktivnog mulja se sastoji od sledeih sukscesivnih faza
(Slika 6.):
1. faza dovoenja sirove otpadne vode u reaktor (punjenje SBR bazena)
2. faza aeracije i meanja
3. faza taloenja
4. faza odvoenja preiene vode

Slika 6. Faze procesa preiavanja u SBR ureaju


1. Punjenje SBR bazena - prethodno obraena voda (influent) se pumpa
u aeracioni rezervoar. Na poetku novog ciklusa nivo vode u aeracionom

30

bazenu je nizak. U tom trenutku rezervoar sadri aktivni mulj zaostao iz


prethodnog ciklusa nakon dekantiranja.
2. Faza aeracije i meanja - aeracija meavine mulj/voda se zapoinje
tokom faze punjenja, dovodei do biolokog preiavanja ve u ovoj, prvoj
fazi. U ovom projektu primenjena je dubinska aeracija.

Svrha aeracije je:


-dovesti dovoljno kiseonika da se omogue procesi bioloke razgradnje.
-obezbediti meanje aktivnog mulja i sirove otpadne vode.
U toku faze aeracije, koncentracija kiseonika treba da bude 2 mg/l.
Verovatnoa smetnji usled anaerobnih uslova u ovoj fazi je veoma mala
zato to efluent koji se odvodi nakon faze taloenja sadri relativno visoku
koncentraciju kiseonika. Upravljanje duvaljkama je na osnovu vremenskog
prekidaa i merenja koncentracije kiseonika.
Uslovi rada se mogu odabrati takoe tako da je:
-Potronja energije minimalna
-Preiavanje gotovo kompletirano do kraja faze punjenja.
U sluaju da se pree dozvoljeni nivo u aeracionom bazenu, dolazi do
aktivacije alarma i izlivanja vika preko preliva.
2a. Faza denitrifikacije - predviena je radi uklanjanja azota iz otpadne
vode. Meanje vode se vri mikserom u odsustvu kiseonika. Bakterije sada
koriste NO3- umesto kiseonika i isputaju azot. Denitrifikacija se vri po
potrebi, u zavisnosti od koliine azota.
3. Faza taloenja - faza taloenja poinje nakon zavretka faze aeracije
(kada aeracija prestane). Mulj se taloi na dnu bazena, a ista voda se
izdvaja iznad. Nema potrebe za ljudskom
intervencijom tokom vikenda i praznika.
4. Faza odvoenja preiene vode - brzina taloenja mulja u ovakvom
postrojenju je toliko velika da se obraivana voda, u odsustvu drugih
ogranienja, moe odvesti nakon veoma kratkog perioda. Razdvajanje
preiene vode i aktivnog mulja (biomase) je neophodno radi odravanja
odreenog sadraja aktivnog mulja u aeracionom bazenu. Maksimalna brzina
isputanja efluenta moe da se podesi i ostaje konstantna.

3.2 Simulacioni programi


Upotreba kompjutera je toliko rairena u svakodnevnom ivotu, da se
koriste za sve, od pravljenja spiskova za kupovinu, pa do veoma kompleksnih
prorauna na molekularnom nivou (npr. dizajn hemikalija za tretman
kancera). Ovo takoe vai i za oblast inenjerstva, gde se kompjuterski
programi koriste za modelovanje elektronskih kola, mehanikih struktura,
saobraaja, i naravno, hemijskih procesa.
Ono to kompjuteri u stvari rade je implementiranje svih prorauna koji
se inae vre runo, putem programiranja, u softver koji e izvriti te
31

proraune na osnovu ulaznih parametara definisanih od strane korisnika.


Zbog toga je i jasno da su korisnici odgovorni za rezultat dobijen na kraju.
Upravo iz tog razloga su ovakve aplikacije poznate pod nazivom Computer
Aided Design (CAD), to u slobodnom prevodu znai projektovanje uz
pomo raunara. Kao to i samo ime kae, ove aplikacije samo pomau oko
izvrenja rutinskih zadataka, koji bi inae trajali mnogo due i koji bi bili
mnogo podloniji grekama ukoliko bi se radili peke.
CAD je u hemijskom inenjerstvu naao mnoge primene, kao to su:
projektovanje tehnolokih procesa (razmenjivai toplote, destilacione
kolone,...), vrenje ekonomskih analiza, prouavanje odreenih operacija
(spaljivanje, hidrokreking,...) i sprovoenje bilo kakvih prorauna u vezi sa
hemijskim procesima, odnosno simulacija procesa.
Simulacija procesa
Simulacija procesa je, u sutini, analiza procesnog dijagrama tokova
kako bi se utvrdile veze izmeu razliitih stavki na tom dijagramu. Na primer,
potrebno je definisati kako e se izlazna struja iz nekog ureaja menjati sa
promenom ulaznog protoka. Ili, kako e se menjati istoa finalnog proizvoda
sa promenom temperature u reaktoru. Da bi bilo mogue dobiti odgovore na
ovakva pitanja, potrebno je znati tri osnovne informacije: jednaine
materijalnog i energetskog bilansa; fizike i termodinamike osobine istih
komponenata i jedinjenja; i model koji opisuje tehnoloke operacije u
sistemu. Softver za simulaciju procesa sadri sve tri komponente (obino i
vie) u jednom pakovanju. Jednaine konzervacije, baza podataka mnogih
industrijski bitnih osobina komponenata, termodinamike jednaine i modeli i
modeli tehnolokih ureaja koji opisuju njihove funkcije i efekat su svi
programirani u softver koji predstavlja monu alatku za svakog hemijskog
inenjera.
Komercijalni simulatori
Prvi komercijalni procesni simulatori su se pojavili 70ih godina. Trenutno
postoji nekoliko komercijalnih softvera koji su namenjeni simulaciji procesa:
AspenPlus, Hysys, Pro/II, WinSim, ProMax, UniSim, SuperPro
Designer, SulSim. Timovi koji rade na razvoju ovih programa konstantno
pokuavaju da poboljaju svoje softvere u smislu to realnije pretpostavke
procesa, boljeg interfejsa ili novih raspoloivih opcija. Neke aplikacije (kao to
je SulSim) su specijalizovane samo za jedan tip procesa (reciklaa
sumpora), dok drugi (kao to je AspenPlus) imaju mogunosti za simulaciju
razliitih procesa.
Veina simulacionih programa je razvijena i koristi se za operacije u
stacionarnom stanju, to je razumljivo, s obzirom da se u projektovanju
koristi stacionarno stanje. Novina u oblasti simulacija je razvoj aplikacija sa
mogunou simulacije dinamikog stanja i sada neki simulatori nude i ovu
opciju. Dinamika simulacija se bazira na promenama u procesu pri
32

nestacionarnom reimu rada. Ovo je naroito vano pri ispitivanju ponaanja


sistema pri pokretanju i neprevienim okolnostima.
Metode prorauna
Postoje dva naina na koji simulatori rade. Prvi i najei se zove
sekvencijalni modularni pristup. U ovom sluaju, simulator zapoinje
proraun na osnovu ulaznih struja i kada je siguran da ima dovoljno
informacija (0 stepeni slobode), reava prvi blok (ureaj) na dijagramu.
Rezultati iz prvog bloka se zatim koriste za proraun drugog bloka, i tako
dalje. Ukoliko u procesu postoji recirkulaciona struja, korisnik mora da
definie poetnu pretpostavku koju e simulator koristiti prilikom iteracionog
postupka, koji e dovesti do reenja.
Drugi pristup je baziran na jednainama. Kod ove metode, simulator
ispisuje sve jednaine, za sve ureaje (pod uslovom da je stepen slobode 0) i
zatim reava sve jednaine istovremeno. Kod ovog pristupa nisu potrebne
poetne pretpostavke.
Veina komercijalnih simulatora je bazirano na prvom pristupu.
Simulatori drugog tipa postoje, ali se ne koriste u toj meri kao i simulatori sa
sekvencijalnim modularnim pristupom.
Bitno je napomenuti da procesni simulatori ne moraju da procesuiraju
svaki ureaj u postrojenju. U mnogim sluajevima moemo da zanemarimo
odreene ureaje, bez bitnog uticaja na tanost itavog modela.
Uloga kompjutera pri projektovanju je da pomogne inenjeru pri
dugakim, rutinskim proraunima, za koje je inae potrebno mnogo vremena.
U tom smislu, program nije dizajniran da bi projektovao proces, ve da ukae
na rezultat projektovanja. Zbog toga je potrebno to pre shvatiti da e
softver samo reiti sistem koji mu korisnik definie. Ukoliko je sistem
pogreno definisan ili ukoliko su uneti pogreni podaci ili izabrani pogreni
modeli, softver e dati pogrene rezultate. Ovo je esta greka mnogih
inenjera.
Radi demonstracije ovog problema, naveden je sledei primer. Na Slici 7.
je prikazan dijagram procesa dehidratacije glikolom koji se koristi kako bi se
voda odvojila od prirodnog gasa. U ovom proceu, destilaciona kolona sa
desne strane (regenerator) ima rebojler. Rebojler moe da radi na bilo kojoj
temperaturi do take kljuanja tenosti koja se koristi u procesu (u ovom
primeru je to glikol, sa takom kljuanja na 250 oC). Ukoliko se za ovaj proces
koristi
simulacioni
softver,
nakon
eksperimentisanja
sa
raznim
temperaturama, moe se zakljuiti da e se dobiti kvalitetniji prirodni gas na
izlazu, sa poveanjem temperature. Meutim, simulator ne daje informaciju
da e glikol poeti da se razgrauje i prouzrokovati probleme sa korozijom u
procesu. Odgovornost korisnika (inenjera) je da unapred zna pogodne
uslove za izvoenje predmetnog procesa.

33

Slika 7. Postrojenje za dehidraciju prirodnog gasa


Ovo je samo jedan primer loe upotrebe simulacionih softvera. Jedna od
najeih greaka je upotreba neodgovarajuih termodinamikih modela za
odreeni proces, to moe dovesti do ozbiljnih problema u simulaciji.

Simulacioni modeli kao trening za operatore i budue inenjere


U dananjoj industriji, razvoj tehnologije i tehnolokih reenja je brz i
vano je da kompanije i zaposleni u kompanijama odre korak sa tim
razvojem i budu njegov deo. Sistemi treninga za operatore (Operator Training
Systems-OTS) su u velikoj meri implementirani i postali su realnost za mnoge
kompanije i procese. Tehnoloki razvoj u poslednjih deset godina je
simulatore za trening inenjera i operatora uinio nunim i oni se smatraju
neophodnou u procesu razvoja itave industrije.
OTS predstavlja realan proces u realnim uslovima sistema i on
omoguava operatorima i inenjerima da uvebavaju sluajeve naglih
promena u sistemu i kako da kontroliu sistem tako da on funkcionie
maksimalnim kapacitetom. Poslovi koje obavljaju inenjeri i operatori su
raznoliki, a procesi i postrojenja su kompleksna. Zbog toga je kljuno da oni
razumeju i imaju dovoljno znanja o dizajnu procesa i kontroli sistema, kao i o
normalnim i abnormalnim aktivnostima. Ovi simulatori inenjerskih procesa
predstavljaju efektivan nain za edukaciju inenjera. Korienjem simulatora,
inenjeri mogu da istrauju i da testiraju svoje ideje pre nego to ih
implementiraju u realan proces, kao i da istrae razliita inenjerska reenja.
Procesna industrija koristi simulatore kako bi prouila individualne
operacije, vie povezanih operacija i itava postrojenja. Simulatori koji se
danas koriste u industriji su sposobni da predstave skoro svaki tip sistema,
34

kao to su viekomponentni, viefazni i reaktivni sistemi. Trening simulatori


se sve vie koriste za obuku operatora i inenjera. Smatraju se znaajnim
sredstvom za trening u sluaju vanrednih situacija, kao i za redovan trening.
Statistika govori da se polovina greaka i ozbiljnih incidenata
prouzrokovanih ljudskim faktorom, moe izbei korienjem simulatora u
procesu obuke inenjera i operatora. Najtee nesree dogaaju se usled
nepredvienih situacija, te je zbog toga vano da operatori i inenjeri budu
pripremljeni na njih.
Jo jedna svrha korienja ovih simulatora jeste izbegavanje
nepredvienih trokova, skraivanjem vremena za odobravanje nekog
procesa, vremena za pokretanje procesa, ime se poveava profitabilnost.
Vreme potrebno za pokretanje nekog postrojenja moe se smanjiti i za 10%
korienjem simulatora procesa. Troak implementiranja OTS-a se opravdava
upravo time da ovaj sistem ubrzo sam sebe isplati. Kako bi se odrala
vrednost OTS-a, on mora kontinualno da se analizira. Kljuno je da se
simulator unapredi kada se unapredi i realan proces. Implementacija i
odravanje simulatora za obuku umnogome zavisi od kompanijskih resursa i
od predanosti osoblja.
Simulatori se mogu koristiti za dinamiko modelovanje i simulaciju, kao i
za simulacije stacionarnog stanja. Dinamika simulacija se bazira na modelu
stacionarnog stanja. Postoje brojni parametri koji moraju biti definisani, kao
to su stvarna veliina opreme, proraun zastoja procesa, razne konstante. I
modeli stacionarnog stanja i dinamiki modeli se koriste radi poboljanja
performansi postrojenja. Model stacionarnog stanja moe da ukae na
odgovor kontrolnog sistema i performansu itavog kontrolnog procesa,
meutim da bi se dobio detaljan opis kontrolnog sistema i performansi
kontrolnog procesa, operatorima i inenjerima su potrebne dinamike
simulacije. Kljuno je da simulator procesa bude robustan i sposoban za
sprovoenje svih jednaina u procesu modelovanja koje se koriste u
dinamikoj, kao i u simulaciji stacionarnog stanja
Dinamiko modelovanje se uglavnom koristi za optimizaciju hemijskih
procesa, kao i za projektovanje hemijskih procesa. Uzimajui u obzir
dinamiku sistema u simulacionom modelu, inenjeri dobijaju kompletnu sliku,
a samim tim i bolje razumevanje procesa i kontrole sistema (Ferreira i sar.,
2012). Dinamiki simulator ne samo da obezbeuje praktinu obuku za
operatore i inenjere, nego i teorijski aspekt.
Dinamiki model hemijsko-procesnog postrojenja, ne samo da
omoguava inenjerima kontrolu postrojenja i opreme, nego i ukazuje na
nain na koji spoljni poremeaju utiu na proces. Vano je da ovi procesni
modeli sadre senzore i kontrolne ventile, jer je ova oprema sastavni deo
kontrolnog sistema i daje povratnu informaciju o kvarovima na procesnoj
opremi.
Svrha simulacije je omoguavanje inenjerima da prate i osmatraju ceo
sistem i njegovu dinamiku u toku vremena, bez potrebe da ga menjaju,
prekidaju ili imaju bilo kakav uticaj na njega. Vano je zapamtiti da odluke
koje oni donose i akcije koje preduzimaju mogu imati dubok uticaj na
35

indikatore uspeha projekta, ukljuujui oblasti u vezi sa rizikom, kvalitetom,


rasporedom i zaradom. Simulirana dinamika kompleksnih procesa se nekad
ne moe smatrati tanom replikom dinamike realnog sistema, ali ona
predstavlja aproksimaciju koja omoguava razumevanje veza izmeu
razliitih delova sistema.
Danas su na tritu na raspolaganju razliiti alati kako za simulacije
dinamikog, tako i za simulacije stacionarnog stanja. U idealnom sluaju
trebalo bi da bude lako prebaciti se izmeu dve simulacije i zbog toga je
vano da se oba modela mogu simulirati pomou istog alata (programa za
simulaciju). U svrhu to lakeg upoznavanja kako iskusnih, tako i inenjera
bez iskustva, sa simulacionim programima, vano je da oni budu jednostavni
za upotrebu.
3.2.1 SuperPro Designer
Softver SuperPro Designer je izuzetno koristan alat za hemijske,
biohemijske, kao i inenjere zatite ivotne sredine i naunike zaposlene u
sledeim granama:
Istraivanje i razvoj (Research & Development),
Procesno inenjerstvo i
Proizvodnja.
SuperPro Designer se danas koristi u biohemijskim, hemijskim,
farmaceutskim, kao i prehrambenim kompanijama, u firmama za konsalting
iz oblasti zatite ivotne sredine i projektnim kuama.
Upotreba softvera omoguava korisniku da, u fazi preliminarnog
projektovanja i procene alternativnih puteva novih procesa ili unapreenja
performansi postojeeg projekta, jednostavno prorauna sledee parametre
procesa:
Materijalni i energetski bilans,
Dimenzije opreme,
Planiranje i analiza arnih procesa,
Analiza trokova i ekonomska procena,
Procena uticaja na ivotnu sredinu.
Neke od kompanija korisnika softvera SuperPro Designer su: Amgen,
Abbott Laboratories, ADM, Altus Biologics, Antibioticos (Italy), Arla Foods
(Denmark), Avecia (UK), Asahi Glass (Japan), Baxter, Bayer Healthcare,
Biogen Idec, Bio-Rad Laboratories, Bio-Springer (France), Boehringer
Ingelheim (Austria), Bristol-Myers Squibb, Cangene (Canada), CDI, Centocor,
Chemagis (Israel), Colgate Palmolive, CRB Consulting Engineers, CuraGen,
Cytec, Dow Chemical, DSM Biologics, DuPont, FibroGen, Fluor, FMC
BioPolymer (Norway), Foster Wheeler (UK), Frito-Lay, Genencor, Genentech,
36

GlaxoSmithKline, Hoffmann-La Roche (multiple sites), Human Genome


Sciences, Jacobs Engineering, Kinetics (Australia), Kraft Foods, Kvaerner
Process, Lonza Group (multiple sites), Medarex, Merck, Novo Nordisk
(Denmark), Optiva, Pfizer, Procter & Gamble, Purdue Pharma, Regeneron,
Sanofi-Aventis (Europe, Canada, and USA), Schering AG (Germany), Serono
(Switzerland), Shreya Life Sciences (India), Steril Schweiz (Switzerland),
Sumsung (Korea), Tanox Biosystems, Technip BioPharm, U.S. DOA, DOD, DOE,
Wyeth Pharmaceuticals, itd.
3.2.2 ChemCAD
ChemCAD je simulacioni softver koji se koristi za simulaciju procesa u
oblasti hemije, petrohemije, farmacije, mainstva i zatite ivotne sredine.
itav programski paket nudi mone i efikasne mogunosti za simulaciju.
Simulacija u ChemCAD-u je zasnovana na velikoj bazi podataka, koja
ukljuuje vie od 2000 komponenata za gasove, tenosti, vrste supstance i
elektrolite. Sloeni termodinamiki modeli su dostupni kako bi se izraunala
fazna ravnotea, a grafiki prikaz osnovnih ureaja olakava upotrebu ovog
softvera.
irom sveta se veliki broj procesa uspeno simulira sa ChemCAD-om, a
rezultati koji se dobijaju se vrlo lako porede sa realnim stanjem. Pomou
ChemCAD-a se ak i postojei procesi mogu poboljati i optimizovati, ime se
izbegava potreba za izradom skupih studija. S obzirom da dobijeni rezultati u
velikoj meri odgovaraju realnom procesu, a cilj procesa se dostie u veoma
kratkom vremenskom roku, upotrebom ChemCAD-a se u velikom broju
sluajeva eliminie potreba za laboratorijskim ispitivanjima ili izgradnjom
pilot postrojenja, to znaajno umanjuje poetne trokove projekta.
http://chemcad.co.uk/

37

4. Rezultati i diskusija
U narednom delu rada bie prikazani rezultati dobijeni prilikom
simulacije gore opisanog postrojenja u programima SuperPro Designer i
ChemCAD.
SuperPro Designer je izabran zato to je okrenut problemima zatite
ivotne sredine, naroito preiavanju otpadnih voda i u svojoj bazi ima sve
ureaje koji su neophodni za simuliranje ovog procesa. Takoe, u procesu
dizajniranja svakog od ureaja, korisniku je na raspolaganju velik broj
raznovrsnih opcija, koje omoguavaju definisanje procesa tako da dobijeni
rezultati u velikoj meri odgovaraju realnom stanju.
ChemCAD je izabran zato to spada u najkorienije simulacione
programe meu hemijskim inenjerima. iroka paleta raspoloivih ureaja
omoguava simulaciju raznovrsnih hemijskih procesa.

4.1 Simulacija postrojenja za preiavanje otpadnih voda iz


procesa prerade krompira u SuperPro Designer-u
Da bi se modelovalo postrojenje u SuperPro Designer-u, najpre je
potrebno kreirati blok dijagram (Process Flow Diagram-PFD), odabirajui
odgovarajue procesne ureaje i povezujui ih strujama. Ureaji koji su
korieni u ovoj simulaciji su (Slika 8.):
Primarni talonik (Clarification)
Flotator (Flotation)
Tretman aktivnim muljem (Aerobic BioOxidation)
Sekundarni talonik (Clarification)
Zgunjavanje mulja (Thickening)
Centrifuga (Centrifugation)

38

Slika 8. Blok dijagram postrojenja u SuperPro Designer-u


Nakon toga je potrebno registrovati komponente koje uestvuju u
procesu. SuperPro Designer je opremljen velikom bazom termodinamikih
podataka i podataka vezanih za ivotnu sredinu za veliki broj komponenata.
Komponente koje su registrovane u procesu:
Voda (water), amonijak (ammonia), glukoza (glucose), benzen
(benzene), ugljendioksid (carbon dioxide), azot (nitrogen), kiseonik
(oxigen), masti (fats), biomasa (biomass), mrtva biomasa (dead
biomass), polimer (polymer), ukupne suspendovane estice-TSS.
Komponente koje su naknadno definisane, poto ne postoje u bazi
simulatora, su masti, biomasa, mrtva biomasa, polimer i ukupne
suspendovane estice.
Glukoza predstavlja lako biorazgradivi deo zagaenja u vodi, dok benzen
predstavlja deo zagaenja koji je teko biorazgradiv.
Za svaku od komponenata u bazi postoje podaci o tome u kojoj meri ta
komponenta utie na parametre zagaenja voda, kao to su: biohemijska
potronja kiseonika-BPK5 (BOD5), hemijska potronja kiseonika-HPK (COD),
ukupni azot po Kjeldalu-TKN, amonijak-NH3, nitrati-NO3 i nitriti-NO2, ukupni
organski ugljenik-TOC, ukupni fosfor-TP, kalcijum karbonat-CaCO3, ukupne
suspendovane estice-TSS.
Na slici 9. mogu se videti podaci za glukozu koji se odnose na njen uticaj
na akvatinu sredinu. Na osnovu ovih podataka moemo videti u kojoj meri
odreena komponenta u sistemu utie na odreene parametre kvaliteta
vode.

39

Slika 9. Podaci o uticaju glukoze na akvatinu sredinu


Pristup ovim podacima znaajno olakava definisanje ulazne struje, jer
su maseni protoci nepoznati, a na raspolaganju su samo analize kvaliteta
vode na ulazu u postrojenje, koje sadre podatke o zagaenju vode. Upravo
su podaci iz Tabele 2. bili osnova pomou koje je definisana ulazna struja. Na
Slici 10. moe se videti sastav ulazne struje, sa masenim protocima,
komponentnim sastavima, koncentracijom, itd.

40

Slika 10. Sastav ulazne struje


Nakon definisanja masenih protoka svih komponenata ulazne struje,
moe se videti ukupan uticaj svih komponenata na kvalitet vode, kao to je
prikazano na Slici 11. Dobijene vrednosti svih bitnih parametara u velikoj
meri odgovaraju ulaznim podacima iz Tabele 3.

41

Slika 11. Vrednosti parametara kvaliteta vode ulazne struje


Primarni talonik
Na osnovu raspoloivih podataka o postrojenju koje se simulira, vidi se
da u primarnom taloniku dolazi do izdvajanja 90% TSS. Pri modelovanju
procesa u ovom ureaju definisano je da se iz ulazne struje izdvoji 90% TSS,
kao i vlanost primarnog mulja. Emisije u vazduh su zanemarene.
Flotator
Ovaj ureaj prvenstveno slui da bi se iz vode izdvojile masti. Ponovo,
na osnovu podataka se moe videti da dolazi do izdvajanja 99% masti, pa se
taj procenat i definie. S obzirom da u ovom ureaju dolazi i do izdvajanja
odreenih biorazgradivih materija, definisano je da se u flotatoru uklanja iz
struje 30% glukoze i 30% benzena. U ovom procesu vri se dodavanje
polimera, koji je u simulatoru ubaen u struju pomou operacije Mixing. Radi
pojednostavljenja procesa, definisano je da se 100% polimera izdvoji u
flotatoru sa otpadnom strujom.
42

Tretman aktivnim muljem (Aerobic BioOxidation)


Nakon flotatora, voda se mea sa recirkulacionim tokovima iz
sekundarnog talonika i tretmana mulja i zatim ulazi u bioloke reaktore (2
komada). U reaktore se uvodi dispergovani vazduh. Definie se minimalna
potrebna koncentracija rastvorenog kiseonika u reaktoru od 2 mg/l.
U biolokom reaktoru je potrebno definisati sve reakcije koje se odvijaju,
a koje se odnose na razgradnju organske materije. Najpre se definie
stehiometrija reakcije, a zatim i kinetika. Veina kinetikih parametara za
jednostavne reakcije postoji u bazi, ali program omoguava korisniku da sam
unese vrednosti ovih parametara. Vrednosti kinetikih parametara su
definisane na osnovu podataka iz raspoloive literature (Slika 12.).
U oba bioreaktora odvijaju se sledee transformacije:
a) Reakcija degradacije glukoze prikazana preko masenih odnosa
Glukoza/Glucose (1 g) Biomasa/Biomass (0,4 g) + H2O (0,3 g) + CO2 (0,3
g)
kmax0 = 0,08 1/h na T=200 C
= 1,04 (koeficijent uticaja promene temeperature na kinetiku
reakcije)
Ks = 5 mg glukoze/l
b) Reakcija degradacije benzena prikazana preko masenih odnosa
Benzen/Benzene (1 g) Biomasa/Biomass (0,3 g) + H2O (0,4 g) + CO2 (0,3
g)
kmax0 = 0,019 1/h na T=200C
= 1,04 (koeficijent uticaja promene temeperature na kinetiku
reakcije)
Ks = 13,571 mg benzena/l
c) Reakcija degradacije biomase
Biomasa/Biomass (1 g) Mrtva biomasa/DeathBiomass (1 g)
k = 0,005 1/h

43

Slika 12. Prozor za definisanje kinetike razgradnje glukoze


Benzen se, kao lako isparljiva komponenta, emituje iz oba reaktora za
bioksidaciju. Do prozora za definisanje emisije benzena i ostalih
komponenata dolazi se odabirom kartice Emissions u okviru svake procedure
u kojoj dolazi do emisije. Iz reaktora za biooksidaciju emituje se 17,254%
benzena, 100% CO2, 100% N2 i 100% O2. S obzirom da se u predmetnom
postrojenju proces nitrifikacije i denitrifikacije vri samo po potrebi, radi
pojednostavljenja simulacije i veeg stepena podudaranja sa projektovanim
izlaznim podacima, definisano je da odreeni procenat amonijaka isparava u
vazduh (16%).
Pored ostalog, u ovom koraku je potrebno definisati i struje otpadnog
mulja koji ide na tretman.
Sekundarni talonik (Clarification)
S obzirom da SuperPro Designer ne raspolae ureajem u kojem se
sukcesivno moe vriti biooksidacija i taloenje, nakon tretmana u
44

bioreaktoru, ubacuje se sekundarni talonik. U sekundarnom taloniku se


definie izdvajanje 100% biomase, 100% mrtve biomase, 100% masti i 99%
TSS. U ovom koraku, takoe dolazi do isparavanja odreene koliine
benzena. Gornji (prelivni) tok predstavlja struju preiene vode, dok donji
tok predstavlja istaloeni mulj. Od ukupne koliine istaloenog mulja, 70% se
recirkulie u bioreaktor kako bi se koliina mikroorganizama potrebnih za
odvijanje procesa oksidacije odrala na optimalnom nivou, a 30% ide na
tretman.
Zgunjavanje mulja (Thickening)
U ovom ureaju definiemo izdvajanje 99% biomase, 99% mrtve
biomase, 99% masti i 99% TSS. Na osnovu raspoloivih podataka, definie se
sadraj vrste materije u zgunjenom mulju od 30000 mg/l. Izdvojena
tenost se mea sa recirkulacionim muljem i otpadnom vodom iz flotatora i
vraa na poetak procesa sa aktivnim muljem. Zgunjeni mulj ide dalje na
proces centrifugisanja.
Centrifuga (Centrifugation)
U centrifugi je definisano izdvajanje 99% biomase, 99% mrtve biomase i
99% TSS. Izdvojena tenost se mea sa recirkulacionim muljem i otpadnom
vodom iz flotatora i vraa na poetak procesa sa aktivnim muljem. Mulj se
nakon ove operacije odlae u skladu sa vaeim propisima.
Kada se pogledaju pokazatelji kvaliteta vode na izlaznom toku iz
sekundarnog talonika (Slika 13.), vidi se da su postignuti priblini rezultati
kao to je predvieno projektom (Tabela 4.). Voda ovog kvaliteta se slobodno
moe isputati u vodotok (recipijent).

45

Slika 13. Vrednosti parametara kvaliteta vode izlazne struje


Tabela 4. Karakteristike preiene otpadne vode predviene projektom
Parametar
Vrednosti
Qmax,d
1320 m3/d
Qmax,h
55 m3/h
HPK
125 mg/l
BPK
25 mg/l
TSS
35 mg/l
TN
15 mg/l

46

4.2 Simulacija postrojenja za preiavanje otpadnih voda iz


procesa prerade krompira u ChemCAD-u
S obzirom da ChemCAD ne raspolae velikim brojem razliitih vrsta
ureaja, koji se primenjuju u procesu preiavanja otpadnih voda, za
potrebe ove simulacije koriena su dva tipa ureaja iz ChemCAD-ove palete
- Component Separator i Kinetic Reactor (Slika 14):

Primarni talonik (Component Separator)


Flotator (Component Separator)
Tretman aktivnim muljem (Kinetic Reactor)
Sekundarni talonik (Component Separator)
Obezvodnjavanje mulja (Component Separator)

Slika 14. Blok dijagram procesa u ChemCAD-u


Registrovane su iste komponente kao i pri simulaciji u SuperPro
Designer-u.
U ChemCAD-u ne postoji opcija koja omoguava da se vidi uticaj
komponenata na kvalitet vode (u pogledu vrednosti parametara BPK, HPK,
TKN, TSS...), pa su za ulaznu struju korieni maseni protoci definisani u
SuperPro Designer-u.

47

Primarni talonik (Component Separator)


U ovom ureaju je mogue vriti separaciju po vie osnova. Radi
pojednostavljenja procesa odabrana je separacija na osnovu masenih udela.
Definisano je izdvajanje 0.9 masenog udela TSS.
S obzirom da se odreena koliina organske materije u vodi izdvaja
taloenjem definisano je da se izdvaja 0.18459 amonijaka, 0.18459 benzena,
0.18459 glukoze i 0.18459 masti (sve izraeno u masenim udelima). Takoe,
jedan deo vode ostaje u taloniku, pa je definisano izdvajanje i 0.18459
masenih udela vode iz glavne struje.
Flotator (Component Separator)
Flotator je ureaj koji primarno slui za izdvajanje estica manje gustine
od vode. Stoga je definisano izdvajanje 0.99 masenih udela masti. S obzirom
da nam je poznato da u ovom procesu dolazi i do smanjenja koliine
organske materije od 30%, definiemo izdvajanje i glukoze i benzena.
Takoe, u flotatoru se izdvaja 100% polimera koji je dodat u struju pomou
miksera.
Tretman aktivnim muljem (Kinetic Reactor)
Nakon flotatora, voda se mea sa recirkulacionim tokovima iz
sekundarnog talonika i tretmana mulja i zatim ulazi u bioloki reaktor.
U reaktoru je potrebno definisati broj reakcija koje e se odvijati u
reaktoru, zatim uesnike u svakoj od reakcija, kao i stehiometrijske
koeficijente.
Reakcije:
Glukoza/Glucose (1 g) Biomasa/Biomass (0,4 g) + H2O (0,3 g) + CO2 (0,3
g)
Benzen/Benzene (1 g) Biomasa/Biomass (0,3 g) + H2O (0,4 g) + CO2 (0,3
g)
Biomasa/Biomass (1 g) Mrtva biomasa/DeathBiomass (1 g)
S obzirom da potrebni podaci o kinetici nisu raspoloivi, simulacija je
izvrena bez definisanja istih. Kako bi program izveo simulaciju, neophodno
je bilo definisati predeksponencijalni faktor iz Arenijusove jednaine
(Frequency factor). Vrednost ovog faktora je za svaku jednainu definisana
posebno, iterativnim postupkom.

48

Sekundarni talonik (Component Separator)


U sekundarnom taloniku se vri izdvajanje 100% biomase, 100% mrtve
biomase, 100% masti i 99% ukupnih suspendovanih estica-TSS.
Gornji (prelivni) tok predstavlja struju preiene vode, dok donji tok
predstavlja istaloeni mulj. Od ukupne koliine istaloenog mulja, 70% se
recirkulie u bioreaktor kako bi se koliina mikroorganizama potrebnih za
odvijanje procesa oksidacije odrala na optimalnom nivou, a 30% ide na
tretman.
Obezvodnjavanje mulja (Component Separator)
S obzirom da u ChemCAD-u ne postoje posebni ureaji za zgunjavanje
(Thickening) i centrifugisanje mulja, ova dva procesa su spojena u jedan i
ponovo je korien Component Separator. U ovom ureaju je definisano
izdvajanje 100% amonijaka, 96.5% biomase, 97% mrtve biomase, 99%
masti, 99% TSS, kao i 5.55% vode. Gornja struja se mea sa recirkulacionim
muljem i otpadnom vodom is flotatora i vraa na poetak procesa sa
aktivnim muljem. Izdvojen mulj se nakon ove operacije odlae u skladu sa
vaeim propisima.

4.3 Poreenje korienih simulacionih programa


Kao to je ve reeno, SuperPro Designer je program koji je u odnosu na
ChemCAD mnogo vie okrenut tematici zatite ivotne sredine, pa je samim
tim bio mnogo pogodniji za korienje, za potrebe ovog rada. Opcija
ENVIRONMENTAL PROPERTIES daje veliku prednost SuperPro Designer-u u
odnosu na ChemCAD kada je re o preiavanju otpadnih voda. Upravo
zbog ove opcije je SuperPro Designer pogodan pri izradi idejnog reenja i
idejnog projekta. U ovom stadijumu izrade tehnike dokumentacije projektant
nema na raspolaganju mnogo podataka, ve je prinuen da se osloni na
iskustvo ili podatke iz literature. Upravo je to bio sluaj i u ovom radu. Poznati
su samo ulazni parametri kvaliteta vode koji su definisani na osnovu realnih
podataka iz postojeih slinih industrija i postrojenja, kao i podatak o protoku
vode. Izlazni parametri su definisani vaeom zakonskom regulativom. Samo
na osnovu tih podataka bilo je mogue isprojektovati itavo postrojenje,
simulirati ga i nakon raznih podeavanja, doi do zahtevanog kvaliteta
preiene otpadne vode.
Takoe, SuperPro Designer, pri definisanju ureaja, u veini sluajeva
sadri uobiajene vrednosti za odreeni parametar, to olakava rad, ukoliko
nam neki podatak nije poznat.
Sa druge strane, ChemCAD se pokazao kao program koji je mnogo vie
okrenut hemijskim procesima i za koji je potrebno mnogo vie podataka kako
bi se proraun mogao izvesti. Iz tog razloga se moe izvesti zakljuak da je
49

ChemCAD mnogo pogodniji u kasnijem stadijumu projektovanja, kada je i


mnogo vie realnih podataka na raspolaganju projektantu. Takoe, veoma je
koristan za unapreenje procesa, kao i za praenje i kontrolu procesa,
naroito u sluaju akcidentnih situacija. Ukoliko doe do neke nepredviene
situacije u postrojenju, operater moe za vrlo kratko vreme da simulira vie
scenarija u ChemCAD-u i za kratko vreme donese odluku o tome kako
postupiti.

50

5. Zakljuak
Simulacioni programi su postali nezaobilazan alat u hemijsko-procesnom
inenjerstvu. Prorauni za koje je nekada bilo potrebno mnogo sati rada, sada
se uz pomo kompjutera vre u roku od nekoliko minuta. Na osnovu unetih
podataka i pravilno definisanih termodinamikih modela, za kratko vreme
dobijamo veliku koliinu podataka, kao to su materijalni i energetski bilans,
tehno-ekonomska analiza, protok novca, uticaj na ivotnu sredinu i mnotvo
korisnih grafikona.
Na osnovu viemesenog rada na oba simulatora, zakljuak je da su i
SuperPro Designer i ChemCAD izuzetno korisni alati, i to je veoma bitno,
veoma laki za korienje.
Opti utisak je da je SuperPro Designer za nijansu laki za korienje,
zbog velike baze ureaja, te nije potrebno puno razmiljanja koja je jedinica
odgovarajua za odreeni proces, kao i zbog velike koliine podataka koja je
na raspolaganju (najee koriene vrednosti, itd.).
ChemCAD, sa druge strane, nudi velik izbor grafikih prikaza odreenog
procesa, to je veoma pogodno, jer crtanje dijagrama oduzima mnogo
vremena. Velika prednost ChemCAD-a je HELP opcija, koja daje detaljno
objanjenje za svaki proces koji elimo da izvrimo, to je od velike pomoi
za neiskusne inenjere, koji tek poinju svoju karijeru.
Neophodno je u mnogo veem obimu u program nastave uvesti ovakve
simulacione programe, jer inenjeri koji u dananje vreme ne poznaju rad na
simulacionim programima su u startu u podreenoj poziciji u odnosu na
konkurenciju.

51

6. Literatura
[1]Balaton, M. G., Nagy, L., Szeifert, F. 2013, Operator training simulator
process model implementation of a batch processing unit in a packaged
simulation software. Computers and Chemical Engineering, 48, p. 335-344.
[2]Bezzo, F., Bernardi, R., Cremonese, G., Finco, M., Barolo, M. 2004, Using
process simulators for steady state and dynamic plant analysis. Chemical
Engineering Research and Design, 82, p. 499-512.
[3]Chan Y. J., Chong M.F., Hassell D.G. 2009. A revive on anaerobic-aerobic
treatment of industrial and municipal wastewater. Chemical Ehgineering
Journal 155: 1-18.
[4]Dalmacija B, Beeli-Tomin Milena, Krmar D. 2011. Vode. In ivotna
sredina u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini: Stanje izazovi perspektive, ed.
Puzovi S, Hristina Radovanovi-Jovin, ch. 2, 94-133.
[5]Dalmacija B.,Beeli-Tomin Milena, Klanja M., Ronevi S., Krmar D.,
Agbaba Jasmina, Trikovi Jelena, Karlovi Elvira,Pei Vesna. 2010. Osnovi
upravljanja otpadnim vodama. Novi sad: Univerzitet u Novom Sadu, Prirodnomatematiki fakultet.
[6]Dalmacija B, Tama Z, Karlovi E, Jovanovi Z, Lazi N, Klanja M, IvanevTumbas I, Kovaevi S. 1997. Sastav i koliina gradskih otpadnih voda Novog
Sada, Eko-konferencija 97, Zbornik radova Zatita ivotne sredine gradova i
prigradskih naselja, II deo, 24-26. septembar, Novi Sad, str. 283-288.
[7]EnviroPro Designer, Product Literature for Version 4.0.
[8]Ferreira, S., Faezipour, M. 2012, Advancing the Development of System
Engineers Using Process Simulators. Procedia Computer Science, 8, p. 81-86.
[9]Gaea S, Klanja M. 1994. Tehnologija vode i otpadnih voda. Beograd:
Jugoslovensko udruenje pivara.
[10]Integrated Pollution Prevention and Control, Reference Document on Best

Available Techniques in the Food, Drink and Milk Industries, 2006, European
commission.
[11]Invensys Operation Management (ION), 2010, The Benefits of Using

Dynamics Simulation and Training Systems for Expanding Operator


Knowledge and Understanding. Invensys Systems,SimSci.Esscor.
[12]Krist V. Gernaey, Mark C.M. van Loosdrecht, Mogens Henze, Morten Lind,

Sten B. Jrgensen, 2003. Activated sludge wastewater treatment plant


modelling and simulation: state of the art.
[13]Roe, A., Mason, J., Alamo, J. 2010, The role of simulator technology in

operator training programs.

52

[14]Shephard, A. 1986, Issues in the training of process operators.

International Journal of Industrial Ergonomics, 1, p. 49-64.


[15]Shahabadi M., Yerushalmi L., Haghighat F. 2009. Impact of process design

on greenhouse gas generation by wastewater treatment plants. Water


Research 43: 2679-2687.
[16]Spanel, U., Krost, G., Rumple, D. 2001, Simulator for inter-company

operator training. Control Engineering Practice, 9, p. 777-783.


[17]Strategija vodosnabdevanja i zatite voda u AP Vojvodini (Slubeni list

APV, br. 1/2010).


[18]Trine Johansen, Anja Johnsen, Ida Christiansen, 2013. A Comparison of

Training Simulators for the Formox Process, Norwegian University of Science


and Technology, Faculty of Natural Sciences and Technology, Department of
Chemical Engineering.
[19]Uredba o graninim vrednostima emisije zagaujuih materija u vode i

rokovima za njihovo dostizanje (Slubeni glasnik RS, . 67/11).


[20]Yang, S. H., Yang, L., He, C. H. 2001. Improve safety of industrial

processes using dynamic operator training simulators. Trans IChemE., 79,


part B.
[21]Zakon o vodama (Sl. glasnik RS, 30/2010).

53